Svaka etapa dela koju Bog obavi ima svoj praktičan značaj. U ono vreme, kada je Isus došao, došao je u muškom obličju, a kada je Bog ovoga puta došao, Njegovo je obličje žensko. Iz ovoga se može videti da Božje stvaranje kako muškaraca tako i žena može biti od koristi u Njegovom delu i da kod Njega nema razlike između polova. Kada Njegov Duh dođe, On može da uzme telo koje god želi, i to telo može da Ga predstavlja; bilo da je muško ili žensko, ono može da predstavlja Boga dokle god je Njegovo ovaploćenje. Da se Isus, kada je došao, pojavio u ženskom obličju, drugim rečima, da je Sveti Duh začeo devojčicu, a ne dečaka, ta etapa dela bi ipak bila dovršena. Da je tako bilo, današnju etapu dela bi morao da dovrši muškarac, ali delo bi svejedno bilo dovršeno. Delo obavljeno u svakoj pojedinačnoj etapi ima svoj značaj; nijedna etapa dela se ne ponavlja, niti je u sukobu sa drugom. U ono vreme su Isusa, dok je obavljao Svoje delo, zvali jedinim Sinom, a reč „Sin“ podrazumeva muški pol. Zašto se jedini Sin ne spominje u sadašnjoj etapi? Zato što u ovoj etapi delo zahteva promenu pola u odnosu na Isusov. Bog ne pravi razliku između polova. On obavlja Svoje delo po Sopstvenoj volji i u izvođenju Svoga dela ne podleže nikakvim ograničenjima, već je izuzetno slobodan. Međutim, svaka etapa dela ima svoj praktičan značaj. Bog se ovaplotio dva puta i očigledno je da je Njegovo ovaploćenje u poslednjim danima i poslednje. Došao je da obznani sva Svoja dela. Kada se u ovoj etapi On ne bi ovaplotio kako bi lično obavio delo na očigled čoveka, čovek bi se zauvek držao predstave da je Bog samo muško, a ne žensko. Ranije su svi ljudi verovali da Bog može biti samo muško i da se žensko ne može zvati Bogom, jer su svi ljudi smatrali da muškarci imaju autoritet nad ženama. Verovali su da nijedna žena ne može da preuzme autoritet na sebe, već samo muškarci. Štaviše, čak su govorili da je muškarac glava žene i da žena mora da se pokorava muškarcu i da ne može da ga nadmaši. U prošlim vremenima, kada se govorilo da je muškarac glava žene, to je bilo rečeno za Adama i Evu, koje je zmija prevarila – ne za muškarca i ženu kakve ih je Jahve stvorio u početku. Naravno, žena mora da sluša i voli svog muža, a muž mora da nauči da hrani i izdržava svoju porodicu. To su zakoni i uredbe koje je Jahve izneo i kojih ljudski rod mora da se pridržava u svom životu na zemlji. I reče Jahve ženi: „Žudećeš za svojim mužem, ali on će vladati nad tobom!“ Govorio je tako samo da bi ljudski rod (to jest i muškarac i žena) mogao da živi normalnim životom pod Jahveovom vlašću, i da bi životi ljudi mogli da imaju nekakvu strukturu i da ne ispadnu iz valjanog poretka. Stoga je Jahve sačinio odgovarajuća pravila ponašanja za muškarce i žene, mada se to odnosilo samo na sva stvorena bića koja žive na zemlji, i nije imalo nikakve veze sa Božjim ovaploćenjem. Kako bi Bog mogao da bude isto što i Njegova stvorena bića? Njegove reči bile su usmerene samo na ljudski rod Njegovog stvaranja; upravo da bi ljudi živeli normalnim životom, On je uspostavio pravila za muškarca i ženu. U početku, kada je Jahve stvorio ljudski rod, napravio je dve vrste ljudskog bića, i muško i žensko; tako postoji i podela na muško i žensko u Njegovim ovaploćenjima. On nije odlučio o Svom delu na osnovu reči koje je uputio Adamu i Evi. Oba puta kada se On ovaplotio