Kada sam bila mala, imala sam tako jake bolove u nogama da nisam mogla da hodam, pa me je majka dovela pred Gospoda Isusa. Na moje iznenađenje, noge su mi se čudesno iscelile za manje od mesec dana. Da bih uzvratila Gospodnju ljubav, 1997. godine sam napustila školu i počela sam oduševljeno da se dajem za Gospoda. Ubrzo nakon toga, crkva me je prepoznala kao važnog kandidata za obuku. Starac Ću bi me često vodio da propovedam u različitim crkvama. U to vreme su sveštenici i starci često govorili da je Gospodnji dan blizu i da treba da budemo kao mudre device koje su pripremile ulje za lampu i čekale dolazak Gospoda. Takođe su rekli: „U Bibliji je zapisano: ’Evo, on dolazi na oblacima i gledaće ga svako oko, i oni koji su ga proboli, pa će zakukati zbog njega svi narodi zemaljski’ (Otkrivenje 1:7). Kada se Gospod vrati u poslednjim danima, On će doći na oblacima u velikoj slavi i uzneće nas na nebo da se sretnemo sa Njim. Ući ćemo u carstvo nebesko i uživati u večnim blagoslovima. Nevernici će kukati i škrgutati zubima dok budu stradali u nesrećama.” Slušajući uzbudljive propovedi staraca i sveštenika, odmah sam zamišljala kako se svi radosno okupljamo dok Gospod silazi na zemlju na oblacima u velikoj slavi. Možete zamisliti koliko sam bila uzbuđena pri pomisli na tako veličanstven prizor.

Zatim, jednog dana, rane 1999. godine, starac Ću i parohijski starac He su sazvali saradnike i rekli: „Nastala je nova crkva po imenu ’Istočna munja’ koja tvrdi da se Gospod već ovaplotio i vratio, izražavajući reči i izvršavajući delo suda, počevši od Božje kuće. Ali kako bi to moglo biti? Sveto pismo jasno kaže da će Gospod sići na oblacima, a ipak oni tvrde da se Gospod vratio ovaploćen. To ne odgovara Bibliji, tako da ne treba da slušate njihove propovedi niti da čitate njihove knjige, a pogotovo ne da ih primate u goste. Ko ih bude ugostio biće izbačen iz crkve!” Kada su to rekli, pomislila sam: „Starcu su godinama vernici i dobro su upućeni u Bibliju, tako da moraju biti u pravu. Štaviše, Sveto pismo jasno kaže da će Gospod sići na oblacima, pa kako je onda mogao doći ovaploćen? Moj rast je još uvek mali, tako da ne bi trebalo da dolazim u kontakt sa ljudima iz Istočne munje, ili bih mogla biti odvedena na stranputicu.” Ali nedugo nakon toga, mnogi moji saradnici i vernici prešli su u crkvu Istočne munje. Starac He je naglasio da treba da prekinemo veze sa tim saradnicima i vernicima. Takođe nam je rekao da obavestimo sve crkve da ne smeju dozvoliti nikome da se preobrati u veru Istočne munje. Nakon toga, otišla sam do svih mesta okupljanja koja su bila pod mojim nadzorom i blokirala te crkve. Takođe sam više puta naglasila: „Kada Gospod dođe, biće to na oblacima, a ne kao telo. Sve poruke da se Gospod vratio ovaploćen su lažne.” Čuvši to, svi vernici su klimali glavom i rekli su, ako neko drugi dođe da širi jevanđelje, da će ga oterati. Kako bih sprečila braću i sestre da slušaju propoved Istočne munje, radila sam bez prestanka da bih blokirala crkve. Ali uprkos mojim velikim naporima, saradnici i vernici su i dalje u kontinuitetu prelazili na Istočnu munju.

Jednog dana, dok sam bila u kući jednog saradnika, rekao mi je da saradnik Li i drugi vernici istražuju Istočnu munju. Nekoliko drugih saradnika i ja smo požurili da ih zaustavimo. Rekla sam im: „Sveto pismo kaže da će Gospod sići na oblacima i da će svi biti svedoci Njegovog silaska. Zato ne možemo da verujemo ovim ljudima iz Istočne munje kada kažu da se Gospod vratio ovaploćen.” Na moje iznenađenje, tek što sam to izustila, jedan od njih je rekao: „Ono što oni propovedaju je veoma pronicljivo i u skladu je sa Biblijom. Zašto ne možemo da ih slušamo? Ko može da dokuči Božje delo? Mislim da bi trebalo da nastavimo da istražujemo.” Uznemirila sam se kad sam to čula i htela sam da nastavim da ih razuveravam, ali onda, odjednom, grlo mi se steglo i dobila sam napad kašlja. Lice mi se jako zacrvenelo i suze su mi tekle iz očiju – nisam mogla da izgovorim nijednu reč. Svi prisutni su samo zurili u šoku. Saradnici su požurili da mi sipaju čašu vode, ali ja sam nastavila da kašljem i nakon što sam je popila. Bila sam stvarno uspaničena i neprestano sam se molila Gospodu, moleći Ga da zaustavi moj kašalj. Videvši u kakvom sam stanju, drugi saradnik je nastavio da govori umesto mene, ali je posle samo nekoliko komentara na brzinu završio sastanak. Bila je to neverovatno neprijatna scena. Posle nisam mogla a da se ne zapitam: „Branila sam Gospodnji put i štitila stado, pa zašto sam dobila napad kašlja u najvažnijem trenutku? Zašto Gospod nije čuo moje molitve? Da li je moguće da moje reči nisu bile u skladu sa Njegovim namerama?” Nedugo posle toga sam se razbolela. Imala sam glavobolju, vrtoglavicu i nelagodnost u stomaku. Ležeći na krevetu, slaba i nemoćna, iznova sam prizivala Gospoda. Ali ma koliko da sam Ga preklinjala, moje stanje se jednostavno nije popravljalo. Nisam mogla a da ne pomislim: „Zar nisam dovoljno posvećena Gospodu? Dala sam sve od sebe da zaštitim Njegovo stado, pa zašto sam se onda razbolela?” Razbijala sam glavu tražeći odgovor, ali nisam mogala to da shvatim.

