Ako veruješ u Boga, onda moraš da se pokoriš Bogu, da istinu sprovodiš u delo i da izvršavaš sve svoje dužnosti. Pored toga, moraš da razumeš stvari koje treba da iskusiš. Ako se tvoj doživljaj svodi na to da te Bog orezuje, da te dovodi u red i da ti sudi, ako možeš samo da uživaš u Bogu, ali i dalje ne možeš da osetiš kada te Bog dovodi u red ili te orezuje – to je neprihvatljivo. Možda si, u ovom slučaju oplemenjivanja, u stanju da se čvrsto držiš svoje pozicije, ali to još uvek nije dovoljno; moraš i dalje da marširaš napred. Pouka ljubavi prema Bogu nikada ne prestaje i nema joj kraja. Ljudi na veru u Boga gledaju kao na nešto krajnje jednostavno, ali, čim steknu malo praktičnog iskustva, oni shvataju da vera u Boga nije tako jednostavna kakvom je ljudi zamišljaju. Kada Bog radi na oplemenjivanju čoveka, čovek pati. Što je oplemenjivanje neke osobe snažnije, ona će posedovati bogoljubivije srce i više će od Božje moći u njoj biti otkriveno. I obrnuto, što je oplemenjivanje neke osobe slabije, njeno će srce biti manje bogoljubivo i manje će od Božje moći biti otkriveno u njoj. Što je oplemenjivanje takve osobe snažnije i što ona više muke i bola doživljava, to će njena ljubav prema Bogu biti dublja, njena vera u Boga iskrenija, a njeno znanje o Bogu temeljnije. U svom iskustvu ćeš videti da oni ljudi koji strašno pate tokom oplemenjivanja, koje Bog mnogo orezuje i dovodi u red, i videćeš da su upravo to ljudi koji gaje duboku ljubav prema Bogu i koji temeljnije i prodornije poznaju Boga i da oni koji nisu iskusili da ih Bog orezuje imaju tek površno znanje. Mogu samo da kažu: „Bog je tako dobar; On ljudima daruje blagodat, kako bi mogli da uživaju u Njemu.” Ako su ljudi iskusili da ih Bog orezuje i dovodi u red, oni onda mogu da govore o istinskom poznanju Boga. Što je, dakle, Božje delo u čoveku čudesnije, to je ono vrednije i značajnije. Što je ono za tebe neprobojnije i što je nekompatibilnije s tvojim predstavama, to je Božje delo spremnije da te osvoji, zadobije i učini te savršenim. Kako je veliki značaj Božjeg dela! Kada Bog ne bi čoveka oplemenjivao na ovaj način, kad ne bi radio po ovom metodu, Njegovo bi delo bilo nedelotvorno i beznačajno. U prošlosti je rečeno da će Bog ovu grupu ljudi izabrati, zadobiti i učiniti ih kompletnim u poslednjim danima; to je od izuzetnog značaja. Što je posao koji On u vama obavlja veći, to je vaša ljubav prema Bogu dublja i čistija. Što je Božje delo uzvišenije, to je čovek sposobniji da shvati nešto od Njegove mudrosti i dublje biva čovekovo znanje o Njemu. Tokom poslednjih dana, Božji plan upravljanja od šest hiljada godina biće priveden kraju. Može li se on zaista lako završiti? Kad On osvoji čovečanstvo, hoće li Njegovo delo biti završeno? Može li to da bude tako jednostavno? Ljudi zaista zamišljaju da je to tako jednostavno, ali ono što Bog čini nije tako jednostavno. Ma koji deo Božjeg dela da se pomene, svaki je od njih čoveku nedokučiv. Kad bi mogao da ga dokučiš, onda bi Božje delo bilo beznačajno i bezvredno. Nedokučivo je delo koje Bog obavlja; ono je u potpunoj suprotnosti s tvojim predstavama, a što je ono s njima nepomirljivije, to se bolje pokazuje da Božje delo ima smisla; kad bi ono bilo u skladu s tvojim predstavama, bilo bi besmisleno. Ti danas osećaš da je Božje delo tako čudesno, a što ti se ono čini čudesnijim, to više osećaš da je Bog nedokučiv i vidiš koliko su veliki Božji postupci. Kad bi On samo na brzinu i površno obavio delo osvajanja čoveka i ništa drugo nakon toga, čovek ne bi bio u stanju da sagleda značaj Božjeg dela. Iako ti sada dobijaš malu dozu oplemenjivanja, ona je ipak veoma korisna za tvoj životni rast; stoga je krajnje nužno da se podvrgnete takvim teškoćama. Danas dobijaš malo oplemenjivanja, ali nakon toga ćeš zaista moći da vidiš Božje postupke i na kraju ćeš reći: „Božja su postignuća tako čudesna!” To će biti reči koje nosiš u srcu. Pošto su neko vreme doživljavali Božje oplemenjivanje (kušnja služitelja i vreme grdnje), neki su ljudi na kraju kazali: „Zaista je teško verovati u Boga!” Činjenica da su upotrebili reči „zaista teško” pokazuje da su Božji postupci nedokučivi, da je Božje delo od velikog značaja i vrednosti i da je Njegovo delo itekako