utvrđena su u potpunosti u skladu sa Njegovim razmišljanjem u doba kada je stvorio ljudski rod; to jest, On je završio delo Svoja dva ovaploćenja na osnovu muškog i ženskog pre nego što su se iskvarili. Ukoliko bi čovečanstvo uzelo reči koje je Jahve uputio Adamu i Evi, koje je zmija prevarila, i primenilo ih na delo Božjeg ovaploćenja, zar ne bi i Isus morao da voli Svoju ženu onako kako je red? Da li bi Bog, tada, i dalje bio Bog? A pošto je to tako, da li bi On i dalje mogao da dovrši Svoje delo? Ako uzmemo da je pogrešno to što je ovaploćeno Božje telo žensko, zar onda ne bi bilo ogromna greška i to što je Bog stvorio ženu? Ako ljudi još uvek veruju da bi bilo pogrešno da se Bog ovaploti kao žensko, zar nije onda Isus, time što se nije ženio, te nije bio u stanju da voli Svoju ženu, počinio istu grešku kao i sadašnje ovaploćenje? Pošto koristiš reči koje je Jahve govorio Evi da bi procenio koliko je istinito sadašnje Božje ovaploćenje, onda moraš koristiti Jahveove reči upućene Adamu da sudiš Gospodu Isusu koji se ovaplotio u Dobu blagodati. Zar to nije jedno te isto? Pošto procenjuješ Gospoda Isusa uzimajući za osnovu muškarca koga zmija nije prevarila, onda ne treba da sudiš o istinitosti današnjeg ovaploćenja na osnovu žene koju je zmija prevarila. To ne bi bilo pravično! Takvo procenjivanje Boga dokazuje da ti nedostaje razuma. Kada se Jahve dvaput ovaplotio, pol Njegovog tela bio je povezan sa muškarcem i ženom koje zmija nije prevarila; On se oba ova puta ovaplotio u skladu sa muškarcem i ženom koje zmija nije prevarila. Nemoj misliti da je Isusova muškost bila ista kao Adamova, koga je zmija prevarila. Između njih dvojice ne postoji nikakva veza, oni su muškarci dve različite prirode. Svakako se ne može smatrati da Isusova muškost dokazuje da je On glava svim ženama a ne i svim muškarcima? Zar On nije car svih Jevreja (uključujući i muškarce i žene)? On je Sȃm Bog, ne samo da je glava ženi, već je glava i muškarcu. On je Gospod svih stvorenih bića i glava svim stvorenim bićima. Kako si mogao da zaključiš da je Isusova muškost simbol glave žene? Zar to ne bi bilo bogohuljenje? Isus je muškarac koji nije bio iskvaren. On je Bog; On je Hristos; On je Gospod. Kako On može da bude muškarac kao Adam, koji je bio iskvaren? Isus je telo koje je na sebe odenuo najsvetiji Duh Božji. Kako bi mogao da kažeš da je On Bog koji poseduje Adamovu muškost? Zar u tom slučaju ne bi sve Božje delo bilo pogrešno? Da li bi Jahve u Isusu otelotvorio muškost Adama, koga je prevarila zmija? Zar sadašnje ovaploćenje nije još jedan primer dela ovaploćenog Boga, koji je u pogledu pola različit od Isusa ali Mu je po prirodi isti? Da li se još uvek usuđuješ da kažeš da ovaploćeni Bog ne može biti žensko zato što je žena bila prva koju je zmija prevarila? Da li se još uvek usuđuješ da kažeš da Bog nikako ne bi mogao da se ovaploti kao žensko zato što je žena najnečistija i izvor iskvarenosti ljudskog roda? Da li se usuđuješ da i dalje tvrdiš da „žena treba uvek da bude pokorna muškarcu i ne sme nikada da ispoljava ili direktno predstavlja Boga“? U prošlosti nisi razumeo, ali možeš li sada i dalje da huliš delo Božje, pogotovo ovaploćeno telo Božje? Ako ti ovo nije jasno, onda ti je najbolje da pripaziš na jezik, da se ne bi razotkrila tvoja glupost i neznanje i prikazala tvoja ružnoća. Nemoj misliti da ti