Svakodnevne reči Božje  Odlomak 46

Pohvala je stigla na Sion i Božje prebivalište se pojavilo. Slavno sveto ime veličaju bezbrojni pripadnici Božjeg izabranog naroda i ono se širi. O, Svemogući Bože! Poglavar vaseljene, Hristos poslednjih dana – On je Sunce koje sija, koje se uzdiglo unutar cele vaseljene, nad veličanstvenom i grandioznom gorom Sionskom…

Svemogući Bože! Radosno Ti kličemo, igramo i pevamo. Ti si uistinu naš Iskupitelj, veliki Car vaseljene! Napravio si grupu pobednika i ispunio Božji plan upravljanja. Bezbrojni pripadnici Božjeg izabranog naroda će pohrliti na ovu goru. Oni će kleknuti pred prestolom! Ti si jedan i jedini istiniti Bog i zaslužuješ slavu i čast. Celokupna slava, hvala i autoritet pripadaju prestolu! Izvor života teče sa prestola, zaliva i hrani sav Božji narod. Naš život se svakim danom menja; prate nas nova svetlost i otkrovenja, stalno nam dajući nove uvide o Bogu. Kroz svoja iskustva postajemo sasvim sigurni u vezi s Bogom. Njegove se reči stalno pojavljuju, pojavljuju se u ispravnim ljudima. Zaista smo veoma blagosloveni! Svakodnevno smo s Bogom licem u lice, razgovaramo s Njim o svemu u zajedništvu i prepuštamo Bogu da vlada nad svime. Pažljivo razmišljamo o Božjoj reči, srca su nam smirena u Bogu, i tako dolazimo pred Boga, gde primamo Njegovo prosvetljenje. Svakoga dana u svom životu, u svojim postupcima, rečima, mislima i idejama mi živimo unutar Božje reči i u stanju smo da u svakom trenutku raspoznajemo stvari. Božja reč udeva konac u iglu; nenadano, stvari skrivene u nama, jedna za drugom, izlaze na videlo. Zajedništvo s Bogom ne trpi nikakva odlaganja; Bog razotkriva naše misli i ideje. Svakog trenutka živimo pred Hristovim prestolom, gde bivamo podvrgnuti sudu. Svaki kutak našeg tela još uvek zauzima Sotona. Danas, zarad obnove Božje vladavine, Njegov hram mora biti očišćen. Da bi nas Bog u potpunosti ispunio, moramo proći kroz borbu na život i smrt. Tek kad naše staro „ja” bude razapeto na krst, vaskrsli će Hristov život moći da preuzme vrhovnu vlast.

Duh Sveti sad kreće u juriš na svaki naš kutak, kako bi poveo bitku da nas povrati! Dokle god smo spremni da se odreknemo sebe i voljni da sarađujemo s Bogom, On će nas zacelo u svakom trenutku prosvetljavati i iznutra pročišćavati, te iznova pridobiti ono što je Sotona zauzeo, kako bi mogao da nas što je moguće pre upotpuni. Nemoj traćiti vreme – svaki trenutak proživi unutar Božje reči. Budi izgrađen sa svecima, budi uveden u carstvo i, zajedno s Bogom, zakorači u slavu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 1. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 47

Filadelfijska crkva poprimila je svoj oblik, što je u celosti zasluga blagodati i milosti Božje. Bogoljubivo srce rađa se u svecima, i oni su nepokolebljivi na svom duhovnom putovanju. Oni se čvrsto drže verovanja u to da se jedan istiniti Bog ovaplotio i da je On Glava vaseljene, koji vlada nad svim stvarima: ovo je potvrđeno od Duha Svetoga i neosporno je! Ovo se nikada neće promeniti!

O, Svemogući Bože! Ti si Onaj koji je danas otvorio naše duhovne oči, čineći da slepi progledaju, hromi prohodaju, a gubavi ozdrave. Ti si Onaj koji je otvorio nebeska okna, omogućivši nam da vidimo tajne duhovnog carstva. Da budemo prožeti Tvojim svetim rečima i spaseni od naše ljudskosti, koju je Sotona iskvario – takvo je Tvoje neizmerno veliko delo i Tvoja neizmerno velika milost. Mi smo Tvoji svedoci!

Dugo si bio tiho ponizan i skriven. Prošao si kroz vaskrsenje nakon smrti, kroz stradanje na raspeću, kroz radosti i tuge ljudskog života, kroz progone i nedaće; doživeo si i okusio bol ljudskog sveta, a i doba Te je napustilo. Ovaploćeni Bog je Sȃm Bog. Zarad volje Božje spasao si nas iz gnojišta, desnicom si nas Svojom podigao i blagodat nam Svoju podario. Ne štedeći bola, Ti si Svoj život u nama skovao; Celo Tvoje srce i cena koju si platio su se iskristalisali u svecima. Mi smo produkt^[a] ulaganja celog Tvog srca; mi smo cena koju si platio.

O, Svemogući Bože! Zbog Tvoje blagonaklonosti i milosti, Tvoje pravednosti i Tvog veličanstva, zbog Tvoje svetosti i poniznosti, mnoštvo će se Tvojih izabranih naroda pred Tobom pokloniti i obožavati Te čitavu večnost.

Ti si danas upotpunio sve crkve – filadelfijsku crkvu – i Tvoj 6000-godišnji plan upravljanja je ispunjen. Sveci mogu ponizno da Ti se potčine, povezani u duhu i prateći u ljubavi, spojeni sa središtem izvora. Živa voda života protiče bez prestanka, spirajući i čisteći sve blato i mutnu vodu u crkvi, još jednom pročišćujući Tvoj hram. Spoznali smo praktičnog istinitog Boga, koračali unutar Njegovih reči i prepoznali smo svoje funkcije i dužnosti, čineći sve što je u našoj moći da sebe damo za dobrobit Crkve. Bivajući uvek tihi pred Tobom, mi moramo voditi računa o delu Duha Svetoga, kako Tvoje delo ne bi ostalo sputano u nama. Među svecima vlada uzajamna ljubav, tako da čvrstina jednih nadoknađuje propuste drugih. Oni su u svako doba sposobni da koračaju u duhu, prosvećeni i obasjani Svetim Duhom. Oni istinu sprovode u delo od trenutka kada su je razumeli. Oni idu ukorak sa novom svetlošću i slede Božje stope.

Koračati zajedno sa Bogom znači aktivno sarađivati s Njim, dopustiti Mu da vlada. Sve naše ideje, predstave, mišljenja i sekularne zavrzlame iščezavaju kao dim u vazduhu. Dozvoljavamo Bogu da ima vlast nad našim duhom, koračamo s Njim i tako dostižemo transcedenciju, prevazilazeći ovaj svet, dok naš duh nesputan leti i biva oslobođen: takav je ishod kada Bog Svemogući vlada kao Car. Kako onda da ne igramo i ne pevamo Njemu u slavu, nudeći Mu naše hvalospeve, nudeći Mu nove himne?

Mnogi su zaista načini da se veliča Bog: prizivanje Njegovog imena, približavanje Njemu, razmišljanje o Njemu, molitveno čitanje, zajedništvo, meditacija i promišljanje, molitve i pohvalne pesme. Sve ove vrste veličanja nude uživanje, a tu je i pomazanje. Veličanje Boga daje nam snagu, ali ujedno predstavlja i breme. U veličanju je vera, ali i novi uvidi.

Aktivno sarađujte s Bogom, sarađujte u svojoj službi i postanite jedno, udovoljite namerama Svemogućeg Boga, požurite da što pre postanete sveto duhovno telo, pogazite Sotonu i stavite tačku na njegovu sudbinu. Filadelfijska crkva uznesena je pred Boga i otkrivena u Njegovoj slavi.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 2. poglavlje

a. Izvorni tekst ne sadrži reč „produkt”.

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 48

Pobednički kralj sedi na Svom slavnom prestolu. Ostvario je iskupljenje i sav Svoj narod poveo da se pojavi u slavi. U rukama Svojim drži sve stvari, a Svojom je božanskom mudrošću i moći sagradio i učvrstio Sion. Svojim veličanstvom On sudi grešnome svetu; presudio je bezbrojnim nacijama i narodima, zemlji i morima i svim živim stvorovima u njima, kao i onima koji su se napili vina bluda. Bog će im zacelo suditi i sigurno će se naljutiti na njih, razotkrivajući time veličanstvo Boga, čija je presuda trenutna i izriče se bez odlaganja. Oganj gneva Njegovog zacelo će spaliti njihove gnusne grehove i nesreća će ih zadesiti u svakom trenutku; neće za njih biti bekstva i oni neće imati gde da se skriju, plakaće i škrgutaće zubima, i na sebe će navući propast.

Pobednički sinovi, ljubljeni od Boga, zacelo će ostati u Sionu, da više nikad iz njega ne odu. Bezbrojni će narodi pažljivo slušati Njegov glas, pažljivo će paziti na Njegove postupke, a zvuci njihovog hvalospeva neće nikad utihnuti. Jedan istiniti Bog se javio! Duhom ćemo biti sigurni u Njega i u stopu Ga slediti; svom ćemo snagom jurnuti napred i nećemo više oklevati. Smak sveta odvija se pred nama; pravilan crkveni život, kao i ljudi, događaji i stvari koje nas okružuju, čak i sada pojačavaju našu obuku. Pohitajmo da povratimo svoja srca, koja su toliko zaljubljena u svet! Pohitajmo da povratimo svoju viziju, koja je toliko zamagljena! Hajde da držimo korak, kako ne bismo prekoračili granice. Hajde da zaćutimo, kako bismo mogli da hodamo u Božjoj reči i da više ne osporavamo vlastitu ćar i gubitke. Ah, odbacite je – tu svoju pohlepnu naklonost prema sekularnom svetu i bogatstvu! Ah, oslobodite je se – svoje privrženosti muževima, kćerima i sinovima! Ah, okrenite im leđa – svojim stavovima i predrasudama! Ah, probudite se; vremena je malo! Uznesite pogled, uznesite pogled iz dubina svoga duha, a kontrolu prepustite Bogu. Šta god da se desi, nemojte se pretvoriti u drugu Lotovu ženu. Kako je žalosno biti odbačen! Kako žalosno, zaista! Ah, probudite se!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 3. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 49

Planine i reke se menjaju, vode teku svojim tokom, a čovekov život ne traje poput zemlje i neba. Samo Svemogući Bog je večni i vaskrsli život, koji traje, generaciju za generacijom, zauvek! Sve stvari i svi događaji u Njegovim su rukama, a Sotona Mu je pod nogama.

Danas, zahvaljujući predodređenom Božjem izboru, On nas spasava iz Sotoninog stiska. On je zaista naš Iskupitelj. Večni, vaskrsli Hristov život zaista je skovan u nama, sudbinski nas predodređujući da se povežemo sa Božjim životom, kako bismo zaista mogli da se sretnemo sa Njim licem u lice, da Ga jedemo, pijemo i uživamo u Njemu. Ovo je nesebično posvećivanje celog Božjeg srca.

Godišnja doba dolaze i odlaze, Bog prolazi kroz vetar i mraz i susreće se sa toliko mnogo životnih patnji, progona i nedaća, sa toliko mnogo odbacivanja i kleveta u svetu, toliko vladinih lažnih optužbi, pa ipak se ni Božja vera ni Njegova rešenost ni najmanje ne umanjuju. Svesrdno posvećen Božjoj volji, te ostvarenju Božjeg upravljanja i plana, On Svoj sopstveni život ostavlja po strani. Za sav Svoj narod On ne štedi truda, brižljivo ga hraneći i zalivajući. Bez obzira na to koliko smo bezumni ili teški, treba samo da se pokorimo pred Njim, i vaskrsli Hristov život će promeniti našu staru prirodu… Zarad svih ovih prvorođenih sinova, On neumorno službuje danonoćno, odričući se hrane i odmora. Koliko dana i noći, kroz koliko žarku vrućinu i ledenu hladnoću, On svesrdno gleda u Sionu.

Svet, dom, posao i sve, potpuno napušteno, rado i svojevoljno, a ovozemaljska uživanja nemaju ništa sa Njim… Reči iz Njegovih usta nas zaista pogađaju, razotkrivajući stvari skrivene duboko u našim srcima. Kako da ne budemo ubeđeni? Svaka rečenica koja dolazi iz Njegovih usta može se u svakom trenutku ostvariti u nama. Šta god da radimo, u Njegovom prisustvu ili skriveno od Njega, ne postoji ništa što On ne zna, ništa što On ne razume. Sve se zaista otkriva pred Njim, uprkos našim planovima i dogovorima.

Sedeti pred Njim, osećati zadovoljstvo u svom duhu, biti spokojan i smiren, a opet osećati se uvek prazno i istinski dužnim Bogu: ovo je nezamislivo čudo koje je nemoguće postići. Sveti Duh je dovoljan da dokaže da je Svemogući Bog jedini istiniti Bog! To je nepobitni dokaz! Mi iz ove grupe smo neopisivo blagosloveni! Da nema Božje blagodati i milosti, mogli bismo jedino da odemo u propast i da sledimo Sotonu. Samo Svemogući Bog nas može spasiti!

Ah! Svemogući Bože, praktični Bože! Ti si taj koji je otvorio naše duhovne oči, omogućivši nam da vidimo tajne duhovnog carstva. Izgledi carstva su bezgranični. Budimo oprezni dok čekamo. Taj dan ne može biti daleko.

Plamenovi rata se kovitlaju, dim iz topova ispunjava vazduh, vreme postaje toplije, klima se menja, kuga će se raširiti, a ljudi mogu samo da umiru, bez nade da će preživeti.

Ah! Svemogući Bože, praktični Bože! Ti si naša neosvojiva tvrđava. Ti si naše utočište. Zbijamo se pod Tvojim krilima i nesreća ne može da nas dohvati. Takva je Tvoja božanska zaštita i briga.

Svi dižemo glas u pesmi; pevamo u pohvalu i zvuk naše pohvale odjekuje širom Siona. Svemogući Bog, praktični Bog, pripremio je za nas to divno odredište. Budite oprezni – o, budite na oprezu! Taj čas je već pred vratima.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 5. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 50

Od onog trenutka kada je Svemogući Bog – Car carstva – osvedočen, obim Božjeg upravljanja je u potpunosti otvoren širom vaseljene. Ne samo da je Božja pojava osvedočena u Kini, već je ime Svemogućeg Boga osvedočeno i u svim narodima i na svim mestima. Svi oni prizivaju ovo sveto ime, tražeći zajedništvo sa Bogom na svaki mogući način, dokučujući namere Svemogućeg Boga i složno Mu služeći u crkvi. Ovo je čudesan način na koji Sveti Duh deluje.

Jezici raznih naroda se međusobno razlikuju, ali postoji samo jedan Duh. Ovaj Duh ujedinjuje crkve širom vaseljene i apsolutnom je jedno sa Bogom, bez ikakve razlike. To je nešto što je van svake sumnje. Sada ih Sveti Duh poziva, a Njegov glas ih drži u pripravnosti. To je glas Božje milosti. Svi oni prizivaju sveto ime Svemogućeg Boga! I slave i pevaju. Delo Svetoga Duha nikada ne odstupa; ovi ljudi su spremni na sve da bi napredovali pravim putem, oni se ne povlače – čuda se javljaju jedno za drugim. To je nešto što ljudi teško mogu da zamisle i o čemu je nemoguće spekulisati.

Svemogući Bog je Car života u vaseljeni! On sedi na slavnom prestolu i sudi svetu, suveren je nad svima i vlada svim nacijama; svi narodi kleče pred Njim, mole Mu se, približavaju Mu se i komuniciraju s Njim. Bez obzira na to koliko dugo verujete u Boga, koliko je visok vaš status ili koliko mnogo staža imate, ako se protivite Bogu u svom srcu, morate biti osuđeni i morate pasti ničice pred Njim, ispuštajući zvuke bolnih molbi; ovo je uistinu žetva plodova vaših sopstvenih postupaka. Ovaj jauk je zvuk mučenja u ognjenom i sumpornom jezeru, on je krik prekorevanja Božjim gvozdenim štapom; to je sud pred Hristovim prestolom.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 8. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 51

Božja pojava se već ukazala u svim crkvama. To je Duh koji govori; On je oganj što besni, nosi veličanstvo i sudi. On je Sin čovečji, obučen u odeždu koja mu visi do nogu i opasan zlatnim pojasom oko prsiju. Glava i kosa su Mu bile bele kao vuna, a oči kao užareni oganj; noge su Mu kao blistava bronza kaljena u peći, a glas kao huk mnogih voda. U desnoj ruci drži sedam zvezda, u ustima mač dvosekli, a lice mu sija kao kad sunce sija punom snagom!

Sinu čovečjem je posvedočeno, a i Sâm Bog je javno otkriven. Slava se Božja pojavila blistajući silovito kao žarko sunce! Njegovo slavno lice plamti blistavom svetlošću; čije se oči usuđuju da Mu se odupru? Otpor vodi u smrt! Ne pokazuje se nimalo milosti ni za šta što misliš u svom srcu, ni za jednu reč koju izgovoriš, ni za jedno delo koje počiniš. Svi ćete shvatiti i uvideti šta ste dobili – ništa sem Moga suda! Mogu li da podnesem kad se ne trudite da jedete i pijete Moje reči, već samovoljno prekidate i razarate ono što gradim? Prema takvima neću biti blag! Bude li se vaše ponašanje još više iskvarilo, oganj će vas progutati! Svemogući Bog se ispoljava u duhovnom telu, bez iole krvi i mesa od glave do pete. On nadilazi vaseljenu i svet, sedi na slavnom prestolu trećeg neba i nad svime vlada! Vaseljena i sve stvoreno u Mojim su rukama. Ja govorim, i to se ostvaruje. Ja odrešujem i tako biva određeno. Sotona je pod Mojim nogama; u bezdanu! Kad pustim Svoj glas, nebo i zemlja će proći i pretvoriti se u ništavilo! Sve će biti obnovljeno; to je večno nepromenljiva istina koja je potpuno ispravna. Savladao sam svet, kao i sve zlikovce. Sedim ovde i govorim vam, a svi koji imaju uši neka slušaju i svi koji su živi neka prihvate.

Dani će se okončati; sve na ovom svetu nestaće i sve će se iznova roditi. Upamtite ovo! Upamtite! Tu ne možete biti nemarni! Nebo i zemlja će proći, ali Moje reči neće proći! Još jednom vas ohrabrujem: ne trčite uzalud! Prenite se! Okrenite se i obala je nadohvat ruke! Već sam se pojavio među vama i pojavio se Moj glas. Moj glas se pojavio pred vama; svaki dan vas licem u lice susreće i svakim je danom svež i nov. Ti vidiš Mene i Ja vidim tebe; stalno ti se obraćam, stojimo licem u lice. Ipak Me odbijaš, a ne spoznaješ Me. Ovce Moje mogu da čuju Moj glas, a vi ipak oklevate! Oklevate! Srce vam je odrvenilo, Sotona vas je zaslepio i ne možete da vidite Moj veličanstveni lik – kako ste samo jadni! Kako ste jadni!

