Obrti i preokreti na mom putu do Boga

јул 6, 2023

Postala sam hrišćanin 2000. godine. Južnokorejski pastori bi nam prilično često držali propovedi. Tokom jedne službe, pastor nam je pročitao jedan pasus iz Svetog pisma, a onda nam je rekao da budemo tolerantni i strpljivi – i da zapamtimo da propovedi moramo da sprovodimo u delo da bismo doneli slavu Bogu. Tek tada možemo ući u carstvo nebesko. Od tog trenutka, počela sam da se ophodim prema svojoj porodici i prijateljima sa ljubavlju i dobrotom. Ako bi me neko uvredio, molila bih se Gospodu da mi pomogne da im oprostim. Jednom ili dva puta nije bio problem. Ali kako je vreme proticalo, nisam više mogla tako. Ponekad bih izgubila smirenost i držala im predavanja o nekoj sitnici. Posle toga bih imala osećaj krivice. U neprestanom vrtlogu greha i ispovesti, nisam mogla da se oslobodim okova grešnosti. Da li bih onda bila primljena u carstvo kad Gospod dođe? Došla sam do svog pastora da ga pitam kako da rešim problem grešnosti. Rekao mi je da se ispovedim i da se pokajem – da se više molim, da više čitam Bibliju i da budem tolerantna i strpljiva. Svaki put kad bi mi ovo rekao, bez jasnog puta, bivala sam razočarana. Razmišljala sam o Božjim rečima: „Stoga budete sveti, jer ja sam svet!(3. Mojsijeva 11:45). A u Poslanici Jevrejima piše: „Bez svetosti niko neće videti Gospoda(Jevrejima 12:14). Osećala sam da neko kao ja – ko nije u stanju da sprovodi reči Gospoda u delo – ne bi mogao da uđe u carstvo nebesko. Bila sam nesrećna svakog dana. Kasnije, primetila sam da je crkva puna ljubomore i međusobne svađe. Boreći se za podijum, jedan propovednik je bacio Bibliju starijeg propovednika na pod tokom službe i isterao ga napolje. Neki ljudi su čak sklapali poslove u crkvi. Razmišljala sam o rečima Gospoda Isusa: „Napisano je: ’Moj Dom će se zvati „Dom za molitvu“’, a vi od njega pravite razbojničku pećinu!(Matej 21:13). Kako takva crkva može da sprovodi delo Svetog Duha? Zar ovo nije lopovska jazbina? Osećala sam da ne dobijam ono što mi je potrebno tokom službi i da moj problem činjenja greha nikad neće biti rešen. Htela sam da pronađem crkvu sa delom Svetog Duha. Moja starija sestra me je vodila u neke druge crkve, ali sve su bile u istom stanju. Kada sam ih pitala kako da izbegnem greh, niko od njih nije mogao da mi ukaže na put. Rekli su da nam je Gospod Isus već oprostio – samo treba da se molimo i pokajemo. Zbog toga sam se osećala prazno. Nisam više ni želela da prisustvujem službama. Jednog dana mi je iznenada pala jedna ideja na pamet: Možda Bog ne deluje u ovdašnjim crkvama? Kada su korejski pastori dolazili u posetu, delovali su pobožno – dolazeći čak u Kinu da vode Božje stado u crkvama. Imali su toliko vere. Da li se u korejskim crkvama sprovodilo Božje delo? Tamo bih mogla da potražim crkvu u kojoj se sprovodi delo Svetog Duha.

Godine 2007. moja starija sestra i ja smo otišle sa svojim porodicama u Koreju. Uvela me je u jednu crkvu gde su mnogi Kinezi prisustvovali službama. Članovi crkve su pomagali ljudima iz Kine da pronađu poslove kako bismo zarađivali za život. Članovi te crkve su bili zaista puni ljubavi, tako da sam tamo išla na službe – možda su tamo sprovodili delo Svetog Duha. Tokom jedne službe pastor je rekao: „Tokom moje poslednje posete Kini, čuo sam da se Bog već vratio, da se pojavio i da deluje u Kini i zove se Svemogući Bog. Ali Kina je nazadna zemlja. Njen narod je duhovno siromašan. Bog je tako veliki – kako je moguće da se on pojavi i deluje tamo? Mnogi šire propovedanje Istočne munje. Ne slušajte ih. Budući da ste tako mali rastom, ako se jednom upletete, nikada nećete izaći.“ Kada sam ga čula da ovo kaže, u potpunosti sam se složila. Ima tako mnogo crkava u Kini kojima nedostaje delo Svetog Duha. Tamošnja vlada progoni vernike, a kineski narod se klanja idolima. Može li Bog da se pojavi i deluje u Kini? To bi bilo nemoguće.

