Kao onaj koji veruje u Boga, trebalo bi u svemu da budeš odan samo Njemu i da se usaglasiš sa Njegovim namerama u svim stvarima. Uprkos tome što svako razume ovu poruku, usled raznoraznih čovekovih poteškoća – usled njegovog neznanja, nerazumnog ponašanja i iskvarenosti, na primer – ove istine, koje su najjasnije i najosnovnije od svih, nisu potpuno očigledne u njemu, i stoga, pre nego što vaš kraj bude jednom zasvagda zacrtan, moram najpre da vam kažem nekoliko stvari koje su od najveće važnosti za vas. Pre nego što nastavim, treba prvo da shvatite ovo: Reči koje govorim, istine su upućene celom čovečanstvu; one nisu namenjene samo određenoj osobi ili tipu osobe. Stoga bi trebalo da se usredsredite na to da Moje reči shvatite sa stanovišta istine, a vaš se stav mora zasnivati na nepodeljenoj pažnji i iskrenosti; ne prenebregavajte nijednu reč ili istinu koju zborim, i ne prihvatajte olako sve reči koje zborim. Vidim da ste u svojim životima učinili mnogo toga što je nevažno za istinu, i zato posebno tražim od vas da postanete sluge istine, da ne postanete robovi zlobe i ružnoće, da ne gazite istinu i ne skrnavite nijedan kutak Božje kuće. To je Moja opomena vama. Sada ću govoriti o temi koja je pred nama.

Najpre, zarad vaše sudbine trebalo bi da tražite odobrenje od Boga. To znači da, pošto prihvatate da ste član Božje kuće, treba Bogu da donesete duševni mir i da Mu udovoljavate u svim stvarima. Drugim rečima, u svojim postupcima morate biti principijelni i prilagođavati ih istini. Ako ste nesposobni za to, Bog će vas se gnušati i odbaciće vas, a i svaki čovek će vas odbaciti. Onog trenutka kada se nađete u ovakvoj nevolji, više se ne možete smatrati žiteljem Božje kuće, a upravo to je ono što znači nemati odobrenje od Boga.

Drugo, treba da znate da Bog voli one koji su pošteni. Bog je u suštini veran, i stoga se Njegovim rečima uvek može verovati; uz to, Njegovi su postupci bezgrešni i neosporni, zbog čega Bog voli one koji su potpuno iskreni prema Njemu. Poštenje znači da svoje srce poklanjate Bogu, tako što ste u svemu iskreni prema Njemu, u svemu otvoreni prema Njemu, što nikada ne krijete činjenice, ne pokušavate da obmanete one iznad i ispod vas i što ne radite stvari samo zato da biste iskamčili Božju naklonost. Ukratko, biti pošten znači biti čist u svojim postupcima i rečima, i ne obmanjivati ni Boga ni čoveka. Ovo što zborim veoma je jednostavno, ali vama je to više nego naporno. Mnogi ljudi bi radije bili osuđeni na pakao nego što bi pošteno govorili i postupali. Stoga nije čudo što prema nepoštenima primenjujem drugačiji tretman. Naravno, sasvim dobro znam koliko vam je teško da budete pošteni. To što ste toliko dovitljivi, toliko umešni u odmeravanju ljudi sopstvenim sitničavim aršinima, umnogome Mi olakšava posao. A pošto svako od vas svoje tajne skriva u nedrima, slaću vas, jednog po jednog, u nesreću da budete „podučeni“ ognjem, kako biste potom mogli da se snažno usredsredite na veru u Moje reči. Naposletku ću iz vaših usta izmamiti reči „Bog je verni Bog“, nakon čega ćete se busati u grudi i jadikovati, „Lažljivo je srce čovekovo!