Sedam Duhova pred Mojim prestolom poslato je u sve krajeve sveta, a odaslaću Svog Glasnika da govori crkvama. Ja sam pravedan i veran; Ja sam Bog koji istražuje najdublje delove čovekovog srca. Sveti Duh govori crkvama, i to su Moje reči koje izlaze iz Moga Sina. Svi koji imaju uši, neka čuju! Svi koji žive neka prihvate! Samo ih jedite i pijte i ne sumnjajte. Svi koji se pokore i poslušaju Moje reči primiće velike blagoslove! Svi oni koji iskreno traže Moje lice zasigurno će zadobiti novo svetlo, novo prosvećenje i nove uvide; sve će biti sveže i novo. Moje će ti se reči u svakom trenutku pojaviti i otvoriti tvoje duhovne oči kako bi video sve tajne duhovnog carstva. Carstvo je među ljudima. Zakorači u utočište i sve blagodati i blagoslovi biće uz tebe; glad i kuga neće moći da ti se približe, a vukovi, zmije, tigrovi i leopardi neće moći da ti naude. Poći ćeš sa Mnom, hodaćeš sa Mnom i sa Mnom ćeš zakoračiti u slavu!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 15. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 52

Svemogući Bog! On je javno otkrio Svoje veličanstveno telo, pojavilo se Njegovo sveto duhovno telo i On je Sâm potpuni Bog! I svet i Njegovo telo su izmenjeni, a Njegovo preobraženje na gori jeste lik Božji. Na glavi nosi zlatnu krunu, odeća Mu je čisto bela, preko grudi ima zlatni pojas, a svet i sva stvorenja su Mu pod nogama. Oči su Mu kao užareni oganj, u ustima ima oštar dvosekli mač, a u desnoj ruci drži sedam zvezda. Put do carstva je neizmerno svetao, a Njegova slavna svetlost se uzdiže i blista; planine su radosne i voda nasmejana, a sunce, mesec i zvezde se okreću u svom uređenom rasporedu, dočekujući pobedonosni povratak jedinog istinitog Boga, koji je dovršio Svoj plan upravljanja u trajanju od šest hiljada godina. Svi skaču i igraju od radosti! Radujte se! Svemogući Bog sedi na Svom slavnom prestolu! Zapevajte! Pobednički barjak Svemogućeg podignut je visoko na predivnoj, veličanstvenoj gori Sion! Sve zemlje se raduju, a bezbroj pripadnika Božjeg izabranog naroda peva, gora Sion se radosno smeje, a slava Božja se uzdigla! Nisam ni sanjao da ću videti Božji lik, ali danas sam ga video. Licem u lice sa Njim svakoga dana, razgovaram s Njim i ogoljavam svoje srce pred Njim. On obilato pruža hranu i piće. U životu, rečima, delima, mislima i idejama, Njegova slavna svetlost sve prosvetljuje. On nas vodi na svakom koraku puta, a ako se neko pobuni u srcu, Njegov sud se odmah spušta.

Jesti, boraviti i živeti zajedno sa Bogom, biti sa Njim, hodati zajedno, uživati zajedno, sticati slavu i blagoslove zajedno, vladati kao carevi sa Bogom i biti zajedno u carstvu – kakvo je to zadovoljstvo! Kako je to divno! Svakoga dana smo licem u lice s Njim, On govori svakoga dana i neprestano razgovara sa nama, i svakoga dana nam se daruju nova prosvećenja i novi uvidi. Naše duhovne oči su se otvorile i vidimo sve; tajne duha su nam obznanjene. Sveti život je zaista bezbrižan; trčite brzo, ne zaustavljajte se i neprestano napredujte – pred nama je još čudesniji život. Ne zadovoljavajte se samo pukim kušanjem slasti; hitajte sve do Boga. On je sveobuhvatan, izdašan i prepun raznih stvari koje nam nedostaju. Sarađujte proaktivno, zakoračite u Njega i više ništa neće biti isto. Naši životi će biti uzvišeni i nijedan čovek, događaj ili stvar neće moći da nas ometu.

Uzdizanje! Uzdizanje! Istinsko uzdizanje! Uzdignuti život Božji nalazi se iznutra i sve je postalo tako opušteno! Uzdižemo se iznad sveta i ovozemaljskih stvari, ne osećajući nikakvu privrženost muževima niti deci. Nadilazimo ograničavanje od strane bolesti i okruženja. Sotona se ne usuđuje da nas ometa. Potpuno nadilazimo sve katastrofe. Time omogućavamo Bogu da preuzme carstvo! Gazimo Sotonu, postojano svedočimo za crkvu i potpuno razotkrivamo grozno lice Sotone. Izgradnja crkve je u Hristu, a slavno telo je uskrslo – to znači živeti u stanju uznesenja!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 15. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 53

Svemogući Bože, večni Oče, Kneže mira, naš Bog je Car! Svemogući Bog spušta Svoje stope na Maslinovu goru. Kako je On predivan! Slušajte! Mi, stražari, podižemo svoj glas; glasom svojim zajedno pevamo, jer Bog se vratio na Sion. Očima svojim vidimo pustoš Jerusalima. Kličite od radosti i zajedno pevajte, jer Bog nam je doneo utehu i iskupio je Jerusalim. Pred očima mnoštva nacija, Bog je ogolio svetu mišicu Svoju, Istinsko obličje Boga se pojavilo! Svi krajevi sveta videli su spasonosnu blagodat našeg Boga.

O, Svemogući Bože! Sedam Duhova pred prestolom Tvojim poslato je u svaku crkvu da obznane sve Tvoje tajne. Sedeći na prestolu Svoje slave, upravljao si carstvom Svojim, i uz pravdu i pravednost učinio si ga čvrstim i stabilnim i pokorio si svaku naciju pred Sobom. O, Svemogući Bože! Odrešio si pojas carevima, tako da su se vrata pred Tobom otvorila, da se više nikada ne zatvore. Jer došla je svetlost Tvoja i svetlost Tvoja slavna uzdiže se i sija. Pomrčina prekriva zemlju i gusta tmina obavija mnoštvo naroda. O, Bože! Ti si se, međutim, pojavio i obasjao nas svetlošću Svojom, a slava Tvoja ispoljiće se u nama; mnoštvo nacija uputiće se ka svetlosti Tvojoj, a carevi ka sjaju Tvog dolaska. Podižeš Svoje oči i gledaš oko Sebe: sinovi Tvoji okupljaju se pred Tobom i dolaze izdaleka; u naručju donose kćeri Tvoje. O, Svemogući Bože! Tvoja velika ljubav nas je obuzela; Ti si taj koji nas vodi na putu ka carstvu i Tvoje nas svete reči prožimaju.

O, Svemogući Bože! Zahvaljujemo Ti se i slavimo Te! Dozvoli nam da gledamo u Tebe, da svedočimo o Tebi, da Te uzdižemo i da Ti pevamo srcem koje je pošteno, mirno i nepodeljeno. Daj nam da budemo istog uma i da zajedno budemo izgrađeni, i uskoro nas učini onima koji su u skladu sa namerama Tvojim, kako bi mogao da nas upotrebiš. Neka se volja Tvoja na zemlji bez prepreka sprovede u delo.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 25. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 54

Svemogući Bog je svemoćni Bog koji sve ostvaruje, i potpuni, istiniti Bog! On ne samo da nosi sedam zvezda, poseduje sedam Duhova, ima sedam očiju, lomi sedam pečata i otvara svitak, već i više od toga, On šalje sedam pošasti i sedam zdela i otkriva sedam gromova. Davno se, takođe, oglasio sa sedam truba! Sva stvorenja što je On stvorio i upotpunio treba da Ga hvale, odaju Mu slavu i veličaju Mu presto. O, Svemogući Bože! Ti si sve. Ti si postigao sve, i sa Tobom je sve potpuno, sjajno, oslobođeno, slobodno, snažno i moćno! Baš ništa nije sakriveno ili prikriveno; sa Tobom, sve tajne su otkrivene. Štaviše, sudio si mnoštvu Svojih neprijatelja, otkrivaš Svoje veličanstvo, manifestuješ Svoj jarosni oganj, ispoljavaš Svoj gnev i, uz to, pokazuješ Svoju jedinstvenu, večitu i istinski beskrajnu slavu! Svi narodi treba da se probude da kliču i pevaju bez suzdržavanja, veličajući tog svemogućeg, potpuno jedinstvenog, sveživog, darežljivog, slavnog i istinitog Boga sazdanog od veka do veka. Njegov presto treba stalno slaviti, Njegovo sveto ime hvaliti i proslavljati. To je Moja – Božja – večna namera, i bezgranični je blagoslov koji nam On otkriva i dariva! Ko ga među nama ne nasleđuje? Da bi se nasledio Božji blagoslov, mora se slaviti Njegovo sveto ime i doći i okružiti Njegov presto i klanjati mu se. Sve one koji izađu pred Njega sa drugim motivima i drugim namerama istopiće Njegov jarosni oganj. Danas je dan kada se sudi Njegovim neprijateljima i na ovaj dan će oni i stradati. Štaviše, ovo je i dan kada ću se Ja, Svemogući Bog, otkriti i kada ću steći slavu i čast. O, svi narodi! Brzo ustanite da veličate i dočekate Svemogućeg Boga, koji nam od pamtiveka pa do večnosti šalje dobrotu, pruža spasenje, dariva nam blagoslove, upotpunjuje Svoje sinove i uspešno ostvaruje Svoje carstvo! To je Božje čudesno delo! To je Božje večno predodređenje i uređenje – da je On lično došao da nas spase, da nas upotpuni i odvede nas u slavu.

Svi oni koji ne ustanu i ne svedoče su preci slepih i kraljevi neznanja. Postaće večite neznalice, doživotne budale; večiti mrtvaci koji su slepi. Iz tog razloga naš duh treba da se probudi! Svi ljudi moraju ustati! Kličite, hvalite i veličajte do beskraja Kralja slave, Oca milosrđa, Sina iskupljenja, darežljivih sedam Duhova, Svemogućeg Boga koji donosi veličanstveni jarosni oganj i pravedni sud i koji je potpuno dovoljan, darežljiv, svemoguć i potpun. Njegov presto slaviće se večno! Svi ljudi treba da vide da je to Božja mudrost; to je Njegov čudesni put ka spasenju i ostvarenje Njegove veličanstvene volje. Ako ne ustanemo i ne svedočimo, onda jednom, kada taj trenutak prođe, povratka više neće biti. Da li ćemo zadobiti blagoslove ili nesreću odlučuje se u sadašnjoj etapi našeg putovanja, po onome što radimo, mislimo i proživljavamo u ovom trenutku. Kako bi trebalo da postupate? Svedočite za Boga i slavite Ga zauvek; slavite Svemogućeg Boga, Hrista poslednjih dana – večnog, jedinog, istinitog Boga!

Od sada pa nadalje, treba jasno da vidite da su svi oni ne svedoče za Boga – oni koji ne svedoče za tog jedinog, istinitog Boga, kao i oni koji gaje sumnje o Njemu – bolesni i mrtvi i oni su ti koji prkose Bogu! Božje reči su već dokazane od davnina: ko sa Mnom ne sakuplja, taj rasipa, a koji nije sa Mnom, protiv Mene je; to je nepromenjiva istina koja je uklesana u kamenu! Oni koji ne svedoče za Boga su Sotonine sluge. Takvi ljudi su došli da ometaju i obmanjuju Božju decu i da prekinu Njegovo upravljanje; sa njima se mora obračunati mačem! Svi oni koji im pokažu dobre namere prizivaju sopstveno uništenje. Treba da slušate i verujete u izjave Božjeg duha, hodate stazom Božjeg duha i proživljavate reči Božjeg duha. Pored toga, treba da slavite presto Svemogućeg Boga do kraja sveta!

Svemogući Bog je Bog sedam Duhova! Bog je i sedam očiju i sedam zvezda; On otvara sedam pečata i odmotao je ceo svitak! Oglasio se sa sedam truba, a sedam zdela i sedam pošasti drži u Svojoj šaci, da ih oslobodi po Svom nahođenju. O, sedam gromova koji su uvek bili zapečaćeni! Kucnuo je čas da budu otkriveni! Onaj koji će doneti sedam gromova se već pojavio pred našim očima!

Svemogući Bože! Sa Tobom je sve oslobođeno i slobodno; nema poteškoća i sve glatko teče! Ništa se ne usuđuje da Te ometa ili sputava i svi se pokoravaju pred Tobom. Svako ko se ne pokori će umreti!

Svemogući Bog, Bog sa sedam očiju! Sve je savršeno jasno, sve je sjajno i razotkriveno, i sve je otkriveno i ogoljeno. Sa Njim, sve je kristalno jasno, i nije samo Sȃm Bog takav, već su i Njegovi sinovi takvi. Niko, nijedan predmet, i nijedna stvar se ne može sakriti pred Njim i Njegovim sinovima!

Sedam zvezda Svemogućeg Boga sijaju sjajno! Crkvu je On usavršio; On određuje Svoje crkvene glasnike, i celokupna crkva je pod Njegovom opskrbom. On otvara svih sedam pečata i On sam vodi Svoj plan upravljanja i Svoju volju ka ispunjenju. Svitak je nedokučivi duhovni jezik Njegovog upravljanja i On ga je odmotao i otkrio!

Svi ljudi treba da poslušaju Njegovih sedam gromkih truba. Sa Njim, sve je poznato da više nikada ne bude skriveno i više nema tuge. Sve je otkriveno i sve je pobedničko!

Sedam truba Svemogućeg Boga su otvorene, slavne i pobedničke trube! To su ujedno trube kojima se sudi Njegovim neprijateljima! Usred Njegovog trijumfa, uzdiže se Njegov rog! On vlada čitavom vaseljenom!

On je pripremio sedam zdela pošasti. Namenio ih je Svojim neprijateljima i izručiće ih u moćnoj bujici i te će neprijatelje progutati plamen Njegovog jarosnog ognja. Svemogući Bog pokazuje moć Njegove vlasti, i svi Njegovi neprijatelji stradaju. Poslednjih sedam gromova više neće biti zapečaćeni pred Svemogućim Bogom; svi se otkrivaju! Svi se otkrivaju! On sa svojih sedam gromova šalje Svoje neprijatelje u smrt, donoseći ravnotežu na zemlju i navodeći je da Mu služi i više nikada ne bude opustošena!

Pravedni, Svemogući Bože! Slavimo te zauvek! Zaslužuješ beskrajne pohvale, večno klicanje i veličanje! Tvojih sedam gromova nisu samo da se koriste za Tvoj sud, već više da se koriste za Tvoju slavu i autoritet, kako bi se sve upotpunilo!

Svi narodi slave pred prestolom, veličajući i hvaleći Svemoćnog Boga, Hrista poslednjih dana! Poput grmljavine, njihovi glasovi odjekuju čitavom vaseljenom! Apsolutno sve postoji zbog Njega i nastaje zbog Njega. Ko se usuđuje da ne pripiše svu slavu, čast, autoritet, mudrost, svetost, pobedu, i otkrivenja u potpunosti Njemu? To je ispunjenje Njegove volje, i završetak izgradnje Njegovog upravljanja!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 34. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 55

Sedam gromova izlazi iz prestola, potresaju vaseljenu, prevrću nebo i zemlju i odjekuju nebesima! Njihov zvuk para uši, a ljudi mu ne mogu pobeći niti se od njega mogu sakriti. Prolamaju se gromovi i munje i u tren oka preobrazuju se nebo i zemlja i ljudi stoje na ivici smrti. Zatim, brzinom munje, ceo svemir je obavila snažna kišna oluja, koja je padala sa neba! U najudaljenijim krajevima zemlje, temeljno kao pod tušem, ni mrlju ne ostavlja kada spere sve od glave do pete; ništa se ne može sakriti od nje niti joj iko može pobeći. Prasak groma, poput bljeskova munje, blješti hladnom svetlošću i tera ljude da drhte od straha! Oštar mač sa dve oštrice obara sinove pobune, a neprijatelj se suočava sa katastrofom, nemajući se gde sakriti; oni postaju ošamućeni od naleta vetra i kiše i povijajući se od udarca, odmah padaju mrtvi u tekuće vode koje ih odnose. Postoji samo smrt i nijedan način da prežive. Sedam gromova izlazi iz Mene i prenosi nameru Moju, a ona je da pobijem najstarije egipatske sinove, da kaznim zle i da pročistim crkve Moje kako bi sve imale međusobnu bliskost, kako bi bile iskrene jedne prema drugima i jednog srca sa Mnom, te da se sve crkve u svemiru mogu sagraditi u jednu. To je Moja namera.

Zvuci grmljavine i zvuci zapomaganja koji se prostiru za njima. Neki se bude iz sna i sa velikom strepnjom pretražuju duboko u svojim dušama i hrle nazad pred presto. Prestaju sa svojim neobuzdanim prevarama i nečuvenim postupcima; nije kasno da se takvi ljudi probude. Ja gledam sa prestola. Zagledam duboko u srca ljudi. Spašavam one koji Me iskreno i žarko žele i sažaljevam se nad njima. Sačuvaću u večnost one koji Me vole u svojim srcima više od svega ostalog, one koji razumeju Moje namere i slede Me do samog kraja puta. Moja ruka će ih bezbedno držati kako se ne bi susreli sa ovakvim prizorom i kako bi ostali nepovređeni. Neki, kada ugledaju ovaj prizor blještave munje, osete neizrecivu jad u svojim srcima i žaljenje do krajnjih granica. Budu li ustrajali u takvom ponašanju, za njih će biti kasno. Oh, sve i svašta! Sve će biti urađeno. Ovo je takođe jedno od Mojih sredstava spasenja. Spašavam one koji Me ljube i ubijam zle, činim svoje carstvo postojanim i stabilnim na zemlji, pa neka sve nacije i svi narodi, svi u vaseljeni i na svim krajevima zemlje, znaju da sam Ja veličanstvo, da sam Ja uzbuktali oganj, da sam Ja Bog koji istražuje duboko unutar srca svakoga čoveka. Od sada pa nadalje, sud velikog belog prestola je otvoreno otkriven masama, a svim ljudima se objavljuje da je sud započet! Nesumnjivo je da će svi oni čije reči nisu iskrene, svi oni koji sumnjaju i ne usuđuju se da budu sigurni, svi oni rasipnici vremena koji razumeju Moje želje, ali nisu voljni da ih sprovedu u delo – svima njima se mora suditi. Morate voditi računa o tome da ispitate sopstvene namere i motive i da zauzmete svoje pravo mesto; odlučno primenite Moje reči, cenite svoje životno iskustvo i ne postupajte sa površnim entuzijazmom, već učinite da vam se životi razvijaju, da sazrevaju, da budu stabilni i sadrže iskustva – samo tada ćete biti u skladu sa Mojim namerama.

