384. Treba da znate da Bog voli one koji su pošteni. Bog je u suštini veran, i stoga se Njegovim rečima uvek može verovati; uz to, Njegovi su postupci bezgrešni i neosporni, zbog čega Bog voli one koji su potpuno iskreni prema Njemu. Poštenje znači da svoje srce poklanjate Bogu, tako što ste u svemu iskreni prema Njemu, u svemu otvoreni prema Njemu, što nikada ne krijete činjenice, ne pokušavate da obmanete one iznad i ispod vas i što ne radite stvari samo zato da biste iskamčili Božju naklonost. Ukratko, biti pošten znači biti čist u svojim postupcima i rečima, i ne obmanjivati ni Boga ni čoveka. Ovo što zborim veoma je jednostavno, ali vama je to više nego naporno. Mnogi ljudi bi radije bili osuđeni na pakao nego što bi pošteno govorili i postupali. Stoga nije čudo što prema nepoštenima primenjujem drugačiji tretman. Naravno, sasvim dobro znam koliko vam je teško da budete pošteni. To što ste toliko dovitljivi, toliko umešni u odmeravanju ljudi sopstvenim sitničavim aršinima, umnogome Mi olakšava posao. A pošto svako od vas svoje tajne skriva u nedrima, slaću vas, jednog po jednog, u nesreću da budete „podučeni“ ognjem, kako biste potom mogli da se snažno usredsredite na veru u Moje reči. Naposletku ću iz vaših usta izmamiti reči „Bog je verni Bog“, nakon čega ćete se busati u grudi i jadikovati, „Podmuklo je srce čovekovo!“ Kakvo će tada biti stanje vašeg uma? Pretpostavljam da više nećete likovati kao što likujete sada. I nećete biti toliko „duboki i nedokučivi“ kao što ste sada. U prisustvu Boga, neki ljudi se potpuno uprepodobe, trudeći se da se ponašaju „uljudno“, pa ipak pokazuju zube i vitlaju kandžama u prisustvu Duha. Da li biste takve ljude svrstali među poštene? Ako si licemer, ako si neko ko je vešt u „međuljudskim odnosima“, Ja tvrdim da ti zasigurno pokušavaš da se zafrkavaš sa Bogom. Ako su tvoje reči prepune izgovora i bezvrednih opravdanja, tvrdim da si neko kome je mrsko da istinu primeni na delu. Ako imaš mnogo privatnih stvari koje ne bi da deliš s drugima, ako si izričito protiv otkrivanja svojih tajni – svojih problema – drugima, zarad traženja puta ka svetlosti, tvrdim da nećeš lako dostići spasenje, i nećeš lako izroniti iz tame. Ako ti prija srcu da tražiš put istine, onda si neko ko uvek obitava na svetlosti. Ako ti je veoma drago da služiš u Božjoj kući, vredno i savesno radeći u senci, uvek dajući i nikad ne uzimajući, tvrdim da si odani svetac, jer ne tražiš nagradu za sebe, već si naprosto poštena osoba. Ako si voljan da budeš iskren, ako si voljan da daš sve od sebe, ako si spreman da žrtvuješ svoj život za Boga i nepokolebljiv si u svom svedočenju, ako si pošten do te mere da ti je stalo samo do toga da udovoljiš Bogu i ne pomišljaš na sebe niti uzimaš za sebe, tvrdim da takve ljude miluje svetlost i da će oni doveka živeti u carstvu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Tri opomene“

385. Uživam u onima koji nisu sumnjičavi prema drugima i volim one koji spremno prihvataju istinu; ovim dvema vrstama ljudi posvećujem veliku pažnju jer su oni u Mojim očima pošteni ljudi. Ako si lažljiv, onda ćeš biti rezervisan i sumnjičav prema svim ljudima i stvarima i tako će tvoja vera u Mene biti izgrađena na temelju sumnje. Nikada ne bih mogao priznati takvu veru. U nedostatku prave vere, još više si lišen prave ljubavi. A ako si sklon da sumnjaš u Boga i spekulišeš o Njemu po svojoj volji, onda si ti, bez sumnje, najlažljiviji od svih ljudi. Spekulišeš o tome da li Bog može biti kao čovek: neoprostivo grešan, slabog karaktera, lišen pravednosti i razuma, bez osećaja za pravdu, predan opakim taktikama, varljiv i lukav, poklonik zla i tame i tako dalje. Nije li razlog što ljudi imaju takve misli zato što im nedostaje i najmanje znanje o Bogu? Takva vera nije ništa drugo do greh! Ima čak i onih koji veruju da Mi ugađaju upravo oni koji Mi laskaju i ulizuju se, a da će oni koji nemaju takve veštine biti nepoželjni u kući Božjoj i da će izgubiti svoje mesto u njoj. Da li je ovo jedina spoznaja do koje ste došli posle svih ovih godina? Da li ste ovo stekli? Ali vaša spoznaja o Meni ne prestaje ovim nerazumevanjem; još gore je vaše huljenje Božjeg duha klevetanje Nebesa. Zato kažem da će vas vera poput vaše još više udaljiti i okrenuti protiv Mene.