Predviđeni efekat dela osvajanja jeste, pre svega, u tome da se čovekovo telo više ne buni; odnosno, da čovekov um stekne novo znanje o Bogu, da čovekovo srce bude sasvim pokorno Bogu i da čovek teži da bude za Boga. Ne računa se da su ljudi osvojeni kada im se promene temperament ili telo; kada se promene čovekovo razmišljanje, čovekova svest i čovekov razum, odnosno, kada se promeni ceo tvoj mentalni stav – to će biti trenutak u kome si osvojen od Boga. Kada budete odlučili da budete pokorni i budete usvojili nov mentalitet, kada u Božje reči i delo više ne budete unosili svoje predstave ili namere i kada vaš mozak bude mogao normalno da razmišlja – što će reći, kada svim svojim srcem budete mogli da se potrudite za Boga – onda ćete biti tip osobe koja je u potpunosti osvojena. U religiji, mnogi ljudi dosta pate tokom svog života: pokoravaju svoje telo i nose svoj krst, nastavljajući da pate i trpe čak i kad su na samoj ivici smrti! Neki u jutro svoje smrti i dalje poste. Celog svog života sebi uskraćuju lepu hranu i odeću, usredsređujući se isključivo na patnju. Oni su u stanju da pokore svoje telo i ustanu protiv svoje telesnosti. Njihov duh za podnošenjem patnje je vredan pohvale. Međutim, njihovo razmišljanje, njihove predstave, njihov mentalni stav i, svakako, njihova stara priroda nisu nimalo orezani. Nedostaje im istinsko znanje o njima samima. Njihova mentalna slika o Bogu jeste ona tradicionalna slika o neodređenom Bogu. Njihova rešenost da pate za Boga potiče od njihove revnosti i dobrog karaktera njihove ljudskosti. Iako veruju u Boga, niti Ga razumeju niti spoznaju Njegove namere. Oni samo rade i slepo pate za Boga. Ne pronalaze nikakvu vrednost u razboritosti, malo brinu o tome kako da se postaraju da svojom službom zaista ispune Božje namere, a još manje su svesni kako da steknu znanje o Bogu. Bog kome oni služe nije Bog prema Njegovom suštinskom liku, već Bog kojeg su zamislili, Bog za koga su samo čuli ili o kome su samo čitali iz pisanih legendi. Oni tada koriste svoju bujnu maštu i pobožnost da bi patili za Boga i preduzeli Božje delo koje Bog želi da obavi. Njihova služba je previše neprecizna, takva da praktično niko od njih nije u stanju da istinski služi u skladu sa Božjim namerama. Bez obzira na to koliko rado pate, njihov prvobitni pogled na službu i njihova mentalna slika o Bogu ostaju nepromenjeni, jer nisu prošli Božji sud, grdnju, oplemenjivanje i usavršavanje, niti ih je iko vodio koristeći istinu. Čak i ako veruju u Isusa Spasitelja, niko od njih nije nikada video Spasitelja. Za Njega znaju samo kroz legende i po čuvenju. Kao ishod toga, njihova služba ne znači ništa više od nasumičnog služenja zatvorenih očiju, poput slepca koji služi svom ocu. Šta se naposletku može postići takvom službom? I ko bi to odobravao? Od početka do kraja, njihova služba sve vreme ostaje ista; oni dobijaju jedino lekcije koje je stvorio čovek i svoju službu zasnivaju samo na svojoj prirodnosti i sopstvenim sklonostima. Kakvu bi nagradu ovo moglo doneti? Čak ni Petar, koji je video Isusa, nije znao kako da služi u skladu sa Božjim namerama; to je saznao tek na kraju, u svojoj starosti. Šta ovo govori o onim slepcima koji ni u najmanjoj meri nisu iskusili to da budu orezani, i koji nisu imali nikoga da ih vodi? Nije li danas služba mnogih među vama poput službe ovih slepaca? Svi oni koji nisu dobili sud, nisu dobili orezivanje, i koji se nisu promenili – nisu li svi oni nepotpuno osvojeni? Od kakve su koristi takvi ljudi? Ako tvoje razmišljanje, tvoje znanje o životu i tvoje znanje o Bogu ne pokazuje nikakvu novu promenu i ti zaista ništa ne dobijaš, onda u svojoj službi nećeš nikada postići ništa značajno! Bez vizije i novog znanja o Božjem delu, ti nisi osvojen. Način na koji slediš Boga tada će biti kao kod onih koji pate