U jesen 1999. godine, starac He je doživeo saobraćajnu nesreću kada se vraćao sa zatvaranja crkve. Tokom udesa se onesvestio i zadobio tešku povredu glave, zatim je nekoliko dana bio u kritičnom stanju pre nego što se konačno stabilizovao. Bila sam šokirana kada sam to čula: Starac He je godinama radio za Gospoda, prošao kroz mnoge teškoće i prepreke, putovao daleko i patio da bi zaštitio stado i sprečio vernike da prihvate Istočnu munju. Zašto bi mu se tako nešto desilo? Ali to sam samo nakratko razmotrila, a zatim sam odbacila tu misao. Jednog popodneva, nekoliko meseci kasnije, čula sam da još neki vernici istražuju Istočnu munju, pa smo dve sestre i ja dojurile na biciklima i ispričale im mnogo glasina i zabluda da bi ih zastrašile i omele ih. To ih je uplašilo i rekli su da neće više slušati propovedi Istočne munje. Tek nakon što sam to čula, konačno sam osetila malo olakšanje. Ali zatim, kada sam se vraćala kući biciklom, izgubila sam ravnotežu dok sam prelazila preko jedne padine, vid mi se pomračio, pala sam na zemlju zajedno sa biciklom i odletela dva metra dalje. Odmah mi se zavrtelo u glavi i celo telo me je bolelo. Slomila sam ključnu kost prilikom pada i ovaj iznenadni udes me je zapanjio i zbunio: „Zar nas Gospod Isus ne daruje mirom i radošću? Zašto mi se to dogodilo dok sam branila Gospodnji put i štitila Njegovo stado? Da li bi ova Istočna munja kojoj se suprotstavljam zaista mogla biti povratak Gospoda? Ali Biblija jasno kaže da će Gospod sići na oblacima, a Istočna munja svedoči da se On vratio ovaploćen. To ne može biti pravi put! Da li me Gospod iskušava zato što mu nisam dovoljno posvećena? Ili sam Ga na neki način uvredila?” Bila sam zaista zbunjena i nisam mogla da shvatim Gospodnju nameru. Posle toga, u sebi sam bila sve mračnija i iscrpljenija. Kada sam čitala Bibliju, nisam zadobila nikakav uvid i nisam imala šta da kažem u svojim propovedima. Čak su i moje molitve bile suve i dosadne. Osećala sam se kao da Gospod više nije sa mnom. Mnogi naši vernici su takođe postajali mlaki u svojoj veri. Tokom okupljanja, većina ljudi bi samo ćaskala ili zadremala, a mnogi saradnici i vernici su čak napustili crkvu i vratili se u svetovni svet. Ono što me je najviše razočaralo bila je ljubomora i svađa među mojim saradnicima. Tokom sastanaka, starci i saradnici bi se hvatali za gušu oko najmanje stvari i razišli bi se u lošim odnosima. Videvši sve to, jednostavno nisam mogla da shvatim kako je crkva postala takva. Bila sam sita okupljanja i čak sam razmišljala da se vratim sekularnom životu.

Onda, jednog dana 2002. godine, moja majka je uzbuđeno rekla: „Došao je dugo očekivani povratak Gospoda Isusa. On se ovaplotio da bi izrazio reči i izvršio delo suda.” Bila sam šokirana kada sam to čula. Zat to nije bilo ono što Istočna munja propoveda? Da li se moja majka preobratila u crkvu Istočne munje? Pre nego što je završila, upitala sam je: „Ko ti je rekao da se Gospod Isus vratio? Jesi li zaboravila da Biblija jasno kaže da će Gospod, kada dođe, sići u slavi na oblacima a to će potresti nebo i zemlju? Kažeš da se Gospod vratio, pa zašto nismo videli nijedan od tih znakova? Kažeš da se Gospod ovaplotio da izvrši delo suda, ali kako bi to moglo biti? Ne možeš prosto da veruješ u sve što čuješ.” Videvši koliko sam tvrdoglava, majka je ušla u svoju sobu i izašla sa knjigom u finom povezu. Oduševljeno je rekla: „Svemogući Bog je Gospod Isus koji se vratio. Ovo su nove reči koje je On izrazio. Pročitaj i videćeš.” Knjiga je bila potpuno nova a naslov „Reč se pojavljuje u telu” bio je odštampan velikim zlatnim slovima. Odmah sam se setila upozorenja sveštenstva: „Ne smete da čitate njihovu knjigu. Ako je pročitate, bićete prevareni.” Zato sam rekla: „Mama, ne bi trebalo da veruješ u te stvari. Nisi mnogo čitala Bibliju, ali ja sam dobro upućena u nju i prisustvovala sam brojnim sastancima o uskrsnuću. Da li stvarno misliš da znaš bolje od mene? Ako zalutaš u svojoj veri, zar sve tvoje godine u crkvi neće biti uzaludne?” Neprekidno sam pokušavala da ubedim majku da se ne pridruži Istočnoj munji. Ali šta god da sam rekla, moja majka nije popuštala niti se uopšte predomislila. Čak mi je iskreno rekla: „Svemogući Bog je zaista Gospod Isus za kojim smo žudeli sve vreme. On je Božji Duh koji se ponovo ovaplotio da bi govorio i delovao. ’Reč se pojavljuje u telu’ predstavlja upravo one reči koje je sam Bog izgovorio u poslednjim danima i otkriva sve misterije Biblije. Nikada nisi čitala reči Svemogućeg Boga, pa kako znaš da to nisu reči Gospoda koji se vratio? Biblija kaže: ’Vera dolazi preko poruke’ (Rimljanima 10:17). Zatvorili ste svoje oči i uši, pa kako očekujete da dočekate Gospoda? Razmislite o tome: ako se Gospod zaista vratio, a vi Ga ne pozdravite, zar se nećete pokajati što ste propustili tu priliku?” Nakon što sam čula šta je imala da kaže, nisam mogla da smislim ništa dobro da to opovrgnem, pa sam samo mrzovoljno odgovorila: „Neću da čitam tu knjigu, ja čitam samo Bibliju. Uživali smo u toliko Gospodnje blagodati – ne mogu da budem nezahvalna! Šta god da kažeš, ja neću izdati Gospoda!” Videvši moj stav, samo je bespomoćno uzdahnula i ustala da pripremi večeru. Nedugo zatim čula sam slabe zvuke muzike koji su dopirali iz kuhinje. Pesma je imala prelepu melodiju, ali kada sam pažljivije poslušala, shvatila sam da to nije nijedna od himni koje sam ranije naučila. Znala sam da je majka pušta da bih je ja čula, pa sam odmah otišla. Nakon toga, moja majka je počela često da pušta himne kod kuće, a noću bih je čula kako se u suzama moli za mene. Nisam mogla a da ne pomislim: „Moja mama je snažnog duha, mora da je marljivo tragala da bi pozdravila dolazak Gospoda. Da li bi Istočna munja zaista mogla biti povratak Gospoda Isusa? Inače, zašto bi moja mama bila tako zabrinuta i puna strepnje u svojim molitvama za mene?” Ali onda sam se setila šta su rekli sveštenici i starci i odlučila sam da se držim Gospodnjeg puta i da ne popuštam. Nakon toga sam se sve više udaljavala od majke.