Ubrzo, otkrila sam da iako je pastor rečito propovedao, ono što je uradio potom je bilo nešto sasvim drugo; nije sledio put Gospoda. Bila sam tako obeshrabrena. Kada sam pitala pastora kako da se rešim grešnosti, razdražljivo je rekao: „Svi su iskvareni. Greh je normalna stvar. Ispovedi se Gospodu i biće ti oprošteno. Budući da si voljna da se pokaješ, Gospod ti je već oprostio grehe.“ Zgrozilo me je to što je pastor rekao. Zašto je govorio iste stvari kao kineski pastori? Greh se ne može momentalno odbaciti. Mora da se desi bar neka promena. Zašto bismo gubili vreme na ispovest ako baš ništa ne promenimo? Zar tako nismo isti kao nevernici? Ima li onda vera ikakvog smisla? Iznova i iznova sam bila razočarana, ali nisam želela da odustanem. Verovala sam da me Gospod neće odbaciti, da ću jednog dana pronaći crkvu u kojoj se sprovodi delo Svetog Duha. Nakon toga sam mnogo razmišljala na ovu temu. Dok sam šetala ulicama, tražila sam krstove, hrišćanske crkve i kad bih čula nešto pozitivno o propovedima nekog pastora, prošla bih kroz bilo kakve uslove u nadi da ću slušati i u žudnji da se moja zbunjenost razreši. Posetila sam više od 40 crkava u Koreji i nisam našla ni jednu sa delom Svetog Duha. Nijedan pastor nije mogao da reši moj problem. Zbunjena, provodila sam besane noći prevrćući se. Iz srca sam povikala: „O, Gospode, gde bi mogao biti? Da li si me napustio?“ Tih godina sam osećala veliku teskobu na srcu – bila sam depresivna i u bolovima.

Usred tog bola i očaja, juna 2015. godine, moja starija sestra je došla kod mene kući i veselo mi rekla: „Imam sjajne vesti! Gospod se vratio odavno. Pojavio se i deluje u Kini, izražavajući mnoge istine. Jevanđelje je sad stiglo u Koreju.“ Pomislila sam: „Bog deluje u Kini? Kako je to moguće?“ Tvrdoglavo sam rekla: „Jedan pastor mi je rekao još 2009. da nema šanse da Bog deluje u Kini jer je Kina nazadna zemlja i ljudi su duhovno siromašni. Bog je častan i veliki – Zašto bi delovao u Kini?“ Onda sam samo otišla da operem sudove. Uzela je jednu knjigu i strpljivo rekla: „Ova knjiga, Svitak koji je Jagnje otvorilo, sadrži reči koje je Bog izrazio tokom poslednjih dana. Pročitaću ti neke delove.“

Svemogući Bog kaže: „Kada je Isus došao u čovekov svet, On je obeležio početak Doba blagodati i okončao Doba zakona. Tokom poslednjih dana, Bog se ponovo ovaplotio, te ovim ovaploćenjem okončao Doba blagodati i obeležio početak Doba carstva. Svi oni koji su u stanju da prihvate ovo drugo Božje ovaploćenje biće uvedeni u Doba carstva i, štaviše, moći će lično da prihvate usmeravanje od Boga. Iako je mnogo posla obavio među ljudima, Isus je samo dovršio otkupljenje vascelog čovečanstva i postao čovekova žrtva za greh; On čoveka nije u potpunosti oslobodio iskvarene naravi. Potpuno čovekovo spasenje od uticaja Sotone zahtevalo je od Isusa ne samo da postane žrtva za greh i da ljudske grehe ponese na Svojim plećima, već je od Boga takođe zahtevalo da još više poradi na čovekovom potpunom oslobađanju od njegove sotonski iskvarene naravi. I tako se sada, kad su čoveku gresi oprošteni, Bog ponovo ovaplotio kako bi čoveka uveo u novo doba, i otpočeo delo grdnje i suda. Ovo je delo čoveka uvelo u jedno više carstvo. Svi koji se potčine Njegovoj vlasti uživaće u višoj istini i primiće veće blagoslove. Oni će zaista živeti u svetlosti, i zadobiti istinu, put i život.

