384. Treba da znate da Bog voli one koji su pošteni. Bog poseduje suštinu vernosti, i stoga se Njegovim rečima uvek može verovati; uz to, Njegovi postupci su bezgrešni i neupitni. Zato Bog voli one koji su potpuno iskreni prema Njemu. Poštenje znači dati svoje srce Bogu, ne biti neiskren prema Njemu ni u čemu, u svemu biti otvoren prema Njemu, nikada ne kriti činjenice, niti nastojati da obmaneš one iznad sebe i sakriješ stvari od onih ispod sebe, te ne činiti stvari koje su samo pokušaji ulagivanja Bogu. Ukratko, biti pošten znači biti neukaljan u svojim postupcima i rečima, i ne obmanjivati ni Boga ni čoveka. Ovo što kažem veoma je jednostavno, ali vama je to više nego naporno. Mnogi ljudi bi radije bili bačeni u pakao nego što bi pošteno govorili i postupali. Nije čudo što za nepoštene imam predviđen drugačiji način ophođenja. Naravno, sasvim dobro znam koliko vam je teško da budete pošteni ljudi. To što ste toliko „dovitljivi”, toliko umešni u odmeravanju srca plemenitih ljudi na osnovu sopstvenog ogavnog načina razmišljanja, umnogome pojednostavljuje Moje delo. A pošto svako od vas privija svoje tajne na nedra, onda ću vas, jednog po jednog, baciti u nesreću da budete „podučeni” ognjem, kako biste potom mogli da postanete nepokolebljivi u veri po pitanju Mojih reči. Naposletku ću iz vaših usta izvući reči „Bog je verni Bog”, nakon čega ćete se busati u grudi i jadikovati, „Čovekovo srce je tako lažljivo!” Kakvo će tada biti stanje vašeg uma? Sigurno nećete biti tako zaneseni ponosom kao što ste sada! A još manje ćete biti toliko „duboki i nedokučivi” kao što ste sada. U prisustvu Boga, neki ljudi su sasvim pristojni i uljudni, naročito „dobro vaspitani”, pa ipak pokazuju zube i vitlaju kandžama u prisustvu Duha. Da li biste takve ljude svrstali među poštene? Ako si licemer, ako si neko ko je vešt u „međuljudskim odnosima”, Ja tvrdim da ti zasigurno pokušavaš da se zavitlavaš sa Bogom. Ako su tvoje reči prepune izgovora i bezvrednih opravdanja, tvrdim da si neko kome je mrsko da istinu sprovodi u delo. Ako imaš mnogo privatnih stvari o kojima ti je teško da govoriš, ako imaš izrazitu averziju prema otkrivanju svojih tajni – svojih problema – drugima, zarad traženja puta svetlosti, onda kažem da si ti osoba koja će veoma teško dostići spasenje i koja će teško izroniti iz tame. Ako zaista uživaš u traženju puta istine, onda si neko ko uvek obitava u svetlosti. Ako ti je veoma drago da budeš služitelj u Božjoj kući, vredno i savesno radeći u skrivenosti, uvek dajući i nikad ne uzimajući, tvrdim da si odani svetac, jer ne tražiš nikakvu nagradu i jednostavno si pošten čovek. Ako si voljan da budeš iskren, i voljan da se u potpunosti daješ, ako si spreman da žrtvuješ svoj život za Boga i postojan si u svom svedočenju, ako si pošten do te mere da ti je stalo samo do toga da udovoljiš Bogu i ne uzimaš u obzir sebe niti uzimaš za sebe, onda Ja kažem da su ljudi poput tebe oni koji se hrane svetlošću i koji će doveka živeti u carstvu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Tri opomene”