dostojno da ga čovek čuva i neguje. Kada ti, nakon što sam obavio toliko posla, ništa o tome ne bi znao, da li bi onda Moje delo i dalje moglo da bude vredno? Nateraće te da kažeš: „Služenje Bogu je zaista teško, Božji su postupci tako čudesni, a Bog je uistinu mudar! Bog je tako divan!” Ako nakon određenog perioda sticanja iskustva budeš u stanju da izgovoriš ovakve reči, to će biti dokaz da si u sebi zadobio Božje delo. Kada te jednoga dana, dok po svetu budeš širio jevanđelje, neko upita: „Kako napreduje tvoja vera u Boga?”, moći ćeš da kažeš: „Božji su postupci tako čudesni!” A oni će osetiti kako iz tvojih reči izbijaju stvarna iskustva. Ovo je istinsko svedočenje. Reći ćeš da je Božje delo prepuno mudrosti i da te je Njegovo delo u tebi zaista ubedilo i osvojilo tvoje srce. Uvek ćeš Ga voleti, jer je On više nego dostojan čovekove ljubavi! Ako možeš da pričaš o ovim stvarima, ti onda ljude možeš da dirneš u srce. Sve ovo spada u svedočenje. Ako si u stanju da glasno svedočiš i da ljude dovedeš do suza, to onda znači da si ti zaista jedan od onih koji ljube Boga, jer si u stanju da svedočiš o svojoj ljubavi prema Bogu i jer se kroz tebe mogu posvedočiti Božji postupci. Zahvaljujući tvom svedočenju, i drugi će početi da traže Božje delo, tražiće da iskuse Božje delo i biće u stanju da u svakom okruženju ostanu čvrsti. Ovo je jedini pravi način svedočenja i to je upravo ono što se sada od tebe zahteva. Trebalo bi da vidiš da je Božje delo izuzetno vredno i dostojno da ga ljudi čuvaju, da je Bog tako dragocen i tako izobilan; On može ne samo da govori, već i da ljudima sudi, da oplemenjuje njihova srca, donosi im uživanje, zadobija ih, osvaja i usavršava. Iz svog iskustva ćeš uvideti da je Bog veoma drag. Koliko, dakle, ti sad voliš Boga? Možeš li da ove stvari zaista izgovoriš iz srca? Kada budeš u stanju da ove reči izraziš iz dubine svog srca, tada ćeš moći da svedočiš. Kad tvoje iskustvo dostigne ovaj nivo, bićeš u stanju da svedočiš za Boga i bićeš kvalifikovan. Ako u svom iskustvu ne dostigneš ovaj nivo, još uvek ćeš biti predaleko. Normalno je da ljudi tokom procesa oplemenjivanja pokažu svoje slabosti, ali bi nakon oplemenjivanja trebalo da možeš da kažeš: „Bog je u Svom delu tako mudar!” Ako si zaista u stanju da praktično razumeš ove reči, to će postati nešto što čuvaš i neguješ, a tvoje će iskustvo imati vrednost.

Za čime bi sada trebalo da tragaš? Da li si u stanju da svedočiš o Božjem delu ili nisi, da li si u stanju da postaneš svedočanstvo i manifestacija Boga ili nisi, da li si prikladan za Božju upotrebu ili nisi – to su stvari za koje treba da tražiš. Koliko je od Svog dela Bog zaista obavio u tebi? Koliko si toga video, koliko toga dokučio? Koliko si toga iskusio, a koliko okusio? Bez obzira na to da li te je Bog testirao, orezivao te ili te doveo u red, Njegovi su postupci i Njegovo delo obavljeni u tebi. Da li si ti, međutim, kao vernik u Boga i kao neko ko je voljan da traga za tim da ga On usavrši, u stanju da o Božjem delu svedočiš na osnovu svog praktičnog iskustva? Možeš li Božju reč da proživiš kroz svoje praktično iskustvo? Da li si u stanju da kroz svoje praktično iskustvo obezbediš druge i da sav svoj život uložiš u svedočenje o Božjem delu? Da bi svedočio o Božjem delu, moraš se pouzdati u svoje iskustvo, znanje i cenu koju si platio. Jedino tako možeš da udovoljiš Njegovim namerama. Jesi li ti neko ko svedoči o Božjem delu? Imaš li takve težnje? Ako si u stanju da svedočiš o Njegovom imenu i, povrh toga, o Njegovom delu, i ako možeš da proživiš lik koji On od Svog naroda zahteva, onda si ti Božji svedok. Kako ti zapravo svedočiš o Bogu? Ti to činiš tako što tražiš i čezneš da proživiš Božju reč i tako što, svedočeći svojim rečima, ljudima omogućavaš da spoznaju Njegovo delo i vide Njegove postupke. Ako istinski tragaš za svim ovim, Bog će te usavršiti. Ako, pak, tražiš samo da te Bog usavrši i da te na samom kraju blagoslovi, onda tvoje stanovište u pogledu vere u Boga nije čisto. Treba da tragaš za načinom na koji možeš da vidiš Božje postupke u stvarnom životu, za načinom da udovoljiš Njegovim namerama nakon što ti ih otkrije, te da tražiš način na koji treba da svedočiš o Njegovoj čudesnosti i mudrosti, i