Božja svetost (III)

Tema našeg prošlog zajedništva bila je svetost Božja. Na koji se aspekt Boga Samoga odnosi Božja svetost? Tiče li se ona Božje suštine? (Da.) Koji je, dakle, glavni aspekt Božje suštine kojim smo se u našem zajedništvu bavili? Je li to svetost Božja? Božja svetost je jedinstvena suština Boga. Šta je bio glavni sadržaj našeg zajedništva prošli put? (Razmatranje Sotonine rđavosti. To jest, kako Sotona kvari čovečanstvo koristeći znanje, nauku, tradicionalnu kulturu, sujeverje i društvene trendove.) To je bila glavna tema o kojoj smo prošli put raspravljali. Sotona koristi znanje, nauku, sujeverje, tradicionalnu kulturu i društvene trendove da bi čoveka iskvario; to su taktike – ima ih ukupno pet – kojima Sotona kvari čoveka. Šta mislite, koji od tih načina Sotona najviše koristi u kvarenju ljudi? Koji se način koristi za najdublje kvarenje ljudi? (Tradicionalna kultura. To je zato što su sotonske filozofije, poput doktrina Konfučija i Menciusa, duboko usađene u naše umove.) Neka braća i sestre, dakle, misle da je odgovor „tradicionalna kultura“. Ima li neko drugačiji odgovor? (Znanje. Znanje nam nikad neće dozvoliti da obožavamo Boga. Ono poriče postojanje Boga i Božju vladavinu. Drugim rečima, Sotona nam govori da od malih nogu počnemo da učimo i da ćemo samo učenjem i sticanjem znanja steći svetle izglede za budućnost i srećnu sudbinu.) Sotona koristi znanje da bi kontrolisao tvoju budućnost i sudbinu, a zatim te vuče za nos; to je, po tvom mišljenju način na koji Sotona najdublje kvari čoveka. Većina vas, dakle, smatra da je upravo znanje to koje Sotona koristi da bi čoveka najdublje iskvario. Ima li neko drugačije mišljenje? Šta je s naukom i društvenim trendovima, na primer? Da li bi neko njih prepoznao kao tačne odgovore? (Da.) Danas ću vam u zajedništvu ponovo govoriti o pet načina na koje Sotona kvari čoveka, a kad završim, postaviću vam još neka pitanja, kako bismo videli koje tačno od ovih stvari Sotona koristi da ljude najdublje iskvari.

Pet načina na koje Sotona kvari čoveka

a. Sotona koristi znanje da bi iskvario čoveka, a slavu i dobitak da bi ga kontrolisao

Od pet načina na koje Sotona kvari čoveka, prvi koji smo pomenuli jeste znanje, te stoga hajde da znanje uzmemo kao prvu temu ovog zajedništva. Sotona znanje koristi kao mamac. Slušajte pažljivo: znanje je samo vrsta mamca. Ljudi su navedeni da vredno uče i da se iz dana u dan usavršavaju, da od znanja načine oružje i da se njime naoružaju, te da pomoću njega otvore sebi put ka nauci; drugim rečima, što više znanja stekneš, više ćeš razumeti. Sotona ljudima govori sve to; govori im da neguju uzvišene ideale dok stiču znanje, upućuje ih kako da uvećaju svoje prohteve i ambicije. Sotona čoveku, bez njegovog znanja, prenosi mnoge poruke poput ove, zbog kojih ljudi nesvesno doživljavaju te stvari kao ispravne ili korisne. Ljudi nesvesno stupaju na taj put, nesvesno vođeni sopstvenim idealima i ambicijama. Korak po korak, iz znanja koje im Sotona daje oni nehotice uče o načinima na koje razmišljaju veliki ili slavni ljudi. Uz to, oni ponešto uče i iz postupaka ljudi koje smatraju junacima. Šta je to u delima ovih junaka što Sotona zagovara kod čoveka? Šta on to želi da usadi u čoveka? Da čovek mora da bude rodoljubiv, da ima nacionalni integritet i da je herojskog duha. Šta čovek uči iz istorijskih priča i biografija herojskih ličnosti? Uči se osećaju lične odanosti, uči da bude spreman da za svoje prijatelje i braću učini sve. Iz ovog Sotoninog korpusa znanja čovek nesvesno uči i mnoge stvari koje uopšte nisu pozitivne. Usred čovekove nesvesnosti, seme koje je Sotona pripremio usađuje se u nezrele umove ljudi. Iz tog se semena u njima rađa osećaj da treba da budu veliki ljudi, da treba da budu poznati, da budu junaci i rodoljubi, da budu ljudi koji vole svoje porodice, ljudi koji će za prijatelja sve učiniti i koji imaju osećaj lične odanosti. Zavedeni od Sotone, oni nesvesno idu putem koji im je on pripremio. Dok idu ovim putem, prisiljeni su da prihvate Sotonina životna pravila. Oni potpuno nesvesno razvijaju sopstvena pravila po kojima žive, ali to nisu ništa drugo do Sotonina pravila, koja je on na silu usadio u njih. Sotona ih navodi da tokom procesa učenja neguju vlastite namere, te da određuju svoje životne ciljeve, pravila po kojima će živeti i smer kojim će se kretati, a pri tom im sve vreme usađuje sotonske stvari, služeći se pričama, biografijama i svim ostalim raspoloživim sredstvima da bi ljude malo po malo mamio, sve dok ne zagrizu. Na taj način, nekima tokom učenja počinje najviše da se dopada književnost, drugima ekonomija, trećima astronomija ili geografija. Tu su, zatim, oni kojima se dopada politika, neki drugi vole fiziku, treći hemiju, a ima čak i onih kojima se najviše dopada teologija. Sve su to delovi jedne veće celine koja čini znanje. Svako od vas u svom srcu zna o čemu se ovde zapravo radi; svi do jednog ste ranije bili u dodiru s njima. Svako od vas je u stanju da beskrajno govori o ovoj ili onoj od pomenutih oblasti znanja. Jasno je, dakle, koliko je duboko ovo znanje ušlo u umove ljudi; očigledna je pozicija koju ovo znanje zauzima u glavama ljudi i koliko duboko ono utiče na njih. Kad neko jednom razvije naklonost prema nekom aspektu znanja, kad se čovek u njega jako zaljubi, onda se u njemu nesvesno rađaju ambicije: neki bi da pišu, neki da postanu književnici, neki žele da od politike naprave sebi karijeru, dok bi se neki radije bavili ekonomijom i postali bizinismeni. Tu je, zatim, i jedan deo ljudi koji bi da postanu junaci, da budu veliki ili slavni. Bez obzira na to kakve osobe žele da postanu, ljudi nastoje da ovaj metod sticanja znanja iskoriste za svoje ciljeve, da ostvare sopstvene želje i ambicije. Koliko god to dobro zvučalo – bilo da žele da ostvare svoje snove, da svoj život ne potroše uludo ili da naprave nekakvu karijeru – ljudi gaje ove uzvišene ideale i ambicije, ali čemu sve to u suštini služi? Da li ste ikada ranije razmatrali ovo pitanje? Zašto Sotona ovako postupa? Koji je Sotonin cilj kada ove stvari usađuje u čoveka? Vaše srce mora biti načisto po ovom pitanju.

Popričajmo sada o tome kako Sotona čoveka kvari uz pomoć znanja. Najpre moramo jasno da razumemo sledeće stvari: šta Sotona, uz pomoć znanja, želi da podari čoveku? Kojim on putem želi da čoveka povede nadole? (Putem opiranja Bogu.) Da, svakako je to u pitanju – odupreti se Bogu. Možeš, dakle, da vidiš da je to posledica sticanja znanja – ljudi počinju da se opiru Bogu. Prema tome, koji su Sotonini zlokobni motivi? Nije ti to baš najjasnije, zar ne? Tokom procesa čovekovog sticanja znanja, Sotona koristi najrazličitije metode, bilo tako što ljudima priča priče, što im prosto pruža neko konkretno znanje ili im, pak, dopušta da zadovolje svoje želje i ambicije. Kojim putem Sotona želi da te povede nadole? Ljudi misle da u sticaju znanja nema ničeg lošeg, da je to nešto sasvim prirodno. Da to izrazimo na način da zvuči privlačno – negovati uzvišene ideale ili imati ambicije znači imati neki pokretač, a to bi trebalo da bude ispravan put u životu. Zar ljudi neće živeti slavnije ukoliko mogu da ostvare sopstvene ideale ili da naprave uspešnu karijeru? Radeći to, čovek ne samo da može da oda počast svojim precima, već ima priliku i da ostavi sopstveni trag u istoriji – zar to nije dobra stvar? To je dobra stvar u očima prizemnih ljudi i, što se njih tiče, trebalo bi da to bude ispravno i pozitivno. Da li, međutim, Sotona, sa svojim zlokobnim motivima, ljude na takav put vodi tek onako? Naravno da ne. U stvari, ma koliko da su čovekovi ideali uzvišeni, ma koliko da su njegove želje realne ili ispravne, sve što čovek želi da postigne, sve što čovek traži, neraskidivo je povezano sa dve reči. Te su dve reči vitalno važne za život svake osobe i to su stvari koje Sotona nastoji da usadi u čoveka. Koje su to dve reči? To su „slava“ i „dobitak“. Sotona koristi veoma istančan metod, metod koji je u velikoj meri usaglašen s ljudskim predstavama i koji nije nimalo radikalan, a kojim on ljude navodi da nesvesno prihvate njegov način života i njegova životna pravila, da uspostave životne ciljeve i smer u životu, a nesvesno stiču i životne ambicije. Ma koliko se te životne ambicije činile veličanstvenim, one su neraskidivo povezane sa „slavom“ i „dobitkom“. Sve što svaka velika ili slavna osoba – svi ljudi, zapravo – slede u životu odnosi se samo na te dve reči: „slava“ i „dobitak“. Ljudi misle da će, kad steknu slavu i dobitak, te stvari moći da koriste kao kapital da bi uživali u visokom statusu i velikom bogatstvu, te da bi uživali u životu. Misle da su slava i dobitak neka vrsta kapitala koji mogu da iskoriste da bi živeli u stalnoj potrazi za nasladama i u razuzdanom telesnom uživanju. Zarad ove slave i dobitka za kojima toliko žude, ljudi svoje telo, svoj razum, sve što imaju, svoju budućnost i svoju sudbinu, svojevoljno predaju u ruke Sotoni, premda to čine nesvesno. Oni to rade iskreno i ne oklevaju ni tren, zauvek nesvesni potrebe da sve što su predali ponovo vrate. Mogu li ljudi, nakon što su na ovaj način našli utočište u Sotoni i postali mu odani, očuvati bilo kakvu kontrolu nad sobom? Sigurno ne. Oni su pod kompletnom i apsolutnom kontrolom Sotone. Potpuno su i apsolutno potonuli u živo blato i nisu u stanju da se sami oslobode. Kad čovek jednom zaglibi u slavu i dobitak, on više ne traži ono što je blistavo, ono što je pravedno, niti teži lepim i dobrim stvarima. To je zato što je zavodljiva moć slave i dobitka nad ljudima prevelika; one postaju nešto za čim su ljudi spremni da tragaju čitavog života, pa i u večnosti bez kraja i konca. Zar ovo nije istina? Neki će reći da sticanje znanja nije ništa drugo do čitanje knjiga ili učenje nečega što čovek još uvek ne zna, kako ne bi kaskao za svojim vremenom ili zaostao za svetom. Znanje se stiče da bi se moglo zaraditi za hleb, za budućnost, ili da bi se mogle zadovoljiti osnovne potrebe. Ima li ikoga ko bi izdržao deceniju napornog učenja samo da bi zadovoljio osnovne potrebe i rešio pitanje hrane? Ne, nema takvih. Pa zašto onda čovek sve ove godine trpi te muke? Zarad slave i dobitka. Slava i dobitak ih iz daljine zovu i čekaju na njih, a oni veruju da samo sopstvenim trudom, mukom i borbom mogu poći putem koji će ih dovesti do slave i dobitka. Takva osoba ove muke mora istrpeti zarad svog budućeg puta, zarad budućeg uživanja i boljeg života. Pa koje je, zaboga, to znanje – možete li Mi reći? Nisu li to životna pravila i filozofije koje Sotona usađuje u čoveka, poput: „Voli stranku, voli zemlju i voli svoju veru“ ili „Mudar čovek se povinuje okolnostima“? Nisu li to „uzvišeni ideali“ života, koje je čoveku usadio Sotona, kao što su ideje velikih ljudi, integritet slavnih ili hrabri duh herojskih ličnosti, ili pak viteštvo i plemenitost junaka i mačevalaca iz romana o borilačkim veštinama? Ljudi su izloženi uticajima ovih ideja iz generacije u generaciju, a pripadnici svake od njih bivaju navedeni da te ideje prihvate. Oni neprekidno vode borbu u potrazi za tim „uzvišenim idealima“, za koje su čak spremni i život da žrtvuju. Ovim pristupom i sredstvima se Sotona koristi da bi uz pomoć znanja iskvario ljude. Nakon što, dakle, Sotona ljude povede ovim putem, jesu li oni u stanju da se pokore Bogu i da Ga obožavaju? I da li su u stanju da prihvate Božje reči i da streme ka istini? Apsolutno ne – zato što ih je Sotona poveo stranputicom. Vratimo se još jednom na znanja, misli i stavove, koje je Sotona usadio ljudima: nalaze li se u njima istine o pokoravanju Bogu i obožavanju Boga? Nalaze li se istine o strahu od Boga i o izbegavanju zla? Ima li u njima ikakvih Božjih reči? Da li u njima ima ičega što je povezano s istinom? Nema – te su stvari potpuno odsutne. Možete li biti sigurni da stvari, koje je Sotona usadio u ljude, u sebi ne sadrže istinu? Ne usuđujete se na to – ali, nema veze. Dokle god priznaješ da su „slava“ i „dobitak“ dve ključne reči pomoću kojih Sotona ljude mami na put rđavosti, to je dovoljno.