“ Kakvo će tada biti stanje vašeg uma? Pretpostavljam da više nećete likovati kao što likujete sada. I nećete biti toliko „duboki i nedokučivi“ kao što ste sada. U prisustvu Boga, neki ljudi se potpuno uprepodobe, trudeći se da se ponašaju „uljudno“, pa ipak pokazuju zube i vitlaju kandžama u prisustvu Duha. Da li biste takve ljude svrstali među poštene? Ako si licemer, ako si neko ko je vešt u „međuljudskim odnosima“, Ja tvrdim da ti zasigurno pokušavaš da se zafrkavaš sa Bogom. Ako su tvoje reči prepune izgovora i bezvrednih opravdanja, tvrdim da si neko kome je mrsko da istinu primeni na delu. Ako imaš mnogo privatnih stvari koje ne bi da deliš s drugima, ako si izričito protiv otkrivanja svojih tajni – svojih problema – drugima, zarad traženja puta ka svetlosti, tvrdim da nećeš lako dostići spasenje, i nećeš lako izroniti iz tame. Ako ti prija srcu da tražiš put istine, onda si neko ko uvek obitava na svetlosti. Ako ti je veoma drago da služiš u Božjoj kući, vredno i savesno radeći u senci, uvek dajući i nikad ne uzimajući, tvrdim da si odani svetac, jer ne tražiš nagradu za sebe, već si naprosto poštena osoba. Ako si voljan da budeš iskren, ako si voljan da daš sve od sebe, ako si spreman da žrtvuješ svoj život za Boga i nepokolebljiv si u svom svedočenju, ako si pošten do te mere da ti je stalo samo do toga da udovoljiš Bogu i ne pomišljaš na sebe niti uzimaš za sebe, tvrdim da takve ljude miluje svetlost i da će oni doveka živeti u carstvu. Trebalo bi da znaš obitavaju li u tebi istinska vera i odanost, jesi li trpeo muke zarad Boga i jesi li se potpuno potčinio Bogu. Ako ti sve ovo nedostaje, u tebi onda preostaju samo buntovništvo, lažljivost, pohlepa i prigovor. Pošto tvoje srce nije ni izbliza pošteno, ti nikada nisi bio priznat od Boga i nikada nisi živeo na svetlosti. Kakva će čovekova sudbina na kraju biti zavisi od toga ima li iskreno i vatreno srce, i da li mu je duša čista. Ako si neko ko je veoma nepošten, neko sa zlobom u srcu, neko nečiste duše, zasigurno ćeš završiti na mestu gde čovek biva kažnjen, kao što ti je i suđeno. Ako tvrdiš da si veoma pošten, a pritom nikada ne postupaš u skladu sa istinom niti zboriš istinu, da li ti i dalje očekuješ da te Bog nagradi? Nadaš li se i dalje da te Bog čuva kao zenicu oka Svog? Zar takvo razmišljanje nije apsurdno? Ako ti u svemu obmanjuješ Boga, kako bi onda Božja kuća mogla da ugosti nekoga kao što si ti, čije su ruke nečiste?