Ne pružajte nikakve prilike za iskorišćavanje Sotoninim slugama ili delima zlih duhova koja prekidaju i uništavaju ono što gradim. Oni se moraju strogo ograničiti i obuzdati; sa njima se može obračunati samo pomoću oštrog mača. Najgori moraju odmah biti iskorenjeni, da bi se sprečile buduće nevolje. I crkva će biti usavršena, oslobođena svakog deformiteta, i biće zdrava, puna vitalnosti i energije. Prateći blistavu munju, odjekuju udari gromova. Ne smete biti nemarni i ne smete odustati, već dajte sve od sebe da sustignete stvari, pa ćete sigurno biti u stanju da vidite šta radi Moja ruka, šta želim da zadobijem, šta želim da odbacim, šta želim da usavršim, šta želim da iskorenim, šta želim da oborim – sve će se to odvijati pred vašim očima, omogućavajući vam da jasno sagledate Moju svemoć.

Od prestola do vaseljene i do svih krajeva zemlje odjekuje sedam gromova. Velika grupa ljudi biće spašena i predaće se pred Mojim prestolom. Sledeći ovu svetlost života, ljudi traže načina da prežive i ne mogu a da ne dođu ka Meni, da kleknu u obožavanju i ustima svojim da uzvikuju ime svemogućeg istinitog Boga i da izgovaraju svoje molbe. Ali onima koji Mi se opiru, onima koji otvrdnu srca svoja, gromovi će im odzvanjati u ušima i bez sumnje će morati da propadnu. Ovo je jednostavno ishod koji ih čeka. Moji ljubljeni sinovi koji trijumfuju ostaće u Sionu i svi će ljudi videti šta će dobiti i ogromna slava će se pojaviti pred vama. Zaista, ovo je veliki blagoslov i blaženost koju je teško opisati.

Zveket sedam gromova koji izlaze spasenje je onih koji Me ljube, koji Me žele iskrenim srcem svojim. Oni koji pripadaju Meni i koje sam predodredio i izabrao, svi su u stanju da dođu pod Mojim imenom. Oni mogu da čuju Moj glas, koji znači da ih Bog doziva. Neka vide oni na krajevima zemlje da sam pravedan, veran, milosrdan, saosećajan, veličanstven, da sam uzbuktali oganj i konačno, da sam nemilosrdni sud.

Neka svi na svetu vide da sam Ja stvarni i upotpunjeni Sȃm Bog. Svi ljudi su u potpunosti ubeđeni i niko se ne usudjuje da Mi se ponovo protivi niti da Mi sudi ili ponovo kleveće. U suprotnom, kletve će ih odmah stići i zadesiće ih nesreća. Moći će samo da plaču i škrguću zubima jer su sami sebe doveli do uništenja.

Neka svi narodi i svi ljudi znaju, neka se zna širom vaseljene i u svim krajevima zemlje, u svakom domu: Svemogući Bog je jedan istiniti Bog. Svi će, jedan za drugim, pasti na kolena i obožavati Me, pa će čak i deca, koja su tek naučila da govore, klicati „Svemogući Bože”! Zvaničnici koji poseduju vlast videće svojim očima istinitog Boga koji se pojavljuje pred njima i takođe će pasti ničice u obožavanju, moleći za milost i oproštaj, ali tada će biti zaista prekasno, jer došlo je vreme njihove smrti. Oni mogu samo biti dokrajčeni i osuđeni na nedokučivi ponor. Ja ću privesti kraju čitavo doba i još više ojačati carstvo Moje. Sve će se nacije i narodi pokoriti preda Mnom za svu večnost!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 35. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 56

Svemogući istiniti Bog, ustoličeni Car, vlada čitavom vaseljenom, okrenut ka bezbrojnim nacijama i narodima, i veličanstveno Božje svetlo sija širom sveta. Sve što je živo u vaseljeni i do krajnjih granica zemlje to će videti. Planine, reke, jezera, kopna, okeani i sva živa bića digli su svoje zastore pred svetlošću lica istinitog Boga, i oživeli su, kao da se iz sna bude, kao da su klice što se kroz tle probijaju!

Ah! Jedan istiniti Bog se pojavljuje pred ljudima sveta. Ko se usuđuje da Mu priđe s otporom? Svi se tresu od straha. Svi su potpuno ubeđeni i svi neprestano preklinju za milost i Njegov oproštaj. Bezbrojni ljudi padaju na svoja kolena pred Njim, i bezbrojna usta Ga obožavaju! Kontinenti i okeani, planine, reke – i sva stvorenja beskrajno Ga hvale! Topli povetarci, praćeni dahom proleća, donose sa sobom laganu, neprestanu prolećnu kišu. Žuboreći potoci i mnoštvo ljudi su slični, i jedno i drugo su ispunjeni tugom i radošću, lijući suze duga i samoprekora. Reke, jezera, talasi i njihovi naleti, svi oni pevaju, hvaleći sveto ime istinitog Boga! Zvuk hvale odzvanja takvom jasnoćom! Stare stvari koje je Sotona nekad iskvario – svaka od njih će se obnoviti i promeniti i ući će u potpuno novi svet…

Ovo je sveta truba, i počela je da se oglašava! Poslušajte je. Taj zvuk, tako milozvučan, glas je sa prestola. Objavljuje svakoj naciji i svakom Božjem izabranom narodu da je kucnuo čas, da je došao ishod poslednjih dana. Moj plan upravljanja je završen. Moje se carstvo otvoreno pojavilo na zemlji i carstva sveta su postala carstvo Moje, Mene koji sam Bog. Mojih sedam truba oglašava se sa prestola, i dogodiće se tako čudesne stvari! Ljudi iz najudaljenijih krajeva zemlje hrle skupa, iz svih pravaca, snagom lavine i silinom grmljavine (…).

Sa radošću gledam na Svoj narod, koji može da čuje Moj glas i okuplja se iz svih naroda i zemalja. Mnoštvo ljudi, imajući istinitog Boga uvek na usnama, hvali Ga i beskrajno skače! Oni svedoče ljudima sveta, a zvuk njihovog svedočenja o istinitom Bogu je gromoglasan poput mnogih voda. Mnoštvo ljudi će pohrliti u Moje carstvo.

Razleže se zvuk Mojih sedam truba, budeći one koji spavaju! Ustani brzo, još nije kasno. Postaraj se za svoj život! Otvori oči i vidi koliko je sati. Šta treba tražiti? O čemu treba razmišljati? I čega se treba držati? Zar nikada nisi razmišljao o tome koliko vredi dobiti život sa Mnom, a koliko vredi život saonim što voliš i čega se grčevito držiš? Nemoj više da budeš tvrdoglav i da se poigravaš. Nemoj da propustiš ovu priliku. Ovo vreme više neće doći! Ustani odmah, budi u stanju da se obučiš u vežbanju svog duha, i budi u stanju da koristiš razna sredstva kako bi prozreo i osujetio mnoge Sotonine zavere i obmane, i pobedi Sotonu, kako bi tvoje životno iskustvo moglo da se produbi, a ti mogao da živiš prema Mojoj naravi; kako bi život mogao da ti postane zreo i ispunjen i da uvek možeš da pratiš Moje stope. Nemoj biti obeshrabren niti slab, već se uvek kreći napred, korak po korak, pravo, sve do kraja puta!

Kada sedam truba ponovo zatrubi, biće to zvuk trube suda, sud sinovima pobune, sud mnoštvu nacija inaroda, i svaka će se nacija pokoriti pred Bogom. Božje veličanstveno lice će se zasigurno pojaviti pred mnoštvom nacija i naroda. Svi će biti potpuno uvereni, i beskrajno će dozivati istinitog Boga. Svemogući Bog će biti još veličanstveniji, i Moji sinovi i ja ćemo zadobiti slavu i vladaćemo zajedno, sudićemo mnoštvu nacija inaroda, kažnjavaćemo zlo, spasavaćemo one koje sam Ja izabrao i prema njima ćemo imati milosti, i činićemo carstvo čvrstim i stabilnim. Slušajući zvuk sedam truba, ogromno mnoštvo ljudi biće spaseno, vratiće se pred Mene da kleče i neprestano Me obožavaju i hvale!

Kada se sedam truba ponovo oglasi, to će biti završni čin doba, prasak truba koji označava pobedu nad đavolima i Sotonom, pozdrav koji najavljuje početak slobodnog življenja u carstvu na zemlji! Kako je uzvišen zvuk, ovaj zvuk koji se razleže oko prestola, ovaj prasak truba koji potresa nebo i zemlju, prasak koji je znak pobede Mog plana upravljanja, i koji označava sud Sotoni; on na smrt osuđuje ovaj stari svet, u celini, da bude bačen u bezdan! Ovaj prasak truba označava da će se vrata milosti zatvoriti, da će život carstva započeti na zemlji, ispravan i čestit. Bog spasava one koji Ga vole. Jednom kada se vrate u Njegovo carstvo, ljudi na zemlji će se suočiti sa glađu i kugom, a sedam Božjih zdela i sedam pošasti biće puštene jedna za drugom. Nebo i zemlja će proći, ali Moja reč ne!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 36. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 57

Hristos poslednjih dana donosi život i trajni i večni put istine. Ova istina je put kojim čovek zadobija život i to je jedini put kojim će čovek spoznati Boga i dobiti Njegovo odobravanje. Ako ne tragaš za putem života koji pruža Hristos poslednjih dana, nikada nećeš zadobiti Isusovo odobravanje i nikada nećeš biti podoban da uđeš na vrata carstva nebeskog, jer si ujedno i marioneta i zatočenik istorije. Oni koji su pod kontrolom propisa, reči i okova istorije nikada neće moći da zadobiju život niti večni put života. To je zato što sve što zadobijaju jeste mutna voda koje se drže hiljadama godina, umesto vode života koja teče sa prestola. Oni koji nisu opskrbljeni vodom života zauvek će ostati leševi, Sotonine igračke i sinovi pakla. Kako onda mogu da ugledaju Boga? Samo nastojiš da se držiš prošlosti, da stojiš u mestu i da stvari održiš onakvima kakve jesu, a ne težiš da promeniš postojeće stanje i odbaciš istoriju – pa zar onda nećeš uvek biti neprijateljski nastrojen prema Bogu? Koraci Božjeg dela su nezadrživi i silni, poput uskovitlanih talasa i tutnjave gromova – pa ipak, ti sediš, pasivno čekajući uništenje, držeći se onog starog i čekajući da ti stvari padnu u krilo. Kako se, na ovaj način, možeš smatrati nekim ko sledi stope Jagnjeta? Kako ovo može da pokaže da je Bog koga se držiš Bog koji je uvek nov i nikada nije star? I kako reči iz tvojih požutelih knjiga mogu da te prenesu u novo doba? Kako mogu da te povedu da tražiš korake Božjeg dela? I kako mogu da te odvedu na nebo? Ono što držiš u svojim rukama samo su puke reči koje mogu da ti pruže tek privremenu utehu, to nisu istine koje imaju sposobnost da ti podare život. Reči Svetog pisma koje čitaš jedino mogu da ti obogate rečnik; to nisu reči mudrosti koje mogu da ti pomognu da spoznaš ljudski život, a još su manje put koji može da te odvede do savršenstva. Zar ti ovaj nesklad ne daje razlog za razmišljanje? Zar ti ne daje uvid u tajne koje su u tome sadržane? Da li si u stanju sebe da odvedeš na nebo kako bi sâm susreo Boga? Bez Božjeg dolaska, možeš li sebe da uvedeš na nebo kako bi uživao u porodičnoj sreći sa Bogom? Da li sada još uvek sanjaš? Onda te podstičem da prestaneš da sanjaš i da pogledaš ko sada dela – pogledaj ko sada vrši delo čovekovog spasenja tokom poslednjih dana. Ako to ne učiniš, nikada nećeš zadobiti istinu i nikada nećeš zadobiti život.

Oni koji žele da zadobiju život bez oslanjanja na istinu koju izgovara Hristos najapsurdniji su ljudi na zemlji, a oni koji ne prihvataju put života koji Hristos donosi žive u prividu. I zato kažem da će se Bog zauvek gnušati onih koji ne prihvataju Hrista poslednjih dana. U poslednjim danima, Hristos predstavlja čovekova vrata u carstvo i niko ne može da Ga zaobiđe. Niko ne može biti usavršen od Boga osim kroz Hrista. Veruješ u Boga, stoga moraš da prihvatiš Njegove reči i da se pokoriš Njegovoj Reči. Nemoj da razmišljaš samo o sticanju blagoslova, a da pritom nisi u stanju da prihvatiš istinu i opskrbu životom. Hristos dolazi u poslednjim danima kako bi svi oni koji iskreno veruju u Njega mogli da budu opskrbljeni životom. Svrha ovog dela jeste zaključivanje starog i ulazak u novo doba, i ovo delo je put kojim moraju krenuti svi oni koji će zakoračiti u novo doba. Ako ne priznaješ Hrista, već Ga osuđuješ, huliš na Njega ili Ga čak progoniš, sigurno ćeš večno goreti i nikada nećeš ući u carstvo Božje. Razlog za to jeste što je ovaj Hristos Sâm izraz Svetog Duha, izraz Boga, Onaj kome je Bog poverio Svoje delo na zemlji. Zato kažem da ako ne možeš da prihvatiš sve što čini Hristos poslednjih dana, ti huliš na Svetog Duha. Svima je očigledna zaslužena kazna za one koji hule na Svetog Duha. Takođe ti kažem i ovo: ako se opireš Hristu poslednjih dana i ako odbaciš Hrista poslednjih dana, niko drugi umesto tebe ne može da snosi posledice toga. Štaviše, od tog trenutka pa nadalje, nikada više nećeš imati priliku da zadobiješ Božje odobravanje; čak i ako želiš da se iskupiš, nećeš ponovo moći da vidiš lice Božje. Ovo je stoga što ono čemu se opireš nije ljudsko biće, ono što odbacuješ nije neka beznačajna osoba, već Hristos. Znaš li koje su posledice toga? Ne praviš malu grešku, već činiš strašan greh. I zato savetujem svaku osobu da pred istinom ne pokazuje zube, da se ne ponaša napadački i da ne komentariše nasumično, jer jedino istina može da ti donese život i ništa osim istine ne može da ti omogući da se ponovo rodiš i ponovo vidiš Božje lice.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 58

Moje tajne su otkrivene i otvoreno prikazane, i više nisu skrivene, isključivo zbog Moje blagodati i milosti. Štaviše, to što se Moja reč pojavljuje među ljudima, i više nije skrivena, takođe je zbog Moje blagodati i milosti. Ja volim sve koji se iskreno daju za Mene i koji Mi sebe prinose. Ja mrzim sve koji su proistekli iz Mene a ipak Me ne poznaju, i čak Mi se opiru. Neću napustiti nikoga ko je iskreno za Mene; štaviše, udvostručiću blagoslove za takvu osobu. Dvostruko ću kazniti one koji grizu ruku koja ih hrani i nipošto ih neću pustiti da se lako izvuku. U Mom carstvu nema nepoštenja ni prevrtljivosti, niti svetovnih stvari; to jest, nema vonja mrtvih. Naprotiv, sve je ispravno i pravedno; sve je čista jednostavnost i otvorenost, i ništa nije skriveno ili pritajeno. Sve je sveže, sve je uživanje i sve je duhovna izgradnja. Niko ko i dalje zaudara na mrtve ne može ni na koji način ostati u Mom carstvu, i umesto toga će biti pod udarom Moje železne motke. Sve beskrajne tajne, od iskonskih vremena do današnjeg dana, potpuno su otkrivene vama – grupi ljudi koju sam pridobio u poslednjim danima. Zar ne osećate da ste blagosloveni? Dani kada je sve jasno otkriveno, štaviše, dani su u kojima delite Moju vladavinu.

Ova grupa ljudi koji istinski vladaju kao kraljevi zavisi od Mog predodređenja i izbora, i u tome apsolutno nema ljudske volje. Ko god se usudi da uzme učešće u ovome mora se naći pod udarom Moje ruke, i takvi ljudi će biti žrtve Mog strašnog ognja; to je druga strana Moje pravednosti i veličanstvenosti. Rekao sam da vladam svim stvarima, Ja sam mudri Bog koji ima pun autoritet i nisam popustljiv ni prema kome; Ja sam krajnje okrutan, potpuno lišen ličnih obzira. Prema svakome (bez obzira na to koliko vešto priča, neću ga pustiti da se izvuče) odnosim se sa pravednošću, ispravnošću i veličanstvenošću, istovremeno omogućujući svima da bolje vide čudo Mojih dela, kao i šta Moja dela znače. Jednog po jednog, kaznio sam zle duhove za sve vrste postupaka koje čine, bacajući svakog od njih u bezdan. Ovo delo sam završio pre nego što je počelo vreme, ostavljajući ih bez položaja i ne ostavljajući im mesta za njihovo delovanje. Niko od Mojih izabranika – od Mene predodređenih i izabranih – ne može nikad biti posednut zlim duhovima, već će uvek biti svet. Što se tiče onih koje nisam predodredio i izabrao, njih ću prepustiti Sotoni i neću im više dozvoliti da ostanu. U svakom pogledu, Moje upravne odluke uključuju Moju pravednost i Moju veličanstvenost. Neću pustiti ni jednog jedinog od onih na kojima Sotona radi, već ću ih zajedno sa njihovim telima baciti u Ad, jer Ja mrzim Sotonu. Nipošto ga neću poštedeti, već ću ga potpuno uništiti, ne ostavljajući mu ni najmanju mogućnost da deluje. Oni koje je Sotona do izvesne mere pokvario (to jest, oni koji su predmet propasti) nalaze se pod mudrim merama Moje sopstvene ruke. Nemojte misliti da se to desilo kao rezultat Sotonine sile; znajte da sam Ja Svemogući Bog koji vlada vaseljenom i svim stvorenim! Za Mene ne postoje problemi koji se ne mogu rešiti, a kamoli nešto što se ne može postići, ili neka reč koja se ne može izgovoriti. Ljudi ne smeju nastupati kao Moji savetnici. Pazite da vas Moja ruka ne zgromi i baci u Ad. Kažem vam ovo! Oni koji danas proaktivno sarađuju sa Mnom su najpametniji, i oni će izbeći gubitke i bol suda. Sve su to Moji planovi, od Mene predodređeni. Ne iznosite nepromišljene primedbe i ne govorite pompezno, misleći da ste tako veliki. Ne dešava li se sve ovo putem Mog predodređenja? Vi koji biste da budete Moji savetnici nemate srama! Ne znate sopstveni značaj: kako jadno je mali! I pored svega, mislite da ovo nije važna stvar i ne poznajete sebe. Uvek nanovo oglušujete se o Moje reči, čineći da Moja mukotrpna nastojanja budu uzaludna i uopšte ne shvatajući da su ona manifestacije Moje blagodati i milosti. Naprotiv, uvek iznova pokušavate da istaknete sopstvenu pamet. Sećate li se ovoga? Koja grdnja sleduje ljudima koji misle da su toliko pametni? Ravnodušni i neverni prema Mojim rečima, ne urezujući ih u svoja srca, koristite Me kao izgovor da radite ovo ili ono. Zlotvori! Kada ćete uzmoći da potpuno uzmete u obzir Moje srce? Nemate obzira prema njemu, tako da naziv „zlotvori” nije nimalo preteran u pogledu vas. Savršeno vam odgovara!

