Svakodnevne reči Božje  Odlomak 46

Slava je stigla na Sion i Božje prebivalište se pojavilo. Pronosi se slavno i sveto ime, koje svi narodi veličaju. O, Svemogući Bože! Poglavar vaseljene, Hristos poslednjih dana – On je blistavo Sunce, osvanulo nad gorom Sionskom, koja se veličanstveno i grandiozno nadvija nad celom vaseljenom…

Bože Svemogući! Tebi u slavu kličemo, igramo i pevamo. Ti si uistinu naš Iskupitelj, veliki Car vaseljene! Stvorio si grupu pobednika i ispunio Božji plan upravljanja. Svi će narodi na tu goru pohrliti. Svi će narodi kleknuti pred prestolom! Ti si jedini pravi Bog i zaslužuješ slavu i čast. Svi blagoslovi, slava i vlast pripadaju prestolu! Izvor života teče sa prestola, zaliva i hrani mnoštvo Božjeg naroda. Život se svakim danom menja; prate nas nova svetlost i otkrovenja, stalno nam dajući nove uvide o Bogu. Kroz svoja iskustva postajemo sasvim sigurni u vezi s Bogom. Njegove se reči se stalno ispoljavaju, a ispoljavaju se među onima koji su u pravu. Zaista smo veoma blagosloveni! Svakodnevno se s Bogom susretati licem u lice, razgovarati s Njim o svemu i davati Mu suverenitet nad svime. Pažljivo razmišljamo o Božjoj reči dok naša srca počivaju u Bogu, i tako dolazimo pred Boga, gde primamo Njegovu svetlost. Mi svakoga dana svoje živote, postupke, reči, misli i ideje živimo unutar Božje reči i u stanju smo da ih u svakom trenutku razlikujemo. Božja reč udeva konac u iglu; nenadano, stvari skrivene u nama, jedna za drugom, izlaze na videlo. Zajedništvo s Bogom ne trpi nikakva odlaganja; Bog razotkriva naše misli i ideje. Svakog trenutka živimo pred Hristovim sedištem, gde bivamo podvrgnuti sudu. Svaki kutak našeg tela još uvek zauzima Sotona. Zarad obnove Božjeg suvereniteta, danas Njegov hram mora biti očišćen. Da bi nas Bog u celosti zaposeo, moramo ući u borbu na život i smrt. Tek kad naše staro „ja“ bude razapeto na krst, vaskrsli će Hristov život moći da preuzme vrhovnu vlast.

Duh Sveti sad kreće u juriš na svaki naš kutak, kako bi poveo bitku za našu obnovu! Dokle god smo spremni da se odreknemo sebe i voljni da sarađujemo s Bogom, On će nas zacelo u svakom trenutku prosvetljavati i iznutra pročišćavati, te iznova pridobiti ono što je Sotona zauzeo, kako bi mogao da nas što je moguće pre upotpuni. Nemoj traćiti vreme – svaki trenutak proživi unutar Božje reči. Budi sazdan od svetaca, budi uveden u carstvo i, zajedno s Bogom, zakorači u slavu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 1. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 47

Filadelfijska crkva poprimila je svoj oblik, što je u celosti zasluga blagodati i milosti Božje. Bogoljubivo srce rađa se u mnoštvu svetaca, koji su nepokolebljivi na svom duhovnom putovanju. Oni se čvrsto drže verovanja u to da se jedan istiniti Bog ovaplotio i da je On Glava vaseljene, koja zapoveda svim stvarima: Ovo je potvrđeno od Duha Svetoga i ta je činjenica čvrsta kao stena! Ovo se nikada neće promeniti!

O, Svemogući Bože! Ti si taj koji je danas otvorio naše duhovne oči, dopuštajući slepima da progledaju, hromima da prohodaju i gubavima da ozdrave. Ti si taj koji je otvorio prozor ka nebu, dopuštajući nam da spoznamo tajne duhovnog carstva. Tvoje nemerljivo delo i Tvoja neizmerna milost omogućili su nam da budemo prožeti Tvojim svetim rečima i spaseni od naše ljudskosti, koju je Sotona iskvario. Mi smo Tvoji svedoci!

Dugo si bio skriven, ponizno i u tišini. Prošao si kroz vaskrsenje nakon smrti, kroz stradanje na raspeću, kroz radosti i tuge ljudskog života, kroz progone i nedaće; doživeo si i okusio bol ljudskog sveta, a i doba Te je napustilo. Ovaploćeni Bog je Sȃm Bog. Zarad volje Božje spasao si nas iz đubrišta, desnicom si nas Svojom podigao i blagodat nam Svoju podario. Ne štedeći bola, Ti si Svoj život u nama skovao; tvoj mukotrpni trud i cena koju si platio očvrsnuli su na telima svetaca. Mi smo produkt^[a] Tvog mukotrpnog truda; mi smo cena koju si platio.

O, Svemogući Bože! Zbog Tvoje dobrote i milosti, Tvoje pravednosti i Tvog veličanstva, zbog Tvoje svetosti i poniznosti, svi će se narodi pred Tobom pokloniti i obožavati Te vo vjeki vjekova.

Ti si danas upotpunio sve crkve – filadelfijsku crkvu – i na taj način ispunio Svoj plan upravljanja za 6000 godina. Sveci mogu ponizno da Ti se potčine, povezani u duhu i oponašajući Te u ljubavi, spojeni sa središtem izvora. Živa voda života protiče bez prestanka, spirajući i čisteći sve blato i mutnu vodu u crkvi, još jednom pročišćujući Tvoj hram. Spoznali smo praktičnog istinitog Boga, koračali unutar Njegovih reči, prepoznali smo svoje funkcije i dužnosti i učinili sve što je u našoj moći da sebe damo za dobrobit Crkve. Bivajući uvek tihi pred Tobom, mi moramo voditi računa o delu Duha Svetoga, kako Tvoje delo ne bi ostalo sputano u nama. Među svecima vlada uzajamna ljubav, tako da čvrstina jednih nadoknađuje propuste drugih. Oni su u svako doba sposobni da koračaju u duhu, prosvećeni i obasjani Svetim Duhom. Oni istinu sprovode u delo od trenutka kada su je razumeli. Oni idu ukorak sa novom svetlošću i slede Božje stope.

Koračati zajedno sa Bogom znači aktivno sarađivati s Njim, dopustiti Mu da preuzme kontrolu. Sve naše ideje, predstave, mišljenja i sekularne zavrzlame iščezavaju kao dim u vazduhu. Bogu prepuštamo vrhovnu vlast nad našim duhom, koračamo zajedno s Njim i tako dostižemo uznesenost, prevazilazeći ovaj svet, dok naš duh nesputan leti i biva oslobođen: takav je ishod kada Bog Svemogući postane Car. Kako onda da ne igramo i ne pevamo Njemu u slavu, nudeći Mu naše hvalospeve, nudeći Mu nove himne?

Mnogi su zaista načini da se veliča Bog: prizivanje Njegovog imena, približavanje Njemu, razmišljanje o Njemu, čitanje molitava, zajedništvo, meditacija i promišljanje, molitve, pesme i hvalospevi. Sve ove vrste veličanja nude uživanje, a tu je i pomazanje; veličanje Boga daje nam snagu, ali ujedno predstavlja i breme. U veličanju je vera, ali i novi uvidi.

Aktivno sarađujte s Bogom, uskladite se u svojoj službi i postanite jedno, udovoljite namerama Svemogućeg Boga, požurite da što pre postanete sveto duhovno telo, pogazite Sotonu i stavite tačku na njegovu sudbinu. Filadelfijska crkva uznesena je u prisustvo Božje i otkrivena u Njegovoj slavi.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 2. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

a. Izvorni tekst ne sadrži reč „produkt“.

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 48

Pobednički kralj seda na Svoj slavni presto. Ostvario je iskupljenje i sav Svoj narod poveo da se pojavi u slavi. U rukama Svojim drži vaseljenu, a Svojom je božanskom mudrošću i snagom sagradio i učvrstio Sion. Svojim veličanstvom On sudi grešnome svetu; presudio je svim nacijama i svim narodima, zemlji i morima i svim živim stvorovima u njima, kao i onima koji su se napili preljubničkog vina. Bog će im zacelo suditi i sigurno će se naljutiti na njih, razotkrivajući time veličanstvo Boga, čija je presuda trenutna i izriče se bez odlaganja. Oganj gneva Njegovog zacelo će spaliti njihove gnusne zločine i nesreća će ih zadesiti u svakom trenutku; neće za njih biti bekstva i oni neće imati gde da se skriju, plakaće i škrgutati zubima, i na sebe će navući propast.

Pobednički sinovi, ljubljeni od Boga, zacelo će ostati u Sionu, da više nikad iz njega ne odu. Mnogobrojni će narodi pažljivo slušati Njegov glas, oprezno će paziti na Njegove postupke, a zvuci njihovog hvalospeva neće nikad utihnuti. Jedan istiniti Bog se javio! Duhom ćemo biti sigurni u Njega i u stopu Ga slediti; svom ćemo snagom jurnuti napred i nećemo više oklevati. Smak sveta odvija se pred nama; pravilan crkveni život, kao i ljudi, događaji i stvari koje nas okružuju, čak i sada pojačavaju našu obuku. Pohitajmo da povratimo svoja srca, koja su toliko zaljubljena u svet! Pohitajmo da povratimo svoju viziju, koja je toliko zamagljena! Hajde da držimo korak, kako ne bismo prekoračili granice. Hajde da zaćutimo, kako bismo mogli da hodamo u Božjoj reči i da više ne osporavamo vlastitu ćar i gubitke. Ah, odbacite je – tu svoju pohlepnu naklonost prema sekularnom svetu i bogatstvu! Ah, oslobodite je se – svoje privrženosti muževima, kćerima i sinovima! Ah, okrenite im leđa – svojim stavovima i predrasudama! Ah, probudite se; vremena je malo! Uznesite pogled, uznesite pogled iz dubina svoga duha, a kontrolu prepustite Bogu. Šta god da se desi, nemojte se pretvoriti u drugu Lotovu ženu. Kako je žalosno biti odbačen! Kako žalosno, zaista! Ah, probudite se!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 3. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 49

Planine i reke se menjaju, vode teku svojim tokom, a čovekov život ne traje poput zemlje i neba. Samo Svemogući Bog je večni i vaskrsli život, koji traje, generaciju za generacijom, zauvek! Sve stvari i svi događaji u Njegovim su rukama, a Sotona Mu je pod nogama.

Danas, zahvaljujući predodređenom Božjem izboru, On nas izbavlja iz Sotoninog stiska. On je zaista naš Iskupitelj. Večni, vaskrsli Hristov život zaista je skovan u nama, sudbinski nas predodređujući da se povežemo sa Božjim životom, kako bismo zaista mogli da se suočimo sa Njim, da Ga jedemo, pijemo i uživamo u Njemu. Ovo je nesebična žrtva koju je Bog dao po cenu krvi Svog srca.

Godišnja doba dolaze i odlaze, prolazeći kroz vetar i mraz, srećući se sa tolikim životnim patnjama, progonima i nevoljama, sa tolikim odbacivanjima i klevetama u svetu, tolikim vladinim lažnim optužbama, pa ipak, ni Božja vera ni Njegova rešenost nisu ni najmanje oslabljene. Svesrdno posvećen Božjoj volji i Božjem upravljanju i planu, kako bi oni mogli da se ostvare, On ostavlja po strani Svoj sopstveni život. Za sav Svoj mnogobrojni narod, On daje sve od sebe, pažljivo ga hraneći i zalivajući. Bez obzira na to koliko smo zaostali ili teški, mi moramo samo da se pokorimo pred Njim i vaskrsli Hristov život će promeniti našu staru prirodu… Zarad svih ovih prvorođenih sinova, On neumorno radi, odričući se hrane i odmora. Koliko dana i noći, kroz koliko žarku vrućinu i ledenu hladnoću, On svesrdno gleda u Sionu.

Svet, dom, posao i sve, potpuno napušteno, rado i svojevoljno, a ovozemaljska uživanja nemaju ništa sa Njim… Reči iz Njegovih usta nas pogađaju, razotkrivajući stvari skrivene duboko u našim srcima. Kako da ne budemo ubeđeni? Svaka rečenica koja dolazi iz Njegovih usta može se u svakom trenutku ostvariti u nama. Šta god da radimo, u Njegovom prisustvu ili skriveno od Njega, ne postoji ništa što On ne zna, ništa što On ne razume. Sve će se zaista otkriti pred Njim, uprkos našim planovima i dogovorima.

Sedeti pred Njim, osećati radost u svom duhu, biti spokojan i smiren, a opet osećati se uvek prazno i istinski dužnim Bogu: ovo je nezamislivo čudo koje je nemoguće postići. Sveti Duh je dovoljan da dokaže da je Svemogući Bog jedini istinski Bog! To je nepobitni dokaz! Mi iz ove grupe smo neopisivo blagosloveni! Da nema Božje blagodati i milosti, mogli bismo jedino da odemo u propast i da sledimo Sotonu. Samo Svemogući Bog nas može spasiti!

Ah! Svemogući Bože, praktični Bože! Ti si taj koji je otvorio naše duhovne oči, omogućivši nam da vidimo tajne duhovnog carstva. Izgledi carstva su bezgranični. Budimo oprezni dok čekamo. Taj dan ne može biti daleko.

Plamenovi rata se kovitlaju, dim iz topova ispunjava vazduh, vreme postaje toplije, klima se menja, kuga će se raširiti, a ljudi mogu samo da umiru, bez nade da će preživeti.

Ah! Svemogući Bože, praktični Bože! Ti si naša neosvojiva tvrđava. Ti si naše utočište. Zbijamo se pod Tvojim krilima i nesreća ne može da nas dohvati. Takva je Tvoja božanska zaštita i briga.

Svi dižemo glas u pesmi; pevamo u pohvalu i zvuk naše pohvale odjekuje širom Siona. Svemogući Bog, praktični Bog, pripremio je za nas to slavno odredište. Budite oprezni – o, budite na oprezu! Još uvek nije kasno.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 5. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 50

Od onog trenutka kada je Svemogući Bog – Car carstva – osvedočen, pun obim Božjeg upravljanja se u celosti razvio u čitavoj vaseljeni. Ne samo da je Božja pojava osvedočena u Kini, već je ime Svemogućeg Boga osvedočeno i u svim narodima i na svim mestima. Svi oni prizivaju ovo sveto ime, tražeći zajedništvo sa Bogom na svaki mogući način, shvatajući namere Svemogućeg Boga i složno Mu služeći u crkvi. Ovo je čudesan način na koji Sveti Duh deluje.

Jezici raznih naroda se međusobno razlikuju, ali postoji samo jedan Duh. Ovaj Duh ujedinjuje crkve širom vaseljene i u apsolutnom je jedinstvu sa Bogom, bez ikakve razlike. To je nešto što je van svake sumnje. Sada ih Sveti Duh poziva, a Njegov glas ih budi. To je glas Božje milosti. Svi oni prizivaju sveto ime Svemogućeg Boga! I slave i pevaju. Delo Svetoga Duha nikada ne odstupa; ovi ljudi su spremni na sve da bi napredovali pravim putem, oni ne odustaju – čuda se javljaju jedno za drugim. To je nešto što ljudi teško mogu da zamisle i o čemu je nemoguće spekulisati.