385. Zaista cenim one koji nisu sumnjičavi prema drugima i zaista volim one koji su voljni da prihvate istinu; prema ovim dvema vrstama ljudi pokazujem veliku brigu jer su oni u Mojim očima pošteni ljudi. Ako si veoma lažljiv, onda ćeš biti oprezan i sumnjičav prema svim ljudima i stvarima i tako će tvoja vera u Mene biti izgrađena na temelju sumnje. Nikada ne bih mogao priznati takvu veru. U nedostatku prave vere, još više si lišen prave ljubavi. A ako čak možeš da sumnjaš u Boga i spekulišeš o Njemu po svojoj volji, onda si ti, bez sumnje, najlažljiviji od svih ljudi. Spekulišeš o tome da li Bog može biti kao čovek: neoprostivo grešan, sitničav, lišen pravednosti i razboritosti, bez osećaja za pravdu, da koristi opake taktike, da je podmukao i lukav, da uživa u zlu i tami i tako dalje. Nije li razlog što ljudi imaju takve misli u tome što im nedostaje i najmanje znanje o Bogu? Takva vera nije ništa drugo do greh! Ima čak i onih koji veruju da ja volim samo one koji znaju kako da laskaju i da se ulizuju, a da će oni koji ne znaju to da rade biti nepoželjni u kući Božjoj i da će izgubiti svoje mesto u njoj. Da li je ovo jedina spoznaja do koje ste došli posle svih ovih godina? Da li ste ovo stekli? Ali vaša spoznaja o Meni ne prestaje ovim pogrešnim razumevanjem; još gore je vaše huljenje na Božjeg Duha i klevetanje Nebesa. Zato kažem da će vas vera poput vaše još više udaljiti od Mene i da će vaše neprijateljstvo prema Meni biti veće.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kako zaista spoznati Boga na zemlji”

386. Danas se većina ljudi plaši da svoje postupke iznese pred Boga; iako možda možeš da prevariš Njegovo telo, ne možeš da prevariš Njegov Duh. Sve ono što ne može da izdrži Božje ispitivanje nije u skladu sa istinom i treba ga odbaciti; raditi drugačije znači uvrediti Boga. Dakle, bilo da se moliš, da govoriš, da u zajedništvu razgovaraš sa svojom braćom i sestrama ili da obavljaš svoju dužnost i završavaš poslove, svoje srce moraš da položiš pred Boga. Dok ispunjavaš svoju dužnost, Bog je s tobom, i sve dok je tvoja namera ispravna i u službi je dela Božje kuće, On će prihvatati sve što radiš; trebalo bi da iskreno ispunjavaš svoje dužnosti. Tokom molitve treba da imaš bogoljubivo srce i da tražiš Božju brigu, zaštitu i ispitivanje. Ako su to tvoje namere, tvoje će molitve biti delotvorne. Dok se, recimo, moliš na okupljanjima, ako otvaraš svoje srce i moliš se Bogu govoreći Mu šta ti je u srcu, i ako ne govoriš neistinu, tvoje će molitve sigurno biti delotvorne. (…)

Kao vernik u Boga, moraš biti u stanju da izneseš pred Njega sva svoja dela i postupke i da prihvatiš Njegovo ispitivanje. Ako ono što radiš može da bude izneto pred Duh Božji, ali ne i pred telo Božje, to znači da nisi prihvatio ispitivanje Njegovog Duha. Ko je Duh Božji? Ko je osoba za koju Bog svedoči? Nisu li Oni jedno te isto? Većina ih vidi kao dva odvojena bića i veruje da je Duh Božji Božji Duh, a da je osoba za koju Bog svedoči samo ljudsko biće. Ali, zar nisi u zabludi? U čije ime ova osoba dela? Oni koji ne poznaju ovaploćenog Boga nemaju duhovno razumevanje. Duh Božji i Njegovo ovaploćeno telo su jedno, jer je Duh Božji materijalizovan u telu. Ako je ta osoba neljubazna prema tebi, hoće li Duh Božji biti ljubazan? Zar nisi zbunjen? Svi oni koji danas ne mogu da