Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Među ljudima, Ja sam bio Duh kojeg nisu mogli da vide, Duh sa kojim nikada nisu mogli da se povežu. Zbog Moje tri faze dela na zemlji (stvaranje sveta, iskupljenje i uništenje), pojavljujem se u njihovoj sredini u različitim vremenima (nikada javno) kako bih obavljao Svoje delo među njima. Prvi put sam došao među ljude tokom Doba iskupljenja. Naravno, došao sam u jevrejsku porodicu; tako su Jevreji bili prvi koji su videli dolazak Boga na zemlju. Razlog zbog kojeg sam lično učinio ovo delo jeste taj što sam Svoje ovaploćeno telo želeo da iskoristim kao žrtvu za greh u Svom delu iskupljenja. Dakle, prvi koji su Me videli bili su Jevreji u Doba blagodati. Tada sam prvi put činio Svoja dela u telesnom obliku. U Doba carstva, Moje delo se sastoji u osvajanju i usavršavanju, tako da ponovo činim Svoje pastirsko delo u telesnom obliku. Ovo je drugi put da Svoje delo obavljam u telu. U poslednje dve faze dela, ono sa čime se ljudi susreću nije više nevidljivi, neopipljivi Duh, već osoba koja jeste Duh ovaploćen u telu. Tako, u očima čoveka, opet postajem ljudsko biće koje ni po čemu ne liči na Boga. Štaviše, Bog kojeg ljudi vide nije samo muškog, već i ženskog roda, što ih najviše zapanjuje i zbunjuje. Po ko zna koji put, Moje izvanredno delo ponovo raspršuje stara verovanja, kojih su se ljudi držali mnogo, mnogo godina. Ljudi su zapanjeni! Bog nije samo Sveti Duh, ni samo Duh, ni samo sedmostruko jači Duh, niti samo sveprožimajući Duh, već je ujedno i ljudsko biće – normalno ljudsko biće, izuzetno obično ljudsko biće. On nije samo muškog, već i ženskog roda. Slični su po tome što su oboje rođeni kao ljudi, a razlikuju se po tome što je jedno začeto od Svetog Duha, dok je drugo rođeno iz ljudskog bića, mada je i ono neposredno proizašlo iz Duha. Oba ova ovaploćena tela Božja slična su po tome što obavljaju delo Boga Oca, a razlikuju se po tome što je jedno obavilo delo iskupljenja, dok drugo obavlja delo osvajanja. Oba tela predstavljaju Boga Oca, ali je jedno Iskupitelj, ispunjen dobrotom i milosrđem, dok je drugo Bog pravednosti, ispunjen gnevom i sudom. Jedno je Vrhovni zapovednik koji je pokrenuo delo iskupljenja, dok drugo predstavlja pravednog Boga koji ispunjava delo osvajanja. Jedno je Početak, drugo je Kraj. Jedno je telo bezgrešno, dok drugo dovršava iskupljenje, nastavlja delo, i nikad ne čini greh. Oba predstavljaju isti Duh, ali Oni žive u različitim telima i rođeni su na različitim mestima, a razdvaja Ih nekoliko hiljada godina. Celokupno Njihovo delo se, međutim, uzajamno dopunjuje, nikada nije u sukobu i o njemu se može govoriti u istom dahu. Oba su ljudi, s tim što je jedan bio dečak, a drugi devojčica. Za sve ove godine, ono što su ljudi viđali nije samo Duh i nije samo ljudsko biće, muškarac, već mnogo toga što se ne slaže sa ljudskim predstavama; kao takvi, ljudi nikada ne mogu da Me u potpunosti dokuče. I dalje napola veruju i napola sumnjaju u Mene – kao da postojim, a ipak sam samo nestvarni san – zbog čega ljudi ni dan-danas ne znaju šta je Bog. Možeš li Me zaista sažeti u jednu prostu rečenicu? Da li se zaista usuđuješ da kažeš: „Isus nije niko drugi do Bog, a Bog nije niko drugi do Isus“? Da li zaista smeš da kažeš: „Bog nije ništa drugo do Duh, a Duh nije ništa drugo do Bog“? Da li se usudiš da kažeš: „Bog je samo ljudsko biće zaodenuto telom“? Da li zaista imaš hrabrosti da tvrdiš: „Isusov lik jeste veliki lik