Svemogući Bog je Car života u vaseljeni! On sedi na slavnom prestolu i sudi svetu, dominira nad svima i vlada svim nacijama; svi narodi kleče pred Njim, mole Mu se, približavaju Mu se i komuniciraju s Njim. Bez obzira na to koliko dugo verujete u Boga, koliko je visok vaš status ili koliko je važan vaš položaj, ako se protivite Bogu u svom srcu, morate biti osuđeni i morate pasti ničice pred Njim, preklinjući Ga uz jecaje; ovo je uistinu žetva plodova vaših sopstvenih postupaka. Ovaj jauk je zvuk mučenja u ognjenom i sumpornom jezeru, on je krik prekorevanja Božjim gvozdenim štapom; to je sud pred Hristovim prestolom.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 8. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 51

Božja pojava se već ukazala u svim crkvama. To je Duh koji govori; On je oganj što besni, nosi veličanstvo i sudi. On je Sin čovečji, obučen u odeždu koja mu visi do nogu i opasan zlatnim pojasom oko prsiju. Glava i kosa su Mu bile bele kao vuna, a oči kao užareni oganj; noge su Mu kao blistava bronza kaljena u peći, a glas kao huk mnogih voda. U desnoj ruci drži sedam zvezda, u ustima mač dvosekli, a lice mu sija kao kad sunce sija punom snagom!

O Sinu čovečjem je posvedočeno, a i Sȃm Bog je javno otkriven. Slava se Božja pojavila blistajući silovito kao žarko sunce! Njegovo slavno lice plamti blistavom svetlošću; čije se oči usuđuju da Mu se odupru? Otpor vodi u smrt! Ne pokazuje se nimalo milosti ni za šta što misliš u svom srcu, ni za jednu reč koju izgovoriš, ni za jedno delo koje počiniš. Svi ćete shvatiti i uvideti šta ste dobili – ništa sem Moga suda! Mogu li da podnesem kad se ne trudite da jedete i pijete Moje reči, već samovoljno prekidate i razarate ono što gradim? Prema takvima neću biti blag! Bude li se vaše ponašanje još više iskvarilo, oganj će vas progutati! Svemogući Bog se ispoljava u duhovnom telu, bez iole krvi i mesa od glave do pete. On nadilazi vaseljenu svet, sedi na slavnom prestolu trećeg neba i svime upravlja! Vaseljena i sve stvoreno u Mojim su rukama. Kako kažem, tako će i biti. Kako naložim, tako će i biti. Sotona je pod Mojim nogama; u ponoru bezdana! Kad pustim Svoj glas, nebo i zemlja će zamreti i pretvoriti se u ništavilo! Sve će biti obnovljeno; to je doista prava i nepromenljiva istina. Savladao sam svet, kao i sve zlikovce. Sedim ovde i govorim vam, a svi koji imaju uši neka slušaju i svi koji su živi neka prihvate.

Dani će se okončati; sva stvorenja na ovom svetu nestaće i sva stvorenja će se iznova roditi. Upamtite ovo! Ne zaboravite! Tu nema dvosmislenosti! Nebo i zemlja će proći, ali će Moje reči ostati! Još jednom vas opominjem: Ne bežite uzalud! Prenite se! Pokajte se i spasenje je na dohvat ruke! Već sam se pojavio među vama i začuo se Moj glas. Moj glas se začuo pred vama; svaki dan vas licem u lice susreće i svakim je danom svež i nov. Ti vidiš Mene i Ja vidim tebe; stalno ti se obraćam, stojimo licem u lice. Ipak Me odbijaš, a ne spoznaješ Me. Ovce Moje slušaju Moj glas, a vi ipak oklevate! Oklevate! Srce vam je odrvenilo, Sotona vas je zaslepio i ne možete da vidite Moj veličanstveni lik – kako ste samo jadni! Kako ste bedni!

Sedam Duhova pred Mojim prestolom poslato je u sve krajeve sveta, a odaslaću Svog Glasnika da govori crkvama. Ja sam pravedan i veran; Ja sam Bog koji istražuje najdublje delove čovekovog srca. Sveti Duh govori crkvama, a Moje reči izlaze iz utrobe Sina Moga; svi oni koji imaju uši neka ih čuju! Svi koji žive neka ih prihvate! Samo ih jedite i pijte i ne sumnjajte. Svi koji se pokore i poslušaju Moje reči primiće velike blagoslove! Svi oni koji iskreno traže Moj lik zasigurno će zadobiti novo svetlo, novo prosvećenje i nove uvide; sve će biti sveže i novo. Moje će ti se reči u svakom trenutku pojaviti i otvoriti oči tvog duha kako bi video sve tajne duhovnog carstva i spoznao da je to carstvo među ljudima. Zakorači u utočište i sve blagodati i blagoslovi biće uz tebe; glad i kuga neće moći da te dotaknu, a vukovi, zmije, tigrovi i leopardi neće moći da ti naude. Poći ćeš sa Mnom, hodaćeš sa Mnom i sa Mnom ćeš zakoračiti u slavu!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 15. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 52

Svemogući Bog! Njegovo veličanstveno telo pojavljuje se javno, a sveto duhovno telo se uzdiže i On je Sȃm potpuni Bog! I zemaljsko i telesno je izmenjeno, a Njegovo preobraženje na gori jeste lik Božji. Na vrhu glave nosi zlatnu krunu, haljina mu je sasvim bela, opasan je zlatnim pojasom oko prsiju, a svet i sve stvari su Mu pod nogama. Oči su mu kao užareni oganj, u ustima drži mač dvosekli i u desnoj ruci sedam zvezda. Put do carstva je neizmerno svetao, a Njegova slava se uzdiže i blista; planine su radosne i voda nasmejana, a sunce, mesec i zvezde se okreću u svom uređenom rasporedu, pozdravljajući jedinstvenog, pravog Boga, čiji pobedonosni povratak najavljuje završetak Njegovog plana upravljanja u trajanju od šest hiljada godina. Svi poskočite i zaigrajte od sreće! Uskliknite! Svemogući Bog sedi na Svom slavnom prestolu! Zapevajte! Pobednički barjak Svemogućeg podignut je visoko na predivnoj, veličanstvenoj gori Sion! Sve zemlje kliču, svi narodi pevaju, gora Sion se radosno smeje, a slava Božja se uzdigla! Nisam ni sanjao da ću videti Božji lik, ali danas sam ga video. Licem u lice sa Njim svaki dan, ogolio sam srce pred Njim. On obilato pruža hranu i piće. Život, reči, dela, misli, ideje – Njegova veličanstvena svetlost ih sve prosvetljuje. On nas vodi na svakom koraku puta, a Njegov sud odmah stiže svako buntovno srce.

Jesti, boraviti zajedno i živeti zajedno sa Bogom, biti zajedno sa Njim, hodati zajedno, uživati zajedno, sticati slavu i blagoslove zajedno, deliti carstvo sa Njim i postojati zajedno u carstvu – o, kakvog li zadovoljstva! O, kako je to divno! Svakodnevno smo licem u lice sa Njim, pričamo sa Njim svaki dan, stalno razgovaramo i svakodnevno dobijamo nova prosvećenja i nove uvide. Naše duhovne oči su otvorene i sve vidimo; sve tajne duha su nam otkrivene. Sveti život je zaista bezbrižan; trčite brzo, ne zaustavljajte se i neprestano napredujte – pred nama je još čudesniji život. Ne zadovoljavajte se samo slatkim ukusom; tragajte neprestano kako biste zakoračili u Boga. On je sveobuhvatan, izdašan i prepun raznih stvari koje nam nedostaju. Sarađujte proaktivno, zakoračite u Njega i više ništa neće biti isto. Naši životi će biti uzvišeni i nijedan čovek, pitanje ili stvar neće moći da nas ometu.

Uzdizanje! Uzdizanje! Istinsko uzdizanje! Uzdignuti život Božji nalazi se iznutra i sve je postalo tako opušteno! Uzdižemo se iznad sveta i ovozemaljskih stvari, ne osećajući nikakvu privrženost muževima niti deci. Nadilazimo ograničavanje od strane bolesti i okruženja. Sotona se ne usuđuje da nas ometa. Potpuno nadilazimo sve katastrofe. Time omogućavamo Bogu da preuzme carstvo! Gazimo Sotonu, svedočimo za crkvu i potpuno razotkrivamo grozno lice Sotone. Izgradnja crkve je u Hristu, a slavno telo je uskrslo – ovo je život u uznesenju!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 15. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 53

Svemogući Bog, Otac Večni, Vladar Mirotvorni, naš Bog je Kralj! Svemogući Bog kroči na Maslinovu goru. Kako je to divno! Slušaj! Mi stražari podižemo svoj glas i pevamo svi zajedno u glas jer se Bog vratio na Sion. Svojim očima gledamo razvaline jerusalimske. Podvriskujte i kličite zajedno, jer nas je Bog utešio i Jerusalim otkupio. Svoju svetu mišicu Bog je otkrio da svi narodi gledaju, stvarna osoba Boga se pojavila! Svi krajevi zemljini videli su našeg Boga spasenje.

O, Svemogući Bože! Sedam Duhova poslato je sa Tvog prestola u svaku crkvu da otkriju sve Tvoje tajne. Sa Svog slavnog prestola, vodio si Svoje carstvo, uredio ga i utvrdio u pravu i pravednosti, i pokorio si Sebi sve narode. O, Svemogući Bože! Ti si umanjio moć kraljeva, kapije grada širom si otvorio pred sobom, da ih više nikad ne zatvoriš. Jer došla je svetlost Tvoja i slava Tvoja uzdiže se i nad Tobom blista. Mrak pokriva zemlju i gusta tama je nad narodima. O, Bože! Ti si se, međutim, pojavio i obasjao nas Svojom svetlošću, i slava Tvoja na nama videće se; svi narodi ići će prema Tvojoj svetlosti a carevi prema sjaju Tvom. Osvrni se oko sebe i gledaj: sinovi Tvoji dolaze izdaleka i okupljaju se oko Tebe; kćeri Tvoje dolaze nošene u naručuju. O, Svemogući Bože! Tvoja velika ljubav nas je obuzela; Ti si taj koji nas vodiš napred na putu ka carstvu Tvom, i Tvoje svete reči su ono što nas prožima.

O, Svemogući Bože! Zahvaljujemo Ti se i hvalimo Te! Pomozi nam da se ugledamo na Tebe, da svedočimo o Tebi, da Te veličamo i da Ti pevamo srcem iskrenim, smirenim i celim. Da budemo jednodušni i da se zajedno izgrađujemo i da nas uskoro učiniš onima koji su u skladu sa namerama Tvojim, da bismo mogli da Ti budemo od koristi. Neka se volja Tvoja neometano izvrši na zemlji!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 25. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 54

Svemogući Bog je svemoćni Bog koji sve ostvaruje, i potpuni, istiniti Bog! On ne samo da nosi sedam zvezda, poseduje sedam Duhova, ima sedam očiju, lomi sedam pečata i otvara svitak, već i više od toga, On šalje sedam pošasti i sedam zdela i otkriva sedam gromova. Davno se, takođe, oglasio sa sedam truba! Sva stvorenja što je On stvorio i upotpunio treba da Ga hvale, odaju Mu slavu i veličaju Mu presto. O, Svemogući Bože! Ti si sve. Ti si postigao sve, i sa Tobom je sve potpuno, sjajno, oslobođeno, slobodno, snažno i moćno! Baš ništa nije sakriveno ili prikriveno; sa Tobom, sve tajne su otkrivene. Štaviše, sudio si mnoštvu Svojih neprijatelja, otkrivaš Svoje veličanstvo, manifestuješ Svoj jarosni oganj, ispoljavaš Svoj gnev i, uz to, pokazuješ Svoju jedinstvenu, večitu i istinski beskrajnu slavu! Svi narodi treba da se probude da kliču i pevaju bez suzdržavanja, veličajući tog svemogućeg, potpuno jedinstvenog, sveživog, darežljivog, slavnog i istinitog Boga sazdanog od veka do veka. Njegov presto treba stalno slaviti, Njegovo sveto ime hvaliti i proslavljati. To je Moja – Božja – večna namera, i bezgranični je blagoslov koji nam On otkriva i dariva! Ko ga među nama ne nasleđuje? Da bi se nasledio Božji blagoslov, mora se slaviti Njegovo sveto ime i doći i okružiti Njegov presto i klanjati mu se. Sve one koji izađu pred Njega sa drugim motivima i drugim namerama istopiće Njegov jarosni oganj. Danas je dan kada se sudi Njegovim neprijateljima i na ovaj dan će oni i stradati. Štaviše, ovo je i dan kada ću se Ja, Svemogući Bog, otkriti i kada ću steći slavu i čast. O, svi narodi! Brzo ustanite da veličate i dočekate Svemogućeg Boga, koji nam od pamtiveka pa do večnosti šalje dobrotu, pruža spasenje, dariva nam blagoslove, upotpunjuje Svoje sinove i uspešno ostvaruje Svoje carstvo! To je Božje čudesno delo! To je Božje večno predodređenje i uređenje – da je On lično došao da nas spase, da nas upotpuni i odvede nas u slavu.

Svi oni koji ne ustanu i ne svedoče su preci slepih i kraljevi neznanja. Postaće večite neznalice, doživotne budale; večiti mrtvaci koji su slepi. Iz tog razloga naš duh treba da se probudi! Svi ljudi moraju ustati! Kličite, hvalite i veličajte do beskraja Kralja slave, Oca milosrđa, Sina iskupljenja, darežljivih sedam Duhova, Svemogućeg Boga koji donosi veličanstveni jarosni oganj i pravedni sud i koji je potpuno dovoljan, darežljiv, svemoguć i potpun. Njegov presto slaviće se večno! Svi ljudi treba da vide da je to Božja mudrost; to je Njegov čudesni put ka spasenju i ostvarenje Njegove veličanstvene volje. Ako ne ustanemo i ne svedočimo, onda jednom, kada taj trenutak prođe, povratka više neće biti. Da li ćemo zadobiti blagoslove ili nesreću odlučuje se u sadašnjoj etapi našeg putovanja, po onome što radimo, mislimo i proživljavamo u ovom trenutku. Kako bi trebalo da postupate? Svedočite za Boga i slavite Ga zauvek; slavite Svemogućeg Boga, Hrista poslednjih dana – večnog, jedinog, istinitog Boga!

Od sada pa nadalje, treba jasno da vidite da su svi oni ne svedoče za Boga – oni koji ne svedoče za tog jedinog, istinitog Boga, kao i oni koji gaje sumnje o Njemu – bolesni i mrtvi i oni su ti koji prkose Bogu! Božje reči su već dokazane od davnina: ko sa Mnom ne sakuplja, taj rasipa, a koji nije sa Mnom, protiv Mene je; to je nepromenjiva istina koja je uklesana u kamenu! Oni koji ne svedoče za Boga su Sotonine sluge. Takvi ljudi su došli da ometaju i obmanjuju Božju decu i da prekinu Njegovo upravljanje; sa njima se mora obračunati mačem! Svi oni koji im pokažu dobre namere prizivaju sopstveno uništenje. Treba da slušate i verujete u izjave Božjeg duha, hodate stazom Božjeg duha i proživljavate reči Božjeg duha. Pored toga, treba da slavite presto Svemogućeg Boga do kraja sveta!

Svemogući Bog je Bog sedam Duhova! Bog je i sedam očiju i sedam zvezda; On otvara sedam pečata i odmotao je ceo svitak! Oglasio se sa sedam truba, a sedam zdela i sedam pošasti drži u Svojoj šaci, da ih oslobodi po Svom nahođenju. O, sedam gromova koji su uvek bili zapečaćeni! Kucnuo je čas da budu otkriveni! Onaj koji će doneti sedam gromova se već pojavio pred našim očima!

Svemogući Bože! Sa Tobom je sve oslobođeno i slobodno; nema poteškoća i sve glatko teče! Ništa se ne usuđuje da Te ometa ili sputava i svi se pokoravaju pred Tobom. Svako ko se ne pokori će umreti!

Svemogući Bog, Bog sa sedam očiju! Sve je savršeno jasno, sve je sjajno i razotkriveno, i sve je otkriveno i ogoljeno. Sa Njim, sve je kristalno jasno, i nije samo Sȃm Bog takav, već su i Njegovi sinovi takvi. Niko, nijedan predmet, i nijedna stvar se ne može sakriti pred Njim i Njegovim sinovima!