i poste: male vrednosti! Upravo zbog činjenice da je malo svedočanstva u tome što rade, Ja kažem da je njihova služba uzaludna! Tokom svog života, ti ljudi pate i provode vreme u zatvoru; uvek su strpljivi, puni ljubavi i uvek nose krst, svet ih ismeva i odbacuje, proživljavaju svaku nevolju i premda jesu poslušni do samoga kraja, i dalje nisu osvojeni i ne mogu da posvedoče da su osvojeni. Mnogo su propatili, ali u sebi uopšte ne spoznaju Boga. Njihovo staro razmišljanje, stare predstave, religiozni običaji, znanja koje je stvorio čovek i ljudske ideje nisu orezani. U njima nema ni trunčice novog znanja. Nijedan delić njihovog znanja o Bogu nije istinit niti tačan. Pogrešno su razumeli Božje namere. Da li ovo služi Bogu? Kakvo god da je tvoje znanje o Bogu u prošlosti, ako danas ono ostane isto i ako svoje znanje o Bogu nastaviš da zasnivaš na sopstvenim predstavama i idejama bez obzira na to šta Bog radi, odnosno, ako ne poseduješ novo, istinsko znanje o Bogu i ne uspevaš da spoznaš istinski lik i narav Božju, ako je tvoje znanje o Bogu i dalje vođeno feudalnim, sujevernim razmišljanjem i još uvek se rađa u ljudskoj mašti i predstavama, onda ti nisi osvojen. Sve ove mnoge reči koje ti sada govorim imaju za cilj da ti pruže spoznaju, da te ovo znanje odvede do novijeg, tačnog znanja; osim toga, imaju za cilj da orežu stare predstave i staro znanje u tebi, kako bi mogao da poseduješ novo znanje. Ako istinski budeš jeo i pio Moje reči, onda će se tvoje znanje značajno promeniti. Dokle god budeš jeo i pio Božje reči srcem koje je pokorno, tvoje će gledište biti preokrenuto. Dokle god budeš mogao da prihvatiš ponovljene grdnje, tvoj stari mentalitet će se postupno promeniti. Dokle god će tvoj stari mentalitet temeljno biti zamenjen novim, shodno tome će se promeniti i tvoje praktično delovanje. Na ovaj način će tvoja služba postajati sve usmerenija ka pravom cilju, sve više u stanju da udovolji Božjim namerama. Ako možeš da promeniš svoj život, svoje znanje o ljudskom životu i svoje brojne predstave o Bogu, onda će se tvoja prirodnost postepeno smanjivati. Upravo ovo, i ništa manje od ovoga, jeste efekat kada Bog osvaja ljude, to je promena koja nastupa u ljudima. Ako, u svojoj veri u Boga, znaš jedino to da pokoriš svoje telo, da trpiš i patiš, i ne znaš je li to ispravno ili pogrešno, a još manje zbog koga se to čini, kako onda takvo praktično delovanje može dovesti do promene?

Shvatite da od vas ne tražim da svoje telo držite u ropstvu niti da svoj mozak sprečite da proizvoljno misli. To nije cilj dela niti je delo koje ovoga časa treba da se obavi. Ovoga časa, vi morate imati znanje na osnovu pozitivnog aspekta kako biste mogli da promenite sebe. Najnužniji postupak jeste u tome da sebe opremite Božjim rečima, u smislu da se potpuno opremite istinom i vizijom sadašnjosti, a zatim krenete i sprovedete ih u delo. Ovo je vaša odgovornost. Ne pozivam vas da tražite i steknete još veće prosvetljenje. Trenutno, vi za to naprosto ne posedujete rast. Od vas se traži da učinite sve što možete da biste jeli i pili Božje reči. Morate da razumete Božje delo i spoznate svoju prirodu, svoju suštinu i taj svoj stari život. Konkretno, morate spoznati ta pogrešna praktična delovanja iz prošlosti i te ljudske postupke u koje ste se upuštali. Da biste se promenili, morate da krenete od promene sopstvenog razmišljanja. Pre svega, svoje staro razmišljanje zamenite novim i neka vaše novo razmišljanje upravlja vašim rečima, postupcima i vašim životom. Danas se to traži od svakoga od vas. Nemojte slepo praktično delovati niti slepo slediti. Trebalo bi da imate osnovu i cilj. Nemojte se zavaravati. Trebalo bi da znate čemu tačno služi vaša vera u Boga, šta bi od nje trebalo da dobijete i u šta bi upravo sada trebalo da zakoračite. Nužno je da sve ovo znaš.