o tome kako te On dovodi u red i orezuje te. Sve su to stvari o kojima bi sada trebalo da razmisliš. Ako imaš bogoljubivo srce samo zato da bi mogao da učestvuješ u Božjoj slavi nakon što te On usavrši, onda je to još uvek neadekvatno i ne može da ispuni Božje zahteve. Ti moraš biti u stanju da svedočiš o Božjem delu, da udovoljiš Njegovim zahtevima i da na praktičan način doživiš delo koje je On učinio na ljudima. Bilo da su u pitanju bol, suze ili tuga, ti sve ove stvari moraš praktično da iskusiš. Oni imaju za cilj da te usavrše kao osobu koja svedoči za Boga. Šta je tačno to što te sada nagoni da patiš i da tražiš usavršavanje? Da li je tvoje sadašnje stradanje zaista zarad ljubavi prema Bogu i svedočenja za Njega? Ili je ono zarad blagoslova tela, zarad tvojih budućih izgleda i sudbine? Sve tvoje namere, motivacije i ciljevi za kojima tragaš moraju biti ispravljeni i ne možeš ih sopstvenom voljom usmeravati. Ako jedna osoba traži usavršavanje da bi dobila blagoslove i moć upravljanja, dok druga za tim traga da bi udovoljila Bogu i da bi praktično svedočila o Božjem delu, koji bi od ta dva načina traganja ti izabrao? Ako bi izabrao prvi način, ostao bi predaleko od Božjih standarda. Jednom sam rekao da će Moji postupci biti poznati svima, u čitavoj vaseljeni, i da ću u vaseljeni vladati kao Car. S druge strane, vama je povereno da izađete kako biste svedočili o Božjem delu, a ne da se kao kraljevi pojavite pred čitavom vaseljenom. Neka Božji postupci ispune svemir i nebeski svod. Neka ih svi vide i priznaju. Ove su reči izgovorene u vezi sa Samim Bogom, a ono što ljudska bića treba da urade jeste da svedoče za Boga. Koliko sada znaš o Bogu? O koliko toga o Bogu možeš da posvedočiš? Koja je svrha Božjeg usavršavanja čoveka? Kad jednom budeš razumeo Božje namere, kako da prema njima pokažeš razumevanje? Ako si voljan da budeš usavršen i da o Božjem delu svedočiš kroz ono što proživljavaš, ako u sebi imaš ovu pokretačku snagu, onda ti ništa nije previše teško. Ljudima je sada potrebna vera. Ako poseduješ ovu pokretačku snagu, lako ti je da otpustiš svaku negativnost, pasivnost i lenjost, kao i predstave o telu, filozofije za ovozemaljsko ophođenje, buntovnu narav, osećanja i tako dalje.

Normalno je da ljudi, dok su podvrgnuti kušnjama, budu slabi, da u sebi nose negativnost, ili da ne mogu jasno da sagledaju Božje namere ili svoj put ka praktičnom delovanju. Ali, u svakom slučaju, ti moraš, baš kao i Jov, imati poverenja u Božje delo i ne smeš poricati Boga. Iako je Jov bio slab i proklinjao dan svog rođenja, on nije poricao da je sve stvari u ljudskom životu podario Jahve i da je Jahve ujedno Onaj koji će ih sve oduzeti. Ma kakvim kušnjama da je bio podvrgnut, on je zadržao ovo uverenje. Što se tvog iskustva tiče, ma kakvom da si oplemenjivanju kroz Božje reči podvrgnut, ono što Bog od ljudi zahteva, kratko rečeno, jesu njihova vera i njihovo bogoljubivo srce. Ono što On, delujući na ovaj način usavršava, jesu vera, ljubav i težnje ljudi. Bog na ljudima obavlja delo usavršavanja, a oni to ne mogu ni da vide, ni da osete; pod takvim okolnostima, neophodno je da imaš veru. Potrebno je da ljudi imaju veru onda kad nešto ne može da se vidi golim okom, a tvoja je vera potrebna onda kad ne možeš da se oslobodiš sopstvenih predstava. Kad ti nije jasno Božje delo, ono što se od tebe zahteva jeste da imaš veru, da zauzmeš čvrst stav i da snažno stojiš u svom svedočenju. Kada je Jov stigao do ove tačke, Bog mu se ukazao i govorio s njim. To, drugim rečima, znači da ćeš samo iz svoje vere moći da vidiš Boga, a kad budeš imao veru, Bog će te usavršiti. Bez tvoje vere, On to ne može da učini. Bog će ti podariti sve ono što se nadaš da ćeš steći. Ako, pak, nemaš veru, ti onda ne možeš biti usavršen i nećeš moći da vidiš Božje postupke, a kamoli Njegovu svemoć. Ako veruješ da ćeš Njegove postupke videti u svom praktičnom iskustvu, Bog će ti se ukazati, On će te prosvetliti i iznutra će te voditi. Bez te vere, Bog to neće moći da učini. Ako si izgubio nadu u Boga, kako ćeš onda moći da iskusiš Njegovo delo? Prema tome, samo ako imaš veru i ako ne gajiš sumnje u Boga, samo ako uistinu veruješ u Njega, ma šta da čini, On će te kroz tvoja iskustva prosvetiti