Sedam zvezda Svemogućeg Boga sijaju sjajno! Crkvu je On usavršio; On određuje Svoje crkvene glasnike, i celokupna crkva je pod Njegovom opskrbom. On otvara svih sedam pečata i On sam vodi Svoj plan upravljanja i Svoju volju ka ispunjenju. Svitak je nedokučivi duhovni jezik Njegovog upravljanja i On ga je odmotao i otkrio!

Svi ljudi treba da poslušaju Njegovih sedam gromkih truba. Sa Njim, sve je poznato da više nikada ne bude skriveno i više nema tuge. Sve je otkriveno i sve je pobedničko!

Sedam truba Svemogućeg Boga su otvorene, slavne i pobedničke trube! To su ujedno trube kojima se sudi Njegovim neprijateljima! Usred Njegovog trijumfa, uzdiže se Njegov rog! On vlada čitavom vaseljenom!

On je pripremio sedam zdela pošasti. Namenio ih je Svojim neprijateljima i izručiće ih u moćnoj bujici i te će neprijatelje progutati plamen Njegovog jarosnog ognja. Svemogući Bog pokazuje moć Njegove vlasti, i svi Njegovi neprijatelji stradaju. Poslednjih sedam gromova više neće biti zapečaćeni pred Svemogućim Bogom; svi se otkrivaju! Svi se otkrivaju! On sa svojih sedam gromova šalje Svoje neprijatelje u smrt, donoseći ravnotežu na zemlju i navodeći je da Mu služi i više nikada ne bude opustošena!

Pravedni, Svemogući Bože! Slavimo te zauvek! Zaslužuješ beskrajne pohvale, večno klicanje i veličanje! Tvojih sedam gromova nisu samo da se koriste za Tvoj sud, već više da se koriste za Tvoju slavu i autoritet, kako bi se sve upotpunilo!

Svi narodi slave pred prestolom, veličajući i hvaleći Svemoćnog Boga, Hrista poslednjih dana! Poput grmljavine, njihovi glasovi odjekuju čitavom vaseljenom! Apsolutno sve postoji zbog Njega i nastaje zbog Njega. Ko se usuđuje da ne pripiše svu slavu, čast, autoritet, mudrost, svetost, pobedu, i otkrivenja u potpunosti Njemu? To je ispunjenje Njegove volje, i završetak izgradnje Njegovog upravljanja!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 34. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 55

Sedam gromova izlazi iz prestola, potresaju vaseljenu, prevrću nebo i zemlju i odjekuju nebesima! Njihov zvuk para uši, a ljudi mu ne mogu pobeći niti se od njega mogu sakriti. Prolamaju se gromovi i munje i u tren oka preobrazuju se nebo i zemlja i ljudi stoje na ivici smrti. Zatim, brzinom munje, ceo svemir je obavila snažna kišna oluja, koja je padala sa neba! U najudaljenijim krajevima zemlje, temeljno kao pod tušem, ni mrlju ne ostavlja kada spere sve od glave do pete; ništa se ne može sakriti od nje niti joj iko može pobeći. Prasak groma, poput bljeskova munje, blješti hladnom svetlošću i tera ljude da drhte od straha! Oštar mač sa dve oštrice obara sinove pobune, a neprijatelj se suočava sa katastrofom, nemajući se gde sakriti; oni postaju ošamućeni od naleta vetra i kiše i povijajući se od udarca, odmah padaju mrtvi u tekuće vode koje ih odnose. Postoji samo smrt i nijedan način da prežive. Sedam gromova izlazi iz Mene i prenosi nameru Moju, a ona je da pobijem najstarije egipatske sinove, da kaznim zle i da pročistim crkve Moje kako bi sve imale međusobnu bliskost, kako bi bile iskrene jedne prema drugima i jednog srca sa Mnom, te da se sve crkve u svemiru mogu sagraditi u jednu. To je Moja namera.

Zvuci grmljavine i zvuci zapomaganja koji se prostiru za njima. Neki se bude iz sna i sa velikom strepnjom pretražuju duboko u svojim dušama i hrle nazad pred presto. Prestaju sa svojim neobuzdanim prevarama i nečuvenim postupcima; nije kasno da se takvi ljudi probude. Ja gledam sa prestola. Zagledam duboko u srca ljudi. Spašavam one koji Me iskreno i žarko žele i sažaljevam se nad njima. Sačuvaću u večnost one koji Me vole u svojim srcima više od svega ostalog, one koji razumeju Moje namere i slede Me do samog kraja puta. Moja ruka će ih bezbedno držati kako se ne bi susreli sa ovakvim prizorom i kako bi ostali nepovređeni. Neki, kada ugledaju ovaj prizor blještave munje, osete neizrecivu jad u svojim srcima i žaljenje do krajnjih granica. Budu li ustrajali u takvom ponašanju, za njih će biti kasno. Oh, sve i svašta! Sve će biti urađeno. Ovo je takođe jedno od Mojih sredstava spasenja. Spašavam one koji Me ljube i ubijam zle, činim svoje carstvo postojanim i stabilnim na zemlji, pa neka sve nacije i svi narodi, svi u vaseljeni i na svim krajevima zemlje, znaju da sam Ja veličanstvo, da sam Ja uzbuktali oganj, da sam Ja Bog koji istražuje duboko unutar srca svakoga čoveka. Od sada pa nadalje, sud velikog belog prestola je otvoreno otkriven masama, a svim ljudima se objavljuje da je sud započet! Nesumnjivo je da će svi oni čije reči nisu iskrene, svi oni koji sumnjaju i ne usuđuju se da budu sigurni, svi oni rasipnici vremena koji razumeju Moje želje, ali nisu voljni da ih sprovedu u delo – svima njima se mora suditi. Morate voditi računa o tome da ispitate sopstvene namere i motive i da zauzmete svoje pravo mesto; odlučno primenite Moje reči, cenite svoje životno iskustvo i ne postupajte sa površnim entuzijazmom, već učinite da vam se životi razvijaju, da sazrevaju, da budu stabilni i sadrže iskustva – samo tada ćete biti u skladu sa Mojim namerama.

Uskratite Sotoninim slugama i zlim duhovima, koji prekidaju i uništavaju ono što gradim, svaku priliku da stvari preokrenu u svoju korist. Oni se moraju strogo ograničiti i obuzdati; sa njima se može obračunati samo pomoću oštrog mača. Najgori moraju odmah biti iskorenjeni, da bi se sprečile buduće nevolje. I crkva će biti usavršena, oslobođena svakog deformiteta, i biće zdrava, puna vitalnosti i energije. Prateći blistavu munju, odjekuju udari gromova. Ne smete biti nemarni i ne smete odustati, već dajte sve od sebe da sustignete stvari, pa ćete sigurno biti u stanju da vidite šta radi Moja ruka, šta želim da zadobijem, šta želim da odbacim, šta želim da usavršim, šta želim da iskorenim, šta želim da oborim – sve će se to odvijati pred vašim očima, omogućavajući vam da jasno sagledate Moju svemoć.

Od prestola do vaseljene i do svih krajeva zemlje odjekuje sedam gromova. Velika grupa ljudi biće spašena i predaće se pred Mojim prestolom. Sledeći ovu svetlost života, ljudi traže načina da prežive i ne mogu a da ne dođu ka Meni, da kleknu u obožavanju i ustima svojim da uzvikuju ime svemogućeg istinitog Boga i da izgovaraju svoje molbe. Ali onima koji Mi se opiru, onima koji otvrdnu srca svoja, gromovi će im odzvanjati u ušima i bez sumnje će morati da propadnu. Ovo je jednostavno ishod koji ih čeka. Moji ljubljeni sinovi koji trijumfuju ostaće u Sionu i svi će ljudi videti šta će dobiti i ogromna slava će se pojaviti pred vama. Zaista, ovo je veliki blagoslov i blaženost koju je teško opisati.

Zveket sedam gromova koji izlaze spasenje je onih koji Me ljube, koji Me žele iskrenim srcem svojim. Oni koji pripadaju Meni i koje sam predodredio i izabrao, svi su u stanju da dođu pod Mojim imenom. Oni mogu da čuju Moj glas, koji znači da ih Bog doziva. Neka vide oni na krajevima zemlje da sam pravedan, veran, milosrdan, saosećajan, veličanstven, da sam uzbuktali oganj i konačno, da sam nemilosrdni sud.

Neka svi na svetu vide da sam Ja stvarni i upotpunjeni Sȃm Bog. Svi ljudi su u potpunosti ubeđeni i niko se ne usudjuje da Mi se ponovo protivi niti da Mi sudi ili ponovo kleveće. U suprotnom, kletve će ih odmah stići i zadesiće ih nesreća. Moći će samo da plaču i škrguću zubima jer su sami sebe doveli do uništenja.

Neka svi narodi i svi ljudi znaju, neka se zna širom vaseljene i u svim krajevima zemlje, u svakom domu: Svemogući Bog je jedan istiniti Bog. Svi će, jedan za drugim, pasti na kolena i obožavati Me, pa će čak i deca, koja su tek naučila da govore, klicati „Svemogući Bože“! Zvaničnici koji poseduju vlast videće svojim očima istinitog Boga koji se pojavljuje pred njima i takođe će pasti ničice u obožavanju, moleći za milost i oproštaj, ali tada će biti zaista prekasno, jer došlo je vreme njihove smrti. Oni mogu samo biti dokrajčeni i osuđeni na nedokučivi ponor. Ja ću privesti kraju čitavo doba i još više ojačati carstvo Moje. Sve će se nacije i narodi pokoriti preda Mnom za svu večnost!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 35. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 56

Svemogući istiniti Bog, ustoličeni Car, vlada čitavom vaseljenom, suočavajući se sa svim nacijama i svim narodima, i sve pod kapom nebeskom sija slavom Božjom. Sve što je živo u vaseljeni i do krajnjih granica zemlje to će videti. Planine, reke, jezera, kopna, okeani i sva živa bića skinuli su svoje velove da ih obasja svetlost istinitog lica Božjeg, i oživeli su, kao da se iz sna bude, kao da su klice što se kroz tle probijaju!

Ah! Jedan istiniti Bog se pojavljuje pred svetom. Ko se usuđuje da Mu priđe i suprotstavi Mu se? Svi se tresu od straha. Svi su potpuno ubeđeni i svi se neprestano mole za oproštaj. Svi ljudi padaju ničice pred Njim, i sva usta Ga obožavaju! Kontinenti i okeani, planine, reke – sve što postoji beskrajno Ga hvali! Proleće dolazi sa svojim toplim povetarcem, donoseći lepu prolećnu kišu. Kao i svi ljudi, potoci protiču noseći žal i radost, lijući suze zaduženosti i samoprekora. Reke, jezera, talasi kad zapljuskuju obalu i kad nabujaju, svi oni pevaju, hvaleći sveto ime istinitog Boga! Zvuk hvale odzvanja takvom jasnoćom! Stare stvari koje je Sotona nekad pokvario – svaka od njih će se obnoviti i promeniti i ući će u potpuno novo carstvo…

Ovo je sveta truba, i počela je da trubi! Poslušajte je. Tim zvukom, tako milozvučnim, oglašava se presto, objavljuje svim nacijama i narodima da je kucnuo čas, da je došao konačni kraj. Moj plan upravljanja je spreman. Moje se carstvo otvoreno pojavilo na zemlji. Carstva sveta su postala carstvo Mene, koji sam Bog. Mojih sedam truba čuje se sa prestola, i dogodiće se tako čudesne stvari! Ljudi iz najudaljenijih krajeva zemlje pohrliće skupa, iz svih pravaca, snagom lavine i silinom grmljavine….

Sa radošću gledam na Svoj narod, koji sluša Moj glas i okuplja se iz svih naroda i zemalja. Svi ljudi, čuvajući istinitog Boga uvek u svojim ustima, hvale Ga i beskrajno skaču od radosti! Oni svedoče svetu, a zvuk njihovog svedočenja o istinitom Bogu je poput hučanja mnogih voda. Svi ljudi će pohrliti u Moje carstvo.

Razleže se zvuk Mojih sedam truba, budeći one koji spavaju! Ustani brzo, još nije kasno. Preispitaj svoj život! Otvori oči i vidi koliko je sati. Šta treba tražiti? O čemu treba razmišljati? I čega se treba držati? Zar nikada nisi razmišljao o tome koliko vredi dobiti život sa Mnom, a koliko vredi život sa svim onim što voliš i čega se grčevito držiš? Nemoj više da budeš tvrdoglav i da se veseliš. Nemoj da propustiš ovu priliku. Ovo vreme više neće doći! Ustani odmah, vežbaj svoj duh, koristi razna sredstva da prozreš i osujetiš svaku Sotoninu zaveru i obmanu, i pobedi Sotonu, kako bi tvoje životno iskustvo moglo da se produbi, a ti mogao da živiš prema Mojoj naravi; kako bi život mogao da ti postane zreo i ispunjen i da uvek možeš ići Mojim stopama. Neustrašiv, a ne slab, kretaćeš se uvek napred, korak po korak, pravo, sve do kraja puta!

Kada sedam truba ponovo zatrubi, biće to poziv na sud, sud sinovima pobune, sud svim nacijama i svim narodima, i svaka će se nacija pokoriti pred Bogom. Božje veličanstveno lice će se zasigurno pojaviti pred svim nacijama i svim narodima. Svi će biti potpuno uvereni, i beskrajno će dozivati istinitog Boga. Svemogući Bog će biti još veličanstveniji, i Moji sinovi i ja ćemo deliti slavu i delićemo carstvo, sudićemo svim nacijama i svim narodima, kažnjavaćemo zlo, spasavaćemo one koji su Moji i prema njima ćemo imati milosti, i činićemo carstvo jakim i stabilnim. Slušajući zvuk sedam truba, ogromno mnoštvo ljudi biće spaseno, vratiće se pred Mene da kleče i neprestano Me obožavaju i hvale!

Kada se sedam truba ponovo oglasi, to će biti završni čin doba, prasak truba koji označava pobedu nad đavolima i Sotonom, pozdrav koji najavljuje početak slobodnog življenja u carstvu na zemlji! Kako je uzvišen zvuk, ovaj zvuk koji se razleže oko prestola, ovaj prasak truba koji potresa nebo i zemlju, prasak koji je znak pobede Mog plana upravljanja, koji je sud Sotoni; on na smrt osuđuje ovaj stari svet, u celini, na povratak u bezdan! Ovaj prasak truba označava da će se vrata milosti zatvoriti, da će život carstva započeti na zemlji, ispravan i čestit. Bog spasava one koji Ga vole. Jednom kada se vrate u Njegovo carstvo, ljudi na zemlji će se suočiti sa glađu i kugom, a sedam Božjih zdela i sedam pošasti smenjivaće se jedni za drugima. Nebo i zemlja će proći, ali Moja reč ne!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 36. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 57

Hristos poslednjih dana donosi život i trajni i večni put istine. Ova istina je put kojim čovek stiče život i to je jedini put kojim će čovek spoznati Boga i dobiti Njegovo odobrenje. Ako ne tražiš put života koji je obezbedio Hristos poslednjih dana, nikada nećeš steći Isusovo odobrenje i nikada nećeš biti podoban da prođeš kroz kapije carstva nebeskog, jer si i marioneta i zatočenik istorije. Oni koji su pod vlašću propisa, reči i u okovima istorije, nikada neće moći da steknu život niti večni put života. To je zato što jedino što oni imaju jeste mutna voda koje se drže hiljadama godina, umesto vode života koja teče sa prestola. Oni koji nisu opskrbljeni vodom života zauvek će ostati leševi, Sotonine igračke i sinovi pakla. Kako onda mogu da gledaju Boga? Ako samo pokušavaš da se držiš prošlosti, samo pokušavaš da stojeći u mestu održiš stvari onakvima kakve jesu i ne pokušavaš da promeniš postojeće stanje stvari i odbaciš istoriju, zar nećeš uvek biti protiv Boga? Koraci Božjeg dela su ogromni i moćni, poput nadolazećih talasa i grmljavine koja odjekuje – pa ipak ti sediš pasivno čekajući uništenje, držeći se svoje budalaštine i ne čineći ništa. Kako onda da te smatraju za nekog ko ide stopama Jagnjeta? Kako možeš da opravdaš Boga koga se držiš kao Boga koji je uvek nov i nikada star? I kako reči iz tvojih požutelih knjiga mogu da te prenesu u novo doba? Kako mogu da te povedu da tražiš korake Božjeg dela? I kako mogu da te odvedu na nebo? To što držiš u rukama jesu reči koje mogu da pruže samo privremenu utehu, a ne istine koje mogu da daju život. Reči iz svetih spisa koje čitaš mogu samo da obogate tvoj jezik i nisu reči filozofije koja ti može pomoći da spoznaš ljudski život, a još manje puteve koji te mogu odvesti do savršenstva. Zar ti ovo neslaganje ne daje razlog za razmišljanje? Zar ne čini da uvidiš tajne koje sadrži u sebi? Da li si kadar da se predaš nebu kako bi sȃm susreo Boga? Bez Božjeg dolaska, možeš li odvesti sebe na nebo kako bi uživao u porodičnoj sreći sa Bogom? Da li još uvek sanjaš? Predlažem, onda, da prestaneš da sanjaš i da pogledaš ko sada radi – pogledaj ko sada čini delo čovekovog spasenja tokom poslednjih dana. Ako ne pogledaš, nikada nećeš dobiti istinu i nikada nećeš steći život.