Da ukratko sumiramo ono o čemu smo do sada razgovarali: šta je to što Sotona koristi da bi čoveka čvrsto držao pod kontrolom? (Slava i dobitak.) Sotona pomoću slave i dobitka upravlja čovekovim mislima, sve dok slava i dobitak ne postanu jedino na šta ljudi misle. Oni se bore za slavu i dobitak, prolaze teškoće zarad slave i dobitka, trpe poniženja zbog slave i dobitka, žrtvuju sve što imaju za slavu i dobitak i svaki će sud ili odluku doneti u cilju sticanja slave i dobitka. Na taj način, Sotona ljude vezuje nevidljivim okovima, a oni nemaju ni snage ni hrabrosti da te okove zbace. Oni nesvesno vuku te okove za sobom i uvek s teškom mukom napreduju dalje. Radi ove slave i dobitka, ljudi se klone Boga, izdaju Ga i bivaju sve rđaviji. Na taj se način, dakle, usred Sotonine slave i dobitka, uništava generacija za generacijom. Ako sada pogledamo Sotonine postupke, nisu li izrazito odvratni njegovi zlokobni motivi? Možda vi danas još uvek ne možete da prozrete Sotonine zlokobne motive zato što smatrate da se ne može živeti bez slave i dobitka. Mislite da ljudi, ako slavu i dobitak ostave iza sebe, neće više moći da vide put pred sobom, da više neće moći da vide svoje ciljeve, da će im budućnost postati mračna, mutna i sumorna. Ali, samo polako – jednog ćete dana svi priznati da su slava i dobitak svirepi okovi kojim Sotona vezuje čoveka. Kad osvane taj dan, potpuno ćeš se oteti Sotoninoj kontroli i sasvim zbaciti sa sebe okove kojima te Sotona vezuje. Kada dođe vreme i ti poželiš da odbaciš sve ono što je Sotona u tebe usadio, definitivno ćeš raskinuti sa Sotonom istinski se gnušajući svega što ti je doneo. Tek tada će ljudi osetiti istinsku ljubav i čežnju za Bogom.

b. Sotona koristi nauku da bi iskvario čoveka

Pošto smo maločas govorili o tome kako Sotona čoveka kvari znanjem, hajde da sad zajedno popričamo o tome kako Sotona koristi nauku da bi iskvario čoveka. Kao prvo, Sotona koristi ime nauke da bi zadovoljio čovekovu radoznalost, njegovu želju za proučavanjem nauke i istraživanjem tajni. U ime nauke, Sotona zadovoljava čovekove materijalne potrebe i čovekov zahtev za stalnim poboljšanjem kvaliteta života. Pod ovim izgovorom, dakle, Sotona koristi nauku da bi čoveka iskvario. Da li Sotona, koristeći nauku na ovaj način, kvari samo ljudsko razmišljanje ili ljudski um? Šta još od ljudi, događaja i stvari iz našeg okruženja, koje možemo videti i s kojima dolazimo u dodir, Sotona kvari uz pomoć nauke? (Prirodno okruženje.) Tačno. Izgleda da vas je to jako povredilo i da ste duboko pogođeni time. Osim što različitim naučnim otkrićima i zaključcima obmanjuje čoveka, Sotona nauku koristi i kao sredstvo za bezobzirno uništavanje i eksploataciju životne sredine, koju je čoveku Bog podario. On to čini pod izgovorom da će se, ako se čovek bavi naučnim istraživanjima, njegova životna sredina i kvalitet života stalno poboljšavati, te da se svrha naučnog razvoja sastoji u zadovoljenju sve većih svakodnevnih materijalnih potreba ljudi, kao i njihove potrebe za neprestanim unapređenjem kvaliteta života. To je teorijska osnova Sotoninog razvoja nauke. Šta je, međutim, nauka donela ljudskom rodu? Zar naše životno okruženje – kao i životna sredina čitavog čovečanstva – nisu zagađeni? Nije li zaprljan vazduh koji čovek udiše? Zar voda koju pijemo nije zagađena? Je li hrana koju jedemo još uvek organska i prirodna? Većina žitarica i povrća genetski je modifikovana, hranjena veštačkim đubrivom, a neke su varijante i stvorene uz pomoć nauke. Voće i povrće koje jedemo nije više prirodno. Čak ni prirodna jaja nije više lako pronaći, a ona više nemaju negdašnji ukus, jer ih je Sotonina takozvana nauka već obradila. Ako sagledamo širu sliku, čitava atmosfera je uništena i zagađena; planine, jezera, šume, reke, okeani i sve što je nad zemljom i pod zemljom uništeno je takozvanim naučnim dostignućima. Ukratko, celokupno prirodno okruženje, životna sredina koju je čoveku podario Bog, uništena je i upropašćena takozvanom naukom. Mada ima mnogo onih koji su, u smislu traženog kvaliteta života, dobili ono čemu su se oduvek nadali, udovoljivši tako i svojim željama i svom telu, okruženje u kojem čovek živi je u suštini uništeno i upropašćeno raznim naučnim „dostignućima“. Mi sad više nemamo prava da udahnemo ni dašak čistog vazduha. Zar ovo nije tuga čovečanstva? Može li čovek uopšte više govoriti o sreći kad je prinuđen da živi u ovakvom prostoru? Ovaj prostor i životnu sredinu u kojoj čovek živi, Bog je od samog početka stvorio za čoveka. Voda koju ljudi piju, vazduh koji ljudi udišu, raznovrsna hrana koju ljudi jedu, kao i biljke i sva živa bića, pa čak i planine, jezera i okeani – svaki delić ovog životnog okruženja čoveku je dao Bog; ono je prirodno i odvija se u skladu s prirodnim zakonom koji je Bog zacrtao. Bez nauke, ljudi bi i dalje sledili metode koje im je Bog darovao, mogli bi da uživaju u svemu što je netaknuto i prirodno i bili bi srećni. Sada je, međutim, Sotona sve to uništio i upropastio; čovekov osnovni životni prostor nije više netaknut. Ali niko nije u stanju da prepozna šta je bio uzrok svemu ovome, niti kako je do ovoga došlo, dok sve više ljudi pristupa nauci i shvata je putem ideja koje im je usadio Sotona. Nije li to krajnje gnusno i žalosno? Pošto je sada Sotona zauzeo prostor u kojem ljudi postoje, kao i njihovu životnu sredinu, i iskvario ih do ovakvog stanja, te pošto čovečanstvo nastavlja da se razvija na ovaj način, ima li potrebe da Bog lično uništi ove ljude? Ako ljudi nastave da se razvijaju na ovaj način, u kom smeru će krenuti? (Biće istrebljeni.) Kako će biti istrebljeni? Pored toga što pohlepno tragaju za slavom i dobitkom, ljudi nastavljaju da proučavaju nauku i da se udubljuju u istraživanja, da bi zatim uporno postupali tako da zadovolje sopstvene materijalne potrebe i želje; kakve su onda posledice svega toga po čoveka? Pre svega, ekološka ravnoteža je narušena, a kad se to dogodi, ljudska tela i njihovi unutrašnji organi bivaju ukaljani i oštećeni tim neuravnoteženim okruženjem, a svetom počinju da se šire svakojake zarazne bolesti i pošasti. Nije li tačno da nad ovom sadašnjom situacijom čovek nema kontrolu? Sada, kad ovo razumete, možete li nazreti kako će se sve to završiti po ljudski rod ukoliko on ne bude sledio Boga, već bude uvek sledio Sotonu na ovaj način – koristeći znanje da sebe stalno obogaćuje, koristeći nauku da bez prestanka istražuje budućnost ljudskog života, koristeći ovakve metode da bi nastavio da živi? Ljudski rod će prirodno izumreti: korak po korak, čovečanstvo hrli ka uništenju, ka vlastitom uništenju! Zar to ne znači da ono samo sebe uništava? I zar to nije posledica naučnog napretka? Nauka deluje kao neka vrsta čarobnog napitka koji je Sotona spremio za čoveka, tako da, kad god pokušate da razlučite neke stvari, vi to radite kao kroz maglu; ma koliko da ih pažljivo posmatrate, ne možete jasno da ih vidite i, ma koliko da se trudite, ne možete da ih shvatite. Sotona se, međutim, poziva na nauku da bi ti probudio apetit i, korak po korak, za nos te odvlači u ambis i smrt. Budući da je sve to tako, ljudi će jasno uvideti da je uništenje čoveka zapravo skovano Sotoninom rukom – da je Sotona kolovođa. Zar nije tako? (Da, tako je.) Ovo je drugi način na koji Sotona kvari ljudski rod.

