Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Svaki put kad dođe na zemlju, Bog menja Svoje ime, Svoj pol, Svoj lik i Svoje delo; On Svoje delo ne ponavlja. On je Bog koji je uvek mlad i nikada star. Kad je prošli put došao, zvali su ga Isusom; može li se On i dalje zvati Isusom kad ovoga puta opet dođe? Kad je prošli put došao, bio je muško; može li On i ovaj put opet biti muško? Kad je došao u Doba blagodati, Njegovo se delo sastojalo u tome da bude prikovan za krst; kad opet dođe, hoće li opet moći da iskupi čovečanstvo od greha? Može li opet da bude prikovan za krst? Zar to ne bi bilo ponavljanje Njegovog dela? Zar nisi znao da je Bog uvek nov i nikada star? Ima onih koji kažu da je Bog nepromenljiv. To je tačno, ali se to odnosi na postojanost naravi Božje i Njegove suštine. Promene Njegovog imena i dela ne dokazuju da je Njegova suština izmenjena; drugim rečima, Bog će uvek biti Bog i to se nikad neće promeniti. Ako kažeš da je Božje delo nepromenljivo, da li bi On onda mogao da dovrši Svoj plan upravljanja od šest hiljada godina? Ti samo znaš da je Bog večno nepromenljiv, ali znaš li i to da je Bog uvek nov i nikada star? Ako je delo Božje nepromenljivo, da li bi On onda mogao da predvodi čovečanstvo sve do današnjeg dana? Ako je Bog nepromenljiv, kako to da je On već obavio delo u dva različita doba? Njegovo delo nikad ne prestaje da napreduje, što znači da se narav Njegova čoveku otkriva postupno, a ono što je otkriveno jeste Njegova suštinska narav. U početku je Božja narav bila skrivena od čoveka; Svoju narav On čoveku nikad nije otvoreno pokazivao, te čovek o Njemu, jednostavno, ništa nije ni znao. Stoga On koristi Svoje delo kako bi čoveku postepeno otkrivao Svoju narav, ali to što On tako radi ne znači da se Božja narav menja sa svakim novim dobom. To što se Njegove namere uvek menjaju ne znači da se i narav Božja neprekidno menja. Stvar je u tome da Bog, budući da Svoje delo obavlja tokom različitih doba, celokupnu Svoju suštinsku narav čoveku otkriva korak po korak, kako bi čovek mogao da Ga spozna. Ali to se nikako ne može smatrati dokazom da Bog prvobitno nije ni imao neku posebnu narav, odnosno da se Njegova narav postepeno menjala kako su se smenjivala doba – takvo bi shvatanje bilo zabluda. Svoju suštinsku i posebnu narav – ono što On jeste – Bog čoveku otkriva u skladu sa prolaskom različitih doba; celokupna narav Božja ne može se izraziti delom iz nekog od pojedinačnih doba. Stoga se reči „Bog je uvek nov i nikada star“ odnose na Njegovo delo, dok se reči „Bog je nepromenljiv“ odnose na ono što Bog jeste i što suštinski ima. Uprkos tome, ti delo od šest hiljada godina ne možeš da osloniš samo na jednu jedinu tačku, niti da ga zaokružiš mrtvim rečima. Tolika je glupost čovečija. Bog nije tako jednostavan kako ga čovek zamišlja, a Njegovo delo ne može da tavori ni u jednom pojedinačnom dobu. Primera radi, ime Božje ne može zauvek ostati Jahve; Bog može Svoje delo obavljati i pod Isusovim imenom. To je znak da se Božje delo uvek odvija u smeru prema napred.

Bog je uvek Bog i nikad neće postati Sotona; Sotona je uvek Sotona i nikad neće postati Bog. Božja mudrost, Božja čudesnost, Božja pravednost i veličanstvo Božje nikada se neće promeniti. Njegova suština, ono što On jeste i što ima, nikada se neće promeniti. Što se, pak, tiče Njegovog dela, ono se uvek odvija prema napred i stalno zadire sve dublje, jer je On uvek nov i nikada star. Bog u svakom dobu poprima novo ime, u svakom dobu On obavlja novo delo, i u svakom dobu dopušta Svojim stvorenim bićima da vide Njegove nove namere i novu narav Njegovu. Kad ljudi u novom dobu ne bi uspeli da vide izraz nove naravi Božje, zar Ga oni onda ne bi zanavek prikovali za krst? I zar oni Boga ne bi time definisali?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Vizija Božjeg dela (3)“

