Šta znači biti usavršen? Šta znači biti osvojen? Koji kriterijumi moraju biti ispunjeni kako bi ljudi bili osvojeni? A koji kriterijumi moraju biti ispunjeni kako bi oni bili usavršeni? I osvajanje i usavršavanje imaju za cilj da upotpune čoveka kako bi on mogao da bude vraćen u svoje prvobitno obličje, i da bude oslobođen od svoje iskvarene sotonske naravi i od uticaja Sotone. Ovo osvajanje nastupa rano u procesu rada na čoveku; zaista, to je prvi korak u tom radu. Usavršavanje predstavlja drugi korak i to je završni posao. Sva ljudska bića moraju proći kroz proces osvajanja. U suprotnom, ona ne bi mogla da spoznaju Boga niti bi bila svesna da Bog postoji, drugim rečima, bilo bi im nemoguće da priznaju Boga. A ako ljudi ne priznaju Boga, nemoguće je i da ih Bog upotpuni, budući da ti ne ispunjavaš kriterijume za ovo upotpunjavanje. Ako ti Boga čak ni ne priznaješ, kako Ga onda možeš spoznati? Kako možeš da tragaš za Njim? Nećeš moći ni da svedočiš o Njemu, a još manje ćeš imati vere da Mu udovoljiš. Prema tome, za svakoga ko želi da bude upotpunjen, prvi nužan korak jeste da se podvrgne delu osvajanja. Ovo predstavlja prvi uslov. Međutim, i osvajanje i usavršavanje jesu u cilju rada na ljudima i njihove promene, i svako od njih jeste segment dela upravljanja čovekom. Oba koraka su neophodna da bi se neko učinio celim, i nijedan se ne može zanemariti. Istina je da „biti osvojen“ ne zvuči baš lepo, ali je proces osvajanja nekoga zapravo isto što i proces njegove promene. Nakon što budeš osvojen, tvoja iskvarena narav možda u potpunosti ne bude iskorenjena, ali ćeš ti to znati. Kroz delo osvajanja, spoznaćeš svoju nisku ljudskost, kao i veliki deo sopstvenog buntovništva. Iako u kratkom periodu dela osvajanja nećeš moći da odbaciš ili promeniš ove stvari, spoznaćeš ih, a to će postaviti temelj za tvoje usavršavanje. Kao takvi, i osvajanje i usavršavanje se obavljaju kako bi se ljudi promenili, kako bi bili oslobođeni od svojih iskvarenih sotonskih naravi, tako da u potpunosti mogu da se predaju Bogu. Biti osvojen predstavlja samo prvi korak u promeni ljudskih naravi, kao i prvi korak u kome se ljudi u potpunosti predaju Bogu, i korak je niže od usavršavanja. Životna dispozicija osvojene osobe se menja znatno manje od one kod usavršene osobe. Biti osvojen i biti usavršen se međusobno konceptualno razlikuju jer su to različite faze dela i zato što ljude odmeravaju prema različitim merilima; osvajanjem se ljudi odmeravaju prema nižim merilima, dok se usavršavanjem oni odmeravaju prema višim. Oni usavršeni jesu pravedni ljudi, ljudi koji su učinjeni svetim; oni su konkretizacija dela upravljanja ljudskim rodom ili finalni proizvodi. Iako nisu savršeni, oni jesu ljudi koji traže da žive smislenim životom. Međutim, oni osvojeni samo na rečima priznaju Božje postojanje; priznaju da se Bog ovaplotio, da se Reč pojavila u telu i da je Bog došao na zemlju da obavi delo suda i grdnje. Takođe priznaju da su Božji sud i grdnja, Njegovi udarci i oplemenjivanje, svi korisni za čoveka. Oni su tek odnedavno počeli da poseduju donekle ljudsko obličje. Poseduju određene uvide u život, ali im je on i dalje maglovit. Drugim rečima, oni tek počinju da poseduju ljudskost. U tome su efekti osvajanja. Kada ljudi kroče na put usavršavanja, njihove stare naravi su u stanju da se promene. Nadalje, njihovi životi nastavljaju da se razvijaju i oni postepeno sve dublje ulaze u istinu. U stanju su da se gnušaju sveta i svih onih koji ne tragaju za istinom. Posebno se gnušaju