Kao onaj koji veruje u Boga, trebalo bi u svemu da budeš odan samo Njemu i da se usaglasiš sa Njegovim namerama u svim stvarima. Uprkos tome što svako razume ovu poruku, usled raznoraznih čovekovih poteškoća – usled njegovog neznanja, nerazumnog ponašanja i iskvarenosti, na primer – ove istine, koje su najjasnije i najosnovnije od svih, nisu potpuno očigledne u njemu, i stoga, pre nego što vaš ishod bude određen, moram najpre da vam kažem nekoliko stvari koje su od najveće važnosti za vas. Pre nego što nastavim, treba prvo da shvatite ovo: Reči koje govorim, istine su upućene celom čovečanstvu; one nisu namenjene samo određenoj osobi ili tipu osobe. Stoga bi trebalo da se usredsredite na to da Moje reči shvatite sa stanovišta istine, a vaš se stav mora zasnivati na nepodeljenoj pažnji i iskrenosti; ne prenebregavajte nijednu reč ili istinu koju zborim, i ne prihvatajte olako sve reči koje zborim. Vidim da ste u svojim životima učinili mnogo toga što je nevažno za istinu, i zato posebno tražim od vas da postanete sluge istine, da ne postanete robovi zlobe i ružnoće, da ne gazite istinu i ne skrnavite nijedan kutak Božje kuće. To je Moja opomena vama. Sada ću govoriti o temi koja je pred nama.

Najpre, zarad vaše sudbine trebalo bi da postignete priznanje od Boga. To znači da, pošto prihvatate da ste član Božje kuće, treba da umirite Božji um u svakom pogledu i da Mu udovoljavate u svim stvarima, što će reći, morate postupati po načelima i u skladu s istinom. Ako to ne možeš postići, Bog će te se gnušati i svi će te odbaciti s prezirom. Onog trenutka kada se nađeš u ovakvoj nevolji, više se ne možeš smatrati članom Božje kuće, a upravo to je ono što znači nemati priznanje od Boga.

Drugo, treba da znate da Bog voli one koji su pošteni. Bog poseduje suštinu vernosti, i stoga se Njegovim rečima uvek može verovati; uz to, Njegovi postupci su bezgrešni i neupitni. Zato Bog voli one koji su potpuno iskreni prema Njemu. Poštenje znači dati svoje srce Bogu, ne biti neiskren prema Njemu ni u čemu, u svemu biti otvoren prema Njemu, nikada ne kriti činjenice, niti nastojati da obmaneš one iznad sebe i sakriješ stvari od onih ispod sebe, te ne činiti stvari koje su samo pokušaji ulagivanja Bogu. Ukratko, biti pošten znači biti čist u svojim postupcima i rečima, i ne obmanjivati ni Boga ni čoveka. Ovo što kažem veoma je jednostavno, ali vama je to više nego naporno. Mnogi ljudi bi radije bili osuđeni na pakao nego što bi pošteno govorili i postupali. Nije čudo što za nepoštene imam predviđen drugačiji način ophođenja. Naravno, sasvim dobro znam koliko vam je teško da budete pošteni ljudi. To što ste toliko „dovitljivi”, toliko umešni u odmeravanju srca plemenitih ljudi na osnovu sopstvenog ogavnog načina razmišljanja, umnogome pojednostavljuje Moje delo. A pošto svako od vas svoje tajne