c. Sotona koristi tradicionalnu kulturu da bi iskvario čoveka

Tradicionalna kultura je treći način na koji Sotona kvari ljude. Između tradicionalne kulture i sujeverja ima mnogo sličnosti, ali se tradicionalna kultura razlikuje po tome što obuhvata određene priče, aluzije i izvore. Sotona je skovao i izmislio mnoge narodne priče, kao i priče koje se pojavljuju u istorijskim knjigama, koje u ljudima stvaraju snažne utiske o likovima iz tradicionalne kulture ili praznih verovanja. Primera radi, u Kini postoje priče: „Morem plovi osam besmrtnika“, „Putovanje na Zapad“, Car od žada, „Pobeda Neže nad kraljem zmajeva“ i „Ustoličenje bogova“. Zar sve to nije pustilo duboke korene u umovima ljudi? Čak i ako neki od vas ne znaju sve pojedinosti, okvirno ipak znaš te priče, a upravo taj opšti sadržaj je ono što ti se lepi za srce i um, tako da ne možeš da ih zaboraviš. To su razne ideje ili legende koje je Sotona još davno pripremio za čoveka, a koje su se pronosile u različitim periodima. Ove stvari neposredno štete ljudskim dušama, nagrizaju ih i na ljude bacaju višestruke čini. To znači da, kad jednom prihvatiš takvu tradicionalnu kulturu, priče ili praznoverice, kad ti se one jednom ukorene u umu i zaglave u srcu, isto je kao da si začaran – bivaš upleten u ove zamke kulture i padaš pod uticaj ovih ideja i tradicionalnih priča. One utiču na tvoj život, na tvoj pogled na svet i način na koji sudiš o stvarima. Štaviše, one utiču na tvoje traganje za istinitim životnim putem: ovo je zaista zlobna vradžbina. Ma koliko da se trudiš, ne možeš ih se otresti; režeš ih, ali ih ne možeš odseći; tučeš po njima, ali ih ne možeš potući. Uz to, nakon što ljudi nesvesno podlegnu ovoj vradžbini, oni isto tako nesvesno počinju da obožavaju Sotonu, negujući njegov lik u svojim srcima. Drugim rečima, oni postavljaju Sotonu za svog idola, predmet obožavanja na koji će se ugledati, a idu čak tako daleko da ga smatraju Bogom. Ove stvari nesvesno prodiru u srca ljudi, odakle upravljaju njihovim rečima i postupcima. Osim toga, iako ti ove priče i legende isprva smatraš lažnim, kasnije nesvesno priznaješ da one postoje, praviš od njih stvarne slike i pretvaraš ih u stvarne, postojeće objekte. Usled sopstvene nepažnje, ti podsvesno primaš te ideje i počinješ da veruješ u postojanje tih stvari. Ti, takođe, u svoj dom i u svoje srce podsvesno primaš đavole, Sotonu i idole – ovo je zaista vradžbina. Imaju li ove reči ikakvog odjeka u vama? (Da.) Ima li među vama onih koji su palili tamjan i obožavali Budu? (Ima.) Koja je, dakle, bila svrha paljenja tamjana i obožavanja Bude? (Molitva za mir.) Ako sada o tome razmislite, nije li apsurdno moliti se Sotoni za mir? Da li Sotona donosi mir? (Ne.) Zar ne vidite kolike ste neznalice bili tada? Takvo ponašanje je apsurdno, neuko i naivno, zar ne? Sotona razmišlja samo o tome kako da te iskvari. Sotona ti ni na koji način ne može podariti mir, već samo privremeni predah. Ali, da bi mogao da dobiješ taj predah, najpre moraš da položiš zakletvu, a ako prekršiš obećanje ili zakletvu datu Sotoni, videćeš na kakve će te muke staviti. Time što te navodi da mu se zakuneš, on zapravo želi da te kontroliše. Kad ste se molili za mir, jeste li postigli mir? (Ne.) Ne samo da niste postigli mir, već su vaši napori doneli nesreću i beskrajne katastrofe – jedno zaista bezgranično more gorčine. Mir ne potpada pod Sotoninu vlast, i to je sva istina. To je posledica koju su feudalno sujeverje i tradicionalna kultura doneli čovečanstvu.

d. Sotona koristi društvene trendove da bi iskvario čoveka

Poslednji način na koji Sotona kvari i kontroliše čoveka ostvaruje se kroz društvene trendove. Društvenim trendovima obuhvaćeni su mnogi aspekti, uključujući različite oblasti poput obožavanja slavnih i velikih ličnosti, idola iz sveta muzike i filma, obožavanja poznatih ličnosti, onlajn igrice i tome slično – sve to spada u društvene trendove i nema potrebe da se ovde podrobnije bavimo time. Govorićemo samo o idejama koje društveni trendovi rađaju u ljudima, o načinu na koji oni utiču na ponašanje ljudi u svetu, te o životnim ciljevima i pogledima na svet koji su posledica tih društvenih trendova. Ovo je veoma važno; društvenim trendovima mogu da se kontrolišu misli i stavovi ljudi i da se utiče na njih. Ovi se trendovi rađaju jedan za drugim i svi u sebi nose rđav uticaj kojim se čovečanstvo neprestano unižava, usled čega ljudi gube savest, ljudskost i razum, a njihov moral i karakter nastavljaju da slabe do te mere da čak možemo reći kako danas većina ljudi više ne poseduje ni integritet, ni humanost, ni trunku savesti, a kamoli razuma. Dakle, koji su to društveni trendovi? To su trendovi koje ne možeš golim okom da vidiš. Kad neki novi trend zapljusne svet, moguće je da se na kresti tog talasa nalazi tek mali broj ljudi, koji taj novi trend uspostavljaju. Oni počinju da rade nešto novo, a zatim prihvataju neku ideju ili neko gledište. Većina ljudi će, međutim, neprekidno i bez svog znanja, biti izložena toj zaraznoj, privlačnoj i asimilujućoj sili novog trenda, sve dok ga svi nehotice i nesvesno ne prihvate, dok ne urone u njega i ne prepuste se njegovoj kontroli. Jedan za drugim, ovakvi trendovi dovode do toga da ljudi, koji nisu zdravog tela i duha, koji ne znaju šta je istina i ne mogu da razlikuju pozitivno od negativnog, rado prihvataju ove trendove, kao i životne poglede i vrednosti koji potiču od Sotone. Oni prihvataju ono što im Sotona govori o tome kako da pristupe životu i prihvataju način života koji im Sotona „daruje“, a da pri tom nemaju ni snage ni sposobnosti, a još manje svesti, da se tome odupru. Kako, dakle, prepoznati takve trendove? Odabrao sam jednostavan primer koji ćete postepeno moći da razumete. Primera radi, u prošlosti su ljudi svoj posao obavljali tako da niko ne bude prevaren; prodavali su neku stvar po istoj ceni, bez obzira na to ko ju je kupovao. Zar se time nije prenosila jedna komponenta dobre savesti i ljudskosti? Očigledno je da je, u vreme dok su ljudi ovako dobronamerno vodili svoje poslove, u svetu još bilo neke savesti i neke ljudskosti. Međutim, usled čovekove sve veće potražnje za novcem, ljudi su nesvesno počeli sve više da vole novac, dobitak i uživanje. Zar ljudi ne daju prednost novcu više nego što su to činili ranije? Kad ljudi na novac gledaju kao na nešto veoma važno, oni nesvesno počinju da svom ugledu, svojoj reputaciji, svom dobrom imenu i svom integritetu pridaju sve manje važnosti, zar ne? Kad počneš da se baviš biznisom, vidiš kako se drugi bogate varajući ljude. Iako je takav novac stečen nezakonito, oni su sve bogatiji i bogatiji. Ljutiš se kad vidiš u čemu sve uživaju njihove porodice: „Bavimo se istim poslom, a oni su se obogatili. Zašto ja ne mogu da zaradim puno para? Ne mogu više to da podnesem – moram naći način da zaradim više keša.“ Nakon toga, razmišljaš jedino o tome kako da stvoriš sebi bogatstvo. Kad jednom odustaneš od verovanja da „novac treba sticati savesno, ne obmanjujući nikoga“, tvoj način razmišljanja, kao i načela na kojima se tvoji postupci zasnivaju, počinju postepeno da se menjaju, vođeni tvojim ličnim interesima. Kad nekog varaš po prvi put, osećaš grižu savesti, a srce ti govori: „Kad bude gotovo, biće ovo poslednji put da sam nekoga prevario. Stalno varanje ljudi će mi se osvetiti!“ U tome je uloga čovekove savesti – da te natera da se ustručavaš i da počne da te grize, tako da se osetiš neprirodno kad nekoga prevariš. Ali, nakon što si nekoga uspešno prevario, ti vidiš da sad imaš više novca nego pre i uviđaš kako ovaj metod može biti veoma koristan za tebe. Uprkos tupom bolu u srcu, ipak si spreman da samom sebi čestitaš na uspehu i donekle si zadovoljan sobom. Po prvi put, ti odobravaš sopstveno ponašanje, odobravaš svoje metode obmane. Kad se čovek jedanput zarazi ovakvom prevarom, to je isto kao kad se neko oproba u kockanju i zatim postane kockar. U svom neznanju, ti odobravaš sopstveno prevarantsko ponašanje i prihvataš ga. U svom neznanju, ti na varanje gledaš kao na legitimno komercijalno ponašanje i najkorisnije sredstvo za tvoj opstanak i tvoju dobrobit; smatraš da ćeš na ovaj način moći na brzinu da zgrneš bogatstvo. Ovo je čitav jedan proces: u početku, ljudi takvo ponašanje ne mogu da prihvate i gledaju s visine na takvo ponašanje i praksu. Zatim počinju i sami da eksperimentišu sa ovim ponašanjem, isprobavajući ga na svoj način, a njihovo srce počinje postepeno da se transformiše. Koje je vrste ta transformacija? To je odobravanje i priznavanje ovog trenda, ove ideje koja ti je usađena putem društvenog trenda. Ne shvatajući to, ti osećaš da si loše prošao ukoliko nisi prevario ljude s kojima posluješ; ako ne varaš ljude, čini ti se kao da si nešto izgubio. I tako, ovo varanje nesvesno postaje sama tvoja duša, tvoja kičma i nezaobilazni način ponašanja koji predstavlja načelo tvog života. Kada čovek prihvati ovakvo ponašanje i ovakvo razmišljanje, zar to ne dovodi do promene u njegovom srcu? Kad ti se srce promenilo, da li se promenio i tvoj integritet? Da li se tvoja ljudskost promenila? Da li ti se promenila savest? Čitavo tvoje biće se promenilo, od tvog srca do tvojih misli, iznutra ka spolja, i to je kvalitativna promena. Ova promena te sve više udaljava od Boga i sve se prisnije povezuješ sa Sotonom; postaješ sve sličniji Sotoni, što dovodi do toga da te Sotonina iskvarenost pretvara u demona.