Božji“? Da li si u stanju da svojom rečitošću detaljno objasniš Božju narav i lik? Da li se zaista usuđuješ da kažeš: „Bog je samo muškarce, ne i žene, stvorio prema Svom liku“? Ako ovo kažeš, to onda znači da nijedna žena ne bi bila među Mojim izabranicima, a još manje bi žene predstavljale jednu klasu ljudskog roda. Da li sada zaista znaš šta je Bog? Je li Bog ljudsko biće? Da li je Bog Duh? Da li je Bog zaista muškog roda? Da li jedino Isus može dovršiti delo koje Ja treba da obavim? Ako samo jedno od gorenavedenog odabereš kao sažetak Moje suštine, onda si ti jedan neizmerno neuk odani vernik. Da sam, kao ovaploćeno telo, Svoje delo obavio jednom, i samo jednom, da li biste Mi onda odredili granice? Možeš li Me zaista potpuno razumeti samo jednim pogledom? Možeš li zaista u potpunosti da Me sažmeš samo na osnovu onoga čemu si bio izložen tokom svog života? Da sam činio slično delo tokom oba Svoja ovaploćenja, kako biste gledali na Mene? Da li biste Me ostavili zauvek prikovanog za krst? Može li Bog zaista biti tako jednostavan kao što tvrdiš?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kakvo je tvoje shvatanje Boga?“

Isus i ja potičemo od jednog Duha. Iako nismo povezani u telu, Naš Duh je jedan; iako sadržaj onoga što činimo i delo koje preduzimamo nije isto, Mi smo u suštini slični; Naša tela imaju različita obličja, ali to je do promene u dobu i do različitih zahteva Naših dela; Naše službe nisu slične, tako da su delo koje stvaramo i naravi koje čoveku otkrivamo takođe različiti. Zato se ono što čovek vidi i razume danas razlikuje od onoga u prošlosti, a to je posledica promene doba. Uprkos tome što se Oni razlikuju po polu i obličju Njihovih tela i što nisu od istog roda, niti su rođeni u istom razdoblju, Njihov Duh je ipak jedno. Uprkos tome što Njihova tela ne dele ni krv ni fizičku sličnost bilo koje vrste, ne može se poreći da su Oni ovaploćena tela Božja u dve različite epohe. Nepobitna je istina da su Oni ovaploćena tela Božja. Međutim, Oni ne potiču od iste loze niti koriste isti ljudski jezik (jedno je bio muškarac koji je govorio jezikom Jevreja a drugo je žensko koje govori samo kineski). To su razlozi zbog kojih su Oni živeli u različitim zemljama da bi obavili delo koje svakome od njih priliči, i to u različitim epohama. Uprkos činjenici da su isti Duh, da poseduju istu suštinu, između Njihovih obličja nema nikakve sličnosti. Jedino što Im je zajedničko jeste ista ljudskost, ali što se tiče spoljašnjeg izgleda Njihovih tela i okolnosti Njihovog rođenja, Oni nisu slični. To ne utiče na delo nijednog od Njih, niti na znanje koje čovek ima o Njima, zato što su Oni, na kraju krajeva, isti Duh i niko ne može da Ih razdvoji. Uprkos tome što nisu u krvnom srodstvu, Njihovim čitavim bićima upravlja Njihov Duh, koji Im dodeljuje različita dela u različitim razdobljima, a i Njihova tela potiču od različitih loza. Jahveov Duh nije otac Isusovog Duha, a Isusov Duh nije sin Jahveovog Duha: Oni su jedan te isti Duh. Isto tako, ovaploćeni Bog današnjice i Isus nisu u krvnom srodstvu, ali Oni su jedno zato što je Njihov Duh jedan. Bog može da obavi delo milosti i blagosti, kao i pravednog suda i grdnje čoveka, i bacanja kletvi na čoveka; i na kraju, On može da obavi i delo uništenja sveta i kažnjavanja zlih. Zar On ne radi sve to sam? Zar nije to svemoć Božija? On je bio u stanju i da proglasi zakone za čoveka i da mu izda zapovesti, a takođe je bio u stanju da prve Izraelce