Jednog dana, majka je ponovo pustila himnu u svojoj sobi dok sam ja sedela na kauču u dnevnoj sobi. Tekst pesme me je privukao:

1  Ovoga puta Bog se ovaplotio da obavi delo koje još uvek nije dovršio, da sudi ovom dobu i privede ga kraju, da ljude spasi iz mora patnje, da temeljno osvoji ljudski rod i promeni ljudske život-naravi. Mnoge je besane noći Bog proveo da bi ljude oslobodio patnje i mračnih sila, crnih poput noći, i da bi se obavilo delo ljudskog roda. Spustio se sa najvišeg na najniže mesto da živi u ovom ljudskom paklu i da Svoje dane provodi sa ljudima. Bog se nikada nije požalio na odrpanost među ljudima, niti je od njih ikada previše tražio; naprotiv, dok je obavljao Svoje delo, Bog je pretrpeo najveće poniženje. Kako bi ceo ljudski rod mogao uskoro da uživa u počinku, Bog je, dolaskom na zemlju, podneo poniženje i istrpeo nepravdu, te je lično ušao u tigrovu jazbinu kako bi ljudski rod spasio.

2  Toliko se puta suočio sa zvezdama, toliko puta je otišao u zoru i vratio se u sumrak; istrpeo je neizrecivu patnju i bio podvrgnut napadima i lomljenju od strane ljudi. Bog je došao u ovu prljavu zemlju i tiho i neprimetno podnosio ljudska pustošenja i tlačenja, ali nikada na to nije uzvratio, niti je ljudima postavljao ikakve preterane zahteve! Obavio je celokupno delo koje je ljudskom rodu neophodno: podučavao je, prosvećivao i prekorevao ljude, oplemenjujući ih Svojim rečima, a uz to ih je podsećao, ohrabrivao, tešio, sudio i razotkrivao im. Svaki njegov korak je za dobrobit ljudskih života i ima za cilj da ih pročisti. Uprkos tome što im je oduzeo izglede i sudbinu, sve što Bog čini jeste zarad ljudskog roda. Svaki Njegov korak učinjen je zarad opstanka ljudi i omogućava im da na zemlji mogu da imaju lepo odredište.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Delo i ulazak”

Stihovi ove himne su me duboko pogodili. Nisam mogla a da ne pomislim kako se Gospod Isus ovaplotio da bi izbavio ljudski rod. Rimske vlasti su ga lovile i progonile, verski svet ga je osuđivao i napustio, svet ga je ismevao i klevetao. Uprkos svemu tome, On je i dalje iznosio istine da bi opskrbio i nahranio ljude, iscelio ih i isterao njihove demone, i na kraju je razapet kao večna žrtva za greh ljudskog roda, iskupivši čitavo čovečanstvo od greha. Kad sam pomislila na ljubav Gospoda Isusa prema čovečanstvu i uporedila je sa stihovima ove himne koja govori o tome kako Bog strada radi čoveka, moje utrnulo i okorelo srce bilo je duboko potreseno i suze su mi potekle iz očiju. „Da li bi Svemogući Bog zaista mogao biti Gospod Isus koji se vratio? Ko bi drugi osim Boga mogao da izrazi takve reči? Ko bi drugi mogao da plati takvu cenu za čoveka?” Posle toga sam čula još jednu himnu: „Nevini su, na kraju krajeva, otupeli; zašto Bog uvek mora da im otežava stvari? Slab čovek je potpuno lišen istrajnosti; zašto Bog treba da se stalno ljuti na njega? Slab i nemoćan čovek više nema ni trunku vitalnosti; zašto Bog treba uvek da ga grdi zbog njegovog buntovništva? Ko može da se odupre pretnjama Boga nebeskog? Čovek je, na kraju krajeva, slab, a Bog je, nemajući drugog izbora, potisnuo Svoju ljutnju duboko u Svoje srce, tako da čovek može polako da razmisli o sebi” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Delo i ulazak (8)”). Stihovi su duboko uticali na mene. Govorili su o Božjoj dubokoj zabrinutosti i brizi za čovečanstvo, što je slično majci koja neprestano doziva svoje neposlušno dete, čak i nakon što joj je slomilo srce, nadajući se da će izaći iz magle u kojoj se nalazi i vratiti se na njenu stranu. Mislila sam da su ove reči Božji glas. Nisam mogla a da se ne setim svih momenata kada se nisam slagala sa majkom tokom tog perioda. Koliko god pokušavala da me ubedi, nisam htela da slušam. Kad mi je puštala snimke čitanja Božje reči i himne, čak sam se opirala i izbegavala da slušam, bez imalo namere da istražujem Njegovo novo delo. Da li sam uopšte bila hrišćanka? Nakon toga nisam osećala toliki otpor kada bi majka puštala himne.

Jednog dana sam čula ovu himnu: „Isusov povratak je veliko spasenje za one koji su u stanju da prihvate istinu, ali za one koji nisu u stanju da istinu prihvate, to je znak osude. Treba sami da birate svoj put, i ne treba da hulite na Svetog Duha i da odbacujete istinu. Ne treba da budete neuki i nadmeni, već oni koji se pokoravaju vođstvu Svetog Duha i koji čeznu za istinom i traže je; jedino ćete na ovaj način imati koristi” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju”). Nakon što sam je čula, iznenada me je obuzela briga: „Ako je Svemogući Bog zaista Gospod Isus koji se vratio, zar neću biti osuđena što Ga nisam prihvatila? Uvreda Boga je ozbiljna stvar – to je greh koji neće biti oprošten ni u ovom životu niti u svetu koji dolazi!” Takođe sam se setila kako je Gospod Isus rekao: „Blaženi su gladni i žedni pravednosti, jer će se nasititi” (Matej 5:6). Gospod Isus nas je poučio da jedino traganjem i žeđu za istinom možemo da primimo Božju obilnu hranu. Ali kad bih istraživala Istočnu munju i bila navedena na stranputicu, zar ne bi sve moje godine vere bile uzaludne? Išla sam napred-nazad i nisam mogla da odlučim šta da radim, pa sam se obratila Gospodu u molitvi: „O, Gospode, osećam da sam u sukobu. Čini se da su ove reči Tvoj glas, ali se bojim da bih mogla da te izdam ako grešim. Gospode, nisam sigurna da li je Svemogući Bog zaista Tvoj povratak. Ako je ovo zaista Tvoje delo, molim te, prosveti me. Ako nije, pomozi mi da mu se oduprem.”

