Postala sam hrišćanka 1990. godine. Bio je jedan crkveni starešina koji je govorio: „Biblija je temelj naše vere i kao vernici moramo da sledimo Bibliju.” Te reči su se zaista ukorenile u mom srcu i u sebi sam mislila: „Moram mnogo da čitam Bibliju i sve dok nju razumem, imaću put u svojoj veri.” Stoga sam iznova čitala Sveto pismo i često odlazila kod svojih duhovnih staraca za savet. Sećam se da mi je jedan od tih staraca uputio ove reči ohrabrenja: „Sa takvom strašću prema Bibliji, jednog dana ćeš sigurno biti od velike koristi Gospodu.” Oduševila sam se kad sam čula te reči. To me je takođe navelo da još više obožavam Bibliju. Od tada sam počela da ustajem svakog jutra u 4 ujutro da čitam Sveto pismo i držala sam razne biblijske stihove okačene po celoj kući. Kad god bih imala slobodan trenutak, ili bih čitala ili bih učila napamet odlomke iz Biblije. Dok sam noću spavala, čak sam stavljala Bibliju pored jastuka, misleći da ako se Gospod vrati noću, mogu da ga dočekam sa Biblijom u rukama. Ukratko, prosto nisam mogla da podnesem da budem odvojena od svoje Biblije. Nakon nekoliko godina, bila sam jedan od glavnih saradnika Harizmatika u našem gradu, odgovorna za preko 300 mesta okupljanja. Pošto sam bila toliko zaljubljena u Bibliju, uvek sam govorila braći i sestrama: „Gospod Isus je rekao: ’Neće čovek živeti samo od hleba, već od svake reči koja izlazi iz Božijih usta’ (Matej 4:4). Sve Božje reči su u Bibliji, pa je čitanje Biblije jednako važno kao i naši svakodnevni obroci. Biblija je temelj naše vere, pa je moramo slediti bez obzira na sve. To znači biti istinski vernik.”

Godine 1997, članovi mnogih crkava u severoistočnoj Kini su, jedan za drugim, prihvatali delo Svemogućeg Boga u poslednjim danima. Jedan od viših starešina požurio je da sazove sastanak saradnika gde nam je pokazao gomilu propagande koja blati i osuđuje Istočnu munju i rekao nam je: „Postoji Crkva koja se zove Istočna munja. Oni kažu da se Gospod Isus vratio u telu kao Svemogući Bog i da je izgovorio nove reči i otvorio svitak. Kažu da je Biblija sada zastarela i da je čitanje reči Svemogućeg Boga jedini način da se zadobije opskrba. Kako je to moguće? Hiljadama godina svi vernici u Gospoda čitaju Bibliju. Sve Božje reči su u Bibliji i ništa izvan Biblije nije Božja reč. Bez obzira na sve, uvek moramo ostati verni Bibliji. Odstupanje od Biblije je izdaja Gospoda i kada On dođe, neće vas spasiti.” U potpunosti sam se slagala sa njim i pomislila sam: „Tačno. Sve je u našoj veri zasnovano na Bibliji. Ljudi u Istočnoj munji je čak i ne čitaju, pa zar oni ne skreću sa Gospodnjeg puta? Moram voditi braću i sestre da podržavaju Bibliju i da nikada ne odstupaju od nje.” Taj viši starešina je tokom tri dana sazivao takve sastanke, govoreći o tome kako da se čuvamo od Istočne munje i kako da joj se suprotstavimo. Posle tih sastanaka smatrala sam da je moja odgovornost veća nego ikad. Da bih zaštitila crkvu, zajedno sa drugim saradnicima sam učinila sve da je zatvorimo i da se odupremo Istočnoj munji. Na svakom okupljanju smo razgovarali o tome kako se od nje sačuvati i odupreti joj se. Čak sam podsticala braću i sestre da poste i da se mole i da zamole Gospoda da spreči Istočnu munju da krade ovce naše crkve.

Jednog dana, jedna sestra mi je rekla da neki saradnik sada veruje u Istočnu munju i da su članovi iz njenog mesta okupljanja koji imaju najviše entuzijazma pošli sa njim. Kad sam to čula, toliko sam se uznemirila da sam bez jela odmah odjurila pravo do njega i videla da na okupljanju od oko 40 ljudi nedostaje njih 19. Što je najvažnije, tih 19 su bili najpobožniji članovi na tom mestu okupljanja. Zaista me je uznemirilo da vidim kako su te dobre ovce pokradene od strane Istočne munje. U sebi sam pomislila: „Istočna munja mora da je zaista moćna kad je ukrala te dobre ovce posle samo nekoliko dana rada.” Zato sam požurila da posetim tu braću i sestre da bih ih razuverila i rekla sam: „Sledbenici Istočne munje tvrde da se Gospod vratio i izgovorio nove reči, ali to je samo pokušaj da se ljudi navedu na stranputicu. Sve Božje reči su u Bibliji, a sve drugo je skretanje sa Gospodnjeg puta. Ti ljudi neće biti uzdignuti u carstvo kada Gospod dođe. Zar neće onda sve te godine vere u Gospoda biti uzaludne? Morate se odmah pokajati pred Gospodom.” Mislila sam da će me poslušati, ali, na moje iznenađenje, jedna od sestara mi je rekla: „Sestro Gu, vaša tvrdnja da su sve Božje reči u Bibliji ne odgovara činjenicama. U Jevanđelju po Jovanu 21:25 je zapisano: ’Ima još mnogo toga što je Isus učinio. Kada bi se sve to redom zapisalo, mislim da napisane knjige ne bi stale ni u ceo svet.’ Ovaj stih nam pokazuje da stvari koje je Gospod Isus rekao i delo koje je izvršio nisu u potpunosti zabeleženi u Bibliji. Štaviše, Otkrovenje proriče da kada se Gospod vrati, On će otvoriti svitak, slomiti sedam pečata i govoriti crkvama. Očito, Božje nove reči u poslednjim danima nikako nisu mogle biti prethodno zapisane u Bibliji, tako da tvoja tvrdnja da su sve Božje reči u Bibliji ne drži vodu.” Zaista nisam znala kako to da opovrgnem. Pomislila sam: „Tako je. Taj biblijski stih je zaista jasan, pa zašto se nikad ranije nisam toga setila?” Zatim je sestra rekla: „Svemogući Bog je Gospod Isus koji se vratio. On je izrazio sve istine koje sude ljudskom rodu, pročišćavaju ga i spasavaju. Ove istine su reči Svetog Duha upućene crkvama. Ovo je početak svitka koji je prorečen u Otkrovenju. Verovanje u Svemogućeg Boga nije izdaja Gospoda, nego slušanje Božjeg glasa i praćenje stopa Jagnjeta. Baš kao što piše u Otkrovenju: ’Oni slede Jagnje kud god ono ide’ (Otkrivenje 14:4). Trebalo bi da i ti pročitaš reči Svemogućeg Boga. Ponizno traganje je jedini način da se čuje Božji glas i da se dočeka povratak Gospoda!” Zaista nisam želela da čujem šta su imali da kažu te sam samo uzela Bibliju, mahnula njome i rekla: „Ja razumem Bibliju – nema potrebe da tragam! Sve što je izvan Biblije je jeres i vi nećete biti spaseni!” Nedelju dana sam išla kod njih svaki dan, pokušavajući da promenim njihovo mišljenje. Ali šta god da sam rekla, svi su bili odlučni da slede Svemogućeg Boga. Na kraju nisam vratila ni jednog člana od tih 19. Ma koliko razmišljala o tome, ostala sam zbunjena i pitala sam se: „Kad jednom pročitaju knjigu Istočne munje, zašto se njihovo mišeljenje ne može promeniti, uprkos svemu? Da li je zaista tako kao što nam je viši starešina rekao, da u njihovoj knjizi postoji neka vrsta droge? Ali izgledali su potpuno normalno, nimalo dezorijentisano, i svi su bili tako energični i puni vere. Njihova beseda je takođe bila veoma pronicljiva i nije se mogla opovrgnuti.” Bila sam tako zbunjena. Htela sam da vidim šta tačno piše u toj knjizi Istočne munje. Ali mislila sam da bi odstupanje od Biblije bilo izdaja Gospoda i da neću biti spašena, pa se nisam usuđivala da dalje razmišljam. Kasnije sam tih 19 ljudi izbacila iz crkve i pozvala sve ostale da prekinu svaki kontakt sa njima. Posebno sam apelovala na saradnike da pažljivo paze na svoja stada i da odmah proteraju svakoga ko bude prihvatio Istočnu munju.