Ako ljudi ostanu zaglavljeni u Dobu blagodati, oni se nikad neće rešiti svoje iskvarene naravi, a kamoli spoznati suštinsku narav Božju. Ako ljudi stalno žive usred obilja blagodati, ali im način života ne omogućava da spoznaju Boga, niti da Mu udovolje, oni nikad neće istinski zadobiti Boga u svojoj veri u Njega. Ovakva vrsta vere zaista je žalosna. Kad budeš završio sa čitanjem ove knjige, kad budeš iskusio svaki korak dela ovaploćenog Boga u Dobu carstva, osetićeš kako se tvoje dugogodišnje želje konačno ostvaruju. Osetićeš da tek tada zaista posmatraš Boga licem u lice, da si se tek tada zagledao u Njegove crte, čuo Njegove lične izjave, shvatio mudrost Njegovog dela i istinski osetio koliko je On stvaran i svemoguć. Osetićeš kako si stekao mnogo toga što ljudi u prošlim vremenima nikad nisu videli niti posedovali. U tom trenutku ćeš jasno spoznati šta znači verovati u Boga i šta znači uskladiti se s Božjom voljom. Naravno, ako se budeš uporno držao gledišta iz prošlosti i odbacivao ili poricao činjenicu o drugom ovaploćenju Božjem, ostaćeš praznih ruku, ne stekavši ništa, a na kraju ćeš još biti proglašen krivim zbog suprotstavljanja Bogu. Oni koji su u stanju da poslušaju istinu i potčine se delu Božjem biće pozvani u ime drugog ovaploćenog Boga – Svemogućeg Boga. Moći će da prihvate usmeravanje od Boga lično, te da stiču sve veće i više istine, kao i stvarni život. Oni će ugledati viziju koju ljudi iz prošlosti nikada ranije nisu videli: ’Kad sam se okrenuo da vidim čiji je to glas, ugledao sam sedam zlatnih svećnjaka, i usred svećnjaka nekoga „kao sin čovečiji.“ Bio je obučen u dugu odeždu i opasan zlatnim pojasem oko prsiju. Kosa na njegovoj glavi bila je bela kao vuna, ili kao sneg, a njegove oči kao užareni oganj. Noge su mu bile kao blistava bronza kaljena u peći, a njegov glas kao huk mnogih voda. U svojoj desnoj ruci držao je sedam zvezda, a iz njegovih usta je izlazio mač oštar s obe strane. Lice mu je sijalo kao kad sunce sija punom snagom’ (Otkrivenje 1:12-16). Ova je vizija izraz svekolike Božje naravi, a izraz Njegove svekolike naravi takođe je izraz dela Božjeg u Njegovom sadašnjem ovaploćenju(„Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Predgovor“). Slušajući ovo, bila sam zatečena. Ovo je razotkrilo tajne Knjige Otkrivenja. Bilo je tako autoritativno – nijedno ljudsko biće nije moglo da izgovori ove reči. Razmišljala sam o autoritetu sa kojim je Gospod Isus govorio kad je stupio na delo i pitala sam se da li su ovo zaista Božje izjave. Momentalno mi se duša uzburkala i počela sam pažljivo da slušam. Naročito dok mi je sestra čitala iz Otkrivenja, mislila sam da je to nešto što nijedna osoba nije mogla da rastumači. Otkrivenje nam govori: „Evo, pobedio je Lav iz Judina plemena, Koren Davidov; on je u stanju da otvori svitak i njegovih sedam pečata(Otkrivenje 5:5). Jedino Jagnje, jedino Bog može da razotkrije ove tajne. Da li je ovo bila reč Božja? Da li je moguće da se On pojavio i delovao u Kini? Da li bih u toj knjizi mogla da nađem odgovor na ono što me je zbunjivalo svih ovih godina? Postala sam veoma radoznala u vezi sa ovim. Upravo tada je moja sestra pročitala ovo: „One su ujedno i ispunjenje ovih reči iz Otkrivenja: ’Ko ima uši, neka sluša šta Duh govori crkvama!’ Ove reči predstavljaju početnu etapu dela koje je Bog započeo u Doba carstva(„Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Predgovor“). To me je dodatno zainteresovalo – zar ovo nije bilo proročanstvo u Knjizi Otkrivenja? Da li su se predskazanja iz Otkrivenja ostvarila? Da li su ovo bile Božje reči? Želeći da temeljno pročitam knjigu, upitala sam sestru da mi je ostavi. Preplavio me je osećaj radosti kada mi je pružila knjigu. Nisam mogla da dočekam da je otvorim. Ali takođe sam imala nekih briga. Da li je ova knjiga zaista bila u skladu sa Svetim Pismom? Stavila sam i Bibliju i ovu knjigu jednu pored druge na krevet da ih uporedim. U ovoj knjizi sam pročitala ovaj pasus. „Tek pošto budem ušao u novo nebo i novu zemlju, uzeću drugi deo slave Moje i pokazaću je najpre u zemlji hananskoj, i tada će tračak svetla zasijati po celoj zemlji, utonuloj u mrklu noć, i cela zemlja će zasvetleti, a ljudi širom zemlje moći će da crpe snagu iz siline tog svetla, te će slava Moja moći da raste i ukaže se nanovo svakom narodu; i ceo ljudski rod shvatiće tada da sam davno došao u ljudski svet i da sam davno slavu Moju doneo iz Izraela na Istok; jer slava moja sija sa istoka i u današnji dan je doneta iz Doba blagodati. No, iz Izraela sam Ja pošao i odatle sam stigao na Istok. Tek kad zabeli svetlost sa Istoka, tama koja je zahvatila Zemlju počeće da se pretvara u svetlo, i tek tada će čovek spoznati da sam davno otišao iz Izraela i da se nanovo uzdižem na Istoku. Pošto sam već jednom sišao u Izrael i potom iz njega otišao, ne mogu se opet roditi u Izraelu, jer Moje delo rukovodi celom vaseljenom i, štaviše, munja seva pravo od Istoka ka Zapadu. Iz tog razloga sam sišao na Istok i doneo Hanan narodima Istoka. Narode iz celog sveta dovešću u zemlju hanansku, te stoga nastavljam da u zemlji hananskoj izgovaram reči kojima upravljam celom vaseljenom. U ovom trenutku, izuzev Hanana, svetla nema nigde na celoj zemlji, a svim ljudima preti opasnost od gladi i hladnoće. Svoju slavu sam podario Izraelu a onda sam je uzeo, i time narod Izraela i ceo ljudski rod doveo na Istok. Sve sam ih doveo do svetla da bi mogli da se ponovo ujedine i povežu sa njim, i da više ne moraju tragati za njim. Svima koji tragaju dopustiću da opet vide svetlo i da vide slavu koju sam imao u Izraelu; dopustiću im da vide da sam među ljude davno sišao na belom oblaku, dopustiću im da vide bezbroj oblaka belih i plodove u njihovim raskošnim grozdovima, a povrh toga, dopustiću im da vide Jahvea, Boga Izraela. Dopustiću im da pogledaju u jevrejskog Učitelja, dugo iščekivanog Mesiju, i punu pojavu Mene, koju su kraljevi progonili kroz vekove. Činiću nad celom vaseljenom i učiniću veliko delo, otkrivajući ljudima u poslednjim danima svu slavu Moju i sva dela Moja. Svoju veličanstvenu pojavu ću pokazati u punoj veličini onima koji su Me mnogo godina čekali, onima koji su čeznuli da siđem na belom oblaku, Izraelu koji je čeznuo da se opet ukažem, i celom čovečanstvu koje me progoni, tako da će svi znati da sam davno uzeo slavu Svoju i doneo je na Istok i da ona više nije u Judeji. Jer poslednji su dani već nastupili!(„Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Odjek sedam gromova – proricanje širenja jevanđelja carstva na celu vaseljenu“). Onda sam ga uporedila sa proročanstvom iz Biblije: „Jer kao što munja sevne s istoka i zasvetli sve do zapada, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg(Matej 24:27). Poklapalo se sa rečima Gospoda Isusa – bilo je potpuno u skladu sa Biblijom. Ko je osim Boga mogao da otključa ove tajne? Ove reči su me privukle – što sam više čitala, više sam želela da čitam. Osećala sam kao da ću u ovoj knjizi pronaći odgovor na zbunjenost u svom srcu.