skriva u nedrima, onda ću vas slati, jednog po jednog, u nesreću da budete „podučeni“ ognjem, kako biste potom mogli da postanete nepokolebljivi u veri po pitanju Mojih reči. Naposletku ću iz vaših usta izvući reči „Bog je verni Bog”, nakon čega ćete se busati u grudi i jadikovati, „Čovekovo srce je tako lažljivo!” Kakvo će tada biti stanje vašeg uma? Sigurno nećete biti tako zaneseni ponosom kao što ste sada! A još manje ćete biti toliko „duboki i nedokučivi“ kao što ste sada. U prisustvu Boga, neki ljudi su sasvim pristojni i uljudni, naročito „dobro vaspitani”, pa ipak pokazuju zube i vitlaju kandžama u prisustvu Duha. Da li biste takve ljude svrstali među poštene? Ako si licemer, ako si neko ko je vešt u „međuljudskim odnosima“, Ja tvrdim da ti zasigurno pokušavaš da se zavitlavaš sa Bogom. Ako su tvoje reči prepune izgovora i bezvrednih opravdanja, tvrdim da si neko kome je mrsko da istinu sprovodi u delo. Ako imaš mnogo privatnih stvari o kojima ti je teško da govoriš, ako imaš izrazitu averziju prema otkrivanju svojih tajni – svojih problema – drugima, zarad traženja puta svetlosti, onda kažem da si ti osoba koja će veoma teško dostići spasenje i koja će teško izroniti iz tame. Ako zaista uživaš u traženju puta istine, onda si neko ko uvek obitava u svetlosti. Ako ti je drago da budeš služitelj u Božjoj kući, vredno i savesno radeći u senci, uvek dajući i nikad ne uzimajući, tvrdim da si odani svetac, jer ne tražiš nagradu i jednostavno si poštena osoba. Ako si voljan da budeš iskren, i voljan da se u potpunosti daješ, ako si spreman da žrtvuješ svoj život za Boga i postojan si u svom svedočenju, ako si pošten do te mere da ti je stalo samo do toga da udovoljiš Bogu i ne uzimaš u obzir sebe niti uzimaš za sebe, onda Ja kažem da su takvi ljudi oni koji se hrane svetlošću i koji će doveka živeti u carstvu. Trebalo bi da znaš ima li u tebi istinske vere i odanosti, postoji li zapis o tome da si trpeo muke zarad Boga i da li imaš potpunu pokornost Bogu. Ako ovo ne poseduješ, u tebi onda preostaju buntovništvo, prevrtljivost, pohlepa i prigovor. Pošto ti je srce nepošteno, Bog te nikada nije uvažavao i nikada nisi živeo u svetlosti. Kakva će tačno čovekova sudbina biti zavisi od toga ima li iskreno i čisto srce, i da li mu je duša čista. Ako si neko ko je veoma nepošten, neko sa velikom zlobom u srcu, neko nečiste duše, zasigurno ćeš završiti na mestu gde čovek biva kažnjen, kao što je zabeleženo u spisima o tvojoj sudbini. Ako tvrdiš da si veoma pošten, a pritom nikada ne postupaš u skladu sa istinom niti govoriš istinu, da li ti i dalje čekaš da te Bog nagradi? Nadaš li se i dalje da te Bog smatra zenicom oka Svog? Zar takvo razmišljanje nije apsurdno? Ti u svemu obmanjuješ Boga; kako bi onda u Božjoj kući moglo da bude mesta za nekoga kao što si ti, čije su ruke nečiste?

