165. Slava je stigla na Sion i Božje prebivalište se pojavilo. Pronosi se slavno i sveto ime, koje svi narodi veličaju. O, Svemogući Bože! Poglavar vaseljene, Hristos poslednjih dana – On je blistavo Sunce, osvanulo nad gorom Sionskom, koja se veličanstveno i grandiozno nadvija nad celom vaseljenom…

Bože Svemogući! Tebi u slavu kličemo, igramo i pevamo. Ti si uistinu naš Iskupitelj, veliki Car vaseljene! Stvorio si grupu pobednika i ispunio Božji plan upravljanja. Svi će narodi na tu goru pohrliti. Svi će narodi kleknuti pred prestolom! Ti si jedini pravi Bog i zaslužuješ slavu i čast. Svi blagoslovi, slava i vlast pripadaju prestolu! Izvor života teče sa prestola, zaliva i hrani mnoštvo Božjeg naroda. Život se svakim danom menja; prate nas nova svetlost i otkrovenja, stalno nam dajući nove uvide o Bogu. Kroz svoja iskustva postajemo sasvim sigurni u vezi s Bogom. Njegove se reči se stalno ispoljavaju, a ispoljavaju se među onima koji su u pravu. Zaista smo veoma blagosloveni! Svakodnevno se s Bogom susretati licem u lice, razgovarati s Njim o svemu i davati Mu suverenitet nad svime. Pažljivo razmišljamo o Božjoj reči dok naša srca počivaju u Bogu, i tako dolazimo pred Boga, gde primamo Njegovu svetlost. Mi svakoga dana svoje živote, postupke, reči, misli i ideje živimo unutar Božje reči i u stanju smo da ih u svakom trenutku razlikujemo. Božja reč udeva konac u iglu; nenadano, stvari skrivene u nama, jedna za drugom, izlaze na videlo. Zajedništvo s Bogom ne trpi nikakva odlaganja; Bog razotkriva naše misli i ideje. Svakog trenutka živimo pred Hristovim sedištem, gde bivamo podvrgnuti sudu. Svaki kutak našeg tela još uvek zauzima Sotona. Zarad obnove Božjeg suvereniteta, danas Njegov hram mora biti očišćen. Da bi nas Bog u celosti zaposeo, moramo ući u borbu na život i smrt. Tek kad naše staro „ja“ bude razapeto na krst, vaskrsli će Hristov život moći da preuzme vrhovnu vlast.

Duh Sveti sad kreće u juriš na svaki naš kutak, kako bi poveo bitku za našu obnovu! Dokle god smo spremni da se odreknemo sebe i voljni da sarađujemo s Bogom, On će nas zacelo u svakom trenutku prosvetljavati i iznutra pročišćavati, te iznova pridobiti ono što je Sotona zauzeo, kako bi mogao da nas što je moguće pre upotpuni. Nemoj traćiti vreme – svaki trenutak proživi unutar Božje reči. Budi sazdan od svetaca, budi uveden u carstvo i, zajedno s Bogom, zakorači u slavu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 1. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

166. Filadelfijska crkva poprimila je svoj oblik, što je u celosti zasluga blagodati i milosti Božje. Bogoljubivo srce rađa se u mnoštvu svetaca, koji su nepokolebljivi na svom duhovnom putovanju. Oni se čvrsto drže verovanja u to da se jedan istiniti Bog ovaplotio i da je On Glava vaseljene, koja zapoveda svim stvarima: Ovo je potvrđeno od Duha Svetoga i ta je činjenica čvrsta kao stena! Ovo se nikada neće promeniti!

O, Svemogući Bože! Ti si taj koji je danas otvorio naše duhovne oči, dopuštajući slepima da progledaju, hromima da prohodaju i gubavima da ozdrave. Ti si taj koji je otvorio prozor ka nebu, dopuštajući nam da spoznamo tajne duhovnog carstva. Tvoje nemerljivo delo i Tvoja neizmerna milost omogućili su nam da budemo prožeti Tvojim svetim rečima i spaseni od naše ljudskosti, koju je Sotona iskvario. Mi smo Tvoji svedoci!

Dugo si bio skriven, ponizno i u tišini. Prošao si kroz vaskrsenje nakon smrti, kroz stradanje na raspeću, kroz radosti i tuge ljudskog života, kroz progone i nedaće; doživeo si i okusio bol ljudskog sveta, a i doba Te je napustilo. Ovaploćeni Bog je Sȃm Bog. Zarad volje Božje spasao si nas iz đubrišta, desnicom si nas Svojom podigao i blagodat nam Svoju podario. Ne štedeći bola, Ti si Svoj život u nama skovao; cena koju si platio Svojom krvlju, znojem i suzama očvrsnula je na telima svetaca. Mi smo produkt^[a] Tvog mukotrpnog truda; mi smo cena koju si platio.

O, Svemogući Bože! Zbog Tvoje dobrote i milosti, Tvoje pravednosti i Tvog veličanstva, zbog Tvoje svetosti i poniznosti, svi će se narodi pred Tobom pokloniti i obožavati Te vo vjeki vjekova.

Ti si danas upotpunio sve crkve – filadelfijsku crkvu – i na taj način ispunio Svoj plan upravljanja za 6000 godina. Sveci mogu ponizno da Ti se potčine, povezani u duhu i oponašajući Te u ljubavi, spojeni sa središtem izvora. Živa voda života protiče bez prestanka, spirajući i čisteći sve blato i mutnu vodu u crkvi, još jednom pročišćujući Tvoj hram. Spoznali smo praktičnog istinitog Boga, koračali unutar Njegovih reči, prepoznali smo svoje funkcije i dužnosti i učinili sve što je u našoj moći da sebe damo za dobrobit Crkve. Bivajući uvek tihi pred Tobom, mi moramo voditi računa o delu Duha Svetoga, kako Tvoje delo ne bi ostalo sputano u nama. Među svecima vlada uzajamna ljubav, tako da čvrstina jednih nadoknađuje propuste drugih. Oni su u svako doba sposobni da koračaju u duhu, prosvećeni i obasjani Svetim Duhom. Oni istinu sprovode u delo od trenutka kada su je razumeli. Oni idu ukorak sa novom svetlošću i slede Božje stope.

Koračati zajedno sa Bogom znači aktivno sarađivati s Njim, dopustiti Mu da preuzme kontrolu. Sve naše ideje, predstave, mišljenja i sekularne zavrzlame iščezavaju kao dim u vazduhu. Bogu prepuštamo vrhovnu vlast nad našim duhom, koračamo zajedno s Njim i tako dostižemo uznesenost, prevazilazeći ovaj svet, dok naš duh nesputan leti i biva oslobođen: takav je ishod kada Bog Svemogući postane Car. Kako onda da ne igramo i ne pevamo Njemu u slavu, nudeći Mu naše hvalospeve, nudeći Mu nove himne?

Mnogi su zaista načini da se veliča Bog: prizivanje Njegovog imena, približavanje Njemu, razmišljanje o Njemu, čitanje molitava, zajedništvo, meditacija i promišljanje, molitve, pesme i hvalospevi. Sve ove vrste veličanja nude uživanje, a tu je i pomazanje; veličanje Boga daje nam snagu, ali ujedno predstavlja i breme. U veličanju je vera, ali i novi uvidi.

Aktivno sarađujte s Bogom, uskladite se u svojoj službi i postanite jedno, ostvarite namere Boga Svemogućeg, požurite da što pre postanete sveto duhovno telo, pogazite Sotonu i stavite tačku na njegovu sudbinu. Filadelfijska crkva uznesena je u prisustvo Božje i otkrivena u Njegovoj slavi.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 2. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

a. Izvorni tekst ne sadrži reč „produkt“.

167. Pobednički kralj seda na Svoj slavni presto. Ostvario je iskupljenje i sav Svoj narod poveo da se pojavi u slavi. U rukama Svojim drži vaseljenu, a Svojom je božanskom mudrošću i snagom sagradio i učvrstio Sion. Svojim veličanstvom On sudi grešnome svetu; presudio je svim nacijama i svim narodima, zemlji i morima i svim živim stvorovima u njima, kao i onima koji su se napili preljubničkog vina. Bog će im zacelo suditi i sigurno će se naljutiti na njih, razotkrivajući time veličanstvo Boga, čija je presuda trenutna i izriče se bez odlaganja. Oganj gneva Njegovog zacelo će spaliti njihove gnusne zločine i nesreća će ih zadesiti u svakom trenutku; neće za njih biti bekstva i oni neće imati gde da se skriju, plakaće i škrgutati zubima, i na sebe će navući propast.

Pobednički sinovi, ljubljeni od Boga, zacelo će ostati u Sionu, da više nikad iz njega ne odu. Mnogobrojni će narodi pažljivo slušati Njegov glas, oprezno će paziti na Njegove postupke, a zvuci njihovog hvalospeva neće nikad utihnuti. Jedan istiniti Bog se javio! Duhom ćemo biti sigurni u Njega i u stopu Ga slediti; svom ćemo snagom jurnuti napred i nećemo više oklevati. Smak sveta odvija se pred nama; pravilan crkveni život, kao i ljudi, događaji i stvari koje nas okružuju, čak i sada pojačavaju našu obuku. Pohitajmo da povratimo svoja srca, koja su toliko zaljubljena u svet! Pohitajmo da povratimo svoju viziju, koja je toliko zamagljena! Hajde da držimo korak, kako ne bismo prekoračili granice. Hajde da zaćutimo, kako bismo mogli da hodamo u Božjoj reči i da više ne osporavamo vlastitu ćar i gubitke. Ah, odbacite je – tu svoju pohlepnu naklonost prema sekularnom svetu i bogatstvu! Ah, oslobodite je se – svoje privrženosti muževima, kćerima i sinovima! Ah, okrenite im leđa – svojim stavovima i predrasudama! Ah, probudite se; vremena je malo! Uznesite pogled, uznesite pogled iz dubina svoga duha, a kontrolu prepustite Bogu. Šta god da se desi, nemojte se pretvoriti u drugu Lotovu ženu. Kako je žalosno biti odbačen! Kako žalosno, zaista! Ah, probudite se!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 3. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

168. Planine i reke se menjaju, vode teku svojim tokom, a čovekov život ne traje poput zemlje i neba. Samo Svemogući Bog je večni i vaskrsli život, koji traje, generaciju za generacijom, zauvek! Sve stvari i svi događaji u Njegovim su rukama, a Sotona Mu je pod nogama.