Pročitala sam još jedan pasus posle toga. „Pošto tražimo Božje tragove, dužni smo da tražimo Božju volju, Božje reči, Njegove izjave – jer gde god postoje nove reči koje je izgovorio Bog, tamo je Božji glas, a gde god su Božje stope, tamo su Božja dela. Gde god postoji Božji izraz, tamo se Bog pojavljuje, a gde god se Bog pojavljuje, tamo su istina, put i život. Tražeći Božje tragove, zanemarili ste reči ’Bog je istina, put i život’. I tako, mnogi ljudi, čak i kada prime istinu, ne veruju da su pronašli Božje tragove, a još manje priznaju Božju pojavu. Kakva kobna greška! Božja pojava ne može se pomiriti sa čovekovim predstavama, a još manje se Bog može pojaviti po čovekovom nalogu. Bog pravi sopstvene izbore i sopstvene planove kada obavlja Svoje delo; štaviše, On ima sopstvene ciljeve i metode. Koje god delo da obavlja, On nema potrebu da o tome raspravlja sa čovekom niti da traži njegov savet, a još manje da svakoga obaveštava o Svom delu. Ovo je Božja narav, koju, štaviše, svako treba da prizna. Ako želite da svedočite pojavi Boga, da pratite Božje tragove, najpre morate da napustite sopstvene predstave. Ne smeš zahtevati da Bog učini ovo ili ono, a još manje treba da Ga smeštaš u sopstvene okvire i ograničavaš Ga na sopstvene predstave. Umesto toga, treba da se zapitate kako bi valjalo da tražite Božje tragove, kako da prihvatite Božju pojavu i kako da se pokorite novom Božjem delu: to je ono što čovek treba da uradi. Pošto čovek nije istina i pošto ne poseduje istinu, on treba da traži, da prihvati i da posluša(„Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dodatak 1: Pojavom Boga otpočelo je Novo doba“). Ovaj pasus sam pročitala dva puta zaredom. Razmišljala sam da gde god da Božji glas može da se nađe, mogu se naći i Njegovi tragovi. Tu se javlja Bog. Da li su to zaista bile Božje reči? Niko osim Boga nije mogao da ih izgovori. To je ono što su čitali u Crkvi Svemogućeg Boga, pa je možda Bog delovao u toj crkvi. Bila sam oduševljena i nastavila sam da čitam.

Kasnije sam naišla na ovaj pasus. „Danas se Bog vratio u svet kako bi obavio Svoje delo. Njegova prva stanica je primer diktatorske vladavine: Kina, nepokolebljivi bastion ateizma. Bog je pridobio grupu ljudi pomoću Svoje mudrosti i moći. Tokom ovog perioda, kineska vladajuća partija Ga je progonila na sve načine i izložila Ga velikoj patnji, tako da nije imao gde da nasloni glavu, niti da pronađe utočište. Uprkos tome, Bog i dalje nastavlja delo koje namerava da učini: Njegov glas se čuje i širi jevanđelje. Niko ne može da dokuči Božju svemoć. U Kini, zemlji koja Boga smatra neprijateljem, Bog nikada nije prekinuo Svoje delo. Naprotiv, sve više ljudi prihvata Njegovo delo i reč, jer Bog spasava svakog pripadnika čovečanstva u najvećoj mogućoj meri(„Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dodatak 2: Bog upravlja sudbinom celog čovečanstva“). Ali kada sam pročitala ovaj deo: „Danas se Bog vratio u svet kako bi obavio Svoje delo. Njegova prva stanica je primer diktatorske vladavine: Kina“, smesta sam zastala, osetivši razočaranje. Koncentrisana na ovaj deo, nastavila sam da razmišljam: „Bog, u Kini? Kako je to moguće? Možda ne bi trebalo to da čitam – šta ako skrenem s puta?“ Ali onda sam pomislila kako ove reči deluju kao Božji glas. Da to nisam ispitala i da se Gospod zaista vratio, ne bih li onda propustila svoju priliku? Osećala sam se neverovatno rastrzano i nisam mogla da se ne zapitam: Zašto bi se Bog pojavio i delovao u Kini? Uporedila sam ovo sa Biblijom i pročitala šta je Gospod Isus rekao: „Jer kao što munja sevne s istoka i zasvetli sve do zapada, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg(Matej 24:27). Da li se „istok“ odnosi na Kinu? Ali Kina je tako nazadna i ateizam ima potpunu moć u zemlji. Da li je Bog mogao da se pojavi i deluje u Kini? Ova knjiga je vrlo jasno ukazivala da jeste. I dalje sam bila neodlučna – da li da nastavim ili da odustanem? Onda sam razmišljala o tome koliko sam se mučila tokom svoje potrage, svih tih godina. Dokle god je nada postojala, nisam mogla da odustanem. Stoga sam odlučila da odem u Crkvu Svemogućeg Boga da je istražim.