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako spoznati Boga na zemlji“

386. Danas se većina ljudi suviše plaši da svoje postupke iznese pred Boga; iako možda možeš da prevariš Njegovo telo, ne možeš da prevariš Njegov Duh. Sve ono što ne može da izdrži Božji nadzor u suprotnosti je sa istinom i treba ga odbaciti; raditi drugačije znači činiti greh protiv Boga. Svoje srce, dakle, moraš otvarati Bogu u svako doba, dok se moliš, kad govoriš i u zajedništvu razmenjuješ misli sa svojom braćom i sestrama, dok obavljaš svoju dužnost i baviš se svojim poslom. Dok ispunjavaš svoju dužnost, Bog je s tobom, i sve dok je tvoja namera ispravna i u službi je dela Božje kuće, On će prihvatati sve što radiš; trebalo bi da se iskreno posvetiš ispunjavanju svoje dužnosti. Ako tokom molitve imaš bogoljubivo srce i ako tražiš Božju brigu, zaštitu i nadzor, ako je sve to tvoja namera, tvoje će molitve biti delotvorne. Dok se, recimo, moliš na skupovima, ako otvaraš svoje srce i moliš se Bogu govoreći Mu šta ti je u srcu, i ako ne govoriš neistinu, tvoje će molitve sigurno biti delotvorne. (…)

Verovati u Boga znači da sve što činiš mora biti izneto pred njega i podvrgnuto Njegovom nadzoru. Ako ono što radiš može da bude izneto pred Duh Božji, ali ne i pred telo Božje, to znači da nisi došao pod nadzor Njegovog Duha. Ko je Duh Božji? Ko je osoba za koju Bog svedoči? Nisu li Oni jedno te isto? Većina ih vidi kao dva odvojena bića i veruje da je Duh Božji Božji Duh, a da je osoba za koju Bog svedoči samo ljudsko biće. Ali, zar nisi u zabludi? U čije ime ova osoba dela? Oni koji ne poznaju ovaploćenog Boga nemaju duhovno razumevanje. Duh Božji i Njegovo ovaploćeno telo su jedno, jer je Duh Božji materijalizovan u telu. Ako je ta osoba neljubazna prema tebi, hoće li Duh Božji biti ljubazan? Zar nisi zbunjen? Svi oni koji danas ne mogu da prihvate Božji nadzor ne mogu da dobiju Njegovo odobrenje, a oni koji ne poznaju ovaploćenog Boga ne mogu da budu usavršeni. Posmatraj sve što radiš i vidi možeš li to da izneseš pred Boga. Ako ne možeš da izneseš sve što činiš pred Boga, to pokazuje da si zločinitelj. Mogu li zločinitelji da budu usavršeni? Sve što činiš, svaki postupak, svaku nameru i svaku reakciju treba izneti pred Boga. Čak i tvoj svakodnevni duhovni život – tvoje molitve, tvoja bliskost s Bogom, način na koji jedeš i piješ Božje reči, tvoje zajedništvo s braćom i sestrama i tvoj život unutar crkve – kao i tvoja služba u partnerstvu, mogu da budu izneti pred Boga radi Njegovog nadzora. Takvo će ti postupanje pomoći da u životu napreduješ. Proces prihvatanja Božjeg nadzora jeste proces pročišćenja. Što više možeš da prihvatiš Božji nadzor, to si pročišćeniji i više u skladu s Božjom voljom, tako da nećeš biti uvučen u razvrat i tvoje će srce živeti u Njegovom prisustvu. Što više prihvataš Njegov nadzor, veće je Sotonino poniženje i tvoja sposobnost da napustiš telo. Prema tome, prihvatanje Božjeg nadzora jeste put koji bi ljudi trebalo da slede. Bez obzira na to šta radiš, čak i kada vodiš prisne razgovore sa svojom braćom i sestrama, možeš da pred Boga izneseš svoja dela, da tražiš Njegov nadzor i da težiš poslušnosti Samom Bogu; to će tvoje postupke učiniti znatno ispravnijim. Samo ako sve što činiš iznosiš pred Boga i prihvataš Božji nadzor možeš da budeš neko ko živi u Božjem prisustvu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog usavršava one koji su po srcu Njegovom“