Uzdizanje vašeg života i poboljšanje vašeg kova jeste ono u šta bi sada trebalo da zakoračite. Pored toga, potrebno je da promenite ta stara gledišta iz vaše prošlosti, da promenite svoje razmišljanje i izmenite svoje predstave. Potrebno je obnoviti ceo vaš život. Kada se bude promenilo tvoje znanje o Božjim delima, kada budeš imao novo znanje o istinitosti svega što Bog kaže i kada znanje u tebi bude uzdignuto, tvoj život će se preokrenuti nabolje. Sve stvari koje ljudi sada čine i govore jesu praktične. To nisu doktrine, već stvari koje su ljudima potrebne za život i ono što oni treba da poseduju. Upravo je to promena koja se događa u ljudima tokom dela osvajanja, promena koju ljudi treba da dožive i to je efekat nakon što oni budu osvojeni. Kada budeš promenio svoje razmišljanje, usvojio nov mentalni stav, preokrenuo svoje predstave i namere i svoja ranija logička razmišljanja, kada budeš odbacio te duboko ukorenjene stvari u sebi i stekao novo znanje o veri u Boga, tada će svedočanstva koja daješ biti uzdignuta, a celo će tvoje biće biti zaista promenjeno. Sve su to najpraktičnije, najrealističnije i najosnovnije stvari – stvari koje ljudi u prošlosti nisu mogli da dokuče i stvari kojima nisu bili u stanju da se bave. One su istinsko delo Duha. Kako si u prošlosti tačno razumeo Bibliju? Napravi danas poređenje i znaćeš. U prošlosti si mentalno uzdizao Mojsija, Petra, Pavla ili sve te biblijske izjave i tačke gledišta i postavljao si ih na pijedestal. Da se danas od tebe traži da Bibliju postaviš na pijedestal, da li bi to učinio? Uvideo bi da Biblija sadrži previše zapisa koje je napisao čovek, te da je Biblija samo čovekov izveštaj o dve etape Božjeg dela. Ona je istorijska knjiga. Zar to ne znači da se tvoje znanje o njoj promenilo? Kada bi danas pogledao Isusov rodoslov naveden u Jevanđelju po Mateju, rekao bi: „Isusov rodoslov? Gluposti! Ovo je Josifov rodoslov, a ne Isusov. Isus i Josif nisu ni u kakvom srodstvu.“ Kad sada pogledaš Bibliju, tvoje znanje o njoj je drugačije, što znači da ti se gledište promenilo i da u nju unosiš viši nivo znanja od starijih verskih učenjaka. Kada bi neko rekao da u tom rodoslovu ima nečega, ti bi mu odgovorio: „Šta ima u njemu? Izvoli, objasni. Isus i Josif nisu u srodstvu. Zar to ne znaš? Može li Isus da ima rodoslov? Kako Isus može da ima pretke? Kako On može da bude čovekov potomak? Njegovo telo je rođeno od Marije; Njegov Duh je Duh Božji, a ne čovekov duh. Isus je voljeni Sin Božji, pa može li On da ima rodoslov? Dok je bio na zemlji, On nije bio pripadnik ljudskog roda, pa kako onda može da ima rodoslov?“ Kada analiziraš rodoslov i jasno objasniš unutrašnju istinu, deleći sa drugima ono što si razumeo, ta osoba će ostati bez reči. Neki ljudi će se pozivati na Bibliju i upitati te: „Isus je imao rodoslov. Ima li tvoj današnji Bog rodoslov?“ Ti ćeš im tada govoriti o svom znanju, koje je najstvarnije od svih, i na taj način će tvoje znanje postići efekat. Zapravo, Isus nije bio ni u kakvom srodstvu sa Josifom, a još manje sa Avramom; On je naprosto rođen u Izraelu. Međutim, Bog nije Izraelac niti je potomak Izraelaca. Činjenica da je rođen u Izraelu ne znači neophodno da je Bog samo Bog Izraelaca. On je delo ovaploćenja obavio jedino zbog Svog dela. Bog jeste Bog svega stvorenog širom vaseljene. On je etapu Svog dela jednostavno izvršio prvo u Izraelu, nakon čega je počeo da deluje među neznabožačkim narodima. Međutim, ljudi