Oni koji žele da steknu život a da se ne oslanjaju na istinu koju Hristos govori najsmešniji su ljudi na zemlji, a oni koji ne prihvataju način života koji Hristos donosi izgubljeni su u uobrazilji. I zato kažem da će se Bog zauvek gnušati onih koji ne prihvataju Hrista poslednjih dana. Hristos je čovekov prolaz u carstvo tokom poslednjih dana i nema nikoga ko može da Ga zaobiđe. Niko ne može dobiti Božje usavršavanje osim kroz Hrista. Ti veruješ u Boga, tako da moraš prihvatiti Njegove reči i pokoriti se Njegovom putu. Ne možeš razmišljati samo o sticanju blagoslova, a da pritom nisi kadar da prihvatiš istinu i opskrbu životom. Hristos dolazi tokom poslednjih dana kako bi svi oni koji istinski veruju u Njega mogli da budu opskrbljeni životom. Njegovo delo služi zaključenju starog doba i ulasku u novo, i Njegovo delo je put kojim moraju krenuti svi oni koji žele da zakorače u novo doba. Ako nisi kadar da Ga priznaš, i umesto toga Ga osuđuješ, huliš ili čak progoniš, sigurno ćeš večno goreti i nikada nećeš stupiti u carstvo Božje. Jer ovaj Hristos je Sȃm izraz Svetog Duha, izraz Boga, Onaj kome je Bog poverio Svoj posao na zemlji. Zato kažem da ako ne možeš da prihvatiš sve što Hristos čini u poslednjim danima, ti huliš na Svetog Duha. Svima je očigledna kazna koju će iskusiti svi koji hule na Svetog Duha. Takođe ti kažem da ako se opireš Hristu poslednjih dana i ako Ga prezireš, niko drugi neće snositi posledice umesto tebe. Štaviše, od ovog dana pa nadalje, nećeš dobiti više nijednu šansu da stekneš Božje odobrenje; čak i ako pokušaš da se iskupiš, nikada više nećeš videti lice Božje. Jer to čemu se opireš nije čovek, to što prezireš nije neko bedno biće, već Hristos. Znaš li koje će biti posledice toga? Nećeš napraviti malu grešku, već ćeš počiniti gnusni zločin. I zato savetujem svima da ne pokazuju zube pred istinom, niti da nehajno kritikuju, jer samo ti istina može doneti život i ništa osim istine ti ne može omogućiti da se ponovo rodiš i opet vidiš lice Božje.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 58

Moje tajne su otkrivene i otvoreno prikazane, i više nisu skrivene, isključivo zbog Moje blagodati i milosti. Štaviše, to što se Moja reč pojavljuje među ljudima, i više nije skrivena, takođe je zbog Moje blagodati i milosti. Ja volim sve koji se iskreno daju Meni i posvećuju Mi se. Ja mrzim sve koji su proistekli iz Mene a ipak Me ne poznaju, i čak Mi se opiru. Neću napustiti nikoga ko je iskreno za Mene; štaviše, udvostručiću blagoslove za takvu osobu. Dvostruko ću kazniti one koji su nezahvalni i zloupotrebljavaju Moju dobrotu i neću ih pustiti da se lako izvuku. U Mom carstvu nema pokvarenosti i prevare, niti svetovnih interesa; to jest, nema vonja mrtvih. Tačnije, sve je ispravno i pravedno; sve je čisto i otvoreno, i ništa nije skriveno ili pritajeno. Sve je sveže, sve je uživanje i sve je prosvećenje. Niko ko i dalje zaudara na mrtve ne može ni na koji način ostati u Mom carstvu, i umesto toga će biti pod udarom Moje železne motke. Sve beskrajne tajne, od iskonskih vremena do današnjeg dana, potpuno su otkrivene vama – grupi ljudi koju sam pridobio u poslednjim danima. Zar ne osećate da ste blagosloveni? Dani kada je sve jasno otkriveno, štaviše, dani su u kojima delite Moju vladavinu.

Ova grupa ljudi koji istinski vladaju kao kraljevi zavisi od Mog predodređenja i izbora, i u tome apsolutno nema ljudske volje. Ko god se usudi da uzme učešće u ovome mora se naći pod udarom Moje ruke, i takvi ljudi će biti žrtve Mog strašnog ognja; to je druga strana Moje pravednosti i veličanstvenosti. Rekao sam da vladam svim stvarima, Ja sam mudri Bog koji ima pun autoritet i nisam popustljiv ni prema kome; Ja sam krajnje okrutan, potpuno lišen ličnih obzira. Prema svakome (bez obzira na to koliko vešto priča, neću ga pustiti da se izvuče) odnosim se sa pravednošću, ispravnošću i veličanstvenošću, istovremeno omogućujući svima da bolje vide čudo Mojih dela, kao i šta Moja dela znače. Jednog po jednog, kaznio sam zle duhove za sve vrste postupaka koje čine, bacajući svakog od njih u bezdan. Ovo delo sam završio pre nego što je počelo vreme, ostavljajući ih bez položaja i ne ostavljajući im mesta za njihovo delovanje. Niko od Mojih izabranika – od Mene predodređenih i izabranih – ne može nikad biti posednut zlim duhovima, već će uvek biti svet. Što se tiče onih koje nisam predodredio i izabrao, njih ću prepustiti Sotoni i neću im više dozvoliti da ostanu. U svakom pogledu, Moje upravne odluke uključuju Moju pravednost i Moju veličanstvenost. Neću pustiti ni jednog jedinog od onih na kojima Sotona radi, već ću ih zajedno sa njihovim telima baciti u Ad, jer Ja mrzim Sotonu. Nipošto ga neću poštedeti, već ću ga potpuno uništiti, ne ostavljajući mu ni najmanju mogućnost da deluje. Oni koje je Sotona do izvesne mere pokvario (to jest, oni koji su predmet propasti) nalaze se pod mudrim merama Moje sopstvene ruke. Nemojte misliti da se to desilo kao rezultat Sotonine sile; znajte da sam Ja Svemogući Bog koji vlada vaseljenom i svim stvorenim! Za Mene ne postoje problemi koji se ne mogu rešiti, a kamoli nešto što se ne može postići, ili neka reč koja se ne može izgovoriti. Ljudi ne smeju nastupati kao Moji savetnici. Pazite da vas Moja ruka ne zgromi i baci u Ad. Kažem vam ovo! Oni koji danas proaktivno sarađuju sa Mnom su najpametniji, i oni će izbeći gubitke i bol suda. Sve su to Moji planovi, od Mene predodređeni. Ne iznosite nepromišljene primedbe i ne govorite pompezno, misleći da ste tako veliki. Ne dešava li se sve ovo putem Mog predodređenja? Vi koji biste da budete Moji savetnici nemate srama! Ne znate sopstveni značaj: kako jadno je mali! I pored svega, mislite da ovo nije važna stvar i ne poznajete sebe. Uvek nanovo oglušujete se o Moje reči, čineći da Moja mukotrpna nastojanja budu uzaludna i uopšte ne shvatajući da su ona manifestacije Moje blagodati i milosti. Naprotiv, uvek iznova pokušavate da istaknete sopstvenu pamet. Sećate li se ovoga? Koja grdnja sleduje ljudima koji misle da su toliko pametni? Ravnodušni i neverni prema Mojim rečima, ne urezujući ih u svoja srca, koristite Me kao izgovor da radite ovo ili ono. Zlotvori! Kada ćete uzmoći da potpuno uzmete u obzir Moje srce? Nemate obzira prema njemu, tako da naziv „zlotvori“ nije nimalo preteran u pogledu vas. Savršeno vam odgovara!

Danas vam pokazujem, jednu po jednu, stvari koje su nekada bile skrivene. Velika crvena aždaja bačena je u bezdan i potpuno uništena, jer ne bi bilo nikakve svrhe zadržati je; to znači da ne može poslužiti Hristu. Ubuduće, crvene stvari više neće postojati; postepeno moraju otići u ništavilo. Ja činim ono što govorim; ovo je završetak Mog dela. Uklonite ljudske predstave; sve što kažem Ja učinim. Ko god pokuša da bude pametan samo navlači propast i prezir na sebe i ne želi da živi. Stoga ću te zadovoljiti i definitivno neću zadržati takve ljude. Ubuduće, populacija će rasti u izvrsnosti, dok će svi koji ne budu proaktivno sarađivali sa Mnom biti pometeni u ništavilo. Oni koje sam odobrio su oni koje ću usavršavati i neću odbaciti nijednog. Nema protivrečnosti u ovome što govorim. Oni koji ne sarađuju proaktivno sa Mnom trpeće veću grdnju, iako ću ih na kraju sigurno spasti. Do tada, međutim, obim njihovih života biće sasvim drugačiji. Želiš li da budeš takva osoba? Ustani i sarađuj sa Mnom! Sigurno je da neću loše tretirati nekoga ko se iskreno daje za Mene. Što se tiče vas koji Mi se iskreno posvetite, darovaću vam sve Svoje blagoslove. U potpunosti Mi se ponudi! Ono što jedeš, što oblačiš i tvoja budućnost – sve je u Mojim rukama; sve ću udesiti kako treba, tako da raspolažeš beskrajnim uživanjem, koje nikad nećeš potrošiti. Ovo je zato što sam rekao: „One koji Mi se iskreno daju sigurno ću izdašno blagosloviti.“ Svi blagoslovi će stići svakoj osobi koja se iskreno daje za Mene.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 70. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 59

Mnoštvo Me veliča, mnoštvo Me hvali; iz svih se usta čuje ime jednog istinitog Boga, svi dižu pogled da bi posmatrali Moja dela. Carstvo se spušta na ljudski svet, Moja je ličnost bogata i izdašna. Ko se tome ne bi radovao? Ko od radosti ne bi zaigrao? Oh, Sione! Podigni svoj pobednički barjak u Moju slavu! Zapevaj svoju pobedničku pesmu i svetom pronesi Moje sveto ime! Sva stvorenja sa krajeva zemlje! Brzo se očistite, kako biste mogli da Mi budete prineseni! Sazvežđa nebeska! Brzo na svoja mesta, da na nebeskom svodu pokažete Moju ogromnu moć! Osluškujem glasove ljudi na zemlji, koji u pesmu izlivaju svoju bezgraničnu bogobojažljivost ljubav prema Meni! Na ovaj dan, kad se sva stvorenja vraćaju u život, Ja silazim u ljudski svet. Ovoga trena, baš u ovom prelomnom času, sve cveće cveta divljim cvatom, sve ptice uglas pevaju, sve stvari trepere od radosti! Uz zvuke pozdrava carevini, Sotonino se kraljevstvo ruši, sprženo grmljavinom himne carstva, da se više nikad ne uzdigne!

Ko se na zemlji usuđuje da ustane i da se usprotivi? Dok silazim na zemlju, Ja donosim oganj, donosim gnev, donosim svakojake katastrofe. Carstva zemaljska sada su Moje carstvo! Gore, na nebu, oblaci se prevrću i kovitlaju; pod nebom bujaju jezera i reke, radosno hučući dirljivu melodiju. Životinje na počinku izranjaju iz svojih jazbina, a Ja sve narode budim iz dremeža. Konačno je došao dan koji je mnoštvo naroda iščekivalo! Oni svoje najlepše pesme nude Meni!

U ovom divnom trenu, u ovom uzbudljivom vremenu,

posvuda odzvanjaju hvalospevi, gore na nebesima i dole na zemlji. Ko se zbog toga ne bi uzbudio?

Čije se srce ne bi razvedrilo? Koga taj prizor ne bi rasplakao?

Nebo više nije ono staro nebo, sad je to nebo carstva.

Zemlja nije kakva je nekad bila, sad je to sveta zemlja.

Nakon obilne kiše, prljavi stari svet u celosti je iznova stvoren.

Planine se menjaju… menjaju se vode…

i ljudi se menjaju… sve se menja…

O, ćutljive planine! Ustanite i zaigrajte Meni!

O, tihe vode! Slobodno potecite!

Vi ljudi koji snove sanjate! Ustanite i pojurite!

Ja dođoh… Ja sam car…

Svi će ljudi svojim očima videti Moje lice, svojim će ušima čuti Moj glas,

svak će za sebe živeti životom carstva…

Kako je slatko… kako je divno…

Nezaboravno… ne može se zaboraviti…

U plamenu Moga gneva, velika se crvena aždaja muči;

u Mom veličanstvenom sudu, đavoli pokazuju prava svoja obličja;

od Mojih strogih reči sve ljude spopada strašan stid i oni nemaju gde da se skriju.

Prisećaju se kako su Me u prošlosti ismevali i rugali Mi se.

Nikad ni za tren nisu prestali da se prave važni, nikad ni za tren nisu prestali da se bune protiv Mene.

A ko od njih danas ne plače? Ko se od njih ne kaje?

Cela je vaseljena ispunjena plačem…

odjekuje radosnim zvucima… odjekuje smehom…

Neuporediva radost… radost bez premca…

Sitna kiša dobuje… teške pahulje lepršavog snega…

U ljudima, mešavina tuge i radosti… neki se smeju…

neki jecaju… a neki radosno uzvikuju…

Kao da su svi zaboravili… je li ovo proleće protkano kišom i oblacima,

leto u bujnom cvatu, jesen bogata žetvom,

ili zima, hladna kao inje i led, niko to ne zna…

Nebom plove oblaci, zemljom se valjaju okeani.