je sve jasno. Kažem ti da sve što si video i doživeo nije dovoljno da shvatiš ni hiljaditi deo Mog plana upravljanja. Zašto se onda ponašaš tako nadmeno? Ta mrvica talenta i trunka znanja koje imaš nisu dovoljne Isusu da ih upotrebi ni u jednoj jedinoj sekundi Svog dela! Koliko iskustva zaista poseduješ? Ono što si video i sve ono što si čuo u čitavom svom životu i sve ono što si zamislio manje je od onoga što Ja obavim u jednom jedinom trenutku! Bolje ti je da ne cepidlačiš i ne tražiš mane. Možeš biti nadmen koliko god hoćeš, ali ti nisi ništa više do stvoreno biće koje čak ni mravu nije doraslo! Sve što držiš u svom stomaku manje je od onoga što se nalazi u stomaku jednog mrava! Nemoj misliti da samo zato što si stekao nešto iskustva i zrelosti, imaš pravo da žučno mašeš rukama i koristiš krupne reči. Zar tvoje iskustvo i tvoja zrelost nisu proizašli iz reči koje sam Ja izjavio? Veruješ li da si ih dobio u zamenu za svoj rad i trud? Danas vidiš da sam se ovaplotio i samo na osnovu toga se u tebi već javlja pregršt koncepata i beskrajno mnogo predstava koje proističu iz toga. Da nije Mog ovaploćenja, čak i da si izuzetno nadaren, ti ne bi imao toliko koncepata; a zar nisu oni začetak tvojih predstava? Da se Isus nije prvi put ovaplotio, da li bi ti uopšte znao za ovaploćenje? Zar se tvoja drskost da pokušaš da sudiš drugom ovaploćenju ne zasniva na znanju koje ti je dalo prvo ovaploćenje? Zašto ga, umesto da budeš pokoran sledbenik, podvrgavaš ispitivanju? Kada uđeš u ovaj tok i staneš pred otelotvorenog Boga, da li bi ti On dozvolio da ga istražuješ? Ti možeš da istražuješ prošlost svoje porodice, ali ako pokušaš da istražiš Božju „porodičnu istoriju“, da li bi ti današnji Bog dozvolio da sprovedeš takvo ispitivanje? Da nisi slep? Zar ne navlačiš tako prezir na sebe?

Da je samo Isusovo delo bilo obavljeno i da nije dopunjeno delom u ovoj etapi poslednjih dana, čovek bi se i dalje držao predstave da je samo Isus jedini Sin Božji, to jest, da Bog ima samo jednog sina i da ko god posle toga dođe pod drugim imenom ne bi bio jedini Sin Božji, a kamoli Sȃm Bog. Čovek ima predstavu da ko god posluži kao žrtva za greh ili ko preuzme vlast u Božje ime i iskupi čitav ljudski rod, jeste jedini Sin Božji. Neki veruju da dokle god je Onaj koji dođe muško, On se može smatrati jedinim Sinom Božjim i Božjim predstavnikom. Ima čak i onih koji kažu da je Isus Jahveov Sin, Njegov jedini Sin. Nisu li takve predstave preterane? Da se ova etapa dela ne odvija u poslednjem dobu, onda bi u odnosu na Boga ceo ljudski rod bio zaklonjen mračnom senkom. Da je tako, muškarac bi smatrao da više vredi od žene, a žene nikada ne bi bile u stanju da podignu glavu, tako da ni jedna jedina žena ne bi mogla biti spasena. Ljudi uvek veruju da je Bog muško, štaviše, veruju da je On oduvek prezirao ženu i nije hteo da joj podari spasenje. Da je tako, zar ne bi bilo tačno da sve žene koje je Jahve stvorio i koje su takođe iskvarene, nikada ne bi bile u prilici da budu spasene? Zar onda ne bi bilo besmisleno to što je Jahve stvorio ženu, odnosno, što je stvorio Evu? I zar ne bi žena zanavek nestala? Iz tog razloga se etapa dela u poslednjim danima preduzima kako bi se spasao čitav ljudski rod, a ne samo žena. Ako bi iko pomislio da bi se Bog ovaplotio kao žensko samo da bi spasao ženu, ta bi osoba zaista bila neznalica.