Treća stvar koju želim da vam kažem jeste ova: svaka osoba je, živeći svoj život sa verom u Boga, počinila stvari koje se opiru Bogu i obmanjuju Ga. Neke stvari nema potrebe beležiti kao nedostatke, ali su neke neoprostive, jer postoje mnoga dela kojima se krše upravne odluke − dela kojima se vređa Božja narav. Mnogi koji su zabrinuti za svoju sudbinu mogu zapitati koja su to dela. Trebalo bi da znate da ste po prirodi nadmeni i uobraženi, i nevoljni da priznate činjenice. Iz ovog razloga, govoriću vam malo pomalo, nakon što budete promislili o sebi. Želim da vas podstaknem da učinite stvarni napor da razumete sadržaj upravnih odluka i da nastojite da spoznate Božju narav. U suprotnom, biće vam teško da držite jezik za zubima, jezik će vam laparati i sipaćete visokoparne reči, nesvesno vređajući Božju narav i zapadajući u tamu, izgubivši prisustvo Svetoga Duha i svetlosti. Zato što si neprincipijelan u svojim postupcima, radeći i govoreći ono što ne treba, primićeš odmazdu koju zaslužuješ. Iako si ti sâm neprincipijelan na rečima i delu, treba da znaš da je Bog izuzetno principijelan u obe ove stvari. Razlog za odmazdu prema tebi leži u činjenici da si uvredio Boga, a ne neku osobu. Ako u životu mnogo puta povrediš Božju narav, suđeno ti je da postaneš dete pakla. Čoveku može izgledati da si učinio tek poneku stvar koja se kosi sa istinom i ništa više. Da li si, međutim, svestan da si u Božjim očima već postao neko za koga više ne postoji mogućnost ispaštanja grehova? Budući da si prekršio Božje upravne odluke više puta i, štaviše, nisi pokazao nikakav znak pokajanja niti povratka, nema drugog izlaza nego da budeš bačen u pakao, gde Bog kažnjava čoveka. Mali broj ljudi je, sledeći Boga, počinio izvesna dela kojima su prekršena načela; međutim, nakon što budu orezani i nakon što su im date smernice, oni su postepeno spoznali sopstvenu iskvarenost i potom stupili na pravi put koji vodi ka stvarnosti, tako da danas i dalje čvrsto stoje na svojim nogama. Takvi ljudi su oni koji će istrajati do kraja. Bez obzira na to, Ja želim one poštene; ako si poštena osoba i neko ko deluje u skladu sa principima, možeš biti Božji poverenik. Ako svojim postupcima ne vređaš Božju narav i tražiš Božje želje, i ako imaš bogobojažljivo srce, onda tvoja vera zadovoljava standard. Svako ko se ne boji Boga i čije srce ne drhti od užasa, taj vrlo verovatno krši Božje upravne odluke. Mnogi služe Bogu gonjeni strašću, ali pri tom ne razumeju Božje upravne odluke, a još manje mogu da naslute posledice Njegovih reči. I tako oni, u najboljoj nameri, često naposletku čine stvari koje ometaju Božje upravljanje. U ozbiljnim slučajevima, takvi bivaju izbačeni iz Božje kuće, lišeni svake dalje prilike da Ga slede i bivaju bačeni u pakao, a svaka njihova veza sa Božjom kućom biva prekinuta. Ovi ljudi obavljaju posao Božje kuće vođeni svojom neukošću i dobrim namerama, ali završavaju tako što ljute Božju narav. Svoje načine služenja zvaničnicima i poglavarima ljudi unose u Božju kuću i pokušavaju da ih tu primene, uzaludno misleći da ti isti načini mogu i ovde biti s lakoćom upotrebljeni. Ni na pamet im ne pada da Bog nema narav jagnjeta, već lava. Stoga oni koji se po prvi put povezuju s Bogom ne mogu s Njim da komuniciraju, jer srce Božje nije kao čovekovo. Tek pošto shvatiš mnoge istine moći ćeš neprekidno da spoznaješ Boga. Ovo znanje ne čine reči i doktrine, već se ono može upotrebiti kao blago pomoću kojeg ulaziš u poverljive odnose s Bogom, i kao dokaz da On uživa u tebi. Ako ne poseduješ stvarnost znanja i nisi opremljen istinom, tvoja strasna služba može samo da ti donese Božje gnušanje i odvratnost. Do sada bi već trebalo da si shvatio da vera u Boga nije puka teološka studija.

Iako su reči kojima vas opominjem kratke, sve što sam opisao jeste ono čega ponajviše manjka u vama. Trebalo bi da znate da je ovo što sada govorim zarad Mog konačnog dela među ljudima, zarad određivanja ljudskog ishoda. Ne želim više da radim ono što ne služi svrsi, niti da nastavim da vodim one koji su beznadežni kao trulo drvo, a ponajmanje one koji potajno gaje zle namere. Možda ćete jednog dana razumeti mukotrpne namere koje stoje iza Mojih reči, kao i Moje doprinose čovečanstvu. Možda ćete jednog dana dokučiti poruku koja će vam omogućiti da donesete zaključak o sopstvenom ishodu.