Dala sam sve od sebe da zatvorim crkvu, ali se sve više braće i sestara pridruživalo Istočnoj munji. Skoro svaki dan je bio još neko – jednostavno nisam mogla to da zaustavim. Bila sam potpuno opsednuta time. Radila sam zaista do kasno svaki dan pokušavajući da ih nateram da se vrate, ali nisam ubedila ni jednog jedinog člana. Ono što me je zaista iznenadilo bilo je to što se ubrzo čak i brat Vang Mingji, koji je radio zajedno sa mnom, pridružio Istočnoj munji. To je bilo zaista neočekivano. Mingji je započeo kao i ja, uvek govoreći o tome kako da se zaštitimo od Istočne munje i da joj se odupremo. Nikad nisam pomislila da će im se na kraju pridružiti. Otišla sam do njegove kuće da ga preispitam. Rekla sam: „Ti si potpuno svestan da je Istočna munja odstupanje od Biblije. Kako možeš da veruješ u to?” Njegov odgovor je bio: „Sestro Gu, i ja sam ranije slušao starešinu i uopšte nisam tragao niti sam se bavio učenjem Istočne munje. Čak sam se slepo opirao tom učenju i osuđivao ga. Ali nakon čitanja reči Svemogućeg Boga, uvideo sam da one otkrivaju toliko mnogo biblijskih tajni i daju nam put da se očistimo od greha. Reči Svemogućeg Boga su istina i Božji glas. On je Gospod Isus koji se vratio. Trebalo bi i ti da čitaš Njegove reči! …” U tom trenutku sam ga samo prekinula, rekavši: „Dosta je bilo! Ti si zaluđen – ne pokušavaj da i mene zaludiš. Nije me briga za to što mi govoriš. Nema šanse da čitam tu knjigu Istočne munje!” Zalupila sam vratima i ljutito otišla. Kasnije sam čula da je saradnik Liju rekao da je Istočna munja preuzela preko100 članova iz jedne druge crkve, a mnogi drugi saradnici su govorili da u njihovim oblastima Istočna munja krade dobre ovce svaki dan i da nijednu od njih ne mogu da povrate. Bila sam veoma šokirana kada sam to čula. Pitala sam se: „Kako Istočna munja može biti tako moćna? Da li je zaista moguće da se Gospod vratio? Zašto bi inače toliko ljudi to prihvatilo i imalo takvu veru u to?”

U septembru 1997. godine, brat Li Dži, jedan od glavnih saradnika u našoj crkvi, pridružio se Istočnoj munji zajedno sa svojom ženom. Kada sam čula tu vest, zgrabila sam svoju Bibliju i okupila još četiri saradnika da odemo da ih posetimo. Kada smo stigli tamo, ne dajući im ni da progovore, samo sam povikala na njih: „Zar nemate ni savesti? Gospod Isus vas je toliko obdario milošću – da li ste to zaboravili? Kako ste mogli da poverujete u Svemogućeg Boga? Šta su vam dali? Koliko su vam platili?” Iznenađujuće, Li Dži se nasmešio i rekao: „Dali su nam istinu i život, a ne novac.” To me je još više naljutilo i odgovorila sam: „Kako su mogli da vam daju život? Sve što je izvan Biblije je izdaja Gospoda. Kakva istina i život?” Neočekivano, postavio mi je pitanje umesto odgovora: „Da li ti misliš da istina i život dolaze od Boga ili iz Biblije? Šta je Gospod Isus rekao kada je ukorio fariseje? ’Vi istražujete Pisma, jer mislite da po njima imate večni život, a ona svedoče o meni. Ipak, vi nećete da dođete k meni da imate život’ (Jovan 5:39-40). Njegove reči su bile vrlo jasne. Biblija svedoči o Bogu, ali ne sadrži večni život. Pogrešno je tražiti večni život unutar Biblije. Samo je Hristos istina, put i život, i samo sledeći Hristosa i pokoravanjem Njegovom delu i rečima možemo zadobiti istinu i večni život.” Zaista nisam znala kako na to da odgovorim kad sam čula bratovu besedu. Osećala sam se nekako posramljeno. U sebi sam mislila: „Uvek si me slušao kako propovedam, pa zašto ti meni sad objašnjavaš stvari i opovrgavaš me? Nakon svih godina čitanja Biblije, kako možeš znati više o veri u Gospoda od mene?” Samo sam odgovorila rekavši nešto zaista nerazumno: „Baš me briga šta govoriš. Ko ne čita Bibliju ići će u pakao.” Onda su ostalih četvoro saradnika pokušali da ih ubede i milom i silom, ali šta god da smo rekli, Li Dži i njegova žena su ostali nepokolebljivi u svojoj veri u Svemogućeg Boga. Kada sam stigla kući, pomislila sam: „Nekada sam znala mnogo više o Bibliji nego oni ljudi koji su se pridružili Istočnoj munji. Ranije su slušali moje propovedi, ali samo nekoliko dana nakon što bi prihvatili Istočnu munju, bili su u stanju da me ućutkaju sa samo nekoliko reči. Šta se dešava? Da li je moguće da je Istočna munja zaista istiniti put?” Ali brzo sam odbacila tu misao, govoreći sebi: „To ne može biti! Sve što je izvan Biblije je izdaja Gospoda. Držaću se Biblije i čekaću da se Gospod vrati i odvede me na nebo.”