Današnje delo poguralo je delo Doba blagodati; to jest, delo izvedeno pod čitavim šest hiljada godina dugim planom upravljanja odmaklo je dalje. Iako se Doba blagodati završilo, u Božjem delu ima napretka. Zašto Ja uvek iznova ponavljam da se ova etapa dela nadovezuje na Doba blagodati i na Doba zakona? Zato što je današnje delo nastavak dela obavljenog u Doba blagodati i predstavlja napredak u odnosu na ono obavljeno u Dobu zakona. Ove tri etape čvrsto su međusobno povezane, pri čemu je svaka karika u lancu usko povezana sa sledećom. Zašto takođe kažem da se ova etapa dela nadovezuje na onu koju je obavio Isus? Kada bismo pretpostavili da se ova etapa ne nadovezuje na delo koje je obavio Isus, u ovoj etapi bi moralo da se desi još jedno raspeće, a čitavo delo iskupljenja prethodne etape bi moralo iznova da se obavi. To bi bilo besmisleno. Dakle, ne radi se o tome da je delo u potpunosti dovršeno, već je doba napredovalo i nivo dela je podignut na viši stepen u odnosu na ranije. Može se reći da je ova etapa dela izgrađena na temelju Doba zakona i na steni Isusovog dela. Božje delo se gradi iz etape u etapu, a ova etapa nije novi početak. Samo se kombinacija sve tri etape dela može smatrati planom upravljanja dugim šest hiljada godina. Delo ove etape obavljeno je na temeljima dela Doba blagodati. Ako ove dve etape dela nisu povezane, zašto se onda raspeće ne ponovi u ovoj etapi? Zašto ne nosim grehe čovečje, već dolazim da neposredno sudim čoveku i grdim ga? Da Moje delo da sudim i grdim čoveka nije usledilo posle raspeća, i da Sveti Duh nije osmislio Moj sadašnji dolazak, onda Ja ne bih bio kadar da sudim čoveku i da ga grdim. Upravo zato što sam jedno sa Isusom, dolazim da neposredno grdim čoveka i da mu sudim. Delo u ovoj etapi se u potpunosti nadograđuje na delo iz prethodne etape. Zato samo delo ove vrste može dovesti čoveka, korak po korak, do spasenja. Isus i ja potičemo od jednog Duha. Iako nismo povezani u telu, Naš Duh je jedan; iako sadržaj onoga što činimo i delo koje preduzimamo nije isto, Mi smo u suštini slični; Naša tela imaju različita obličja, ali to je do promene u dobu i do različitih zahteva Naših dela; Naše službe nisu slične, tako da su delo koje stvaramo i naravi koje čoveku otkrivamo takođe različiti. Zato se ono što čovek vidi i razume danas razlikuje od onoga u prošlosti, a to je posledica promene doba. Uprkos tome što se Oni razlikuju po polu i obličju Njihovih tela i što nisu od istog roda, niti su rođeni u istom razdoblju, Njihov Duh je ipak jedno. Uprkos tome što Njihova tela ne dele ni krv ni fizičku sličnost bilo koje vrste, ne može se poreći da su Oni ovaploćena tela Božja u dve različite epohe. Nepobitna je istina da su Oni ovaploćena tela Božja. Međutim, Oni ne potiču od iste loze niti koriste isti ljudski jezik (jedno je bio muškarac koji je govorio jezikom Jevreja a drugo je žensko koje govori samo kineski). To su razlozi zbog kojih su Oni živeli u različitim zemljama da bi obavili delo koje svakome od njih priliči, i to u različitim epohama. Uprkos činjenici da su isti Duh, da poseduju istu suštinu, između Njihovih obličja nema nikakve sličnosti. Jedino što Im je zajedničko jeste ista ljudskost, ali što se tiče spoljašnjeg izgleda Njihovih