prihvate Božje ispitivanje ne mogu da dobiju Njegovo odobravanje, a oni koji ne poznaju ovaploćenog Boga ne mogu da budu usavršeni. Posmatraj sve što radiš i vidi možeš li to da izneseš pred Boga. Ako ne možeš da izneseš sve što činiš pred Boga, to pokazuje da si zločinitelj. Mogu li zločinitelji da budu usavršeni? Sve što činiš, svaki postupak, svaku nameru i svaku reakciju treba izneti pred Boga. To znači da sve iz tvog svakodnevnog duhovnog života – molitve, približavanje Bogu, jedenje i pijenje Božjih reči, razgovor u zajedništvu s braćom i sestrama i vođenje crkvenog života – sve do tvoje službe u saradnji sa drugima, treba da bude izneto pred Boga radi Njegovog ispitivanja. Takvo će ti postupanje pomoći da postigneš rast u životu. Proces prihvatanja Božjeg ispitivanja jeste proces pročišćenja. Što više možeš da prihvatiš Božje ispitivanje, u većoj si meri pročišćen i više ćeš biti u skladu s Božjim namerama, tako da nećeš pasti u razvrat i tvoje srce će moći da živi u Njegovom prisustvu. Što više prihvataš Njegovo ispitivanje, veće je Sotonino poniženje i tvoja sposobnost da se pobuniš protiv tela. Prema tome, prihvatanje Božjeg ispitivanja jeste put koji bi ljudi trebalo da slede. Bez obzira na to šta radiš, čak i kada razgovaraš u zajedništvu sa svojom braćom i sestrama, treba da pred Boga izneseš svoja dela, da tražiš Njegovo ispitivanje, i treba da se svesno pokoriš Samom Bogu; to će tvoje postupanje učiniti mnogo tačnijim. Samo ako sve što činiš iznosiš pred Boga i prihvataš Božje ispitivanje možeš da budeš neko ko živi u Božjem prisustvu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog usavršava one koji su u skladu sa Njegovim namerama”

387. Kada neki ljudi čuju da moraju da govore istinu i govore iz srca kako bi bili pošteni ljudi, te da, ukoliko lažu ili obmanjuju, moraju da se otvore, ogole i priznaju svoje greške, oni kažu: „Teško je biti poštena osoba. Da li drugima moram da kažem sve što mislim? Zar nije dovoljno razmenjivati pozitivne stvari? Ne moram da pričam drugima o svojoj mračnoj ili iskvarenoj strani, zar ne?” Ako se ne ogoliš pred drugima i detaljno ne analiziraš sebe, onda nikada nećeš spoznati sebe. Nikada nećeš shvatiti kakva si osoba, a drugi ljudi nikada neće moći da ti veruju. To je činjenica. Ako želiš da ti drugi veruju, pre svega moraš biti poštena osoba. Da bi bio poštena osoba, prvo moraš da ogoliš svoje srce da bi svi mogli da u njega pogledaju, da vide sve o čemu razmišljaš i da ugledaju tvoje pravo lice. Ne smeš da pokušavaš da se maskiraš ili prikrivaš. Tek tada će ti drugi verovati i smatrati te poštenom osobom. Ovo je najosnovnija primena i preduslov da budeš poštena osoba. Ako se uvek pretvaraš, uvek glumiš svetost, plemenitost, veličinu i uzoran karakter, skrivajući svoju iskvarenost i mane od drugih, prikazujući im lažnu sliku i dovodeći ih u uverenje da si čestit, velik, samopožrtvovan, pravičan i nesebičan – zar u tome nema lažljivosti i obmane? Zar s vremenom ljudi neće moći da te prozru? Dakle, ne budi licemer i ne stavljaj masku. Umesto toga, budi jednostavan i otvoren i nauči da ogoliš sebe – ogoli svoje srce da ga drugi vide. Ako možeš da ogoliš sve svoje misli i