Danas vam pokazujem, jednu po jednu, stvari koje su nekada bile skrivene. Velika crvena aždaja bačena je u bezdan i potpuno uništena, jer ne bi bilo nikakve svrhe zadržati je; to znači da ne može poslužiti Hristu. Ubuduće, crvene stvari više neće postojati; postepeno moraju otići u ništavilo. Ja činim ono što govorim; ovo je završetak Mog dela. Uklonite ljudske predstave; sve što kažem Ja učinim. Ko god pokuša da bude pametan samo navlači propast i prezir na sebe i ne želi da živi. Stoga ću te zadovoljiti i definitivno neću zadržati takve ljude. Ubuduće, populacija će rasti u izvrsnosti, dok će svi koji ne budu proaktivno sarađivali sa Mnom biti pometeni u ništavilo. Oni koje sam odobrio su oni koje ću usavršavati i neću odbaciti nijednog. Nema protivrečnosti u ovome što govorim. Oni koji ne sarađuju proaktivno sa Mnom trpeće veću grdnju, iako ću ih na kraju sigurno spasti. Do tada, međutim, obim njihovih života biće sasvim drugačiji. Želiš li da budeš takva osoba? Ustani i sarađuj sa Mnom! Sigurno je da neću loše tretirati nekoga ko se iskreno daje za Mene. Tebi koji Mi se iskreno posvetiš, darovaću sve Svoje blagoslove. U potpunosti Mi se ponudi! Ono što jedeš, što oblačiš i tvoja budućnost – sve je u Mojim rukama; sve ću udesiti kako treba, omogućavajući ti da beskrajno uživaš i da imaš neiscrpnu opskrbu. Ovo je zato što sam rekao: „One od vas koji Mi se iskreno daju sigurno ću izdašno blagosloviti.” Svi blagoslovi će stići svakoj osobi koja se iskreno daje za Mene.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 70. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 59

Mnoštvo Mog naroda Me pozdravlja, mnoštvo Mog naroda Me hvali; iz bezbrojnih se usta čuje ime jednog istinitog Boga, bezbrojni ljudi dižu pogled, gledajući u daljinu da bi posmatrali Moja dela. Carstvo se spušta na ljudski svet, Moja je ličnost bogata i izdašna. Ko se tome ne bi radovao? Ko od radosti ne bi zaigrao? Oh, Sione! Podigni svoj pobednički barjak da Me proslaviš! Zapevaj svoju pobedničku pesmu da proklamuješ Moje sveto ime! Sva stvorenja sa krajeva zemlje! Brzo se očistite, kako biste mogli da Mi budete prineseni! Mnoštvo zvezda na nebu! Brzo na svoja mesta, da na nebeskom svodu pokažete Moju ogromnu moć! Osluškujem da čujem glasove Mog naroda na zemlji, koji u pesmu izlivaju svoju bezgraničnu bogobojažljivost i ljubav prema Meni! Na ovaj dan, kada sve stvoreno ponovo oživljava, Ja silazim u ljudski svet. Baš ovoga trena, sve cveće cveta divljim cvatom, sve ptice uglas pevaju, sve vrvi od radosti! Usred topovskih salva carstva, Sotonino se kraljevstvo ruši, sprženo grmljavinom himne carstva, da se više nikad ne uzdigne!

Ko se na zemlji usuđuje da ustane i da se usprotivi? Dok silazim na zemlju, Ja donosim oganj, donosim gnev, donosim sve nesreće. Carstva zemaljska sada su Moje carstvo! Gore, na nebu, oblaci se prevrću i kovitlaju; pod nebom bujaju jezera i reke, radosno hučući dirljivu melodiju. Životinje na počinku izranjaju iz svojih jazbina, a Ja bezbrojni Božji narod budim iz dremeža. Konačno je došao dan koji je Moj bezbrojni narod iščekivao! Oni svoje najlepše pesme nude Meni!

U ovom divnom trenu, u ovom uzbudljivom vremenu,

posvuda odzvanjaju hvalospevi, gore na nebesima i dole na zemlji. Ko se zbog toga ne bi uzbudio?

Čije se srce ne bi razvedrilo? Koga taj prizor ne bi rasplakao?

Nebo više nije ono staro nebo, sad je to nebo carstva.

Zemlja nije kakva je nekad bila, sad je to sveta zemlja.

Nakon obilne kiše, prljavi stari svet u celosti je iznova stvoren.

Planine se menjaju… menjaju se vode…

i ljudi se menjaju… sve se menja…

O, ćutljive planine! Ustanite i zaigrajte Meni!

O, tihe vode! Tecite i dalje!

Vi ljudi koji snove sanjate! Ustanite i pojurite!

Ja dođoh… Ja sam car…

Svi će svojim očima videti Moje lice, svojim će ušima čuti Moj glas,

svak će za sebe živeti životom carstva…

Kako je slatko… kako je divno…

Nezaboravno… ne može se zaboraviti…

U plamenu Moga gneva, velika se crvena aždaja muči;

u Mom veličanstvenom sudu, đavoli pokazuju prava svoja obličja;

od Mojih strogih reči sve ljude spopada strašan stid i oni nemaju gde da se skriju.

Prisećaju se kako su Me u prošlosti ismevali i rugali Mi se,

Kako nikad ni za tren nisu prestali da se prave važni, kako nikad ni za tren nisu prestali da se bune protiv Mene.

A, ipak, ko od njih danas ne plače? Ko od njih sebe ne osuđuje?

Cela je vaseljena ispunjena plačem…

ispunjena zvucima klicanja… ispunjena razdraganim glasovima…

Neuporedivo zadovoljstvo… zadovoljstvo bez premca…

Sitna kiša dobuje… teške pahulje lepršavog snega…

U ljudima, mešavina tuge i radosti… neki se smeju…

neki jecaju… a neki radosno uzvikuju…

Kao da su svi zaboravili… je li ovo proleće protkano kišom i oblacima,

leto u bujnom cvatu, jesen bogata žetvom,

ili zima, hladna kao inje i led, niko to ne zna…

Nebom plove oblaci, na zemlji okeani ključaju.

Mnoštvo Mojih sinova mašu rukama… mnoštvo Mog naroda pleše…

Anđeli su se dali na posao… anđeli stado čuvaju…

Svi ljudi na zemlji nekud jure i sve se na zemlji množi.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, „Himna carstva”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 60

Svaki pojedinac u ljudskom rodu treba da prihvati da ga prouči Moj Duh, treba pažljivo da proveri svaku svoju reč i postupak i, povrh toga, treba da posmatra Moja čudesna dela. Kako se osećate u trenutku dolaska carstva na zemlju? Kada Moji sinovi i Moj narod pohrle prema Mom prestolu, Ja zvanično započinjem sud pred velikim belim prestolom. Što će reći, kada Ja lično započnem Svoje delo na zemlji i kada se doba suda približi svome kraju, Svoje reči počinjem da upućujem celoj vaseljeni, i puštam glas Svoga Duha po celoj vaseljeni. Svojim rečima ću oprati svaku osobu i svaku stvar na nebu i na zemlji i među svim stvorenjima, tako da zemlja više ne bude prljava i razvratna, već da bude sveto carstvo. Obnoviću sve stvari, da budu raspoložive za Moju upotrebu, da više ne odišu zemaljskim dahom, i da ne budu natopljene mirisom tla. Na zemlji, čovek je napipavao cilj i poreklo Mojih reči i posmatrao Moja dela, ali niko nikada nije zaista spoznao poreklo Mojih reči, i niko nikada nije zaista video čudesnost u Mojim delima. Tek danas, kada lično dolazim među ljude i izgovaram Svoje reči, čovek ima malo spoznaje o Meni, uklanjajući mesto koje „Ja” zauzimam u njegovim mislima i umesto toga stvara mesto za praktičnog Boga u svojoj svesti. Čovek ima predstave i veoma je radoznao; ko ne bi želeo da vidi Boga? Ko ne bi poželeo da stupi u kontakt s Bogom? Ipak, samo onaj Bog za koga čovek oseća da je nejasan i apstraktan zauzima određeno mesto u čovekovom srcu. Ko bi to shvatio da mu nisam otvoreno rekao? Ko bi zaista verovao da Ja doista postojim? Zar zaista ne bi u to imali ni najmanju sumnju? Ogromna je razlika između „Mene” u ljudskom srcu i „Mene” u stvarnosti, i niko nije u stanju da među njima napravi poređenje. Da se nisam ovaplotio, čovek Me nikada ne bi spoznao, a čak i da Me je spoznao, ne bi li takvo znanje i dalje bilo predstava? Svaki dan hodam usred neprekidnog toka ljudi i svaki dan delujem u svakoj osobi. Kada Me čovek bude zaista video, biće u stanju da Me spozna u Mojim rečima i shvatiće način na koji govorim, kao i Moje namere.

Kada carstvo zvanično stigne na zemlju, šta, među svim stvarima, neće utihnuti? Ko se, među bezbrojnim ljudima, neće uplašiti? Hodam svuda po celoj vaseljeni i svetu i sve lično uređujem. U ovom trenutku, ko ne zna da su Moja dela divna? Moje ruke podupiru sva stvorenja, međutim, Ja sam i iznad svih stvorenja. Ja sam se danas ovaplotio i lično dolazim među ljude – zar to nije pravo značenje Moje skrušenosti i skrivenosti? Spolja, mnogi ljudi Mi aplaudiraju kao dobrom i veličaju Me kao lepog, međutim, ko Me zaista poznaje? Zašto danas tražim da Me spoznate? Nije li Moj cilj da posramim veliku crvenu aždaju? Ne želim da čovek bude prisiljen da Me veliča, već da Me spozna, čime će Me zavoleti, a time Me i veličati. Takvo veličanje je dostojno svog imena i nije prazna priča; samo se takvim veličanjem može stići do Mog prestola i vinuti se u nebo. Budući da je čoveka iskušavao i iskvario Sotona, budući da su ga zaokupile predstave i razmišljanje, ovaplotio sam se kako bih lično osvojio ceo ljudski rod, kako bih razotkrio sve čovekove predstave i kako bih rastrgao čovekovo razmišljanje. Shodno tome, čovek više ne paradira preda Mnom, ne služi Mi koristeći se svojim predstavama i time sam „Ja” u čovekovim predstavama sasvim razvejan. Kada bude došlo carstvo, prvo što ću učiniti biće da započnem ovu etapu dela, i to ću učiniti među Svojim narodom. Pošto ste Moj narod koji je rođen u zemlji velike crvene aždaje, sigurno u vama nema samo malo ili tek delić otrova velike crvene aždaje. Prema tome, ova etapa Mog dela prvenstveno je usredsređena na vas, i ovo je jedan aspekt važnosti Mog ovaploćenja u Kini. Većina ljudi nije u stanju da dokuči ni delić reči koje izgovaram, a kada to i učini, njihovo shvatanje je maglovito i zbrkano. Ovo je prekretnica u načinu na koji govorim. Kada bi svi ljudi mogli da pročitaju Moje reči i da razumeju njihovo značenje, ko bi od ljudi onda bio bačen u Ad? Kada Me čovek spozna i pokori Mi se, biće to trenutak kada ću počinuti, i biće to upravo onaj čas u kome je čovek u stanju da dokuči značenje Mojih reči. Danas je vaš rast suviše mali – on je naprosto jadno mali, do te mere da se ne može čak ni podići – a o vašoj spoznaji Mene da i ne govorimo.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 11. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 61

Kada munja sevne sa Istoka, to je upravo i trenutak kada Ja počinjem da izgovaram Svoje reči – kada munja sevne, sva nebesa bivaju osvetljena i dolazi do preobražaja u svim zvezdama. Čitav ljudski rod kao da je prošao kroz čišćenje. Pod sjajem ovog snopa svetlosti sa Istoka, čitavo čovečanstvo biva razotkriveno u svom prvobitnom obliku, zaslepljenih očiju, nesigurno šta da radi, a još manje sigurno kako da prikrije svoje ružne crte lica. Oni su, takođe, slični životinjama koje beže od Moje svetlosti i pronalaze utočište u planinskim pećinama – ipak, nijedna među njima ne može biti izbrisana iz Moje svetlosti. Svi ljudi su zapanjeni, svi čekaju, svi posmatraju; sa dolaskom Moje svetlosti, svi osećaju da imaju sreće zbog dana kada su rođeni i isto tako svi proklinju dan kada su rođeni. Teško je izraziti oprečne emocije; suze samoprekora oblikuju reke i odnosi ih jedna bujica u naletu za drugom, u trenu nestaju bez traga. Još jednom, Moj dan se sve više približava celom ljudskom rodu, još jednom budeći ljudsku rasu, pružajući ljudskom rodu još jedan novi početak. Moje se srce preliva i planine poskakuju u ritmičnoj i radosnoj pratnji, vode plešu s radošću, a talasi udaraju u stenovite grebene. Teško je izraziti ono što Mi je u srcu. Učiniću da sve nečiste stvari izgore u pepeo pod Mojim pogledom; učiniću da svi sinovi buntovništva nestanu pred Mojim očima, da više nikada ne postoje. Ne samo da sam načinio novi početak u staništu velike crvene aždaje, već sam i otpočeo novo delo u vaseljeni. Uskoro će zemaljska carstva postati Moje carstvo; uskoro će zemaljska carstva, zbog Mog carstva, zauvek prestati da postoje, jer sam već ostvario pobedu, jer sam se pobedonosno vratio. Velika crvena aždaja je iscrpela sva zamisliva sredstva da prekine Moj plan, u nadi da će izbrisati Moje delo na zemlji, međutim, mogu li postati obeshrabren njenim manevrima? Mogu li njene pretnje da Me nateraju spletkama od straha izgubim samopouzdanje? Nikada nije bilo nijednog bića na nebu niti na zemlji koje nisam držao pod Svojom kontrolom; koliko to i više važi za veliku crvenu aždaju, koja Meni služi kao kontrast? Nije li i ona predmet kojim upravljam u Svojim rukama?

Za vreme Mog ovaploćenja u ljudskom svetu, ljudski rod je, pod Mojim vođstvom, nesvesno došao do ovoga dana i nesvesno Me je spoznao. Međutim, kad je reč o tome kako ići putem koji se proteže ispred, niko ne sluti, niko nije svestan – a još manje iko ima predstavu u kom će ga pravcu taj put odvesti. Jedino će uz Svemogućeg koji bdi nad njima, svako moći da ide putem do kraja; samo će vođen munjom na Istoku svako moći da pređe prag koji vodi u Moje carstvo. Nikada među ljudima nije bilo nikoga ko je video Moje lice, nikoga ko je video munju na Istoku; koliko je još manje bilo ikoga ko je čuo izjave sa Mog prestola? U stvari, od davnina, nijedno ljudsko biće nije došlo u direktan kontakt sa Mojom ličnošću; tek danas, sada kada sam došao u svet, ljudi imaju priliku da Me vide. Ali čak ni sada, ljudi Me i dalje ne spoznaju, kao da samo gledaju Moje lice i samo slušaju Moj glas, a ipak ne razumeju Moje značenje. Sva ljudska bića su takva. Kao pripadnici Mog naroda, zar ne osećate dubok ponos kada vidite Moje lice? I zar ne osećate užasan stid zato što Me ne spoznajete? Hodam među ljudima i živim među ljudima, jer sam se ovaplotio i došao u ljudski svet. Moj cilj nije samo da ljudskom rodu omogućim da gleda Moje telo; što je još važnije, Moj cilj je u tome da ljudskom rodu omogućim da Me spozna. Štaviše, Ja ću, kroz Svoje ovaploćeno telo, osuditi ljudski rod za njegove grehe; Ja ću, kroz Svoje ovaploćeno telo, savladati veliku crvenu aždaju i satrti njenu jazbinu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 12. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 62

Svi ljudi u vaseljeni slave dolazak Moga dana, a anđeli koračaju među Mojim izabranim narodom. Kada Sotona izaziva ometanje, anđeli, zbog svoje službe na nebu, uvek pomažu Mom narodu. Anđeli nisu navedeni na stranputicu od đavola zbog ljudske slabosti, ali se zbog naleta sila tame sve više trudi da kroz maglu iskusi život čoveka. Ceo Moj izabrani narod popušta pod Mojim imenom i niko nikada ne ustaje da Mi se otvoreno suprotstavi. Zahvaljujući radu anđela, čovek prihvata Moje ime i svi su usred toka Moga dela. Svet se ruši! Vavilon je paralisan! O, verski svete! Kako ga ne bi mogao uništiti Moj autoritet na zemlji? Ko se i dalje usuđuje da se buni protiv Mene i protivi Mi se? Pisari? Svi verski službenici? Vladari i vlasti na zemlji? Anđeli? Ko ne slavi savršenstvo i punoću Moga tela? Među mnoštvom Mog izabranog naroda, ko ne peva hvalospeve bez prestanka, i ko nije uvek srećan zbog Mene? Ja živim u zemlji jazbine velike crvene aždaje, ali Me to ne nagoni da zadrhtim od straha niti da pobegnem, jer su svi njeni ljudi već počeli da je mrze. Nikada ništa nije izvršilo svoju „dužnost” pred aždajom radi same aždaje; umesto toga, sve stvari postupaju kako im odgovara i svaka ide svojim putem. Kako ne bi mogle da propadnu zemlje na zemaljskoj kugli? Kako ne bi mogle da se sruše zemlje na zemaljskoj kugli? Kako Moj narod ne bi mogao da se veseli? Kako ne bi mogao da peva od radosti? Je li to čovekovo delo? Je li to ljudskih ruku delo? Čoveku sam dao temelj njegovog postojanja i opskrbio ga materijalnim stvarima, ali je on nezadovoljan trenutnim prilikama i traži da uđe u Moje carstvo. Međutim, kako bi tako lako mogao ući u Moje carstvo, a da ne plati cenu, nespreman da ponudi svoju nesebičnu posvećenost? Umesto da od čoveka bilo šta uzmem nazad, Ja mu postavljam zahteve kako bi se Moje carstvo na zemlji ispunilo slavom. Čoveka sam usmeravao sve do današnjeg doba, on postoji u ovom stanju i živi usred vođstva Moje svetlosti. Da nije tako, ko bi od ljudi na zemlji znao sopstvene izglede? Ko bi razumeo Moje namere? Čovekovim zahtevima Ja pridodajem Svoje uslove; nije li to u skladu sa zakonima prirode?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 22. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 63

Unutar carstva, sva stvorenja počinju da oživljavaju i da zrače vitalnošću. Usled promena u stanju zemlje, granice među pojedinim zemljama takođe počinju da se pomeraju. Prorekao sam da će, kada se tlo od tla razdvoji i tlo sa tlom spoji, to biti vreme kada ću sve zemlje razbiti u paramparčad. U tom trenutku ću obnoviti i promeniti sve stvoreno i iznova izdeliti čitavu vaseljenu, dovodeći je time u red i pretvarajući staro u novo – to je Moj plan i to su Moja dela. Kada se sve zemlje i sav Moj izabrani narod vrate pred Moj presto, tada ću sve izobilje neba darovati ljudskom svetu, tako da će, zahvaljujući Meni, taj svet plivati u izobilju kakvog nigde nema. Dok stari svet postoji, bacaću Svoj veliki bes na sve zemlje i izdavaću Svoje upravne odluke javno objavljene širom vaseljene i obasipati grdnjom svakoga ko ih prekrši.