sebe, ali više od toga, sebe jasno spoznaju. Oni su spremni da žive prema istini i za svoj cilj postavljaju traganje za istinom. Nisu spremni da žive u mislima koje stvaraju njihovi sopstveni umovi i osećaju gnušanje prema čovekovoj samopravednosti, nadmenosti i samoljublju. Govore sa snažnim osećajem za pristojnost, stvari obavljaju uz razboritost i mudrost i odani su i pokorni Bogu. Ako dožive slučaj grdnje i suda, ne samo da ne postaju negativni ili slabi, već su zahvalni na ovoj grdnji i sudu od Boga. Oni veruju da ne mogu bez Božje grdnje i suda, da ih to štiti. Oni ne teže veri koja počiva na miru i radosti i traženju svoje porcije hleba. Niti tragaju za prolaznim telesnim užicima. Ovo se dešava kod onih koji su usavršeni. Nakon što ljudi budu osvojeni, oni priznaju da Bog postoji, ali se to priznanje u njima ispoljava na ograničen broj načina. Šta zapravo znači da se Reč pojavljuje u telu? Šta znači ovaploćenje? Šta je učinio ovaploćeni Bog? Koji su cilj i značaj Njegovog dela? Nakon što si iskusio toliko od Njegovog dela, nakon što si iskusio Njegova dela u telu, šta si zadobio? Tek nakon što razumeš sve ove stvari bićeš neko ko je osvojen. Ako samo kažeš da priznaješ da Bog postoji, ali se ne odričeš onoga čega treba da se odrekneš i ne odustaješ od telesnih užitaka od kojih treba da odustaneš, već umesto toga nastavljaš da žudiš za telesnim udobnostima kao što si oduvek, i ako nisi u stanju da se oslobodiš bilo kakvih predrasuda prema braći i sestrama i ne plaćaš nikakvu cenu u obavljanju mnogih jednostavnih praktičnih postupaka, onda to dokazuje da tek treba da budeš osvojen. U tom slučaju, čak i ako mnogo toga razumeš, sve to će biti uzalud. Oni osvojeni jesu ljudi koji su postigli određene početne promene i početni ulazak. Iskustvo Božjeg suda i grdnje ljudima pruža početno znanje o Bogu i početno razumevanje istine. Možda nisi u stanju da potpuno uđeš u stvarnost dubljih, detaljnijih istina, ali si u svom stvarnom životu u stanju da u delo sprovedeš mnoge rudimentarne istine, kao što su one koje obuhvataju tvoje telesne užitke ili tvoj lični status. Sve ovo je efekat koji se postiže kod ljudi tokom procesa osvajanja. Kod onih osvojenih mogu se videti i promene u naravi; na primer, način na koji se oblače i predstavljaju, i kako žive – sve to se može promeniti. Njihovo gledište o veri u Boga se menja, jasni su im ciljevi njihove potrage i imaju veće težnje. Tokom dela osvajanja, odgovarajuće promene nastaju i u njihovoj životnoj dispoziciji. Ima promena, ali su one plitke, preliminarne i daleko manje u odnosu na promene u naravi i ciljeve potrage onih koji su usavršeni. Ako se, tokom osvajanja, narav određene osobe uopšte ne promeni i ona ne zadobije nikakvu istinu, onda je ova osoba smeće i potpuno beskorisna! Ljudi koji nisu bili osvojeni ne mogu da budu usavršeni! Ako neka osoba traži da bude samo osvojena, tada ona ne može biti sasvim upotpunjena, čak i ako, tokom dela osvajanja, njene naravi ispoljavaju izvesne odgovarajuće promene. Ona će izgubiti i početne istine koje je stekla. Ogromna je razlika u promeni naravi kod onih koji su osvojeni u odnosu na one koji su usavršeni. Međutim, biti osvojen predstavlja prvi korak u promeni; to je temelj. Izostanak ove početne promene jeste dokaz da neka osoba zapravo uopšte ne spoznaje Boga, budući da ovo saznanje dolazi iz suda, a takav sud je glavni segment dela osvajanja. Kao takvi, svi oni koji se usavršavaju moraju prvo biti osvojeni; u suprotnom, nema načina da budu usavršeni.