Videvši kako sve više i više ljudi prihvata Istočnu munju, nisam više ni držala propovedi na okupljanjuma. Samo sam, umesto toga, koristila gomilu materijala koji se suprotstavljao Istočnoj munji i govorila o tome na sastancima saradnika i na nedeljnim službama. Takođe sam pretila svima da se ne usude da istražuju Istočnu munju i čak sam radila sa starešinama i saradnicima iz drugih crkava da bi se zajedno borili protiv nje. Kad bih čula da neko pokušava da preobrati člana crkve u Istočnu munju, odmah bih pojurila i oterala ga. Ponekad sam se plašila da će moja vožnja biciklom biti prespora, pa bih išla taksijem preko celog grada da oteram članove Istočne munje. Mislila sam da čuvam Gospodnji put i da štitim stado i čak sam bila spremna da stavim život na kocku zbog toga. Ali nisam mogla da razumem zašto u crkvi ima sve više takvih slučajeva, što se ja više trudim da se tome oduprem. U avgustu 1999. godine, dok smo obavljali grupno krštenje, dosta ljudi je uhapšeno i odvedeno u policijsku stanicu. Zatim sam u avgustu 2000. godine uhapšena sa troje važnih saradnika dok smo obavljali krštenje. Pretresena mi je i kuća, a sve crkvene priloge uzela je policija. Dok sam bila u pritvoru, nisam mogla da prestanem da razmišljam o svemu što se dešavalo u crkvi poslednjih godina. Starci koji su me uvek pozivali da delim propovedi i da širim jevanđelje, sestra Đijang Ru i brat Vu Jung, pokušavali su da zaštite svoje stado, pa su izolovali svoju crkvu da bi se oduprli Istočnoj munji. Bili su izuzetno pobožni hrišćani, ali neočekivano, oboje su dobili rak i umrli su teškom smrću. Jednom prilikom, 1998. godine, na velikom sastanku sa preko 200 ključnih crkvenih saradnika, jednog saradnika je iznenada opsednuo demon i niko ga nije mogao isterati, ma kako se svi molili za njega. Slučaj za slučajem mi je prolazio kroz glavu i jednostavno nisam mogla da shvatim zašto crkva ima toliko problema. Razmišljala sam o tome kako sam, tokom godina dok sam sledila Gospoda, napustila svoj posao i porodicu da bih naporno radila za Gospoda. Uspešno sam obavljala sve vrste zadataka u crkvi i trudila sam se da osiguram Gospodnji put i da zaštitim stado. Zašto me Gospod nije zaštitio niti blagoslovio? Zbog čega se dešavalo da, što sam se više borila protiv Istočne munje, to sam više patila i bila u stalnom stanju uznemirenosti? Da li je moguće da je opiranje Istočnoj munji bila greška? Da li se Gospod zaista vratio? Tokom sedam dana u pritvoru, jedva da sam imalo spavala. Bila sam potpuno očajna. Molila sam se Gospodu, govoreći: „Gospode, toliko toga se dogodilo u crkvi. Šta je pravi razlog iza svega? U čemu tačno grešim? …” Kada sam puštena iz pritvora, videla sam da crkva postaje sve više pusta – bilo je potresno. Uputila sam još jednu molitvu Gospodu: „Gospode! Zašto je crkva u ovakvom stanju? Crkva je sazidana zahvaljujući Tvojoj dragocenoj krvi, pa zašto je zapostavljaš? O Gospode! Ja stvarno patim. Stado se razilazi, a što se više borim sa Istočnom munjom, sve je više nereda u crkvi. Ne znam kako sve to da spasem i da oživim crkvu. Gospode, molim Te, otvori mi put!” Ali koliko god da sam se molila, crkva je ostajala u neredu. Saradnici su se razbežali na sve strane i krili se iz straha da će biti uhapšeni. Crkva je bila u haosu a posećenost je opadala. Nisam znala šta da propovedam i bila sam u strahu od propovedi sredom i nedeljom. Braća i sestre bi zadremali dok sam pričala, a ja nisam mogla ništa da uradim povodom toga. Nisam znala za šta da se molim i imala sam sve manje vere. Odjednom sam primetila da mi nedostaje nekadašnja odlučnost da sačuvam veru i ljubav prema Gospodu čak i ako to niko drugi ne čini. Polako sam tonula u izopačenost. Počela sam da gledam TV i filmove i čak sam naučila da igram mahjong i poker. Živela sam u grehu i nisam mogla da se izvučem. Često bih uhvatila sebe kako sedim na vratima, držeći čvrsto svoju Bibliju, dok se osećam neverovatno jadno i izgubljeno. Zaista nisam imala pojma kako da nastavim. U tom periodu mnogo sam klečala i vapila Gospodu, preklinjala Ga, govoreći: „Gospode Isuse, gde si? Osećam kao da ću umreti. Gospode, molim Te, spasi me, i spasi crkvu! …”

Godine 2002, baš kada sam bila najslabija, brat Džou Dženg iz južne Kine me je pozvao i zamolio da ga posetim radi nekih studija posvećenosti. Od srca sam zahvalila Bogu kada sam to čula i jedva sam čekala da iskoristim tu priliku da povratim snagu. Kada sam stigla tamo, videla sam da su braća i sestre u još boljem stanju nego kada sam tamo bila poslednji put pre dve godine. Njihova vera je bila jača. Kada su me videli, tešili su me i hrabrili i osećala sam se kao u svojoj porodici. Bila sam stvarno dirnuta. Sledećeg dana, Džou Dženg me je pitao kako stoje stvari kod mene, što me je pogodilo u bolnu tačku. Ispričala sam mu šta se dešava sa crkvom, ne skrivajući ništa. Nakon što sam završila, podelio je ovu besedu: „Trenutno ne gubi samo tvoja crkva vitalnost. Tvo se dešava svuda u crkvama. Vera i ljubav vernika se hlade i oni se ne disciplinuju zbog svojih grehova. Saradnici nemaju o čemu da propovedaju i upuštaju se u bitke zbog ljubomore i međusobne svađe. Crkve se cepaju – već dugo nisu imale prisustvo Gospoda.” Takođe mi je rekao zašto sve crkve postaju tako puste. Pročitao mi je 11. stih 8. poglavlja iz Knjige proroka Amosa. Jahve Bog reče: „Dolaze dani (…) kad ću na zemlju poslati glad. Ali ne glad za hlebom, niti žeđ za vodom, već za slušanjem reči Jahveovih!” Zatim je rekao: „Iz ovog stiha možemo da vidimo da je jedan od razloga za ovu pustoš u crkvama taj što ljudi ne primenjuju Božje reči. To je kao pred kraj Doba zakona, kada su jevrejski prvosveštenici, književnici i fariseji samo podržavali ljudske tradicije, a ne Jahveov zakon. Podnosili su neprikladne žrtve, otvoreno prodavali stoku i trgovali novcem u hramu, pretvorivši ga u jazbinu razbojnika, pa se Bog zgrozio i napustio ga. Kada više nije bilo Božjeg dela, ljudi su radili šta su hteli i nisu bili disciplinovani zbog svojih grehova. Hram je postao neplodan. Glavni razlog za to je bio to što se verske starešine nisu držale Jahveovih zapovesti i što su skrenule sa Gospodnjeg puta. Drugi razlog za tu pustoš u crkvama bio je taj što je Bog vršio novu fazu rada, tako da se delo Svetoga Duha promenilo. Gospod Isus je delovao i vodio ljude izvan hrama, uvodeći ih Doba blagodati, i ljudi koji su Ga sledili mogli su da zadobiju zalivanje i opskrbu. Sve dok su se molili i ispovedali se Gospodu, gresi su im bili oprošteni i mogli su da uživaju u svoj blagodati, miru i radosti koje im je Bog podario. Ali prvosveštenici, književnici i fariseji koji su odbili da prihvate Njegovo delo, opirući Mu se i osuđujući Ga, kao i oni u hramovima koji su nastavljali da idu za njima, bili su prirodno napušteni i uklonjeni Božjim delom, padajući u tamu i pustoš.” Osećala sam da me je bratova beseda zaista prosvetlila, ali sam bila i zbunjena, misleći: „Sve sam to pročitala bezbroj puta u Bibliji, pa zašto nikada nisam dobila ovo prosvetljenje čitajući? Kako to da su oni ovo shvatili? Bolje da ih poslušam.” Džou Dženg je zatim rekao: „Baš kao što je to bio razlog propadanja hrama u Doba zakona, današnje crkve su u ovom pustom stanju jer Bog vrši novu fazu rada.” Kada sam ga čula da to kaže, srce mi je preskočilo i palo mi je na pamet da su oni možda sa Istočnom munjom. Svi kažu da je ono što podučavaju zaista moćno – šta ako sam i ja bila navedena na stranputicu? Počela sam da se osećam zaista nervozno i zbunjeno: da li da ih saslušam ili ne? Na kraju sam odlučila da ostanem i da nastavim da slušam jer sam zaista želela da rešim problem u crkvi. Tokom svih tih godina, niko od sveštenika ili starešina, iz Kine ili iz inostranstva, nije uopšte mogao da pomogne; ma koliko da su tumačili Bibliju, postili ili se molili, nijedno od rešenja do kojih su došli nije uspelo. Crkva je samo propadala. Ali ova braća i sestre su bili puni vere i ljubavi, a njihova beseda je bila prosvetljujuća. Niko ne bi mogao biti tako uspešan osim ako ne bi imao delo i vođstvo Svetog Duha. Kad bih mogla da pronađem način da oživim crkvu kroz njihovu besedu, onda bi još bilo nade za nas. Htela sam da iskoristim tu šansu, pa čak i ako su bili sa Istočnom munjom, nisam morala da se plašim, jer sam poznavala Bibliju i nisu me mogli zaludeti. Zato sam počela da ih slušam dok sam prelistavala Bibliju da proverim šta su rekli, da vidim da li je to u skladu sa Biblijom.