387. Kada neki ljudi čuju da moraju da govore istinu i govore iz srca kako bi bili pošteni ljudi, te da, ukoliko lažu ili obmanjuju, moraju da se otvore, ogole i priznaju svoje greške, oni kažu: „Teško je biti pošten. Da li drugima moram da kažem sve što mislim? Zar nije dovoljno razmenjivati pozitivne stvari? Ne moram da pričam drugima o svojoj mračnoj ili iskvarenoj strani, zar ne?“ Ako se ne ogoliš pred drugima i ne preispituješ se, onda nikada nećeš spoznati sebe. Nikada nećeš shvatiti kakva si osoba, a drugi ljudi nikada neće moći da ti veruju. To je činjenica. Ako želiš da ti drugi veruju, pre svega moraš biti pošten. Da bi bio poštena osoba, prvo moraš da ogoliš svoje srce da bi svi mogli da u njega pogledaju, da vide sve o čemu razmišljaš i da ugledaju tvoje pravo lice. Ne smeš da pokušaš da se maskiraš ili prikrivaš. Tek tada će ti drugi verovati i smatrati te poštenom osobom. Ovo je najosnovnija primena i preduslov da budeš poštena osoba. Ako se uvek pretvaraš, uvek glumiš svetost, plemenitost, veličinu i uzvišeni karakter; ako ne dozvoljavaš ljudima da vide tvoju iskvarenost i tvoje mane; ako predstavljaš ljudima lažnu sliku da bi verovali da imaš integritet, da si veliki, da sebi uskraćuješ, da si pravedan i nesebičan – zar to nije obmana i dvoličnost? Zar te ljudi neće prozreti, kad-tad? Dakle, nemoj da se maskiraš ili prikrivaš. Umesto toga, ogoli sebe i svoje srce da ih drugi vide. Ako možeš da ogoliš svoje srce da ga drugi vide, ako možeš da ogoliš sve svoje misli i planove – i pozitivne i negativne – zar to nije poštenje? Ako možeš da se ogoliš da te drugi vide, onda će te i Bog videti. On će reći: „Ako si se ogolio da te drugi vide, onda si sigurno pošten preda Mnom.“ Ali ako se pred Bogom ogoliš samo kada si van vidokruga drugih i uvek se pretvaraš da si veliki i plemenit ili nesebičan kada si u njihovom društvu, šta će onda Bog misliti o tebi? Šta će reći? Reći će: „Ti si potpuno lažljiva osoba. Ti si potpuno licemeran i pokvaren i nisi poštena osoba.“ Bog će te tako osuditi. Ako želiš da budeš poštena osoba, onda bez obzira da li si pred Bogom ili pred drugim ljudima, trebalo bi da budeš u stanju da pružiš čist i otvoren prikaz svog unutrašnjeg stanja i reči koje su ti u srcu. Da li je to lako postići? Zahteva period vežbe, kao i čestu molitvu i oslanjanje na Boga. Moraš da uvežbaš sebe da izgovaraš reči u svom srcu jednostavno i otvoreno o svim pitanjima. Sa takvom vrstom vežbe možeš da napreduješ. Ako naiđeš na veliku poteškoću, moraš da se moliš Bogu i tragaš za istinom; moraš da se boriš u svom srcu i da prevaziđeš telo, dok ne budeš mogao da primenjuješ istinu. Kada tako vežbaš, malo po malo, srce će ti se postepeno otvarati. Bićeš sve čistiji, a dejstvo tvojih reči i dela biće drugačiji nego ranije. Tvojih laži i smicalica biće sve manje i bićeš u stanju da živiš pred Bogom. Tada ćeš, u suštini, postati poštena osoba.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Biti poštena osoba – najosnovnija primena“

388. Veliku važnost dajete svom odredištu i sudbini – za njih ste ozbiljno zabrinuti. Verujete da će, ako stvari ne obavljate veoma pažljivo, to značiti da više nećete imati odredište, da ste uništili sopstvenu sudbinu. Ali, da li vam je ikada palo na pamet da ljudi koji ulažu napor samo zarad svog odredišta badava rade? Takvi napori nisu iskreni – oni su laž i obmana. Ako je to slučaj, onda su oni koji rade samo zarad svog odredišta na pragu svog konačnog poraza, jer je neuspeh u verovanju u Boga uzrokovan obmanom. Ranije sam rekao da ne volim da Mi laskaju i podilaze, niti da se prema Meni odnose sa entuzijazmom. Volim kada se iskreni ljudi suoče sa Mojom istinom i Mojim očekivanjima. Čak mi se više sviđa kada su ljudi u stanju da pokažu najveću brigu i obzir prema Mom srcu, i kada su čak sposobni da se svega odreknu zbog Mene. Samo tako se Moje srce može utešiti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O odredištu“