Kažeš da priznaješ ovaploćenog Boga i da priznaješ pojavu Reči u telu, ali ipak neke stvari radiš iza Njegovih leđa, stvari koje su oprečne onome što On traži, a u svom srcu Ga se ne bojiš. Da li je ovo priznavanje Boga? Priznaješ ono što On kaže, ali ne sprovodiš u delo ono što možeš niti se pridržavaš Njegovog puta. Da li je ovo priznavanje Boga? I premda Njega priznaješ, gajiš srce koje je oprezno prema Njemu, a nikada srce koje je bogobojažljivo. Ako si video i priznao Njegovo delo i znaš da On jeste Bog, a ipak si ostao nezainteresovan i sasvim neizmenjen, onda si ti osoba koja još uvek nije osvojena. Oni koji su osvojeni moraju učiniti sve što mogu i premda nisu u stanju da zakorače u više istine, pri čemu im ove istine mogu biti nedostižne, takvi ljudi su u svojim srcima spremni da to dostignu. Budući da postoje granice onoga što oni mogu da shvate, postoje i granice i ograničenja onoga što su u stanju da sprovode u delo. Međutim, oni u najmanju ruku moraju učiniti sve ono što mogu, a ako to možeš da postigneš, to je efekat postignut zahvaljujući delu osvajanja. Pretpostavimo da kažeš: „S obzirom na to da On može da kaže toliko reči koje čovek ne može, ako On nije Bog, ko jeste?“ Takvo razmišljanje ne znači da priznaješ Boga. Ako priznaješ Boga, moraš to i dokazati svojim stvarnim postupcima. Ako vodiš crkvu, a pravednost ipak ne sprovodiš u delo, ako žudiš za novcem i bogatstvom i za sebe uvek prisvajaš crkveni novac, je li to priznanje da postoji Bog? Bog je svemoguć i dostojan je toga da Ga se bojiš. Ako zaista priznaješ da Bog postoji, kako je moguće da se ne plašiš? Ako si u stanju da počiniš takva dela dostojna prezira, da li Ga zaista priznaješ? Je li to Bog u koga veruješ? Ono u šta veruješ jeste neodređen Bog; zato i nisi uplašen! Oni koji zaista priznaju i spoznaju Boga, svi Ga se boje i ne usuđuju se da učine išta protivno Njemu ili što narušava njihovu savest; posebno se plaše da učine išta za šta znaju da je protivno Božjim namerama. Jedino se to može smatrati priznavanjem Božjeg postojanja. Šta bi trebalo da učiniš kada roditelji nastoje da te spreče da veruješ u Boga? Kako bi trebalo da voliš Boga kada je tvoj muž nevernik dobar prema tebi? I kako bi trebalo da voliš Boga kada te se braća i sestre gnušaju? Ako Ga priznaješ, onda ćeš u ovim stvarima postupati kako je primereno i živećeš u stvarnosti. Ako ne preduzimaš konkretne radnje, već samo kažeš da priznaješ Božje postojanje, onda si samo jak na rečima! Kažeš da u Njega veruješ i da Ga priznaješ, međutim, na koji Ga to način priznaješ? Na koji način veruješ u Njega? Da li Ga se u svom srcu bojiš? Da li Ga se plašiš? Da li duboko u sebi imaš srce koje je bogoljubivo? Kada si uznemiren i nemaš na koga da se osloniš, ti osećaš Božju divotu, da bi je nakon toga sasvim zaboravio. To nije ljubav prema Bogu, niti je vera u Boga! Šta, na kraju krajeva, Bog želi da čovek postigne? Sva stanja koja sam pomenuo, kao što su očaranost sopstvenom važnošću, utisak da brzo shvataš stvari, sputavanje drugih, njihovo nipodaštavanje, suđenje o ljudima na osnovu njihovog izgleda, maltretiranje prostodušnih ljudi, žudnja za crkvenim novcem i tako dalje – tek onda kada sve ove iskvarene sotonske naravi budu, jednim delom, uklonjene iz tebe, postaće vidljivo da si osvojen.