Džou Dženg je zatim čitao iz Knjige Amosa 4:7-8: „I kišu sam vam uskratio, puna tri meseca pre žetve. Na jedan sam grad kišu pustio, a drugom je uskratio. Jedan se kraj kišom natopio, dok se drugi, gde kiše ne bi, sasušio. Iz dva ili tri grada doteturaše se ljudi do trećeg, da se vode napiju; ali, žeđ svoju ne ugasiše, a vi se Meni ipak ne vratiste, reče Jahve.” On je to objasnio, rekavši: „Ovaj stih pominje da je u jednom gradu kiša, dok je u drugom suša. Ova ’kiša’ se odnosi na delo Svetog Duha. Bog uzima delo Svetog Duha sa svih mesta i prenosi ga na one ljude koji prihvataju Njegovo novo delo. Oni koji idu u korak sa Božjim stopama imaju zalivanje i opskrbu sadašnjih reči Svetog Duha i zadobijaju Njegovo delo. Ali oni koji ne prihvataju Božje novo delo bivaju prirodno napušteni i uklonjeni u toku Božjeg dela i žive u tami.” U tom delu njegove besede, počela sam da shvatam i u sebi sam pomislila: „Dakle razlog zašto je crkva prazna je zato što Bog izvršava novo delo, tako da se delo Svetog Duha promenilo. Nije ni čudo što nisam osetila Božje prisustvo svih ovih godina i što sam osetila takvu duhovnu tamu, kao da sam upala u rupu bez dna, bez trunke nade. Živela sam u potpunoj bedi.” Na pomisao da uhvatim korak sa Božjim stopama i ponovo uživam u delu i vođstvu Svetog Duha, nestrpljivo sam upitala Džou Dženga: „Kako neko može da ide u korak sa Jagnjetovim stopama i da zadobije delo Svetoga Duha?” Rekao mi je: „U Otkrovenju je sedam puta prorečeno: ’Ko ima uši, neka sluša šta Duh govori crkvama!’ (Otkrivenje, poglavlja 2 i 3). Ovo proročanstvo nam govori da će Bog govoriti crkvama u poslednjim danima i svako ko prepozna Božji glas ići će u korak sa Božjim stopama i prisustvovati Jagnjetovoj svadbenoj gozbi.” Zatim je izvadio knjigu i nastavio: „Ova knjiga sadrži reči Svetog Duha upućene crkvama. Pročitaj ovo i sve ćeš razumeti.” Uzela sam je i videla „Reč se pojavljuje u telu”. Zar to nije knjiga Istočne munje? Bila sam na trenutak zapanjena i pomislila sam: „Sukobljavam se sa njima već pet godina, ali nikada do sada nisam bila s njima licem u lice.” Pomislila sam na svu braću i sestre koji se nisu mogli uveriti u suprotno nakon što su slušali Istočnu munju. Bila sam toliko nervozna da sam osećala kao da će mi srce iskočiti. Pomolila sam se: „Gospode, molim te, zaštiti me. Ne mogu da se udaljim od Biblije, ne mogu da skrenem sa Tvog puta bez obzira na sve.” Zato sam pitala: „Kako bi ova knjiga mogla da sadrži Božje reči? Sve Božje reči su u Bibliji i ništa drugo nije Božja reč. Odstupanje od Biblije je jeres – to je izdaja Gospoda.” Nisam mogla više tu da sedim, ljutito sam ustala i odbila da čujem ijednu reč više. Videvši koliko se opirem i da sam prestala da slušam, svi su kleknuli i molili se za mene, u suzama, moleći Boga da me prosveti i pomogne mi da spoznam Božije delo. Stajala sam sa strane i zaista su me ganule njihove iskrene molitve. U sebi sam pomislila: „Bez dela Svetog Duha, ko bi uopšte mogao da bude tako pun ljubavi?” U tom trenutku sam počela polako da se smirujem i nisam se više toliko opirala.

Nakon što su završili sa molitvom, Džou Dženg je sa mnom podelio neka svoja iskustva. Rekao je: „Razumem kako se osećaš. U početku sam bio isti kao ti – i ja sam se opirao Božjem delu poslednjih dana. Poveo sam se za sveštenicima i starcima u izmišljanju glasina o Crkvi Svemogućeg Boga i pisao sam propagandni materijal protiv nje. Čak sam zastrašivao braću i sestre da bih ih sprečio da veruju u Svemogućeg Boga. Uradio sam toliko stvari da bih se opirao Bogu i hulio na Njega, misleći da čuvam Gospodnji put i da sam posvećen. Verovao sam u Boga, ali Ga nisam poznavao, bio sam nepopustljiv i nadmen. Da me Bog nije kaznio i disciplinovao me, da nije bilo Njegovih autoritativnih i dirljivih reči, nikada se ne bih pokorio.” Takođe je rekao da je uvek mislio da su sve Božje reči u Bibliji i da ništa drugo nije Božja reč, te da je odstupanje od Biblije jeres. Zatim je pročitao neke od reči Svemogućeg Boga i shvatio da to ne drži vodu i da nije u skladu sa činjenicama. U početku sam bila stvarno zbunjena i pitala sam se kako to nisu činjenice. Zatim je rekao: „Ti dobro poznaješ Bibliju, pa treba da znaš da su je ljudi sastavili godinama nakon što je Gospod završio sa delom, a to znači da je neminovno nešto od sadržaja izostavljeno ili izbrisano. Neke od Božjih reči koje su preneli proroci nisu u celosti zabeležene u Starom zavetu, ali su stavljene u apokrife, kao što je Knjiga Jezdrina.” Takođe je rekao: „U Doba milosti, delo i reči Gospoda Isusa nisu sve dokumentovane u Svetom pismu. On je zvanično delovao tri i po godine i ko zna koliko je rekao, koliko je propovedi izgovorio za to vreme. Ako saberemo sve reči Gospoda Isusa iz Četvorojevanđelja, to bi bilo samo nekoliko sati govora za Njega. U poređenju sa onim koliko mora da je govorio za te tri i po godine, vidimo da je to veoma ograničeno! Takođe, Jevanđelje po Jovanu kaže: ’Ima još mnogo toga što je Isus učinio. Kada bi se sve to redom zapisalo, mislim da napisane knjige ne bi stale ni u ceo svet’ (Jovan 21:25). Može li zaista biti istina da ništa izvan Biblije nije Božja reč? Da li je to tačno? U Otkrovenju je više puta prorečeno: ’Ko ima uši, neka sluša šta Duh govori crkvama!’ (Otkrivenje, poglavlja 2 i 3). Ovo dokazuje da Gospod ima još toga da kaže crkvama u poslednjim danima. Kako su te reči za poslednje dane mogle biti zapisane u Bibliji pre vremena? Otkrovenje takođe proriče da će Jagnje otvoriti svitak, koji je prvobitno zapečaćen, i samo Jagnje može da razbije pečate. Da li bi sadržaj tog svitka već mogao biti dokumentovan u Bibliji? Definitivno ne. Dakle, da li je tvrdnja sveštenika da su ’sve Božje reči u Bibliji’ razumna? Zar to nije poricanje i osuda reči samog Boga?” U tom trenutku sam bila potpuno ubeđena. U sebi sam posmilila: „Istina je, Otkrovenje je jasno proreklo da će Jagnje otvoriti svitak, razbivši sedam pečata u poslednjim danima. Pa kako bi taj konkretni sadržaj već mogao biti zabeležen u Bibliji? Pogrešila sam kad sam insistirala da nema Božjih reči izvan Biblije.” Džou Dženg mi je rekao: „Biblija je samo istorijski zapis o Božjem delu, i Stari i Novi zavet su sastavila i uredila ljudska bića nakon što je Bog završio jednu fazu delovanja. Bog ne deluje prema Bibliji, niti je njome ograničen. Bog deluje prema Svom sopstvenom planu upravljanja i prema potrebama ljudskog roda. Kada je Gospod Isus došao da bi delovao, nije delovao prema Starom zavetu, umesto toga, On je otišao dalje od Pisma tog vremena, propovedajući o putu pokajanja, isceljujući bolesne i izgoneći demone, govoreći ljudima da opraštaju drugima sedamdeset puta sedam, da ne svetkuju subotu, itd. Na kraju je bio razapet, čime je završeno delo iskupljenja. Ali ništa od ovoga se nije moglo naći u Starom zavetu. Čak se činilo da je ponešto od toga u suprotnosti sa zakonima Starog zaveta. Ako se povodimo za time što sveštenici kažu, da je ’sve što je van Svetog pisma jeres’, zar to takođe ne bi bila osuda dela Gospoda Isusa? Bog je Stvoritelj i Njegovo obilje obuhvata sve. Dakle, može li biti istina da On može da izvrši samo ograničeno delo zabeleženo u Bibliji? Da li je istina da Bog ne može da izvrši nova dela ili da izgovori nove reči van Biblije? Zar to ne bi bilo ograničavanje i huljenje na Boga? Fariseji su koristili Stari zavet da osude delo Gospoda Isusa, govoreći da je to izašlo van Svetog pisma, da je to jeres. Oni su poricali i osuđivali istine koje je On izrazio i na kraju su Ga razapeli, a Bog ih je osudio i kaznio. Sada je Svemogući Bog došao i izrazio sve istine koje pročišćavaju i spasavaju ljudski rod. Ovo su reči Svetoga Duha crkvama i ovo je Bog koji nam daje put večnog života u poslednjim danima. Ako ne slušamo, ne čitamo, niti tragamo, i samo se slepo držimo Biblije, opirući se i osuđujući Božje delo i reči u poslednjim danima, zar ne činimo istu grešku kao i fariseji? Zbog toga ćemo biti napušteni i uklonjeni Božjim delom!” Čuvši tu njegovu besedu, osećala sam se uplašeno i palo mi je na pamet nešto što je Gospod Isus rekao: „I ako ko kaže nešto protiv Sina Čovečijeg, to mu se može oprostiti; ali ako kaže nešto protiv Duha Svetoga, to mu se neće oprostiti ni na ovom svetu, ni u budućem” (Luka 12:10). Razmišljajući o sebi u tom svetlu, pomislila sam: „Ako su reči Svemogućeg Boga zaista od Boga, onda su to reči Svetog Duha, a ako kažem da su Njegove delo i reči jeres, zar to nije hula na Svetog Duha? To bi značilo da mi ne može biti oprošteno u ovom niti u budućem životu. Ne mogu više da se tome protivim i da to osuđujem. Moram se potruditi da tragam i da to istražim.”