Kada posmatrate ove društvene trendove, da li biste rekli da oni imaju veliki uticaj na ljude? Deluju li oni veoma štetno na ljude? Oni zaista veoma štetno deluju na ljude. Koje aspekte čoveka Sotona kvari koristeći svaki od ovih trendova? Sotona uglavnom kvari čovekovu savest, razum, ljudskost, moral i poglede na život. A zar i ovi društveni trendovi postepeno ne degradiraju i ne kvare ljude? Ove društvene trendove Sotona koristi da bi ljude, korak po korak, namamio u đavolje gnezdo, tako da oni koji su zahvaćeni društvenim trendovima nesvesno zagovaraju novac i materijalne želje, zlobu i nasilje. Kad ove stvari jednom prodru u čovekovo srce, u šta se onda čovek pretvara? Čovek postaje đavo i Sotona! Zašto? Jer kakva psihološka sklonost postoji u čovekovom srcu? Čemu se čovek divi? Čovek počinje da uživa u zlobi i nasilju, ne pokazujući ljubav prema lepoti ili dobroti, a još manje prema miru. Ljudi nisu voljni da žive jednostavnim životom normalnog ljudskog bića, već bi radije da uživaju u visokom statusu i ogromnom bogatstvu, da se prepuste telesnom uživanju, ne štedeći napor da udovolje svom telu, bez ikakvih ograničenja, bez spona koje bi ih obuzdavale; drugim rečima, oni bi da rade šta im se prohte. Kad se, dakle, do kraja zaroni u ovakve trendove, može li ti znanje koje si stekao pomoći da se oslobodiš? Može li ti razumevanje tradicionalne kulture i sujeverja pomoći da pobegneš iz ove strašne nevolje? Mogu li tradicionalni moral i čoveku dobro poznate ceremonije pomoći ljudima da budu uzdržani? Uzmite, na primer, „Analekte“ ili „Tao Te Đing“. Mogu li one ljudima pomoći da se izvuku iz živog blata ovih rđavih trendova? Apsolutno ne. Tako čovek postaje sve rđaviji, nadmeniji, sve uobraženiji, sve sebičniji i zlonamerniji. Među ljudima više nema nikakve naklonosti, nema više ljubavi među članovima porodice, nema razumevanja među rođacima i prijateljima; međuljudske odnose sve više odlikuje nasilje. Svi do jednog, ljudi posežu za nasilnim metodama da bi živeli među svojim bližnjima; oni nasilno grabe svoj hleb nasušni; osvajaju pozicije i stiču profit koristeći nasilje, te uz pomoć nasilja i rđavih načina čine šta im je volja. Zar nije užasan ovaj ljudski rod? Itekako je užasan: ne samo što su Boga razapeli na krst, već bi da pokolju i sve koji Ga slede – jer, čovek je isuviše zloban. Pošto ste saslušali sve ovo o čemu sam upravo govorio, ne mislite li da je zastrašujuće živeti u ovoj sredini, na ovom svetu i među ovakvim ljudima, gde Sotona kvari ljudski rod? (Da.) Jeste li, onda, ikad osetili da zaslužujete žaljenje? Mora da to i sada bar malo osećate, zar ne? (Ja osećam.) Po vašem glasu bih rekao da u sebi mislite: „Sotona čoveka može da iskvari na mnogo različitih načina. On koristi svaku priliku i prati nas kud god da krenemo. Može li čovek još uvek da bude spasen?“ Može li čovek još uvek da bude spasen? Može li čovek da spase sâm sebe? (Ne.) Može li Car od žada da spase čoveka? Može li da ga spase Konfučije? Može li čoveka da spase Guanjin Bodisatva? (Ne.) Ko onda može da spase čoveka? (Bog.) U srcima nekih ljudi, međutim, javiće se pitanja poput: „Sotona nam štetu nanosi tako žestoko, s takvom ludačkom pomamom, da smo sasvim izgubili nadu u život i samopouzdanje neophodno za život. Svi živimo usred iskvarenosti, ljudi se, svi do jednog, ionako opiru Bogu, a sada su nam još i srca potonula do samog dna. Gde je, dakle, Bog, dok nas Sotona kvari? Šta radi Bog? Šta god da Bog čini za nas, mi to nikad ne osećamo!“ Neki ljudi se neizbežno osećaju utučeno i donekle obeshrabreno. Vi to veoma snažno osećate, jer je sve što sam dosad govorio, ljudima omogućilo da polako shvate ove stvari, i da nakon toga, sve jače osete beznađe i da se sve više osete napuštenim od Boga. Ali, ne brinite. Tema našeg današnjeg zajedništva, „Sotonina rđavost“, zapravo nije naša prava tema. Međutim, da bismo govorili o suštini Božje svetosti, mi najpre moramo da popričamo o tome kako Sotona kvari čoveka i o Sotoninoj rđavosti, da bi ljudima bilo jasnije u kakvom se stanju čovek sada nalazi. Jedan od ciljeva razgovora o tome jeste da se ljudima omogući da spoznaju Sotoninu rđavost, a drugi je da im se omogući da dublje shvate šta je istinska svetost.

Nisam li o stvarima o kojima smo upravo razgovarali sada govorio detaljnije nego prošli put? Da li ih sada malo dublje razumete? (Da.) Znam da sad mnogi od Mene očekuju da kažem šta je tačno Božja svetost, ali ću, govoreći o Božjoj svetosti, najpre govoriti o delima koja Bog čini. Svi treba pažljivo da slušate. Kasnije ću vas pitati šta je tačno Božja svetost. Neću vam to direktno kazati, nego ću vas pustiti da sami pokušate to da shvatite; daću vam priliku da dođete do odgovora. Šta mislite o tom metodu? (Dobro zvuči.) Onda pažljivo slušajte šta ću vam reći.

Razumevanje Božje svetosti kroz ono što On čini čoveku

Kad god Sotona krene da kvari ljude ili da im razuzdano nanosi štetu, Bog ne sedi skrštenih ruku, ne zanemaruje, niti se pravi da ne vidi šta se dešava s Njegovim izabranicima. Bog savršeno jasno razume sve što Sotona čini. Ma šta da Sotona radi, ma koji trend da pokreće, Bog zna sve što Sotona pokušava da uradi i Bog ne napušta one koje je izabrao. Umesto toga, nimalo ne privlačeći pažnju – potajno i u tišini – Bog preduzima sve što je neophodno. Kad Bog počne da radi na nekome, kad nekog izabere, On tu vest nikom ne saopštava, niti je objavljuje Sotoni, a kamoli da pravi nekakav veličanstveni gest. On samo veoma tiho, veoma prirodno, radi ono što je neophodno. On najpre bira porodicu za tebe; tvoje porodično poreklo, tvoje roditelje, tvoje pretke – o svemu tome Bog unapred odlučuje. Drugim rečima, Bog ove odluke ne donosi naprečac, već je to delo odavno započeo. Pošto odabere porodicu za tebe, Bog bira datum tvog rođenja. Zatim, Bog posmatra kako se rađaš i kako plačući dolaziš na ovaj svet. On posmatra tvoje rođenje, sluša te kako izgovaraš prve reči, gleda kako se spotičeš i praviš prve korake dok učiš da hodaš. Napraviš prvo jedan korak, pa onda drugi – i sada već možeš da trčiš, skačeš, možeš da pričaš i da izražavaš svoja osećanja… Kako ljudi odrastaju, Sotona pogledom upire u svakog od njih, kao tigar koji bira svoj plen. Ali Bog, u vršenju Svog dela, nikad nije podvrgnut bilo kakvim ograničenjima koja potiču ljudi, događaja ili stvari, prostora ili vremena; On radi ono što treba i što mora da uradi. U procesu odrastanja se možeš susretati s mnogim stvarima koje ti nisu po volji, poput bolesti i frustracija. Ali, dok ideš ovim putem, tvoj život i tvoja budućnost pod strogim su Božjim staranjem. Bog ti daje istinski zalog za ceo život, jer On je tu, tik pored tebe, čuva te i brine o tebi. Dok rasteš, ti nisi ni svestan svega toga. Polako počinješ da stupaš u kontakt s novim stvarima i da spoznaješ ovaj svet i ovaj ljudski rod. Sve je za tebe sveže i novo. Ima nekih stvari koje uživaš da radiš. Živiš unutar sopstvene ljudskosti, unutar sopstvenog prostora i ne opažaš ama baš ništa u vezi s postojanjem Boga. Bog te, međutim, posmatra na svakom koraku tvog odrastanja i pomno prati svaki tvoj iskorak napred. Čak i dok stičeš znanja ili proučavaš nauku, Bog se nikada ni za korak ne udaljava od tebe. Baš kao i ostali ljudi, dok upoznaješ svet i upuštaš se u odnos sa njim, ti si takođe uspostavio sopstvene ideale, imaš svoje hobije, svoja interesovanja, a neguješ i uzvišene ambicije. Neretko razmišljaš o svojoj budućnosti i često, u grubim crtama, skiciraš kako bi tvoja budućnost trebalo da izgleda. Ali, ma šta da se na tom putu dešava, Bog sve to jasno vidi. Možda si ti i zaboravio sopstvenu prošlost, ali, što se Boga tiče, ne postoji niko ko te može razumeti bolje od Njega. Ti pod Božjom prismotrom živiš, rasteš i sazrevaš. Tokom ovog perioda, najvažniji Božji zadatak jeste nešto što niko nikad ne primećuje, nešto što niko ne zna. Bog zacelo o tome nikom ne govori. Koja je, dakle, ta najvažnija stvar? Može se reći da je to garancija da će Bog spasti neku osobu. Ovo znači da, ukoliko Bog želi da spase tu osobu, On to mora i učiniti. Ovo je zadatak od vitalne važnosti, kako za čoveka tako i za Boga. Znate li šta je to? Pošto izgleda da nemate nikakav osećaj, niti bilo kakav pojam o tome, reći ću vam. Od trenutka kad si se rodio, pa sve do sad, Bog je mnogo toga uradio na tebi, ali ti On ne daje iscrpan izveštaj o svemu što je učinio. Bog ti nije dozvolio da to saznaš, niti ti je o tome išta kazao. Za ljudski rod je, međutim, važno sve što On čini. Što se Boga tiče, to je nešto što On mora da obavi. U srcu Njegovom ima nečeg važnog što On treba da uradi, a što daleko prevazilazi svaku od ovih stvari. Naime, od trenutka kad se čovek rodi pa do današnjeg dana, Bog mora da garantuje njegovu bezbednost. Kada čujete ove reči, možda će vam se činiti da ih ne razumete u potpunosti. Možda ćete upitati: „Zar je ta bezbednost toliko važna?“ Šta je, dakle, doslovno značenje „bezbednosti“? Možda vi tu reč tumačite kao mir, a možda ona za vas znači to da nikad ne doživite nikakvu katastrofu ili nesreću, da dobro živite, da živite normalnim životom. Ali, u svom srcu morate znati da to nije baš tako jednostavno. Šta, dakle, tačno znači ovo o čemu vam govorim, a što Bog mora da obavi? Šta bezbednost znači Bogu? Je li to zaista garancija „bezbednosti“, u njenom normalnom značenju? Ne. Šta je onda to što Bog čini? Ova „bezbednost“ znači da te Sotona neće proždrati. Je li to važno? Da te Sotona ne proždere – tiče li se to tvoje bezbednosti ili ne? Da, to se tiče tvoje lične bezbednosti i nema ničeg važnijeg od toga. Kada te Sotona proždere, tvoja duša i telo tvoje više ne pripadaju Bogu. Bog te više neće spasavati. Bog napušta one duše i one ljude koje je Sotona proždrao. Stoga kažem da je najvažnija stvar koju Bog mora da uradi to da garantuje tvoju bezbednost, da garantuje da te Sotona neće proždrati. Ovo je veoma važno, zar ne? Zašto onda ne možete da odgovorite? Izgleda da niste u stanju da osetite ogromnu dobrotu Božju!