Nekoliko dana kasnije, majka je ponovo izvadila knjigu „Reč se pojavljuje u telu” i rekla mi: „Pročitaj reči Svemogućeg Boga kako treba i znaćeš da je On Gospod Isus koji se vratio. Ako ne istražiš, kako ćeš znati da li je On Gospod koji se vratio? To je kao bogata gozba: Ako je samo gledaš, ali ne jedeš ništa od hrane, nikada nećeš znati kakvog je ukusa. Mi verujemo u istinitog Boga, pa čega se ti bojiš? Ja sam ti majka – da li stvarno misliš da bih ti nanela zlo?” Majčine reči su bile prilično ubedljive. Pomislila sam: „Istina je, oduvek sam samo slušala sveštenike i starce i ponavljala njihove reči, nikada nisam čitala reči Svemogućeg Boga niti slušala propovedi Istočne munje. Pa kako da znam da li je Svemogući Bog Gospod Isus koji se vratio? Zar nisam čitajući Bibliju utvrdila da je Gospod Isus bio Iskupitelj?” Na tu pomisao, uzela sam knjigu u ruke i počela da je prelistavam. Videla sam da Svemogući Bog kaže: „Možda ti, pošto si čuo put istine i pročitao reč života, smatraš da je samo jedna od deset hiljada ovih reči u skladu sa tvojim uverenjima i sa Biblijom, a onda treba da nastaviš da tražiš u tom desetohiljaditom delu ovih reči. I dalje ti savetujem da budeš ponizan, da ne budeš previše samouveren, i da sebe ne uzdižeš previše. Sa mrvicom bogobojažljivog srca koje poseduješ, dobićeš veće svetlo. Ako brižljivo proučiš ove reči i iznova budeš o njima razmišljao, shvatićeš da li su one istina ili nisu, i da li su one život ili nisu” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju”). Čitajući to iskreno podsticanje, počela sam da se osećam nervozno i uplašeno, misleći: „Da li bi ovo zaista mogle biti Božje reči? Zašto bi inače pisalo da je to reč života i put istine? Zašto bi se tražilo od ljudi da nastave da tragaju ako je čak i najmanji deo toga u skladu sa njihovim ubeđenjima i Biblijom.” Odlučila sam da to istražim. U suprotnom bih mogla da propustim priliku da dočekam Gospoda, a onda bi bilo kasno za kajanje. Zato sam nastavila da čitam i naišla na ovaj odlomak: „Nadam se da nijedno od braće i sestara koji traže Božju pojavu neće ponoviti ovu tragediju iz prošlosti. Ne smete postati fariseji modernog vremena i ponovo prikovati Boga za krst. Treba pažljivo da razmislite o tome kako da dočekate povratak Boga i treba da ste načisto s tim kako da postanete neko ko se potčinjava istini. To je obaveza svakoga ko čeka da se Isus vrati jašući na oblaku. Treba da protrljamo svoje duhovne oči i da razbistrimo pogled, umesto da se zaglibljujemo u preterano maštovite reči. Treba da razmišljamo o realističnom delu Božjem i da osmotrimo praktičnu stranu Boga. Nemojte se zanositi, niti prepuštati maštarijama, neprestano žudeći za danom u kojem će se Gospod Isus, jašući na oblaku, iznenada spustiti među vas i povesti vas – vas koji Ga nikada niste poznavali niti videli i koji ne znate kako da sledite volju Njegovu. Bolje razmišljajte o nekim praktičnijim stvarima!” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”). Pročitavši to, bila sam pomalo zbunjena. U Bibliji se jasno kaže da će se Gospod vratiti u velikoj slavi na oblacima, pa zašto je ovaj odlomak glasio: „Treba da protrljamo svoje duhovne oči i da razbistrimo pogled, umesto da se zaglibljujemo u preterano maštovite reči”, „Nemojte se zanositi, niti prepuštati maštarijama, neprestano žudeći za danom u kojem će se Gospod Isus, jašući na oblaku, iznenada spustiti među vas”? Zar se Gospod neće zaista vratiti na oblacima? O čemu se tačno radi? Iznova sam vrtela to pitanje po glavi, ali i dalje nisam mogla da shvatim. Tada mi je palo na pamet da vernici u Svemogućeg Boga često dolaze u našu kuću, pa bih mogla da ih pitam i vidim šta kažu.

Jednog dana je sestra Mu Ju iz Crkve Svemogućeg Boga došla u našu kuću i ja sam joj rekla za svoju nedoumicu. Nasmejala se i odgovorila: „Tačno je da Biblija spominje Gospoda koji se vraća na oblacima, ali sadrži i druga proročanstva o tome kako će se On vratiti. ’Kao što munja sevne s istoka i zasvetli sve do zapada, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg’ (Matej 24:27). ’Kad Sin Čovečiji dođe u svoj dan, to će biti kao kad munja sevne, pa osvetli nebo s jednog kraja na drugi. Ali on prvo treba da propati i da ga ovaj naraštaj odbaci’ (Luka 17:24-25). ’Tako i vi budite spremni, jer će Sin Čovečiji doći u čas kada ne mislite’ (Luka 12:40). ’A ako ne budeš budan, doći ću kao lopov, pa nećeš znati u koji ću čas doći k tebi’ (Otkrivenje 3:3). ’Evo, dolazim kao lopov!’ (Otkrivenje 16:15). ’O ponoći nasta vika: „Evo mladoženje! Izađite mu u susret!”’ (Matej 25:6). ’Evo, stojim pred vratima i kucam; ko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu i večerati s njim, i on sa mnom’ (Otkrivenje 3:20). U ovim stihovima, zašto Gospod stalno naglašava ’dolazak Sina čovečijeg’, ’Sin čovečiji dolazi’ i ’Sin čovečiji dođe u svoj dan’? Na šta se odnosi ’Sin čovečiji’? Odnosi se na to da se Božji Duh ovaploćuje kao Sin čovečiji. Sam Božji Duh ne bi se mogao nazvati Sinom čovečijim. Takođe, Gospod stalno pominje da će se vratiti ’kao lopov’, i kaže: ’o ponoći nasta vika’. Ovo sugeriše da kada se Gospod Isus bude vratio, On će to učiniti tiho, da će se ovaplotiti kao Sin čovečiji i sići u tajnosti a da niko ne otkrije šta se dogodilo. Ovo je isto kao kada se Božji Duh ovaplotio kao Gospod Isus da bi se pojavio i delovao. Gospod Isus je izgledao kao normalna osoba i putovao je svuda propovedajući, ali niko nije prepoznao da je On ovaploćeni Bog, da je On manifestacija Hrista. Dakle, možemo biti potpuno sigurni da kada se Gospod vrati u poslednjim danima, On će se ovaplotiti kao Sin čovečiji da bi se pojavio i delovao.” Zaista sam bila zatečena kada je Mu Ju to rekla. Sveštenici i starci bi često govorili da se „Sin čovečiji” odnosi na Gospoda Isusa, ne na povratak Gospoda. U sebi sam pomislila: „Sveštenici i starci su dobro upućeni u Bibliju, tako da ne mogu da pogreše. Mu Ju verovatno nije upoznata sa Biblijom i napravila je grešku.” Shvativši to, žurno sam rekla: „Mu Ju, sveštenici i starci su nam rekli da se ’Sin čovečji’ odnosi na Gospoda Isusa, a ne na ovaploćenog Gospoda koji se vratio.” Ona je strpljivo odgovorila: „Sestro, svi ovi stihovi jasno govore da su oni proročanstva o povratku Gospoda Isusa. Svakome ko je sposoban da razume ovo će biti jasno. Kako se ovo može odnositi na Gospoda Isusa? Zar sveštenici i starci ne tumače pogrešno Gospodnje reči? Takođe pogledaj Jevanđelje po Luki, 17:24-25: ’Kad Sin Čovečiji dođe u svoj dan, to će biti kao kad munja sevne, pa osvetli nebo s jednog kraja na drugi. Ali on prvo treba da propati i da ga ovaj naraštaj odbaci.’ U ovim stihovima Gospod proriče kakva će biti situacija nakon Njegovog povratka. Kad bi se Gospod vratio u velikoj slavi na oblacima, tada bi se sigurno svi uplašili i pali bi na zemlju. Ko bi se tada usudio da se odupre i odbaci Gospoda? Kako bi se onda proročanstvo: ’Ali on prvo treba da propati i da ga ovaj naraštaj odbaci’ ispunilo? Stoga, prema Gospodnjim rečima, nema sumnje da će se On vratiti ovaploćen kao Sin čovečiji. Pojava i delo Svemogućeg Boga u poslednjim danima u potpunosti ispunjavaju proročanstva Gospoda Isusa.”