sve stvari koje želiš da uradiš – bilo da su one pozitivne ili negativne – da ih drugi vide, zar onda nisi pošten? Kad sebe ogoliš da te drugi vide, Bog te posmatra. On će reći: „Pošto si ogolio sebe da te drugi vide, sigurno si pošten i preda Mnom.” Ali ako se Bogu ogoliš samo u tajnosti, a pred drugima se uvek pretvaraš da si veliki, plemenit i nesebičan, šta će Bog misliti o tebi? Šta će On reći? On će reći: „Ti si skroz-naskroz lažljiva osoba. Ti si pravi pravcati licemer i nitkov, i nisi poštena osoba.” Bog će te osuditi na ovaj način. Biti poštena osoba znači da, bez obzira na to da li si pred Bogom ili drugim ljudima, možeš da se otvoriš na čist i jednostavan način o svom unutrašnjem stanju i rečima u svom srcu. Da li je to lako učiniti? Zahteva period vežbe, kao i čestu molitvu i oslanjanje na Boga. Moraš da uvežbaš sebe da izgovaraš reči u svom srcu jednostavno i otvoreno u svim pitanjima. Sa takvom vrstom vežbe možeš da napreduješ. Ako naiđeš na veliku poteškoću, moraš da se moliš Bogu i tragaš za istinom; moraš da vodiš bitku u svom srcu i da nadvladaš telo, sve dok ne budeš mogao da sprovedeš istinu u delo. Malo po malo, vežbajući na ovaj način, srce će ti se postepeno otvarati. Postaćeš sve čistiji i jednostavniji, a tvoje reči i dela imaće drugačije dejstvo nego pre. Sve manje ćeš lagati i obmanjivati i bićeš u stanju da živiš pred Bogom. Tada ćeš, u suštini, postati poštena osoba.

– „Reč”, tom III, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Najosnovnija praksa da se bude poštena osoba”

388. Veliku važnost dajete svom odredištu i sudbini – oni su vam od presudnog značaja. Verujete da će, ako stvari ne obavljate veoma pažljivo, to značiti da više nećete imati odredište, da ste uništili sopstvenu sudbinu. Ali, da li vam je ikada palo na pamet da se ljudi koji ulažu napor samo zarad svog odredišta badava trude? Takvi napori nisu iskreni – oni su laž i obmana. Ako je to slučaj, onda su oni koji ulažu trud samo zarad svog odredišta na pragu svog konačnog poraza, jer je neuspeh u verovanju u Boga uzrokovan obmanom. Ranije sam rekao da ne volim da Mi laskaju i podilaze, niti da se prema Meni odnose sa entuzijazmom. Volim kada se iskreni ljudi suoče sa Mojom istinom i Mojim očekivanjima. Čak Mi se više sviđa kada su ljudi u stanju da pokažu najveći obzir prema Mom srcu, i kada su čak sposobni da daju sve zarad Mene. Samo tako se Moje srce može utešiti.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „O odredištu”

389. Da bi neko stremio ka istini, on se mora usredsrediti na sprovođenje istine u delo; ali, odakle da započne sa tim? Tu nema nikakvih pravila. Trebalo bi da sprovodiš u delo one aspekte istine koje razumeš. Ako si započeo sa obavljanjem neke dužnosti, onda sa sprovođenjem istine u delo treba da započneš prilikom vršenja te dužnosti. Ima mnogo aspekata istine koje treba da sprovodiš u delo dok obavljaš svoju dužnost, pri čemu treba da sprovodiš u delo samo one aspekte istine koje razumeš. Za početak, recimo, možeš biti iskren, možeš govoriti iskreno i otvoriti svoje srce. Ako postoji nešto o čemu ti je isuviše neprijatno da razgovaraš sa svojom braćom i sestrama, onda treba da klekneš i da to