su Isusa smatrali Bogom Izraelaca i nadalje su Ga postavljali među Izraelce i među Davidovo potomstvo. U Bibliji se kaže da će Jahveovo ime na kraju danȃ biti veliko među neznabožačkim narodima, što znači da će Bog delovati među neznabožačkim narodima tokom poslednjih dana. Činjenica da se Bog ovaplotio u Judeji ne ukazuje na to da Bog voli samo Jevreje. To se dogodilo samo zato jer je to zahtevalo delo; nije reč o tome da se Bog mogao ovaplotiti samo u Izraelu (jer su Izraelci bili Njegov izabrani narod). Zar se Božji izabrani narod ne nalazi i među neznabožačkim narodima? Tek nakon što je Isus dovršio posao u Judeji, to delo se proširilo na neznabožačke narode. (Izraelci su sve narode izuzev Izraela nazivali „neznabožačkim narodima“.) U stvari, i među tim neznabožačkim narodima je postojao Božji izabrani narod; samo što se u to vreme tamo još uvek nije obavljalo nikakvo delo. Ljudi su u toj meri naglašavali Izrael zato što su se prve dve etape dela odvijale u Izraelu, dok među neznabožačkim narodima nije obavljano nikakvo delo. Delo među neznabožačkim narodima započinje tek danas, pa je otud ljudima tako teško da to prihvate. Ako sve ovo možeš jasno da razumeš, ako si u stanju da to razumeš i ispravno posmatraš, onda ćeš imati tačno znanje o Bogu današnjice i o Bogu prošlosti, a to novo znanje biće veće od znanja o Bogu koje su kroz istoriju posedovali svi sveci. Ako doživljavaš današnje delo i čuješ današnje Božje lične izjave, a ipak nemaš znanje o sveukupnosti Božjoj, i tvoja potraga ostaje onakva kakva je oduvek i bila i nije zamenjena ničim novim, posebno ako doživljavaš ovo celokupno delo osvajanja, ali se kod tebe na kraju ne mogu videti nikakve promene, nije li onda tvoja vera kao kod onih koji traže samo da pojedu svoju porciju hleba? U tom slučaju, delom osvajanja se neće postići nikakav efekat u tebi. Zar ti onda nećeš postati jedan od onih koji će biti eliminisani?

Kada se celokupno delo osvajanja privede kraju, nužno je da svi vi razumete da Bog nije samo Bog Izraelaca, već Bog svih stvorenih bića. On je stvorio ceo ljudski rod, a ne samo Izraelce. Ako kažeš da je Bog samo Bog Izraelaca ili da je nemoguće da se Bog ovaploti u bilo kom narodu izvan Izraela, onda tek treba da stekneš nekakvo znanje tokom dela osvajanja i ti ni u najmanjoj meri ne priznaješ da je Bog tvoj Bog; ti samo priznaješ da se Bog iz Izraela preselio u Kinu i da je primoran da bude tvoj Bog. Ako na stvari i dalje gledaš ovako, onda je Moje delo u tebi bilo uzaludno, a ti nisi razumeo ni reč od onoga što sam rekao. Ako, naposletku, budeš ispisao još jedan rodoslov za Mene kao što je uradio Matej, uspevajući da nađeš prikladnog pretka za Mene, i da pronađeš Mog tačnog praoca – tako da Bog ima dva rodoslova za Svoja dva ovaploćenja – zar to onda ne bi bila najveća šala na svetu? Zar ti, ova „dobronamerna osoba“ koja Mi je pronašla rodoslov, ne bi postao neko ko je podelio Boga? Jesi li u stanju da preuzmeš breme ovog greha? Ako, nakon ovog celokupnog dela osvajanja, i dalje ne veruješ da Bog jeste Bog svih stvorenih bića, ako i dalje misliš da Bog jeste samo Bog Izraelaca, nisi li ti neko ko se otvoreno opire Bogu? Svrha toga da danas budeš osvojen jeste u tome da te navede da priznaš da je Bog tvoj Bog, a takođe i Bog ostalih i, što je najvažnije, da je On Bog svih onih koji Ga vole i Bog svih stvorenih bića. On je Bog Izraelaca i Bog naroda Egipta. On je Bog Britanaca i