Osim što ljudima garantuje bezbednost, što im garantuje da ih Sotona neće proždrati, Bog čini još mnogo više od toga. On takođe obavlja veliki deo pripremnih radova pre nego što nekoga odabere i spase. Kao prvo, Bog vrši detaljne pripreme u pogledu toga kakav ćeš karakter imati, u kakvoj ćeš se porodici roditi, ko će ti biti roditelji, koliko ćeš braće i sestara imati, kao i kakva će biti situacija, ekonomsko stanje i uslovi za život u porodici u kojoj si rođen. Znate li u kakvim se porodicama rađa većina pripadnika Božjeg izabranog naroda? Da li su to ugledne porodice? Ne možemo sa sigurnošću reći da niko od njih nije rođen u uglednoj porodici. Možda ih ima, ali njih je veoma malo. Da li se oni rađaju u izuzetno bogatim porodicama, u porodicama milijardera ili multimilionera? Ne, oni se gotovo nikad ne rađaju u takvim porodicama. Pa, kakve su onda te porodice koje Bog uređuje za većinu ovih ljudi? (Obične porodice.) Koje se, dakle, porodice mogu smatrati „običnim porodicama“? Tu spadaju radničke porodice – to jest, porodice koje žive od plata svojih članova, porodice koje sebi mogu da priušte osnovne potrepštine i koje nisu suviše imućne; tu takođe spadaju i zemljoradničke porodice. Poljoprivrednici se prehranjuju sadnjom useva, imaju žito za jelo, nisu ni goli ni bosi, ne gladuju, niti se smrzavaju. Tu su, zatim, porodice koje se bave sitnim biznisom, kao i porodice u kojima su roditelji intelektualci, a koje se takođe mogu ubrojati u obične porodice. Tu su, takođe, i roditelji koji se bave kancelarijskim poslovima, kao i niži državni službenici, za koje se isto tako ne može reći da pripadaju uglednim porodicama. Većina se, dakle, rađa u običnim porodicama i sve to Bog uređuje. To, pre svega, znači da ovo okruženje u kojem živiš nije neka dobrostojeća porodica kakvu ljudi možda zamišljaju, da je ovo porodica koju je za tebe odabrao Bog, te da će većina ljudi živeti u okvirima jedne ovakve porodice. A šta je s društvenim statusom? Većina roditelja je prosečnog imovinskog stanja, bez visokog društvenog statusa – dovoljno im je samo da imaju posao. Ima li među njima guvernera? Ili predsednika država? Nema, je l’ da? To, u najbolju ruku, mogu biti menadžeri manjih firmi ili vlasnici malih preduzeća. Njihov društveni status je osrednji, a imovinsko stanje prosečno. Još jedan od činilaca je životno okruženje porodice. Pre svega, među ovim porodicama nema roditelja koji bi svoju decu otvoreno usmeravali da krenu putem vračanja i gatanja; veoma je malo onih koji se bave takvim stvarima. Većina roditelja je sasvim normalna. Bog istovremeno odabira ljude i uređuje im ovakvo okruženje, što je veoma korisno za Njegovo delo ljudskog spasenja. Posmatrano spolja, čini se da Bog za čoveka nije učinio ništa naročito dalekosežno; On samo tiho i u potaji nastavlja da radi sve što inače radi, smerno i u tišini. Ali, u stvari, sve što Bog čini ima za cilj da postavi temelj tvog spasenja, da pripremi put kojim ćeš ići napred, kao i sve neophodne uslove za tvoje spasenje. Bog, zatim, svaku osobu u tačno određeno vreme ponovo dovede ispred Sebe: upravo tada, ti čuješ Božji glas; upravo tada, dolaziš pred Njega. Do tog vremena, neki su već i sami postali roditelji, dok su drugi još uvek nečija deca. Drugim rečima, neki su se venčali i dobili decu, dok su drugi i dalje sami i još nisu osnovali sopstvene porodice. Međutim, bez obzira na tvoju situaciju, Bog je već odredio vreme u koje ćeš ti biti izabran i u koje će Njegovo jevanđelje i Njegove reči stići do tebe. Bog je uredio okolnosti, izabrao određenu osobu ili određeni kontekst kroz koji će jevanđelje biti preneto na tebe, kako bi ti mogao da čuješ Božje reči. Bog je za tebe već pripremio sve neophodne uslove. Na taj način, čovek, iako nije ni svestan da se to dešava, dolazi pred Njega i vraća se Božjoj porodici. Čovek takođe nesvesno sledi Boga i ulazi u svaki korak Njegovog dela, čime ulazi i u svaki korak Božjeg načina rada koji je On pripremio za čoveka. Koje načine Bog koristi u tom trenutku, dok obavlja stvari za čoveka? Kao prvo, to je, u najmanju ruku, nega i zaštita koju čovek uživa. Osim toga, Bog postavlja razne ljude, događaje i stvari da bi kroz njih čovek mogao da sagleda Njegovo postojanje i Njegova dela. Neki ljudi, na primer, veruju u Boga zato što je neko u njihovoj porodici bolestan. Kada im drugi propovedaju jevanđelje, oni počinju da veruju u Boga, a ta vera u Boga rađa se upravo zbog ove situacije. A ko je uredio ovu situaciju? (Bog.) Postoje porodice u kojima su, zbog ove bolesti, svi vernici, dok u nekim drugim samo po nekoliko ljudi u porodici veruje. Iako se, spolja gledano, može činiti da je neko u tvojoj porodici bolestan, to je zapravo uslov koji ti je dodeljen da bi mogao da dođeš pred Boga – ovo je Božja dobrota. Pošto ima ljudi kojima je porodični život težak i koji ne mogu da sebi pronađu mir, prilika se može ukazati sasvim slučajno – neko im preda jevanđelje i kaže: „Veruj u Gospoda Isusa i imaćeš mir.“ Tako oni, potpuno nesvesno, počinju da veruju u Boga pod veoma prirodnim okolnostima – zar i to, onda, nije jedna vrsta stanja? I da li je činjenica da njihova porodica nije u miru, zapravo blagodat koju im je Bog podario? Ima i onih koji u Boga veruju iz drugih razloga. Postoje različiti razlozi i različiti načini verovanja, ali, bez obzira koji te je razlog naveo da veruješ u Boga, sve to zapravo On uređuje i usmerava. U početku, Bog primenjuje različite načine da bi odabrao tebe i da bi te uveo u Svoju porodicu. Ovo je blagodat koju Bog daruje baš svakoj osobi.

U sadašnjoj etapi Božjeg dela u ovim, poslednjim danima, On čoveka više ne daruje samo blagodatima i blagoslovima kao pre, niti ga nagovara da ide napred. Šta je čovek, tokom ove etape dela, uspeo da vidi iz svih aspekata Božjeg dela koje je iskusio? Čovek je video Božju ljubav i Božji sud i grdnju. Tokom ovog vremenskog perioda, Bog snabdeva, podržava, prosvetljuje i usmerava čoveka, tako da čovek postepeno spoznaje Njegove namere, spoznaje reči koje On izgovara i istinu koju daruje čoveku. Kad je čovek slab i negativan, kad nema kome da se obrati, Bog će ga Svojim rečima utešiti, posavetovati i ohrabriti, tako da čovek sitnog rasta može postepeno da jača, da se uzdiže u pozitivnosti i da postane voljan da sarađuje s Bogom. Ali, kad se čovek buni protiv Boga ili Mu se opire, ili kad čovek otkrije svoju iskvarenost, Bog neće pokazati milost u prekorevanju i dovođenju čoveka u red. Bog će, međutim, pokazati toleranciju i strpljenje prema ljudskoj gluposti, neznanju, slabosti i nezrelosti. Na taj način, kroz sav posao koji Bog obavlja radi njega, čovek postepeno sazreva, raste i spoznaje Božje namere, spoznaje određene istine, spoznaje šta je pozitivno, a šta negativno, šta je rđavost i šta je mrak. Pristup koji Bog koristi ne sastoji se uvek u prekorevanju i dovođenju čoveka u red, ali ni samo u pokazivanju tolerancije i strpljenja. Umesto toga, On sve ljude, u njihovim različitim fazama i u skladu s njihovim različitim rastom i kovom, na različite načine snabdeva. On za čoveka čini mnogo stvari, uz veliku cenu; mada čovek o tim stvarima i njihovoj ceni ništa ne primećuje, u praksi se sve što On čini zaista sprovodi na svakoj osobi. Božja ljubav je praktična: zahvaljujući blagodati Božjoj, čovek izbegava jednu katastrofu za drugom, dok Bog uporno pokazuje toleranciju prema čovekovim slabostima. Božji sud i grdnja omogućavaju ljudima da postepeno upoznaju iskvarenost i sotonsku suštinu čovečanstva. Ono što Bog ljudima pruža, Njegovo prosvetljenje i usmeravanje, omogućavaju čoveku da sve bolje spozna suštinu istine i ono što je ljudima potrebno, kojim putem ljudi treba da idu, zbog čega ljudi žive, koja je vrednost i smisao njihovih života i kako da se kreću putem koji je pred njima. Sve ove stvari koje Bog čini neodvojive su od Njegove jedine prvobitne svrhe. Koja je to, dakle, svrha? Zašto Bog koristi ove metode da bi Svoje delo obavio na čoveku? Kakav rezultat On želi da postigne? Drugim rečima, šta On želi da vidi u čoveku? Šta On od čoveka želi da dobije? Ono što Bog želi da vidi jeste da se čovekovo srce može ponovo oživeti. Pomoću ovih metoda, koje Bog koristi za rad na čoveku, On neprekidno nastoji da probudi srce čovekovo, da probudi njegov duh, da mu omogući da shvati odakle čovek potiče, ko ga usmerava, podržava i snabdeva, i ko mu je dozvolio da živi do današnjih dana; posredstvom ovih metoda, On čoveku omogućava da shvati ko je Stvoritelj, koga treba da obožava, kakvim putem treba da ide i na koji način treba da stupi pred Boga; njihovim posredstvom, čovekovo srce postepeno oživljava, te tako čovek spoznaje Božje srce, razume Božje srce i shvata veliku brigu i zamisao na kojima se zasniva Njegovo delo čovekovog spasenja. Kad čovekovo srce oživi, on više ne želi da živi sa svojom izopačenom, iskvarenom naravi, već želi da traga za istinom kako bi udovoljio Bogu. Kad se čovekovo srce probudi, on je tada u stanju da se potpuno otrgne od Sotone. Sotona mu više neće nanositi zlo, neće ga više kontrolisati, niti zavaravati. Umesto toga, čovek može proaktivno da sarađuje u Božjem radu i u Njegovim rečima kako bi udovoljio Božjem srcu, dostižući tako bogobojažljivost i kloneći se zla. Ovo je prvobitna svrha Božjeg dela.