Neki kažu da se Božje ime ne menja. Zašto je onda Jahveovo ime postalo Isus? Prorečeno je da će Mesija doći, pa zašto je onda došao čovek po imenu Isus? Zašto se ime Božje promenilo? Zar takvo delo nije odavno obavljeno? Zar ne može Bog danas da obavlja novije delo? Jučerašnje delo može se izmeniti, a Isusovo delo može se nastaviti na Jahveovo delo. Zar, onda, neko drugo delo ne može slediti za Isusovim? Ako se Jahveovo ime može promeniti u Isus, zar ne može onda i Isusovo ime da se promeni? Ništa od ovoga nije čudno; samo je ljudski um previše prost. Bog će uvek biti Bog. Bez obzira na to kako se Njegovo delo menja, i bez obzira na to kako se Njegovo ime menja, Njegova narav i mudrost se nikada neće promeniti. Ako veruješ da se Bog može nazvati samo imenom Isusovim, onda je tvoje znanje isuviše ograničeno. Da li se usuđuješ da tvrdiš da će Isus zauvek biti ime Božje, da će se Bog zauvek i uvek voditi pod imenom Isusovim i da se to nikada neće promeniti? Da li se usuđuješ da sa sigurnošću tvrdiš da je ime Isusovo zaključilo Doba zakona i da će isto tako zaključiti poslednje doba? Ko može da kaže da Isusova blagodat može da privede jedno doba kraju?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako čovek koji u svojim predstavama postavlja granice Bogu može da primi Božja otkrivenja?“

U prvoj etapi dela koju je Jahve obavio, On se nije ni ovaplotio, niti se ukazao čoveku. Dakle, čovek nikada nije video Njegovu pojavu. Koliko god da je On bio veliki i visok, On je i dalje bio Duh, Sȃm Bog koji je na početku stvorio čoveka. To jest, On je bio Duh Božji. Progovorio je čoveku iz oblaka, tek jedan Duh, i niko nije video Njegovu pojavu. Tek u Doba blagodati, kada se Duh Božji pojavio u telu i ovaplotio u Judeji, čovek je po prvi put video lik ovaploćenja kao Jevrejina. U Njemu nije bilo ničega od Jahvea. Međutim, Njega je začeo Sveti Duh, odnosno, začeo Ga je Duh Samoga Jahvea, a Isus je, ipak, rođen kao otelotvorenje Duha Božjeg. Ono što je čovek prvo video bio je Sveti Duh koji se poput goluba spušta na Isusa; to nije bio Duh isključivo za Isusa, već Sveti Duh. Može li se onda Duh Isusa razdvojiti od Svetoga Duha? Ako je Isus Isus, Sin, a Sveti Duh je Sveti Duh, kako bi onda Oni mogli biti jedno? Da je tako, delo se ne bi moglo obaviti. Duh u Isusu, Duh na nebesima i Jahveov Duh – svi su jedno. To se zove Sveti Duh, Duh Božji, sedmostruko pojačani Duh i sveobuhvatni Duh. Duh Božji može da obavi mnogo posla. On je u stanju da stvori svet i da ga uništi potopom zemlje; On može da iskupi ceo ljudski rod, a štaviše, može i da osvoji i uništi ceo ljudski rod. Celo ovo delo obavlja Sȃm Bog i ne može ga obaviti nijedna od ličnosti Božjih umesto Njega. Njegov Duh se može nazivati imenom Jahvea i Isusa, kao i Svemogućeg. On je Gospod i Hristos. On može postati i Sin čovečji. On je na nebesima, kao i na zemlji; On je visoko nad vaseljenama i usred mnoštva. On je jedini Gospodar nebesa i zemlje! Od vremena stvaranja sve do danas, ovo delo je obavljao Duh Samoga Boga. Bilo da je to delo na nebesima ili u telu, u celosti ga obavlja Njegov vlastiti Duh. Sva stvorenja, bilo da su na nebesima ili na zemlji, pod Njegovom su svemoćnom kontrolom; sve ovo je delo Samoga Boga i niko ga drugi ne može umesto Njega obaviti. Na nebesima je On Duh, ali i Sȃm Bog; među ljudima, On je telo, ali je i dalje Sȃm Bog. Iako se može nazivati stotinama hiljada imena, On je i dalje On Sȃm, neposredni izraz Svoga Duha. Iskupljenje celog ljudskog roda putem Njegovog raspeća bilo je direktno delo Njegovog Duha, a pritom je i proglas svim narodima i svim zemljama tokom poslednjih dana. U svakom trenutku, Bog se može nazivati samo svemogućim i jedinim pravim Bogom, sveobuhvatnim Samim Bogom. Različite ličnosti ne postoje, a još manje ta ideja o Ocu, Sinu i Svetome Duhu. Samo je jedan Bog na nebesima i na zemlji!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Da li Trojstvo postoji?“

Slične himne:

Da li se usuđuješ da tvrdiš da se Božje ime ne može nikad promeniti?