i prosvetliti, i ti ćeš tek tada moći da vidiš Njegove postupke. Sve se to postiže kroz veru. Vera dolazi samo kroz oplemenjivanje, dok se u odsustvu oplemenjivanja vera ne može razvijati. Na šta se reč „vera” odnosi? Vera označava istinsko verovanje i iskreno srce koje ljudi treba da poseduju kad nešto ne mogu da vide ni da dodirnu, kad se Božje delo ne poklapa s ljudskim predstavama i kad je van ljudskog domašaja. To je vera o kojoj govorim. Ljudima je vera potrebna u vreme teškoća i oplemenjivanja, a vera je nešto što je praćeno oplemenjivanjem; oplemenjivanje je neodvojivo od vere. Bez obzira na to kako Bog deluje i bez obzira na tvoje okruženje, ti možeš da stremiš ka životu i da tragaš za istinom, možeš da tražiš znanje o Božjem delu, da razumeš Njegove postupke i možeš da deluješ u skladu sa istinom. Takvo postupanje upravo znači da imaš istinsku veru i takvo postupanje pokazuje da nisi izgubio veru u Boga. Istinsku veru u Boga možeš imati samo ako si u stanju da istraješ u stremljenju ka istini kroz oplemenjivanje, ako si u stanju da uistinu voliš Boga i da ne gajiš sumnje u Njega, ako ti, ma šta On činio, i dalje primenjuješ istinu da bi Mu udovoljio, te ako si u stanju da u dubinama tražiš Njegove namere i da se prema Njegovim namerama brižljivo odnosiš. Kad ti je Bog, u prošlosti, govorio da ćeš vladati kao car, ti si Ga voleo, a kad ti se otvoreno ukazao, ti si tragao za Njim. Ali, Bog je sada skriven, ti ne možeš da ga vidiš i snašle su te nevolje – da li sad zbog toga gubiš nadu u Boga? Ti, dakle, moraš u svakom trenutku tragati za životom i tražiti da udovoljiš Božjim namerama. To je ono što se naziva istinskom verom i to je najiskrenija i najlepša vrsta ljubavi.

U prošlosti bi svi ljudi dolazili pred Boga da se zavetuju i govorili bi: „Čak i ako niko drugi ne voli Boga, ja Ga moram voleti.” Ali ti si sada podvrgnut oplemenjivanju i, pošto to nije u skladu s tvojim predstavama, ti gubiš veru u Boga. Je li to prava ljubav? Mnogo si puta čitao o delima Jova – jesi li zaboravio na njih? Prava ljubav se može samo iz vere oblikovati. Pravu ljubav prema Bogu razvijaš kroz oplemenjivanja kojima si podvrgnut i, upravo kroz svoju veru, možeš voditi računa o Božjim namerama u svojim praktičnim iskustvima, a ti se kroz veru takođe buniš protiv svog tela i tragaš za životom; to je ono što ljudi treba da rade. Ako to uradiš, moći ćeš da vidiš Božje postupke, ali ako ti nedostaje vera, tada nećeš moći ni da vidiš Božje postupke, niti da doživiš Njegovo delo. Ako želiš da te Bog upotrebi i da te usavrši, moraš imati sve: volju za stradanjem, veru, izdržljivost, pokornost, kao i sposobnost da doživiš Božje delo, da dokučiš Njegove namere, da budeš obziran prema Njegovom jadu i tome slično. Nije lako usavršiti neku osobu, a svako pojedinačno oplemenjivanje koje doživljavaš zahteva tvoju veru i ljubav. Ako želiš da te Bog usavrši, nije dovoljno da samo juriš napred na svom putu, niti je dovoljno samo da sebe trošiš za Boga. Mnogo toga moraš posedovati da bi mogao da postaneš neko koga je Bog usavršio. Kad se suočiš sa stradanjem, moraš biti u stanju da odbaciš svoju brigu za telo i da se ne žališ na Boga. Kad se Bog od tebe sakrije, moraš biti u stanju da veruješ u Njega i da Ga slediš, da očuvaš svoju raniju ljubav i da joj ne dozvoliš da posustane, niti da se rasprši. Ma šta Bog činio, moraš se potčiniti Njegovom naumu i biti spreman da prokuneš svoje telo, umesto da se žališ na Njega. Kad si suočen s kušnjama, moraš udovoljiti Bogu, čak i ako u sebi gorko plačeš ili se nevoljno rastaješ od nekog voljenog predmeta. Jedino je ovo prava ljubav i vera. Bez obzira na to kakav je trenutno tvoj rast, ti najpre moraš imati i volju da trpiš teškoće i istinsku veru, a pritom moraš biti voljan da se pobuniš protiv tela. Treba da budeš spreman da izdržiš lične teškoće i da istrpiš gubitak ličnih interesa, da bi mogao da udovoljiš Božjim namerama. Moraš, takođe, biti biti u stanju da u srcu osetiš žaljenje prema sebi: ranije nisi mogao da udovoljiš Bogu i sad možeš da žališ sebe zbog toga. Ništa od toga ne sme da ti nedostaje – jer će te Bog upravo kroz ove stvari usavršiti. Ako ne možeš da zadovoljiš ove kriterijume, ti onda ne možeš da budeš usavršen.

