Nadam se da ćete postići mnogo toga, ali svi vaši postupci i sve što ima veze s vašim životom ipak nije u stanju da ispuni Moje zahteve, te stoga nemam drugog izbora osim da pređem na stvar i objasnim vam Svoje namere. S obzirom na to da slabo rasuđujete i isto tako slabo uvažavate, vi ste skoro potpuno neupućeni u Moju narav i suštinu – stoga moram da vas pod hitno obavestim o njima. Bez obzira na to koliko toga razumeš odranije, bez obzira na to da li želiš da shvatiš ove probleme ili ne, Ja ipak moram da vam ih detaljno objasnim. Ovi problemi vam nisu sasvim strani, ali vam ipak nedostaje mnogo razumevanja, mnogo upoznavanja sa značenjem sadržanim u njima. Mnogi od vas ih samo nejasno, delimično i nepotpuno shvataju. Kako bih vam pomogao da bolje primenjujete istinu – da bolje primenjujete Moje reči – mislim da su ovo problemi kojih pre svega i najviše morate biti svesni. U suprotnom, vaša vera će ostati nejasna, licemerna i prepuna religijskih simbola. Ako ne razumeš narav Božju, biće ti nemoguće da obaviš posao koji bi trebalo da obaviš za Njega. Ako ne poznaješ suštinu Boga, biće ti nemoguće da osetiš strah od Njega i da se Njega užasavaš; umesto toga, postojaće samo nesmotrena površnost i neistina, i štaviše, nepopravljivo bogohuljenje. Iako je razumevanje Božje naravi zaista važno, a spoznaja Božje suštine se ne može zanemariti, niko nikada nije temeljno proučio ova pitanja niti se u njih udubio. Očigledno je da ste svi vi odbacili upravne odluke koje sam izdao. Ako ne razumete narav Božju, vrlo je verovatno da ćete uvrediti Njegovu narav. Uvreda Njegove naravi je isto što i izazivanje gneva Samog Boga, a u tom slučaju će krajnji ishod tvojih postupaka biti kršenje upravnih odluka. Sada treba da shvatiš da, ako poznaješ Božju suštinu, onda možeš da razumeš i Njegovu narav – a kada razumeš Njegovu narav, onda ćeš razumeti i upravne odluke. Nepotrebno je reći da se mnogo toga što je sadržano u upravnim odlukama tiče naravi Božje, ali nije sva Njegova narav izražena u upravnim odlukama; stoga morate otići korak dalje u produbljivanju svog razumevanja Božje naravi.

Ja danas sa vama ne vodim običan razgovor, te je stoga neophodno da pažljivo pristupite Mojim rečima i, štaviše, da duboko razmislite o njima. Ovim želim da kažem da ste posvetili premalo truda rečima koje sam izgovorio. Još manje ste voljni da promišljate o naravi Božjoj; retko ko se uopšte trudi oko toga. Iz tog razloga kažem da je vaša vera ništa drugo do ekstravagancija. Čak i sada, niko od vas ne ulaže iole ozbiljan trud u otklanjanje vaših najvećih slabosti. Izneverili ste Me nakon svih napora koje sam podneo zbog vas. Nije ni čudo što nemate obzira prema Bogu i što su vaši životi lišeni istine. Kako bi se takvi ljudi mogli smatrati svecima? Nebeski zakon takve stvari neće tolerisati! Pošto to tako slabo razumete, nemam izbora osim da i dalje uzalud trošim reči.