Zatim je Džou Dženg pročitao nekoliko odlomaka reči Svemogućeg Boga za mene: „Mnogi ljudi veruju da je razumevanje i sposobnost tumačenja Biblije isto što i pronalaženje istinitog puta – ali, jesu li stvari zaista tako jednostavne? Niko ne zna stvarnost Biblije: da ona nije ništa drugo do istorijski zapis Božjeg dela i svedočanstvo prethodne dve etape Božjeg dela, i da ti ne nudi nikakvo razumevanje ciljeva Božjeg dela. Svako ko je čitao Bibliju zna da ona opisuje dve etape Božjeg dela tokom Doba zakona i Doba blagodati. Stari zavet beleži istoriju Izraela i Jahveovo delo od vremena stvaranja do kraja Doba zakona. Novi zavet beleži Isusovo delo na zemlji, koje je opisano u četiri jevanđelja, kao i Pavlovo delo – zar to nisu istorijski zapisi? Podsećanje na stvari iz prošlosti čini da one danas pripadaju istoriji, i bez obzira na to koliko istinite ili stvarne one bile, one i dalje pripadaju istoriji – a istorija ne može da govori o sadašnjosti, jer Bog se ne osvrće na istoriju! Dakle, ako ti samo razumeš Bibliju, a ne razumeš ništa od dela koje Bog namerava da obavi danas, i ako veruješ u Boga, ali ne tragaš za delom Svetog Duha, onda ne razumeš šta znači tražiti Boga. Ako čitaš Bibliju da bi proučavao istoriju Izraela, da bi istražio istoriju Božjeg stvaranja celog neba i zemlje, onda ti ne veruješ u Boga. Ali danas, pošto veruješ u Boga, i tragaš za životom, pošto tragaš za bogopoznanjem a ne tragaš za mrtvim rečima i doktrinama ili da razumeš istoriju, moraš da tražiš današnje Božje namere, i moraš da tražiš pravac dela Svetog Duha. Da si arheolog, mogao bi da čitaš Bibliju – ali ti to nisi, ti si jedan od onih koji veruju u Boga, i najbolje ti je da tražiš današnje Božje namere” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „O Bibliji (4)”). „U Isusovo vreme, Isus je vodio Jevreje i sve Svoje druge sledbenike shodno tadašnjem delovanju Svetog Duha u Njemu. On nije uzeo Bibliju kao osnovu za ono što je činio, već je govorio u skladu sa Svojim delom; nije obraćao pažnju na ono što Biblija kaže, niti je u Bibliji tražio put kojim će voditi svoje sledbenike. Od kada je počeo da dela, širio je put pokajanja – reči o kojoj nije bilo apsolutno nikakvog pomena u proročanstvima Starog zaveta. Ne samo da nije postupao u skladu s Biblijom, već je išao novim putem i činio nova dela. Nikada nije spominjao Bibliju kada je propovedao. Tokom Doba zakona, niko nikada nije bio u stanju da obavi Njegova čudesna isceljenja bolesnih, niti da izgoni demone. Tako je bilo i sa Njegovim delom, Njegovim učenjima, autoritetom i snagom Njegovih reči koji su bili iznad svakog čoveka u Dobu zakona. Isus je naprosto obavljao svoje novije delo i, mada su Ga mnogi osuđivali koristeći Bibliju – i čak koristeći Stari zavet da Ga razapnu – Njegovo delo je nadmašilo Stari zavet; ako nije bilo tako, zašto su Ga ljudi prikovali na krst? Nije li to zato što u Starom zavetu nije zapisano ništa o Njegovom učenju, i o Njegovoj sposobnosti da isceli bolesne i izgoni demone? Njegov posao bio je da ide novim putem, a ne da se namerno upusti u borbu protiv Biblije, niti da se namerno ogluši o Stari zavet. On je naprosto došao da izvrši Svoje delo, da donese novo delo onima koji su žudeli za Njim i tražili Ga. (…) Ljudima se činilo da Njegovo delo nema osnova, i bilo je mnogo toga što je bilo u suprotnosti sa zapisima Starog zaveta. Zar to nije ljudska zabluda? Da li propisi treba da se primene na delo Božje? I mora li Bog da dela prema predskazanju proroka? Na kraju krajeva, ko je veći: Bog ili Biblija? Zašto Bog mora da postupa shodno Bibliji? Da li je moguće da Bog nema pravo da prevaziđe Bibliju? Zar Bog ne može da napusti Bibliju i da obavlja druga dela? Zašto Isus i Njegovi učenici nisu zadržali Šabat? Ako je trebalo da sprovodi delo u svetlosti Šabata i shodno zapovestima Starog zaveta, zašto Isus nije zadržao Šabat nakon što je došao, već je oprao noge, pokrio glavu, lomio hleb i pio vino? Nije li sve to odsutno iz zapovesti Starog zaveta? Ako je Isus poštovao Stari zavet, zašto je raskinuo sa ovim pravilima? Trebalo bi da znaš šta je bilo prvo, Bog ili Biblija! Pošto je Gospod Šabata, zar ne bi On mogao da bude i Gospod Biblije?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „O Bibliji (1)”). Kada sam čula te reči, osetila sam da su zaista autoritativne. Tokom svih svojih godina vere, čula sam mnogo propovedi i od inostranog i od kineskog sveštenstva, i pročitala sam neke knjige o duhovnosti, ali nikada nisam videla da je neko tako jasno i temeljno otkrio tajne Biblije. Za mene je to zaista bilo prosvećujuće. U sebi sam pomislila: „Istina je, Biblija je samo istorijski zapis o Božjem delu, i došla je nakon što je Bog izvršio to delo. Ali ja sam ograničavala Boga na opseg Biblije, misleći da On ne treba da radi nikakav posao niti da izgovara nove reči izvan toga. Bila sam tako glupa! Sada vidim da reči Svemogućeg Boga zaista dolaze od Boga, one su reči Svetog Duha i ja moram da tragam, inače ću propustiti priliku da dočekam Gospoda i moje kajanje će doći prekasno.” Zato sam se žurno pomolila, tražeći od Gospoda da me usmeri.

