Probudite se, braćo! Probudite se, sestre! Moj dan neće biti odložen; vreme je život, a ponovo ugrabiti vreme znači spasiti život! To vreme nije daleko! Ako padnete na prijemnom ispitu za fakultet, možete da naučite gradivo i da na njega ponovo izađete koliko god puta želite. Međutim, Moj dan ne trpi dalje odlaganje. Upamtite! Upamtite! Podstičem vas ovim dobrim rečima. Smak sveta odvija se pred vašim rođenim očima i velike nesreće munjevito se približavaju. Šta je važnije: vaš život ili vaš san, vaša hrana, piće i odeća? Došao je čas da dobro odmerite ove stvari. Nemojte više sumnjati i nemojte bežati od onoga što je sasvim izvesno!

Kako je jadan! Kako bedan! Kako slep! Kako je okrutan ljudski rod! Vi se, zapravo, pravite da ne čujete Moju reč – govorim li vam uzalud? I dalje ste tako nemarni – zašto? Zbog čega je to tako? Zar vam zaista to nikad nije palo na pamet? Kome Ja govorim ove stvari? Verujte u Mene! Ja sam vaš Spasitelj! Ja sam vaš Svemogući! Pripazite se! Pripazite se! Izgubljeno vreme se nikada neće vratiti – upamtite to! Na svetu nema leka koji može da izleči kajanje! Dakle, kako treba da vam se obratim? Zar Moja reč nije vredna vaših pažljivih, ponovljenih razmatranja? Tako ste nemarni prema Mojoj reči i tako neodgovorni prema svom životu; kako bih to mogao da podnesem? Kako bih mogao?

Zašto se, za sve ovo vreme, među vama nije mogao izroditi pravi crkveni život? To je stoga što vam nedostaje vere; niste spremni da platite cenu, da sebe ponudite, da se date za Mene. Probudite se, sinovi Moji! Verujte u Mene, sinovi Moji! Voljeni Moji, zašto nećete da razmotrite to što Mi je u srcu?