Danas, zahvaljujući predodređenom Božjem izboru, On nas izbavlja iz Sotoninog stiska. On je zaista naš Iskupitelj. Večni, vaskrsli Hristov život zaista je skovan u nama, sudbinski nas predodređujući da se povežemo sa Božjim životom, kako bismo zaista mogli da se suočimo sa Njim, da Ga jedemo, pijemo i uživamo u Njemu. Ovo je nesebična žrtva koju je Bog dao po cenu krvi Svog srca.

Godišnja doba dolaze i odlaze, prolazeći kroz vetar i mraz, srećući se sa tolikim životnim patnjama, progonima i nevoljama, sa tolikim odbacivanjima i klevetama u svetu, tolikim vladinim lažnim optužbama, pa ipak, ni Božja vera ni Njegova rešenost nisu ni najmanje oslabljene. Svesrdno posvećen Božjoj volji i Božjem upravljanju i planu, kako bi oni mogli da se ostvare, On ostavlja po strani Svoj sopstveni život. Za sav Svoj mnogobrojni narod, On daje sve od sebe, pažljivo ga hraneći i zalivajući. Bez obzira na to koliko smo zaostali ili teški, mi moramo samo da se pokorimo pred Njim i vaskrsli Hristov život će promeniti našu staru prirodu… Zarad svih ovih prvorođenih sinova, On neumorno radi, odričući se hrane i odmora. Koliko dana i noći, kroz koliko žarku vrućinu i ledenu hladnoću, On svesrdno gleda u Sionu.

Svet, dom, posao i sve, potpuno napušteno, rado i svojevoljno, a ovozemaljska uživanja nemaju ništa sa Njim… Reči iz Njegovih usta nas pogađaju, razotkrivajući stvari skrivene duboko u našim srcima. Kako da ne budemo ubeđeni? Svaka rečenica koja dolazi iz Njegovih usta može se u svakom trenutku ostvariti u nama. Šta god da radimo, u Njegovom prisustvu ili skriveno od Njega, ne postoji ništa što On ne zna, ništa što On ne razume. Sve će se zaista otkriti pred Njim, uprkos našim planovima i dogovorima.

Sedeti pred Njim, osećati radost u svom duhu, biti spokojan i smiren, a opet osećati se uvek prazno i istinski dužnim Bogu: ovo je nezamislivo čudo koje je nemoguće postići. Sveti Duh je dovoljan da dokaže da je Svemogući Bog jedini istinski Bog! To je nepobitni dokaz! Mi iz ove grupe smo neopisivo blagosloveni! Da nema Božje blagodati i milosti, mogli bismo jedino da odemo u propast i da sledimo Sotonu. Samo Svemogući Bog nas može spasiti!

Ah! Svemogući Bože, praktični Bože! Ti si taj koji je otvorio naše duhovne oči, omogućivši nam da vidimo tajne duhovnog sveta. Izgledi carstva su bezgranični. Budimo oprezni dok čekamo. Taj dan ne može biti daleko.

Plamenovi rata se kovitlaju, dim iz topova ispunjava vazduh, vreme postaje toplije, klima se menja, kuga će se raširiti, a ljudi mogu samo da umiru, bez nade da će preživeti.

Ah! Svemogući Bože, praktični Bože! Ti si naša neosvojiva tvrđava. Ti si naše utočište. Zbijamo se pod Tvojim krilima i nesreća ne može da nas dohvati. Takva je Tvoja božanska zaštita i briga.

Svi dižemo glas u pesmi; pevamo u pohvalu i zvuk naše pohvale odjekuje širom Siona. Svemogući Bog, praktični Bog, pripremio je za nas to slavno odredište. Budite oprezni – o, budite na oprezu! Još uvek nije kasno.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 5. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

169. Od onog trenutka kada je Svemogući Bog – Car carstva – osvedočen, pun obim Božjeg upravljanja se u celosti razvio u čitavoj vaseljeni. Ne samo da je Božja pojava osvedočena u Kini, već je ime Svemogućeg Boga osvedočeno i u svim narodima i na svim mestima. Svi oni prizivaju ovo sveto ime, tražeći zajedništvo sa Bogom na svaki mogući način, shvatajući volju Svemogućeg Boga i složno Mu služeći u crkvi. Ovo je čudesan način na koji Sveti Duh deluje.

Jezici raznih naroda se međusobno razlikuju, ali postoji samo jedan Duh. Ovaj Duh ujedinjuje crkve širom vaseljene i u apsolutnom je jedinstvu sa Bogom, bez ikakve razlike. To je nešto što je van svake sumnje. Sada ih Sveti Duh poziva, a Njegov glas ih budi. To je glas Božje milosti. Svi oni prizivaju sveto ime Svemogućeg Boga! I slave i pevaju. Delo Svetoga Duha nikada ne odstupa; ovi ljudi su spremni na sve da bi napredovali pravim putem, oni ne odustaju – čuda se javljaju jedno za drugim. To je nešto što ljudi teško mogu da zamisle i o čemu je nemoguće spekulisati.

Svemogući Bog je Car života u vaseljeni! On sedi na slavnom prestolu i sudi svetu, dominira nad svima i vlada svim nacijama; svi narodi kleče pred Njim, mole Mu se, približavaju Mu se i komuniciraju s Njim. Bez obzira na to koliko dugo verujete u Boga, koliko je visok vaš status ili koliko je važan vaš položaj, ako se protivite Bogu u svom srcu, morate biti osuđeni i morate pasti ničice pred Njim, preklinjući Ga uz jecaje; ovo je uistinu žetva plodova vaših sopstvenih postupaka. Ovaj jauk je zvuk mučenja u ognjenom i sumpornom jezeru, on je krik prekorevanja Božjim gvozdenim štapom; to je sud pred Hristovim prestolom.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 8. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

170. Svemogući Bog! Njegovo veličanstveno telo pojavljuje se javno, a sveto duhovno telo se uzdiže i On je Sȃm potpuni Bog! I zemaljsko i telesno je izmenjeno, a Njegovo preobraženje na gori jeste lik Božji. Na vrhu glave nosi zlatnu krunu, haljina mu je sasvim bela, opasan je zlatnim pojasom oko prsiju, a svet i sve stvari su Mu pod nogama. Oči su mu kao užareni oganj, u ustima drži mač dvosekli i u desnoj ruci sedam zvezda. Put do carstva je neizmerno svetao, a Njegova slava se uzdiže i blista; planine su radosne i voda nasmejana, a sunce, mesec i zvezde se okreću u svom uređenom rasporedu, pozdravljajući jedinstvenog, pravog Boga, čiji pobedonosni povratak najavljuje završetak Njegovog plana upravljanja u trajanju od šest hiljada godina. Svi poskočite i zaigrajte od sreće! Uskliknite! Svemogući Bog sedi na Svom slavnom prestolu! Zapevajte! Pobednički barjak Svemogućeg podignut je visoko na predivnoj, veličanstvenoj gori Sion! Sve zemlje kliču, svi narodi pevaju, gora Sion se radosno smeje, a slava Božja se uzdigla! Nisam ni sanjao da ću videti Božji lik, ali danas sam ga video. Licem u lice sa Njim svaki dan, ogolio sam srce pred Njim. On obilato pruža hranu i piće. Život, reči, dela, misli, ideje – Njegova veličanstvena svetlost ih sve prosvetljuje. On nas vodi na svakom koraku puta, a Njegov sud odmah stiže svako buntovno srce.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 15. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

171. O Sinu čovečjem je posvedočeno, a i Sȃm Bog je javno otkriven. Slava se Božja pojavila blistajući silovito kao žarko sunce! Njegovo slavno lice plamti blistavom svetlošću; čije se oči usuđuju da Mu se odupru? Otpor vodi u smrt! Ne pokazuje se nimalo milosti ni za šta što misliš u svom srcu, ni za jednu reč koju izgovoriš, ni za jedno delo koje počiniš. Svi ćete shvatiti i uvideti šta ste dobili – ništa sem Moga suda! Mogu li da podnesem kad se ne trudite da jedete i pijete Moje reči, već samovoljno prekidate i razarate ono što gradim? Prema takvima neću biti blag! Bude li se vaše ponašanje još više iskvarilo, oganj će vas progutati! Svemogući Bog se ispoljava u duhovnom telu, bez iole krvi i mesa od glave do pete. On nadilazi vaseljenu svet, sedi na slavnom prestolu trećeg neba i svime upravlja! Vaseljena i sve stvoreno u Mojim su rukama. Kako kažem, tako će i biti. Kako naložim, tako će i biti. Sotona je pod Mojim nogama; u ponoru bezdana! Kad pustim Svoj glas, nebo i zemlja će zamreti i pretvoriti se u ništavilo! Sve će biti obnovljeno; to je doista prava i nepromenljiva istina. Savladao sam svet, kao i sve zlikovce. Sedim ovde i govorim vam, a svi koji imaju uši neka slušaju i svi koji su živi neka prihvate.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 15. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

172. Svemogući istiniti Bog, ustoličeni Car, vlada čitavom vaseljenom, suočavajući se sa svim nacijama i svim narodima, i sve pod kapom nebeskom sija slavom Božjom. Sve što je živo u vaseljeni i do krajnjih granica zemlje to će videti. Planine, reke, jezera, kopna, okeani i sva živa bića skinuli su svoje velove da ih obasja svetlost istinitog lica Božjeg, i oživeli su, kao da se iz sna bude, kao da su klice što se kroz tle probijaju!