Narav Božja je tema koja svima deluje jako apstraktno i koju, štaviše, nije lako prihvatiti, jer se Njegova narav razlikuje od ličnosti ljudskog bića. Bog takođe ima Svoja osećanja radosti, besa, tuge i sreće, ali se ta osećanja razlikuju od ljudskih emocija. Bog je ono što jeste i Bog ima ono što ima. Sve ono što On izražava i otkriva jesu prikazi Njegove suštine i Njegovog identiteta. Ono što On jeste i ono što On ima, kao i njegova suština i identitet, jesu stvari koje ne može da zameni nijedan čovek. Njegova narav obuhvata Njegovu ljubav prema čovečanstvu, utehu za čovečanstvo, mržnju prema čovečanstvu i, čak ponajviše, temeljno razumevanje čovečanstva. Čovekova ličnost, međutim, može biti optimistična, živahna ili bezosećajna. Narav Božja pripada Suverenu svih stvari i živih bića, Gospodu svekolikog stvaranja. Njegova narav predstavlja čast, moć, plemenitost, veličanstvo i, iznad svega, nadmoć. Njegova narav je simbol vlasti, simbol svega što je pravedno, simbol svega što je lepo i dobro. Štaviše, ona je simbol Onoga koga ni tama niti ikakva neprijateljska sila ne mogu pobediti niti napasti, kao i simbol Onoga koga ne može uvrediti (niti čije će On uvrede tolerisati) nijedno stvoreno biće. Njegova narav je simbol najviše sile. Nijedna osoba ili osobe ne mogu niti smeju da ometaju Njegovo delo ili Njegovu narav. Čovekova ličnost, pak, samo je puki simbol blage nadmoći čoveka nad zverima. Čovek, sam po sebi, nema vlast, nema samostalnost, kao ni mogućnost da prevaziđe sebe, već je po svojoj suštini onaj koji drhti od straha, prepušten na milost i nemilost svih vrsta ljudi, događaja i stvari. Radost Božja nastaje usled postojanja i pojave pravde i svetla, zbog uništenja tame i zla. On uživa u donošenju svetlosti i lepog života čovečanstvu. Njegova radost je pravedna radost, simbol postojanja svega pozitivnog i, čak ponajviše, simbol povoljnosti. Gnev Božji nastaje zbog štete koju postojanje nepravde i ometanje koje od nje potiče izaziva Njegovom čovečanstvu, zbog postojanja zla i tame, zbog postojanja stvari koje proteruju istinu i ponajviše, zbog postojanja stvari koje se protive onome što je dobro i lepo. Njegov gnev je simbol prestanka postojanja svih negativnih stvari, i povrh toga, simbol Njegove svetosti. On tuguje zbog čovečanstva, u koje On polaže nadu, ali koje je zapalo u tamu, a to je zato što delo koje On čini nad čovekom ne udovoljava Njegovim namerama, jer čovečanstvo koje On voli ne može celo da živi u svetlosti. On oseća tugu zbog nedužnog čovečanstva, zbog poštenog ali neukog čoveka, i zbog čoveka koji je dobar ali koji nema sopstvene stavove. Njegova tuga je simbol Njegove dobrote i Njegove milosti, simbol lepote i ljubaznosti. Njegova sreća, naravno, potiče od Njegove pobede nad neprijateljima i od zadobijanja čovekove poštene namere. Povrh toga, ona proizlazi iz proterivanja i uništavanja svih neprijateljskih sila, i iz lepog i mirnog života koje čovečanstvo dobija. Sreća Božja je drugačija od radosti čovečje; ona, za razliku od nje, podseća na ubiranje zrelih plodova, osećaj veći čak i od radosti. Njegova sreća je simbol čovečanstva koje se, od sada pa zanavek, oslobađa patnje i simbol ulaska čovečanstva u svet prepun svetlosti. Sa druge strane, kod čoveka se sve emocije javljaju zarad njegovih sopstvenih interesa, a ne zbog pravde, svetlosti ili nečega što je lepo, a ponajmanje zbog blagodati koju daruje Nebo. Čovekove emocije su sebične i pripadaju svetu tame. One ne postoje zarad volje, a još manje zbog plana Božjeg, pa se stoga o čoveku i o Bogu nikada ne može govoriti istim terminima. Bog je večno nadmoćan i častan, dok je čovek večno prizeman i bezvredan. To je zato što se Bog večno žrtvuje i posvećuje Sebe čovečanstvu; čovek, međutim, večno uzima, i trudi se samo zarad sebe. Bog se večno muči zarad opstanka čovečanstva, dok čovek, nasuprot tome, nikada ničim ne doprinosi svetlosti niti pravdi. Čak i ako čovek izvesno vreme ulaže neki trud, taj trud ne može da izdrži nijedan udarac, jer taj čovekov trud je uvek zarad njega samog, a ne zarad drugih. Čovek je uvek sebičan, dok je Bog večno nesebičan. Bog je izvor svega pravednog, dobrog i lepog, a čovek je taj koji uspeva da ispolji svu ružnoću i zlo. Bog nikada neće promeniti Svoju suštinu pravde i lepote, dok je čovek savršeno sposoban da u svakom trenutku i u svakoj situaciji izda pravdu i udalji se od Boga.