Ali i dalje sam bila zbunjena. Gospod Isus je jasno prorekao da će se vratiti na oblaku i pojaviti se otvoreno pred svim ljudima, ali još uvek nisam videla da se to dogodilo. Govorili su da se već vratio, da je On u telu i da izgovara nove reči. Dakle, da li postoje neka biblijska proročanstva o drugom dolasku Gospoda u telu? Pitala sam Džou Dženga o tome. Rekao mi je: „Postoje neka biblijska proročanstva o Gospodu koji dolazi na oblaku i otvoreno se pojavljuje pred svima, ali ima i dosta proročanstava o Njegovom dolasku u tajnosti i u telu. Gospod Isus je rekao: ’Evo, dolazim kao lopov!’ (Otkrivenje 16:15). ’Jer, kao što je bilo u vreme Nojevo, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg’ (Matej 24:37). ’Zato i vi budite spremni, jer će Sin Čovečiji doći u čas kada ne mislite’ (Matej 24:44). ’Kad Sin Čovečiji dođe u svoj dan, to će biti kao kad munja sevne, pa osvetli nebo s jednog kraja na drugi. Ali on prvo treba da propati i da ga ovaj naraštaj odbaci’ (Luka 17:24-25). Svi ovi stihovi pominju dolazak Sina Čovečijeg, a Sin Čovečiji znači da je rođen od osobe, od krvi i mesa, sa normalnom ljudskošću. Kad bi došao u duhovnom obliku na oblaku, pojavivši se pred svim ljudima, svi bi se uplašili kada bi Ga videli i pohrlili bi da se klanjaju. Ko bi se usudio da Mu se odupre ili da Ga odbaci? Da li bi On mnogo patio i da li bi Ga ovaj naraštaj odbacio kada se vrati? Definitivno ne. Tako je Gospod Isus prorekao da će se vratiti na dva različita načina. Prvo, On je došao tajno, u telu, kao Sin čovečiji, da izražava istine i izvrši delo suda počevši od Božje kuće, stvarajući grupu pobednika pre dolaska katastrofa. Zatim će posle katastrofa Gospod doći na oblaku i pred svima će se otvoreno pojaviti. Ako samo čekamo da vidimo Gospoda Isusa na oblaku ne prihvatajući Božje delo i reči kada On tajno dođe u telu, Gospod bi lako mogao da nas odbaci!” Njegova beseda je bila veliko buđenje za mene. Konačno sam shvatila da se Sin Čovečiji odnosi na Boga u telu. Godinama sam mnogo razgovarala o tim biblijskim stihovima sa drugima, govoreći da će Gospod doći kao lopov, govoreći im da budu budni i da se mole, čekajući Gospoda, ali nisam uvidela da su oni proricali da Gospod dolazi u tajnosti.

Postavila sam Džou Džengu još jedno pitanje nakon toga. Rekla sam: „Gospod Isus je razapet kao žrtva za greh ljudskog roda i On je uzeo na sebe naše grehe. Kao vernicima u Gospoda, gresi su nam oprošteni, tako da treba da budemo odvedeni pravo u carstvo nebesko kada On dođe. Zašto bi Bog morao da izvrši još jednu fazu delovanja za spasenje?” Umesto odgovora, upitao me je: „Kažeš da vernici mogu ući u carstvo jer su im gresi oprošteni, ali da li za to postoji osnov u rečima Gospoda? On nam je samo oprostio naše grehe, ali On nikada nije rekao da možemo ući u carstvo zato što su nam gresi oprošteni. To je samo ljudska predstava i uobrazilja. To što su naši gresi oprošteni znači samo da nas On više ne vidi kao grešnike, ali to ne znači da smo oslobođeni greha. To posebno ne znači da smo čisti, da više ne grešimo ili da se ne opiremo Bogu. Što se tiče toga ko može ući u carstvo, Gospod Isus je jasno rekao: ’U carstvo nebesko neće ući svako ko Mi je govorio: „Gospode, Gospode!”, već onaj koji sledi volju Oca Mojega koji je na nebesima. Mnogi će mi govoriti u onaj dan: „Gospode, Gospode! Nismo li prorokovali u tvoje ime, u tvoje ime izgonili zle duhove, i u tvoje ime činili mnoga čuda?” Onda ću im ja reći: „Nikada vas nisam poznavao. Odlazite od mene vi, koji činite bezakonje!”’ (Matej 7:21-23). Zar i onim ljudima koji su u ime Gospoda proricali i izgonili đavole nisu oprošteni njihovi gresi? Pa zašto bi Gospod rekao da ih nikad nije poznavao i osudio ih kao zlikovce? Ove reči pokazuju da će svi oni koji žive u grehu, čak i ako rade i daju sebe u ime Gospoda, na kraju biti osuđeni, kao i da su nedostojni Božjeg carstva.” Zatim je Džou Dženg, kao odgovor na moje pitanje, pročitao neke od reči Svemogućeg Boga: „Može li grešnik kao što si ti, koji tek što je iskupljen i koji se nije promenio, niti ga je Bog usavršio, možeš li ti biti u skladu s Božjim namerama? Što se tiče tebe, tebe koji si još uvek onaj stari, tačno je da te je Isus spasao, zahvaljujući Božjem spasenju, nisi grešan, ali to nije dokaz da ti nisi grešan i da nisi nečist. Kako bi mogao da budeš svet ako se nisi promenio? Iznutra si prožet nečistoćom, sebičan i zao, ali ipak i dalje želiš da siđeš zajedno sa Isusom – kamo lepe sreće! U svojoj veri u Boga, preskočio si jedan korak: ti si samo iskupljen, ali se nisi promenio. Da bi bio u skladu s Božjim namerama, lično te Bog mora promeniti i pročistiti; u suprotnom, nećeš biti u stanju da dostigneš svetost, zato što si samo iskupljen. Na taj ćeš način biti nepodoban da učestvuješ u raspodeli dobrih blagoslova Božjih jer si propustio jedan korak u Božjem delu upravljanja ljudima, koji je ujedno i najvažniji korak promene i usavršavanja. Stoga si ti, kao tek iskupljeni grešnik, nesposoban da neposredno baštiniš nasleđe Božje” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „O imenovanjima i identitetu”). „Iako je došao među ljude i obavio mnogo posla, Isus je samo dovršio delo iskupljenja vascelog čovečanstva i služio kao čovekova žrtva za greh; On čoveka nije oslobodio njegove celokupne iskvarene naravi. Potpuno čovekovo spasenje od uticaja Sotone zahtevalo je od Isusa ne samo da postane žrtva za greh i da podnese ljudske grehe, ali je takođe zahtevalo od Boga da obavi još veće delo kako bi čoveka u potpunosti oslobodio njegove sotonski iskvarene naravi. I tako, nakon što su čoveku gresi oprošteni, Bog se opet vratio u telo kako bi čoveka uveo u novo doba, i otpočeo delo grdnje i suda. Ovo je delo čoveka uvelo u jedno više carstvo. Svi koji se pokore Njegovoj vrhovnoj vlasti uživaće u višoj istini i primiće veće blagoslove. Oni će zaista živeti u svetlosti, i zadobiti istinu, put i život” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”). „Pre no što je čovek iskupljen, u njemu su već bili posađeni mnogi Sotonini otrovi, tako da se u njemu, nakon što ga je Sotona hiljadama godina kvario, već ustalila priroda koja se opire Bogu. Čovekovo iskupljenje se, dakle, nimalo ne razlikuje od otkupa čoveka po visokoj ceni, pri kojem, međutim, otrovna priroda u njemu nije eliminisana. Čovek koji je u toj meri oskrnavljen mora biti podvrgnut promeni pre no što postane dostojan služenja Bogu. Posredstvom dela suda i grdnje, čovek će u potpunosti spoznati svoju prljavu i iskvarenu suštinu, te će moći da se u celosti promeni i pročisti. Jedino na taj način čovek može postati dostojan povratka pred Božji presto. Celokupno današnje delo obavlja se zarad čovekovog pročišćenja i promene; posredstvom suda i grdnje rečima, kao i putem oplemenjivanja, čovek može da odbaci svoju iskvarenost i postane pročišćen. Umesto da ovu etapu posmatramo kao spasenje, prikladnije bi bilo reći da se radi o delu pročišćenja. Ovo je, u stvari, etapa osvajanja, a ujedno predstavlja i drugu etapu dela spasenja” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tajna ovaploćenja (4)”). Zatim je besedio: „Kao dugogodišnjim vernicima, jedno nam je svima jasno. Nakon sticanja vere, kada grešimo, može nam biti oprošteno ako se ispovedimo i pokajemo pred Gospodom. Ali ono što ne možemo poreći jeste da ne možemo a da ne lažemo i da ne grešimo sve vreme. Živimo u ciklusu grešenja danju, ispovedanja noću, i ne možemo da pobegnemo iz tih okova greha. Zbog toga što je Gospod Isus izvršio samo delo iskupljenja, ali ne i delo suda i očišćenja za poslednje dane, naši gresi su oprošteni, ali još uvek imamo grešnu prirodu. Naša sotonska priroda i naravi nisu razrešeni, a te stvari su dublje ukorenjene od samih greha. One su koren naših greha i otpora prema Bogu.” Džou Dženg je takođe naveo nekoliko primera, govoreći: „Mi smo nadmeni, lažljivi i rđavi, i živimo prema ovim sotonskim naravima, tako da stalno lažemo, varamo i razmećemo se. Borimo se oko imena i dobiti, ljubomorni smo i puni mržnje. Kada smo suočeni sa katastrofom ili imamo problema kod kuće, pogrešno razumemo i krivimo Boga, a ponekad Ga se čak i odričemo i izdajemo Ga. Naročito kada se Božje delo ne poklapa sa našim predstavama, mi se namerno opiremo Bogu i osuđujemo Ga. Sada kad se Gospod Isus vratio u telu i izrazio istine, izvršavajući delo suda poslednjih dana, mnogi dugogodišnji vernici Ga ograničavaju shodno svojim predstavama i uobraziljama, govoreći da On neće izgovarati nove reči izvan Biblije niti će doći da deluje u telu. Oni nisu zainteresovani da tragaju niti da se pokore Božjem delu i potpuno im nedostaje bogobojažljivo srce. Umesto toga, oni se samo opiru Njegovom delu i osuđuju ga, tvrdoglavo i nadmeno idući protiv Boga. Bog je svet, pa kako bi mogao pustiti u Svoje carstvo one koji Mu se opiru, koji su od Sotone? Dakle, na osnovu potreba ljudskog roda, Bog izvršava jednu fazu dela da bi nas oslobodio greha na temelju dela iskupljenja Gospoda Isusa, izražavajući istine kako bi sudio našim iskvarenim naravima i pročistio ih. U Dobu carstva, Svemogući Bog izražava sve istine koje pročišćavaju i spasavaju čoveka i On je otkrio sve tajne Svog plana upravljanja, poput ciljeva Njegovog plana upravljanja od šest hiljada godina, tajne o Njegovim trima fazama rada, tajni ovaploćenja, istine o Bibliji i budućih odredišta ljudi. Takođe je razotkrio istinu o iskvarenosti ljudskog roda i korenu naše grešnosti i otpora prema Bogu, pokazujući nam put da promenimo svoje naravi i da se istinski pokajemo. Ovo ispunjava proročanstvo Gospoda Isusa: ’Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu’ (Jovan 16:12-13). Svemogući Bog je izrazio ove istine da bi rešio našu grešnu prirodu. Sve one koji mogu da prihvate sud Njegovih reči i da budu pročišćeni, Bog će zaštititi prilikom katastrofa i oni će ući u Njegovo carstvo.”