tela i okolnosti Njihovog rođenja, Oni nisu slični. To ne utiče na delo nijednog od Njih, niti na znanje koje čovek ima o Njima, zato što su Oni, na kraju krajeva, isti Duh i niko ne može da Ih razdvoji. Uprkos tome što nisu u krvnom srodstvu, Njihovim čitavim bićima upravlja Njihov Duh, koji Im dodeljuje različita dela u različitim razdobljima, a i Njihova tela potiču od različitih loza. Jahveov Duh nije otac Isusovog Duha, a Isusov Duh nije sin Jahveovog Duha: Oni su jedan te isti Duh. Isto tako, ovaploćeni Bog današnjice i Isus nisu u krvnom srodstvu, ali Oni su jedno zato što je Njihov Duh jedan. Bog može da obavi delo milosti i blagosti, kao i pravednog suda i grdnje čoveka, i bacanja kletvi na čoveka; i na kraju, On može da obavi i delo uništenja sveta i kažnjavanja zlih. Zar On ne radi sve to sam? Zar nije to svemoć Božija? On je bio u stanju i da proglasi zakone za čoveka i da mu izda zapovesti, a takođe je bio u stanju da prve Izraelce uvede u život na zemlji i da ih upućuje u izgradnju hrama i oltara, držeći sve Izraelce pod Svojom vlašću. Zbog Svoje vlasti, živeo je na zemlji s narodom Izraela dve hiljade godina. Izraelci se nisu usudili da se pobune protiv Njega; svi su se bojali Jahvea i pridržavali se Njegovih zapovesti. Takvo je bilo delo obavljeno zahvaljujući Njegovoj vlasti i Njegovoj svemoći. Onda je, u Dobu blagodati, Isus došao da iskupi ceo posrnuli ljudski rod (ne samo Izraelce). Pokazao je milost i blagost prema čoveku. Isus koga je čovek video u Dobu blagodati bio je ispunjen blagošću i uvek je bio blagonaklon prema čoveku, zato što je došao da spase čoveka od greha. Bio je u stanju da ljudima oprosti njihove grehe sve dok Njegovo raspeće nije u potpunosti iskupilo čoveka od greha. U tom razdoblju, Bog se pojavio pred čovekom sa milošću i blagošću; to jest, On je čoveku postao žrtva za greh i bio je razapet zbog čovekovih grehova, da bi zauvek bili oprošteni. Bio je milostiv, saosećajan, strpljiv i pun ljubavi. A svi oni koji su sledili Isusa u Dobu blagodati takođe su nastojali da budu strpljivi i ispunjeni ljubavlju u svakom pogledu. Oni su umeli dugo da trpe i nikada nisu uzvraćali nasiljem, čak ni kada su ih tukli, proklinjali ili kamenovali. Ali u poslednjoj etapi više ne može biti tako. Dela Isusa i Jahvea nisu bila sasvim ista iako su Oni bili od jednog Duha. Jahveovo delo nije dovršilo doba, već je upravljalo dobom, uspostavljajući život ljudskog roda na zemlji, a delo današnjice jeste pokoravanje duboko iskvarenih Neznabožačkih nacija i vođenje ne samo Božjeg izabranog naroda Kine, već i čitave vaseljene i ljudskoga roda. Možda ti se čini da se ovo delo obavlja samo u Kini, ali ono je zapravo već počelo da se širi van njenih granica. Zašto ljudi van Kine uvek iznova traže istiniti put? Zato što je Duh već počeo da radi, a reči koje se danas izgovaraju upućene su ljudima širom vaseljene. S tim je polovina dela već pokrenuta. Od postanka sveta do danas, Duh Božji pokrenuo je ovo veliko delo, a povrh toga je u različitim dobima, i među različitim narodima obavljao različito delo. Ljudi svakog doba vide drugačiju Njegovu narav koja se prirodno otkriva kroz različito delo koje obavlja. On je Bog, ispunjen milošću i blagošću; On je čovekova žrtva za