Sinovi mašu rukama… ljudi u plesu prepliću nogama…

Anđeli su se dali na posao… anđeli stado čuvaju…

Svi ljudi na zemlji nekud jure i sve se na zemlji množi.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Božje reči celoj vaseljeni“, „Himna carstva“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 60

Svaki pojedinac u ljudskom rodu treba da prihvati da ga prouči Moj Duh, treba pažljivo da proveri svaku svoju reč i postupak i, povrh toga, treba da posmatra Moja čudesna dela. Kako se osećate u trenutku dolaska carstva na zemlju? Kada Moji sinovi i Moj narod pohrle prema Mom prestolu, Ja zvanično započinjem sud pred velikim belim prestolom. Što će reći, kada Ja lično započnem Svoje delo na zemlji i kada se era suda približi svome kraju, Svoje reči počinjem da upućujem celoj vaseljeni, i puštam glas Svoga Duha po celoj vaseljeni. Svojim rečima ću oprati sve ljude i stvari, među svime što je na nebu i na zemlji, tako da zemlja više ne bude prljava i razvratna, već da bude sveto carstvo. Obnoviću sve stvari, da budu raspoložive za Moju upotrebu, da više ne odišu zemaljskim dahom, i da ne budu natopljene mirisom tla. Na zemlji, čovek je napipavao cilj i poreklo Mojih reči i posmatrao Moja dela, ali niko nikada nije zaista spoznao poreklo Mojih reči, i niko nikada nije zaista video čudesnost u Mojim delima. Tek danas, kada lično dolazim među ljude i izgovaram Svoje reči, čovek ima određeno znanje o Meni, te uklanja mesto koje „Ja“ zauzimam u njegovim mislima i umesto toga stvara mesto za praktičnog Boga u svojoj svesti. Čovek ima predstave i veoma je radoznao; ko ne bi želeo da vidi Boga? Ko ne bi poželeo da se susretne s Bogom? Ipak, jedina stvar koja zauzima konačno mesto u ljudskom srcu jeste Bog za koga čovek smatra da je nejasan i apstraktan. Ako to ne kažem jasno, ko bi mogao da shvati? Ko bi stvarno poverovao, sa sigurnošću i bez i najmanjeg nagoveštaja sumnje, da Ja zaista postojim? Ogromna je razlika između „Mene“ u ljudskom srcu i „Mene“ u stvarnosti, i niko nije u stanju da među njima napravi poređenje. Da se nisam ovaplotio, čovek Me nikada ne bi spoznao, a čak i da Me je spoznao, ne bi li takvo znanje i dalje bilo predstava? Svaki dan hodam usred neprekidnog toka ljudi i svaki dan delujem u svakoj osobi. Kada Me čovek bude zaista video, biće u stanju da Me spozna u Mojim rečima i shvatiće način na koji govorim, kao i Moje namere.

Kada carstvo zvanično stigne na zemlju, šta, među svim stvarima, neće utihnuti? Ko se, među svim ljudima, neće uplašiti? Hodam svuda po celoj vaseljeni svetu i sve lično uređujem. U ovom trenutku, ko ne zna da su Moja dela divna? Moje ruke podupiru sve stvari, međutim, Ja sam i iznad svih stvari. Nisu li danas Moje ovaploćenje i Moje lično prisustvo među ljudima pravo značenje Moje skrušenosti i skrivenosti? Spolja, mnogi ljudi Mi aplaudiraju kao dobrom i veličaju Me kao lepog, međutim, ko Me zaista poznaje? Zašto danas tražim da Me spoznate? Nije li Moj cilj da posramim veliku crvenu aždaju? Ne želim da čoveka prisiljavam da Me veliča, već da ga navedem da Me spozna, čime će Me zavoleti, a time Me i veličati. Takvo veličanje je dostojno svog imena i nije prazna priča; samo se takvim veličanjem može stići do Mog prestola i vinuti se u nebo. Budući da je čoveka iskušavao i iskvario Sotona, budući da su ga zaokupile predstave i razmišljanje, ovaplotio sam se kako bih lično osvojio ceo ljudski rod, kako bih razotkrio sve čovekove predstave i kako bih rastrgao čovekovo razmišljanje. Shodno tome, čovek više ne paradira preda Mnom, ne služi Mi koristeći se svojim predstavama i time sam „Ja“ u čovekovim predstavama sasvim razvejan. Kada bude došlo carstvo, prvo što ću učiniti biće da započnem ovu etapu dela, i to ću učiniti među Svojim narodom. Pošto ste Moj narod koji je rođen u zemlji velike crvene aždaje, nije baš da u vama ima samo malo ili tek delić otrova velike crvene aždaje. Prema tome, ova etapa Mog dela prvenstveno je usredsređena na vas, i ovo je jedan aspekt važnosti Mog ovaploćenja u Kini. Većina ljudi nije u stanju da dokuči ni delić reči koje izgovaram, a kada to i učini, njihovo shvatanje je maglovito i zbrkano. Ovo je prekretnica u načinu na koji govorim. Kada bi svi ljudi mogli da pročitaju Moje reči i da razumeju njihovo značenje, ko bi od ljudi onda mogao da bude spasen i ko ne bi bio izgnan u Ad? Kada Me čovek spozna i pokori Mi se, biće to trenutak kada ću počinuti, i biće to upravo onaj čas u kome je čovek u stanju da dokuči značenje Mojih reči. Danas vam je rast isuviše mali – skoro bedno mali, nedostojan uzdizanja – a o vašem znanju o Meni da i ne govorim.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 11. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 61

Kada munja sevne sa Istoka, a to je upravo i trenutak kada Ja počinjem da izgovaram Svoje reči – kada munja sevne, cela vaseljena biva osvetljena i dolazi do preobražaja u svim zvezdama. Ceo ljudski rod kao da je doveden u red. Pod sjajem ovog snopa svetlosti sa Istoka, svi ljudi se otkrivaju u svom prvobitnom obliku, očiju zaslepljenih, nesigurni šta da rade, a još manje sigurni kako da prikriju svoje ružne crte lica. Oni su, takođe, slični životinjama koje beže od Moje svetlosti i pronalaze utočište u planinskim pećinama – ipak, nijedna među njima ne može biti izbrisana iz Moje svetlosti. Svi ljudi su zapanjeni, svi čekaju, svi posmatraju; sa dolaskom Moje svetlosti, svi se raduju danu kada su rođeni i isto tako svi proklinju dan kada su rođeni. Nemoguće je izraziti oprečne emocije; suze samokritike oblikuju reke i odnosi ih bujica u naletu, u trenu nestaju bez traga. Još jednom, Moj dan se sve više približava celom ljudskom rodu, još jednom budi ljudsku rasu, pružajući ljudskom rodu još jedan novi početak. Moje srce kuca i, prateći ritmove otkucaja Moga srca, planine poskakuju od radosti, vode plešu s radošću, a talasi udaraju u stenovite grebene. Teško je izraziti ono što Mi je u srcu. Želim da učinim da sve nečiste stvari izgore u pepeo pod Mojim pogledom; želim da učinim da svi sinovi buntovništva nestanu pred Mojim očima, da više nikada ne postoje. Ne samo da sam stvorio novi početak u obitavalištu velike crvene aždaje, već sam otpočeo novo delo u vaseljeni. Uskoro će zemaljska carstva postati Moje carstvo; uskoro će zemaljska carstva, zbog Mog carstva, zauvek prestati da postoje, jer sam već ostvario pobedu, jer sam se pobedonosno vratio. Velika crvena aždaja je iscrpela sva zamisliva sredstva da prekine Moj plan, u nadi da će izbrisati Moje delo na zemlji, međutim, mogu li postati obeshrabren njenim lažljivim manevrima? Mogu li njene pretnje da Me nateraju da od straha izgubim samopouzdanje? Nikada nije bilo nijednog bića na nebu niti na zemlji koje nisam držao pod Svojom kontrolom; koliko to i više važi za veliku crvenu aždaju, ovu napravu koja Meni služi kao kontrast? Nije li i ona predmet kojim upravljam u Svojim rukama?

Za vreme Mog ovaploćenja u ljudskom svetu, ljudski rod je, pod Mojim vođstvom, nesvesno došao do ovoga dana i nesvesno Me je spoznao. Međutim, kad je reč o tome kako ići putem koji se proteže ispred, niko ne sluti, niko nije svestan – a još manje iko ima predstavu u kom će ga pravcu taj put odvesti. Jedino će uz Svemogućeg koji bdi nad njima, svako moći da ide putem do kraja; samo će vođen munjom na Istoku svako moći da pređe prag koji vodi u Moje carstvo. Nikada među ljudima nije bilo nikoga ko je video Moje lice, nikoga ko je video munju na Istoku; koliko je još manje bilo ikoga ko je čuo izjave sa Mog prestola? U stvari, od davnina, nijedno ljudsko biće nije došlo u direktan kontakt sa Mojom ličnošću; tek danas, sada kada sam došao u svet, ljudi imaju priliku da Me vide. Ali čak ni sada, ljudi Me i dalje ne spoznaju, kao da samo gledaju Moje lice i samo slušaju Moj glas, a ipak ne razumeju Moje značenje. Sva ljudska bića su takva. Kao pripadnici Mog naroda, zar ne osećate dubok ponos kada vidite Moje lice? I zar ne osećate užasan stid zato što Me ne spoznajete? Hodam među ljudima i živim među ljudima, jer sam se ovaplotio i došao u ljudski svet. Moj cilj nije samo da ljudskom rodu omogućim da gleda Moje telo; što je još važnije, Moj cilj je u tome da ljudskom rodu omogući da Me spozna. Štaviše, Ja ću, kroz Svoje ovaploćeno telo, osuditi ljudski rod za njegove grehe; Ja ću, kroz Svoje ovaploćeno telo, savladati veliku crvenu aždaju i satrti njenu jazbinu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 12. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 62

Ljudi širom vaseljene slave dolazak Moga dana, a anđeli koračaju među celokupnim Mojim narodom. Kada Sotona izaziva ometanje, anđeli, zbog svoje službe na nebu, uvek pomažu Mom narodu. Oni nemaju ljudske slabosti usled kojih bi ih đavoli obmanuli, već se, pri naletu sila tame, upravo trude da kroz maglu iskuse život čoveka. Ceo Moj narod popuštapod Mojim imenom i niko nikada ne ustaje da Mi se otvoreno suprotstavi. Zahvaljujući radu anđela, čovek prihvata Moje ime i svi su usred toka Moga dela. Svet se ruši! Vavilon je paralisan! O, religiozni svete! Kako ga ne bi mogla uništiti Moja vlast na zemlji? Ko se i dalje usuđuje da se buni protiv mene i protivi Mi se? Pisari? Svaki verski službenik? Vladari i vlasti na zemlji? Anđeli? Ko ne slavi savršenstvo i punoću Moga tela? Među svim narodima, ko ne peva hvalospeve o Meni bez prestanka, ko nije uvek srećan? Ja živim u postojbini velike crvene aždaje, ali Me to ne nagoni da zadrhtim od straha niti da pobegnem, jer su svi njeni ljudi već počeli da je se gnušaju. Nikada ništa nije izvršilo svoju „dužnost“ pred aždajom radi same aždaje; umesto toga, sve stvari postupaju kako im odgovara i svaka ide svojim putem. Kako ne bi mogle da propadnu zemlje na zemaljskoj kugli? Kako ne bi mogle da se sruše zemlje na zemaljskoj kugli? Kako Moj narod ne bi mogao da se veseli? Kako ne bi mogao da peva od radosti? Je li to čovekovo delo? Je li to ljudskih ruku delo? Čoveku sam dao koren postojanja i opskrbio ga materijalnim stvarima, ali je on nezadovoljan trenutnim prilikama i traži da uđe u Moje carstvo. Međutim, kako bi tako lako mogao ući u Moje carstvo, a da ne plati cenu, nespreman da ponudi svoju nesebičnu odanost? Umesto da od čoveka išta iznuđujem, Ja mu postavljam zahteve kako bi se Moje carstvo na zemlji ispunilo slavom. Čoveka sam usmeravao sve do današnjeg doba, on postoji u ovom stanju i živi usred vođstva Moje svetlosti. Da nije tako, ko bi od ljudi na zemlji znao sopstvene izglede? Ko bi razumeo Moje namere? Svojim zahtevima prema čoveku Ja pridodajem Svoju opskrbu; nije li to u skladu sa zakonima prirode?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 22. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 63

Unutar carstva, bezbrojni elementi stvaranja počinju da oživljavaju i da iznova stiču životnu snagu. Usled promena u stanju zemlje, granice među pojedinim zemljama takođe počinju da se pomeraju. Prorekao sam da će, kada se zemlja od zemlje razdvoji i zemlja sa zemljom spoji, to biti vreme kada ću sve narode razbiti u paramparčad. U tom trenutku ću obnoviti celokupno stvaranje i iznova izdeliti čitavu vaseljenu, dovodeći je time u red i pretvarajući staro u novo – to je Moj plan i to su Moja dela. Kada se sve zemlje i svi narodi sveta vrate pred Moj presto, uzeću sve izobilje neba i razdeliti ga ljudskom svetu, tako da će, zahvaljujući Meni, taj svet plivati u izobilju kakvog nigde nema. Ali, sve dok stari svet bude postojao, bacaću Svoj bes na njegove zemlje, otvoreno objavljivati Svoje upravne odluke širom vaseljene i obasipati grdnjom svakoga ko ih prekrši.

Dok Svoje lice okrećem kako bih se obratio vaseljeni, celokupno čovečanstvo čuje Moj glas, a potom i vidi sva dela koja sam širom vaseljene obavio. Oni koji se Mojim namerama protive, odnosno, oni koji Mi se delima ljudskim suprotstavljaju, biće izloženi Mojoj grdnji. Uzeću mnogobrojne zvezde sa nebesa i iznova ih napraviti i, zahvaljujući Meni, sunce i mesec će se obnoviti – nebesa neće više biti ono što su bila, a mnoštvo stvari na zemlji biće obnovljeno. Sve će se dovršiti kroz Moje reči. Mnoge zemlje unutar vaseljene biće ponovo podeljene i zamenjene Mojim carstvom, tako da će sadašnje zemlje zauvek nestati i sve će postati carstvo koje se Meni klanja; sve zemlje sveta biće uništene i prestaće da postoje. Od svih ljudskih bića u vaseljeni, svako ko pripada đavolu biće istrebljen, a svako ko se Sotoni klanja biće oboren Mojim razbuktalim ognjem – to jest, izuzev onih koji su sada zahvaćeni bujicom, sve ostalo će biti pretvoreno u prah i pepeo. Kada izgrdim mnoge narode, oni iz sveta religije će se, u manjoj ili većoj meri, vratiti u Moje carstvo, osvojeni Mojim delima, jer će oni dotad već videti dolazak Svetoga koji će jahati na belom oblaku. Svi će ljudi biti podeljeni po vrstama i primiće grdnje srazmerne svojim postupcima. Svi oni koji su ustali protiv Mene stradaće; a što se tiče onih čija dela na zemlji nisu uključivala Mene, oni će, zahvaljujući načinu na koji su se oslobodili, nastaviti da bivstvuju na zemlji pod upravom Mojih sinova i Mog naroda. Otkriću se bezbrojnim narodima i bezbrojnim zemljama, Svojim glasom oglasiću se na zemlji i objaviti da je Moje veliko delo dovršeno, tako da ga celo čovečanstvo može videti vlastitim očima.