Nakon što sam čula besedu Mu Ju, bila sam zaista posramljena. Njena beseda je bila dobro utemeljena i potpuno me je ubedila. Konačno sam shvatila zašto je, kada je Gospod Isus govorio o svom povratku, On uvek spominjao „dolazak Sina čovečijeg”, „Sin čovečiji dolazi” i „Sin čovečiji dođe u svoj dan”. Više puta je naglašavao „Sin čovečiji” da bi nam rekao da će se On vratiti u telu, pojavljujući se i delujući kao Sin čovečiji. Bila sam iznenađena što, iako sam dobro poznavala Bibliju i često je objašnjavala drugim ljudima, ipak nikad nisam primetila da je tako jasno rečeno da će se On vratiti kao Sin čovečiji da bi se pojavio i delovao. Samo sam slepo verovala u ono što su mi sveštenici i starci rekli. Bio sam zaista tako smetena u svojoj veri i sve moje godine proučavanja Biblije bile su uzaludne. Nisam ni najmanje razumela Gospodnje reči i još uvek sam bila slepo nadmena i donosila sopstvene sudove. Potpuno mi je nedostajao razum! Bilo mi je drago što sam uspela da smirim svoje srce i saslušam besedu Mu Ju. Da sam samo slušala reči sveštenika i staraca, i dalje bih zurila u oblake čekajući da Gospod siđe na njima i Bog bi me na kraju napustio i uklonio. Mu Ju je nastavila svoju besedu, rekavši: „Božji povratak u poslednjim danima odvija se u dve faze. On prvo postaje telo i dolazi u tajnosti, a zatim će, kasnije, doći na oblacima i pojaviti se javno. Pojavljivanje i delo Svemogućeg Boga u telu se dešava upravo sada – to je prva faza Njegovog povratka, gde On dolazi i deluje u tajnosti. On izvršava Svoje delo suda izražavajući istinu, tako da može da pročisti i spase čovečanstvo i da omogući čoveku da se potpuno oslobodi greha i postane svet. Oni koji istinski veruju u Boga i žude za Njegovom pojavom mogu da prepoznaju Božji glas u rečima Svemogućeg Boga, da se uvere da je On Gospod Isus koji se vratio i da Mu se okrenu. Sve su to mudre device koje su dovedene pred Božji presto i sada primaju i doživljavaju sud i pročišćenje Božjih reči. Tako da u ovo vreme nikako ne možemo da vidimo Gospoda kako se javno pojavljuje na oblacima. Tek nakon što Bog stvori grupu pobednika Njegovo tajno delovanje u telu će se okončati. Tek tada će On poslati nesreće na čovečanstvo, nagraditi dobre i kazniti zle i najzad sići na oblacima otkrivajući Sebe svim zemljama i narodima. U to vreme, oni koji su se prethodno odupirali Svemogućem Bogu i osuđivali Ga biće ispunjeni žaljenjem. Kada vide da su se odupirali Gospodu Isusu koji se vratio, udaraće se u prsa, plakaće i škrgutaće zubima zahvaćeni nesrećama. Ovo u potpunosti ispunjava proročanstvo u Otkrivenju: ’Evo, on dolazi na oblacima i gledaće ga svako oko, i oni koji su ga proboli, pa će zakukati zbog njega svi narodi zemaljski’ (Otkrivenje 1:7).”

Nakon toga, Mu Ju mi je pročitala odlomak iz reči Svemogućeg Boga: „Mnogi možda ne mare za ono što govorim, ali i pored toga želim da svakom takozvanom svecu koji sledi Isusa, kažem ovo: kad svojim očima budete videli Isusa kako na belom oblaku silazi sa neba, to će biti javna pojava Sunca pravednosti. Možda će to za tebe biti trenutak velikog uzbuđenja, ali treba da znaš da će trenutak kad budeš svedočio o Isusovom silasku sa neba, biti i trenutak kada ćeš sići u pakao da budeš kažnjen. To će biti trenutak u kom se završava Božji plan upravljanja i u kojem Bog nagrađuje dobre, a kažnjava zle. Jer, Božji sud će se već završiti pre nego što čovek bude video znamenja, kad postoji jedino iskazana istina. Oni koji prihvataju istinu i ne tragaju za znamenjem, i koji su samim tim pročišćeni, vratiće se pred Božji presto i pasti u zagrljaj Stvoritelja. Samo oni koji budu istrajni u verovanju da je ’Isus koji ne dolazi na belom oblaku lažni hristos’ biće podvrgnuti večnoj kazni, jer oni veruju jedino u Isusa koji pokazuje znamenja, ali ne priznaju Isusa koji izriče strogi sud i objavljuje istiniti put i život. I zato je jedino moguće da se Isus s njima obračuna kad se otvoreno vrati na belom oblaku. Oni su odveć tvrdoglavi, odveć sigurni u sebe, odveć nadmeni. Kako bi Isus mogao da nagradi takve izrode? Isusov povratak je veliko spasenje za one koji su u stanju da prihvate istinu, ali za one koji nisu u stanju da istinu prihvate, to je znak osude. Treba sami da birate svoj put, i ne treba da hulite na Svetog Duha i da odbacujete istinu. Ne treba da budete neuki i nadmeni, već oni koji se pokoravaju vođstvu Svetog Duha i koji čeznu za istinom i traže je; jedino ćete na ovaj način imati koristi” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju”). Nakon što sam čula reči Svemogućeg Boga, ostavila sam po strani svoj ponos i konačno sam uvidela da sam gajila mnoge predstave i uobrazilje o Gospodnjem dolasku. Nije ni čudo što sam čekala sve te godine ne ugledavši Gospoda kako silazi na oblacima. On je prvo trebalo da se vrati ovaploćen i u tajnosti, da izrazi Svoje reči da bi spasao čovečanstvo i stvori grupu pobednika pre nego što počnu nesreće. Tek tada će doći na oblacima i pojaviti se javno. Ali sveštenstvo me je navelo na stranputicu, izvlačeći odlomke iz konteksta i držeći se reči Biblije. Umalo sam propustila priliku da dočekam Gospoda i bila sam veoma blizu tome da me On napusti. To je bilo stvarno opasno!