Bog Amerikanaca. Nije samo Bog Adama i Eve, već i Bog svih njihovih potomaka. On je Bog svega na nebesima i svega na zemlji. Sve porodice, bilo da su izraelske ili neznabožačke, sve one su u rukama jednog Boga. Ne samo da je On nekoliko hiljada godina obavljao delo u Izraelu i nekada bio rođen u Judeji, već danas silazi u Kinu, na ovom mestu gde velika crvena aždaja leži sklupčana. Ako Ga to što je rođen u Judeji čini Carem Jevreja, zar Ga onda i to što danas silazi među sve vas ne čini Bogom svih vas? Predvodio je Izraelce i rođen je u Judeji, a takođe je rođen i u neznabožačkoj zemlji. Nije li Njegovo celokupno delo učinjeno za ceo ljudski rod koji je stvorio? Zar On sto puta više voli Izraelce i hiljadu se puta više gnuša neznabožaca? Nije li to vaša predstava? Nije reč o tome da Bog nikada nije bio vaš Bog, već samo o tome da Ga vi ne priznajete; nije reč o tome da Bog nije spreman da bude vaš Bog, već samo o tome da Ga vi odbacujete. Ko se od stvorenih ne nalazi u rukama Svemogućeg? Zar cilj toga da danas budete osvojeni nije u tome da vas navede da priznate da Bog nije niko drugi do vaš Bog? Ako i dalje tvrdite da je Bog samo Bog Izraelaca, i još uvek tvrdite da je kuća Davidova u Izraelu poreklo Božjeg rođenja, te da nijedan narod osim izraelskog nije podoban da „proizvede“ Boga, a još manje da je neka neznabožačka porodica u stanju da lično primi Jahveovo delo – ako još uvek tako razmišljaš, ne čini li te to tvrdoglavim protivnikom? Nemoj se uvek opsesivno držati Izraela. Bog je danas upravo ovde među vama. Ne treba ni da sve vreme gledaš u pravcu neba. Prestani da žudiš za svojim Bogom na nebu! Bog je došao među vas, kako onda može biti na nebu? Jako dugo nisi verovao u Boga, a ipak o Njemu imaš mnogo predstava, u toj meri da se ni na sekundu ne usuđuješ da pomisliš da bi vas Bog Izraelaca mogao udostojiti Svog prisustva. Još i manje se usuđujete da razmišljate o tome kako biste mogli da vidite da se Bog lično pojavljuje, s obzirom na to koliko ste nepodnošljivo prljavi. Niti ste ikada razmišljali o tome kako bi Bog mogao lično da siđe u zemlju neznabožaca. Trebalo bi da siđe na goru Sinaj ili na Maslinsku goru i pojavi se Izraelcima. Nisu li svi neznabošci (odnosno, narod van Izraela) predmet Njegovog gnušanja? Kako bi On lično mogao da dela među njima? Sve su ovo duboko ukorenjene predstave koje ste razvili tokom mnogih godina. Svrha toga da danas budete osvojeni jeste u razvejavanju tih vaših predstava. Vi tako vidite ličnu Božju pojavu među vama – ne na gori Sinaj ili na Maslinskoj gori, već među ljudima koje On nikada ranije nije vodio. Nakon što je Svoje dve etape dela Bog obavio u Izraelu, Izraelci i svi neznabošci počeli su da gaje predstavu o tome da je Bog, iako je tačno da je On stvorio sve stvari, voljan da bude samo Bog Izraelaca, a ne i Bog neznabožaca. Izraelci veruju u sledeće: Bog može da bude samo naš Bog, a ne i Bog vas neznabožaca, i budući da se vi ne bojite Jahva, stoga vas se Jahve – naš Bog – gnuša. Taj jevrejski narod takođe veruje u sledeće: Gospod Isus je preuzeo naš lik jevrejskog naroda i On je Bog koji nosi žig jevrejskog naroda. Bog deluje među nama. Božji lik i naš lik su slični; naš lik je blizak Božjem. Gospod Isus je Car nas Jevreja; neznabošci nisu podobni da prime tako veliko spasenje. Gospod Isus je žrtva za greh za nas Jevreje. Samo na osnovu te dve etape dela, Izraelci i jevrejski narod su formirali sve ove predstave. Oni