To sam mnogo bolje razumela nakon besede Džou Dženga. U Doba blagodati, Gospod Isus je samo izvršio delo iskupljenja, iskupivši ljudski rod od greha. Doba carstva poslednjih dana je vreme kada Svemogući Bog izražava istine za Svoje delo suda, i to je ono što će rešiti našu grešnu prirodu, potpuno nas spasti od greha i pročistiti nas. Razmišljala sam o tome kako sam zaista i dalje bila okovana grehom, čak i nakon svih tih godina koje sam provela kao vernik. Naročito poslednjih godina, postala sam još pokvarenija, u rangu sa nevernikom. Gledala sam TV i filmove i naučila sam da igram mahjong. Bila sam zarobljena živeći u grehu i nisam mogla da se izvučem. Uvidela sam da sam zaista nedostojna da uđem u Božje carstvo. Ti dani života u grehu bili su zaista bolni i nisam znala kako da pobegnem od toga. Konačno sam uvidela da moram da prihvatim delo Božjeg suda poslednjih dana da bih bila oslobođena od okova greha, pročišćena i spašena. Reči Svemogućeg Boga jasno otkrivaju koren greha i pokazuju nam tajnu Božjeg dela, otkrivajući put za pročišćenje i ulazak u carstvo. Samo je Bog mogao da objasni svoje delo tako jasno i samo je Bog mogao da spase ljudski rod od okova greha. Bila sam sve sigurnija da su reči Svemogućeg Boga istina i Božji glas.

Tokom narednih nekoliko dana, svaki dan sam gladno gutala Božje reči i brzo sam se uverila da je Svemogući Bog Gospod Isus koji se vratio. To što sam mogla da dočekam Gospoda u Njegovom povratku me je zaista oduševilo, ali sam u isto vreme bila puna kajanja. Apsolutno nikada ne bih mogla ni da zamislim da je Svemogući Bogu kome sam se protivila i osuđivala Ga sve te godine zapravo bio Gospod Isus za kojim sam čeznula i da su reči iz knjige „Reč se pojavljuje u telu” koju sam osuđivala, bile Božje reči. Mrzela sam sebe što sam bila tako glupa i slepa i što mi je trebalo toliko dugo da ugledam svetlost. Držala sam „Reč se pojavljuje u telu” u naručju i plakala. Verovala sam u Gospoda, ali Ga nisam spoznala, bila sam nadmena i buntovna, ograničavajući Ga zbog sopstvenih predstava i uobrazilja, i nisam verovala da će se Bog vratiti u telu da bi delovao. Ali još gore, koristila sam bogohulne materijale da navedem braću i sestre na stranputicu i da ih sprečim da istražuju Božje delo poslednjih dana. Na osnovu svega što sam uradila, zaista sam zasluživala Božje prokletstvo. Ali Bog se sažalio na mene i dozvolio mi je da čujem Njegov glas i da zadobijem Njegovo spasenje poslednjih dana. Njegova ljubav je zaista ogromna!