Sledećeg dana, otišla sam do Crkve Svemogućeg Boga. Jedan od braće je propovedao, govoreći tačno o onome što sam se pitao – kako se osloboditi greha. Čitao je reči Svemogućeg Boga. „Iako su, u Doba blagodati, demoni iz čoveka izgonjeni polaganjem ruku i molitvom, u čoveku je i dalje ostala iskvarena narav. Čovek je bio isceljivan od bolesti i gresi su mu praštani, ali je tek trebalo da bude učinjeno delo kojim bi čovek, na neki način, bio pročišćen od iskvarene sotonske naravi koju je u sebi nosio. Zahvaljujući svojoj veri, čovek je samo spasen i oprošteni su mu gresi, ali njegova grešna priroda nije bila iskorenjena već se u njemu zadržala. Gresi su čoveku oprošteni posredstvom ovaploćenog Boga, ali to nije značilo da u čoveku više nije bilo greha. Čoveku su gresi mogli biti oprošteni kroz žrtvu za greh, ali on i dalje ni na koji način nije mogao da reši problem kako da sebe natera da više ne greši i kako da svoju grešnu prirodu u potpunosti iskoreni i preobrazi. Gresi su čoveku bili oprošteni zahvaljujući Božjem delu raspeća, ali je čovek nastavio da živi sa svojom, od starina iskvarenom, sotonskom naravi. Imajući ovo u vidu, čoveka je neophodno u celosti spasti od njegove iskvarene sotonske naravi, kako bi njegova grešna priroda mogla da bude potpuno iskorenjena da se više nikad ne razvije, čime bi se omogućio preobražaj naravi čovekove. To bi od čoveka zahtevalo da shvati put životnog razvoja, da shvati način života i da dokuči kako da promeni svoju narav. Nadalje, to bi od čoveka zahtevalo da postupa u skladu s tim putem kako bi se njegova narav postepeno menjala, da bi živeo obasjan svetlošću, da bi sve što čini bilo u skladu s Božjom voljom, da bi mogao da odbaci svoju iskvarenu sotonsku narav i da bi se oslobodio mračnog uticaja Sotone, izranjajući na taj način u potpunosti iz greha. Tek će tada čovek biti u celosti spasen(„Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Tajna ovaploćenja (4)“).

On je izrazio: „Možemo videti iz reči Svemogućeg Boga da je tokom Doba blagodati, Bog učinio samo delo iskupljenja. Gospod Isus je širio jevanđelje carstva, rekavši nam da se pokajemo. Izlečio nas je, izgnao naše demone i oprostio grehe. Takođe je darovao bezgraničnu blagodat čovečanstvu. Na kraju, bio je razapet kao žrtva za greh celog čovečanstva. Još od tada, da bi nam greh bio oprošten i da bismo uživali Božju blagodat i blagoslov, treba samo da se molimo i ispovedamo. Ovo je bilo delo Gospoda Isusa tokom Doba blagodati. Pa onda, kada je Gospod završio svoje delov, da li je i Božje delo spasenja završeno? Naravno da nije. Delo iskupljenja nam je samo oprostilo grehe ali koren naše grešnosti i naša grešna priroda nisu razrešene. I dalje ne možemo a da stalno ne činimo greh. Drski smo, pravimo se važni, lažemo i varamo. Ponekad osećamo stvari kao što su ljubomora i mržnja. Živimo u stanju greha danju, a ispovedanja noću i ne možemo da pobegnemo od toga. U Poslanici Jevrejima 12:14 piše: ’Bez svetosti niko neće videti Gospoda.’ Bog je svet i pravedan. Kako mi, tako prljavi i iskvareni, zaslužujemo da uđemo u carstvo nebesko? Svemogući Bog je došao poslednjih dana, izražavajući istine i čineći delo suda da bi razrešio našu grešnu prirodu, da nam dozvoli da u potpunosti odbacimo veze i stege greha, da se pročistimo i da nas uvede u Božje carstvo. Ovim se ispunjavaju proročanstva Gospoda Isusa: ’Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu’ (Jovan 16:12-13). ’Ja nisam došao da sudim svetu, nego da se svet spase mojim posredstvom. Ko mene odbacuje i ne prihvata moje reči, ima jednog za sudiju. To je reč koju sam govorio; ona će mu suditi u Poslednji dan’ (Jovan 12:47-48). Tokom poslednjih dana, Svemogući Bog je izrekao milione reči, izražavajući sve istine koje su potrebne da se pročisti i u potpunosti spase čovečanstvo. On sudi i razotkriva sve naše antibožje iskvarene naravi i našu sotonsku prirodu, u potpunosti otkrivajući zašto smo grešni i opiremo su Bogu. Pokazuje nam put odbacivanja greha i zadobijanja spasenja. Jedini način da razumemo svoju iskvarenost je da prihvatiomo sud Božjih reči, tada možemo da osetimo žaljenje, da mrzimo sebe i da se pokajemo Bogu, da budemo oslobođeni iskvarenosti i da se pročistimo. Božje delo suda je naš jedini put pročišćenja, spasenja i ulaska u Njegovo carstvo.“

Bilo je tako prosvećujuće čuti ovo izlaganje, kao da mi je veliki teret skinut sa ramena. Gospod Isus je obavio delo iskupljenja i oprostio ljudima kroz žrtvu za greh, ali je grešna priroda u njima i dalje ostala. Prihvatanje Božjeg suda poslednjih dana je jedini način da se rešimo greha, da pobegnemo od okova i stega greha, da se pročistimo i da zaslužimo ulazak u Božje carstvo. Samo Bog lično može da otkrije tajne svog dela upravljanja i samo Bog može potpuno da pročisti i spase čovečanstvo. Bila sam sigurna da je ovo Božje delovanje – bila sam oduševljena.