greh i čovekov pastir; ali On je i čovekov sud, grdnja i kletva. Mogao je da uvede čoveka u dve hiljade godina dug život na zemlji, a mogao je i da iskupi iskvareni ljudski rod od greha. Danas je On u stanju i da osvoji ljudski rod, one koji Ga ne poznaju, i da ih natera da padnu ničice pod Njegovom vlašću, tako da Mu se svi u potpunosti pokore. Na kraju, On će spaliti sve što je nečisto i nepravedno u ljudima širom vaseljene, da bi im pokazao da On nije samo milostiv i blagonaklon Bog, ne samo Bog mudrosti i čudesnih dela, ne samo sveti Bog, već i Bog koji sudi čoveku. Za one zle među ljudima, On je oganj, sud i kazna; za one koji će biti usavršeni, On predstavlja nevolju, oplemenjivanje i iskušavanje, kao i utehu, oslonac, opskrbljivanje rečima i orezivanje. A onima koji su eliminisani, On je kazna i odmazda. Reci mi, zar Bog nije svemoguć? On može da obavi svako delo, a ne samo raspeće, kao što ti misliš. Potcenjuješ Boga! Da li veruješ da sve što On može da uradi jeste da iskupi čitav ljudski rod putem Svog raspeća, i to je to? I da ćeš Ga posle toga slediti do neba i jesti plodove sa drveta života i piti iz reke života?… Da li je zaista tako jednostavno? Reci mi, šta si postigao? Da li imaš Isusov život? On te je zaista iskupio, ali raspeće je bilo delo Samog Isusa. Koju si ti dužnost ispunio kao ljudsko biće? Ti samo spolja deluješ pobožno, ali ne razumeš Njegov put. Da li Ga tako ispoljavaš? Ako nisi postigao život Božji ili ako nisi u celosti sagledao Njegovu pravednu narav, onda ne možeš tvrditi da si neko ko poseduje život, i nisi dostojan da prođeš kroz vrata carstva nebeskog.

Bog ne samo da je Duh, već može i da se ovaploti. On je, osim toga, telo slave. Iako Ga vi niste videli, Isusa su videli Izraelci – Jevreji onog vremena. U početku je bio telo od krvi i mesa, ali posle raspeća postao je telo slave. On je sveobuhvatni Duh i može da obavlja delo bilo gde. On može biti Jahve, ili Isus, ili Mesija; na kraju krajeva, On može postati i Svemogući Bog. On je pravednost, sud i grdnja; On je kletva i gnev; ali On je i milost i blagost. Sve delo koje je On obavio može dostojno da Ga zastupa. Šta misliš, kakav je On Bog? Ti to ne možeš da objasniš. Ako ne možeš zaista da objasniš, onda ne treba da izvodiš zaključke o Bogu. Nemoj da donosiš zaključak da će Bog zauvek biti Bog milosti i blagosti samo zato što je obavio delo iskupljenja u jednoj etapi. Možeš li biti siguran da je On samo milostivi i blagonakloni Bog? Ako je On samo milostivi i blagonakloni Bog, zašto će onda On dovršiti doba u poslednjim danima? Zašto će poslati toliko nesreća? Shodno predstavama i mišljenju ljudi, Bog bi trebalo da bude milostiv i blagonaklon do samog kraja, kako bi i poslednji pripadnik ljudskoga roda bio spasen. Ali zašto On u poslednjim danima šalje tako velike nesreće kao što su zemljotres, pošast i glad da uništi ovaj zao ljudski rod koji Boga smatra neprijateljem? Zašto On dozvoljava da čovek trpi ovakve nesreće? A kakav je On Bog, niko od vas se ne usuđuje da kaže, niti je iko u stanju da objasni. Usuđuješ li se da kažeš da je On zaista Duh? Usuđuješ li se da kažeš da On nije ništa drugo nego Isusovo telo? I usuđuješ li se da kažeš da je On Bog koji će zauvek biti razapet zarad čoveka?