uvede u život na zemlji i da ih upućuje u izgradnju hrama i oltara, držeći sve Izraelce pod Svojom vlašću. Zbog Svoje vlasti, živeo je na zemlji s narodom Izraela dve hiljade godina. Izraelci se nisu usudili da se pobune protiv Njega; svi su se bojali Jahvea i pridržavali se Njegovih zapovesti. Takvo je bilo delo obavljeno zahvaljujući Njegovoj vlasti i Njegovoj svemoći. Onda je, u Dobu blagodati, Isus došao da iskupi ceo posrnuli ljudski rod (ne samo Izraelce). Pokazao je milost i blagost prema čoveku. Isus koga je čovek video u Dobu blagodati bio je ispunjen blagošću i uvek je bio blagonaklon prema čoveku, zato što je došao da spase čoveka od greha. Bio je u stanju da ljudima oprosti njihove grehe sve dok Njegovo raspeće nije u potpunosti iskupilo čoveka od greha. U tom razdoblju, Bog se pojavio pred čovekom sa milošću i blagošću; to jest, On je čoveku postao žrtva za greh i bio je razapet zbog čovekovih grehova, da bi zauvek bili oprošteni. Bio je milostiv, saosećajan, strpljiv i pun ljubavi. A svi oni koji su sledili Isusa u Dobu blagodati takođe su nastojali da budu strpljivi i ispunjeni ljubavlju u svakom pogledu. Oni su umeli dugo da trpe i nikada nisu uzvraćali nasiljem, čak ni kada su ih tukli, proklinjali ili kamenovali. Ali u poslednjoj etapi više ne može biti tako. Dela Isusa i Jahvea nisu bila sasvim ista iako su Oni bili od jednog Duha. Jahveovo delo nije dovršilo doba, već je upravljalo dobom, uspostavljajući život ljudskog roda na zemlji, a delo današnjice jeste pokoravanje duboko iskvarenih Neznabožačkih nacija i vođenje ne samo Božjeg izabranog naroda Kine, već i čitave vaseljene i ljudskoga roda. Možda ti se čini da se ovo delo obavlja samo u Kini, ali ono je zapravo već počelo da se širi van njenih granica. Zašto ljudi van Kine uvek iznova traže istiniti put? Zato što je Duh već počeo da radi, a reči koje se danas izgovaraju upućene su ljudima širom vaseljene. S tim je polovina dela već pokrenuta. Od postanka sveta do danas, Duh Božji pokrenuo je ovo veliko delo, a povrh toga je u različitim dobima, i među različitim narodima obavljao različito delo. Ljudi svakog doba vide drugačiju Njegovu narav koja se prirodno otkriva kroz različito delo koje obavlja. On je Bog, ispunjen milošću i blagošću; On je čovekova žrtva za greh i čovekov pastir; ali On je i čovekov sud, grdnja i kletva. Mogao je da uvede čoveka u dve hiljade godina dug život na zemlji, a mogao je i da iskupi iskvareni ljudski rod od greha. Danas je On u stanju i da osvoji ljudski rod, one koji Ga ne poznaju, i da ih natera da padnu ničice pod Njegovom vlašću, tako da Mu se svi u potpunosti pokore. Na kraju, On će spaliti sve što je nečisto i nepravedno u ljudima širom vaseljene, da bi im pokazao da On nije samo milostiv i blagonaklon Bog, ne samo Bog mudrosti i čudesnih dela, ne samo sveti Bog, već i Bog koji sudi čoveku. Za one zle među ljudima, On je oganj, sud i kazna; za one koji će biti usavršeni, On predstavlja nevolju, oplemenjivanje i iskušavanje, kao i utehu, oslonac, opskrbljivanje rečima i orezivanje. A onima koji su eliminisani, On je kazna i odmazda. (…)