Iz razgovora o Sotoninoj rđavosti koji smo upravo vodili, svakome se čini da čovek živi usred velike tuge i da je život čovekov opterećen zlom srećom. Ali, kako se osećate sada, kad govorim o svetosti Božjoj i o delu koje On obavlja na čoveku? (Veoma srećno.) Sad možemo da vidimo da je sve što Bog čini, sve što On mukotrpno uređuje za čoveka, besprekorno. Sve što Bog čini je nepogrešivo, što znači da je Njegovo delo besprekorno, da nema potrebe ni za čijim ispravkama, savetima, niti izmenama. Sve što Bog čini za svakog pojedinca van svake je sumnje; On svakoga vodi za ruku, u svakom trenutku pazi na tebe i nikada te ni za tren nije napustio. Pošto ljudi odrastaju u ovakvom okruženju i sa ovakvim poreklom, možemo li reći da ljudi zapravo odrastaju na Božjem dlanu? (Da.) Da li još uvek imate osećaj gubitka? Da li se iko još oseća negativno? Da li se nekome čini da je Bog napustio ljudski rod? (Ne.) Pa, šta je tačno onda Bog uradio? (Motrio je na ljudski rod.) U sve što čini, Bog nesumnjivo ulaže veliko razmišljanje i brigu. Štaviše, On je Svoje delo oduvek obavljao bezuslovno. On nikada nije od vas zahtevao da znate cenu koju On za vas plaća, kako bi vas naveo da osetite duboku zahvalnost prema Njemu. Da li je Bog ikada to zahtevao od vas? (Nije.) U dugom toku ljudskog života, skoro svako se susreo sa mnogim opasnim situacijama i suočio s mnogim iskušenjima. To je zato što Sotona stoji kraj tebe i što su njegove oči stalno uprte u tebe. Kada te zadesi katastrofa, Sotona uživa u tome; kad te spopadnu nesreće, kad ti ništa ne ide kako treba, kad se zapleteš u Sotoninu mrežu – u svemu tome, Sotona neizmerno uživa. A što se tiče onoga što Bog čini, On te u svakom trenutku štiti, odvlačeći te od nesreće za nesrećom i od katastrofe za katastrofom. Zato kažem da se sve što čovek ima – mir i radost, blagoslovi i lična bezbednost – zapravo nalazi pod Božjom kontrolom; On usmerava i odlučuje o sudbini svakog pojedinca. Da li, međutim, Bog ima preuveličanu predstavu o Svom položaju, kao što neki kažu? Da li Bog tebi izjavljuje: „Ja sam najveći od svih. Ja sam taj koji preuzima odgovornost za vas. Morate Me moliti za milost, a neposlušnost će biti kažnjena smrću“? Da li je Bog ikada ovako zapretio čovečanstvu? (Nije.) Da li je On ikada rekao: „Pošto su ljudi iskvareni, nije ni važno kako se ponašam prema njima i mogu da ih tretiram kako Mi se prohte; ne moram za njih da pravim nikakva solidna uređenja“? Da li Bog ovako razmišlja? Da li je Bog ikada ovako postupao? (Nije.) Naprotiv, Bog se prema svakoj osobi ponaša ozbiljno i odgovorno. On se čak prema tebi ponaša odgovornije od tebe samog. Zar nije tako? Bog ne priča besmislice, ne razmeće se Svojim uzvišenim položajem i nije površan prema ljudima. Umesto toga, On pošteno i ćutke radi stvari koje On Sâm mora da obavi. Te stvari čoveku donose blagoslove, mir i radost. One čoveka mirno i srećno dovode pred lice Boga i u Njegovu porodicu; čovek tada živi pred Bogom i spasenje Božje prihvata normalnim razumom i razmišljanjem. Da li je Bog, dakle, prema čoveku ikada bio dvoličan u Svom delu? Je li ikada bio lažno ljubazan, tako što bi koristio nekoliko lepih reči da bi se prema čoveku odnosio na površan način? (Ne.) Je li Bog ikad rekao jedno, a zatim uradio nešto drugo? Da li je Bog ikada davao prazna obećanja i hvalio se, govoreći ljudima da za njih može da uradi ovo ili da može da im pomogne da urade ono, da bi zatim nestao? (Ne.) Kod Boga nema prevare, nema laži. Bog je veran i istinit u svemu što čini. On je jedini na koga ljudi mogu da računaju; On je Bog kome ljudi mogu da povere svoje živote i sve što imaju. Pošto u Bogu nema prevare, da li bismo mogli reći da je Bog najiskreniji? (Da.) Naravno da bismo mogli! Iako je reč „iskren“ isuviše slaba, isuviše ljudska kad se primeni na Boga, koju drugu reč da upotrebimo? Takva su ograničenja ljudskog jezika. Mada je donekle neprikladno nazivati Boga „iskrenim“, mi ćemo za sada ipak koristiti ovu reč. Bog je veran i iskren. Kada, dakle, govorimo o ovim aspektima, na šta tačno mislimo? Mislimo li na razlike između Boga i čoveka, te na razlike između Boga i Sotone? Da, mogli bismo tako reći. To je zato što čovek u Bogu ne može da vidi ni trunku Sotonine iskvarene naravi. Jesam li u pravu kad ovo kažem? Amen? (Amen!) Ništa od Sotonine rđave naravi ne otkriva se u Bogu. Sve što Bog čini i što otkriva u potpunosti je korisno za čoveka i pomaže mu, učinjeno je isključivo radi zbrinjavanja čoveka, prepuno je života i daje čoveku put koji treba da sledi i smer u kojem treba da se kreće. Bog nije iskvaren a, ako sada još pogledamo i sve ono što Bog čini, možemo li reći da Bog poseduje svetost? Pošto u Bogu nema ničeg od iskvarene naravi ljudske, niti ičeg sličnog sotonskoj suštini iskvarenog čovečanstva, sa ove tačke gledišta možemo sasvim slobodno reći da Bog poseduje svetost. Bog ne pokazuje nikakvu iskvarenost, a dok obavlja Svoje delo, Bog istovremeno otkriva Svoju suštinu, čime se u potpunosti potvrđuje svetost Boga Samoga. Vidite li vi to? Da bismo spoznali svetu suštinu Božju, zadržimo se za sada na ova dva aspekta: prvo, u Bogu nema ni trunke iskvarene naravi, i drugo, suština Božjeg dela na čoveku omogućava čoveku da vidi Božju suštinu, koja je u celosti pozitivna. Jer, sve ono što svaki deo Božjeg dela donosi čoveku, u potpunosti je pozitivno. Pre svega, Bog zahteva od čoveka da bude pošten – zar to nije pozitivno? Bog daje čoveku mudrost – zar to nije pozitivno? Bog čoveka osposobljava da razlikuje dobro od zlo – zar to nije pozitivno? On čoveku dozvoljava da shvati smisao i vrednost ljudskog života – zar to nije pozitivno? On čoveku dozvoljava da suštinu ljudi, događaja i stvari sagleda u skladu sa istinom – zar to nije pozitivno? Jeste. A rezultat svega toga je da Sotona više ne obmanjuje čoveka, da Sotona čoveku više neće nanositi zlo, niti ga kontrolisati. Drugim rečima, ove stvari ljudima omogućavaju da se potpuno oslobode Sotonine iskvarenosti, te da tako postepeno krenu putem bogobojažljivosti i izbegavanja zla. Koliko ste daleko dosad odmakli na tom putu? Teško je reći, zar ne? Ali, jeste li sad barem počeli da shvatate kako Sotona kvari čoveka, koje su stvari rđave, a koje negativne? Sada se bar krećete pravim putem u životu. Može li se tako reći? Naravno da može.

Ima nešto u vezi sa svetošću Božjom o čemu moramo u zajedništvu popričati. Na osnovu svega što ste čuli i shvatili, ko od vas može da kaže šta je Božja svetost? Na šta se odnosi svetost Božja o kojoj govorim? Razmislite na trenutak o tome. Da li je Božja svetost Njegova istinitost? Da li je Božja svetost Njegova vernost? Da li je Božja svetost Njegova nesebičnost? Je li to Njegova smernost? Njegova ljubav prema čoveku? Bog čoveku besplatno daruje istinu i život – je li to Njegova svetost? Jeste, sve je to Njegova svetost. Sve ovo što Bog otkriva jedinstveno je i ne postoji u iskvarenom čovečanstvu, niti se može videti kod ljudi. Ni tračak toga ne može se videti tokom procesa Sotoninog kvarenja čoveka, niti u Sotoninoj iskvarenoj naravi, kao ni u suštini i prirodi Sotone. Sve što Bog ima i jeste jedinstveno je; jedino Sâm Bog ima i poseduje ovu vrstu suštine. U ovom trenutku našeg razgovora, da li je neko od vas među ljudima video nekoga tako svetog kao što sam upravo opisao? (Nije.) Postoji li, dakle, neko s takvom svetošću među idolima, slavnim ljudima ili velikanima koje obožavate? (Ne.) Da li mi, dakle, preterujemo kad kažemo da je Božja svetost jedinstvena? Naravno da ne preterujemo. Povrh toga, sveta Božja jedinstvenost ima i svoju praktičnu stranu. Da li između svetosti o kojoj sada govorim, i svetosti o kojoj ste ranije mislili ili ste je zamišljali, postoji neki nesklad? (Da.) Postoji veoma veliki nesklad. Na šta ljudi često misle kad govore o svetosti? (Na izvesna spoljna ponašanja.) Kada ljudi za neko ponašanje ili za nešto drugo kažu da je sveto, oni to čine samo zato što u tome vide nešto čisto ili prijatno za čula. Sve su ove stvari, međutim, lišene prave suštine svetosti – to je aspekt doktrine. Osim ovoga, na šta se odnosi praktični aspekt one svetosti koju ljudi zamišljaju? Da li je to uglavnom ono što oni zamišljaju ili procenjuju da jeste? Primera radi, dešava se da poneki budista umre dok praktikuje svoju veru, da ode sa ovog sveta dok spava u sedećem položaju. Neki za takve kažu da su se posvetili i odleteli na nebo. Ovo je takođe proizvod mašte. Ima, zatim, i onih koji misle da vila koja doleće s neba takođe poseduje svetost. Ljudski koncept reči „sveto“ zapravo je oduvek bio samo nekakva šuplja fantazija i teorija koja, u osnovi, ne poseduje stvarnu suštinu i koja, uz to, nema nikakve veze sa suštinom svetosti. Suština svetosti je istinska ljubav, ali i više od toga – ona je suština istine, pravednosti i svetlosti. Reč „sveto“ prikladna je samo kada se primeni na Boga; nijedna od stvorenih stvari nije dostojna da se nazove „svetom“. Čovek ovo mora da shvati. Mi ćemo od sada reč „sveto“ primenjivati isključivo na Boga. Je li ovo prikladno? (Jeste.)