Treća stvar koju želim da vam kažem jeste ova: svaka osoba je, živeći svoj život sa verom u Boga, počinila stvari koje se opiru Bogu i obmanjuju Ga. Neke prekršaje nema potrebe pamtiti kao uvrede, ali su neki neoprostivi, jer postoje mnoga dela kojima se krše upravne odluke i vređa Božja narav. Mnogi koji su zabrinuti za svoju sudbinu mogu zapitati koja su to dela. Trebalo bi da znate da ste po prirodi nadmeni i sujetni, i nevoljni da priznate činjenice. Iz ovog razloga, govoriću vam malo pomalo, nakon što budete promislili o sebi. Želim da vas podstaknem da steknete bolji uvid u sadržaj upravnih odluka i da se potrudite da spoznate Božju narav. U suprotnom, biće vam teško da držite jezik za zubima, jezici će laparati naizgled uzvišene reči, čime ćete nesvesno uvrediti Božju narav i zapasti u tamu, izgubivši prisustvo Svetoga Duha i svetlosti. Zato što si nepricipijelan u svojim postupcima, zato što činiš i govoriš što ne bi trebalo, čekaće te odgovarajuća odmazda. Iako si ti sȃm neprincipijelan na rečima i delu, treba da znaš da je Bog izuzetno principijelan u obe ove stvari. Razlog za odmazdu prema tebi leži u činjenici da si uvredio Boga, a ne neku osobu. Ako u životu mnogo puta povrediš Božju narav, suđeno ti je da postaneš dete pakla. Čoveku može izgledati da si učinio tek poneku stvar koja se kosi sa istinom i ništa više. Da li si, međutim, svestan da si u Božjim očima već postao neko za koga više ne postoji mogućnost ispaštanja grehova? Pošto si više nego jednom prekršio Božje upravne odluke, ne pokazavši, štaviše, nikakav znak kajanja, jedino što ti preostaje jeste da budeš bačen u pakao, gde Bog kažnjava ljude. Mali broj ljudi je, sledeći Boga, počinio izvesna dela kojima su prekršena načela; međutim, nakon što budu orezani i nakon što su im date smernice, oni su postepeno spoznali sopstvenu iskvarenost i potom stupili na pravi put koji vodi ka stvarnosti, tako da danas i dalje čvrsto stoje na svojim nogama. Takvi ljudi su oni koji će istrajati do kraja. Bez obzira na to, Ja tragam za poštenima; ako si poštena osoba i neko ko deluje u skladu sa principima, možeš biti Božji poverenik. Ako svojim postupcima ne vređaš Božju narav i tražiš namere Božje, i ako imaš bogobojažljivo srce, onda tvoja vera zadovoljava standard. Svako ko se ne boji Boga i čije srce ne drhti od užasa, taj vrlo verovatno krši Božje upravne odluke. Mnogi služe Bogu gonjeni strašću, ali pri tom ne razumeju Božje upravne odluke, a još manje mogu da naslute posledice Njegovih reči. I tako oni, u najboljoj nameri, često naposletku čine stvari koje ometaju Božje upravljanje. U ozbiljnim slučajevima, takvi bivaju izbačeni, lišeni svake dalje prilike da Ga slede i bivaju bačeni u pakao, a svaka njihova veza sa Božjom kućom biva prekinuta. Ovi ljudi rade u Božjoj kući vođeni svojom neukošću i dobrim namerama, ali završavaju tako što ljute Božju narav. Svoje načine služenja zvaničnicima i poglavarima ljudi unose u Božju kuću i pokušavaju da ih tu primene, uzaludno misleći da ti isti načini mogu i ovde biti s lakoćom upotrebljeni. Ni na pamet im ne pada da Bog nema narav jagnjeta, već lava. Stoga oni koji se po prvi put povezuju s Bogom ne mogu s Njim da komuniciraju, jer srce Božje nije kao čovekovo. Tek pošto shvatiš mnoge istine moći ćeš neprekidno da spoznaješ Boga. Ovo znanje ne čine reči i doktrine, već se ono može upotrebiti kao blago pomoću kojeg ulaziš u poverljive odnose s Bogom, i kao dokaz da On uživa u tebi. Ako ne poseduješ stvarnost znanja i nisi opremljen istinom, tvoja strasna služba može samo da ti donese Božji prezir i gnušanje. Do sada bi već trebalo da si shvatio da vera u Boga nije puka teološka studija.

Iako su reči kojima vas opominjem kratke, sve što sam opisao jeste ono čega ponajviše manjka u vama. Trebalo bi da znate da je ovo što sada govorim zarad Mojeg konačnog dela među ljudima, i zarad određivanja kraja čovekovog. Ne želim više da radim ono što ne služi svrsi, niti da nastavim da vodim one koji su beznadežni kao trulo drvo, a ponajmanje one koji potajno gaje zle namere. Možda ćete jednog dana razumeti iskrene namere koje stoje iza Mojih reči, kao i sve Moje doprinose čovečanstvu. Možda ćete jednog dana dokučiti poruku koja će vam omogućiti da odredite sopstveni kraj.