Neko ko služi Bogu ne treba samo da zna kako da za Njega strada; on, povrh toga, treba da shvati da je svrha vere u Boga traganje za ljubavlju prema Bogu. Tebe Bog koristi ne samo da bi te oplemenio ili naterao da patiš, već te koristi zato da bi ti spoznao Njegove postupke, da bi spoznao pravi značaj ljudskog života i, naročito, zato da bi ti spoznao da služenje Bogu nije lak zadatak. Doživljavanje Božjeg dela ne znači uživanje u blagodati, već je to pre patnja zbog ljubavi prema Njemu. Budući da uživaš Božju blagodat, moraš uživati i u Njegovoj grdnji; moraš sve to da iskusiš. Možeš u sebi da iskusiš Božje prosvećenje, a takođe možeš da iskusiš kako te On orezuje i kako ti sudi. Na ovaj će način tvoje iskustvo biti sveobuhvatno. Bog je na tebi obavio Svoje delo grdnje i suda. Božja reč te je orezala, ali to nije sve; ona te je takođe prosvetila i prosvetlila. Kad si negativan i slab, Bog je za tebe zabrinut. Celokupno ovo delo ima za cilj da ti stavi do znanja kako sve u vezi s čovekom spada u Božje orkestracije. Ti možda misliš da vera u Boga podrazumeva patnju ili obavljanje najrazličitijih stvari zarad Njega; možda smatraš da je svrha vere u Boga da ti telo bude spokojno, da ti u životu sve ide glatko ili da se u svemu osećaš udobno i opušteno. Ništa od toga, međutim, nije svrha koju bi ljudi trebalo da povezuju sa svojom verom u Boga. Ako smatraš da se svrha vere u Boga odnosi na ove stvari, onda tvoje gledište nije ispravno i naprosto je nemoguće da budeš usavršen. Božji postupci, pravedna Božja narav, Njegova mudrost, Njegove reči i Njegova čudesnost i nedokučivost, sve su to stvari koje ljudi treba da razumeju. Kad stekneš ovo razumevanje, treba da ga iskoristiš kako bi svoje srce oslobodio svih ličnih zahteva, nadanja i predstava. Jedino ukidanjem ovih stvari možeš ispuniti uslove koje Bog postavlja i jedino tako možeš imati život i udovoljiti Bogu. Svrha vere u Boga leži u udovoljavanju Bogu i proživljavanju naravi koju On zahteva, kako bi Njegovi postupci i slava mogli da se ispolje kroz ovu grupu nedostojnih ljudi. Ovo je ispravno gledište na veru u Boga, a to je ujedno i cilj koji treba da tražiš. Tvoj stav prema veri u Boga treba da bude ispravan stav i ti treba da tražiš da zadobiješ Božje reči. Treba da jedeš i piješ Božje reči i moraš biti u stanju da proživiš istinu, a naročito moraš biti u stanju da vidiš Njegove praktične postupke, Njegove divne postupke širom vaseljene, kao i praktično delo koje On obavlja u telu. Kroz svoja praktična iskustva, ljudi mogu da shvate kako to Bog obavlja Svoje delo na njima i koje su Njegove namere prema njima. Svrha svega ovoga jeste da se iz ljudi iskoreni iskvarena sotonska narav. Kad iz sebe odagnaš svu nečistoću i nepravednost, kad odbaciš svoje pogrešne namere i razviješ istinsku veru u Boga – samo ćeš sa istinskom verom moći iskreno da zavoliš Boga. Boga možeš iskreno voleti samo na temelju svoje vere u Njega. Može li se ljubav prema Bogu postići bez vere u Njega? Budući da veruješ u Boga, ne možeš imati nikakvih nedoumica u vezi s tim. Neki se ljudi ispune životnom snagom čim vide da će im vera u Boga doneti blagoslove, da bi odmah potom naglo splasnuli, čim shvate da moraju da istrpe oplemenjivanje. Je li to vera u Boga? Naposletku, ti u svojoj veri moraš postići potpunu i bezuslovnu pokornost pred Bogom. Ti veruješ u Boga, ali Mu i dalje postavljaš zahteve, u sebi nosiš mnoge verske predstave koje ne možeš da odbaciš i lične interese kojih ne možeš da se lišiš, a pritom i dalje tražiš telesne blagoslove i želiš da ti Bog spase dušu i telo – sve su to ponašanja ljudi čija su gledišta pogrešna. Iako ljudi s verskim shvatanjima veruju u Boga, oni ne traže da promene svoju narav i ne tragaju za bogopoznanjem, već samo traže da zadovolje interese svog tela. Mnogi među vama poseduju veru koja spada u kategoriju verskih ubeđenja; to nije istinska vera u Boga. Da bi verovali u Boga, ljudi moraju imati srce koje je spremno da strada za Njega i volju da Mu se predaju. Ukoliko ne ispune ova dva uslova, njihova vera u Boga nije validna i oni neće moći da ostvare promene u svojoj naravi. U Boga zaista veruju jedino ljudi koji iskreno tragaju za istinom, koji traže bogopoznanje i tragaju za životom.