Mu Ju je nastavila svoju besedu: „Svi znamo da su pre 2000 godina svi Izraelci čekali Mesiju, ali kada je Gospod Isus došao i delovao, fariseji su se držali reči Svetog pisma i bili su puni predstava o Mesijinom dolasku. Verovali su da će se Bog, kada dođe, zvati Mesija. Mislili su da će se roditi u aristokratskoj porodici, imati kraljevski status i moć i da će ih On osloboditi rimske vlasti. Ali kada je Gospod Isus došao, nije se zvao Mesija. Rođen je u porodici običnih ljudi, u štali, i čak su Ga kinjili i progonili. Zato su Ga se fariseji odrekli i osudili Ga i na kraju su Ga razapeli na krst. Počinivši taj gnusni greh, navukli su na sebe Božje prokletstvo i kaznu, što je dovelo do ropstva Izraelaca koje je trajalo 2000 godina. Ovo je zaista bolna lekcija! Vredi promisliti o osnovnom uzroku njihovog neuspeha. Ako ne steknemo uvid u to, verovatno ćemo slediti isti put otpora prema Bogu kao i fariseji kad je u pitanju velika tema iščekivanja Gospodnjeg dolaska.” Kada je Mu Ju završila, pokazala mi je još jedan odlomak reči Svemogućeg Boga: „Želite li da znate osnovni razlog zbog kog su se fariseji suprotstavili Isusu? Želite li da znate suštinu fariseja? Bili su prepuni uobrazilja o Mesiji. Štaviše, oni su jedino verovali da će Mesija doći, ali nisu stremili ka život-istini. I tako, čak i danas, oni i dalje čekaju Mesiju, jer ne znaju ništa o putu života, i ne znaju šta je put istine. Kako bi, pitate se vi, tako budalast, tvrdoglav i neuk narod mogao dobiti Božji blagoslov? Kako bi oni mogli da ugledaju Mesiju? Suprotstavili su se Isusu, jer nisu znali pravac delovanja Svetog Duha, jer nisu znali put istine koji je Isus govorio i, povrh toga, jer nisu razumeli Mesiju. A pošto nikad nisu videli Mesiju i nikad se nisu družili s Mesijom, njihova greška je u tome što su se držali za samo ime Mesijino, dok su se na sve moguće načine suprotstavljali Mesijinoj suštini. Ovi fariseji su u suštini bili tvrdoglavi, nadmeni, i nisu se pokoravali istini. Načelo njihovog verovanja u Boga bilo je: ma koliko dubokoumna bila Tvoja propoved, ma koliko visok bio Tvoj autoritet, Ti nisi Hristos ukoliko Tvoje ime nije Mesija. Zar nije to verovanje besmisleno i smešno?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju”). Mu Ju je besedila, rekavši: „Svemogući Bog je otkrio suštinu i osnovni uzrok otpora fariseja prema Gospodu Isusu. Fariseji su bili tvrdoglavi i nadmeni po prirodi, imali su odbojnost prema istini i mrzeli su je. Štaviše, nisu razumeli Božje delo i držali su se reči Pisma, donoseći sopstvene sudove o Božjoj pojavi i delu, shodno sopstvenim predstavama i uobrazilji. Čak i kada je Gospod Isus izneo mnoge istine i učinio mnoga znamenja i čuda, oni uopšte nisu tragali niti su to prihvatali. Tvrdoglavo su se držali reči Pisma i pokušavali da na svakom koraku ostvare uticaj na Gospoda kako bi Ga osudili i oduprli Mu se, i konačno su Ga razapeli. Dakle, u našem pristupu Gospodnjem dolasku u poslednjim danima moramo izvući pouku iz surove lekcije o propasti fariseja, osloboditi se svojih predstava i uobrazilje i istražiti Božju pojavu i delo. Samo tako možemo imati nadu da ćemo dočekati Gospoda. Sveštenici i starci današnjeg verskog sveta su baš kao fariseji. Kada čuju ljude kako svedoče o Gospodnjem dolasku, oni uopšte ne tragaju niti to istražuju i tvrdoglavo se drže biblijskog odeljka o Gospodu koji dolazi na oblacima. Oni kažu: ’Ko god tvrdi da je Gospod Isus, ali ne dolazi na oblacima, lažni je hristos,’ bezobzirno se opirući Svemogućem Bogu i osuđujući Ga i aktivno sprečavajući vernike da istraže istiniti put. Ako se nikada ne pokaju, biće razotkriveni Božjim delom u poslednjim danima kao lažni vernici i antihristi, a kada se završi Božje delo spasenja, plakaće i škrgutaće zubima dok stradaju u neviđenim nesrećama.”