Posle toga sam počela da se redovno okupljam sa tom braćom i sestrama. Svi smo zajedno pevali himne, hvalili Boga i besedili o Božjim rečima. Takav crkveni život mi je omogućio da ponovo otkrijem radost koju donosi delo Svetoga Duha i da uživam u miru koji dolazi sa prisustvom Gospoda. Sećam se kako sam jednom čitala odlomak Božjih reči koji me je zaista dirnuo: „Ovoga puta, Bog ne dolazi da obavi delo u duhovnom telu, već dolazi u sasvim običnom telu. Štaviše, to je telo drugog Božjeg ovaploćenja, a ujedno i telo kroz koje se Bog vraća u telo. To je sasvim obično telo. Ne možeš da primetiš ništa što Ga izdvaja od drugih, ali možeš da od Njega dobiješ istine za koje se ranije nije čulo. To beznačajno telo je ono kroz koje se otelovljuju sve reči istine koje dolaze od Boga, ono koje preuzima Božje delo u poslednjim danima i koje izražava celokupnu Božju narav kako bi je čovek mogao razumeti. Zar ne želiš silno da vidiš Boga sa nebesa? Zar ne želiš silno da razumeš Boga sa nebesa? Zar ne želiš silno da vidiš odredište ljudskog roda? On će ti reći sve ove tajne – tajne koje nijedan čovek nije mogao da ti kaže, a reći će ti i istine koje ne razumeš. On predstavlja tvoju kapiju u carstvo i tvog vodiča u novo doba. Takvo obično telo sadrži mnoge tajne koje su čoveku nedokučive. Njegova dela ti mogu biti zagonetna, ali je celokupan cilj dela koje On obavlja dovoljan da ti omogući da vidiš da On nije, kao što ljudi veruju, obično telo. Jer On predstavlja Božje namere i brigu koju Bog iskazuje prema ljudskom rodu u poslednjim danima. Premda ne možeš da čuješ Njegove reči koje kao da potresaju nebo i zemlju, premda ne možeš da vidiš Njegove oči koje su kao plameni oganj i premda ne možeš da iskusiš disciplinu Njegovog gvozdenog štapa, ipak možeš da u Njegovim rečima čuješ kako je Bog gnevan i znaš da pokazuje milost prema ljudima; možeš da vidiš Božju pravednu narav i Njegovu mudrost i, povrh toga, da ceniš Božju zabrinutost za ceo ljudski rod. Božje delo u poslednjim danima ima za cilj da čoveku dopusti da na zemlji vidi Boga sa nebesa kako živi među ljudima i da mu omogući da spozna Boga, da Mu se pokori, da Ga se boji i da Ga voli. Zato se On po drugi put vratio u telo. Premda čovek danas vidi Boga koji je isti kao čovek, Boga s nosom i parom očiju, jednog ni po čemu izuzetnog Boga, Bog će vam na kraju pokazati da, kada ovaj čovek ne bi postojao, nebesa i zemlja bi pretrpeli ogromnu promenu. Kada ovaj čovek ne bi postojao, nebesa bi se zamračila, zemljom bi zavladao haos i čitav ljudski rod bi živeo usred gladi i pošasti. On će vam pokazati da u slučaju da ovaploćeni Bog nije došao da vas spasi u poslednjim danima, Bog bi odavno u paklu uništio čitav ljudski rod. Kada ovo telo ne bi postojalo, vi biste zauvek bili arhigrešnici i za vek vekova biste bili leševi. Trebalo bi da znate da, kada ovo telo ne bi postojalo, čitav ljudski rod bi se suočio s neizbežnom nesrećom i ne bi mogao da izbegne još strožu kaznu koju Bog izriče ljudskom rodu u poslednjim danima. Da ovo obično telo nije rođeno, svi biste bili u stanju u kome preklinjete za život, a da ne možete da živite i u kome se molite za smrt, a da ne možete da umrete. Kada ovo telo ne bi postojalo, ne biste mogli da dođete do istine i da danas stupite pred Božji presto, već bi vas Bog kaznio za vaše teške grehove. Da li ste znali da bez Božjeg povratka u telo niko ne bi imao priliku za spasenje, i da nema dolaska ovog tela, Bog bi odavno stavio tačku na to staro doba? Budući da je tako, možete li i dalje da odbacujete drugo Božje ovaploćenje? Budući da od ovog običnog čoveka možete da imate tako puno koristi, zašto Ga ne biste rado prihvatili?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Da li si znao? Bog je među ljudima učinio nešto veličanstveno”). Čitanje ovog dela bilo je posebno dirljivo: „Da ovo obično telo nije rođeno, svi biste bili u stanju u kome preklinjete za život, a da ne možete da živite i u kome se molite za smrt, a da ne možete da umrete. Kada ovo telo ne bi postojalo, ne biste mogli da dođete do istine i da danas stupite pred Božji presto, već bi vas Bog kaznio za vaše teške grehove.” Setila sam se onih dana kada nisam imala Gospoda uz sebe. Crkva je bila pusta, a vera braće i sestara je jenjavala. Saradnici nisu znali o čemu da drže propovedi, a bilo je ljubomore i svađa. Svi su živeli u grehu i nisu mogli da se izvuku, i svi su živeli kao hodajući mrtvaci. Reči Svemogućeg Boga su me vratile u život i donele su mi radost zbog toga što imam Boga uz sebe. Takođe sam zadobila nešto osnovnog razumevanja Božjeg dela. Da se Bog nije ovaplotio i govorio, otkrivajući tajne Biblije i Svojih ovaploćenja, sigurna sam da bih se i dalje tvrdoglavo držala svojih predstava i uobrazilja. Ko zna koliko bih zla počinila protiv Boga. Božje ovaploćenje je bilo toliko važno za nas!

Razmišljajući o tih pet godina, toliko braće i sestara je delilo zajedništvo i podsticalo me da tragam, ali ja sam se o to oglušila. Ne samo da sam odbila da tragam ili da istražujem, već sam se tome opirala i osuđivala to. Čak sam i druge zaluđivala i stajala im na putu, zbog čega su izgubili priliku da dočekaju Gospoda. Da li sam se uopšte mogla smatrati vernicom? Zar se nisam i ja protivila Gospodu kao fariseji, razapinjući Ga ponovo na krst? Tokom svojih godina verovanja, uživala sam u toliko Gospodnje blagodati, ali kada se Gospod vratio, nisam Ga spoznala. Čak sam Mu se ludo opirala punih pet godina. Tokom pet godina, počinila sam neoprostive prestupe. Previše sam buntovna. Razmišljajući o svim svojim gresima i videvši Božju milost i toleranciju, osećala sam se kao da nemam gde da se sakrijem i da ne mogu da se suočim sa Bogom. Zgrabila sam knjigu Božjih reči, kleknula i pomolila se u suzama. Rekla sam: „Svemogući Bože! Nikada me nisi udario, iako sam bila tako buntovna i prkosna. Dao si mi priliku da se pokajem. Zaista ne znam kako da uzvratim Tvoju milost. Svemogući Bože! Ne tražim ništa osim da iskoristim ostatak svog života da uzvratim Tvoju ljubav, da učinim sve što je u mojoj moći da dovedem one ljude koje sam odvojila od Tebe, koji još nisu došli pred Tebe, nazad u Tvoju kuću, da bi Ti imao malo utehe.” Nakon toga sam aktivno propovedala jevanđelje i u roku od mesec dana više od 30 braće i sestara je došlo da prihvati Božje delo u poslednjim danima.

Kad god se setim svih tih vremena kada sam se opirala Bogu, osećam veliki bol, kao da mi se nož zabio u srce, posebno kada čitam ove reči: „Ima onih koji čitaju Bibliju u grandioznim crkvama i recituju je po ceo dan, a ipak niko među njima ne razume svrhu Božjeg dela. Nijedan od njih nije u stanju da spozna Boga; još manje se iko među njima može usaglasiti sa Božjim namerama. Svi su oni bezvredni, podli ljudi, i svako od njih stoji uzvišeno i drži predavanja ’Bogu’. Oni su ljudi koji nose Njegov barjak, a svojevoljno protive Bogu, koji nose etiketu vernika u Boga dok jedu meso čoveka i piju krv čoveka. Svi takvi ljudi su đavoli koji proždiru dušu čoveka, glavni demoni koji namerno ometaju one koji pokušavaju da stupe na pravi put i kamen su spoticanja koji sputava one koji traže Boga. Oni naizgled možda imaju ’zdravu konstituciju’, ali kako da njihovi sledbenici znaju da su oni ništa drugo do antihristi koji navode ljude da se usprotive Bogu? Kako da njihovi sledbenici znaju da su oni živi đavoli posvećeni proždiranju ljudskih duša?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Svi oni koji ne poznaju Boga jesu ljudi koji se Bogu protive”). Božje reči me savršeno opisuju. Usmeravala sam braću i sestre da doslovno slede reči Biblije, da se drže predstava, a ne da dođu pred Boga. Uzdizala sam Bibliju dok sam se opirala Božjem delu u poslednjim danima. Pošto sam ih navela na stranputicu, braća i sestre su se iracionalno doslovno držali reči Biblije i nisu se usuđivali da prihvate Božje delo poslednjih dana. To je bila šteta koju sam im nanela, katastrofa koju sam ja izazvala. Fariseji su se držali svog Pisma i razapeli su Gospoda na krst, počinivši gnusan greh. Ja sam se držala Biblije, osuđujući delo Svemogućeg Boga poslednjih dana, suštinski ponovo razapinjući Boga. Igrala sam ulogu savremenog fariseja. Čak i kada bih stotinu puta umrla, nikada ne bih mogla da se iskupim za svoje grehe. Sve što sada želim je da dam sve od sebe da stremim ka istini, da ispunim svoju dužnost i da delim jevanđelje kako bih se odužila Bogu.