389. Da bi neko tragao za istinom, on se mora usredsrediti na sprovođenje istine u delo; ali, odakle da započne sa tim? Tu nema nikakvih pravila. Trebalo bi da sprovodiš u delo one aspekte istine koje razumeš. Ako si započeo sa obavljanjem neke dužnosti, onda sa sprovođenjem istine u delo treba da započneš prilikom vršenja te dužnosti. Ima mnogo aspekata istine koje treba da sprovodiš u delo dok obavljaš svoju dužnost, pri čemu treba da sprovodiš u delo samo one aspekte istine koje razumeš. Za početak, recimo, možeš biti iskren, možeš govoriti iskreno i otvoriti svoje srce. Ako postoji nešto o čemu ti je isuviše neprijatno da razgovaraš sa svojom braćom i sestrama, onda treba da klekneš i da to saopštiš Bogu kroz molitvu. Šta treba da saopštiš Bogu? Saopšti Mu ono što ti leži na srcu; nemoj Mu dosađivati praznim ljubaznostima i ne pokušavaj da Ga obmanjuješ. Za početak, budi iskren. Ako si bio slab, kaži da si bio slab; ako si bio zao, kaži da si bio zao; ako si bio lažljiv, kaži da si lagao; ako si imao podle i podmukle misli, ispričaj Bogu o njima. Ako se neprestano nadmećeš oko statusa, i to Mu saopšti. Dopusti Bogu da te dovede u red; dopusti Mu da ti uredi okruženje. Dozvoli Mu da ti pomogne da prebrodiš sve poteškoće i da rešiš sve svoje probleme. Svoje srce treba da otvoriš Bogu; nemoj ga zatvarati pred Njim. Čak i ako se zatvoriš pred Njim, On će i dalje moći da te prozre. Ukoliko Mu, međutim, otvoriš svoje srce, moći ćeš da stekneš istinu. Koji, dakle, put treba da odabereš? Treba da otvoriš svoje srce i da Bogu saopštiš sve što ti na srcu leži. Nipošto ne smeš da lažeš ni da se prerušavaš. Počni od toga što ćeš biti iskren. Iako već godinama prisno razgovaramo o istini sa aspekta iskrenosti, još uvek ima mnogo ljudi koji su ravnodušni, koji govore i deluju isključivo u skladu sa vlastitim namerama, željama i ciljevima, i kojima nikada nije na pamet palo da se pokaju. To nije stav iskrenih ljudi. Zašto Bog traži od ljudi da budu iskreni? Da li zato da bi ih lakše razumeo? Naravno da ne. Bog od ljudi zahteva da budu iskreni zato što On iskrene ljude voli i blagosilja. Biti iskren znači biti savestan i razuman čovek. Označava nekog kome se može verovati, koga Bog voli i ko je u stanju da sprovodi istinu u delo i da voli Boga. Iskrenost je najosnovnija manifestacija nekoga ko ima normalnu ljudskost i ko proživljava istinsko ljudsko obličje. Ako neka osoba nikad nije bila iskrena, niti je ikada razmatrala mogućnost da postane iskrena, onda ona istinu ne može ni da razume, a kamoli da je stekne. Ako Mi ne veruješ – probaj, pa ćeš se i sam u to uveriti. Samo ako si iskren, tvoje će srce moći da se otvori Bogu, moći ćeš da prihvatiš istinu, istina će moći da postane tvoj život, a ti ćeš moći da je razumeš i da je stekneš. Nasuprot tome, ako ti je srce uvek zatvoreno, ako se ni pred kim ne otvaraš i nikome ne govoriš ono što ti na srcu leži, pa stoga niko ni ne može da te razume, onda to znači da si se ogradio bedemima i da si od svih ljudi najlažljiviji. Ako u Boga veruješ, ali ipak nisi u stanju da Mu se u potpunosti otvoriš, ako možeš da Ga lažeš ili da Ga svojim preuveličavanjima obmanjuješ, ako nisi sposoban da Mu otvoriš svoje srce i ako još uvek možeš da pred Njim vrdaš i da skrivaš svoje namere, time ćeš samo nauditi sebi, a