Delo osvajanja koje se obavlja na vama ljudima jeste od najdubljeg značaja: u jednom pogledu, svrha ovog dela jeste da se usavrši grupa ljudi, odnosno, da se oni usavrše, da mogu da postanu grupa pobednika – kao prva grupa ljudi koji su upotpunjeni, u značenju prvine. U drugom pogledu, da se stvorenim bićima dozvoli da uživaju u Božjoj ljubavi, da prime Božje potpuno i najveće spasenje, da se omogući čoveku da uživa ne samo u milosti i dobroti, već, što je još važnije, u grdnji i sudu. Od stvaranja sveta sve do sada, sve što je Bog učinio u Svom delu jeste ljubav, bez ikakve mržnje prema čoveku. Čak su i grdnja i sud koje si video takođe ljubav, iskrenija i stvarnija ljubav, ljubav koja ljude vodi na pravi put ljudskog života. U još jednom pogledu, to je svedočenje pred Sotonom. A u još jednom, to je postavljanje temelja za širenje budućeg dela jevanđelja. Celokupno delo koje je On obavio ima za cilj da izvede ljude na pravi put ljudskog života, tako da mogu da žive kao normalni ljudi, jer ljudi ne znaju kako da žive, a bez ovog usmeravanja, živećeš samo ispraznim životom; život će ti biti lišen vrednosti ili smisla, i bićeš potpuno nesposoban da budeš normalna osoba. U tome je najdublji značaj osvajanja čoveka. Svi vi ste potomci Moava; kada se u vama obavlja delo osvajanja, to je veliko spasenje. Svi vi živite u zemlji greha i razuzdanosti i svi ste razuzdani i grešni. Danas ne samo da možete da gledate u Boga, već ste, što je još važnije, primili grdnju i sud, primili ste zaista duboko spasenje, što će reći, primili ste najveću Božju ljubav. U svemu što On čini, Bog vas zaista voli. On nema zlu nameru. Sudi vam zbog vaših grehova, da ispitate sebe i dobijete ovo ogromno spasenje. Sve ovo se čini sa ciljem da bi se čovek upotpunio. Od početka do kraja, Bog čini sve što može da spasi čoveka i nema želju da potpuno uništi ljude koje je stvorio Svojim rukama. On je danas došao među vas da dela; nije li tim pre ovo spasenje? Da vas mrzi, da li bi i dalje obavljao delo takvih razmera kako bi vas lično vodio? Zašto bi On tako patio? Bog vas ne mrzi niti ima zle namere prema vama. Treba da znate da je Božja ljubav najiskrenija ljubav. Samo zato što su ljudi buntovni, On mora da ih spasava kroz sud; da nije toga, njihovo bi spasavanje bilo nemoguće. Budući da ne znate kako da živite svakodnevnim životom i da niste čak ni svesni kako da živite, i budući da živite u ovoj razuzdanoj i grešnoj zemlji, a i sami ste razuzdani i prljavi đavoli, On ne može da podnese da vam dozvoli da postanete još izopačeniji, ne može da podnese da vas gleda kako živite u ovoj prljavoj zemlji onako kako sada živite, da vas Sotona gazi kako mu se prohte, i ne može da podnese da vam dozvoli da upadnete u Ad. On samo želi da zadobije ovu grupu ljudi i da vas potpuno spasi. Ovo je glavna svrha obavljanja dela osvajanja na vama – samo zarad spasenja. Ako ne možeš da vidiš da je sve što se na tebi čini ljubav i spasenje, ako misliš da je to samo metod, način da se čovek muči i nešto nepouzdano, onda slobodno možeš da se vratiš u svoj svet da trpiš bol i nedaće! Ako si spreman da budeš u ovom toku i da uživaš u ovom sudu i ovom ogromnom spasenju, da uživaš u svim ovim blagoslovima, blagoslovima koji se nigde u ljudskom svetu ne mogu pronaći, i da uživaš u ovoj ljubavi, onda budi dobar: ostani u ovom toku da prihvatiš delo osvajanja kako bi mogao da budeš usavršen. Danas ćeš možda trpeti malo bola i oplemenjivanja zbog Božjeg suda, ali u podnošenju ovog bola postoje vrednost i smisao. Iako su Božjom grdnjom i sudom ljudi oplemenjeni i nemilosrdno razotkriveni – s ciljem da budu kažnjeni za svoje grehove, da se kazni njihovo telo – ništa od ovog dela nema za cilj da se njihovo telo osudi do uništenja. Stroga razotkrivanja ispoljena kroz reč, sva imaju za cilj da te odvedu na pravi put. Od ovog dela ste toliko toga lično iskusili i ono vas, očito, nije odvelo na zao put! Sve ovo je sa ciljem da te navede da živiš normalnom ljudskošću i sve to je dostižno tvojom normalnom ljudskošću. Svaki korak Božjeg dela zasnovan je na tvojim potrebama, prema tvojim slabostima i prema tvom stvarnom rastu, a na vas se ne stavlja nikakvo nepodnošljivo breme. Danas ti ovo nije jasno, osećaš kao da sam grub prema tebi i zaista oduvek veruješ da je Moja mržnja prema tebi razlog zbog koga te svakodnevno grdim, sudim ti i prekorevam te. Međutim, iako su grdnja i sud ono što trpiš, to je zapravo ljubav prema tebi i to je najveća zaštita. Ako ne možeš da dokučiš dublje značenje ovog dela, biće ti nemoguće da nastaviš da ga doživljavaš. Ovo spasenje treba da ti donese utehu. Ne odbijaj da se urazumiš. Budući da si stigao dovde, značaj dela osvajanja bi trebalo da ti bude jasan i ti o tome više ne bi trebalo da imaš ikakvo mišljenje!