Sledećeg dana, jedna od sestara mi je pročitala pasus sa rečima Svemogućeg Boga. „Hristos poslednjih dana koristi razne istine kako bi čoveka podučio, kako bi razotkrio njegovu suštinu, te razložio čovekove reči i dela. Te reči sadrže različite istine, poput one o čovekovoj dužnosti, o tome da čovek bude poslušan prema Bogu, o tome kako treba da bude odan Bogu, o načinu na koji bi čovek trebalo da proživi normalnu ljudskost; kao i mudrost i narav Božju, i tome slično. Sve te reči upućene su čovekovoj suštini i njegovoj iskvarenoj naravi. Posebno su reči koje razotkrivaju kako čovek s prezirom odbija Boga izgovorene na način da je čovek otelotvorenje Sotone i neprijateljske sile uperene protiv Boga. Dok obavlja delo suda, Bog ne samo da u nekoliko reči naprosto razjašnjava čovekovu prirodu, već je i razotkriva, obračunava se s njom i dugoročno je orezuje. Svi ti različiti metodi razotkrivanja, obračunavanja i orezivanja ne mogu da se zamene običnim rečima, već istinom koje je čovek u potpunosti lišen. Samo metodi poput navedenih mogu se nazvati sudom, a samo takvim sudom čovek može biti potčinjen i potpuno uveren po pitanju Boga i, povrh toga, može steći istinsko znanje o Njemu. Delo suda donosi čoveku shvatanje pravog lica Božjeg i istinu o njegovoj sopstvenoj buntovnosti. Delo suda dozvoljava čoveku da stekne dublje razumevanje Božje volje, svrhe Božjeg dela, te njemu neshvatljivih tajni. Takođe mu dozvoljava da prepozna i spozna sopstvenu iskvarenu suštinu i osnovne uzroke te iskvarenosti, kao i da otkrije sopstveno ruglo. Svi ovi efekti nastaju delom suda, jer je suština ovog dela zapravo u delu otvaranja istine, puta i života Božjeg svima onima koji u Njega veruju(„Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine“). Nako čitanja, podelila je sa mnom nešto što mi je razjasnilo stvari. Bog, tokom poslednjih dana, sudi čoveku istinom da bi razrešio našu grešnu prirodu. Ako ne prihvatimo Božji sud, a provedemo ceo život u sklopu religije, nećemo da se pročistimo i izbegnemo greh. Zahvaljujući Božjoj milosti i blagodati, konačno sam pronašla put pročišćenja od greha. Bila sam tako uzbuđena da jednostavno nisam mogla da zadržim suze. Godinama sam išla u brojne crkve, velike i male, u potrazi za putem, da se rešim greha i uđem u Božje carstvo. Ali svaki put bih ušla sa nadom a izašla sa razočaranjem. Božja blagodat je bilo to što mi je dozvolilo da čujem Njegov glas i vidim Njegovu pojavu. Bila sam neverovatno blagoslovena! Osećala sam se kao izgubljeno dete koje se konačno vratilo majci. Imala sam osećaj mira i sreće koji se ne može ni opisati.