Kad te spopadnu kušnje, kako ćeš Božje delo primeniti u prevazilaženju tih kušnji? Da li ćeš biti negativan, ili ćeš Božje kušnje i oplemenjivanje čoveka razumeti imajući u vidu njihove pozitivne aspekte? Šta je to što ćeš steći kroz Božje kušnje i oplemenjivanja? Da li će tvoja ljubav prema Bogu porasti? Kad budeš podvrgnut oplemenjivanju, hoćeš li moći da primeniš Jovove kušnje i da se ozbiljno pozabaviš delom koje Bog obavlja u tebi? Možeš li kroz Jovove kušnje da vidiš kako Bog čoveka testira? Kakvo nadahnuće u tebi bude kušnje kojima je Jov bio podvrgnut? Da li ćeš biti voljan da, usred svog oplemenjivanja, svedočiš za Boga, ili ćeš želeti da svom telu udovoljavaš u prijatnom okruženju? Kakvo je zaista tvoje viđenje vere u Boga? Da li uistinu veruješ Njega radi, a ne zarad svoga tela? Da li zapravo imaš cilj za kojim u svom traženju tragaš? Jesi li voljan da se podvrgneš oplemenjivanju kako bi Bog mogao da te usavrši, ili bi radije prihvatio Božju grdnju i kletve? Kakvo je zaista tvoje gledište po pitanju svedočenja za Boga? Šta ljudi u određenim sredinama treba da rade da bi zaista svedočili za Boga? Pošto je praktični Bog, Svojim praktičnim delovanjem u tebi, toliko toga razotkrio, zašto ti oduvek razmišljaš o odlasku? Da li ti u Boga veruješ Boga radi? Za većinu vas, vera je samo deo računice koju pravite sebe radi, traganje za ostvarenjem lične koristi. Veoma malo ljudi u Boga veruje zarad Njega Samog; nije li to buntovništvo?

Svrha oplemenjivanja leži prvenstveno u usavršavanju vere kod ljudi. Ono što se naposletku time postiže jeste da ti želiš da odeš, ali u isto vreme i ne možeš da odeš; neki su ljudi u stanju da veruju čak i onda kad su lišeni i poslednjeg tračka nade; a ljudi se, u pogledu sopstvenih izgleda za budućnost, ničem više ne nadaju. Tek tada će Božje oplemenjivanje biti dovršeno. Ljudi još uvek nisu dostigli fazu u kojoj lebde između života i smrti, a pri tom nisu okusili smrt, što znači da proces oplemenjivanja još uvek nije završen. Čak ni oni koji su dostigli fazu služitelja nisu u potpunosti oplemenjeni. Jov je bio podvrgnut krajnjem oplemenjivanju, a nije imao na šta da se osloni. Ljudi moraju da se podvrgnu oplemenjivanju do te mere da izgube svaku nadu i da nemaju na šta da se oslone – samo je to istinsko oplemenjivanje. U vreme služitelja, ako ti je srce uvek bilo tiho pred Bogom i ako si se uvek, ma šta da je On činio i ma kakve da su Njegove namere bile prema tebi, pokoravao Njegovim uređenjima, ti bi na kraju puta razumeo sve što je Bog do tada učinio. Ti si podvrgnut kušnjama Jova, a istovremeno si podvrgnut i Petrovim kušnjama. Kada je Jov bio isproban, on je svedočio, da bi mu se naposletku otkrio Jahve. Tek pošto je svedočio, bio je dostojan da vidi lice Božje. Zašto je rečeno: „Skrivam se od zemlje ogrezle u prljavštini, ali se pokazujem svetom carstvu”? To znači da si dostojan da vidiš Božje lice samo onda kad poseduješ svetost i kad svedočiš. Ako ne možeš da svedočiš za Njega, ti onda nisi dostojan da vidiš Njegovo lice. Ako se, suočen s oplemenjivanjem, povlačiš ili se žališ na Boga, te usled toga ne uspevaš da svedočiš za Njega i postaješ predmet Sotoninog podsmeha, ti onda nećeš zadobiti Božje pojavljivanje. Ako si, pak, poput Jova, koji je usred kušnji prokleo svoje telo i nije se žalio na Boga, koji je bio u stanju da prezre svoje telo, a da se pritom nije žalio niti je kroz svoje reči počinio greh, ti ćeš onda biti stalni Božji svedok. Ako ti, nakon što se do određenog stepena podvrgneš oplemenjivanju, još uvek možeš da budeš poput Jova, uistinu pokoran pred Bogom, bez drugih zahteva prema Njemu i bez sopstvenih predstava, Bog će ti se ukazati. Bog se sada ne pojavljuje pred tobom zato što u sebi nosiš mnogo predstava, ličnih predrasuda, sebičnih misli, individualnih zahteva i telesnih interesa, te stoga nisi ni dostojan da vidiš Njegovo lice. Kad bi i video Boga, ti bi Ga odmeravao u skladu sa svojim predstavama i, čineći to, ti bi ga prikovao za krst. Ako te zadese mnoge stvari koje se ne poklapaju s tvojim predstavama, ali si ti ipak u stanju da ih ostaviš po strani i da iz njih stekneš znanje o Božijim postupcima, te ako usred oplemenjivanja u sebi otkriješ bogoljubivo srce, onda si ti postojani svedok. Ako živiš u spokojnom domu, uživaš u telesnim udobnostima, ako te niko ne progoni, a tvoja braća i sestre po veri te slušaju, možeš li onda da pokažeš svoje bogoljubivo srce? Može li jedna takva situacija da te oplemeni? Samo se kroz oplemenjivanje može pokazati tvoje bogoljubivo srce i samo kroz dešavanja koja se ne poklapaju s tvojim predstavama možeš biti usavršen. Služeći se mnogim protivrečnim i negativnim stvarima i koristeći svakovrsne manifestacije Sotone – njegove postupke, njegove optužbe, njegova ometanja i obmane – Bog ti jasno pokazuje Sotonino grdobno lice i na taj način usavršava tvoju sposobnost prepoznavanja Sotone, kako bi ti mogao da ga omrzneš i protiv njega se pobuniš.