Dok se budem obraćao celoj vaseljeni, svi ljudi čuće Moj glas, to jest, svi ljudi videće sva dela koja sam širom vaseljene obavio. Oni koji se Mojim namerama protive, odnosno, oni koji Mi se delima ljudskim suprotstavljaju, biće oboreni u Mojoj grdnji. Obnoviću mnogobrojne zvezde sa nebesa; zahvaljujući Meni, sunce i mesec će se obnoviti, nebesa neće više biti ono što su bila; i sve stvari na zemlji biće obnovljene – sve to će biti postignuto zbog Mojih reči. Sve zemlje unutar vaseljene biće ponovo podeljene i zamenjene Mojim carstvom, tako da će države na zemlji zauvek nestati i postojaće samo carstvo koje se Meni klanja; sve zemlje sveta biće uništene i prestaće da postoje. Od svih ljudskih bića u vaseljeni, svi oni koji su od đavola biće uništeni. Svi koji se klanjaju Sotoni pašće usred Mog razbuktalog ognja – to jest, izuzev onih koji su sada u toku, svi će biti pretvoreni u pepeo. Kada izgrdim sve narode, oni iz sveta religije će se, u manjoj ili većoj meri, vratiti u Moje carstvo, osvojeni Mojim delima, jer će oni dotad već videti da je „Sveti koji jaše na belom oblaku” već došao. Svi će ljudi biti razvrstani po vrstama i primiće različite grdnje srazmerne svojim postupcima. Svi oni koji su Mi se opirali propašće; a što se tiče onih čija dela na zemlji nisu uključivala Mene, oni će, zbog načina na koji su se ponašali, nastaviti da bivstvuju na zemlji pod upravom Mojih sinova i Mog naroda. Pojaviću se pred bezbrojnim zemljama i narodima, pustiću Svoj glas na zemlji objavljujući dovršetak Mog velikog dela, kako bi to svi ljudi mogli da vide sopstvenim očima.

Dok Moje izjave postaju sve dublje, Ja takođe posmatram i stanje vaseljene. Kroz Moje reči, sve stvari bivaju obnovljene. Nebo se menja, kao i zemlja. Ljudski rod se razotkriva u svom prvobitnom obliku i ljudi se polako razvrstavaju prema svojoj vrsti i nesvesno bivaju vraćeni svojim „porodicama”. To Me silno raduje. Ništa Me ne ometa, Moje veliko delo neprimetno biva dovršeno i sve stvari se menjaju. Kada sam stvarao svet, sve stvari sam razvrstao prema njihovoj vrsti, kategorišući sve stvari koje su imale oblik. Kada se Moj plan upravljanja bude približio kraju, povratiću prvobitno stanje stvorenog; sve ću vratiti da bude onakvo kakvo je prvobitno bilo, sve ću iz temelja promeniti, i učiniću da sve potpadne pod okrilje Mog plana. Došlo je vreme! Uskoro će biti dovršena poslednja etapa Mog plana. Ah, nečisti stari svete! Zasigurno će pasti usred Mojih reči! Zasigurno će, zbog Mog plana, biti sveden na ništavilo! Ah, sve stvari! Sve će one dobiti novi život usred Mojih reči – imaće svoga Suverena! Ah, sveti i neokaljani novi svete! Svakako će oživeti usred Mog veličanstvenog svetla! Ah, goro Sionska! Ne ćuti više – vratio sam se slavodobitno! Posmatram celu zemlju usred svih stvari. Ljudi na zemlji započeli su novi život i stekli novu nadu. Ah, narode Moj! Kako da ponovo ne oživite usred Moje svetlosti? Kako da pod Mojim vođstvom ne skačete od ushićenja? Zemlje kliču od radosti, vode se prolamaju od razdraganog smeha! Ah, vaskrsli Izraele! Kako da ne osetiš ponos zbog Mog predodređenja? Ko je plakao? Ko je jadikovao? Stari Izrael je prestao da postoji, a današnji se Izrael uzdigao, uspravan i uzdižući se nad svetom, ustao je u srcima celog ljudskog roda. Današnji Izrael će kroz Moj narod sigurno zadobiti temelj postojanja! Ah, mrski Egipte! Da li Mi se i dalje opireš? Kako možeš da koristiš Moju milost i da pokušavaš da izbegneš Moju grdnju? Kako možeš da ne živiš unutar Moje grdnje? Svi koje volim sigurno će postojati večno, a sve one koji Mi se opiru zasigurno ću doveka grditi. Jer Ja sam ljubomoran Bog i neću olako poštedeti sve ljude zbog svega što su učinili. Pomno ću ispitati celu zemlju i, sa pravednošću, veličanstvom, gnevom i grdnjom, pojaviću se na Istoku sveta i otkriću Sebe mnoštvu ljudi!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 26. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 64

Kada anđeli sviraju veličajući Me, to ne može a da ne pobudi Moje saosećanje prema čoveku. Moje je srce trenutno ispunjeno tugom i ne mogu da se oslobodim ove bolne emocije. U radosti i tuzi rastanka od čoveka, a zatim ponovnog susreta sa njim, nismo u stanju da razmenimo osećanja. Razdvojeni gore na nebu i dole na zemlji, retki su trenuci kada čovek i Ja možemo da se sretnemo. Ko se može osloboditi nostalgije za nekadašnjim osećanjima? Ko može da prestane da se priseća prošlosti? Ko se ne bi nadao nastavku osećanja iz prošlosti? Ko ne bi čeznuo za Mojim povratkom? Ko ne bi čeznuo za Mojim ponovnim susretom sa čovekom? Moje srce je duboko uznemireno, a čovekov duh je duboko zabrinut. Iako slični duhom, ne možemo često da budemo zajedno i ne možemo često da se viđamo. Tako je život celog ljudskog roda ispunjen tugom i manjka mu životne energije, jer je čovek oduvek žudeo za Mnom. Kao da su ljudska bića predmeti oboreni sa neba; dozivaju Moje ime na zemlji, podižući sa zemlje svoj pogled ka Meni – ali kako mogu pobeći iz čeljusti proždrljivog vuka? Kako mogu da se oslobode njegovih pretnji i iskušenja? Kako ljudska bića mogu da se ne žrtvuju radi pokornosti uređenju Moga plana? Kada oni glasno preklinju, Ja od njih okrećem Svoje lice, ne mogu više da podnesem da to gledam; ali kako ne bih čuo njihove plačne vapaje? Ispraviću nepravde ljudskog sveta. Obaviću Svoje delo Sopstvenim rukama širom sveta, zabranjujući Sotoni da ponovo naudi Mom narodu, zabranjujući neprijateljima da ponovo čine šta im je volja. Postaću Car na zemlji i premestiću tamo Svoj presto, primoravajući sve Svoje neprijatelje da padnu ničice i preda Mnom ispovede svoje zločine. U Svojoj tuzi, pomešanoj s besom, nogama ću sravniti celu vaseljenu, ne štedeći nikoga, i ubacujući užas u srca Svojih neprijatelja. Celu zemlju ću pretvoriti u ruševine, a Svoje neprijatelje ću oboriti u te ruševine, da nadalje više ne kvare ljudski rod. Moj plan je već utvrđen i niko, ko god da je u pitanju, ne sme da ga promeni. I dok lutam u veličanstvenom stilu iznad vaseljene, ceo ljudski rod će biti obnovljen i sve će ponovo oživeti. Čovek više neće plakati, više Me neće dozivati upomoć. Tada će se Moje srce radovati, a ljudi će se u slavlju Meni vratiti. Cela vaseljena, od vrha do dna, uzavreće od ushićenja…

Danas, među narodima sveta, obavljam delo koje sam Sebi zadao da ostvarim. Krećem se među ljudskim rodom, obavljajući celokupno delo u okviru Svoga plana, i svi ljudi razbijaju razne narode u skladu sa Mojim namerama. Ljudi na zemlji su usmerili svoju pažnju na sopstveno odredište, jer se taj dan zaista bliži i anđeli se oglašavaju svojim trubama. Više neće biti nikakvih odlaganja i sve stvoreno će tada početi da pleše ushićeno. Ko svojom voljom može da pomeri Moj dan? Čovek na zemlji? Ili zvezde na nebu? Ili anđeli? Kada izjavim da započinjem spasenje izraelskog naroda, Moj dan pritiska ceo ljudski rod. Svi ljudi se plaše povratka Izraela. Kada se Izrael vrati, biće to dan Moje slave, a biće i dan kada se sve menja i obnavlja. Zato što se pravedni sud ubrzo suočava sa celom vaseljenom, svi ljudi postaju malodušni i plašljivi, jer u ljudskom svetu za pravednost nisu čuli. Kada se Sunce pravednosti pojavi, Istok će biti obasjan, a zatim će sa svoje strane obasjati celu vaseljenu, dopirući do svakoga. Ako čovek zaista može da sprovede Moju pravednost, čega bi se onda mogao plašiti? Ceo Moj narod iščekuje dolazak Moga dana, svi oni čeznu za dolaskom Moga dana. Čekaju da dođem kao Sunce pravednosti kako bih sproveo odmazdu nad celim ljudskim rodom i uredio odredište ljudskog roda. Moje carstvo se oblikuje iznad cele vaseljene, a Moj presto zauzima srca stotina miliona pripadnika Mog izabranog naroda. Uz saradnju anđela, Moje veliko delo će se uskoro ostvariti. Svi Moji sinovi i ceo Moj narod željno iščekuju Moj povratak, žudeći da se Ja ponovo susretnem sa njima, da se više nikada ne razdvojimo. Kako bi mnoštvo ljudi Moga carstva moglo da ne trče jedni ka drugima i raduju se jer sam zajedno sa njima? Može li ovo biti ponovni susret za koji ne treba platiti cenu? Ja sam cenjen u očima svih ljudi, Ja sam proglašen u rečima svih. Kada se vratim, tim pre ću osvojiti sve neprijateljske snage. Došlo je vreme! Pokrenuću Svoje delo, držaću vlast kao Car među ljudima! Ja sam na tački povratka! I samo što nisam otišao! Tome se svi nadaju, to je ono što žele. Dozvoliću celom ljudskom rodu da vidi dolazak Moga dana i svi oni će s radošću poželeti dobrodošlicu dolasku Mog dana!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 27. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 65

Na dan kada su sve stvari vaskrsle, došao sam među ljude i sa njima sam proveo divne dane i noći. Jedino u tom trenutku čovek oseti malo od Moje pristupačnosti, a kako njegova interakcija sa Mnom postaje učestalija, on vidi ponešto od onoga što Ja imam i što jesam – pa shodno tome, stiče određeno znanje o Meni. Među svim ljudima, Ja podižem Svoju glavu i gledam, i svi Me vide. Ipak, kada katastrofa zadesi svet, oni odmah postaju zabrinuti, a Moj lik nestaje iz njihovih srca; uspaničeni dolaskom katastrofe, oni ne obraćaju pažnju na Moje pouke. Mnogo godina sam proveo među ljudima, a oni su uvek ostajali nesvesni i nikada Me nisu spoznali. Danas im govorim o tome Svojim ustima da bi svi ljudi došli pred Mene kako bi nešto primili od Mene, ali oni se i dalje drže podalje od Mene i stoga Me ne spoznaju. Kada Svojim koracima pređem vaseljenu i stignem do rubova zemlje, čovek će početi da razmišlja o sebi i svi ljudi će Mi doći, pokloniće se preda Mnom i obožavaće Me. Biće to dan kada ću steći slavu, dan Mog povratka, kao i dan Mog odlaska. Sada sam Ja započeo Svoje delo među celim čovečanstvom, zvanično otkrivajući završni deo Svog plana upravljanja u vaseljeni. Ako je iko i dalje nesmotren, u svakom trenutku će pasti u nemilosrdnu grdnju. To nije stoga što sam bezdušan; već to predstavlja korak Mog plana upravljanja; sve mora da se odvija u skladu sa koracima Mog plana i nijedan čovek to ne može da promeni. Kada zvanično započnem Svoje delo, svi ljudi se kreću shodno Mom pokretu, pa se tako ljudi u vaseljeni zaokupljaju radom zajedno sa Mnom, cela vaseljena je u stanju „ushićenja”, dok Ja čoveka podstičem da ide napred. Kao rezultat toga, čak sam i veliku crvenu aždaju bacio u stanje nereda i zbunjene nesigurnosti i ona služi Mom delu; i uprkos tome što nije voljna, nije u stanju da sledi sopstvene želje, već joj ne preostaje ništa drugo nego da „pusti da orkestriram kako Mi je volja”. U svim Mojim planovima, velika crvena aždaja je Moj kontrast, Moj neprijatelj, ali je takođe Moj „sluga”; budući da je takva, nikada nisam ublažio Svoje „zahteve” prema njoj. Prema tome, završna etapa Mog dela, delo Mog ovaploćenja, dovršava se u domu velike crvene aždaje – tako da je njoj pogodnije da Mi pravilno služi, čime ću je Ja osvojiti i dovršiti Svoj plan. Dok Ja delam, svi anđeli sa Mnom kreću u odlučujuću bitku, rešeni da udovolje Mojim namerama u toj završnoj etapi, tako da Mi se ljudi na zemlji predaju poput anđela i nemaju želju da Mi se protive i ne čine ništa čime bi Me izdali. Ovo je dinamika Mog dela u vaseljeni.

Svrha i značaj Mog dolaska među ljude jeste u tome da spasim ceo ljudski rod, da ceo ljudski rod vratim u Svoju kuću, da ponovo ujedinim nebo sa zemljom i nateram čoveka da prenese „signale” između neba i zemlje, jer to je suštinska uloga čoveka. U vreme kada sam stvorio ljudski rod, sve stvari sam mu bio pripremio, a kasnije sam ljudskom rodu dozvolio da, prema Mojim zahtevima, dobije bogatstva koja sam mu dao. Prema tome, kažem da je upravo pod Mojim vođstvom ceo ljudski rod stigao do današnjeg dana. I sve to je Moj plan. Među celim ljudskim rodom, bezbroj ljudi postoji pod zaštitom Moje ljubavi, a bezbroj njih živi pod grdnjom Moje mržnje. Iako Me svi ljudi preklinju, ipak nisu u stanju da promene svoje sadašnje životne prilike; kada jednom izgube nadu, mogu jedino da prirodi prepuste da ide svojim tokom i da prestanu da se bune protiv Mene, jer to je sve što čovek može da uradi. Kada je reč o trenutnom stanju čovekovog života, čovek tek treba da pronađe stvarni život, još uvek nije prozreo nepravdu, pustoš i bedne uslove u svetu – pa tako, da nije bilo katastrofe, većina ljudi bi i dalje bila u zagrljaju prirode, i dalje bi bila zaokupljena ukusima „života”. Nije li to stvarnost sveta? Nije li ovo glas spasenja kojim govorim čoveku? Zašto Me, među ljudskim rodom, niko nikada nije zaista voleo? Zašto Me čovek voli jedino onda kad se nađe usred grdnje i kušnji, a niko Me ne voli dok je pod Mojom zaštitom? Mnogo puta sam Svojom grdnjom darivao ljudski rod. Oni je pogledaju, a zatim je zanemare, u tom trenutku je ne proučavaju niti o njoj razmišljaju, pa se stoga na čoveka jedino spušta nemilosrdni sud. Ovo je samo jedan od Mojih metoda delovanja, ali je on, ipak, radi toga da se čovek promeni i da se navede da Me voli.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 29. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 66

Ja vladam u carstvu i, pogotovo, vladam u celoj vaseljeni; Ja sam ujedno i Car carstva i Gospodar vaseljene. Od ovog trenutka pa nadalje, okupiću sve one koji nisu izabrani narod i započeću Svoje delo među neznabošcima, i objaviću svoje upravne odluke celoj vaseljeni, kako bih se lagano upustio u sledeći korak Svog dela. Koristiću grdnju da proširim Svoje delo među neznabošcima, odnosno, upotrebiću „silu” protiv svih onih koji su neznabošci. Naravno, ovo delo će se obavljati u isto vreme kad i Moje delo među izabranim narodom. Kada Moj narod bude vladao zemljom poput kraljeva, biće to i dan kada su svi ljudi na zemlji osvojeni i, pogotovo, biće to trenutak kad ću Ja počinuti – i tek tada ću se pojaviti svima onima koji su bili osvojeni. Pojavljujem se svetom carstvu, a Sebe skrivam od zemlje prljavštine. Svi koji su osvojeni i koji su preda Mnom postali pokorni u stanju su da sopstvenim očima vide Moje lice i da sopstvenim ušima čuju Moj glas. Ovo je blagoslov onih koji su rođeni tokom poslednjih dana, ovo je blagoslov koji sam Ja predodredio i to ne može da promeni nijedan čovek. Danas delujem na ovaj način radi dela budućnosti. Sva Moja dela su međusobno povezana, u svima njima postoje poziv i odgovor: nikada nijedan korak nije iznenada zastao i nikada nijedan korak nije izveden nezavisno od drugih. Zar nije tako? Nije li delo prošlosti temelj za delo današnjice? Nisu li reči iz prošlosti prethodnica rečima današnjice? Nisu li koraci prošlosti poreklo koraka današnjice? Kada svečano otvorim svitak, upravo tada će ljudi u vaseljeni biti izgrđeni, tada će ljudi širom vaseljene biti podvrgnuti kušnjama i to je vrhunac Moga dela; svi ljudi žive na zemlji bez svetlosti i svi ljudi žive usred pretnji koje predstavlja njihovo okruženje. Drugim rečima, to je život koji čovek nije nikada doživeo od vremena postanja sve do današnjeg dana i kroz vekove niko nije nikada „uživao” u ovakvom životu, pa stoga kažem da sam obavio delo koje nikada ranije nije bilo obavljeno. Ovo je pravo stanje stvari i ovo je unutrašnji smisao. Budući da se celom ljudskom rodu bliži Moj dan, budući da ne deluje kao da je on daleko već je tu pred čovekovim očima, ko se zbog toga ne bi uplašio? I ko se time ne bi oduševio? Prljavi grad Vavilon konačno je dočekao svoj poslednji dan; čovek se ponovo sjedinio sa potpuno novim svetom, a nebo i zemlja su promenjeni i obnovljeni.