saopštiš Bogu kroz molitvu. Šta treba da saopštiš Bogu? Saopšti Mu ono što ti leži na srcu; nemoj Mu dosađivati praznim ljubaznostima i ne pokušavaj da Ga obmanjuješ. Za početak, budi iskren. Ako si bio slab, kaži da si bio slab; ako si bio rđav, kaži da si bio rđav; ako si bio lažljiv, kaži da si lagao; ako si imao zlonamerne i podmukle misli, ispričaj Bogu o njima. Ako se neprestano nadmećeš oko statusa, i to Mu saopšti. Dopusti Bogu da te dovede u red; dopusti Mu da ti postavi okruženje. Dozvoli Mu da ti pomogne da prebrodiš sve poteškoće i da rešiš sve svoje probleme. Svoje srce treba da otvoriš Bogu; nemoj ga zatvarati pred Njim. Čak i ako se zatvoriš pred Njim, On će i dalje moći da te istražuje. Ukoliko Mu, međutim, otvoriš svoje srce, moći ćeš da stekneš istinu. Koji, dakle, put treba da odabereš? Treba da otvoriš svoje srce i da Bogu saopštiš sve što ti na srcu leži. Nipošto ne smeš da lažeš ni da se prerušavaš. Počni od toga što ćeš biti iskren. Iako već godinama u zajednici razgovaramo o istini sa aspekta iskrenosti, još uvek ima mnogo ljudi koji su ravnodušni, koji govore i deluju isključivo u skladu sa vlastitim namerama, željama i ciljevima, i kojima nikada nije na pamet palo da se pokaju. To nije stav iskrenih ljudi. Zašto Bog traži od ljudi da budu iskreni? Da li zato da bi lakše kontrolisao ljude? Naravno da ne. Bog od ljudi zahteva da budu iskreni zato što On iskrene ljude voli i blagosilja. Biti pošten znači biti savestan i razuman čovek. Označava nekog kome se može verovati, koga Bog voli i ko je u stanju da sprovodi istinu u delo i da voli Boga. Biti poštena osoba je najosnovnija manifestacija nekoga ko ima normalnu ljudskost i ko proživljava istinsko ljudsko obličje. Ako neko nikada nije bio pošten, niti je ikada nameravao da to bude, onda on ne može da razume istinu, a još manje da je zadobije. Ako Mi ne veruješ, sam se u to uveri, ili i sâm to iskusi. Samo kroz praktikovanje toga da budeš pošten čovek, tvoje će srce moći da se otvori Bogu, moći ćeš da prihvatiš istinu, istina će u tvom srcu moći da postane tvoj život, a ti ćeš moći da je razumeš i da je zadobiješ. Ako je tvoje srce uvek zatvoreno, ako se nikome ne otvaraš niti ikome govoriš šta ti je u srcu, i niko ne može da te dokuči, onda tvoje skriveno spletkarenje ide previše duboko i ti si najvarljivija osoba. Ako veruješ u Boga, a ipak ne možeš da budeš jednostavan i otvoren prema Bogu, ako si nesposoban da Bogu govoriš iz srca, i još uvek možeš da okolišaš i gajiš sopstveni mali plan, ili čak da lažeš Boga ili da se hvališeš da bi Ga prevario, onda ćeš naškoditi sebi, a Bog će te ignorisati i neće delovati na tebi. Ništa od istine nećeš razumeti, niti ćeš išta steći od istine. Da li ste sada uvideli važnost stremljenja ka istini i zadobijanja istine? Šta prvo treba da uradite da biste stremili ka istini? Treba da budete pošteni. Samo ako ljudi teže da budu pošteni, mogu spoznati koliko su duboko iskvareni, da li zaista imaju ljudsko obličje, i jasno spoznati sopstvenu meru ili videti svoje nedostatke. Jedino kada praktikuju to da budu pošteni, ljudi mogu da postanu svesni toga koliko lažu i koliko su duboko skrivene njihova lažljivost i obmana. Samo