Trikovi koje Sotona koristi da bi iskvario čoveka

Vratimo se sada na priču o sredstvima koja Sotona koristi da čoveka iskvari. Maločas smo govorili o raznim načinima na koje Bog deluje na čoveka i koje svako od vas može da iskusi na sebi, tako da o ovome neću isuviše detaljno govoriti. U vašim srcima, međutim, možda nije najjasnije koje sve trikove i strategije Sotona koristi da bi čoveka iskvario, ili barem nemate neko konkretno znanje o njima. Da li bi bilo korisno da o tome ponovo govorim? Želite li da naučite nešto o tome? Možda će neki od vas upitati: „Zašto opet pričati o Sotoni? Čim se pomene Sotona, mi se ljutimo, a kad čujemo njegovo ime, potpuno nas preplave brige.“ Ma koliko da vam je neprijatno, morate se suočiti sa činjenicama. Ove stvari se moraju jednostavno izraziti i razjasniti da bi ih čovek razumeo; u suprotnom, čovek se ne može zaista otrgnuti od Sotoninog uticaja.

Ranije smo pričali o pet načina na koje Sotona čoveka kvari, u koje spadaju i Sotonini trikovi. Načini na koje Sotona kvari čoveka samo su površinski sloj; mnogo podmukliji su trikovi, skriveni ispod ove površine, pomoću kojih Sotona postiže svoje ciljeve. Koji su to trikovi? Samo napred, sumirajte ih. (On vara, zavodi i prisiljava.) Što više ovih trikova da navedete, to ste bliže odgovoru. Izgleda da vas je Sotona jako povredio i da imate snažna osećanja u vezi s tim. (On, takođe, koristi lažnu retoriku. On utiče na ljude i nasilno ih okupira.) Nasilna okupacija – ovo ostavlja naročito dubok utisak. Ljudi se plaše Sotonine nasilne okupacije. Ima li još trikova? (On nasiljem nanosi zlo ljudima, preti im, daje im primamljive ponude i laže ih.) Laganje je jedna od stvari koje čini. Sotona laže da bi mogao da te prevari. Kakva je priroda laganja? Zar laganje nije isto što i varanje? Cilj laganja je, zapravo, da te prevari. Ima li još trikova? Navedite Mi sve Sotonine trikove za koje znate. (On iskušava, nanosi zlo, zaslepljuje i obmanjuje.) Većina vas gaji ista osećanja prema ovoj obmani. Šta još? (On kontroliše čoveka, čvrsto ga drži, zastrašuje ga i odvraća ga od vere u Boga.) Poznato Mi je sveukupno značenje onoga o čemu govorite i to je dobro. Pošto svi znate ponešto o ovome, hajde da sada sve ove trikove sumiramo.

Postoji šest glavnih trikova koje Sotona koristi da bi iskvario čoveka

Prvi se sastoji u kontroli i prinudi. Drugim rečima, Sotona će učiniti sve što je u njegovoj moći da bi preuzeo kontrolu nad tvojim srcem. Šta znači „prinuda“? To znači da te, pomoću pretnji i silovitih taktika, prisiljava da mu se pokoriš, navodeći te da razmišljaš o posledicama ako to ne učiniš. Ti se plašiš i ne usuđuješ se da mu se suprotstaviš, te mu se stoga potčinjavaš.

Drugi trik je varanje i prevara. Šta se podrazumeva pod „varanjem i prevarom“? Sotona izmišlja neke priče i laži, na prevaru te navodeći da mu poveruješ. On ti nikad ne govori da je čoveka stvorio Bog, ali ti, isto tako, nikad neće direktno reći da te nije stvorio Bog. On uopšte i ne koristi reč „Bog“, već neku drugu reč kao zamenu, čime te zapravo obmanjuje tako da ti, u osnovi, nemaš pojma o postojanju Boga. Naravno, „prevara“ obuhvata ne samo ovaj, već i mnoge druge aspekte.

Treći Sotonin trik je prisilna indoktrinacija. Čime se ljudi prisilno indoktriniraju? Da li se prisilna indoktrinacija vrši po čovekovom sopstvenom izboru? Da li se ona vrši uz čovekov pristanak? Ne, nikako. Čak i ako ne daš svoj pristanak, ti povodom toga ne možeš ništa da preduzmeš. Sotona te, a da ti toga nisi ni svestan, indoktrinira, usađuje ti u glavu svoje ideje, svoja životna pravila i svoju suštinu.

Četvrti trik je zastrašivanje i namamljivanje. Drugim rečima, Sotona te pomoću raznih trikova navodi da ga prihvatiš, slediš i da radiš u njegovoj službi. Učiniće sve da postigne svoje ciljeve. Ponekad ti pruža sitne usluge, sve vreme te mameći da počiniš greh. Ako ga ne slediš, naneće ti patnju zbog toga, kazniće te i na sve moguće načine će te napadati i kovati zaveru protiv tebe.

Peti trik je obmanjivanje i paraliza. „Obmanjivanje i paraliza“ je trik kojim Sotona ljudima usađuje milozvučne reči i ideje, koje su u skladu s njihovim predstavama i zvuče uverljivo, tako da izgleda kao da on tobože brine o telesnoj situaciji ljudi, o njihovim životima i budućnosti, dok mu je, u stvari, jedini cilj da te prevari. On te, zatim, parališe tako da više ne znaš šta je ispravno, a šta pogrešno, usled čega ti nesvesno bivaš prevaren i padaš pod njegovu kontrolu.

Šesti trik je uništenje tela i uma. Koji deo čoveka Sotona uništava? Sotona ti uništava razum, čineći te nemoćnim da mu se odupreš, što znači da se tvoje srce, malo po malo, okreće ka Sotoni uprkos tvojoj volji. On svakodnevno usađuje ove stvari u tebe, svaki dan koristi kulturu i ove ideje da utiče na tebe i da te pripremi, potkopavajući malo po malo tvoju volju, tako da ti na kraju više i ne želiš da budeš dobra osoba, ne želiš više da se zalažeš za ono što nazivaš „pravdom“. Nesvesno, ti više nemaš snagu volje da plivaš uzvodno, već radije puštaš da te struja nosi. „Uništenje“ znači da Sotona ljude toliko muči da oni više ne liče na ljudska bića, već postaju senke onoga što su nekad bili. Upravo u tom trenutku Sotona kreće u napad, hvata ih i proždire.

Svaki od ovih trikova, koje Sotona koristi da bi ljude iskvario, čoveka čini nemoćnim da mu se odupre; svaki od njih za čoveka može biti smrtonosan. Drugim rečima, sve što Sotona radi i svi trikovi koje koristi mogu dovesti do toga da postaneš izrod, mogu te staviti pod Sotoninu kontrolu i uvući te u živo blato greha i zla. Takvi su trikovi koje Sotona koristi da bi iskvario čoveka.

Možemo reći da je Sotona rđav, ali, da bismo to potvrdili, moramo sagledati kakve su posledice Sotoninog kvarenja čoveka i koje to naravi i suštine on donosi čoveku. Pošto svi već znate nešto o ovome, da vas čujem. Koje su posledice Sotoninog kvarenja ljudi? Koje iskvarene naravi oni izražavaju i otkrivaju? (Nadmenost i oholost, sebičnost i podlost, pokvarenost i obmanjivanje, podmuklost i zloba, kao i potpuni nedostatak ljudskosti.) U celini uzev, možemo reći da oni nemaju ljudskosti. Pustimo sada i ostalu braću i sestre da govore. (Kad Sotona iskvari čoveka, on najčešće postaje nadmen i samopravedan, umišljen i uobražen, pohlepan i sebičan. Smatram da su ovo najozbiljniji problemi.) (Nakon što Sotona ljude iskvari, oni ne prežu ni pred čim da bi stekli materijalne stvari i bogatstvo. Oni čak postaju neprijateljski nastrojeni prema Bogu, opiru Mu se, bune se protiv Njega i gube savest i razum koje čovek treba da poseduje.) Ono što ste ispričali u osnovi je jedno te isto, doduše uz neke sitnije razlike; neki od vas su, jednostavno, obuhvatili više sitnijih pojedinosti. Da rezimiramo, ono što se najviše ističe kod iskvarenog čoveka jesu nadmenost, obmanjivanje, zloba i sebičnost. Svi ste, međutim, prevideli istu stvar. Ljudi nemaju savest, izgubili su razum i u sebi nemaju više ljudskosti – ali ima još jedna veoma važna stvar koju niste spomenuli, a to je „izdaja“. Krajnja posledica ovih naravi, prisutnih u svakom čoveku kojeg je Sotona iskvario, jeste njihova izdaja Boga. Ma šta Bog ljudima govorio i ma šta na njima radio, oni se ne obaziru na ono za šta znaju da je istina. Drugim rečima, oni više ne priznaju Boga i oni Boga izdaju; ovo je posledica Sotoninog kvarenja čoveka. Isto važi za sve iskvarene naravi čovekove. Među načinima koje Sotona koristi da iskvari čoveka – znanje koje ljudi stiču, nauka koju poznaju, njihovo razumevanje sujeverja i tradicionalnih kultura, te društveni trendovi – postoji li neki način koji čovek može da upotrebi da kaže šta je pravedno, a šta nepravedno? Postoji li nešto što čoveku može pomoći da spozna šta je sveto, a šta rđavo? Da li postoje neki standardi po kojima se ove stvari mogu meriti? (Ne.) Ne postoje standardi, niti ikakva osnova, koji bi čoveku mogli da budu od pomoći. Čak i ako ljudi možda znaju za reč „sveto“, među njima nema nikoga ko bi zaista znao njeno značenje. Mogu li, dakle, ove stvari koje Sotona donosi čoveku pomoći ljudima da saznaju istinu? Mogu li one čoveku pomoći da živi sa više ljudskosti? Mogu li one čoveku pomoći da živi tako da može više da obožava Boga? (Ne.) Očigledno je da one čoveku ne mogu pomoći da obožava Boga ni da razume istinu, niti mu mogu pomoći da sazna šta je svetost a šta je rđavost. Čovek se, naprotiv, sve više izopačuje i sve se više udaljava od Boga. To je razlog zbog kojeg kažemo da je Sotona rđav. Nakon što smo secirali veliki deo rđave tvari od koje je Sotona sačinjen, da li ste u Sotoni uočili ijedan element svetosti, bilo u njegovoj tvari ili u vašem razumevanju njegove suštine? (Ne.) Toliko je sigurno. Jeste li, dakle, uočili bilo koji aspekt Sotonine suštine koji bi imao bilo kakvu sličnost s Bogom? (Ne.) Da li ijedan Sotonin izraz ima bilo kakve sličnosti s Bogom? (Ne.) Zato sada želim da vas pitam: možete li svojim rečima da kažete šta je zapravo Božja svetost? Pre svega, s čim u vezi se koristi izraz „Božja svetost“? Da li se on koristi u vezi s Božjom suštinom? Ili se, pak, koristi u vezi sa nekim aspektom Njegove naravi? (Koristi se u vezi s Božjom suštinom.) Moramo jasno da odredimo uporište iz kojeg ćemo pristupati našoj željenoj temi. Ove se reči koristi u vezi s Božjom suštinom. Budući da smo, najpre, Sotoninu rđavost koristili kao kontrast za Božju suštinu, da li ste nešto od Sotonine suštine videli u Bogu? A šta je sa suštinom čovečanstva? (Ne, nismo. Bog nije ni nadmen, ni sebičan, niti je sklon izdaji, te iz toga vidimo kako se otkriva sveta suština Božja.) Ima li još nešto da se ovome doda? (U Bogu nema ni traga od iskvarene naravi Sotonine. Ono što Sotona ima u celosti je negativno, dok Bog poseduje isključivo ono što je pozitivno. Vidimo da je Bog uvek bio na našoj strani, motrio na nas i čuvao nas, od vremena kada smo bili veoma mali, tokom čitavog našeg života, sve do danas, a naročito onda kad smo bili zbunjeni i kad smo skretali s puta. Kod Boga nema prevare, nema varanja. On govori razgovetno i jednostavno, a to je takođe prava Božja suština.) Vrlo dobro! (Ništa od iskvarene naravi Sotonine ne možemo da vidimo u Bogu; kod Njega nema dvoličnosti, nema hvalisanja, nema praznih obećanja i nema prevare. Bog je Jedini u koga čovek može da veruje. Bog je veran i iskren. Iz dela Božjeg vidimo da Bog ljudima govori da budu pošteni, daruje im mudrost, osposobljava ih da razlikuju dobro od zla i da razaznaju različite ljude, događaje i stvari. U tome možemo da vidimo Božju svetost.) Jeste li završili? Da li ste zadovoljni onim što ste rekli? Koliko u vašim srcima zaista ima razumevanja Boga? I u kojoj meri shvatate svetost Božju? Znam da u srcu svakoga od vas postoji određeni nivo opažajnog razumevanja, jer svaki pojedinac može na sebi da oseti Božje delo i da, u različitom stepenu, zadobije mnoge stvari od Boga: blagodat i blagoslove, prosvećenje i prosvetljenje, te sud Božji i grdnju, a zahvaljujući svemu tome, čovek stiče neko jednostavno razumevanje Božje suštine.