Kada se pojavim bezbrojnim zemljama i narodima, na nebu se uskovitlaju beli oblaci i obavijaju Me. Isto tako, ptice na zemlji pevaju i plešu od radosti za Mene, uzdižući do vrhunca atmosferu na zemlji i čineći da sve stvari na zemlji ožive, da više ne „plutaju lagano naniže”, već da umesto toga žive u atmosferi životne snage. Kada sam među oblacima, čovek nejasno zapaža Moje lice i Moje oči i u tom trenu se oseti pomalo uplašeno. U prošlosti je u legendama čuo istorijska navođenja o Meni, pa shodno tome u Mene tek polovično veruje, a polovično je sumnjičav. On ne zna gde sam Ja, pa ni to koliko je veliko Moje lice – da li je široko kao more ili bezgranično poput zelenih pašnjaka? Ove stvari niko ne zna. Tek kada danas vidi Moje lice u oblacima, čovek oseti da sam Ja iz legende stvaran i time postaje malo naklonjeniji prema Meni, a jedino zbog Mojih dela njegovo divljenje prema Meni postaje neznatno veće. Međutim, čovek Me i dalje ne spoznaje i samo vidi jedan deo Mene u oblacima. Nakon toga, Ja pružam Svoje ruke i pokazujem ih čoveku. Čovek je zapanjen, rukama prekriva usta, duboko uplašen da će ga Moja ruka pokositi, pa svom divljenju pridodaje i malo straha. Na svakom Mom pokretu čovek čvrsto zadržava svoj pogled, duboko uplašen da ću ga oboriti ako ne bude vodio računa – ipak, Mene ne sputava činjenica da Me čovek posmatra i nastavljam da obavljam delo na Svojim rukama. Samo zbog svih dela koja obavljam, čovek prema Meni iskazuje određenu naklonost, pa tako postepeno dolazi pred Mene da se sa Mnom udruži. Kada se čoveku otkrijem u potpunosti, on će videti Moje lice i od tada se od čoveka više neću skrivati niti mu se činiti nejasnim. Javno ću se pojaviti svim ljudima u vaseljeni, a svi oni koji su od krvi i mesa videće sva Moja dela. Svi oni koji su od duha zasigurno će živeti spokojno u Mojoj kući, i zasigurno će uživati u divnim blagoslovima zajedno sa Mnom. Svi oni do kojih Mi je stalo zasigurno će izbeći grdnju i sigurno će izbeći bol duha i agoniju tela. Pojaviću se javno bezbrojnim narodima i vladati kao Car, tako da miris leševa više neće prožimati vaseljenu; umesto toga, celim svetom će se širiti Moj oštar miris, jer Moj dan se bliži, čovek se budi, sve na zemlji je u redu, a dani opstanka zemlje više ne postoje, jer Ja sam stigao!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 29. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 67

Ispuniću nebeski svod ispoljavanjima Svojih postupaka i učiniću da se sve na zemlji sruši pod Mojom silom, te ću tako ostvariti Svoj plan da „ujedinim svet” i ostvariti tu Svoju jednu želju, tako da čovečanstvo više neće „tumarati unaokolo” na licu zemlje, već će uskoro imati prikladno odredište. Na svaki način brinem o ljudskom rodu, čineći da čitavo čovečanstvo uskoro živi u zemlji mira i sreće, da im dani života više ne budu pusti, i da Moj plan ne propadne na zemlji. Zbog čovekovog postojanja, Izgradiću Svoje carstvo na zemlji, jer je jedan deo ispoljavanja Moje slave na zemlji. Gore, na nebu, Dovešću Svoj grad u red i tako učiniti da sve gore i dole bude novo. Učiniću sve što postoji iznad i ispod neba jednom celinom, tako da će se sve stvari na zemlji sjediniti sa svim što je na nebu. To je Moj plan; to je ono što ću ostvariti u poslednjem dobu – neka se niko ne meša u ovaj deo Mog dela! Širenje Mog dela među neznabožačkim narodima predstavlja poslednju etapu Mog dela na zemlji. Niko ne može da zamisli delo koje ću obaviti i zbog toga su ljudi prilično zbunjeni. I pošto sam veoma zaokupljen Svojim delom na zemlji, ljudi koriste priliku da se „glupiraju”. Da bih ih sprečio da postupaju nesmotreno, najpre sam ih podvrgnuo Svojoj grdnji da bi primili „obuku” ognjenog jezera. To je jedan korak Mog dela i Ja ću iskoristiti moć ognjenog jezera da ga ostvarim; u protivnom, bilo bi teško da sprovedem Svoje delo. Učiniću da se ljudska bića u celoj vaseljeni predaju pred Mojim prestolom, podeljena u različite kategorije zbog Mog suda, razvrstana prema svojoj vrsti zbog tih kategorija i tako grupisana u svoje porodice, tako da će čitavo čovečanstvo prestati da se buni protiv Mene, svrstavajući se umesto toga u uredan i pravilan raspored prema kategorijama koje sam imenovao – neka se niko ne kreće po svojoj volji! Širom vaseljene i iznad nje, načinio sam novo delo; svi ljudi u vaseljeni su zabezeknuti Mojom iznenadnom pojavom, a njihovi horizonti su se uveliko proširili Mojom javnom pojavom. Zar danas nije baš tako?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 43. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 68

Širim Svoje delo među neznabožačkim narodima. Moja veličanstvena svetlost plamti širom vaseljene; svi ljudi, poput zvezda rasutih po nebu, u sebi nose Moje namere, sve ih vodi ruka Moja i svi obavljaju zadatke koje sam im Ja dodelio. Od ovog trena pa nadalje, Ja ulazim u novo doba i sve ljude uvodim u drugi svet. Kad sam se vratio u Svoju „domovinu”, započeo sam sa ostvarenjem još jedne etape Svog prvobitnog plana, kako bi čovek zadobio veću spoznaju o Meni. Ja vaseljenu posmatram kao celinu i vidim da^[a] je pravi trenutak za Moje delo, te stoga žurim da nad čovekom obavim Svoje novo delo. Ovo je, na kraju krajeva, novo doba, i Ja sam doneo novo delo, uvodeći više novih ljudi u novo doba i odbacujući više onih koje treba da eliminišem. U zemlji velike crvene aždaje izvršio sam etapu dela koja je ljudskim bićima nepojmljiva i zbog koje se njišu na vetru, nakon čega se mnogi od njih tiho udaljavaju s vihorom. Uistinu, ovo je „gumno” koje nameravam da raščistim; za time čeznem, a takav je i Moj plan. Jer mnogo se zlikovaca tu ušunjalo dok Ja obavljam delo, ali Mi se ne žuri da ih oteram. Umesto toga, rasteraću ih kad za to dođe vreme. Tek posle toga ću biti izvor života, dopuštajući onima koji Me iskreno ljube da od Mene prime plod smokvinog stabla i miomiris ljiljana. U zemlji u kojoj Sotona privremeno obitava, zemlji prašine, više nema čistog zlata. Samo je pesak ostao. I zato, usled ovih okolnosti, Ja obavljam ovu etapu Svog dela. Treba da znaš da je ono što dobijam čisto, oplemenjeno zlato, a ne pesak. Kako zli mogu da ostanu u kući Mojoj? Kako mogu da tolerišem da lisice žive kao paraziti u Mom raju? Na sve načine nastojim da ih isteram. Dok se Moje namere ne otkriju, niko ne može biti svestan onoga što ću učiniti. Koristeći tu priliku, Ja teram te zlikovce i oni su primorani da Me napuste. Tako Ja postupam sa zlikovcima, ali će ipak doći dan da oni obave službu za Mene. Ljudska želja za blagoslovima previše je jaka; stoga okrećem Svoje telo i neznabošcima pokazujem Svoje slavno lice, tako da svi ljudi mogu da žive u svom svetu i sami sebi sude, dok Ja govorim reči koje treba da kažem i snabdevam ih onim što im treba. Kad se ljudi budu dozvali pameti, Ja ću tad već odavno završiti sa širenjem Svog dela. Tada ću im izraziti Svoje namere i započeti drugi deo Svog dela nad njima, dopuštajući svim ljudima da Me u stopu slede kako bi sarađivali sa Mojim delom, i dopuštajući im da čine sve što je u njihovoj moći da zajedno sa Mnom obave delo koje moram obaviti.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prasak sedam gromova – proricanje da će se jevanđelje carstva proširiti na celu vaseljenu”

a. Izvorni tekst ne sadrži izraz „vidim da”.

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 69

Niko ne veruje da će videti slavu Moju, niti ih ja na to primoravam, već radije sklanjam slavu Moju od ljudi i odnosim je na drugi svet. Kad ljudi ponovo budu osećali grižu savesti, tada ću uzeti slavu Moju i pokazati je još većem broju ljudi od vere. To je načelo po kojem delam. Jer, postoji trenutak kad slava Moja napušta Hanan, a postoji i trenutak kada slava Moja napušta izabrani narod. Osim toga, postoji i trenutak kada slava Moja napušta celu zemlju, zbog čega ona počinje da bledi i tone u tminu. Čak ni zemlja hananska neće videti Sunčevu svetlost; svi ljudi će izgubiti veru, ali niko od njih ne može podneti da napusti miomiris zemlje hananske. Tek pošto uđem u novo nebo i novu zemlju, uzeću drugi deo slave Svoje i pokazaću je najpre u zemlji hananskoj, kako bi po celoj zemlji utonuloj u mrklu noć zasijao tračak svetla. To radim da bi cela zemlja došla na svetlo, i da bi ljudi širom zemlje mogli da crpe snagu iz siline tog svetla, dozvoljavajući slavi Mojoj da nadalje raste i da se ukaže nanovo svakom narodu; i da bi ceo ljudski rod shvatio da sam davno došao u ljudski svet i da sam davno slavu Svoju doneo iz Izraela na Istok; jer slava moja sija sa istoka i preneta je iz Doba blagodati do današnjeg dana. No, iz Izraela sam Ja pošao i odatle sam stigao na Istok. Tek kad svetlost sa Istoka postepeno zabeli, tama koja je zahvatila Zemlju počeće da se pretvara u svetlo, i tek tada će čovek spoznati da sam davno otišao iz Izraela i da se nanovo uzdižem na Istoku. Nije moguće da se Ja, pošto sam jednom sišao u Izrael i potom iz njega otišao, ponovo rodim u Izraelu, jer Moje delo vodi celu vaseljenu i, štaviše, munja dolazi sa Istoka i seva sve do Zapada. Iz tog razloga sam sišao na Istok i doneo Hanan Svom izabranom narodu na Istoku. Svoj izabrani narod iz celog sveta dovešću u zemlju hanansku, te stoga nastavljam da u zemlji hananskoj izgovaram reči kojima kontrolišem celu vaseljenu. U ovom trenutku, svetla nema nigde na celoj zemlji. Svim ljudima preti opasnost od gladi i hladnoće osim onima u Hananu. Svoju slavu sam dao Izraelu, a potom sam je odatle povukao, čime sam Izraelce doveo na Istok, a takođe sam i sve ljude doveo na Istok, sve sam ih doveo k svetlosti, da bi se ponovo sreli sa svetlošću i bili u zajedništvu s njom, i da više ne tragaju. Postaraću se da svi koji traže opet vide svetlo i da vide slavu koju sam imao u Izraelu; da vide da sam među ljude davno sišao na belom oblaku, da vide gomile oblaka belih i plodove u njihovim bogatim grozdovima; povrh toga, učiniću da vide Jahvea, Boga Izraela, „učitelja” Jevreja, dugo iščekivanog Mesiju, i ceo Moj lik, Mene, koga su kraljevi progonili kroz vekove. Obavljaću delo širom vaseljene, obaviću veliko delo, otkrivajući svu slavu Moju i sva dela Moja ljudima u poslednjim danima, otkrivajući, u punoj veličini, Svoje celo slavno lice onima koji su Me mnogo godina čekali, onima koji su čeznuli da siđem na belom oblaku, Izraelu koji je čeznuo da se opet ukažem i celom čovečanstvu koje Me progoni, tako da će svi znati da sam odavno uzeo slavu Svoju i doneo je na Istok i da ona više nije u Judeji, jer poslednji su dani već nastupili!

U čitavoj vaseljeni Ja obavljam Svoje delo, a na Istoku se neprestano razležu gromoglasni prasci, tresući sve nacije i sve veroispovesti. Moje izjave su ono što je sve ljude dovelo do sadašnjeg dana. Ja činim da svi ljudi budu osvojeni Mojim izjavama, da upadnu u ovaj tok i da se preda Mnom predaju, jer sam odavno povukao slavu Svoju sa cele zemlje i nanovo je izlio na Istoku. Ko ne čezne da vidi slavu Moju? Ko ne očekuje s nestrpljenjem Moj povratak? Ko ne žudi za ponovnom pojavom Mojom? Ko ne čezne za divotom Mojom? Ko ne bi prišao svetlosti? Ko ne bi ugledao izobilje Hanana? Ko ne čezne za povratkom Iskupitelja? Ko se ne divi Njemu, koji poseduje silu veliku? Moje izjave će se prenositi po celoj zemlji i ja ću izgovoriti i saopštiti više reči Svom izabranom narodu, poput silnog groma koji potresa planine i reke. Svoje reči govorim celoj vaseljeni i ljudskom rodu. Stoga su reči iz usta Mojih postale čovekovo blago, i svi ljudi neguju Moje reči. Munja seva od Istoka pa sve do Zapada. Moje su reči takve da je čoveku teško da se od njih rastane i ujedno su čoveku nedokučive, i još više čine da se čovek raduje. Poput novorođenčadi, svi ljudi osećaju radost i veselje i slave Moj dolazak. Posredstvom Svojih izjava, sve ljude ću dovesti preda Se. Počev od tad, zvanično ću stupiti među ljudski rod i učiniću da svi dođu da Mi odaju počast. Uz slavu koju isijavam i reči Svojih usta, svi ljudi dolaze preda Me i vide da munja seva sa Istoka, te da sam takođe sišao na „Maslinovu goru” na Istoku, da sam već odavno došao na zemlju i da nisam više Sin Jevreja, već Munja Istoka. Jer Ja sam odavno vaskrsao i otišao od ljudi, a onda sam se sa slavom ponovo pojavio među njima. Ja sam Onaj koji je obožavan u bezbrojnim vremenima pre sadašnjeg, a Ja sam i odojče koje je narod Izraela odbacio u bezbrojnim vremenima pre sadašnjeg. Još i više od toga, Ja sam sveslavni Svemogući Bog sadašnjeg doba! Neka svi dođu pred Moj presto i vide Moje slavno lice, čuju Moje izjave i gledaju Moja dela. To je celokupna namera Moja; to je kraj i vrhunac Moga plana, kao i svrha Mog upravljanja: da Mi mnoštvo naroda odaje počast, da Me mnoštvo usta priznaje, da mnoštvo ljudi polaže veru u Mene i da se mnoštvo Mog izabranog naroda preda Meni!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prasak sedam gromova – proricanje da će se jevanđelje carstva proširiti na celu vaseljenu”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 70

Tokom nekoliko hiljada godina čovek je čeznuo da svedoči dolasku Spasitelja. Čovek je čeznuo da vidi Isusa Spasitelja kako jaše na belom oblaku dok se lično spušta među one koji su čeznuli za Njim i nadali Mu se hiljadama godina. Čovek je takođe čeznuo da se Spasitelj vrati i ponovo sjedini sa njim; drugim rečima, žudeo je da se Isus Spasitelj, koji je hiljadama godina bio odvojen od ljudi, vrati i da još jednom izvrši delo iskupljenja koje je učinio među Jevrejima, da bude milostiv i pun ljubavi prema čoveku, da oprosti i ponese čovekove grehe, pa čak i da na sebe primi sve ljudske prestupe i tako spasi čoveka od greha. Ono za čim čovek čezne jeste da Isus Spasitelj bude isti kao i pre – Spasitelj koji je drag, ljubazan i poštovan, koji se nikada ne ljuti na čoveka i nikada mu ne prigovara, već mu prašta i na sebe prima sve čovekove grehe i koji će čak, kao i pre, umreti na krstu radi čoveka. Otkako je Isus otišao, učenici koji su Ga sledili, kao i svi sveci koji su spaseni u Njegovo ime, očajnički su čeznuli za Njim i očekivali Ga. Svi oni koji su spaseni milošću Isusa Hrista u Doba blagodati žudeli su za tim radosnim danom u poslednjim danima kada Isus Spasitelj silazi na belom oblaku da se pojavi pred bezbrojnim ljudima. Naravno, to je i zajednička želja svih onih koji danas prihvataju ime Isusa Spasitelja. Svi u vaseljeni koji znaju za spasenje Isusa Spasitelja očajnički su čeznuli da Isus Hristos iznenada stigne kako bi ispunio ono što je rekao dok je bio na zemlji: „Doći ću baš kao što sam i otišao.” Čovek veruje da se, nakon raspeća i vaskrsenja, Isus vratio na nebo na belom oblaku da bi zauzeo svoje mesto sa desne strane Svevišnjeg. Na sličan način Isus će ponovo, na belom oblaku (to je isti onaj oblak koji je Isus uzjahao kada se vratio na nebo), sići među one koji su očajnički čeznuli za Njim hiljadama godina, a imaće jevrejski lik i nosiće jevrejsku odeću. Nakon što se pojavi pred njima, On će ih darovati hranom i za njih prosuti živu vodu, i živeće među ljudima, pun blagodati i pun milosrđa, jasan i stvaran. U sve takve predstave ljudi veruju. Pa ipak, Isus Spasitelj to nije učinio; ono što je uradio upravo je suprotno čovekovim predstavama. Nije stigao među one koji su očajnički čeznuli za Njegovim povratkom i nije se pred bezbrojnim ljudima pojavio jašući na belom oblaku. On je već stigao, ali čovek Ga ne zna i po tom pitanju ostaje neuk. Čovek Ga samo besciljno čeka, uopšte ne zna da je On već sišao na „belom oblaku” (na belom oblaku koji je Njegov Duh, Njegova reč, Njegova celokupna narav i sve što On jeste) i da je sada među grupom pobednika koju će On stvoriti tokom poslednjih dana. Kako bi čovek mogao da zna da sveti Spasitelj Isus, iako je pun milosrđa i ljubavi prema čoveku, nikako ne bi mogao da dela u tim „hramovima” koji su puni prljavštine i nastanjeni nečistim duhovima? Iako čovek iščekuje Njegov dolazak, kako bi On mogao da se pojavi pred onima koji jedu meso nepravednika, piju krv nepravednika i nose odeću nepravednika, koji veruju u Njega a ipak Ga ne spoznaju i koji Ga stalno iznuđuju? Čovek zna samo da je Isus Spasitelj pun milosrđa i prepun milosti i da je On žrtva za greh, ispunjen iskupljenjem. Međutim, čovek nije ni svestan da je On Sȃm Bog, koji je prepun pravednosti, veličanstva, gneva i suda, koji ima autoritet i odiše dostojanstvom. Stoga, iako čovek željno čezne i žudi za povratkom Iskupitelja, i čak svojim molitvama uspeva da gane „Nebesa”, Isus Spasitelj se ne pojavljuje pred onima koji veruju u Njega, ali ga ne spoznaju.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Spasitelj se već vratio na ’belom oblaku’”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 71

Božji plan upravljanja za šest hiljada godina bliži se kraju, a kapija carstva je već otvorena svima koji traže Njegovu pojavu. Draga braćo i sestre, šta čekate? Šta je to što tražite? Čekate li da se Bog pojavi? Tragate li za Njegovim stopama? Kako se čezne za Božjom pojavom! I kako je teško pronaći Božje stope! U dobu kao što je ovo, u svetu kao što je ovaj, šta je to što moramo da učinimo kako bismo svedočili danu Božjeg pojavljivanja? Šta moramo da učinimo kako bismo išli ukorak sa Božjim stopama? Sa pitanjima ove vrste suočavaju se svi oni koji čekaju da se Bog pojavi. Svi ste ih razmatrali u više navrata – ali sa kakvim ishodom? Gde se Bog pojavljuje? Gde su Božje stope? Imate li odgovore? Mnogi ljudi bi ovako odgovorili: „Bog se pojavljuje među svima onima koji Ga slede i Njegove su stope među nama; toliko je jednostavno!” Svako može da dâ šablonski odgovor, ali da li razumete šta se podrazumeva pod pojavom Boga ili pod Njegovim stopama? Pojava Boga se odnosi na Njegov lični dolazak na zemlju da obavi Svoje delo, spuštajući se među ljude kako bi sa Svojim identitetom i Svojom naravi, i na Sebi svojstven način sproveo delo kojim se otpočinje jedno doba a okončava drugo. Ovakva pojava nije oblik ceremonije. Ona nije znak, slika, čudo, niti neka vrsta velike vizije, a još manje je vrsta religioznog procesa. Ona je, naprotiv, realna i stvarna činjenica koju svako može da dodirne i sagleda. Ovakva pojava ne događa se tek reda radi, niti zbog nekog kratkoročnog dela, već zarad jedne etape dela iz Božjeg plana upravljanja. Božja pojava uvek ima smisla i uvek je u nekoj vezi sa Njegovim planom upravljanja. Ono što ovde nazivamo „pojavom” potpuno je drugačije od onih „pojava” u kojima Bog usmerava, vodi i prosvećuje čoveka. Svaki put kada se Bog pojavi, On izvodi etapu Svog velikog dela. Ovo delo se razlikuje od dela iz svakog drugog doba. Ono je čoveku nezamislivo i on ga nikada nije iskusio. To je delo kojim započinje novo i završava se staro doba, i predstavlja novu i višu etapu dela za spasenje čovečanstva; štaviše, to je delo koje čovečanstvo uvodi u novo doba. To je značaj pojave Božje.