Ah! Jedan istiniti Bog se pojavljuje pred svetom. Ko se usuđuje da Mu priđe i suprotstavi Mu se? Svi se tresu od straha. Svi su potpuno ubeđeni i svi se neprestano mole za oproštaj. Svi ljudi padaju ničice pred Njim, i sva usta Ga obožavaju! Kontinenti i okeani, planine, reke – sve što postoji beskrajno Ga hvali! Proleće dolazi sa svojim toplim povetarcem, donoseći lepu prolećnu kišu. Kao i svi ljudi, potoci protiču noseći žal i radost, lijući suze zaduženosti i samoprekora. Reke, jezera, talasi kad zapljuskuju obalu i kad nabujaju, svi oni pevaju, hvaleći sveto ime istinitog Boga! Zvuk hvale odzvanja takvom jasnoćom! Stare stvari koje je Sotona nekad pokvario – svaka od njih će se obnoviti i promeniti i ući će u potpuno novo carstvo…

Ovo je sveta truba, i počela je da trubi! Poslušajte je. Tim zvukom, tako milozvučnim, oglašava se presto, objavljuje svim nacijama i narodima da je kucnuo čas, da je došao konačni kraj. Moj plan upravljanja je spreman. Moje se carstvo otvoreno pojavilo na zemlji. Carstva sveta su postala carstvo Mene, koji sam Bog. Mojih sedam truba čuje se sa prestola, i dogodiće se tako čudesne stvari! Ljudi iz najudaljenijih krajeva zemlje pohrliće skupa, iz svih pravaca, snagom lavine i silinom grmljavine, neki ploveći morima, neki leteći avionima, neki vozeći vozila svih oblika i veličina, neki jašući na konju. Osmotrite pomno. Oslušnite pažljivo. Ovi jahači konja svih mogućih boja, rasplamsalog duha, moćni i veličanstveni, kao da zauzimaju bojno polje, ravnodušni su prema smrti. Usred rzanja konja i galame ljudi koji uzvikuju istinitog Boga, gomile muškaraca, žena i dece će se u trenu naći pod kopitima. Neki će biti mrtvi, neki na izdahu, neki unakaženi, a nikoga neće biti da se za njih pobrine, dok histerično vrište i zavijaju od bola. Sinovi pobune! Nije li ovo vaš konačni kraj?

Sa radošću gledam na Svoj narod, koji sluša Moj glas i okuplja se iz svih naroda i zemalja. Svi ljudi, čuvajući istinitog Boga uvek u svojim ustima, hvale Ga i beskrajno skaču od radosti! Oni svedoče svetu, a zvuk njihovog svedočenja o istinitom Bogu je poput hučanja mnogih voda. Svi ljudi će pohrliti u Moje carstvo.

Razleže se zvuk Mojih sedam truba, budeći one koji spavaju! Ustani brzo, još nije kasno. Preispitaj svoj život! Otvori oči i vidi koliko je sati. Šta treba tražiti? O čemu treba razmišljati? I čega se treba držati? Zar nikada nisi razmišljao o tome koliko vredi dobiti život sa Mnom, a koliko vredi život sa svim onim što voliš i čega se grčevito držiš? Nemoj više da budeš tvrdoglav i da se veseliš. Nemoj da propustiš ovu priliku. Ovo vreme više neće doći! Ustani odmah, vežbaj svoj duh, koristi razna sredstva da prozreš i osujetiš svaku Sotoninu zaveru i obmanu, i pobedi Sotonu, kako bi tvoje životno iskustvo moglo da se produbi, a ti mogao da živiš prema Mojoj naravi; kako bi život mogao da ti postane zreo i ispunjen i da uvek možeš ići Mojim stopama. Neustrašiv, a ne slab, kretaćeš se uvek napred, korak po korak, pravo, sve do kraja puta!

Kada sedam truba ponovo zatrubi, biće to poziv na sud, sud sinovima pobune, sud svim nacijama i svim narodima, i svaka će se nacija predati pred Bogom. Božje veličanstveno lice će se zasigurno pojaviti pred svim nacijama i svim narodima. Svi će biti potpuno uvereni, i beskrajno će klicati istinitom Bogu. Svemogući Bog će biti još veličanstveniji, i Moji sinovi i ja ćemo deliti slavu i delićemo carstvo, sudićemo svim nacijama i svim narodima, kažnjavaćemo zlo, spasavaćemo one koji su Moji i prema njima ćemo imati milosti, i činićemo carstvo jakim i stabilnim. Slušajući zvuk sedam truba, ogromno mnoštvo ljudi biće spaseno, vratiće se pred Mene da kleče i neprestano Me obožavaju i hvale!

Kada se sedam truba ponovo oglasi, to će biti završni čin doba, prasak truba koji označava pobedu nad đavolom Sotonom, pozdrav koji najavljuje početak slobodnog življenja u carstvu na zemlji! Kako je uzvišen zvuk, ovaj zvuk koji se razleže oko prestola, ovaj prasak truba koji potresa nebo i zemlju, prasak koji je znak pobede Mog plana upravljanja, koji je sud Sotoni; on na smrt osuđuje ovaj stari svet, u celini, na povratak u bezdan! Ovaj prasak truba označava da će se vrata milosti zatvoriti, da će život carstva započeti na zemlji, ispravan i čestit. Bog spasava one koji Ga vole. Jednom kada se vrate u Njegovo carstvo, ljudi na zemlji će se suočiti sa glađu i kugom, a sedam Božjih zdela i sedam pošasti smenjivaće se jedni za drugima. Nebo i zemlja će proći, ali Moja reč ne!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 36. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

173. Kada munja sevne sa Istoka, a to je upravo i trenutak kada Ja počinjem da izgovaram Svoje reči – kada munja sevne, cela vaseljena biva osvetljena i dolazi do preobražaja u svim zvezdama. Ceo ljudski rod kao da je doveden u red. Pod sjajem ovog snopa svetlosti sa Istoka, svi ljudi se otkrivaju u svom prvobitnom obliku, očiju zaslepljenih, nesigurni šta da rade, a još manje sigurni kako da prikriju svoje ružne crte lica. Oni su, takođe, slični životinjama koje beže od Moje svetlosti i pronalaze utočište u planinskim pećinama – ipak, nijedna među njima ne može biti izbrisana iz Moje svetlosti. Svi ljudi su zapanjeni, svi čekaju, svi posmatraju; sa dolaskom Moje svetlosti, svi se raduju danu kada su rođeni i isto tako svi proklinju dan kada su rođeni. Nemoguće je izraziti oprečne emocije; suze samokritike oblikuju reke i odnosi ih bujica u naletu, u trenu nestaju bez traga. Još jednom, Moj dan se sve više približava celom ljudskom rodu, još jednom budi ljudsku rasu, pružajući ljudskom rodu još jedan novi početak. Moje srce kuca i, prateći ritmove otkucaja Moga srca, planine poskakuju od radosti, vode plešu s radošću, a talasi udaraju u stenovite grebene. Teško je izraziti ono što Mi je u srcu. Želim da učinim da sve nečiste stvari izgore u pepeo pod Mojim pogledom; želim da učinim da svi sinovi neposlušnosti nestanu pred Mojim očima, da više nikada ne postoje. Ne samo da sam stvorio novi početak u obitavalištu velike crvene aždaje, već sam otpočeo novo delo u vaseljeni. Uskoro će zemaljska carstva postati Moje carstvo; uskoro će zemaljska carstva, zbog Mog carstva, zauvek prestati da postoje, jer sam već ostvario pobedu, jer sam se pobedonosno vratio. Velika crvena aždaja je iscrpela sva zamisliva sredstva da prekine Moj plan, u nadi da će izbrisati Moje delo na zemlji, međutim, mogu li postati obeshrabren njenim lažljivim manevrima? Mogu li njene pretnje da Me nateraju da od straha izgubim samopouzdanje? Nikada nije bilo nijednog bića na nebu niti na zemlji koje nisam držao pod Svojom kontrolom; koliko to i više važi za veliku crvenu aždaju, ovu napravu koja Meni služi kao kontrast? Nije li i ona predmet kojim upravljam u Svojim rukama?

Za vreme Mog ovaploćenja u ljudskom svetu, ljudski rod je, pod Mojim vođstvom, nesvesno došao do ovoga dana i nesvesno Me je spoznao. Međutim, kad je reč o tome kako ići putem koji se proteže ispred, niko ne sluti, niko nije svestan – a još manje iko ima predstavu u kom će ga pravcu taj put odvesti. Jedino će uz Svemogućeg koji bdi nad njima, svako moći da ide putem do kraja; samo će vođen munjom na Istoku svako moći da pređe prag koji vodi u Moje carstvo. Nikada među ljudima nije bilo nikoga ko je video Moje lice, nikoga ko je video munju na Istoku; koliko je još manje bilo ikoga ko je čuo izjave sa Mog prestola? U stvari, od davnina, nijedno ljudsko biće nije došlo u direktan kontakt sa Mojom ličnošću; tek danas, sada kada sam došao u svet, ljudi imaju priliku da Me vide. Ali čak ni sada, ljudi Me i dalje ne spoznaju, kao da samo gledaju Moje lice i samo slušaju Moj glas, a ipak ne razumeju Moje značenje. Sva ljudska bića su takva. Kao pripadnici Mog naroda, zar ne osećate dubok ponos kada vidite Moje lice? I zar ne osećate užasan stid zato što Me ne spoznajete? Hodam među ljudima i živim među ljudima, jer sam se ovaplotio i došao u ljudski svet. Moj cilj nije samo da ljudskom rodu omogućim da gleda Moje telo; što je još važnije, Moj cilj je u tome da ljudskom rodu omogući da Me spozna. Štaviše, Ja ću, kroz Svoje ovaploćeno telo, osuditi ljudski rod za njegove grehe; Ja ću, kroz Svoje ovaploćeno telo, savladati veliku crvenu aždaju i satrti njenu jazbinu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 12. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

174. Dok Svoje lice okrećem kako bih se obratio vaseljeni, celokupno čovečanstvo čuje Moj glas, a potom i vidi sva dela koja sam širom vaseljene obavio. Oni koji se Mojoj volji protive, odnosno, oni koji Mi se delima ljudskim suprotstavljaju, biće izloženi Mojoj grdnji. Uzeću mnogobrojne zvezde sa nebesa i iznova ih napraviti i, zahvaljujući Meni, sunce i mesec će se obnoviti – nebesa neće više biti ono što su bila, a mnoštvo stvari na zemlji biće obnovljeno. Sve će se dovršiti kroz Moje reči. Mnoge zemlje unutar vaseljene biće ponovo podeljene i zamenjene Mojim carstvom, tako da će sadašnje zemlje zauvek nestati i sve će postati carstvo koje se Meni klanja; sve zemlje sveta biće uništene i prestaće da postoje. Od svih ljudskih bića u vaseljeni, svako ko pripada đavolu biće istrebljen, a svako ko se Sotoni klanja biće oboren Mojim razbuktalim ognjem – to jest, izuzev onih koji idu pravim putem, sve ostalo će biti pretvoreno u prah i pepeo. Kada izgrdim mnoge narode, oni iz sveta religije će se, u manjoj ili većoj meri, vratiti u Moje carstvo, osvojeni Mojim delima, jer će oni dotad već videti dolazak Svetoga koji će jahati na belom oblaku. Svi će ljudi biti podeljeni po vrstama i primiće grdnje srazmerne svojim postupcima. Svi oni koji su ustali protiv Mene stradaće; a što se tiče onih čija dela na zemlji nisu uključivala Mene, oni će, zahvaljujući načinu na koji su se oslobodili, nastaviti da bivstvuju na zemlji pod upravom Mojih sinova i Mog naroda. Otkriću se bezbrojnim narodima i bezbrojnim zemljama, Svojim glasom oglasiću se na zemlji i objaviti da je Moje veliko delo dovršeno, tako da ga celo čovečanstvo može videti vlastitim očima.

Dok Moj glas postaje sve snažniji, Ja takođe posmatram i stanje vaseljene. Putem Mojih reči, bezbrojni elementi stvaranja iznova nastaju. Nebo se menja baš kao i zemlja. Ljudski rod je izložen u svom prvobitnom obliku, i polako se svaka osoba odvaja prema svojoj vrsti i nesvesno pronalazi put povratka u okrilje svoje porodice. To će Me silno obradovati. Ništa Me više ne ometa, Moje veliko delo neprimetno biva dovršeno i svi bezbrojni elementi stvaranja bivaju preobraženi. Kada sam stvarao svet, sve sam stvari oblikovao prema njihovoj vrsti, svrstavajući zajedno sve stvari istog oblika. Pošto se Moj plan upravljanja bliži kraju, vratiću stvaranje u pređašnje stanje; iz korena ću sve promeniti i vratiti u stanje u kome je prvobitno i bilo, tako da će se sve vratiti u okrilje Mog plana. Došlo je vreme! Uskoro će se ostvariti i poslednja etapa Mog plana. Ah, nečisti stari svete! Zasigurno ćeš pasti pod Mojim rečima! Zasigurno ćeš, prema Mom planu, biti sveden na ništavilo! Ah, bezbrojni elementi stvaranja! Svi ćete dobiti novi život unutar Mojih reči – imaćete svoga suverenog Gospoda! Ah, čisti i neokaljani novi svete! Svakako ćeš oživeti u Mojoj slavi! Ah, Goro Sionska! Ne ćuti više – vratio sam se slavodobitno! Iz središta stvaranja, pomno ispitujem celu zemlju. Na zemlji je čovečanstvo započelo novi život i steklo novu nadu. Ah, narode Moj! Kako da ponovo ne oživite unutar Moje svetlosti? Kako da ne skačete od radosti Mojom rukom vođeni? Zemlje kliču od radosti, vode huče od veselog smeha! Ah, vaskrsli Izraele! Kako da ne osetiš ponos zbog Mog predodređenja? Ko je plakao? Ko je jadikovao? Stari Izrael je prestao da postoji, a današnji se Izrael uzdigao, uspravan i ka visinama sveta ustremljen, ustao je u srcima celog ljudskog roda. Današnji Izrael će kroz Moj narod sigurno dosegnuti do izvora postojanja! Ah, mrski Egipte! Sigurno Mi više ne prkosiš? Kako možeš iskoristiti Moju milost i pokušati da izbegneš Moju grdnju? Kako možeš da ne postojiš unutar Moje grdnje? Svi koje volim sigurno će živeti večno, a sve one koji Mi se protive zasigurno ću doveka grditi. Jer ja sam ljubomorni Bog i neću olako poštedeti ljude zbog svega što su uradili. Nadziraću celu zemlju i, kada se na Istoku sveta pojavim sa svom Svojom pravednošću, veličanstvom, gnevom i grdnjom, otkriću Sebe bezbrojnim mnoštvima ljudi!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 26. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

175. Mnoštvo Me veliča, mnoštvo Me hvali; iz svih se usta čuje ime jednog istinitog Boga, svi dižu pogled da bi posmatrali Moja dela. Carstvo silazi na ljudski svet, Moja je ličnost bogata i izdašna. Ko se tome ne bi radovao? Ko od radosti ne bi zaigrao? Oh, Sione! Podigni svoj pobednički barjak u Moju slavu! Zapevaj svoju pobedničku pesmu i svetom pronesi Moje sveto ime! Sva stvorenja sa krajeva zemlje! Brzo se očistite, kako biste mogli da Mi budete prineseni! Sazvežđa nebeska! Brzo na svoja mesta, da na nebeskom svodu pokažete Moju ogromnu moć! Osluškujem glasove ljudi na zemlji, koji u pesmu izlivaju svoju bezgraničnu bogobojažljivost ljubav prema Meni! Na ovaj dan, kad se sva stvorenja vraćaju u život, Ja silazim u ljudski svet. Ovoga trena, baš u ovom prelomnom času, sve cveće cveta divljim cvatom, sve ptice uglas pevaju, sve stvari trepere od radosti! Uz zvuke pozdrava carevini, Sotonino se kraljevstvo ruši, sprženo grmljavinom himne carstva, da se više nikad ne uzdigne!

Ko se na zemlji usuđuje da ustane i da se usprotivi? Dok silazim na zemlju, Ja donosim oganj, donosim gnev, donosim svakojake katastrofe. Carstva zemaljska sada su Moje carstvo! Gore, na nebu, oblaci se prevrću i kovitlaju; pod nebom bujaju jezera i reke, radosno hučući dirljivu melodiju. Životinje na počinku izranjaju iz svojih jazbina, a Ja sve narode budim iz dremeža. Konačno je došao dan koji je mnoštvo naroda iščekivalo! Oni svoje najlepše pesme nude Meni!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Božje reči celoj vaseljeni“, „Himna carstva“

176. Kada pozdrav carstvu zazvoni – što je upravo kada sedam gromova zatutnje – taj zvuk trese i nebo i zemlju, protresa empirej i čini da strune u svakom ljudskom srcu zatrepere. Himna carstvu svečano se uzdiže u zemlji velike crvene aždaje, dokazujući da sam uništio tu naciju i uspostavio Svoje carstvo. Što je još važnije, Moje carstvo je uspostavljeno na zemlji. U ovom trenutku, Ja počinjem da šaljem Svoje anđele svim narodima sveta da bi oni mogli da nastave da usmeravaju Moje sinove, Moj narod; to takođe činim da bi se ispunili zahtevi sledećeg koraka Mog dela. Međutim, Ja lično stižem na mesto gde sklupčana leži velika crvena aždaja, i odmeravam snage sa njom. Jednom kada Me čitavo čovečanstvo upozna u telesnom obliku i bude u stanju da vidi Moje telesne postupke jazbina velike crvene aždaje pretvoriće se u pepeo i nestati bez traga. (…)

Ne samo da se danas spuštam na naciju velike crvene aždaje, već okrećem glavu da se suočim i sa čitavom vaseljenom, izazivajući potres čitavog empireja. Postoji li igde ijedno mesto koje nije podređeno Mom sudu? Postoji li ijedno mesto koje ne živi pod nesrećama kojima ga obasipam? Gde god sam prošao, rasuo sam svakakvo „semenje katastrofe“. To je jedan od načina na koji radim i bez sumnje je čin spasenja za čovečanstvo, a ono što im pružam i dalje je vrsta ljubavi. Želim da dozvolim još većem broju ljudi da Me upoznaju i da Me mogu videti, i da na taj način počnu da se boje Boga koga nisu mogli da vide toliko godina, ali koji je, upravo sada, praktičan.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 10. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

177. Tokom nekoliko milenijuma čovek je čeznuo da bude svedok dolaska Spasitelja. Čovek je čeznuo da vidi Isusa Spasitelja kako jaše na belom oblaku dok se lično spušta među one koji su čeznuli i žudeli za Njim hiljadama godina. Čovek je takođe čeznuo da se Spasitelj vrati i ponovo sjedini sa njim; drugim rečima, žudeo je da se Isus Spasitelj, koji je hiljadama godina bio odvojen od ljudi, vrati i da još jednom izvrši delo iskupljenja koje je učinio među Jevrejima, da bude saosećajan i pun ljubavi prema čoveku, da oprosti čovekove grehe i ponese ih na svojim plećima, pa čak i da na sebe primi sve ljudske prestupe i tako izbavi čoveka iz greha. Ono za čim čovek čezne jeste da Isus Spasitelj bude isti kao i pre – Spasitelj koji je drag, ljubazan i poštovan, koji se nikada ne srdi na čoveka i nikada mu ne prigovara, već mu prašta i na sebe prima sve čovekove grehe i koji će čak, kao i pre, umreti na krstu radi čoveka. Otkako je Isus otišao, učenici koji su Ga sledili, kao i svi sveci koji su spaseni u Njegovo ime, žarko su čeznuli za Njim i iščekivali Ga. Svi oni koji su spaseni milošću Isusa Hrista u Doba blagodati žudeli su za tim radosnim trenutkom u poslednjim danima kada Isus Spasitelj silazi na belom oblaku da se pojavi pred svim ljudima. Naravno, to je i zajednička želja svih onih koji danas prihvataju ime Isusa Spasitelja. Svi u vaseljeni koji znaju za spasenje Isusa Spasitelja očajnički su čeznuli da Isus Hristos iznenada stigne kako bi ispunio ono što je obećao dok je bio na zemlji: „Doći ću baš kao što sam i otišao.“ Čovek veruje da se, nakon raspeća i vaskrsenja, Isus vratio na nebo na belom oblaku da bi zauzeo svoje mesto sa desne strane Svevišnjeg. Na sličan način Isus će ponovo, na belom oblaku (to je isti onaj oblak koji je Isus uzjahao kada se vratio na nebo), sići među one koji su očajnički čeznuli za Njim hiljadama godina, a imaće jevrejski lik i nosiće jevrejsku odeću. Nakon što se pojavi pred ljudima, On će ih darovati hranom, bujicom žive vode će ih napojiti i živeće među ljudima, pun blagodati i ljubavi, jasan i stvaran. U sve takve predstave ljudi veruju. Pa ipak, Isus Spasitelj to nije učinio; uradio je suprotno od onoga što je čovek zamišljao. Nije stigao među one koji su čeznuli za Njegovim povratkom i nije se pred svim ljudima pojavio jašući na belom oblaku. On je, zapravo, već stigao, ali čovek to ne zna i ostaje neuk. Čovek ga samo besciljno čeka, nesvestan da je On već sišao na „belom oblaku“ (oblaku koji je Njegov Duh, Njegova reč, Njegova celokupna narav i sve što On jeste) i da je sada među grupom pobednika koje će On okupiti tokom poslednjih dana. Čovek ne zna ovo: Kako Sveti Spasitelj Isus, uprkos svoj Svojoj naklonosti i ljubavi prema čoveku, može da dela u tim „hramovima“ nastanjenim prljavštinom i nečistim duhovima? Iako čovek iščekuje Njegov dolazak, kako bi On mogao da se pojavi pred onima koji jedu meso nepravednika, piju krv nepravednika i nose odeću nepravednika, pred onima koji veruju u Njega ali ga ne spoznaju, i pred onima koji bi stalno da iznude nešto od Njega? Čovek zna samo da je Isus Spasitelj pun ljubavi i prepun saosećanja i da je On žrtva za greh, ispunjen iskupljenjem. Međutim, čovek nije ni svestan da je On Sam Bog, koji je prepun pravednosti, veličanstva, gneva i suda, koji ima autoritet i odiše dostojanstvom. Stoga, iako čovek željno čezne i žudi za povratkom Iskupitelja, i čak svojim molitvama uspeva da gane „Nebesa“, Isus Spasitelj se ne pojavljuje pred onima koji veruju u Njega, ali ga ne spoznaju.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Spasitelj se već vratio na ’belom oblaku’“

178. Svoju slavu sam podario Izraelu a onda sam je uzeo, i time narod Izraela i ceo ljudski rod doveo na Istok. Sve sam ih doveo do svetla da bi mogli da se ponovo ujedine i povežu sa njim, i da više ne moraju tragati za njim. Svima koji traže dopustiću da opet vide svetlo i da vide slavu koju sam imao u Izraelu; dopustiću im da vide da sam među ljude davno sišao na belom oblaku, dopustiću im da vide bezbroj oblaka belih i plodove u njihovim raskošnim grozdovima, a povrh toga, dopustiću im da vide Jahvea, Boga Izraela. Dopustiću im da pogledaju u jevrejskog Učitelja, dugo iščekivanog Mesiju, i punu pojavu Mene, koju su kraljevi progonili kroz vekove. Činiću nad celom vaseljenom i učiniću veliko delo, otkrivajući ljudima u poslednjim danima svu slavu Moju i sva dela Moja. Svoju veličanstvenu pojavu ću pokazati u punoj veličini onima koji su Me mnogo godina čekali, onima koji su čeznuli da siđem na belom oblaku, Izraelu koji je čeznuo da se opet ukažem, i celom čovečanstvu koje Me progoni, tako da će svi znati da sam davno uzeo slavu Svoju i doneo je na Istok i da ona više nije u Judeji. Jer poslednji su dani već nastupili!

U celoj vaseljeni Ja činim Svoje delo, a na Istoku gromoglasni udari čuju se neprestano, tresući sve nacije i sve veroispovesti. Moj glas je ono što je sve ljude dovelo u sadašnjost. Ja činim da svi ljudi budu osvojeni Mojim glasom, da upadnu u ovaj tok i da se preda Mnom pokore, jer sam odavno celoj zemlji oduzeo slavu Svoju i nanovo je objavio na Istoku. Ko ne čezne da vidi slavu Moju? Ko nestrpljivo ne čeka Moj povratak? Ko ne žudi za ponovnom pojavom Mojom? Ko ne vapi za divotom Mojom? Ko ne bi izašao na svetlo? Ko ne bi gledao u bogatstva Hanana? Ko ne čezne za povratkom Spasitelja? Ko ne obožava Njega, čija je moć silna? Glas Moj odjeknuće zemljom; staću pred Svoj izabrani narod i izgovoriću im još reči. Poput silnih gromova koji potresaju planine i reke, Ja Svoje reči govorim celoj vaseljeni i čovečanstvu. Stoga su reči iz usta Mojih postale čovekovo blago, i svim ljudima dragocene su Moje reči. Munja seva od Istoka pa sve do Zapada. Moje reči su takve da je čovek nevoljan da ih se odrekne, a u isto vreme mu se čine nepojmljivim, ali se baš zbog toga još više njima raduje. Svi ljudi su zadovoljni i veseli, slave Moj dolazak jednako kao rođenje deteta. Posredstvom Svog glasa, sve ljude ću dovesti preda Se. Počev od tad, zvanično ću stupiti u ljudski rod tako da će oni početi da Me obožavaju. Slavom kojom zračim i rečima iz usta Svojih, učiniću tako da svi ljudi dođu preda Me i vide da munja seva od Istoka i da sam sišao i na „Maslinovu goru“ Istoka. Videće da sam na zemlji već odavno, ne više kao jevrejski Sin već kao Munja Istoka. Jer Ja sam odavno vaskrsao i napustio ljude, a onda sam se u slavi ponovo pojavio među njima. Ja sam Onaj koji je obožavan bezbroj doba pre sadašnjeg, a Ja sam i odojče koje je narod Izraela napustio bezbroj doba pre sadašnjeg. Osim toga, Ja sam i preslavni Svemogući Bog sadašnjeg doba! Nek svi dođu pred Moj presto i vide Moju veličanstvenu pojavu, neka čuju Moj glas i vide Moja dela. To je celokupna volja Moja; to je kraj i vrhunac Moga plana, kao i svrha Mog upravljanja: da Me svaki narod obožava, da Me svaki jezik priznaje, da svaki čovek položi svoju veru u Mene i da svi narodi budu Moji podanici!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Odjek sedam gromova – proricanje da će se jevanđelje carstva proširiti na celu vaseljenu“

179. Nekada sam bio poznat kao Jahve. Zvali su Me još i Mesijom, a ljudi su Me jedno vreme s ljubavlju i poštovanjem nazivali Isusom Spasiteljem. Danas, međutim, više nisam ni Jahve ni Isus koje su ljudi poznavali u prošlim vremenima; Ja sam Bog koji se vratio u poslednjim danima, Bog koji će okončati to doba. Ja sam Sȃm Bog koji se uzdiže s kraja zemlje, ispunjen celokupnom Svojom naravi i pun autoriteta, časti i slave. Ljudi nikada nisu bili u dodiru sa Mnom, nikada Me nisu spoznali i uvek su bili neupućeni u Moju narav. Od stvaranja sveta do danas, nijedna osoba Me nije videla. To je Bog koji se javlja čoveku u poslednjim danima, ali je sakriven među ljudima. On boravi među ljudima, istinit i stvaran, kao žarko sunce i ognjeni plamen, ispunjen silom i prepun autoriteta. Nema te osobe niti stvari kojoj Moje reči neće suditi, i nema osobe niti stvari koja neće biti ognjem pročišćena. Na kraju će svi narodi biti blagosloveni zbog Mojih reči, ali i na komade razbijeni zbog njih. Tako će svi ljudi u poslednjim danima shvatiti da sam Ja Spasitelj koji se vratio i da sam Svemogući Bog koji osvaja čitav ljudski rod. I svi će uvideti da sam nekada bio žrtva za greh čoveka, ali da sam u poslednjim danima postao i plamen sunca koji sve proždire, kao i Sunce pravednosti koje sve otkriva. Ovo je Moje delo u poslednjim danima. Uzeo sam ovo ime i imam takvu narav kako bi svi ljudi mogli da vide da sam Ja pravedni Bog, žarko sunce i ognjeni plamen, te da bi se svi klanjali Meni, jedinom istinitom Bogu i mogli da vide Moje pravo lice: Ja nisam samo Bog Izraelaca, i nisam samo Iskupitelj; Ja sam Bog svih stvorenja na celom nebu, zemlji i morima.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Spasitelj se već vratio na ’belom oblaku’“

180. Božji plan upravljanja za šest hiljada godina bliži se kraju, a kapija carstva je već otvorena svima koji traže Njegovu pojavu. Draga braćo i sestre, šta čekate? Šta je to što tražite? Čekate li da se Bog pojavi? Tragate li za Njegovim stopama? Kako treba čeznuti za Božjom pojavom! I kako je teško pronaći Božje stope! U dobu kao što je ovo, u svetu kao što je ovaj, šta je to što moramo da učinimo kako bismo svedočili danu Božjeg pojavljivanja? Šta moramo da učinimo kako bismo išli ukorak sa Božjim stopama? Sa pitanjima ove vrste suočavaju se svi oni koji čekaju da se Bog pojavi. Svi ste ih razmatrali u više navrata – ali sa kakvim ishodom? Gde se Bog pojavljuje? Gde su Božje stope? Imate li odgovor? Mnogi ljudi bi ovako odgovorili: „Bog se pojavljuje među svima onima koji Ga slede i Njegove su stope među nama; toliko je jednostavno!“ Svako može da dȃ šablonski odgovor, ali da li razumete šta se podrazumeva pod pojavom Boga ili pod Njegovim stopama? Pojava Boga se odnosi na Njegov dolazak na zemlju kako bi lično obavio Svoje delo. Sa Svojim identitetom i sopstvenom naravi, i na Sebi svojstven način, On se spušta među ljude kako bi sproveo delo otpočinjanja i okončanja jednog doba. Ovakva pojava nije oblik ceremonije. Ona nije znak, slika, čudo, niti neka vrsta velike vizije, a još manje je vrsta religioznog procesa. Ona je realna i stvarna činjenica koju svako može da dodirne i vidi. Ovakva pojava ne događa se tek reda radi niti zbog nekog kratkoročnog poduhvata, već zarad jedne etape dela iz Njegovog plana upravljanja. Božja pojava je uvek ima smisla i uvek je u nekoj vezi sa Njegovim planom upravljanja. Ono što ovde nazivamo pojavom potpuno je drugačije od onih „pojava“ u kojima Bog usmerava, vodi i prosvećuje čoveka. Bog izvodi etapu Svog velikog dela svaki put kada se otkrije. Ovo delo se razlikuje od dela iz svakog drugog doba. Ono je čoveku nezamislivo i on ga nikada nije iskusio. To je delo kojim započinje novo i završava se staro doba, i predstavlja nov i poboljšan oblik dela za spasenje čovečanstva; štaviše, to je delo koje čovečanstvo uvodi u novo doba. To je ono što pojava Boga označava.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dodatak 1: Pojavom Boga otpočelo je novo doba“

181. Nakon što ste razumeli značenje Božje pojave, kako treba da tražite Božje stope? Nije teško objasniti ovo pitanje: gde god da se Bog pojavi, tamo ćete naći Njegove stope. Takvo objašnjenje zvuči krajnje jednostavno, ali u praksi nije tako lako izvodljivo, jer mnogi ljudi ne znaju gde se Bog pojavljuje, a još manje gde On želi, ili gde bi trebalo da se pojavi. Neki će instinktivno pomisliti da se Bog pojavljuje tamo gde deluje Sveti Duh. Ili veruju da se Bog pojavljuje tamo gde su duhovnici. Ili pak veruju da gde god ima ljudi koji uživaju veliki ugled, tamo se pojavljuje Bog. Na trenutak ostavimo po strani pitanje da li su takva uverenja ispravna ili pogrešna. Da bismo ovo objasnili, najpre moramo imati jasan cilj: mi tragamo za Božjim stopama. Ne tragamo za duhovnicima, a još manje za poznatim ličnostima; u potrazi smo za Božjim stopama. Iz tog razloga, budući da tragamo za Božjim stopama, dužni smo da tražimo Božju volju, Božje reči, Njegove izjave – jer gde god postoje nove reči koje je izgovorio Bog, tamo je Božji glas, a gde god su Božje stope, tamo su Božja dela. Gde god postoji Božji izraz, tamo se Bog pojavljuje, a gde god se Bog pojavljuje, tamo su istina, put i život. Tragajući za Božjim stopama, zanemarili ste reči „Bog je istina, put i život“. I tako, mnogi ljudi, čak i kada prime istinu, ne veruju da su pronašli Božje stope, a još manje priznaju Božju pojavu. Kakva kobna greška! Božja pojava ne može se pomiriti sa čovekovim predstavama, a još manje se Bog može pojaviti po čovekovom nalogu. Bog pravi sopstvene izbore i sopstvene planove kada obavlja Svoje delo; štaviše, On ima sopstvene ciljeve i metode. Koje god delo da obavlja, On nema potrebu da o tome raspravlja sa čovekom niti da traži njegov savet, a još manje da svakoga obaveštava o Svom delu. Ovo je Božja narav, koju, štaviše, svako treba da prizna. Ako želite da svedočite pojavi Boga, da pratite Božje stope, najpre morate da napustite sopstvene predstave. Ne smeš zahtevati da Bog učini ovo ili ono, a još manje treba da Ga smeštaš u sopstvene okvire i ograničavaš Ga na sopstvene predstave. Umesto toga, treba da se zapitate kako bi valjalo da tražite Božje stope, kako da prihvatite Božju pojavu i kako da se pokorite novom Božjem delu: to je ono što čovek treba da uradi. Pošto čovek nije istina i pošto ne poseduje istinu, on treba da traži, da prihvati i da posluša.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dodatak 1: Pojavom Boga otpočelo je novo doba“

182. Danas je Bog obavio novo delo. Možda nisi u stanju da prihvatiš ove reči i one ti se mogu činiti čudnim, ali ti savetujem da ne ističeš svoju prirodnost, jer samo oni koji su zaista gladni i žedni pravednosti pred Bogom mogu zadobiti istinu, i samo će one koji su istinski pobožni On moći da prosvećuje i usmerava. Rezultati se postižu tako što se istina traži sa trezvenim spokojstvom, a ne kroz svađu i prepirke. Kada kažem „Danas je Bog obavio novo delo“, zapravo mislim na Božji povratak u telo. Možda ti ove reči ne smetaju, možda ih prezireš, a možda te čak izuzetno zanimaju. U svakom slučaju, nadam se da će svi oni koji istinski žude za Božjom pojavom moći da se suoče sa ovom činjenicom i da je pažljivo razmotre, umesto da o njoj brzopleto donose zaključke; mudar čovek treba tako da postupi.

Istražiti nešto takvo nije teško, ali zahteva da svako od nas poznaje ovu jednu istinu: Onaj koji je ovaploćeni Bog posedovaće suštinu Božju i Onaj koji je ovaploćeni Bog posedovaće izraz Božji. Pošto se Bog ovaploti, On će izneti delo koje namerava da učini i, pošto se Bog ovaploti, izraziće ono što jeste i biće u stanju da pred čoveka iznese istinu, da mu podari život i pokaže put. Telo koje nema Božju suštinu zasigurno nije ovaploćeni Bog; u to nema nikakve sumnje. Ako čovek namerava da istraži da li je to zaista Božje ovaploćeno telo, on to mora da utvrdi na osnovu naravi koju Bog izražava i na osnovu reči koje izgovara. Drugim rečima, da bi utvrdio da li se radi o Božjem ovaploćenom telu ili ne, i da li je to istiniti put ili nije, čovek to mora da razabere na osnovu Njegove suštine. Prema tome, ključ za utvrđivanje da li je u pitanju ovaploćeno telo Božje leži u Njegovoj suštini (Njegovom delu, Njegovim izjavama, Njegovoj naravi i mnogim drugim aspektima), a ne u Njegovom spoljašnjem izgledu. Ako čovek pomno analizira samo Njegov spoljašnji izgled, i ako usled toga previdi Njegovu suštinu, to pokazuje da je čovek neprosvećen i neuk. Spoljašnji izgled ne može da odredi suštinu; uz to, delo Božje se nikada ne može uskladiti sa čovekovim predstavama. Zar Isusov spoljašnji izgled nije bio u suprotnosti sa čovekovim predstavama? Nisu li lice Njegovo i odeća bili lišeni bilo kakve naznake Njegovog pravog identiteta? Zar se prvi fariseji nisu usprotivili Isusu upravo zato što su gledali samo Njegovu spoljašnjost, a reči iz Njegovih usta nisu primali k srcu? Nadam se da nijedno od braće i sestara koji traže Božju pojavu neće ponoviti ovu tragediju iz prošlosti. Ne smete postati fariseji modernog vremena i ponovo prikovati Boga za krst. Treba pažljivo da razmislite o tome kako da dočekate povratak Boga i treba da budete načisto s tim kako da postanete neko ko se potčinjava istini. To je obaveza svakoga ko čeka da se Isus vrati jašući na oblaku. Treba da protrljamo svoje duhovne oči i da razbistrimo pogled, umesto da se zaglibljujemo u preterano maštovite reči. Treba da razmišljamo o praktičnom delu Božjem i da osmotrimo praktičnu stranu Boga. Nemojte se zanositi, niti prepuštati maštarijama, neprestano žudeći za danom u kojem će se Gospod Isus, jašući na oblaku, iznenada spustiti među vas i povesti vas – vas koji Ga nikada niste poznavali niti videli i koji ne znate kako da izvršavate volju Njegovu. Bolje razmišljajte o nekim praktičnijim stvarima!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Predgovor“

183. Ovoga puta, Bog ne dolazi da obavi delo u duhovnom telu, već dolazi u sasvim običnom telu. Štaviše, ne samo da je to telo drugog Božjeg ovaploćenja, već je ujedno telo kroz koje se Bog vraća u krv i meso. To je sasvim obično telo. Ne možeš da primetiš ništa što Ga izdvaja od drugih, ali možeš da od Njega dobiješ istine za koje se ranije nije čulo. To beznačajno telo je ono kroz koje se otelovljuju sve reči istine koje dolaze od Boga, ono koje preuzima Božje delo u poslednjim danima i koje izražava celokupnu Božju narav kako bi je čovek mogao razumeti. Zar ne želiš silno da vidiš Boga sa nebesa? Zar ne želiš silno da razumeš Boga sa nebesa? Zar ne želiš silno da vidiš odredište ljudskog roda? On će ti reći sve ove tajne – tajne koje nijedan čovek nije mogao da ti kaže, a reći će ti i istine koje ne razumeš. On predstavlja tvoju kapiju u carstvo i tvog vodiča u novo doba. Jedno takvo svakidašnje telo krije mnoge nedokučive tajne. Njegova dela ti mogu biti zagonetna, ali je celokupan cilj dela koje On obavlja dovoljan da ti omogući da vidiš da On nije, kao što ljudi veruju, obično telo. Jer On predstavlja Božju volju i brigu koju Bog iskazuje prema ljudskom rodu u poslednjim danima. Premda ne možeš da čuješ Njegove reči koje kao da potresaju nebo i zemlju, premda ne možeš da vidiš Njegove oči koje su kao plameni oganj i premda ne možeš da iskusiš disciplinu Njegovog gvozdenog štapa, ipak možeš da u Njegovim rečima čuješ kako je Bog gnevan i znaš da pokazuje saosećanje prema ljudima; možeš da vidiš Božju pravednu narav i Njegovu mudrost i, povrh toga, da sagledaš Božju zabrinutost za ceo ljudski rod. Božje delo u poslednjim danima sastoji se u tome da dozvoli čoveku da vidi Boga sa nebesa kako živi među ljudima na zemlji i da omogući čoveku da spozna Boga, posluša Ga, boji Ga se i voli Ga. Zato se On po drugi put vratio u telo. Premda čovek danas vidi Boga koji je isti kao čovek, Boga s nosom i parom očiju, jednog ni po čemu izuzetnog Boga, Bog će vam na kraju pokazati da kada ovaj čovek ne bi postojao, nebo i zemlja bi pretrpeli ogromnu promenu. Kada ovaj čovek ne bi postojao, nebesa bi se zamračila, zemljom bi zavladao haos i čitav ljudski rod bi živeo usred gladi i pošasti. On će vam pokazati da u slučaju da ovaploćeni Bog nije došao da vas spasi u poslednjim danima, Bog bi odavno u paklu uništio čitav ljudski rod. Kada ovo telo ne bi postojalo, vi biste zauvek bili arhigrešnici i za vek vekova biste bili leševi. Trebalo bi da znate da, kada ovo telo ne bi postojalo, čitav ljudski rod bi se suočio s neizbežnom nesrećom i ne bi mogao da izbegne još strožu kaznu koju Bog izriče ljudskom rodu u poslednjim danima. Da ovo obično telo nije rođeno, svi biste bili u stanju u kome preklinjete za život, a da ne možete da živite i u kome se molite za smrt, a da ne možete da umrete. Kada ovo telo ne bi postojalo, ne biste mogli da dođete do istine i da danas stupite pred Božji presto, već bi vas Bog kaznio za vaše teške grehove. Da li ste znali da bez Božjeg povratka u telo niko ne bi imao priliku za spasenje, i da nema dolaska ovog tela, Bog bi odavno stavio tačku na drevno doba? Budući da je tako, možete li i dalje da odbacujete drugo Božje ovaploćenje? Budući da od ovog običnog čoveka možete da imate tako puno koristi, zašto Ga ne biste rado prihvatili?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Da li si znao? Bog je među ljudima učinio nešto veličanstveno“

184. Božje delo je nešto što ne možeš da razumeš. Ako ne možeš da u potpunosti dokučiš da li je tvoj izbor ispravan, niti da znaš da li Božje delo može biti uspešno, zašto onda ne oprobaš sreću i vidiš da li ti ovaj obični čovek može biti od velike pomoći, i da li je Bog zaista obavio veliko delo? Ipak, moram ti reći da su u Nojevo vreme ljudi jeli i pili, ženili se i udavali u tolikoj meri da je Bogu bilo nepodnošljivo da to gleda, te je poslao veliki potop da uništi ljudski rod, poštedevši samo Nojevu osmočlanu porodicu i sve ptičje i životinjske vrste. U poslednjim danima, međutim, pošteđeni od Boga jesu svi oni koji su mu do kraja ostali odani. I premda su oba doba bila vremena velike iskvarenosti za koju je Bogu bilo nepodnošljivo da je posmatra, a ljudski rod je u oba doba postao tako iskvaren i poricao je Bogu da je njegov Gospod, Bog je uništio ljude samo u Nojevo vreme. Ljudski rod je u oba doba doneo Bogu veliku nevolju, ali je Bog sve do sada, ipak, ostao strpljiv prema ljudima poslednjih dana. Zašto je tako? Da li ste se ikad zapitali zašto? Ako zaista ne znate, evo, Ja ću vam reći. Razlog zbog kojeg Bog može ljudima da podari blagodat u poslednjim danima nije to što su oni manje iskvareni nego ljudi u Nojevo vreme, niti to što su pred Bogom pokazali pokajanje, a još manje je reč o tome da je tehnologija u poslednjim danima toliko napredna da Bog ne uspeva da ih uništi. Već je to stoga što Bog ima delo koje treba da obavi u grupi ljudi u poslednjim danima i On će Sȃm obaviti ovo delo u Svom ovaploćenju. Štaviše, Bog će izabrati deo ove grupe da postane predmet Njegovog spasenja i plod Njegovog plana upravljanja i uvešće ove ljude u sledeće doba. Stoga, bez obzira na sve, ova cena koju je Bog platio u potpunosti je bila u sklopu pripreme za delo koje će Njegovo ovaploćeno telo obaviti u poslednjim danima. Za to što ste stigli do današnjeg dana treba da zahvalite ovom telu. Upravo zbog toga što Bog živi u telu, vi imate priliku da preživite. Sva ova sreća stečena je zbog ovog običnog čoveka. Ne samo ovaj, već na kraju i svaki narod će obožavati ovog običnog čoveka, zahvaljivati se i biti poslušan ovom beznačajnom čoveku, jer su istina, život i put koje je On doneo, spasli čitav ljudski rod, ublažili sukobe između čoveka i Boga, skratili razdaljinu između njih i stvorili vezu između Božjih i čovečjih misli. On je takođe taj koji je za Boga zadobio još veću slavu. Da li je tako običan čovek nedostojan tvog poverenja i divljenja? Da li je tako obično telo neprikladno nazivati Hristom? Zar takav običan čovek ne može postati Božji izraz među ljudima? Zar takav čovek, koji je ljudski rod poštedeo katastrofe, ne zaslužuje vašu ljubav i želju da Ga zadržite? Ako odbacujete istine koje izlaze iz Njegovih usta i prezirete Njegovo postojanje među vama, u šta ćete se na kraju pretvoriti?