Bog ne samo da je Duh, već može i da se ovaploti. On je, osim toga, telo slave. Iako Ga vi niste videli, Isusa su videli Izraelci – Jevreji onog vremena. U početku je bio telo od krvi i mesa, ali posle raspeća postao je telo slave. On je sveobuhvatni Duh i može da obavlja delo bilo gde. On može biti Jahve, ili Isus, ili Mesija; na kraju krajeva, On može postati i Svemogući Bog. On je pravednost, sud i grdnja; On je kletva i gnev; ali On je i milost i blagost. Sve delo koje je On obavio može dostojno da Ga zastupa. Šta misliš, kakav je On Bog? Ti to ne možeš da objasniš. Ako ne možeš zaista da objasniš, onda ne treba da izvodiš zaključke o Bogu. Nemoj da donosiš zaključak da će Bog zauvek biti Bog milosti i blagosti samo zato što je obavio delo iskupljenja u jednoj etapi. Možeš li biti siguran da je On samo milostivi i blagonakloni Bog? Ako je On samo milostivi i blagonakloni Bog, zašto će onda On dovršiti doba u poslednjim danima? Zašto će poslati toliko nesreća? Shodno predstavama i mišljenju ljudi, Bog bi trebalo da bude milostiv i blagonaklon do samog kraja, kako bi i poslednji pripadnik ljudskoga roda bio spasen. Ali zašto On u poslednjim danima šalje tako velike nesreće kao što su zemljotres, pošast i glad da uništi ovaj zao ljudski rod koji Boga smatra neprijateljem? Zašto On dozvoljava da čovek trpi ovakve nesreće? A kakav je On Bog, niko od vas se ne usuđuje da kaže, niti je iko u stanju da objasni. Usuđuješ li se da kažeš da je On zaista Duh? Usuđuješ li se da kažeš da On nije ništa drugo nego Isusovo telo? I usuđuješ li se da kažeš da je On Bog koji će zauvek biti razapet zarad čoveka?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dva ovaploćenja upotpunjuju značaj ovaploćenja“

Zašto kažem da značenje ovaploćenja nije bilo dovršeno Isusovim delom? Zato što se Reč tada nije u celosti ovaplotila. Ono što je Isus učinio bilo je samo deo Božjeg dela u telu; On je obavio samo delo iskupljenja, ali ne i delo potpunog zadobijanja čoveka. Iz tog razloga, Bog se u poslednjim danima iznova ovaplotio. Ova etapa dela se takođe obavlja u običnom telu, a izvodi je jedno sasvim normalno ljudsko biće, čija ljudskost nije ni najmanje transcendentna. Drugim rečima, Bog je postao jedno celovito ljudsko biće; On je osoba sa identitetom Boga, kompletno ljudsko biće, celovito telo, koje obavlja delo. Pred čovekovim očima je telo od krvi i mesa, koje uopšte nije transcendentno, jedna sasvim obična osoba koja govori nebeskim jezikom, koja ne pokazuje čudesna znamenja, koja ne čini čuda, a još manje razotkriva unutrašnju istinu religije u prostranim aulama. Delo drugog ovaploćenog tela ljudima izgleda potpuno drugačije od onog prvog, čak u toj meri da ta dva dela naizgled nemaju ničeg zajedničkog i da se ovog puta ne može videti ništa od dela učinjenog prvim ovaploćenjem. Iako se delo drugog ovaploćenog tela razlikuje od prvog, time se ne dokazuje da Njihov izvor nije jedan te isti. Da li je Njihov izvor isti ili nije zavisi od prirode posla koji ta tela obavljaju, a ne od Njihove spoljašnje ljuske. Tokom tri etape Svog dela, Bog se dvaput ovaplotio, a oba puta je delom ovaploćenog Boga inaugurisano novo doba i započeto novo delo; Božja se ovaploćenja međusobno dopunjuju. Ljudskim je očima nemoguće dokučiti da ta dva tela zapravo potiču iz istog izvora. Podrazumeva se da je to izvan mogućnosti ljudskog oka i ljudskog uma. Ta su dva tela, međutim, po svojoj suštini istovetna, jer Njihova dela potiču od istog Duha. O tome da li ova dva ovaploćena tela potiču iz istog izvora, ne može se suditi prema razdoblju i mestu u kojem su rođeni, niti na osnovu drugih sličnih faktora, već prema božanskom delu koje Ona izražavaju. Drugo ovaploćeno telo ne čini ništa od dela koje je Isus obavio, jer se Božje delo ne pridržava konvencija, već