Svaka rečenica koju sam izgovorio sadrži u sebi narav Božju. Bilo bi dobro da pažljivo razmislite o Mojim rečima i sigurno ćete od njih imati veliku korist. Suštinu Boga je veoma teško dokučiti, ali verujem da ste svi barem donekle stekli sliku o Božjoj naravi. Stoga se nadam da ćete moći da Mi pokažete mnogo toga što ste uradili, a što ne vređa narav Božju. Tek tada ću moći da budem spokojan. Na primer, uvek čuvaj Boga u svom srcu. Šta god da radiš, čini to u skladu sa Njegovim rečima. U svemu traži Njegove namere i suzdrži se od nepoštovanja i sramoćenja Boga. Još manje bi trebalo da zaboravljaš na Boga kako bi ispunio buduću prazninu u svom srcu. Ako to uradiš, uvredićeš narav Božju. Opet, pod pretpostavkom da nikada tokom svog života nećeš iznositi bogohulne opaske niti pritužbe na račun Boga i, opet pod pretpostavkom da si u stanju da ispravno obaviš sve što ti je On poverio i da se pokoriš svim Njegovim rečima tokom svog života, na taj način ćeš izbeći kršenje upravnih odluka. Na primer, ako si ikada rekao nešto poput: „Zašto ne mislim da je On Bog?“, „Mislim da ove reči nisu ništa drugo do nekakvo prosvećenje Svetog Duha“, „Po mom mišljenju, nije sve što Bog čini nužno ispravno“, „Ljudskost Božja nije superiorna u odnosu na moju ljudskost“, „U reči Božje se, prosto, ne može poverovati“, ili slične kritičke opaske, upozoravam te da se češće ispovedaš i okajavaš svoje grehe. U suprotnom, nikad nećeš dobiti priliku za oproštaj, jer ti ovim ne vređaš čoveka, već Samog Boga. Ti možda misliš da sudiš o čoveku, ali Duh Božji to tako ne vidi. Ako ne poštuješ Njegovo telo, to je isto kao da ne poštuješ Njega. Ako je tako, zar time nisi uvredio Božju narav? Moraš da upamtiš da sve što Duh Božji radi ima za cilj zaštitu Njegovog dela u telu i dobro obavljanje ovog dela. Ako to zanemariš, onda tvrdim da si ti neko ko nikada neće uspeti da veruje u Boga. Jer ti si izazvao gnev Božji i stoga će on primeniti odgovarajuću kaznu da te nauči lekciji.

Spoznaja suštine Boga nije beznačajna stvar. Moraš shvatiti Njegovu narav. Na taj način ćeš postepeno i nesvesno spoznati suštinu Boga. Kada ostvariš ovu spoznaju, videćeš sebe kako ulaziš u uzvišenije i lepše stanje. Na kraju ćeš se postideti svoje odvratne duše; štaviše, osetićeš kako nemaš gde da se sakriješ od svog stida. U tom trenutku, tvoje ponašanje će sve manje vređati narav Božju, tvoje srce će se sve više približavati Bogu, a ljubav prema Njemu će postepeno rasti u tvom srcu. Ovo je znak da čovečanstvo ulazi u jedno prelepo stanje. Ali to do danas niste postigli. Dok svi jurite unaokolo zarad svoje sudbine, da li se iko makar malo potrudio da spozna suštinu Boga? Ako se ovo nastavi, vi ćete, i ne znajući to, prekršiti upravne odluke, jer isuviše malo toga razumete o naravi Božjoj. Dakle, zar ono što sada činite nije postavljanje temelja za vaše vređanje naravi Božje? To što od vas tražim da razumete narav Božju nije mimo Mog dela. Jer, ako često kršite upravne odluke, ko će od vas izbeći kaznu? Zar Moje delo onda ne bi bilo potpuno uzaludno? Zbog toga i dalje tražim da, pored proučavanja sopstvenog ponašanja, budete oprezni u koracima koje preduzimate. Ovo je taj viši zahtev koji vam postavljam i nadam se da ćete ga svi pažljivo razmotriti i ozbiljno uzeti u obzir. Ako Me jednog dana svojim postupcima budete silno razbesneli, posledice ćete snositi samo vi i neće biti nikoga da umesto vas snosi kaznu.