Za sva tvoja mnogobrojna iskustva neuspeha i slabosti, kao i za tvoje periode negativnosti, može se reći da su Božje kušnje. To je zato što sve dolazi od Boga i što su sve stvari i događaji u Njegovim rukama. Da li ćeš ti biti neuspešan, da li ćeš biti slab i posrnuti, sve to počiva na Bogu i u Njegovim je rukama. To je, sa Božjeg stanovišta, tvoja kušnja, a ako ti ne možeš da je prepoznaš, kušnja će prerasti u iskušenje. Postoje dve vrste stanja koja ljudi treba da prepoznaju: jedno potiče od Svetog Duha, dok je drugom verovatni izvor Sotona. Jedno je stanje u kojem te Sveti Duh prosvećuje i omogućava ti da spoznaš samoga sebe, da prezreš sebe i da osetiš žaljenje prema sebi, da budeš u stanju da iskreno zavoliš Boga i da svom srcu daš u zadatak da Mu udovoljava. Drugo je stanje ono u kojem poznaješ sebe, ali si negativan i slab. Za ovo stanje bi se moglo reći da je Božje oplemenjivanje, ali i da ujedno predstavlja Sotonino iskušavanje. Ako ovo prepoznaš kao svoje spasenje od Boga i osetiš da si sada Njegov veliki dužnik, ako odsad budeš nastojao da Mu se odužiš i da više ne padaš u takvu izopačenost, ako se budeš trudio da jedeš i piješ Njegove reči i ako budeš uvek smatrao da u nečem oskudevaš i da ti je srce obuzeto žudnjom, to je onda Božja kušnja. Nakon što se stradanje završi i ti ponovo kreneš napred, Bog će te i dalje voditi, prosvećivati, prosvetljavati i negovati. Ukoliko, međutim, ti ovo ne prepoznaš, ako si negativan i naprosto se prepustiš očaju, ako na taj način razmišljaš, zadesiće te Sotonino iskušenje. Kad je Jov bio podvrgnut kušnji, Bog i Sotona su se opkladili i Bog je Sotoni dozvolio da Jovu nanese bol. Iako je Bog kušao Jova, zapravo je Sotona bio taj koji se na njega okomio. Za Sotonu je to bilo iskušavanje Jova, ali je Jov bio na Božjoj strani. Da nije tako bilo, Jov bi podlegao iskušenju. Čim ljudi padnu u iskušenje, preti im opasnost. Za oplemenjivanje se može reći da predstavlja kušnju od Boga, ali, ako tvoje stanje nije dobro, može se reći da iskušavanje dolazi od Sotone. Ako nisi načisto u vezi sa vizijom, Sotona će te optužiti i zamagliće ti taj aspekt vizije. Dok se okreneš, pašćeš u iskušenje.

Ako ne iskusiš Božje delo, nikad nećeš moći da budeš usavršen. Pored toga, u svom iskustvu moraš da zalaziš u pojedinosti. Primera radi, koje te stvari navode da razvijaš predstave i suvišne motive, a kojim prikladnim praktičnim postupcima raspolažeš da bi ove probleme mogao da rešiš? Ako možeš da iskusiš Božje delo, to znači da poseduješ rast. Ako samo naizgled poseduješ životnu snagu, to onda nije pravi rast i ti zasigurno nećeš moći da stojiš čvrsto. Tek kad budeš bio u stanju da iskusiš Božje delo i kad budeš mogao da o njemu razmišljaš u svako doba i na svakom mestu, kad budeš mogao da napustiš pastire i da živiš samostalno, uzdajući se u Boga, i kad budeš mogao da vidiš Božje praktične postupke – tek tada će Božje namere biti ispunjene. U ovom trenutku, većina ljudi ne ume da doživljava stvari, a kad se susretnu s nekim problemom, ne umeju da ga reše; oni su nesposobni da iskuse Božje delo i ne mogu da žive duhovnim životom. Moraš da uzmeš Božje reči i primeniš ih u svom praktičnom životu.