Međutim, i dalje sam imala nerazrešenih nedoumica. Pitala sam ovu sestru: „Kineski narod je tako duhovno siromašan i protiv Boga. Zašto bi se Bog tamo pojavio i delovao tokom poslednjih dana?“ Pročitala mi je jedan pasus sa rečima Svemogućeg Boga. „Jahveovo delo je bilo stvaranje sveta, to je bio početak; ova etapa dela je kraj dela i zaključak. Na početku, Božje delo je izvršavano među izabranima u Izraelu i bio je to početak nove epohe na najsvetijem od svih mesta. Poslednja etapa dela izvršava se u najnečistijoj od svih zemalja da bi se svetu sudilo i da bi se doba privelo kraju. U prvoj etapi, Božje delo je učinjeno na najsvetlijem od svih mesta, a poslednja etapa se izvršava na najmračnijem od svih mesta i ovaj mrak će biti odagnan, nastupiće svetlost i svi ljudi će biti osvojeni. Kada ljudi iz ovog najnečistijeg i najmračnijeg mesta budu osvojeni i kada sve stanovništvo bude priznalo da postoji Bog, koji je istinski Bog, i kada svaka osoba bude potpuno ubeđena, tada će ova činjenica biti iskorišćena za izvršenje dela osvajanja širom vaseljene. Ova etapa dela je simbolična: jednom kada se delo ovog doba završi, tada će i delo šest hiljada godina dugog plana upravljanja biti u potpunosti završeno. Jednom kada budu osvojeni oni koji žive na najmračnijem od svih mesta, podrazumeva se da će tako biti i na svim drugim mestima. Delo osvajanja, kao takvo, samo se u Kini odlikuje smislenim simbolizmom. Kina je oličenje svih sila tame, a kineski narod predstavlja sve one koji su telesni, Sotonini, koji su sazdani od krvi i mesa. Kinezi su narod koji je velika crvena aždaja najviše iskvarila, koji se najviše protivi Bogu, čija ljudskost je na najnižem nivou i najnečistija, i koji, stoga, predstavlja arhetip iskvarenog čovečanstva. Ovo ne znači da druge zemlje nemaju nikakvih problema; čovekove predstave su svuda iste i, mada narodi ovih zemalja mogu biti dobrog kôva, ako ne poznaju Boga, onda Mu se sigurno protive. (…) U kineskom narodu se iskvarenost, nečistoća, nepravičnost, protivljenje i buntovništvo najpotpunije manifestuju i razotkrivaju u svim svojim različitim oblicima. S jedne strane, oni su lošeg kôva, a sa druge, njihov život i mentalitet su nazadni, a njihove navike, društveno okruženje, porodica u kojoj su rođeni – sve je to siromašno i najnazadnije. I njihov status je nizak. Delo na ovakvom mestu je simbolično, a nakon što ovo probno delo bude u potpunosti izvršeno, sledeće Božje delo biće mnogo lakše. Ako ova faza dela može da se završi, onda se sledeće delo podrazumeva. Jednom kada se ova faza dela završi, biće u potpunosti postignut veliki uspeh, a delo osvajanja širom vaseljene biće u potpunosti privedeno kraju. U stvari, kada delo bude među vama uspešno obavljeno, to će biti ekvivalentno njegovom uspehu širom vaseljene. U tome je značaj činjenice da sam upravo vas odabrao za ulogu modela i uzorka(„Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Vizija Božjeg dela (2)“). Onda je podelila: „Božje reči su veoma jasne. To što se pojavio u Kini tokom poslednjih dana ima najviše značenja. Sadašnje Božje delo je delo suda i pročišćenja. On izražava istine da bi razotkrio čovekovu antibožju sotonsku prirodu i naše razne iskvarene naravi. Pokazuje nam Svoju pravednu, veličanstvenu i gnevnu narav koja na podnosi nikakve uvrede. Zato je morao da uzme za primer one koji su najiskvareniji i koji su protiv Boga. Delujući među ovakvim ljudima je jedini način da se otkrije svaki vid iskvarenosti unutar čovečanstva i da se bolje pokaže Njegova svetost i pravednost. Na taj način On može da ostvari najbolje rezultate u svom delu suda. Takođe, Kina je jazbina velike crvene aždaje. Velika crvena aždaja je otelovljenje Sotone – ovo su ljudi koje je Sotona najdublje iskvario. Zato je Kina svetska osovina zla i Kinezi su najdublje iskvareni. Oni najviše poriču i opiru se Bogu i imaju najgore ljude. Kinezi su oličenje iskvarenosti čovečanstva. Time što se Bog pojavio, delovao i izrazio istine u Kini, razotkrivajući do detalja iskvarenost i buntovništvo kineskog naroda, može bolje da osvoji čovečanstvo. Time može efikasnije da se pokaže suština i istina o tome kako je duboko Sotona iskvario čoveka. Takođe, tako što će da deluje u najprljavijoj, najiskvarenijoj zemlji koja je najviše protiv Boga, tako što će da osvoji, pročisti i preoblikuje duhovno najsiromašniji i najdublje iskvareni kineski narod, narode ostalih zemalja će biti lakše spasiti. To što Bog deluje na ovaj način omogućava čovečanstvu da vidi Božju veliku silu i da bude poptuno ubeđen. Ovo otkriva Božju moć, mudrost, autoritet i svemogućnost.“

Posle toga mi je pročitala još Božjih reči. „Kineski narod nije nikada verovao u Boga; nikada nisu služili Jahveu i nikada nisu služili Isusu. Oni se samo duboko klanjaju, pale tamjan, pale listiće sa tamjanom i obožavaju Budu. Oni samo obožavaju idole – svi su buntovni do krajnjih granica. Dakle, što je položaj ljudi niži, sve više se pokazuje da je ono što Bog od vas zadobija sve veća slava. (…) Prema ljudskim predstavama, da bih pokazao da imam visok status, da bih pokazao da veoma vredim, da bih pokazao Svoju čast, svetost i veličinu, morao bih da se rodim u lepoj zemlji. Da sam rođen na mestu koje Me priznaje, u elitnoj porodici, i da imam visok položaj i status, tada bi se prema meni dobro ophodili. To ne bi bilo od koristi Mom delu, i da li bi se tada tako veliko spasenje i dalje moglo otkriti? Svi koje Me vide bili bi Mi poslušni i ne bi bili okaljani prljavštinom. Trebalo je da se rodim na ovakvom mestu. To je ono u šta vi verujete. Međutim, razmislite o tome: da li je Bog došao na zemlju radi uživanja ili da deluje? Da sam radio na tako jednostavnom, udobnom mestu, da li bih mogao da steknem Svoju punu slavu? Da li bih mogao da osvojim celu Svoju tvorevinu? Kada je Bog došao na zemlju, On nije bio od sveta i nije se ovaplotio da bi uživao u svetu. Mesto na kome bi delovanje otkrilo Njegovu narav i gde bi ono bilo najsmislenije jeste ono mesto gde je On rođen. Bilo da je to sveta ili prljava zemlja i bez obzira na to gde On deluje, On je svet. Sve na svetu je On stvorio, iako je sve to iskvario Sotona. Međutim, sve stvoreno i dalje pripada Njemu; sve je u Njegovim rukama. On dolazi u prljavu zemlju i tu deluje kako bi otkrio Svoju svetost; On to čini samo zarad Svog dela, što znači da trpi veliko poniženje da bi obavljanjem ovog dela spasio ljude ove prljave zemlje. Ovo se čini radi svedočenja, za dobrobit celog ljudskog roda. Takvo delo ljudima pokazuje Božju pravednost i može bolje da pokaže Božju nadmoć. Njegova veličina i pravednost se ispoljavaju u spasavanju grupe niskih ljudi koje drugi nipodaštavaju. To što je rođen u prljavoj zemlji uopšte ne dokazuje da je On nižeg roda; jednostavno omogućava svemu stvorenom da vidi Njegovu veličinu i Njegovu istinsku ljubav prema ljudskom rodu. Što On to više čini, to više to otkriva Njegovu čistu ljubav, Njegovu besprekornu ljubav prema čoveku. Bog je svet i pravedan. I premda je rođen u prljavoj zemlji i premda živi sa onim ljudima koji su puni prljavštine, kao što je Isus živeo sa grešnicima u Doba blagodati, zar se svaki delić Njegovog dela ne obavlja zarad opstanka celog ljudskog roda? Nije li sve to da bi ljudski rod zadobio veliko spasenje? Pre dve hiljade godina, On je nekoliko godina živeo sa grešnicima. Bilo je to zarad iskupljenja. On danas živi sa grupom prljavih ljudi, nižeg roda. Ovo je zarad spasenja. Nije li celokupno Njegovo delo zarad vas ljudi? Ako ne stoga da bi spasio ljudski rod, zašto bi On živeo i patio sa grešnicima toliko godina nakon što se rodio u jaslama? I ako ne stoga da bi spasio ljudski rod, zašto bi se On po drugi put vratio u telu, rođen u ovoj zemlji u kojoj se okupljaju demoni, i živeo sa ovim ljudima koje je Sotona duboko iskvario? Zar Bog nije veran? Koji segment Njegovog dela nije bio radi ljudskog roda? Koji segment nije bio radi vaše sudbine? Bog je svet – ovo je nepromenljivo! On nije ukaljan prljavštinom iako je došao u prljavu zemlju; sve ovo može jedino značiti da je Božja ljubav prema ljudskom rodu krajnje nesebična, te da su patnja i poniženje koje On podnosi izuzetno veliki!(„Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Značaj spasavanja potomaka Moava“).