Dok Moj glas postaje sve snažniji, Ja takođe posmatram i stanje vaseljene. Putem Mojih reči, bezbrojni elementi stvaranja iznova nastaju. Nebo se menja baš kao i zemlja. Ljudski rod je izložen u svom prvobitnom obliku, i polako se svaka osoba odvaja prema svojoj vrsti i nesvesno pronalazi put povratka u okrilje svoje porodice. To će Me silno obradovati. Ništa Me više ne ometa, Moje veliko delo neprimetno biva dovršeno i svi bezbrojni elementi stvaranja bivaju preobraženi. Kada sam stvarao svet, sve sam stvari oblikovao prema njihovoj vrsti, svrstavajući sve oblikovane stvari zajedno s drugim stvarima njihove vrste. Pošto se Moj plan upravljanja bliži kraju, vratiću stvaranje u pređašnje stanje; iz korena ću sve promeniti i vratiti u stanje u kome je prvobitno i bilo, tako da će se sve vratiti u okrilje Mog plana. Došlo je vreme! Uskoro će se ostvariti i poslednja etapa Mog plana. Ah, nečisti stari svete! Zasigurno ćeš pasti pod Mojim rečima! Zasigurno ćeš, prema Mom planu, biti sveden na ništavilo! Ah, bezbrojni elementi stvaranja! Svi ćete dobiti novi život unutar Mojih reči – imaćete svoga Suverena! Ah, čisti i neokaljani novi svete! Svakako ćeš oživeti u Mojoj slavi! Ah, Goro Sionska! Ne ćuti više – vratio sam se slavodobitno! Iz središta stvaranja, pomno ispitujem celu zemlju. Na zemlji je čovečanstvo započelo novi život i steklo novu nadu. Ah, narode Moj! Kako da ponovo ne oživite unutar Moje svetlosti? Kako da ne skačete od radosti Mojom rukom vođeni? Zemlje kliču od radosti, vode huče od veselog smeha! Ah, vaskrsli Izraele! Kako da ne osetiš ponos zbog Mog predodređenja? Ko je plakao? Ko je jadikovao? Stari Izrael je prestao da postoji, a današnji se Izrael uzdigao, uspravan i ka visinama sveta ustremljen, ustao je u srcima celog ljudskog roda. Današnji Izrael će kroz Moj narod sigurno dosegnuti do izvora postojanja! Ah, mrski Egipte! Sigurno Mi više ne prkosiš? Kako možeš iskoristiti Moju milost i pokušati da izbegneš Moju grdnju? Kako možeš da ne postojiš unutar Moje grdnje? Svi koje volim sigurno će živeti večno, a sve one koji Mi se protive zasigurno ću doveka grditi. Jer ja sam ljubomorni Bog i neću olako poštedeti ljude zbog svega što su uradili. Nadziraću celu zemlju i, kada se na Istoku sveta pojavim sa svom Svojom pravednošću, veličanstvom, gnevom i grdnjom, otkriću Sebe bezbrojnim mnoštvima ljudi!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 26. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 64

Kada anđeli sviraju veličajući Me, to ne može a da ne pobudi Moje saosećanje prema čoveku. Moje je srce trenutno ispunjeno tugom i ne mogu da se oslobodim ove bolne emocije. U radosti i tuzi rastanka od čoveka, a zatim ponovnog susreta sa njim, nismo u stanju da razmenimo osećanja. Razdvojeni gore na nebu i dole na zemlji, retki su trenuci kada čovek i Ja možemo da se sretnemo. Ko se može osloboditi nostalgije za nekadašnjim osećanjima? Ko može da prestane da se priseća prošlosti? Ko se ne bi nadao nastavku osećanja iz prošlosti? Ko ne bi čeznuo za Mojim povratkom? Ko ne bi čeznuo za Mojim ponovnim susretom sa čovekom? Moje srce je duboko uznemireno, a čovekov duh je duboko zabrinut. Iako slični duhom, ne možemo često da budemo zajedno i ne možemo često da se viđamo. Tako je život celog ljudskog roda ispunjen tugom i manjka mu životne energije, jer je čovek oduvek žudeo za Mnom. Kao da su ljudska bića predmeti oboreni sa neba; dozivaju Moje ime na zemlji, podižući sa zemlje svoj pogled ka Meni – ali kako mogu pobeći iz čeljusti proždrljivog vuka? Kako mogu da se oslobode njegovih pretnji i iskušenja? Kako ljudska bića mogu da se ne žrtvuju radi pokornosti uređenju Moga plana? Kada oni glasno preklinju, Ja od njih okrećem Svoje lice, jer više ne mogu da podnesem da to gledam; ali kako ne bih čuo njihove plačne vapaje? Ispraviću nepravde ljudskog sveta. Obaviću Svoje delo Sopstvenim rukama širom sveta, zabranjujući Sotoni da ponovo naudi Mom narodu, zabranjujući neprijateljima da ponovo čine šta im je volja. Postaću Car na zemlji i premestiću tamo Svoj presto, primoravajući sve Svoje neprijatelje da padnu ničice i preda Mnom ispovede svoje zločine. U Svojoj tuzi, pomešanoj s besom, nogama ću sravniti celu vaseljenu, ne štedeći nikoga, i ubacujući užas u srca Svojih neprijatelja. Celu zemlju ću pretvoriti u ruševine, a Svoje neprijatelje ću oboriti u te ruševine, da nadalje više ne kvare ljudski rod. Moj plan je već utvrđen i niko, ko god da je u pitanju, ne sme da ga promeni. I dok lutam u veličanstvenom stilu iznad vaseljene, ceo ljudski rod će biti obnovljen i sve će ponovo oživeti. Čovek više neće plakati, više Me neće dozivati upomoć. Tada će se Moje srce radovati, a ljudi će se u slavlju Meni vratiti. Cela vaseljena, od vrha do dna, ushićeno će se okretati…

Danas, među narodima sveta, obavljam delo koje sam Sebi zadao da ostvarim. Krećem se među ljudskim rodom, obavljajući celokupno delo u okviru Svoga plana, i svi ljudi razbijaju razne narode u skladu sa Mojim namerama. Ljudi na zemlji su usmerili svoju pažnju na sopstveno odredište, jer se taj dan zaista bliži i anđeli se oglašavaju svojim trubama. Više neće biti nikakvih odlaganja i sve stvoreno će tada početi da pleše ushićeno. Ko svojom voljom može da pomeri Moj dan? Stanovnik zemlje? Ili zvezde na nebu? Ili anđeli? Kada izjavim da započinjem spasenje izraelskog naroda, Moj dan pritiska ceo ljudski rod. Svi ljudi se plaše povratka Izraela. Kada se Izrael vrati, biće to dan Moje slave, a biće i dan kada se sve menja i obnavlja. I dok se pravedni sud neminovno približava celoj vaseljeni, sve ljude obuzima stid i strah, jer u ljudskom svetu za pravednost nisu čuli. Kada se Sunce pravednosti pojavi, Istok će biti obasjan, a zatim će sa svoje strane obasjati celu vaseljenu, dopirući do svakoga. Ako čovek zaista može da sprovede Moju pravednost, čega bi se onda mogao plašiti? Ceo Moj narod iščekuje dolazak Moga dana, svi oni čeznu za dolaskom Moga dana. Čekaju da sprovedem odmazdu celom ljudskom rodu i da uredim odredište ljudskog roda u Svojoj ulozi Sunca pravednosti. Moje carstvo se oblikuje iznad cele vaseljene, a Moj presto ima moć u srcima stotina miliona ljudi. Uz pomoć anđela, Moje veliko postignuće će se uskoro ostvariti. Svi Moji sinovi i ceo Moj narod željno iščekuju Moj povratak, žudeći da se Ja ponovo susretnem sa njima, da se više nikada ne razdvojimo. Kako bi brojni stanovnici Moga carstva mogli da ne jure u susret jedni drugima radosno slaveći to što postojim zajedno sa njima? Može li ovo biti ponovni susret za koji ne treba platiti cenu? Ja sam cenjen u očima svih ljudi, Ja sam proglašen rečima svih. Štaviše, kada se vratim, pobediću sve neprijateljske snage. Došlo je vreme! Pokrenuću Svoje delo, vladaću kao Car među ljudima! Ja sam na tački povratka! I samo što nisam otišao! Tome se svi nadaju, to je ono što žele. Dozvoliću celom ljudskom rodu da vidi dolazak Moga dana i svi oni će s radošću poželeti dobrodošlicu Mom danu!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 27. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 65

Na dan kada su sve stvari vaskrsle, došao sam među ljude i sa njima sam proveo divne dane i noći. Jedino u tom trenutku čovek oseti malo od Moje pristupačnosti, a kako njegova interakcija sa Mnom postaje učestalija, on vidi ponešto od onoga što Ja imam i što jesam – pa shodno tome, stiče određeno znanje o Meni. Među svim ljudima, Ja podižem Svoju glavu i gledam, i svi Me vide. Ipak, kada katastrofa zadesi svet, oni odmah postaju zabrinuti, a Moj lik nestaje iz njihovih srca; uspaničeni dolaskom katastrofe, oni ne obraćaju pažnju na Moje pouke. Mnogo godina sam išao među ljudima, a oni su uvek ostajali nesvesni i nikada Me nisu spoznali. Danas im to govorim Svojim ustima da bi ljudi možda došli pred Mene kako bi nešto primili od Mene, međutim, oni se, ipak, drže podalje od Mene i stoga Me ne spoznaju. Kada Svojim koracima pređem vaseljenu i stignem do rubova zemlje, čovek će početi da razmišlja o sebi i svi ljudi će Mi doći, pokloniće se preda Mnom i obožavaće Me. Biće to dan kada ću steći slavu, dan Mog povratka, kao i dan Mog odlaska. Sada sam započeo Svoje delo među čitavim ljudskim rodom, zvanično sam se zaputio kroz celu vaseljenu da kraju privedem Svoj plan upravljanja. Od ovog trenutka pa nadalje, svako ko nije oprezan izlaže se opasnosti da ga preplavi nemilosrdna grdnja, a to bi se moglo dogoditi u svakom trenu. To nije stoga što sam bezdušan; već to predstavlja korak Mog plana upravljanja; sve mora da se odvija u skladu sa koracima Mog plana i nijedan čovek to ne može da promeni. Kada zvanično započnem Svoje delo, svi ljudi se kreću shodno Mom pokretu, pa tako ljudi širom vaseljene upošljavaju sebe u korak sa Mnom, celom vaseljenom vlada „ogromno ushićenje“, dok Ja čoveka podstičem da ide napred. Kao rezultat toga, veliku crvenu aždaju dovodim u stanje pomame i zbunjenosti i ona služi Mom delu; i uprkos tome što nije voljna, nije u stanju da sledi sopstvene želje, već joj ne preostaje ništa drugo nego da se pokori Mojoj kontroli. U svim Mojim planovima, velika crvena aždaja je Moj kontrast, Moj neprijatelj, kao i Moj sluga; budući da je takva, nikada nisam ublažio Svoje „zahteve“ prema njoj. Prema tome, završna etapa dela Mog ovaploćenja dovršava se u aždajinom domu. Na ovaj način, velika crvena aždaja znatno više može da za Mene pravilno obavlja službu, posredstvom koje ću je Ja osvojiti i dovršiti Svoj plan. Dok Ja delam, svi anđeli sa Mnom kreću u odlučujuću bitku, rešeni da udovolje Mojim namerama u toj završnoj etapi, tako da Mi se ljudi na zemlji predaju poput anđela i nemaju želju da Mi se protive i ne čine ništa čime bi Me izdali. Ovo su pogonske sile Mog dela širom vaseljene.

Svrha i značaj Mog dolaska među ljude jeste u tome da spasim ceo ljudski rod, da ceo ljudski rod vratim u Svoj dom, da ponovo ujedinim nebo sa zemljom i nateram čoveka da prenese „signale“ između neba i zemlje, jer to je suštinska uloga čoveka. U vreme kada sam stvorio ljudski rod, sve stvari sam mu bio pripremio, a kasnije sam ljudskom rodu dozvolio da, prema Mojim zahtevima, dobije bogatstva koja sam mu dao. Prema tome, kažem da je upravo pod Mojim vođstvom ceo ljudski rod stigao do današnjeg dana. I sve to je Moj plan. Među celim ljudskim rodom, bezbroj ljudi postoji pod zaštitom Moje ljubavi, a bezbroj njih živi pod grdnjom Moje mržnje. Iako Mi se svi ljudi mole, ipak nisu u stanju da promene svoje sadašnje životne prilike; kada jednom izgube nadu, mogu jedino da prirodi prepuste da ide svojim tokom i da prestanu da se bune protiv Mene, jer to je sve što čovek može da postigne. Kada je reč o stanju čovekovog života, čovek tek treba da pronađe stvarni život, još uvek nije prozreo nepravdu, pustoš i bedne uslove u svetu – pa tako, da nije bilo katastrofe, većina ljude bi i dalje bila u zagrljaju majke prirode, i dalje bi bila zaokupljena ukusima „života“. Nije li to stvarnost sveta? Nije li ovo glas spasenja kojim govorim čoveku? Zašto Me, među ljudskim rodom, niko nikada nije zaista voleo? Zašto Me čovek voli jedino onda kad se nađe usred grdnje i kušnji, a niko Me ne voli dok je pod Mojom zaštitom? Mnogo puta sam Svojom grdnjom darivao ljudski rod. Oni je pogledaju, a zatim je zanemare, u tom trenutku je ne proučavaju niti o njoj razmišljaju, pa se stoga na čoveka jedino spušta nemilosrdni sud. Ovo je samo jedan od Mojih metoda delovanja, ali je on, ipak, radi toga da se čovek promeni i da se navede da Me voli.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 29. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 66

Ja vladam u carstvu i, povrh toga, vladam u celoj vaseljeni; Ja sam ujedno i Car carstva i Gospodar vaseljene. Od ovog trenutka pa nadalje, okupiću sve one koji nisu izabrani i započeću Svoje delo među neznabošcima, i objaviću svoje upravne odluke celoj vaseljeni, kako bih se uspešno upustio u sledeći korak Svog dela. Koristiću grdnju da proširim Svoje delo među neznabošcima, odnosno, upotrebiću silu protiv svih onih koji su neznabošci. Naravno, ovo delo će se obavljati u isto vreme kad i Moje delo među izabranima. Kada Moj narod bude zavladao i vladao zemljom, biće to i dan kada su svi ljudi na zemlji osvojeni i, štaviše, biće to trenutak kad ću Ja počinuti – i tek tada ću se pojaviti svima onima koji su bili osvojeni. Pojavljujem se svetom carstvu, a Sebe skrivam od zemlje prljavštine. Svi koji su osvojeni i koji su preda Mnom postali pokorni u stanju su da sopstvenim očima vide Moje lice i da sopstvenim ušima čuju Moj glas. Ovo je blagoslov onih koji su rođeni tokom poslednjih dana, ovo je blagoslov koji sam Ja unapred odredio i to ne može da promeni nijedan čovek. Danas delujem na ovaj način radi dela budućnosti. Sva Moja dela su međusobno povezana, u svima njima postoje poziv i odgovor: nikada nijedan korak nije iznenada zastao i nikada nijedan korak nije izveden nezavisno od drugih. Zar nije tako? Nije li delo prošlosti temelj za delo današnjice? Nisu li reči iz prošlosti prethodnica rečima današnjice? Nisu li koraci prošlosti poreklo koraka današnjice? Kada zvanično razvijem svitak, u tom času ljudi širom vaseljene dobijaju grdnju, tada su ljudi širom vaseljene podvrgnuti kušnjama i to je vrhunac Moga dela; svi ljudi žive na zemlji bez svetlosti i svi ljudi žive usred pretnji koje predstavlja njihovo okruženje. Drugim rečima, to je život koji čovek nije nikada doživeo od vremena postanja sve do današnjeg dana i kroz vekove niko nije nikada „uživao“ u ovakvom životu, pa stoga kažem da sam obavio delo koje nikada ranije nije bilo obavljeno. Ovo je pravo stanje stvari i ovo je unutrašnji smisao. Budući da se celom ljudskom rodu bliži Moj dan, budući da ne deluje kao da je on daleko već je tu pred čovekovim očima, ko se zbog toga ne bi uplašio? I ko se time ne bi oduševio? Prljavi grad Vavilon konačno je došao do svog kraja; čovek se ponovo susreo sa sasvim novim svetom, a nebo i zemlja su promenjeni i obnovljeni.