uvek otvara novi put. Drugo ovaploćeno telo nema za cilj da produbi ili učvrsti utisak koji je u glavama ljudi ostavilo prvo telo, već da ga dopuni i usavrši, da produbi čovekovo bogopoznanje, da poruši sva pravila koja postoje u srcima ljudi, te da u njihovim srcima zatre pogrešne slike Boga. Može se reći da nijedna pojedinačna etapa Božjeg dela ne može čoveku da pruži potpuno znanje o Njemu; svaka mu etapa otkriva samo jedan deo, ali ne i celinu. Iako je Bog Svoju narav u celosti izrazio, čovekovo znanje o Bogu, usled njegove ograničene moći razumevanja, ostaje i dalje nepotpuno. Ljudskim je jezikom nemoguće preneti celokupnu narav Božju; osim toga, kako bi samo jedna etapa Njegovog dela mogla da u potpunosti izrazi Boga? On u telu deluje pod okriljem Svoje normalne ljudskosti i čovek ga može spoznati samo na osnovu izraza Njegove božanske prirode, a ne po Njegovoj telesnoj ljusci. Bog se ovaploćuje kako bi čoveku omogućio da Ga spozna posredstvom Njegovog raznolikog dela, a ne postoje dve etape Njegovog dela koje liče jedna na drugu. Jedino na taj način čovek može steći potpuno znanje o Božjem delu u telu, znanje koje nije ograničeno samo na jedan aspekt tog dela. Iako ova dva ovaploćena tela obavljaju različita dela, suština tih tela i izvor Njihovih dela međusobno su identični; stvar je samo u tome da Ona postoje zarad obavljanja dve različite etape dela i da se pojavljuju u dva različita doba. Bez obzira na sve, oba ovaploćena tela Božja dele istu suštinu i isto poreklo – to je istina koju niko ne može da ospori.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Suština tela nastanjenog Bogom“

Nekada sam bio poznat kao Jahve. Zvali su Me još i Mesijom, a ljudi su Me jedno vreme s ljubavlju i poštovanjem nazivali Isusom Spasiteljem. Danas, međutim, više nisam ni Jahve ni Isus koje su ljudi poznavali u prošlim vremenima; Ja sam Bog koji se vratio u poslednjim danima, Bog koji će okončati to doba. Ja sam Sȃm Bog koji se uzdiže s kraja zemlje, ispunjen celokupnom Svojom naravi i pun autoriteta, časti i slave. Ljudi nikada nisu bili u dodiru sa Mnom, nikada Me nisu spoznali i uvek su bili neupućeni u Moju narav. Od stvaranja sveta do danas, nijedna osoba Me nije videla. To je Bog koji se javlja čoveku u poslednjim danima, ali je sakriven među ljudima. On boravi među ljudima, istinit i stvaran, kao žarko sunce i ognjeni plamen, ispunjen silom i prepun autoriteta. Nema te osobe niti stvari kojoj Moje reči neće suditi, i nema osobe niti stvari koja neće biti ognjem pročišćena. Na kraju će svi narodi biti blagosloveni zbog Mojih reči, ali i na komade razbijeni zbog njih. Tako će svi ljudi u poslednjim danima videti da sam Ja Spasitelj koji se vratio i da sam Svemogući Bog koji osvaja čitav ljudski rod. I svi će uvideti da sam nekada bio žrtva za greh čoveka, ali da sam u poslednjim danima postao i plamen sunca koji sve proždire, kao i Sunce pravednosti koje sve otkriva. Ovo je Moje delo u poslednjim danima. Uzeo sam ovo ime i imam takvu narav kako bi svi ljudi mogli da vide da sam Ja pravedni Bog, žarko sunce i ognjeni plamen, te da bi se svi klanjali Meni, jedinom istinitom Bogu i mogli da vide Moje pravo lice: Ja nisam samo Bog Izraelaca, i nisam samo Iskupitelj; Ja sam Bog svih stvorenja na celom nebu, zemlji i morima.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Spasitelj se već vratio na ’belom oblaku’“

Slične propovedi:

Da li je vera u Svemogućeg Boga izdaja Gospoda Isusa?