nadmeno svojataju Boga, ne dopuštajući da je Bog takođe Bog neznabožaca. Time je Bog postao šupljina u srcima neznabožaca. Razlog za to dolazi otud što su svi počeli da veruju da Bog ne želi da bude Bog neznabožaca i da On voli samo Izraelce – Njegov izabrani narod – i jevrejski narod, posebno učenike koji su Ga sledili. Zar ne znaš da delo koje su Jahve i Isus obavili jeste zarad opstanka celog ljudskog roda? Priznaješ li sada da Bog jeste Bog svih vas rođenih izvan Izraela? Zar Bog nije upravo ovde među vama? Ovo ne može biti san, zar ne? Zar ne prihvatate ovu stvarnost? Ne usuđujete se da u to poverujete niti da o tome razmišljate. Bez obzira na to kako vi to vidite, zar nije Bog upravo ovde među vama? Da li se još uvek plašite da poverujete u ove reči? Od danas pa nadalje, nisu li svi osvojeni ljudi i svi oni koji žele da budu Božji sledbenici – izabrani narod Božji? Niste li svi vi, koji ste danas sledbenici, izabrani narod izvan Izraela? Zar nemate isti status kao i Izraelci? Zar nije sve ovo upravo ono što treba da prepoznate? Nije li to cilj dela osvajanja vas? Budući da možete da vidite Boga, On će zauvek biti vaš Bog, od početka i u budućnosti. On vas neće napustiti, sve dok ste svi vi voljni da Ga sledite i da budete Njegova odana, pokorna stvorena bića.

Nezavisno od toga u kojoj meri ljudi teže tome da vole Boga, uglavnom su do danas bili pokorni u tome da Ga slede. Tek će se na samom kraju, kada se ova etapa dela zaključi, oni sasvim pokajati. Tada će ljudi zaista biti osvojeni. Sada su tek u procesu osvajanja. Onoga časa kad se delo završi, oni će biti potpuno osvojeni, ali to sada nije slučaj! Čak i ako svi budu ubeđeni, to ne znači da su potpuno osvojeni. To je stoga što su ljudi, trenutno, videli samo reči, a ne i stvarne događaje, pa ostaju nesigurni, ma koliko da duboko veruju. Zato će tek tim poslednjim stvarnim događajem, kada reči postanu stvarnost, ljudi biti potpuno osvojeni. Ovoga časa ovi su ljudi osvojeni jer čuju mnoge tajne za koje nikada ranije nisu čuli. Međutim, unutar sebe, svako od njih ponaosob i dalje gleda i čeka neke stvarne događaje koji će im omogućiti da vide kako se svaka reč Božja ostvaruje. Tek tada će se u potpunosti uveriti. Tek će onda kada, na kraju, svi budu videli ove realizovane činjenične stvarnosti i te ih stvarnosti navedu da budu sigurni, oni ispoljiti uverenje u svojim srcima, u svom govoru i u svojim očima, i biće potpuno uvereni iz dubine svog srca. Takva je priroda čoveka: potrebno je da vidite da se sve reči ostvaruju, potrebno je da vidite da se odvijaju neki stvarni događaji i da vidite kako nesreća pogađa pojedine ljude, i tada ćete duboko u sebi biti potpuno uvereni. Kao Jevreji, zaokupljeni ste time da vidite znakove i čuda. Ipak, uporno ne uspevate da vidite da znakovi i čuda postoje i da se dešavaju stvarnosti koje bi u velikoj meri trebalo da vam otvore oči. Bilo da je to neko ko se spušta sa neba ili da vam se obraća stub sazdan od oblaka ili da to Ja izvodim egzorcizam nad jednim od vas ili da Moj glas među vama grmi poput groma, oduvek ste želeli i uvek ćete želeti da viđate takve događaje. Može se reći da je u veri u Boga vaša najveća želja da vidite Boga kako dolazi i lično vam pokazuje znak. Tada ćete biti zadovoljni. Da bih osvojio vas ljude, moram da obavim delo slično stvaranju neba i zemlje, a onda, pored toga, i da vam pokažem svojevrsni znak. Tada će vaša srca biti potpuno osvojena.