Kada se pojavim svim zemljama i svim narodima, na nebu se uskovitlaju beli oblaci i obavijaju Me. Isto tako, ptice na zemlji pevaju i plešu od radosti za Mene, uzdižući do vrhunca atmosferu na zemlji i čineći da sve stvari na zemlji ožive, da više ne „plutaju lagano naniže“, već da umesto toga žive u atmosferi životne snage. Kada sam među oblacima, čovek nejasno zapaža Moje lice i Moje oči i u tom trenu se oseti pomalo uplašeno. U prošlosti je u legendama čuo istorijska navođenja o Meni, pa shodno tome u Mene tek polovično veruje, a polovično je sumnjičav. On ne zna gde sam Ja, pa ni to koliko je veliko Moje lice – da li je široko kao more ili bezgranično poput zelenih pašnjaka? Ove stvari niko ne zna. Tek kada danas vidi Moje lice u oblacima, čovek oseti da sam Ja iz legende stvaran i time postaje malo naklonjeniji prema Meni, a jedino zbog Mojih dela njegovo divljenje prema Meni postaje neznatno veće. Međutim, čovek Me i dalje ne spoznaje i samo vidi jedan deo Mene u oblacima. Nakon toga, Ja pružam Svoje ruke i pokazujem ih čoveku. Čovek je zapanjen, rukama prekriva usta, duboko uplašen da će ga Moja ruka pokositi, pa svom divljenju pridodaje i malo straha. Na svakom Mom pokretu čovek čvrsto zadržava svoj pogled, duboko uplašen da ću ga oboriti ako ne bude vodio računa – ipak, Mene ne sputava činjenica da Me čovek posmatra i nastavljam da obavljam delo na Svojim rukama. Samo zbog svih dela koja obavljam, čovek prema Meni iskazuje određenu naklonost, pa tako postepeno dolazi pred Mene da se sa Mnom udruži. Kada se čoveku otkrijem u potpunosti, on će videti Moje lice i od tada se od čoveka više neću skrivati niti mu se činiti nejasnim. Širom vaseljene, javno ću se pojaviti svim ljudima, a svi oni koji su od krvi i mesa videće sva Moja dela. Svi oni koji su od duha zasigurno će živeti spokojno u Mom domu, i zasigurno će uživati u divnim blagoslovima zajedno sa Mnom. Svi oni do kojih Mi je stalo zasigurno će izbeći grdnju i sigurno će izbeći bol duha i agoniju tela. Pojaviću se javno svim narodima, vladaću i držati vlast, tako da miris leševa više neće prožimati vaseljenu; umesto toga, celim svetom će se širiti Moj oštar miris, jer Moj dan se bliži, čovek se budi, sve na zemlji je u redu, a dani opstanka zemlje više ne postoje, jer Ja sam stigao!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 29. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 67

Ispuniću nebeski svod pojavnim oblicima Svojih postupaka i navešću sve na zemlji da padne ničice pod Mojom silom, te ću tako sprovesti Svoj plan „globalnog jedinstva“ i ostvariti tu Svoju želju, tako da čovečanstvo više neće „tumarati unaokolo“ po zemljinom šaru, već će bez odlaganja pronaći prikladno odredište. Na svaki način razmišljam o ljudskom rodu, navodeći sve ljude da uskoro počnu da živi u zemlji mira i sreće, da im dani života više ne budu tužni i pusti, i da Moj plan ne propadne na zemlji. Pošto čovek postoji tamo, Svoju ću državu izgraditi na zemlji, jer je jedan deo pojavnosti Moje slave upravo na zemlji. Gore, na nebu, Svoj ću grad lepo urediti i napraviti tako da i gore i dole sve bude novo. Od svega što postoji iznad i ispod neba napraviću jednu celinu, tako da će se sve stvari na zemlji sjediniti sa onima na nebu. To je Moj plan; to je ono što ću postići u poslednjem dobu – neka se niko ne meša u ovaj deo Mog posla! Širenje Mog dela među neznabožačkim narodima predstavlja poslednju etapu Mog dela na zemlji. Niko ne može da zamisli delo koje ću obaviti i zbog toga su ljudi prilično zbunjeni. Pošto sam veoma zaokupljen Svojim delom na zemlji, ljudi koriste priliku da se „glupiraju“. Da bih sprečio njihovu preteranu neobuzdanost, najpre sam ih podvrgnuo Svojoj grdnji, kako bi izdržali da budu dovedeni u red unutar ognjenog jezera. To je jedan korak Mog dela i Ja ću iskoristiti moć ognjenog jezera da ga ostvarim; drugačije ne bih mogao da obavim Svoj posao. Učiniću da se ljudska bića širom vaseljene predaju pred Mojim prestolom, podeliću ih u različite kategorije u skladu s Mojim sudom, razvrstaću ih prema tim kategorijama i, dalje, na njihove porodice, tako da će svi ljudi prestati da se bune protiv Mene, već će umesto toga zauzeti uredan i pravilan raspored prema kategorijama koje sam imenovao – neka se niko ne kreće nasumično! U čitavoj vaseljeni stvorio sam nova dela; u čitavoj vaseljeni, svi su ljudi ošamućeni i nemi pred Mojom iznenadnom pojavom, njihovi horizonti su uveliko prošireni Mojim otvorenim pojavljivanjem. Zar danas nije baš tako?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 43. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 68

Širim Svoje delo među neznabožačkim narodima. Moja slava plamti širom vaseljene; svi zvezda-zvezda-tačka-tačka narodi u sebi nose volju Moju, sve ih vodi ruka Moja i svi obavljaju zadatke koje sam im Ja dodelio. Od ovog trena pa nadalje, Ja ulazim u novo doba i sve ljude uvodim u novi svet. Kad sam se vratio u Svoju „domovinu“, započeo sam sa ostvarenjem još jedne etape Mog prvobitnog plana, kako bi Me čovek još bolje upoznao. Ja vaseljenu posmatram kao celinu i vidim da^[a] je pravi trenutak za Moje delo, te stoga žurim da nad čovekom obavim Svoje novo delo. Ovo je, na kraju krajeva, novo doba, i Ja sam doneo novo delo kako bih još više novih ljudi uveo u novo doba i odbacio još više onih koje treba da izgnam. U zemlji velike crvene aždaje izvršio sam etapu dela koju ljudska bića ne mogu da pojme, usled čega su se oni zanjihali na vetru, te je mnogo njih tiho otplovilo s vihorom. Uistinu, ovo je „gumno“ koje nameravam da raščistim; za time čeznem, a takav je i Moj plan. Jer mnogo se zlikovaca tu ušunjalo dok sam Ja radio, ali Mi se ne žuri da ih oteram. Umesto toga, rasteraću ih kad za to dođe vreme. Tek posle toga ću biti izvor života, dopuštajući onima koji Me iskreno ljube da od Mene prime plod smokvinog stabla i miomiris ljiljana. U zemlji u kojoj Sotona privremeno obitava, zemlji prašine, više nema čistog zlata. Samo je pesak ostao. I zato, usled ovih okolnosti, Ja obavljam ovu etapu Svog dela. Treba da znaš da je ono što dobijam čisto, oplemenjeno zlato, a ne pesak. Kako zlikovci mogu da ostanu u kući Mojoj? Kako da dozvolim lisicama da budu paraziti u Mom raju? Na sve moguće načine nastojim da ih isteram. Dok se volja Moja ne otkrije, niko ne može biti svestan onoga što ću učiniti. Koristeći tu priliku, Ja teram te zlikovce i primoravam ih da odu od Mene. Tako Ja postupam sa zlikovcima, ali će ipak doći dan da oni obave službu za Mene. Čovekova želja za blagoslovima previše je jaka; stoga okrećem Svoje telo i neznabošcima pokazujem Svoju veličanstvenu pojavu, tako da svi ljudi mogu da žive u svom svetu i sami sebi sude, dok Ja za to vreme govorim reči koje treba da izgovorim i snabdevam ljude onim što im treba. Kad se ljudi budu dozvali pameti, Ja ću tad već odavno završiti sa širenjem Svog dela. Tada ću saopštiti volju Svoju ljudima i započeti drugi deo Svog dela nad ljudima, dopuštajući svim ljudima da Me u stopu slede kako bi se uskladili sa Mojim delom, i dopuštajući im da čine sve što je u njihovoj moći da zajedno sa Mnom učine delo koje moram obaviti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Odjek sedam gromova – proricanje da će se jevanđelje carstva proširiti na celu vaseljenu“

a. Izvorni tekst ne sadrži izraz „vidim da“.

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 69

Niko ne veruje da će videti slavu Moju, niti ih ja na to primoravam, već radije sklanjam slavu Moju od ljudi i odnosim je na drugi svet. Kad se ljudi ponovo budu pokajali, tada ću uzeti slavu Moju i pokazati je još većem broju ljudi od vere. To je načelo po kojem delam. Jer, postoji trenutak kad slava Moja napušta Hanan, a postoji i trenutak kada slava Moja napušta odabrane. Osim toga, postoji i trenutak kada slava Moja napušta celu zemlju, zbog čega ona počinje da bledi i tone u tminu. Čak ni zemlja hananska neće videti Sunčevu svetlost; svi ljudi će izgubiti veru, ali niko od njih ne može podneti da napusti miomiris zemlje hananske. Tek pošto budem ušao u novo nebo i novu zemlju, uzeću drugi deo slave Moje i pokazaću je najpre u zemlji hananskoj, i tada će tračak svetla zasijati po celoj zemlji, utonuloj u mrklu noć, i cela zemlja će zasvetleti, a ljudi širom zemlje moći će da crpe snagu iz siline tog svetla, te će slava Moja moći da raste i ukaže se nanovo svakom narodu; i ceo ljudski rod shvatiće tada da sam davno došao u ljudski svet i da sam davno slavu Moju doneo iz Izraela na Istok; jer slava moja sija sa istoka i u današnji dan je doneta iz Doba blagodati. No, iz Izraela sam Ja pošao i odatle sam stigao na Istok. Tek kad zabeli svetlost sa Istoka, tama koja je zahvatila Zemlju počeće da se pretvara u svetlo, i tek tada će čovek spoznati da sam davno otišao iz Izraela i da se nanovo uzdižem na Istoku. Pošto sam već jednom sišao u Izrael i potom iz njega otišao, ne mogu se opet roditi u Izraelu, jer Moje delo rukovodi celom vaseljenom i, štaviše, munja seva pravo od Istoka ka Zapadu. Iz tog razloga sam sišao na Istok i doneo Hanan narodima Istoka. Narode iz celog sveta dovešću u zemlju hanansku, te stoga nastavljam da u zemlji hananskoj izgovaram reči kojima upravljam celom vaseljenom. U ovom trenutku, izuzev Hanana, svetla nema nigde na celoj zemlji, a svim ljudima preti opasnost od gladi i hladnoće. Svoju slavu sam podario Izraelu a onda sam je uzeo, i time narod Izraela i ceo ljudski rod doveo na Istok. Sve sam ih doveo do svetla da bi mogli da se ponovo ujedine i povežu sa njim, i da više ne moraju tragati za njim. Svima koji traže dopustiću da opet vide svetlo i da vide slavu koju sam imao u Izraelu; dopustiću im da vide da sam među ljude davno sišao na belom oblaku, dopustiću im da vide bezbroj oblaka belih i plodove u njihovim raskošnim grozdovima, a povrh toga, dopustiću im da vide Jahvea, Boga Izraela. Dopustiću im da pogledaju u jevrejskog Učitelja, dugo iščekivanog Mesiju, i punu pojavu Mene, koju su kraljevi progonili kroz vekove. Činiću nad celom vaseljenom i učiniću veliko delo, otkrivajući ljudima u poslednjim danima svu slavu Moju i sva dela Moja. Svoju veličanstvenu pojavu ću pokazati u punoj veličini onima koji su Me mnogo godina čekali, onima koji su čeznuli da siđem na belom oblaku, Izraelu koji je čeznuo da se opet ukažem, i celom čovečanstvu koje Me progoni, tako da će svi znati da sam davno uzeo slavu Svoju i doneo je na Istok i da ona više nije u Judeji. Jer poslednji su dani već nastupili!

U celoj vaseljeni Ja činim Svoje delo, a na Istoku gromoglasni udari čuju se neprestano, tresući sve nacije i sve veroispovesti. Moj glas je ono što je sve ljude dovelo u sadašnjost. Ja činim da svi ljudi budu osvojeni Mojim glasom, da upadnu u ovaj tok i da se preda Mnom predaju, jer sam odavno celoj zemlji oduzeo slavu Svoju i nanovo je objavio na Istoku. Ko ne čezne da vidi slavu Moju? Ko nestrpljivo ne čeka Moj povratak? Ko ne žudi za ponovnom pojavom Mojom? Ko ne vapi za divotom Mojom? Ko ne bi izašao na svetlo? Ko ne bi gledao u bogatstva Hanana? Ko ne čezne za povratkom Spasitelja? Ko ne obožava Njega, čija je moć silna? Glas Moj proširiće se zemljom; staću pred Svoj izabrani narod i izgovoriću im još reči, poput silnog groma koji potresa planine i reke. Svoje reči govorim celoj vaseljeni i ljudskom rodu. Stoga su reči iz usta Mojih postale čovekovo blago, i svi ljudi cene Moje reči. Munja seva od Istoka pa sve do Zapada. Moje su reči takve da čovek ne želi da ih se odrekne i ujedno ih smatra nedokučivim, ali im se sve više raduje. Poput tek rođenog deteta, svi ljudi su zadovoljni i veseli, dok slave Moj dolazak. Posredstvom Svog glasa, sve ljude ću dovesti preda Se. Počev od tad, zvanično ću stupiti u ljudski rod tako da će oni početi da Me obožavaju. Slavom kojom zračim i rečima iz usta Svojih, učiniću tako da svi ljudi dođu preda Me i vide da munja seva od Istoka i da sam sišao i na „Maslinovu goru“ Istoka. Videće da sam na zemlji već odavno, ne više kao jevrejski Sin već kao Munja Istoka. Jer Ja sam odavno vaskrsao i napustio ljude, a onda sam se u slavi ponovo pojavio među njima. Ja sam Onaj koji je obožavan bezbroj doba pre sadašnjeg, a Ja sam i odojče koje je narod Izraela napustio bezbroj doba pre sadašnjeg. Osim toga, Ja sam i preslavni Svemogući Bog sadašnjeg doba! Nek svi dođu pred Moj presto i vide Moju veličanstvenu pojavu, neka čuju Moj glas i vide Moja dela. To je celokupna namera Moja; to je kraj i vrhunac Moga plana, kao i svrha Mog upravljanja: da Me svaki narod obožava, da Me svaki jezik priznaje, da svaki čovek položi svoju veru u Mene i da svi narodi budu Moji podanici!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Odjek sedam gromova – proricanje da će se jevanđelje carstva proširiti na celu vaseljenu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 70

Tokom nekoliko milenijuma čovek je čeznuo da bude svedok dolaska Spasitelja. Čovek je čeznuo da vidi Isusa Spasitelja kako jaše na belom oblaku dok se lično spušta među one koji su čeznuli i žudeli za Njim hiljadama godina. Čovek je takođe čeznuo da se Spasitelj vrati i ponovo sjedini sa njim; drugim rečima, žudeo je da se Isus Spasitelj, koji je hiljadama godina bio odvojen od ljudi, vrati i da još jednom izvrši delo iskupljenja koje je učinio među Jevrejima, da bude saosećajan i pun ljubavi prema čoveku, da oprosti i ponese čovekove grehe, pa čak i da na sebe primi sve ljudske prestupe i tako izbavi čoveka iz greha. Ono za čim čovek čezne jeste da Isus Spasitelj bude isti kao i pre – Spasitelj koji je drag, ljubazan i poštovan, koji se nikada ne srdi na čoveka i nikada mu ne prigovara, već mu prašta i na sebe prima sve čovekove grehe i koji će čak, kao i pre, umreti na krstu radi čoveka. Otkako je Isus otišao, učenici koji su Ga sledili, kao i svi sveci koji su spaseni u Njegovo ime, žarko su čeznuli za Njim i iščekivali Ga. Svi oni koji su spaseni milošću Isusa Hrista u Doba blagodati žudeli su za tim radosnim trenutkom u poslednjim danima kada Isus Spasitelj silazi na belom oblaku da se pojavi pred svim ljudima. Naravno, to je i zajednička želja svih onih koji danas prihvataju ime Isusa Spasitelja. Svi u vaseljeni koji znaju za spasenje Isusa Spasitelja očajnički su čeznuli da Isus Hristos iznenada stigne kako bi ispunio ono što je obećao dok je bio na zemlji: „Doći ću baš kao što sam i otišao.“ Čovek veruje da se, nakon raspeća i vaskrsenja, Isus vratio na nebo na belom oblaku da bi zauzeo svoje mesto sa desne strane Svevišnjeg. Na sličan način Isus će ponovo, na belom oblaku (to je isti onaj oblak koji je Isus uzjahao kada se vratio na nebo), sići među one koji su očajnički čeznuli za Njim hiljadama godina, a imaće jevrejski lik i nosiće jevrejsku odeću. Nakon što se pojavi pred ljudima, On će ih darovati hranom, bujicom žive vode će ih napojiti i živeće među ljudima, pun blagodati i ljubavi, jasan i stvaran. U sve takve predstave ljudi veruju. Pa ipak, Isus Spasitelj to nije učinio; uradio je suprotno od onoga što je čovek zamišljao. Nije stigao među one koji su čeznuli za Njegovim povratkom i nije se pred svim ljudima pojavio jašući na belom oblaku. On je, zapravo, već stigao, ali čovek to ne zna i ostaje neuk. Čovek ga samo besciljno čeka, nesvestan da je On već sišao na „belom oblaku“ (oblaku koji je Njegov Duh, Njegova reč, Njegova celokupna narav i sve što On jeste) i da je sada među grupom pobednika koju će On stvoriti tokom poslednjih dana. Čovek ne zna ovo: Kako Sveti Spasitelj Isus, uprkos svoj Svojoj naklonosti i ljubavi prema čoveku, može da dela u tim „hramovima“ nastanjenim prljavštinom i nečistim duhovima? Iako čovek iščekuje Njegov dolazak, kako bi On mogao da se pojavi pred onima koji jedu meso nepravednika, piju krv nepravednika i nose odeću nepravednika, pred onima koji veruju u Njega ali ga ne spoznaju, i pred onima koji bi stalno da iznude nešto od Njega? Čovek zna samo da je Isus Spasitelj pun ljubavi i prepun saosećanja i da je On žrtva za greh, ispunjen iskupljenjem. Međutim, čovek nije ni svestan da je On Sam Bog, koji je prepun pravednosti, veličanstva, gneva i suda, koji ima autoritet i odiše dostojanstvom. Stoga, iako čovek željno čezne i žudi za povratkom Iskupitelja, i čak svojim molitvama uspeva da gane „Nebesa“, Isus Spasitelj se ne pojavljuje pred onima koji veruju u Njega, ali ga ne spoznaju.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Spasitelj se već vratio na ’belom oblaku’“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 71