Ponekad ti Bog pruža određenu vrstu osećanja, osećanja zbog kojeg gubiš svoje unutarnje uživanje i Božje prisustvo, i to na takav način da bivaš uronjen u tamu. Ovo je jedna vrsta oplemenjivanja. Kad god nešto uradiš, uvek ti krene po zlu ili udariš glavom o zid. To te, zapravo, Bog dovodi u red. Ponekad, kad radiš nešto što je buntovno prema Bogu i čime Mu se opireš, iako možda niko drugi ne zna za to – Bog zna. On ti to neće dopustiti i dovešće te u red. Delo Svetog Duha veoma je detaljno. On veoma pažljivo posmatra svaku reč i postupke ljudi, svaki njihov čin i pokret, svaku njihovu misao i ideju, kako bi ljudi mogli da steknu unutarnju svest o ovim stvarima. Jedanput nešto uradiš i to pođe po zlu, uradiš to ponovo, a ono opet ispadne naopako – tako postepeno počinješ da razumeš delo Svetog Duha. Kroz mnogo ovakvih slučajeva dovođenja u red, naučićeš šta treba da radiš kako bi se uskladio s Božjim namerama i šta je to što nije u skladu s Njegovim namerama. Na kraju ćeš naučiti kako da, iz samoga sebe, pravilno reaguješ na usmeravanja Svetog Duha. Ponekad ćeš biti buntovan i Bog će te iznutra prekoriti. Sve ovo potiče od tvog dovođenja u red od strane Boga. Ako Božju reč ne čuvaš kao blago, ako omalovažavaš Njegovo delo, On će te potpuno ignorisati. Što ozbiljnije shvataš Božje reči, to će te On više prosvećivati. Trenutno u crkvi ima ljudi čija je vera zbrkana i smetena, usled čega oni čine mnoge nepodopštine i ponašaju se nedisciplinovano, tako da se u njima ne može jasno videti delo Svetog Duha. Neki svoje dužnosti zapostavljaju radi sticanja novca, te izlaze da bi se bavili svojim poslovima, a pritom ih niko ne dovodi u red; ovakve su osobe u još većoj opasnosti. Oni ne samo što u sebi trenutno nemaju delo Svetog Duha, već će ih i u budućnosti biti teško usavršiti. Ima mnogo onih u kojima se delo Svetog Duha ne može videti i u kojima se ne može videti dovođenje u red od strane Boga. To su oni kojima Božje namere nisu jasne i koji ne poznaju Njegovo delo. Sve je u najboljem redu s onima koji mogu da stoje čvrsto usred oplemenjivanja, koji Boga slede ma šta On radio i koji su, u najmanju ruku, u stanju da ne odu, ili da postignu 0,1% od onoga što je postigao Petar, ali oni nemaju nikakvu vrednost u pogledu upotrebljivosti od strane Boga. Mnogi ljudi brzo shvataju stvari, iskreno vole Boga i mogu da nadmaše Petrov nivo, a Bog na njima obavlja delo usavršavanja. Takvi ljudi bivaju podvrgnuti dovođenju u red i prosvećenju, te ako u njima postoji išta što nije u skladu s Božjim namerama, oni to mogu odmah da odbace. Takvi ljudi su zlato, srebro i drago kamenje – njihova je vrednost najveća! Ako je Bog obavio mnogo raznovrsnih dela, a ti si i dalje nalik pesku ili kamenu, onda si bezvredan!

Božje delo u zemlji velike crvene aždaje čudesno je i nedokučivo. On će jednu grupu ljudi usavršiti, dok će neke druge eliminisati, jer u crkvi ima svakakvih ljudi – ima onih koji vole istinu i onih koji je ne vole; tu su oni koji doživljavaju Božje delo i oni koji ga ne doživljavaju; ima onih koji vrše svoju dužnost i onih koji to ne čine; ima onih koji svedoče za Boga i onih koji ne svedoče – a jedan deo njih su bezvernici i zli ljudi, koji će zasigurno biti eliminisani. Ako ti Božje delo nije sasvim jasno, bićeš negativan; to je zato što se Božje delo može videti samo u manjem broju ljudi. U ovom trenutku će postati jasno ko iskreno voli Boga, a ko ne. Oni koji iskreno vole Boga imaju u sebi delo Svetog Duha, dok će oni koji ga ne vole iskreno biti razotkrivani na svakom koraku Njegovog dela. Oni će postati ljudi koje treba eliminisati. Ti će ljudi biti razotkriveni tokom dela osvajanja, a oni su isuviše bezvredni da bi bili podvrgnuti usavršavanju. One koji su usavršeni Bog je u potpunosti zadobio i oni su sposobni da vole Boga onako kako Ga je Petar voleo. Oni koji su osvojeni ne vole spontano, već mogu samo pasivno da vole, i oni su prinuđeni da vole Boga. Spontana se ljubav rađa kroz razumevanje stečeno praktičnim iskustvom. Ova ljubav zaokuplja čovekovo srce i navodi ga da se svojevoljno posveti Bogu; Božje reči postaju njegov temelj i on je u stanju da strada zarad Boga. Naravno, to su stvari koje poseduje neko koga je Bog usavršio. Ako samo tražiš da budeš osvojen, ti onda ne možeš da svedočiš za Boga; ako bi Bog svoj cilj spasenja mogao da postigne samo putem osvajanja ljudi, Njegov bi posao bio završen fazom služitelja. Krajnji Božji cilj, međutim, nije osvajanje ljudi, već njihovo usavršavanje. Prema tome, umesto da kažete kako ova etapa predstavlja delo osvajanja, recite da je to delo savršenstva i eliminacije. Neki ljudi nisu do kraja osvojeni, dok će, u toku njihovog osvajanja, neka grupa ljudi biti usavršena. Ove dve komponente dela izvode se u međusobnom saglasju. Ljudi nisu otišli čak ni tokom tako dugog perioda obavljanja dela, što pokazuje da je cilj osvajanja postignut – kada ste osvojeni, to je činjenica. Cilj oplemenjivanja nije osvajanje, već usavršavanje. Bez prethodnog oplemenjivanja, ljudi ne bi mogli da budu usavršeni. Stoga su oplemenjivanja zaista dragocena! Danas je jedna grupa ljudi usavršena i zadobijena. Svih deset prethodno pomenutih blagoslova bili su namenjeni onima koji su usavršeni. Sve što je u vezi s promenom njihovog lika na zemlji usmereno je ka onima koji su usavršeni. Oni koji nisu usavršeni, nisu kvalifikovani da prime Božja obećanja.