kroz iskustvo praktikovanja toga da budu pošteni, ljudi mogu postepeno da spoznaju istinu o sopstvenoj iskvarenosti i spoznaju svoju priroda-suštinu, a njihove iskvarene naravi će se jedino tada neprestano pročišćavati. I samo neprekidnim pročišćavanjem sopstvene iskvarene naravi, ljudi će moći da zadobiju istinu. Polako i bez žurbe iskusite ove reči. Bog ne usavršava one koji su lažljivi. Ako ti srce nije pošteno – ako ne pokušaš da budeš poštena osoba – onda te Bog neće zadobiti. Isto tako, nećeš zadobiti istinu niti ćeš zadobiti Boga. Šta znači ako ne zadobiješ Boga? Ako ne zadobiješ Boga i ako ne razumeš istinu, onda nećeš spoznati Boga, pa tako neće biti načina da budeš u skladu s Bogom, u kom slučaju si Božji neprijatelj. Ako si u neskladu s Bogom, onda Bog nije tvoj Bog; a ako Bog nije tvoj Bog, ti ne možeš da budeš spasen. Ako ne težiš spasenju, zašto uopšte veruješ u Boga? Ako ne dostigneš spasenje, zauvek ćeš biti ogorčeni Božji neprijatelj i tvoj ishod će biti zapečaćen. Zato, ako ljudi žele da budu spaseni, moraju prvo postati pošteni ljudi. Oni koje će Bog zadobiti na kraju će imati određeni znak. Znate li o kakvom se belegu radi? To je zapisano u Otkrivenju, u Bibliji: „Laž nikad nisu izustili; oni su neporočni” (Otkrivenje 14:5). Ko su „oni”? To su ljudi koje je Bog spasao, usavršio i zadobio. Kako Bog opisuje te ljude? Kakve su karakteristike i ispoljavanja njihovog vladanja? Oni su neporočni. Njihova usta ne govore laži. Verovatno svi možete da razumete i da dokučite šta znači nikada ne lagati: to znači biti iskren. Na šta se odnosi izraz „neporočni”? Označava ljude koji ne čine zlo. A na čemu se zasniva nečinjenje zla? Ono se, bez sumnje, zasniva na strahu od Boga. Prema tome, biti neporočan znači bojati se Boga i kloniti se zla. Kako Bog definiše neporočnog čoveka? Sa stanovišta Boga, savršeni su samo oni koji se boje Boga i klone se zla; neporočni ljudi su, dakle, oni koji se boje Boga i klone se zla, a samo savršeni ljudi su neporočni. Ovo je u potpunosti tačno.

– „Reč”, tom III, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Šest pokazatelja životnog rasta”

390. Trebalo bi da znaš ima li u tebi istinske vere i odanosti, postoji li zapis o tome da si trpeo muke zarad Boga i da li imaš potpunu pokornost Bogu. Ako ovo ne poseduješ, u tebi onda preostaju buntovništvo, prevrtljivost, pohlepa i prigovor. Pošto ti je srce nepošteno, Bog te nikada nije uvažavao i nikada nisi živeo u svetlosti. Kakva će tačno čovekova sudbina biti zavisi od toga ima li iskreno i čisto srce, i da li mu je duša čista. Ako si neko ko je veoma nepošten, neko sa velikom zlobom u srcu, neko nečiste duše, zasigurno ćeš završiti na mestu gde čovek biva kažnjen, kao što je zabeleženo u spisima o tvojoj sudbini. Ako tvrdiš da si veoma pošten, a pritom nikada ne postupaš u skladu sa istinom niti govoriš istinu, da li ti i dalje čekaš da te Bog nagradi? Nadaš li se i dalje da te Bog smatra zenicom oka Svog? Zar takvo razmišljanje nije apsurdno? Ako ti u svemu obmanjuješ Boga, kako bi onda u Božjoj kući moglo da bude mesta za nekoga kao što si ti, čije su ruke nečiste?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Tri opomene”