Mada se Božja svetost, o kojoj danas razgovaramo, većini ljudi može činiti čudnom, mi smo sada ipak započeli ovu temu i vi ćete o njoj steći dublje razumevanje dok hodate putem koji je pred vama. To će od vas zahtevati da je postepeno osećate i shvatate kroz sopstvena iskustva. Zbog vašeg, na percepciji zasnovanog, razumevanja Božje suštine, vama za sada još uvek treba dosta vremena da to naučite, potvrdite, osetite i doživite, sve dok jednog dana, iz samog središta svoga srca, ne budete spoznali da „svetost Božja“ zapravo znači da Božja suština nema mane, da su Božja ljubav, kao i sve ono što Bog čoveku pruža, nesebični, a spoznaćete i da je Božja svetost neokaljana i besprekorna. Ovi aspekti Božje suštine nisu puke reči koje On koristi da bi se hvalio Svojim identitetom, već Bog svoju suštinu koristi da bi se prema svakom pojedincu odnosio s tihom iskrenošću. Drugim rečima, Božja suština nije prazna, niti je teorijska ili doktrinarna, a svakako ne predstavlja neku vrstu znanja. Ona za čoveka nije vrsta obrazovanja; umesto toga, ona je istinsko otkrivenje Božjih postupaka i razotkrivena suština onoga što Bog ima i što jeste. Čovek treba da poznaje tu suštinu i da je razume, jer sve što Bog čini i svaka reč koju izgovori ima veliku vrednost i veliki značaj za svaku osobu. Tek kad shvatiš Božju svetost, moći ćeš zaista da veruješ u Boga; tek kad shvatiš Božju svetost, moći ćeš da shvatiš pravo značenje reči „Sâm Bog, jedinstveni“. Nećeš više maštati, nećeš smatrati da, osim ovog, postoje i drugi putevi kojima bi mogao da kreneš, niti ćeš više biti spreman da izdaš sve ono što je Bog za tebe uredio. Pošto je suština Božja sveta, to znači da samo kroz Boga možeš ići kroz život pravednim putem svetlosti, da samo kroz Boga možeš spoznati smisao života; jedino kroz Boga možeš da živiš pravu ljudskost i da istinu istovremeno imaš i spoznaješ je. Samo kroz Boga možeš iz istine da dobiješ život. Jedino ti Sam Bog može pomoći da se kloniš zla i samo On te može izbaviti od zla i vlasti Sotonine. Osim Boga, niko te i ništa ne može spasiti iz mora stradanja, da više ne patiš. To je ono što suština Božja određuje. Jedino te Sam Bog spasava tako nesebično; samo je Bog naposletku odgovoran za tvoju budućnost, tvoju sudbinu i tvoj život; On je taj koji sve stvari uređuje tebe radi. To je nešto što nijedno stvoreno ili nestvoreno biće ne može da postigne. Jer ništa stvoreno i nestvoreno ne poseduje suštinu nalik suštini Božjoj, nijedna osoba ni stvar nije sposobna da te spasi, niti da te povede. U tome je značaj Božje suštine za čoveka. Možda osećate da bi reči koje sam izgovorio mogle da vam, u načelu, malčice pomognu. Ako, međutim, tragaš za istinom, ako voliš istinu, jednog ćeš dana iskusiti kako će ti ove reči ne samo promeniti sudbinu, već će te, povrh toga, izvesti na pravi put ljudskog života. Vi ovo razumete, zar ne? Da li vas sada, dakle, zanima da spoznate Božju suštinu? (Da.) Lepo je čuti da ste zainteresovani. Ovde ćemo, za danas, završiti temu našeg zajedništva koja se odnosi na spoznavanje Božje svetosti.

*　　　　*　　　　*

Hteo bih da s vama popričam o nečemu što ste uradili na početku našeg današnjeg okupljanja, a što Me je iznenadilo. Neki od vas su u sebi možda gajili zahvalnost, možda ste se osećali zahvalno, pa je ta vaša emocija izazvala odgovarajuću akciju. Ono što ste uradili nije nešto na čemu bi vam trebalo zamerati; ono nije ni ispravno ni pogrešno. Ali bih voleo da shvatite nešto. Šta je to što bih želeo da shvatite? Najpre bih hteo da vas pitam o onome što ste upravo sad uradili. Da li ste Mi se klanjali padanjem ničice ili klečanjem? Može li Mi iko to reći? (Verujemo da je to bilo padanjem ničice.) Ako verujete da je to bilo padanjem ničice, kakvo je onda značenje toga? (Klanjanje.) A kakvo je onda klanjanje klečanjem? Na ovu temu nismo dosad imali zajedništvo, ali danas osećam da je to neophodno. Padate li ničice na uobičajenim okupljanjima? (Ne.) Da li padate ničice dok izgovarate molitve? (Da.) Da li padate ničice svaki put kada se molite ako okolnosti to dozvoljavaju? (Da.) To je dobro. Ono što bih, međutim, želeo da danas shvatite, jeste da Bog prihvata savijanje kolena samo od dve vrste ljudi. Ne moramo da konsultujemo Bibliju, niti dela i postupke bilo koje duhovne ličnosti. Umesto toga, Ja ću vam, ovde i sada, reći nešto istinito. Kao prvo, klanjanje padanjem ničice i klanjanje klečanjem nisu jedno te isto. Zašto Bog prihvata savijanje kolena onih koji padaju ničice dok se klanjaju? To je zato što Bog tu osobu zove k sebi i traži od nje da prihvati Božji nalog, te joj stoga Bog dozvoljava da se pred Njim padne ničice. Ovo je prva vrsta ljudi. Druga vrsta je klanjanje klečanjem, koje obavlja neko ko se plaši Boga i kloni se zla. Postoje samo ove dve vrste ljudi. Kojoj, dakle, vrsti vi pripadate? Možete li to da kažete? Ovo je istina, iako ona možda malo vređa vaša osećanja. O savijanju kolena ljudi tokom molitve nema se šta reći – to je ispravno i onako je kako treba da bude, jer kad se ljudi mole to je uglavnom molitva za nešto, otvaranje srca Bogu i suočavanje s Njim licem u lice. To je komunikacija i razmena, od srca srcu, sa Bogom. Klanjanje na kolenima ne bi trebalo da bude puka formalnost. Ne želim da vam zamerim zbog ovoga što ste danas uradili. Samo želim da vam to razjasnim, kako biste razumeli ovo načelo – znate to, zar ne? (Da, znamo.) Ovo vam govorim zato da se to ne bi ponovilo. Imaju li ljudi, dakle, bilo kakvu priliku da padnu ničice i da kleknu pred licem Božjim? Nije da se takva prilika nikad neće pojaviti. Taj dan će doći, pre ili kasnije, ali sada nije vreme za to. Shvatate li? Jeste li se zbog toga uznemirili? (Ne.) Dobro je. Možda će vas ove reči motivisati ili nadahnuti da svojim srcem spoznate nevolju koja trenutno postoji između Boga i čoveka, kao i kakav je aktuelni odnos između Boga i čoveka. Iako smo o ovome nedavno razgovarali i razmenili mišljenja, čovekovo razumevanje Boga još uvek je daleko od dovoljnog. Pred čovekom je i dalje dug put koji mora da pređe u svom nastojanju da razume Boga. Nije Mi namera da vas nateram da to iz ovih stopa učinite, niti da ishitreno izražavate ovu vrstu težnji i osećanja. Ono što ste danas uradili može otkriti i izraziti vaša prava osećanja, i Ja sam ih osetio. Dok ste to radili, Ja sam želeo samo da ustanem i saopštim vam Svoje lepe želje, jer vam svima želim da budete dobro. Prema tome, svakom Svojom rečju i svakim postupkom, Ja dajem sve od sebe da vam pomognem i da vas usmerim, kako biste mogli da steknete ispravno razumevanje i ispravan pogled na sve stvari. Vi ovo možete da shvatite, zar ne? (Da.) Dobro je. Iako ljudi poseduju izvesno razumevanje različitih Božjih naravi, raznih aspekata onoga što Bog ima i što jeste, kao i dela koje Bog obavlja, glavnina tog razumevanja ne ide dalje od čitanja reči na stranicama knjige, od njihovog načelnog razumevanja, ili, pak, od samog razmišljanja o njima. Ono što ljudima najviše nedostaje jeste istinsko razumevanje i uvid, koji nastaju iz stvarnog iskustva. Mada Bog koristi različite metode da bi ljudska srca probudio, može se reći da ljudsko srce mora da pređe dug put pred sobom da bi se probudilo u onoj meri u kojoj je sposobno za to. Ne želim da vidim da se iko oseća kao da ga je Bog ostavio da se smrzne na hladnoći, da ga je Bog napustio ili da mu je okrenuo leđa. Sve što želim da vidim jeste da svi koračate putem traganja za istinom i težnje ka razumevanju Boga, kako hrabro marširate napred, nepokolebljivo odlučni, bez ikakvih bojazni ili tereta. Bez obzira na greške koje ste počinili, ma koliko da ste daleko odlutali i ma koliko da ste ozbiljno prestupili, nemojte da dozvolite da vam to postane teret ili višak prtljaga, koji ćete morati da nosite sa sobom u svom stremljenju ka razumevanju Boga. Samo nastavite da marširate dalje. U svakom trenutku, Božja namera da spase čoveka se nikada ne menja; To je najdragoceniji deo Božje suštine. Da li se sada osećate malo bolje? (Da.) Nadam se da ćete moći pravilno da pristupite svim stvarima i rečima koje sam izgovorio. Hajde, onda, da ovde završimo naše današnje zajedništvo. Zbogom!

11. januar 2014. godine