Čuvši to, zadrhtala sam od straha. Uporedila sam svoje ponašanje sa onim što je rekla: Držala sam se reči Biblije kada je u pitanju dočekivanje Gospoda i verovala sam, na osnovu sopstvenih predstava, da će Gospod stići na oblacima. Kad sam čula kako ljudi govore da se Gospod Isus vratio, ne samo da to nisam istraživala, već sam se pridružila sveštenicima i starcima u slepom otporu i osudi, širenju svakakvih glasina da bih oklevetala i omalovažila Svemogućeg Boga, navodeći vernike na stranputicu i sprečavajući ih da istraže istiniti put. Nije bilo razlike između mog ponašanja i ponašanja fariseja koji su se odupirali Gospodu Isusu. Bila sam farisej modernog doba, kamen spoticanja koji ometa vernike da istraže istiniti put. Da nije bilo milosti Božije ili besede Mu Ju o istini, koja mi je omogućila da čujem Božji glas, onda bi neko tako tvrdoglav i nepopustljiv kao ja mogao samo da bude napušten, uklonjen proklet i kažnjen od strane Boga. Želela sam da razjasnim svoje zabune, pa sam od Mu Ju tražila: „S obzirom da se Gospod najpre ovaplotio da bi u tajnosti izvršio svoje delo, kako možemo biti sigurni da je Svemogući Bog ovaploćeni Bog, Hristos poslednjih dana?” Mu Ju mi je pročitala još nekoliko odlomaka reči Svemogućeg Boga: „’Ovaploćenjem’ se Bog pojavljuje u telu; Bog u Svom telesnom obličju deluje među stvorenim ljudima. Dakle, pošto je On Božje ovaploćenje, on najpre mora postati telo – telo sa odlikama normalne ljudskosti; to je najosnovniji preduslov. Božje ovaploćenje, zapravo, implicira da Bog živi i deluje u telu, da On samom Svojom suštinom postaje telo, postaje čovek” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Suština tela nastanjenog Bogom”). „Ovaploćeni Bog se zove Hristos, a Hristos je telo koje je zaodenuo Duh Božji. Ovo telo nije nalik nijednom čoveku koji je u telu. Razlika je u tome što je Hristos ovaploćenje Duha, a ne telo. On poseduje i normalnu ljudskost i potpuno božanstvo. Nijedan čovek ne poseduje Njegovo božanstvo. Njegova normalna ljudskost podržava sve Njegove normalne aktivnosti u telu, dok Njegovo božanstvo izvršava delo Samoga Boga” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Suština Hristova je u pokoravanju volji Oca nebeskog”). „Onaj koji je ovaploćeni Bog posedovaće suštinu Božju i Onaj koji je ovaploćeni Bog posedovaće izraz Božji. Pošto se Bog ovaploćuje, On će izneti delo koje namerava da učini i, pošto se Bog ovaploćuje, izraziće ono što jeste i biće u stanju da pred čoveka iznese istinu, da mu podari život i pokaže put. Telo koje nema Božju suštinu zasigurno nije ovaploćeni Bog; u to nema nikakve sumnje. Ako čovek namerava da istraži da li je to zaista Božje ovaploćeno telo, on to mora da utvrdi na osnovu naravi koju On izražava i na osnovu reči koje izgovara. Drugim rečima, da bi utvrdio da li se radi o Božjem ovaploćenom telu ili ne, i da li je to istiniti put ili nije, čovek to mora da razabere na osnovu Njegove suštine. Prema tome, ključ za utvrđivanje da li je u pitanju ovaploćeno telo Božje leži u Njegovoj suštini (Njegovom delu, Njegovim izjavama, Njegovoj naravi i mnogim drugim aspektima), a ne u Njegovom spoljašnjem izgledu. Ako čovek proučava samo Njegov spoljašnji izgled, i ako usled toga previdi Njegovu suštinu, to pokazuje da je čovek neprosvećen i neuk” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”). Nakon što je završila sa čitanjem, Mu Ju je besedila: „Reči Svemogućeg Boga nam jasno govore da ovaploćenje znači da je Božji Duh obučen u telo da bi postao normalna osoba, pojavljujući se u svetu da bi izrazio istinu i delovao. Spolja, Hristos izgleda kao normalna osoba, ali Božji Duh je u Njemu – On je otelotvorenje Božjeg Duha. Dakle, Hristos ne samo da ima normalnu ljudskost, već ima i potpuno božanstvo, što znači da su suštinska narav Božja, ono što Bog ima i jeste, Njegov autoritet, svemoć i mudrost, ostvareni u Njegovom ovaploćenom telu. Hristos je sam Bog, Gospod stvaranja. Dakle, Hristos može da izrazi istinu i otkrije tajne u svakom trenutku, da izrazi Božju narav i ono što On ima i jeste, i da obavi delo iskupljenja i spasenja čovečanstva. To je isto kao što je Gospod Isus bio ovaploćenje Boga – On je bio Hristos. Iako je spolja izgledao kao normalna osoba i zaista je živeo među ljudima na zemlji, On je u svakom trenutku mogao da izrazi istinu i otkrije tajne carstva nebeskog i On je čovečanstvu obezbedio put pokajanja. Gospod Isus je oprostio čovekove grehe i izrazio Božju narav punu ljubavi i milosrđa. Takođe je učinio mnoga znamenja i čuda: On je lečio bolesne, izgonio demone, vaskrsao mrtve, umirio vetrove i mora, nahranio 5000 ljudi sa pet hlebova i dve ribe, i tako dalje. Reči i delo Gospoda Isusa bili su potpuna manifestacija Božjeg autoriteta i moći. Svi smo ustanovili da je Gospod Isus bio Hristos i ovaploćeni Bog na osnovu Njegovih reči i dela. Stoga, kada utvrđujemo da li je On bio ovaploćeni Bog ili ne, ne treba da zasnivamo svoju procenu na Njegovoj spoljašnjoj pojavi, u kojoj je porodici rođen, da li je imao status ili moć, ili da li su ga drugi podržavali ili odbijali, već u potpunosti na tome da li je mogao da izrazi istinu i da izvrši Božje delo. To je ključno. Sve dok je u stanju da izrazi istinu i da obavi delo spasenja čovečanstva, onda bez obzira koliko obično izgledao spolja, i koliko god da je bio osuđen i odbačen, On je još uvek neosporno bio ovaploćeni Bog, bio je Hristos. Od kada se pojavio da obavlja svoje delo, Svemogući Bog je izrazio milione reči i otkrio sve tajne Božjeg plana upravljanja. Otkrio je svrhu Božjeg plana upravljanja, istinu o tri faze Njegovog delovanja, tajnu Božjeg ovaploćenja i imena, istinu o Bibliji, kako Božje delo suda u poslednjim danima pročišćava i spasava ljude, ishode i odredišta svih vrsta ljudi, kako se Hristovo carstvo ostvaruje na zemlji i još mnogo toga. I to nije sve, Svemogući Bog takođe sudi i razotkriva sotonsku prirodu ljudi koja se opire Bogu i razne iskvarene naravi, i pokazuje ljudima put ka oslobađanju od greha i spasenju, pored mnogih drugih stvari. Istine koje je izrazio Svemogući Bog su tako obilne – On je izrazio sve aspekte istine koji su nam potrebni da bismo postigli spasenje i nijednu od ovih tajni ili istina čovek nikada ranije nije čuo. Božji izabrani narod upravo sada doživljava sud i grdnju Njegovih reči i svi su oni zadobili izvesno stvarno razumevanje svojih iskvarenih naravi i spoznaju Božje pravedne i veličanstvene naravi. Oni se postepeno oslobađaju okova i stega greha i u različitoj meri su promenili svoje životne naravi. Samo čitanjem reči Svemogućeg Boga i lično iskusivši Njegovo delo u poslednjim danima, svi smo spoznali da je Svemogući Bog ovaploćeni Bog i Hristos u poslednjim danima.”