Nakon što ste razumeli značenje Božje pojave, kako treba da tražite Božje stope? Nije teško objasniti ovo pitanje: gde god da se Bog pojavi, tamo ćete naći Njegove stope. Takvo objašnjenje zvuči veoma jednostavno, ali u praksi nije tako lako izvodljivo, jer mnogi ljudi ne znaju gde se Bog pojavljuje, a još manje gde On želi, ili gde bi trebalo da se pojavi. Neki će brzopleto pomisliti da se Bog pojavljuje tamo gde deluje Sveti Duh. Ili veruju da gde god ima duhovnih ličnosti, tamo je i Božja pojava. Ili pak veruju da gde god ima ljudi koji uživaju veliki ugled, tamo se pojavljuje Bog. Na trenutak ostavimo po strani pitanje da li su takva uverenja ispravna ili pogrešna. Da bismo ovo objasnili, najpre moramo imati jasan cilj: mi tragamo za Božjim stopama. Ne tražimo duhovne ličnosti, a još manje sledimo poznate ličnosti; mi sledimo Božje stope. Iz tog razloga, budući da tragamo za Božjim stopama, trebalo bi da tražimo Božje namere, Božje reči, Njegove izjave. To je zato što gde god postoje nove reči koje je izgovorio Bog, tamo je Božji glas, a gde god su Božje stope, tamo su Božja dela; gde god postoji Božji izraz, tamo se Bog pojavljuje, a gde god se Bog pojavljuje, tamo postoje istina, put i život. Tragajući za Božjim stopama, prevideli ste reči „Bog je istina, put i život”. I tako, mnogi ljudi, čak i kada prime istinu, ne veruju da su pronašli Božje stope, a još manje priznaju Božju pojavu. Kakva ozbiljna greška! Božja pojava se ne može uskladiti sa čovekovim predstavama, a još manje se Bog može pojaviti na način na koji čovek zahteva od Njega. Bog pravi sopstvene izbore i sopstvene planove kada obavlja Svoje delo; štaviše, On ima sopstvene ciljeve i metode. Koje god delo da obavlja, On nema potrebu da o tome raspravlja sa čovekom niti da traži njegov savet, a još manje da svakoga obaveštava o Svom delu. Ovo je Božja narav, i to još i više svako treba da prepozna. Ako želite da vidite pojavu Boga, da pratite Božje stope, najpre morate da napustite sopstvene predstave. Ne smeš zahtevati da Bog učini ovo ili ono, a još manje treba da Ga smeštaš u sopstvene okvire i ograničavaš Ga na sopstvene predstave. Umesto toga, od sebe treba da zahtevate način na koji treba da tražite Božje stope, na koji treba da prihvatite Božju pojavu i na koji treba da se pokorite novom Božjem delu: to je ono što čovek treba da uradi. Pošto čovek nije istina i pošto ne poseduje istinu, on treba da traži, da prihvati i da se pokori.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 1: Pojavom Boga otpočelo je novo doba”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 72

Bez obzira na to da li si Amerikanac, Britanac ili pripadnik bilo koje druge nacionalnosti, treba da izađeš izvan okvira svoje nacionalnosti i da, prevazilazeći samoga sebe, sagledaš Božje delo iz perspektive identiteta stvorenog bića – na ovaj način nećeš ograničavati Božje stope na bilo koji određeni opseg. To je zato što, u skladu sa svojim predstavama, mnogi ljudi u današnje vreme veruju Bog nikako ne bi mogao da se pojavi u određenoj zemlji ili među nekim narodom. Kako je veliki značaj Božjeg dela i kako je važna Božja pojava! Kako oni uopšte mogu da se izmere čovekovim predstavama i razmišljanjem? I zato kažem, treba da prevaziđeš svoje predstave zasnovane na nacionalnosti i etničkoj pripadnosti da bi tražio Božju pojavu. Samo tako nećeš biti vezan sopstvenim predstavama; samo tako ćeš biti dostojan da dočekaš pojavu Boga. U suprotnom, ostaćeš u večnoj tami i nikada nećeš zadobiti Božje odobravanje.

Bog je Bog celokupnog ljudskog roda. On Sebe ne smatra privatnim vlasništvom bilo koje zemlje ili naroda, već obavlja Svoje delo onako kako je planirao, ne ograničavajući se ni na koji oblik, zemlju ili narod. Možda nikada nisi zamišljao ovaj oblik, ili je možda tvoj stav prema tome poricanje, ili su možda zemlja u kojoj se Bog pojavljuje i narod među kojim se Bog pojavljuje slučajno diskriminisani od strane svih i slučajno su najviše zaostali na zemlji. Ipak, Bog ima Svoju mudrost. Svojom velikom silom i pomoću Svoje istine i Svoje naravi, On je zaista zadobio grupu ljudi koji su jednog uma s Njim, i grupu ljudi koju je On poželeo da upotpuni – grupu koju je osvojio, koja je izdržala svakojake kušnje i patnje i svakojaki progon, i može da Ga prati do samoga kraja. Cilj Božje pojave, koja nije ograničena ni na koji oblik niti zemlju, jeste da Mu omogući da dovrši Svoje delo onako kako ga je planirao. Ovo je isto kao kada se Bog ovaplotio u Judeji: Njegov cilj je bio da dovrši delo raspeća iskupljenjem čitavog ljudskog roda. Ipak, Jevreji su verovali da je nemoguće da Bog to učini i mislili su da je nemoguće da se Bog ovaploti i poprimi oblik Gospoda Isusa. Njihovo „nemoguće” postalo je osnova na kojoj su osudili Boga i suprotstavili Mu se, što je na kraju dovelo do uništenja Izraela. Danas mnogi ljudi prave sličnu grešku. Oni svom snagom najavljuju skoru pojavu Boga, ali istovremeno i osuđuju Njegovu pojavu; njihovo „nemoguće” ponovo ograničava Božju pojavu i smešta je unutar granica njihove mašte. I tako sam video mnoge koji, naišavši na reči Božje, počnu da se divljački i promuklo smeju. Ali da li se ovaj smeh razlikuje od osude i huljenja od strane Jevreja? Niste pobožni u prisustvu istine, a još manje posedujete čežnjiv stav. Sve što radite je da uporno ispitujete, te bezbrižno i ravnodušno čekate. Šta možete dobiti od ovakvog ispitivanja i čekanja? Mislite li da će vas Bog lično usmeravati? Ako ne možeš da prepoznaš Božje izjave, kako si dostojan da vidiš Božju pojavu? Gde god da se Bog pojavi, tamo će istina biti izražena i tamo će biti Božji glas. Samo oni koji mogu da prihvate istinu u stanju su da čuju Božji glas i samo su takvi ljudi kvalifikovani da vide Božju pojavu. Odbaci svoje predstave! Smiri se i pažljivo pročitaj ove reči. Dokle god imaš srce koje čezne za istinom, Bog će te prosvetiti i razumećeš Njegove namere i Njegove reči. Odbacite svoje argumente o „nemogućem”! Što ljudi više veruju da je nešto nemoguće, to je verovatnije da će se to dogoditi, jer je Božja mudrost uzvišenija od nebesa, Božje misli su uzvišenije od čovekovih, a Božje delo prevazilazi ograničenja čovekovog mišljenja i njegovih predstava. Što je nešto nemoguće, to je više u njemu istine koja se može tražiti; što je nešto više nezamislivo za čovekove predstave, to više sadrži Božje namere. Ovo je zato što, bez obzira na to gde se On pojavljuje, Bog je i dalje Bog i Njegova suština se apsolutno neće promeniti zbog mesta ili načina Njegove pojave. Božja narav ostaje ista bez obzira na to gde su Njegove stope i ma gde da su Božje stope, On je Bog celokupnog čovečanstva, baš kao što ni Gospod Isus nije samo Bog Izraelaca, već je i Bog svih ljudi Azije, Evrope i Amerike, i još više od toga, On je jedan i jedini Bog iznad i posvuda u čitavoj vaseljeni. I zato hajde da tražimo Božje namere, otkrijemo Njegovu pojavu u Njegovim izjavama i rečima i idemo ukorak sa Njegovim stopama! Bog je istina, put i život. Njegove reči i Njegova pojava postoje istovremeno, a Njegova narav i Njegove stope sve vreme se javno pokazuju čovečanstvu. Draga braćo i sestre, nadam se da svi možete da vidite Božju pojavu u ovim rečima, da počnete da dostižete Njegove stope, da koračate napred u novo doba i da kročite na prelepo novo nebo i zemlju koje je Bog pripremio za one koji iščekuju Njegovu pojavu!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 1: Pojavom Boga otpočelo je novo doba”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 73

Bog ćuti i nikada nam se nije pojavio, ali Njegovo delo nikada nije prestajalo. On proučava svu zemlju i vlada nad svim stvarima i gleda sve čovekove reči, dela i pokrete. Svoje upravljanje sprovodi po planu i koracima, nečujno i bez potresanja neba i zemlje, a ipak Njegovi koraci napreduju, jedan po jedan, sve bliže ljudskom rodu, a mesto Njegovog suda se postavlja vaseljenom brzinom munje, nakon čega se Njegov presto smesta spušta među nas. Kakav je to veličanstven prizor, kakav impozantan i svečan prizor! Kao golub i kao lav koji riče, Duh dolazi među nas, mnoštvo. On je mudrost, On je pravednost i veličanstvo i On se tiho spušta među nas, noseći autoritet i ispunjen blagošću i milošću. Niko nije svestan Njegovog dolaska, niko ne pozdravlja Njegov dolazak, i, štaviše, niko ne zna šta će On učiniti. Čovekov život teče kao i pre, njegovo srce nije drugačije, a dani prolaze kao i obično. Bog živi među nama, kao običan čovek, kao jedan od najbeznačajnijih sledbenika i običan vernik. On ima Svoje težnje, Svoje ciljeve i, štaviše, On ima božanstvo koje ne poseduju obični ljudi. Niko nije primetio postojanje Njegovog božanstva, i niko nije uočio razliku između Njegove suštine i suštine čoveka. Živimo zajedno sa Njim, nesputani i neustrašivi, jer je On u našim očima samo beznačajni vernik. On posmatra svaki naš pokret i sve naše misli i ideje se otkrivaju pred Njim. Niko se ne zanima za Njegovo postojanje, niko ništa ne zamišlja o ulozi koju On ima i, štaviše, niko ni najmanje ne sumnja u Njegov identitet. Mi samo nastavljamo sa našim težnjama, kao da On nema ništa sa nama…

Igrom slučaja, Sveti Duh izražava reči „kroz” Njega i, iako se to čini veoma neočekivanim, mi čvrsto verujemo da je to izjava koja dolazi od Boga i spremno je prihvatamo od Boga. To je zato što, bez obzira na to ko izražava ove reči, sve dok dolaze od Svetog Duha, treba da ih prihvatimo i ne smemo da ih poričemo. Sledeći izraz bi mogao doći preko mene ili preko tebe ili preko nekog drugog. Ko god to bio, sve je to blagodat Božja. Ipak, bez obzira na to ko je u pitanju, možda nećemo obožavati ovu osobu, jer bez obzira na sve, ta osoba nikako ne može biti Bog, niti bismo na bilo koji način izabrali ovakvu običnu osobu da bude naš Bog. Naš Bog je tako veliki i častan; kako bi tako beznačajna osoba mogla zauzeti Njegovo mesto? Štaviše, iščekujemo da Bog dođe i odvede nas nazad u carstvo nebesko, pa kako bi neko tako beznačajan mogao da bude dorastao tako važnom i teškom zadatku? Ako Gospod ponovo dođe, mora doći na belom oblaku tako da ga vidi bezbroj ljudi. Kako će to biti veličanstveno! Kako je moguće da se On potajno skriva u grupi običnih ljudi?

Pa ipak, ova obična osoba, skrivena među ljudima, obavlja novo delo našeg spasenja. On nam ne nudi nikakva objašnjenja, niti nam govori zašto je došao, već jednostavno obavlja delo koje namerava da uradi prema Svom planu i Svojim procedurama. Njegove reči i izjave postaju sve češće. Od utehe, ohrabrivanja, podsećanja i upozorenja, do prekora i disciplinovanja; od tona koji je nežan i blag, do reči žestokih i veličanstvenih – sve to dovodi do toga da čovek oseća veliku milost i ogroman strah. Sve što On kaže pogađa tajne skrivene duboko u nama; Njegove reči probadaju naša srca, probadaju naš duh i ostavljaju nas ispunjene nepodnošljivim stidom i mi gotovo da ne znamo gde da se sakrijemo. Počinju da nam se javljaju sumnje u to da li nas Bog u srcu ove osobe zaista voli i šta tačno namerava. Možda možemo da budemo uzneseni tek nakon što izdržimo ove patnje? U svojim glavama kalkulišemo… o odredištu na koje ćemo stići i o našoj budućoj sudbini. Ipak, kao i pre, niko od nas ne veruje da je Bog već preuzeo telo da bi obavljao delo među nama. Iako nas je pratio tako dugo, iako nam je već izgovorio toliko reči licem u lice, mi i dalje ne želimo da prihvatimo tako običnu osobu kao Boga naše budućnosti, a još manje smo voljni da ovoj beznačajnoj ličnosti poverimo kontrolu nad svojom budućnošću i svojom sudbinom. Od Njega dobijamo nepresušnu zalihu žive vode i kroz Njega živimo život u kojem smo licem u lice sa Bogom. Ali mi smo samo zahvalni za blagodati Gospoda Isusa na nebu i nikada nismo obraćali pažnju na osećanja ove obične osobe koja je u posedu božanstva. I dalje, kao i ranije, On obavlja Svoje delo ponizno skriven u telu, dajući izraz glasu Svog srca, kao da ne oseća da Ga ljudski rod odbacuje, kao da večno prašta čovekovu nezrelost i neznanje i zauvek toleriše to što Ga čovek ne poštuje.

Bez našeg znanja, ovaj beznačajni čovek nas je vodio iz jednog Božjeg dela u drugo. Prolazimo bezbrojne kušnje i mnogobrojne prekore i smrt nas testira. Učimo o Božjoj pravednoj i veličanstvenoj naravi, takođe uživamo u Njegovoj ljubavi i milosti, shvatamo Božju veliku silu i mudrost, vidimo divotu Božju i gledamo Božju žarku nameru da spase čoveka. Prema rečima ovog običnog čoveka, spoznajemo narav i suštinu Božju, shvatamo Božje namere, spoznajemo priroda-suštinu čoveka i vidimo put ka spasenju i savršenstvu. Njegove reči dovode do toga da „umremo” i da se „ponovo rodimo”; Njegove reči nam donose utehu, ali nas takođe ostavljaju skrhane krivicom i osećanjem da nešto dugujemo; Njegove reči nam donose radost i mir, ali i beskrajni bol. Nekad smo kao jaganjci u Njegovim rukama, da budemo zaklani kako On hoće; nekad smo kao zenica oka Njegovog i uživamo u Njegovoj nežnoj ljubavi; nekad smo kao Njegovi neprijatelji i pod Njegovim pogledom, Njegov gnev nas pretvara u pepeo. Mi smo ljudska rasa koju je On spasio, mi smo crvi u Njegovim očima i mi smo izgubljene ovce koje On danonoćno želi da pronađe. On je milostiv prema nama, On nas se gnuša, On nas uzdiže, On nas teši i hrabri, On nas usmerava, On nas prosvećuje, On nas prekoreva i dovodi u red, pa nas čak i proklinje. I noću i danju, On stalno brine o nama, štiti nas i stara se o nama, nikada nas ne napuštajući. On ulaže celo Svoje srce i plaća svaku cenu za nas. U rečima ovog beznačajnog i običnog tela, uživali smo u celosti Boga i videli odredište koje nam je Bog podario. Uprkos tome, sujeta i dalje uznemirava naše srce, a mi još uvek nismo voljni da takvu osobu sami od sebe prihvatimo kao svog Boga. Iako nam je dao toliko mane, toliko toga da uživamo, ništa od ovoga ne može zauzeti Gospodnje mesto u našim srcima. Mi poštujemo poseban identitet i status ove osobe, ali sa velikim oklevanjem. Sve dok On ne otvori svoja usta da zatraži od nas da priznamo da je On Bog, mi nikada nećemo preuzeti na sebe da Ga priznamo za Boga koji će uskoro doći, a koji već dugo dela među nama.