Celokupno Božje delo u poslednjim danima obavlja se preko ovog običnog čoveka. On će ti dati sve – štaviše, On će moći da odlučuje o svemu što se odnosi na tebe. Može li takav čovek biti onakav kakvim Ga smatrate: toliko jednostavan da nije dostojan pominjanja? Zar Njegova istina nije dovoljna da vas u potpunosti ubedi? Zar to što svedočite Njegovom delu nije dovoljno da vas u potpunosti ubedi? Ili je reč o tome da put koji On donosi za vas nije dostojan da po njemu hodate? Na kraju krajeva, šta je razlog tome da Ga se gnušate, da Ga odbacujete i da Ga se klonite? Upravo ovaj čovek govori istinu, upravo On pruža istinu i pokazuje vam put kojim treba da idete. Da li je moguće da još uvek ne možete da pronađete tragove Božjeg dela unutar ovih istina? Bez Isusovog dela, ljudski rod ne bi mogao da siđe s krsta, ali bez današnjeg ovaploćenja, oni koji silaze s krsta nikada ne bi mogli da dobiju Božje odobrenje niti da uđu u novo doba. Bez dolaska ovog običnog čoveka, nikada ne biste imali priliku da vidite pravo lice Božje, niti biste na to imali pravo, jer ste svi vi predmeti koje je odavno trebalo uništiti. Zbog dolaska drugog Božjeg ovaploćenja, Bog vam je oprostio i ukazao vam milost. Bez obzira na to, reči uz koje na kraju moram da vas ostavim još uvek glase: Ovaj obični čovek, koji je ovaploćeni Bog, za vas je od suštinskog značaja. Ovo je nešto veličanstveno što je Bog već učinio među ljudima.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Da li si znao? Bog je među ljudima učinio nešto veličanstveno“

185. Kada bi Spasitelj stigao tokom poslednjih dana i još se zvao Isusom, iznova se rodivši u Judeji i tamo sprovevši Svoje delo, onda bi time dokazao da sam Ja samo izraelski narod stvorio i samo izraelski narod iskupio, te da nemam nikakve veze sa neznabošcima. Zar to onda ne bi bilo u suprotnosti sa Mojim rečima da sam „Ja Gospod koji je stvorio nebo i zemlju i sva stvorenja“? Napustio sam Judeju i delam među neznabošcima jer Ja nisam samo Bog naroda izraelskog, već Bog svih stvorenja. Ja se pojavljujem među neznabošcima tokom poslednjih dana zato što nisam samo Jahve, Bog naroda izraelskog, već, štaviše, zato što sam Stvoritelj svih Mojih izabranika među neznabošcima. Ne samo da sam stvorio Izrael, Egipat i Liban, nego i sve neznabožačke narode izvan Izraela. Zbog toga sam ja Gospod svih stvorenja. Ja sam Izrael koristio samo kao polaznu tačku za Svoje delo, koristio sam Judeju i Galileju kao uporišta za Svoje delo iskupljenja, a sada koristim neznabožačke narode kao bazu iz koje ću čitavo doba privesti kraju. Sproveo sam dve etape dela u Izraelu (ove dve etape predstavljaju Doba zakona i Doba blagodati), dok sam sledeće dve etape dela (Doba blagodati i Doba carstva) obavljao u zemljama van Izraela. Među neznabožačkim narodima sprovešću delo osvajanja i tako okončati ovo doba. Ako Me čovek stalno oslovljava imenom Isus Hristos, a pritom ne zna da sam tokom poslednjih dana otpočeo novo doba i da sam se upustio u novo delo, i ako čovek nastavi da opsesivno iščekuje dolazak Isusa Spasitelja, onda ću takve zvati ljudima koji ne veruju u Mene; to su ljudi koji Me ne spoznaju i njihovo verovanje u Mene je lažno. Da li bi takvi ljudi mogli da svedoče o dolasku Isusa Spasitelja sa nebesa? Oni ne čekaju Moj dolazak, već dolazak jevrejskog cara. Oni ne čeznu za tim da Ja uništim ovaj nečisti stari svet, već žude za drugim Isusovim dolaskom, nakon čega će biti iskupljeni. Raduju se što će Isus još jednom iskupiti čitav ljudski rod iz ove oskrnavljene i nepravedne zemlje. Kako takvi ljudi mogu postati oni koji dovršavaju Moje delo u poslednjim danima? Čovekove želje ne mogu da ispune Moje želje niti da ostvare Moje delo, jer čovek samo obožava i ceni delo koje sam već obavio, a uopšte nije svestan da Ja predstavljam Samog Boga koji je uvek nov i nikada star. Čovek samo zna da sam ja Jahve i Isus i ne sluti da sam ja Onaj iz poslednjih dana koji će dovesti ljudski rod do kraja. Sve za čim čovek čezne i što zna potiče od njegovih sopstvenih predstava i to je samo ono što može da vidi svojim očima. To nije u skladu sa delom koje sprovodim, već u potpunom neskladu sa njim. Kada bi se Moje delo odvijalo po zamislima čoveka, kada bi se ono okončalo? Kada bi ljudski rod mogao da počine? I kako bih Ja mogao da uđem u sedmi dan, Šabat? Ja delam prema Svom planu i prema Svojoj svrsi, a ne prema namerama čoveka.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Spasitelj se već vratio na ’belom oblaku’“

186. Bez obzira na to da li si Amerikanac, Britanac ili pripadnik bilo koje druge nacionalnosti, treba da izađeš izvan okvira svoje nacije, i da prevazilazeći samoga sebe sagledaš Božje delo iz identiteta stvorenog bića. Na ovaj način, ti nećeš postavljati ograničenja Božjim stopama. To je zato što u današnje vreme mnogi ljudi smatraju da je nemoguće da će se Bog pojaviti u određenom narodu ili među određenim ljudima. Kako je veliki značaj Božjeg dela i kako je važna Božja pojava! Kako oni uopšte mogu da se izmere čovekovim predstavama i razmišljanjem? I zato kažem, treba da prevaziđeš predstave zasnovane na nacionalnosti i etničkoj pripadnosti da bi tražio Božju pojavu. Samo tako nećeš biti sputan sopstvenim predstavama; samo tako ćeš biti dostojan da dočekaš pojavu Boga. U suprotnom, ostaćeš u večnoj tami i nikada nećeš zadobiti Božje odobravanje.

Bog je Bog celokupnog ljudskog roda. On Sebe ne smatra privatnim vlasništvom bilo koje nacije ili naroda, već obavlja Svoje delo onako kako je planirao, ne ograničavajući se ni na koji oblik, naciju ili narod. Možda nikada nisi zamišljao ovaj oblik, ili možda takav oblik poričeš, ili naprosto smatraš kako su nacija u kojoj se Bog otkriva i narod kojem On Sebe otkriva diskriminisani od svih i najzaostaliji na zemlji. Ipak, Bog ima Svoju mudrost. Svojom velikom silom i pomoću Svoje istine i Svoje naravi, On je zaista zadobio grupu ljudi koji dele Njegova gledišta, i grupu ljudi koju je On poželeo da upotpuni – grupu koju je osvojio i koja, izdržavši svakojake kušnje i nevolje i svakojaka progonstva, može da Ga prati do samoga kraja. Cilj Božje pojave, koja nije ograničena ni na koji oblik niti naciju, jeste da Mu omogući da dovrši Svoje delo onako kako ga je planirao. Ovo je isto kao kada se Bog ovaplotio u Judeji: Njegov cilj je bio da dovrši delo raspeća iskupljenjem čitavog ljudskog roda. Ipak, Jevreji su verovali da je nemoguće da Bog to učini i mislili su da je nemoguće da se Bog ovaploti i poprimi oblik Gospoda Isusa. Njihovo „nemoguće“ postalo je osnova na kojoj su osudili Boga i suprotstavili Mu se, što je na kraju dovelo do uništenja Izraela. Danas mnogi ljudi prave sličnu grešku. Oni svom snagom najavljuju skoru pojavu Boga, ali je istovremeno i osuđuju; njihovo „nemoguće“ ponovo ograničava Božju pojavu i smešta je unutar granica njihove mašte. I tako sam video mnoge koji, naišavši na reči Božje, počnu da se divljački i promuklo smeju. Ali da li se ovaj smeh razlikuje od osude i huljenja od strane Jevreja? Niste pobožni u prisustvu istine, a još manje pokazujete čežnju. Sve što radite svodi se na neselektivno učenje, te na bezbrižno i nezainteresovano čekanje. Šta možete dobiti od ovakvog učenja i čekanja? Mislite li da će Bog svakog od vas pojedinačno usmeravati? Ako ne možeš da razaznaš Božje izjave, kako si dostojan da svedočiš pojavi Boga? Gde god da se Bog pojavi, tamo se izražava istina i tamo će biti Božji glas. Samo oni koji mogu da prihvate istinu biće u stanju da čuju Božji glas i samo su takvi ljudi dostojni da budu svedoci Božje pojave. Odbaci svoje predstave! Smiri se i pažljivo pročitaj ove reči. Ako čezneš za istinom, Bog će te prosvetiti i razumećeš Njegovu volju i Njegove reči. Odbacite svoja mišljenja o „nemogućem“! Što ljudi više veruju da je nešto nemoguće, to je verovatnije da će se to dogoditi, jer se Božja mudrost uzdiže iznad neba, Božje misli su uzvišenije od čovekovih, a Božje delo prevazilazi ograničenja čovekovog mišljenja i njegovih predstava. Što je manje nešto moguće, to je više u njemu istine koja se može tražiti; što više nešto nadilazi čovekove predstave i maštu, to više sadrži Božju volju. Ovo je zato što, bez obzira na to gde se On otkriva, Bog je i dalje Bog i Njegova suština se nikada neće promeniti zbog mesta ili načina Njegove pojave. Božja narav ostaje ista bez obzira na to gde su Njegove stope i ma gde da su Božje stope, On je Bog celokupnog čovečanstva, baš kao što ni Gospod Isus nije samo Bog Izraelaca, već je i Bog svih naroda Azije, Evrope i Amerike, i još više od toga, On je jedini Bog u čitavoj vaseljeni. I zato hajde da tražimo Božju volju i da Njegovu pojavu otkrivamo u Njegovim izjavama, i hajde da idemo ukorak sa Njegovim stopama! Bog je istina, put i život, Njegove reči i Njegova pojava postoje istovremeno, a Njegova narav i Njegove stope sve vreme su otvoreni za čovečanstvo. Draga braćo i sestre, nadam se da Božju pojavu vidite u ovim rečima; stoga se zaputite Njegovim stopama dok koračate napred u novo doba i da dođete na prelepo novo nebo i zemlju koje je Bog pripremio za one koji iščekuju Njegovu pojavu!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dodatak 1: Pojavom Boga otpočelo je novo doba“