Onda je podelila: „Božje reči nam govore da to što se Bog pojavljuje i deluje u Kini tokom poslednjih dana nosi ogroman značaj. Kineski narod se najviše opire Bogu i mrzi Ga. Njima najviše nedostaje kov i čovečnost, ali Bog se tamo ovaplotio, ide u Kinu da deluje, da izrazi istinu sa mnogo tolerancije i strpljenja. Bog je izdržao ogromno poniženje da bi ih spasao, najprljaviji i najiskvareniji narod. Ovo dalje otkriva kako je Bog skroman i skriven i pokazuje nam Njegovu svetost i pravednost, Njegovu nesebičnu, iskrenu ljubav prema čovečanstvu. Povrh toga, možemo videti da je Bog Gospod stvaranja. On ima autoritet da čini svoje delo u bilo kojoj zemlji, među bilo kojim ljudima, ali bez obzira na to u kojoj se zemlji pojavi i deluje, Njegovo delo je namenjeno celom čovečanstvu – da se spase čitava ljudska vrsta. Svemogući Bog se pojavio tokom poslednjih dana i izražava istine. Već je stvorio grupu pobednika i sada se Njegovo jevanđelje širi po celom svetu. Delo Svemogućeg Boga i Njegove reči su kao velika svetlost koja sija sa istoka ka zapadu. Sve više i više ljudi čuje Božji glas, okrećući se ka Svemogućem Bogu u velikom broju, prihvatajući Božje pročišćenje i spasenje. Ako sledimo svoje predstave i zamisli, misleći da pošto su prethodne dve etape Božjeg delovanja bila u Izraelu, te je On Bog Izraelaca i ne bi se pojavio i delovao u Kini, zar Ga na taj način ne ograničavamo? Bog je rekao: ’Moje je ime veliko među narodima’ (Knjiga proroka Malahije 1:11). Kako bi onda to bilo ispunjeno? To što se Bog ovaplotio poslednjih dana i deluje u Kini gde vlada ateizam, potpuno pobija kakvu predstavu imaju ljudi. To pokazuje da Bog nije samo Bog Izraelaca, već je On takođe i Bog neznabožaca. On je Bog svih ljudi, ne samo jedne zemlje ili jednog naroda. To što se Bog ovaplotio u Kini, što se pojavio i deluje tamo, veoma je značajno!“

Baš sam se osetila postiđeno kad je ovo podelila sa mnom. Nisam razumela Božje delo, već sam ga ograničila, misleći da On nikako nije mogao da deluje u Kini. Kako sam bila drska i glupa! To je tako strašno. Zahvaljujući Božjoj blagodati, imala sam sreće da čujem Njegov glas i prihvatim Njegovo novo delo. U suprotnom, i dalje bih ograničavala Boga na osnovu svojih predstava, osuđujući Njegovu pojavu i delovanje i ne bih mogla da se nadam zadobijanju Njegovog spasenja. Istinski sam zahvalna na Božjem spasenju. Takođe sam lično iskusila reči Gospoda Isusa: „Ko god traži, nalazi, i ko god kuca, tome se otvara(Matej 7:8). Ove reči su tako stvarne i Bog je veran. Dokle god tragamo, Bog će nas voditi i prosvećivati. Hvala Svemogućem Bogu!

Bog može naše patnje da pretvori u blagoslove. Ako verujete u to, da li biste želeli da se pridružite našoj grupi da naučite Božje reči i tako primite Njegove blagoslove?

Srodni sadržaji

Leave a Reply

Povežite se sa nama preko Mesindžera