Bog će te ignorisati i neće delovati u tebi. Ništa od istine nećeš razumeti, niti ćeš išta steći od istine. Da li sada shvatate važnost traganja za istinom i sticanja istine? Šta prvo treba da uradite da biste tragali za istinom? Treba da budete iskreni. Samo oni koji teže iskrenosti mogu spoznati koliko su duboko iskvareni i da li zaista poseduju nešto od ljudskog obličja, i samo oni mogu jasno da sagledaju vlastitu meru ili da uvide sopstvene nedostatke. Jedino sprovođenjem istine u delo, ljudi mogu postati svesni koliko lažu i koliko duboko skrivaju vlastitu lažljivost i neiskrenost. Samo upražnjavanjem iskrenosti ljudi mogu postepeno da spoznaju istinu o vlastitoj iskvarenosti i vlastitu priroda-suštinu, a njihova iskvarena narav će se jedino tada neprestano pročišćavati. I samo neprekidnim pročišćavanjem sopstvene iskvarene naravi, ljudi će moći da steknu istinu. Nemojte žuriti da iskusite ove reči. Bog ne usavršava one koji su lažljivi. Ako ti srce nije iskreno – ako nisi iskrena osoba – nećeš od Boga biti zadobijen. Isto tako, nećeš steći istinu niti ćeš moći da zadobiješ Boga. Šta znači ako ne zadobiješ Boga? Ako ne zadobiješ Boga i ako ne budeš razumeo istinu, onda nećeš spoznati Boga, te stoga nikako nećeš moći da se uskladiš s Bogom, što znači da ćeš u tom slučaju biti neprijatelj Božji. Ako nisi u skladu s Bogom, onda Bog nije tvoj Bog; a ako Bog nije tvoj Bog, ti ne možeš da budeš spasen. Ako ne težiš spasenju, zašto onda uopšte veruješ u Boga? Ukoliko ne budeš mogao da postigneš spasenje, zauvek ćeš biti ljuti neprijatelj Božji, i sudbina će ti biti zapečaćena. Prema tome, ako žele da budu spaseni, ljudi za početak moraju biti iskreni. Na kraju, oni koje je Bog zadobio bivaju obeleženi. Znate li o kakvom se belegu radi? To je u zapisano o biblijskom Otkrivenju: „Laž nikad nisu izustili; oni su neporočni“ (Otkrivenje 14:5). Ko su „oni“? To su ljudi koje je Bog spasao, usavršio i zadobio. Kako Bog opisuje te ljude? Kakve su karakteristike i načini njihovog ponašanja? Oni su neporočni. Nikad ne lažu. Verovatno svi možete da razumete i da dokučite šta znači nikada ne lagati: to znači biti iskren. Na šta se odnosi izraz „neporočni“? Označava ljude koji ne čine zlo. A na čemu se zasniva nečinjenje zla? Ono se, bez sumnje, zasniva na strahu od Boga. Prema tome, biti neporočan znači bojati se Boga i kloniti se zla. Kako Bog definiše neporočnog čoveka? Sa stanovišta Boga, savršeni su samo oni koji se boje Boga i klone se zla; neporočni ljudi su, dakle, oni koji se boje Boga i klone se zla, a samo savršeni ljudi su neporočni. Ovo je u potpunosti tačno.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Šest pokazatelja životnog rasta“

390. Trebalo bi da znaš obitavaju li u tebi istinska vera i odanost, jesi li trpeo muke zarad Boga i jesi li se potpuno potčinio Bogu. Ako ti sve ovo nedostaje, u tebi onda preostaju samo neposlušnost, lažljivost, pohlepa i prigovor. Pošto tvoje srce nije ni izbliza pošteno, ti nikada nisi bio blagonaklono priznat od Boga i nikada nisi živeo na svetlosti. Kakva će čovekova sudbina na kraju biti zavisi od toga ima li iskreno i vatreno srce, i da li mu je duša čista. Ako si neko ko je veoma nepošten, neko sa zlobom u srcu, neko nečiste duše, zasigurno ćeš završiti na mestu gde čovek biva kažnjen, kao što ti je i suđeno. Ako tvrdiš da si veoma pošten, a pritom nikada ne postupaš u skladu sa istinom niti zboriš istinu, da li ti i dalje očekuješ da te Bog nagradi? Nadaš li se i dalje da te Bog čuva kao zenicu oka Svog? Zar takvo razmišljanje nije apsurdno? Ako ti u svemu obmanjuješ Boga, kako bi onda Božja kuća mogla da ugosti nekoga kao što si ti, čije su ruke nečiste?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Tri opomene“