Bog nastavlja svoje izjave, koristeći različite metode i perspektive da nas upozori šta treba da radimo, dok istovremeno daje glas Svom srcu. Njegove reči nose životnu snagu, obezbeđuju nam put koji treba da sledimo i omogućavaju nam da razumemo šta je istina. Počinju da nas privlače Njegove reči, počinjemo da se usredsređujemo na ton i način Njegovog govora i podsvesno počinjemo da obraćamo pažnju na glas srca ove neupadljive osobe. On za nas daje sve od Sebe, gubi san i apetit zbog nas, plače zbog nas, uzdiše zbog nas i stenje u bolesti zbog nas; On trpi poniženje zarad našeg odredišta i spasenja; a naša obamrlost i buntovništvo cede suze i krv iz Njegovog srca. Ono što On ima i ono što On jeste ne poseduje nijedna obična osoba niti to može imati niti postići ijedno iskvareno ljudsko biće. On poseduje toleranciju i strpljenje kao nijedan običan čovek, a Njegovu ljubav nema nijedno stvoreno biće. Niko osim Njega ne može da zna sve naše misli, niti da tako jasno i potpuno dokuči našu prirodu i suštinu, niti da sudi o buntovništvu i iskvarenosti ljudskog roda, niti da nam govori i obavlja ovakvo delo na nama u ime Boga na nebu. Niko osim Njega nije obdaren autoritetom, mudrošću i dostojanstvom Božjim; Božja narav i ono što Bog ima i jeste manifestuju se, u celini, u Njemu. Niko sem Njega nam ne može pokazati put i doneti svetlost. Niko sem Njega ne može otkriti tajne koje Bog nije otkrio od stvaranja do danas. Niko sem Njega nas ne može spasti od Sotoninog ropstva i naše iskvarene naravi. On predstavlja Boga; On izražava glas Božjeg srca, Božje ohrabrivanje i Božje reči suda prema celom ljudskom rodu. On je započeo novo doba, novu eru, i doneo novo nebo i zemlju i novo delo, On nam je doneo nadu, i okončao život koji smo vodili u nejasnom stanju, i On je omogućio celom našem biću da u potpunosti vidi put ka spasenju. On je osvojio celo naše biće i zadobio naša srca. Od tog trenutka pa nadalje, naša srca su stekla svest, a naš duh kao da je oživeo: ova obična, beznačajna osoba, koja živi među nama i koju smo dugo odbacivali, zar to nije Gospod Isus, koji je uvek u našim mislima, budnim ili usnulim, i za kojim čeznemo i noću i danju? To jeste On! To zaista jeste On! On je naš Bog! On je istina, put i život! Omogućio nam je da ponovo živimo i da vidimo svetlost i sprečio je da naša srca lutaju. Vratili smo se u dom Božji, vratili smo se pred Njegov presto, licem u lice smo s Njim, videli smo Njegov lik i videli smo put koji je pred nama. U ovo vreme, On je potpuno osvojio naša srca; mi više ne sumnjamo ko je On, više ne osećamo otpor prema Njegovom delu i Njegovoj reči i padamo ničice pred Njim. Samo želimo da sledimo korake Božje do kraja svog života, da nas On usavrši, da uzvratimo Njegove blagodati i ljubav prema nama, da se pokorimo Njegovim orkestracijama i uređenjima, da sarađujemo sa Njegovim delom i da činimo sve što možemo da dovršimo ono što nam On poveri.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 4: Posmatranje pojave Božje u Njegovom sudu i grdnji”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 74

O Bogu i o čoveku ne može se govoriti kao o jednakima. Njegova suština i Njegovo delo za čoveka su nešto najnedokučivije i najneshvatljivije. Da Bog lično ne obavlja Svoje delo i da Svoje reči ne izgovara među čovečanstvom, onda, bez obzira na sve, čovek ne bi mogao da razume Božje namere. Na taj način, čak ni oni koji su čitav život posvetili Bogu ne bi mogli da prime Njegovo odobravanje. Ako se Bog ne lati posla, ma koliko da čoveku dobro ide, sve će biti uzalud, jer Božje će misli uvek biti uzvišenije od čovekovih, a Božju mudrost ne može da dokuči nijedan čovek. Zato kažem da su oni koji „u potpunosti razumeju” Boga i Njegovo delo jedna nesposobna gomila; svi su oni nadmeni i neuki. Ne treba čovek da definiše Božje delo; štaviše, čovek nije u stanju da definiše Božje delo. U Božjim očima, čovek je naprosto manji od mrava; kako bi onda čovek mogao da dokuči Božje delo? Ne govore li nadmeno oni koji uvek govore: „Bog ne radi na taj i taj način” ili „Bog je ovakav ili onakav”? Svi treba da znamo da je čoveka, sazdanog od krvi i mesa, Sotona iskvario, da je sama njegova priroda da se suprotstavlja Bogu, te da on ne može biti u istoj ravni s Bogom, a kamoli može Bogu da ponudi bilo kakav savet kada je u pitanju delo Božje. A što se tiče načina na koji Bog usmerava čoveka, to je delo Boga Samoga. Prikladno je da se čovek pokori, a da nema ovo ili ono gledište, jer čovek nije ništa drugo do prah. Pošto nam je namera da tražimo Boga, mi ne treba svoje predstave da preslikavamo preko Njegovog dela kako bi ih Bog razmatrao, a još manje da upotrebimo svoje iskvarene naravi da bismo se namerno i energično suprotstavljali Božjem delu. Zar na taj način ne bismo i sami postali antihristi? Kako bi za takve ljude uopšte moglo da se kaže da veruju u Boga? Pošto verujemo da Bog postoji i pošto želimo da Mu udovoljimo i da Ga vidimo, mi treba da tražimo put istine i put usklađenosti sa Bogom. Ne treba da Mu se tvrdoglavo suprotstavljamo. Šta bi iole dobro moglo proizaći iz takvih postupaka?

Danas je Bog obavio novo delo. Možda nisi u stanju da prihvatiš ove reči i one ti se mogu činiti neobičnim, ali ti savetujem da ne otkrivaš svoju prirodnost za sada, jer samo oni koji su zaista gladni i žedni pravednosti pred Bogom mogu zadobiti istinu, i samo one koji su istinski pobožni On može da prosveti i usmerava. Rezultati se postižu traganjem za istinom sa trezvenošću i mirom, a ne kroz svađu i prepirke. Kada kažem „Danas je Bog obavio novo delo”, zapravo mislim na Božji povratak u telo. Možda ti ove reči ne smetaju, možda ih se gnušaš, a možda te izuzetno zanimaju. U svakom slučaju, nadam se da će svi oni koji istinski žude za Božjom pojavom moći da se suoče sa ovom činjenicom i da je pažljivo ispitaju, umesto da o njoj brzopleto donose zaključke; mudar čovek treba tako da postupi.

Ispitati nešto takvo nije teško, ali zahteva da svako od nas prvo poznaje ovu jednu istinu: Onaj koji je ovaploćeni Bog poseduje suštinu Božju i Onaj koji je ovaploćeni Bog poseduje izraz Božji. Pošto se Bog ovaplotio, On donosi sa Sobom delo koje namerava da učini, a budući da je ovaploćeni Bog, On izražava ono što On jeste i u stanju je da čoveku donese istinu, da mu podari život i pokaže mu put. Telo koje nema Božju suštinu zasigurno nije ovaploćeni Bog; u to nema nikakve sumnje. Ako čovek namerava da ispita da li je to Božje ovaploćeno telo, on to mora da ustanovi na osnovu naravi koju On izražava i na osnovu reči koje On izgovara. Drugim rečima, da bi ustanovio da li se radi o Božjem ovaploćenom telu ili ne, i da li je to istiniti put ili nije, čovek to mora da razabere na osnovu Njegove suštine. Prema tome, ključ za to da li je ili nije u pitanju ovaploćeno telo Božje leži u Njegovoj suštini (Njegovom delu, Njegovim rečima, Njegovoj naravi i mnogim drugim aspektima), a ne u Njegovom spoljašnjem izgledu. Ako čovek ispituje samo Njegov spoljašnji izgled, i usled toga previdi Njegovu suštinu, to pokazuje da je čovek glup i neuk. Spoljašnji izgled ne može da odredi suštinu; uz to, delo Božje se nikada ne može uskladiti sa čovekovim predstavama. Zar Isusov spoljašnji izgled nije bio u suprotnosti sa čovekovim predstavama? Nisu li Njegov lik i odeća bili nemoćni da prikažu Njegov pravi identitet? Zar se fariseji u ono vreme nisu usprotivili Isusu upravo zato što su gledali samo Njegovu spoljašnjost, a nisu savesno prihvatali reči iz Njegovih usta? Nadam se da niko od braće i sestara koji traže Božju pojavu neće ponoviti ovu istorijsku tragediju i da neće postati fariseji savremenog doba i ponovo prikovati Boga za krst. Treba pažljivo da razmislite o tome kako da dočekate povratak Boga i treba da ste načisto s tim kako da budete neko ko se pokorava istini. To je odgovornost svakoga ko čeka da se Isus vrati jašući na oblaku. Treba da razbistrimo svoje duhovne oči i da ne zaglibimo u reči mašte. Treba da razmišljamo o realističnom delu Božjem i da osmotrimo praktičnu stranu Boga. Nemojte se zanositi niti prepuštati maštarijama, neprestano se nadajući da će se Gospod Isus iznenada spustiti među vas na oblaku i povesti vas – vas koji Ga nikada niste poznavali niti videli i koji ne znate kako da sledite volju Njegovu. Bolje je razmišljati o nekim realnijim stvarima!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 75

Želite li da znate osnovni uzrok zašto su se fariseji suprotstavili Isusu? Želite li da znate suštinu fariseja? Bili su prepuni uobrazilja o Mesiji. Štaviše, oni su jedino verovali da će Mesija doći, ali nisu stremili ka život-istini. I tako, čak i danas, oni i dalje čekaju Mesiju, jer nemaju znanja o putu života, i ne znaju šta je put istine. Kako bi, kažete, tako budalasti, tvrdoglavi i neuki ljudi mogli dobiti Božji blagoslov? Mogu li da ugledaju Mesiju? Suprotstavili su se Isusu, jer nisu znali pravac dela Svetog Duha, jer nisu znali put istine koji je Isus govorio i, štaviše, jer nisu razumeli Mesiju. A pošto nikad nisu videli Mesiju i nikad nisu imali kontakt s Mesijom, njihova greška je u tome što su se držali samo imena Mesije, dok su se na sve moguće načine suprotstavljali Mesijinoj suštini. Ovi fariseji su u suštini bili tvrdoglavi, nadmeni i nisu se pokoravali istini. Načelo njihovog verovanja u Boga bilo je: ma koliko dubokoumna bila tvoja propoved, ma koliko velik bio tvoj autoritet, ti nisi Hristos ukoliko tvoje ime nije Mesija. Zar to verovanje nije besmisleno i smešno? Pitam vas dalje: zar nije i vama veoma lako da ponovite greške fariseja tog vremena, imajući u vidu da ni najmanje ne razumete Isusa? Možeš li da prepoznaš put istine? Možeš li istinski da jemčiš da se nećeš usprotiviti Hristu? Jesi li sposoban da slediš delo Svetog Duha? Ako ne znaš da li ćeš se usprotiviti Hristu, onda Ja kažem da ti već živiš na rubu smrti. Svi oni koji nisu poznavali Mesiju bili su kadri da čine dela suprotstavljanja Isusu, da odbace Isusa, da Ga klevetaju. Svi ljudi koji ne razumeju Isusa kadri su da Ga odbace i da Ga ruže. Štaviše, kadri su da Isusov povratak vide kao Sotonino zaluđivanje, te će većina tih ljudi osuditi ponovo ovaploćenog Isusa. Zar vas sve ovo ne plaši? Ono sa čim ćete se suočiti biće huljenje na Svetog Duha, cepanje reči koje je Sveti Duh uputio crkvama, i prezrivo odbijanje svih reči koje je Isus izrazio. Šta možete dobiti od Isusa ako ste toliko zbrkani? Kako ćete razumeti delo koje Isus obavlja kad se On nanovo ovaploti i dođe na belom oblaku, ako tvrdoglavo odbijate da se urazumite? Ovo vam govorim: ljudi koji ne prihvataju istinu, već slepo čekaju Isusov dolazak na belim oblacima, zasigurno hule na Svetog Duha i oni zasigurno spadaju u kategoriju koja će biti uništena. Vi samo želite Isusovu blagodat i jedino želite da uživate u blaženom carstvu nebeskom, ali nikad ne slušate reči koje je Isus izgovorio i nikad ne prihvatate istinu koju Isus izražava kad se iznova ovaploti. Šta ćete ponuditi u zamenu za činjenicu Isusovog povratka na belom oblaku? Da li je to iskrenost s kojom iznova činite grehe, a onda izgovarate svoju ispovest, iznova i iznova? Šta ćete ponuditi kao žrtvu Isusu koji se vraća na belom oblaku? Da li je to kapital višegodišnjeg rada kojim sebe veličate? Šta ćete pokazati kako bi Isus koji se vratio imao poverenja u vas? Da li je to ta vaša nadmena priroda, koja se ne pokorava nijednoj istini?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 76

Vi ste samo na rečima odani, vaše znanje se sastoji od mišljenja i predstava, vaš trud je zarad sticanja blagoslova nebeskih, pa kakva onda mora biti vaša vera? Čak i sad, pravite se da ne čujete nijednu reč istine. Vi ne znate šta je Bog, ne znate šta je Hristos, ne znate kako da se bojite Jahvea, ne znate kako da zakoračite u delo Svetog Duha, i ne znate kako da razlikujete delo Boga Samoga od navođenja na pogrešan put. Jedino znaš da osuđuješ svaku reč istine koju Bog izražava a koja nije u skladu sa tvojim sopstvenim mislima. Gde ti je poniznost? Gde ti je pokornost? Gde ti je odanost? Gde ti je stav traganja za istinom? Gde ti je bogobojažljivo srce? Kažem vam, oni koji u Boga veruju zbog znamenja, zasigurno spadaju u kategoriju koja će biti uništena. Oni koji nisu u stanju da prihvate reči Isusa koji se ponovo ovaplotio zasigurno su potomci pakla, naslednici arhanđela, kategorija koja će biti uništena zauvek. Mnogi možda ne mare za ono što govorim, ali, i pored toga, Ja svakom takozvanom svecu koji sledi Isusa želim da kažem da, kad sopstvenim očima budete videli Isusa kako na belom oblaku silazi sa neba, to će biti trenutak javnog pojavljivanja Sunca pravednosti. Možda će to za tebe biti trenutak velikog uzbuđenja. Međutim, treba da znaš da će trenutak kad budeš video Isusov silazak sa neba biti i trenutak kada ćeš sići u pakao da budeš kažnjen, trenutak kada bude proglašen završetak Božjeg plana upravljanja i trenutak u kojem Bog nagrađuje dobre, a kažnjava zle. Jer Božji sud će se već završiti pre nego što čovek bude video znamenja, kad postoji jedino izraz istine. Oni koji prihvataju istinu i ne tragaju za znamenjima, i koji su samim tim pročišćeni, biće dovedeni pred Božji presto i ući će u zagrljaj Stvoritelja. Samo oni koji budu istrajni u verovanju da je „Isus koji ne dolazi na belom oblaku lažni hristos” biće podvrgnuti večnoj kazni, jer oni veruju jedino u Isusa koji čini znamenja, ali ne priznaju Isusa koji izražava strogi sud i donosi život i istiniti put. I zato je jedino moguće da se Isus s njima obračuna kad se otvoreno vrati na belom oblaku. Oni su odveć tvrdoglavi, odveć sigurni u sebe, odveć nadmeni. Kako bi Isus mogao da nagradi takav ološ? Isusov povratak je veliko spasenje za one koji su u stanju da prihvate istinu, ali za one koji nisu u stanju da istinu prihvate, to je znak osude. Treba da birate svoj vlastiti put i ne treba da hulite na Svetoga Duha i da odbacujete istinu. Ne treba da budete neuke i nadmene osobe, već ljudi koji se pokoravaju usmeravanju Svetoga Duha i koji su žedni istine i tragaju za njom; jedino ćete na ovaj način imati koristi. Savetujem vam da brižljivo hodate putem vere u Boga. Ne brzajte sa zaključcima; štaviše, nemojte biti površni i nemarni u svojoj veri u Boga. Treba da znate da bi oni koji veruju u Boga trebalo da, u najmanju ruku, poseduju ponizno i bogobojažljivo srce. Oni koji su istinu čuli a ipak pred njom dižu nos, budalasti su i neuki. Oni koji su istinu čuli a ipak nehajno donose zaključke ili osuđuju istinu, nadmeni su ljudi. Niko ko u Isusa veruje nije podoban da drugog proklinje ili osuđuje. Svi vi treba da budete ljudi koji imaju razum i prihvataju istinu. Možda ti, pošto si čuo put istine i pročitao reč života, smatraš da je samo jedna od deset hiljada ovih reči u skladu s tvojim shvatanjem i sa Biblijom, a onda treba da nastaviš da tražiš u tom desetohiljaditom delu ovih reči. Takođe ti savetujem da budeš ponizan, da ne budeš previše samouveren i da ne budeš previše pun sebe. Sa mrvicom bogobojažljivog srca koje poseduješ, dobićeš veće svetlo. Ako brižljivo proučiš ove reči i iznova budeš o njima razmišljao, shvatićeš da li su one istina ili nisu, i da li su one život ili nisu. Možda će neki ljudi, pošto su pročitali tek nekoliko rečenica, slepo osuditi ove reči, govoreći: „Ovo nije ništa drugo do nekakvo prosvećenje od Svetoga Duha”, ili „Ovo je lažni hristos došao da ljude zaluđuje”. Oni koji tako govore previše su neuki! Toliko malo razumeš Božje delo i mudrost, i savetujem ti da iznova kreneš ispočetka! Ne smete, zbog toga što će se tokom poslednjih dana pojaviti lažni kristovi, slepo da osuđujete reči koje Bog izražava i ne smete da budete neko ko huli na Svetog Duha jer se boji da će biti zaluđen. Zar to ne bi bila velika šteta? Ako, nakon ponovnog razmatranja, i dalje smatraš da ove reči nisu istina, da one nisu put i da nisu Božji izraz, onda ćeš na kraju biti kažnjen i ostaćeš bez blagoslova. Ako ne možeš da prihvatiš onu istinu koja ti se kaže tako jasno i nedvosmisleno, zar nisi onda nedostojan Božjeg spasenja? Zar nisi onda neko ko nema blagoslov povraka pred presto Božji? Razmisli o tome! Nemoj biti nepromišljen i nagao, i ne gledaj na veru u Boga kao na igru. Razmisli zarad svog odredišta, zarad svojih izgleda, zarad svog života, i ne igraj se sa sobom. Možeš li da prihvatiš ove reči?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju”