Vrlo uskoro Moje delo će biti završeno i mnoge godine provedene zajedno pretvoriće se u nepodnošljivu uspomenu. Ponavljao sam Svoje reči neprestano i uporno razvijao Svoje novo delo. Naravno, Moj savet je neophodna komponenta svakog dela koje obavljam. Bez Mog savetovanja, svi biste vi zalutali, a čak biste se i potpuno izgubili. Moje delo je sada pri kraju i u svojoj završnoj fazi. I dalje želim da se bavim savetovanjem, odnosno da vam ponudim par saveta. Nadam se samo da ste kadri da ne dozvolite da patnja koju sam podneo bude uzaludna i, ponajviše, da ste u stanju da razumete promišljenu brigu koju sam preduzeo i da se odnosite prema Mojim rečima kao da čine osnovu vašeg ponašanja kao ljudskih bića. Nezavisno od toga da li su to one reči koje ste voljni da čujete, nezavisno od toga da li ih prihvatate rado ili isključivo uz osećaj nelagode, vi se morate prema njima odnositi sa ozbiljnošću. U suprotnom, vaše ležerne i nezainteresovane naravi i držanja ozbiljno će Me uznemiriti i zapravo Me odbiti. Svim srcem se nadam da ste svi vi u stanju da čitate Moje reči iznova i iznova – na hiljade puta – i da ćete ih možda čak i naučiti napamet. Samo tako ćete postići da ne izneverite očekivanja koja imam od vas. Međutim, niko od vas sada ne živi takvim životom. Naprotiv, svi ste utonuli u razvratni život, život u kojem jedete i pijete do mile volje i niko među vama se ne služi Mojim rečima kako bi obogatio svoje srce i dušu. Shodno tome, zaključio sam da je pravo lice čovečanstva sledeće: svaki čovek Me može izdati u bilo kom trenutku i nijedan nije u stanju da potpuno veruje Mojim rečima.

„Sotona je čoveka toliko iskvario da on više nema ljudski izgled.“ Većina ljudi sada već u izvesnoj meri prepoznaje ovu izreku. Ovo kažem iz razloga što je „prepoznavanje“, na koje se Ja pozivam, samo neka vrsta površnog priznanja, za razliku od istinskog znanja. Pošto niko od vas ne može da dȃ tačnu procenu ni detaljnu analizu samoga sebe, vi onda ostajete zbunjeni Mojim rečima. Ali ovog puta iskoristiću činjenice da objasnim najozbiljniji problem koji u vama postoji. Taj problem je izdaja. Svima vama je poznata reč „izdaja“ jer je većina ljudi nekim postupkom nekada izdala nekoga, kao što muž izdaje svoju ženu, žena izdaje muža, sin izdaje oca, ćerka izdaje majku, rob izdaje svog gospodara, prijatelji izdaju jedni druge, rođaci izdaju jedni druge, prodavci izdaju kupce i tako dalje. Svi ovi primeri sadrže suštinu izdaje. Ukratko, izdaja je oblik ponašanja koji krši obećanje, narušava moralna načela ili deluje suprotno ljudskoj etici, pokazujući time gubitak čovečnosti. Uopšteno govoreći, kao ljudsko biće koje je rođeno u ovom svetu, uradićeš nešto što predstavlja kršenje istine, bez obzira na to da li se sećaš da si ikada učinio nešto čime si izdao neku drugu osobu ili da si izdao druge ljude mnogo puta ranije. Pošto si u stanju da izdaš svoje roditelje ili prijatelje, onda si u stanju da izdaš i druge ljude i, štaviše, u stanju si da izdaš i Mene i da činiš stvari koje prezirem. Drugim rečima, izdaja ne znači samo površno nemoralno ponašanje, već nešto što se kosi sa istinom. Upravo odatle potiče izvor otpora čovečanstva i njegove pobune protiv Mene. Zbog toga sam to sažeo u sledećoj izjavi: izdaja je u čovekovoj prirodi, a ta priroda je veliki protivnik toga da svaki pojedinac bude u slozi usaglašavanja pojedinca sa Mnom.

Ponašanje koje ne predstavlja apsolutnu pokornost prema Meni jeste izdaja. Ponašanje koje ne predstavlja odanost Meni jeste izdaja. I kada Me varaš i služiš se lažima da bi Me obmanuo je izdaja. Kada neguješ mnoštvo predstava i širiš ih svuda okolo je izdaja. Kada nisi u stanju da braniš Moja svedočanstva i interesovanja je izdaja. Kada se smeješ lažno, a u srcu si daleko od Mene, je izdaja. Sve su ovo dela izdaje za koja ste oduvek bili kadri i ona su uobičajena među vama. Niko od vas možda ovo ne smatra problemom, ali ja ne mislim tako. Kada Me neko izda, ne odnosim se prema tome kao da je to neka beznačajna stvar i svakako to ne mogu ignorisati. Sada, kada obavljam svoje delo među vama, ponašate se ovako – ako bude došao dan da nikog nema da pazi na vas, nećete li biti kao razbojnici koji su se proglasili carevima svojih malih brda? Kada se to desi i kada budete izazvali katastrofu, ko će biti tu da počisti za vama? Vi smatrate da su neka dela izdaje samo povremeni incidenti, a ne vaše ustaljeno ponašanje i da nisu vredna neke ozbiljne rasprave koja bi mogla da povredi vaš ponos. Ako zaista tako mislite, onda vam nedostaje zdrav razum. Ako tako razmišljate, vi ste primer i arhetip pobune. Čovekova priroda je njegov život; načelo na koje se oslanja da bi opstao i on ga ne može promeniti. Uzmimo prirodu izdaje kao primer. Ako si u stanju da uradiš nešto da bi izdao rođaka ili prijatelja, to je dokaz da je to deo tvog života i prirode sa kojom si rođen. To je nešto što niko ne može poreći. Na primer, ako osoba uživa da krade od drugih, onda je to uživanje u krađi deo njenog života, iako ponekad krade, a ponekad ne. Bilo da kradu ili ne, to nije dokaz da je njihova krađa samo vrsta ponašanja. Naprotiv, to je dokaz da je ta krađa deo njihovog života – to jest, njihove prirode. Neki će se zapitati: ako je takva njihova priroda, zašto onda, kada vide neke lepe stvari, nekad i ne ukradu? Odgovor je vrlo jednostavan. Mnogo je razloga zašto ne kradu. Neke stvari ne kradu jer su prevelike da bi ih ugrabili neopaženo pod nečijim budnim okom, ili zato što nema pogodnog trenutka za akciju, ili je nešto preskupo, prestrogo čuvano, ili možda nisu naročito zainteresovani za to, ili ne vide od kakve je koristi to za njih i tako dalje. Svi ovi razlozi su mogući. Ali bez obzira na to da li su nešto ukrali ili ne, to ne može biti dokaz da ova misao postoji samo kao trenutni, prolazni bljesak. Naprotiv, to je deo njihove prirode koji se teško menja na bolje. Takva osoba se ne zadovoljava samo jednom krađom; takve misli o posezanju za tuđom imovinom kao da je njihova javljaju se kad god naiđu na nešto lepo ili kada se nađu u pogodnoj situaciji. Zato kažem da poreklo ove misli nije nešto što se jednostavno dešava povremeno, već nešto što leži u samoj prirodi ovakve osobe.

Svako može svojim sopstvenim rečima i postupcima da predstavi svoje pravo lice. To pravo lice je, naravno, njihova priroda. Ako si ti neko čiji je način izražavanja dvosmislen, onda je i tvoja priroda dvosmislena. Ako si po prirodi lažljiv, onda se i ponašaš kao prepredenjak i nije ti teško da obmanjuješ druge. Ako si pakosne prirode, i tvoje reči možda prijaju uhu, tvoji postupci ipak ne mogu sakriti tvoje pakosne smicalice. Ako si lenje prirode, onda sve što kažeš podrazumeva da želiš da izbegneš odgovornost za svoju površnost i lenjost, da će tvoji postupci biti spori i površni i da će prilično vešto prikrivati istinu. Ako si empatične prirode, onda će tvoje reči biti razumne, a tvoji postupci u skladu sa istinom. Ako si lojalne prirode, onda su i tvoje reči svakako iskrene, a način na koji postupaš prizeman, lišen svega onoga što bi tvom gazdi moglo da izazove nelagodu. Ako si požudan ili pohlepan za novcem, onda će tvoje srce često biti ispunjeno takvim stvarima, a ti ćeš nehotice vršiti izopačene, nemoralne radnje koje će ljudima biti odvratne i koje neće olako zaboravljati. Kao što sam rekao, ako si sklon izdajničkoj prirodi, onda se teško možeš otrgnuti od iste. Ne veruj u sudbinu da, ako nisi naneo nepravdu drugima, onda nisi sklon izdajničkoj prirodi. Ako tako razmišljaš, onda si ti zaista buntovnik. Sve Moje reči, svaki put kada ih izgovorim, odnose se na sve ljude, a ne samo na jednu osobu ili jedan tip osobe. Samo zato što Me nisi izdao u određenoj situaciji nije dokaz da Me nećeš izdati u nekoj drugoj. Neki ljudi, tokom neuspeha u braku, gube samopouzdanje dok tragaju za istinom. Neki ljudi se odriču obaveze da Mi budu odani dok im se porodica raspada. Neki ljudi Me napuštaju u potrazi za trenucima radosti i ushićenja. Neki ljudi bi radije upali u mračnu jarugu nego živeli u svetlosti i uživali u delu Svetog Duha. Neki ljudi koji ignorišu savete prijatelja da bi zadovoljili svoju žudnju za bogatstvom, čak ni danas nisu u stanju da priznaju svoju grešku i da se promene. Neki ljudi samo privremeno žive pod Mojim imenom da bi dobili Moju zaštitu, dok mi drugi pod prinudom posvećuju samo delić vremena, jer se čvrsto drže života i boje se smrti. Nisu li ovi i drugi nemoralni postupci, koji su, štaviše, nepostojani, upravo ona ponašanja kojima su Me ljudi odavno izdali duboko u svojoj duši? Naravno, znam da ljudi ne planiraju unapred Moju izdaju; njihova izdaja je prirodno otkrivenje njihove prirode. Niko ne želi da Me izda i niko nije srećan zbog postupka kojim Me je izdao. Naprotiv, takvi drhte od straha, zar ne? Dakle, da li razmišljate o načinu kojim ćete se iskupiti zbog ovakvih izdaja i kojim ćete promeniti sadašnju situaciju?