Reči Svemogućeg Boga i beseda Mu Ju su bili prosvećujući. Uvidela sam da ključ za određivanje da li je Svemogući Bog ovaploćeni Bog leži u tome da li On može da izrazi istine, da izvrši delo spasenja i da li On može da izrazi Božju narav i ono što On ima i jeste. Pokazalo se da je Svemogući Bog zaista ovaploćeni Bog, Gospod Isus koji se vratio, inače, ko bi drugi mogao da otvori svitak i sedam pečata da bi otkrio sve te skrivene tajne i istine? Ako ne Bog, ko bi mogao da spase čovečanstvo od ropstva i okova greha?

Mu Ju je nastavila, rekavši: „U ovoj sadašnjoj pojavi, Bog prvenstveno izražava svoje reči da bi pronašao one koji istinski žude za Njegovim dolaskom i mogu da čuju Njegov glas. Gospod Isus je rekao: ’Moje ovce slušaju moj glas. Ja ih poznajem i one idu za mnom’ (Jovan 10:27). Sve Božje ovce žude za istinom. Kada čuju kako neko kaže da se Gospod vratio, one tragaju i istražuju istiniti put. Kada čitaju reči Svemogućeg Boga, one prepoznaju Božji glas, prihvataju i slede Svemogućeg Boga i imaju šansu za spasenje. Oni koji nisu Božje ovce ne mogu prepoznati Božji glas, i oni čak sude i osuđuju Božje delo u poslednjim danima. Na kraju će dobiti kaznu koju zaslužuju. Dakle, Bog koristi svoje reči da otkrije sve vrste ljudi u poslednjim danima, razvrstavajući ih prema vrsti, posle čega će nagraditi dobre i kazniti zle. Time se u potpunosti ispoljava Božja pravedna narav.” Čuvši to, pognula sam glavu i suze su mi potekle niz lice. Znala sam da sam se zaista opirala Bogu. Setila sam se trenutka kada sam prvi put čula ljude kako propovedaju da se Gospod vratio. Nisam tragala niti istraživala, samo sam slepo slušala sveštenike i starce, šireći laži i zastrašujući vernike da bi ih sprečila da istraže istiniti put. Usled toga, dobila sam napad kašlja zbog kojeg nisam mogla da govorim, razbolela sam se i čak sam polomila ključnu kost, a starac He je imao saobraćajni udes. Shvatila sam da ništa od toga nije bila puka slučajnost. Sve su to bile kazne i odmazda zbog pružanja otpora Bogu! Ali bila sam toliko otupela i nisam znala da moram da se probudim. Stalno sam osuđivala Božju pojavu i delo i odupirala im se, misleći da čuvam Gospodnji put i da štitim stado. Bila sam tako otupela! Ni u najluđim snovima nisam zamišljala da je Istočna munja – koju sam neprestano klevetala, osuđivala i opirala joj se – zapravo bila Gospod Isus koga sam toliko dugo čekala! Osećala sam neizreciv bol i žaljenje. Mrzela sam sebe što sam bila tako slepa i glupa, što sam verovala u Boga ne prepoznajući Njegovo delo, što sam sledila starce u osudi i pružanju otpora Bogu i sprečavala vernike da istraže istiniti put. Na osnovu svog ponašanja, zaista sam zaslužila da me Bog kazni. Ali Bog se nije ponašao prema meni shodno mojim prestupima, već mi je ipak dao priliku da čujem Njegov glas. Koristio je moju majku da mi iznova i iznova pušta himne Njegovih reči, kao i besedu Mu Ju o istini da bi pomogao mom utrnulom, nepopustljivom srcu da se postepeno probudi i stekne uvid, kako bih prihvatila Njegovu pojavu i delo. Hvala Svemogućem Bogu za Njegovu milost i spasenje!

Posle toga sam gladno gutala reči Svemogućeg Boga. Kroz Njegove reči saznala sam značenje Njegovog imena u svakom dobu, istinu o Bibliji, kako je Sotona iskvario ljudski rod i kako Bog spasava ljudski rod. Takođe sam saznala da je osnovni uzrok čovekove grešnosti i otpora prema Bogu naša sotonska priroda i kako da tragam da bih se oslobodila iskvarenosti i postigla spasenje, pored mnogih drugih stvari. Uvidela sam da reči i delo Svemogućeg Boga u potpunosti ispunjavaju ono što je rekao Gospod Isus: „Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu, jer neće govoriti po svome, nego će govoriti ono što čuje, i najavljivaće vam buduće događaje” (Jovan 16:12-13). Reči Svemogućeg Boga rešile su veliki deo moje zabune i predstava i bila sam potpuno sigurna da su to iskazi samog Boga. Svemogući Bog je Gospod Isus koji se vratio, koga sam tako dugo čekala. Osećala sam se kao dete koje se konačno ponovo ujedinilo sa svojom davno izgubljenom majkom. Nisam mogla a da ne prigrlim knjigu Božjih reči i briznem u plač. Mrzela sam sebe što sam bila toliko slepa da nisam prepoznala Boga, da sam bezumno osuđivala Njegovo delo poslednjih dana i opirala mu se, da sam postala prepreka vernicima koji istražuju istiniti put i osoba koja se opire Bogu i bori protiv Njega. Shvativši to, osetila sam duboko žaljenje i odlučila sam da počnem da širim jevanđelje što pre budem mogla, da dovedem pred Boga one koje sam ranije omela i navela na stranputicu i da se iskupim za svoje prestupe iz prošlosti kako bih utešila Božje srce. Nakon toga sam stupila u red onih koji šire jevanđelje. Dok sam širila jevanđelje, propovedala sam reči Svemogućeg Boga, pomagala drugima da čuju Božji glas i često sam pričala ljudima kako sam se nekada držala reči Biblije i činila zla dela opirući se Bogu. Rekla sam im da izvuku pouke iz mojih prethodnih grešaka. Videvši kako sve više ljudi prihvata Božje delo u poslednjim danima, bila sam tako srećna, spokojna i mirna.

Osvrćući se na put kojim sam prošla, od opiranja Bogu do toga da me On osvoji Svojim rečima, shvatam kakve je mukotrpne napore Bog uložio za mene. Uprkos tome koliko sam bila buntovna, Bog me nije napustio i čak mi je dozvolio da čujem Njegov glas i da Ga dočekam. To je za mene bila velika Božja ljubav i spasenje! Hvala Svemogućem Bogu!