Božji plan upravljanja za šest hiljada godina bliži se kraju, a kapija carstva je već otvorena svima koji traže Njegovu pojavu. Draga braćo i sestre, šta čekate? Šta je to što tražite? Čekate li da se Bog pojavi? Tragate li za Njegovim stopama? Kako treba čeznuti za Božjom pojavom! I kako je teško pronaći Božje stope! U dobu kao što je ovo, u svetu kao što je ovaj, šta je to što moramo da učinimo kako bismo svedočili danu Božjeg pojavljivanja? Šta moramo da učinimo kako bismo išli ukorak sa Božjim stopama? Sa pitanjima ove vrste suočavaju se svi oni koji čekaju da se Bog pojavi. Svi ste ih razmatrali u više navrata – ali sa kakvim ishodom? Gde se Bog pojavljuje? Gde su Božje stope? Imate li odgovor? Mnogi ljudi bi ovako odgovorili: „Bog se pojavljuje među svima onima koji Ga slede i Njegove su stope među nama; toliko je jednostavno!“ Svako može da dȃ šablonski odgovor, ali da li razumete šta se podrazumeva pod pojavom Boga ili pod Njegovim stopama? Pojava Boga se odnosi na Njegov dolazak na zemlju kako bi lično obavio Svoje delo. Sa Svojim identitetom i sopstvenom naravi, i na Sebi svojstven način, On se spušta među ljude kako bi sproveo delo otpočinjanja i okončanja jednog doba. Ovakva pojava nije oblik ceremonije. Ona nije znak, slika, čudo, niti neka vrsta velike vizije, a još manje je vrsta religioznog procesa. Ona je realna i stvarna činjenica koju svako može da dodirne i vidi. Ovakva pojava ne događa se tek reda radi niti zbog nekog kratkoročnog poduhvata, već zarad jedne etape dela iz Njegovog plana upravljanja. Božja pojava je uvek ima smisla i uvek je u nekoj vezi sa Njegovim planom upravljanja. Ono što ovde nazivamo pojavom potpuno je drugačije od onih „pojava“ u kojima Bog usmerava, vodi i prosvećuje čoveka. Bog izvodi etapu Svog velikog dela svaki put kada se otkrije. Ovo delo se razlikuje od dela iz svakog drugog doba. Ono je čoveku nezamislivo i on ga nikada nije iskusio. To je delo kojim započinje novo i završava se staro doba, i predstavlja nov i poboljšan oblik dela za spasenje čovečanstva; štaviše, to je delo koje čovečanstvo uvodi u novo doba. To je ono što pojava Boga označava.

Nakon što ste razumeli značenje Božje pojave, kako treba da tražite Božje stope? Nije teško objasniti ovo pitanje: gde god da se Bog pojavi, tamo ćete naći Njegove stope. Takvo objašnjenje zvuči krajnje jednostavno, ali u praksi nije tako lako izvodljivo, jer mnogi ljudi ne znaju gde se Bog pojavljuje, a još manje gde On želi, ili gde bi trebalo da se pojavi. Neki će instinktivno pomisliti da se Bog pojavljuje tamo gde deluje Sveti Duh. Ili veruju da se Bog pojavljuje tamo gde su duhovnici. Ili pak veruju da gde god ima ljudi koji uživaju veliki ugled, tamo se pojavljuje Bog. Na trenutak ostavimo po strani pitanje da li su takva uverenja ispravna ili pogrešna. Da bismo ovo objasnili, najpre moramo imati jasan cilj: mi tragamo za Božjim stopama. Ne tragamo za duhovnicima, a još manje za poznatim ličnostima; u potrazi smo za Božjim stopama. Iz tog razloga, budući da tragamo za Božjim stopama, dužni smo da tražimo Božje namere, Božje reči, Njegove izjave – jer gde god postoje nove reči koje je izgovorio Bog, tamo je Božji glas, a gde god su Božje stope, tamo su Božja dela. Gde god postoji Božji izraz, tamo se Bog pojavljuje, a gde god se Bog pojavljuje, tamo su istina, put i život. Tragajući za Božjim stopama, zanemarili ste reči „Bog je istina, put i život“. I tako, mnogi ljudi, čak i kada prime istinu, ne veruju da su pronašli Božje stope, a još manje priznaju Božju pojavu. Kakva kobna greška! Božja pojava ne može se pomiriti sa čovekovim predstavama, a još manje se Bog može pojaviti po čovekovom nalogu. Bog pravi sopstvene izbore i sopstvene planove kada obavlja Svoje delo; štaviše, On ima sopstvene ciljeve i metode. Koje god delo da obavlja, On nema potrebu da o tome raspravlja sa čovekom niti da traži njegov savet, a još manje da svakoga obaveštava o Svom delu. Ovo je Božja narav, koju, štaviše, svako treba da prizna. Ako želite da svedočite pojavi Boga, da pratite Božje stope, najpre morate da napustite sopstvene predstave. Ne smeš zahtevati da Bog učini ovo ili ono, a još manje treba da Ga smeštaš u sopstvene okvire i ograničavaš Ga na sopstvene predstave. Umesto toga, treba da se zapitate kako bi valjalo da tražite Božje stope, kako da prihvatite Božju pojavu i kako da se pokorite novom Božjem delu: to je ono što čovek treba da uradi. Pošto čovek nije istina i pošto ne poseduje istinu, on treba da traži, da prihvati i da se pokori.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dodatak 1: Pojavom Boga otpočelo je novo doba“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 72

Bez obzira na to da li si Amerikanac, Britanac ili pripadnik bilo koje druge nacionalnosti, treba da izađeš izvan okvira svoje nacije, i da prevazilazeći samoga sebe sagledaš Božje delo iz identiteta stvorenog bića. Na ovaj način, ti nećeš postavljati ograničenja Božjim stopama. To je zato što u današnje vreme mnogi ljudi smatraju da je nemoguće da će se Bog pojaviti u određenom narodu ili među određenim ljudima. Kako je veliki značaj Božjeg dela i kako je važna Božja pojava! Kako oni uopšte mogu da se izmere čovekovim predstavama i razmišljanjem? I zato kažem, treba da prevaziđeš predstave zasnovane na nacionalnosti i etničkoj pripadnosti da bi tražio Božju pojavu. Samo tako nećeš biti sputan sopstvenim predstavama; samo tako ćeš biti dostojan da dočekaš pojavu Boga. U suprotnom, ostaćeš u večnoj tami i nikada nećeš zadobiti Božje odobravanje.

Bog je Bog celokupnog ljudskog roda. On Sebe ne smatra privatnim vlasništvom bilo koje nacije ili naroda, već obavlja Svoje delo onako kako je planirao, ne ograničavajući se ni na koji oblik, naciju ili narod. Možda nikada nisi zamišljao ovaj oblik, ili možda takav oblik poričeš, ili naprosto smatraš kako su nacija u kojoj se Bog otkriva i narod kojem On Sebe otkriva diskriminisani od svih i najzaostaliji na zemlji. Ipak, Bog ima Svoju mudrost. Svojom velikom silom i pomoću Svoje istine i Svoje naravi, On je zaista zadobio grupu ljudi koji dele Njegova gledišta, i grupu ljudi koju je On poželeo da upotpuni – grupu koju je osvojio i koja, izdržavši svakojake kušnje i nevolje i svakojaka progonstva, može da Ga prati do samoga kraja. Cilj Božje pojave, koja nije ograničena ni na koji oblik niti naciju, jeste da Mu omogući da dovrši Svoje delo onako kako ga je planirao. Ovo je isto kao kada se Bog ovaplotio u Judeji: Njegov cilj je bio da dovrši delo raspeća iskupljenjem čitavog ljudskog roda. Ipak, Jevreji su verovali da je nemoguće da Bog to učini i mislili su da je nemoguće da se Bog ovaploti i poprimi oblik Gospoda Isusa. Njihovo „nemoguće“ postalo je osnova na kojoj su osudili Boga i suprotstavili Mu se, što je na kraju dovelo do uništenja Izraela. Danas mnogi ljudi prave sličnu grešku. Oni svom snagom najavljuju skoru pojavu Boga, ali je istovremeno i osuđuju; njihovo „nemoguće“ ponovo ograničava Božju pojavu i smešta je unutar granica njihove mašte. I tako sam video mnoge koji, naišavši na reči Božje, počnu da se divljački i promuklo smeju. Ali da li se ovaj smeh razlikuje od osude i huljenja od strane Jevreja? Niste pobožni u prisustvu istine, a još manje pokazujete čežnju. Sve što radite svodi se na neselektivno proučavanje, te na bezbrižno i nezainteresovano čekanje. Šta možete dobiti od ovakvog učenja i čekanja? Mislite li da će Bog svakog od vas pojedinačno usmeravati? Ako ne možeš da razaznaš Božje izjave, kako si dostojan da svedočiš pojavi Boga? Gde god da se Bog pojavi, tamo se izražava istina i tamo će biti Božji glas. Samo oni koji mogu da prihvate istinu biće u stanju da čuju Božji glas i samo su takvi ljudi dostojni da budu svedoci Božje pojave. Odbaci svoje predstave! Smiri se i pažljivo pročitaj ove reči. Ako čezneš za istinom, Bog će te prosvetiti i razumećeš Njegove namere i Njegove reči. Odbacite svoja mišljenja o „nemogućem“! Što ljudi više veruju da je nešto nemoguće, to je verovatnije da će se to dogoditi, jer se Božja mudrost uzdiže iznad neba, Božje misli su uzvišenije od čovekovih, a Božje delo prevazilazi ograničenja čovekovog mišljenja i njegovih predstava. Što je manje nešto moguće, to je više u njemu istine koja se može tražiti; što više nešto nadilazi čovekove predstave i maštu, to više sadrži Božje namere. Ovo je zato što, bez obzira na to gde se On otkriva, Bog je i dalje Bog i Njegova suština se nikada neće promeniti zbog mesta ili načina Njegove pojave. Božja narav ostaje ista bez obzira na to gde su Njegove stope i ma gde da su Božje stope, On je Bog celokupnog čovečanstva, baš kao što ni Gospod Isus nije samo Bog Izraelaca, već je i Bog svih naroda Azije, Evrope i Amerike, i još više od toga, On je jedini Bog u čitavoj vaseljeni. I zato hajde da tražimo Božje namere i da Njegovu pojavu otkrivamo u Njegovim izjavama, i hajde da idemo ukorak sa Njegovim stopama! Bog je istina, put i život, Njegove reči i Njegova pojava postoje istovremeno, a Njegova narav i Njegove stope sve vreme su otvoreni za čovečanstvo. Draga braćo i sestre, nadam se da Božju pojavu vidite u ovim rečima; stoga se zaputite Njegovim stopama dok koračate napred u novo doba i da dođete na prelepo novo nebo i zemlju koje je Bog pripremio za one koji iščekuju Njegovu pojavu!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dodatak 1: Pojavom Boga otpočelo je novo doba“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 73

Bog ćuti i nikada nam se nije pojavio, ali Njegovo delo nikada nije prestajalo. On ispituje svu zemlju i zapoveda svim stvarima i gleda sve čovekove reči i dela. Svoje upravljanje sprovodi odmerenim koracima i prema Svom planu, nečujno i bez drame, a ipak Njegovi koraci napreduju, jedan po jedan, sve bliže ljudskom rodu, a mesto Njegovog suda se širi vaseljenom brzinom munje, nakon čega se Njegov presto smesta spušta među nas. Kakav je to veličanstven prizor, kakav impozantan i svečan prizor! Kao golub i kao lav koji riče, Duh dolazi među nas. On je mudrost, On je pravednost i veličanstvo i potajno dolazi među nas, noseći autoritet i ispunjen ljubavlju i milošću. Niko nije svestan Njegovog dolaska, niko ne pozdravlja Njegov dolazak, i, štaviše, niko ne zna šta će On učiniti. Čovekov život teče kao i pre, njegovo srce nije drugačije, a dani prolaze kao i obično. Bog živi među nama, kao čovek nalik drugim ljudima, kao jedan od najbeznačajnijih sledbenika i običan vernik. On ima Svoje potrage, Svoje ciljeve; i, štaviše, On ima božanstvo koje ne poseduju obični ljudi. Niko nije primetio postojanje Njegovog božanstva, i niko nije uočio razliku između Njegove suštine i suštine čoveka. Živimo zajedno sa Njim, nesputani i neustrašivi, jer je On u našim očima samo beznačajni vernik. On posmatra svaki naš pokret i sve naše misli i ideje se otkrivaju pred Njim. Niko se ne zanima za Njegovo postojanje, niko ništa ne zamišlja o Njegovoj ulozi i, štaviše, niko ni najmanje ne sumnja u Njegov identitet. Mi samo nastavljamo sa našim potragama, kao da On nema ništa sa nama…

Igrom slučaja, Sveti Duh izražava prolazak reči „kroz“ Njega i iako se to čini veoma neočekivanim, mi to ipak prepoznajemo kao izraz koji dolazi od Boga i spremno ga prihvatamo od Boga. To je zato što, bez obzira na to ko izražava ove reči, sve dok dolaze od Svetog Duha, treba da ih prihvatimo i ne smemo da ih poričemo. Sledeći izraz bi mogao doći preko mene ili preko tebe ili preko nekog drugog. Ko god to bio, sve je to blagodat Božja. Ipak, bez obzira na to ko je u pitanju, možda nećemo obožavati ovu osobu, jer bez obzira na sve, ta osoba nikako ne može biti Bog, niti bismo na bilo koji način izabrali ovakvu običnu osobu da bude naš Bog. Naš Bog je tako veliki i častan; kako bi tako beznačajna osoba mogla zauzeti Njegovo mesto? Štaviše, čekamo da Bog dođe i vrati nas u carstvo nebesko, pa kako bi neko tako beznačajan mogao da bude dorastao tako važnom i teškom zadatku? Ako Gospod ponovo dođe, mora doći na belom oblaku tako da ga vide mnogi. Kako će to biti veličanstveno! Kako je moguće da se On potajno skriva u grupi običnih ljudi?

Pa ipak, ova obična osoba, skrivena među ljudima, obavlja novo delo našeg spasenja. On nam ne nudi nikakva objašnjenja, niti nam govori zašto je došao, već jednostavno obavlja delo koje namerava da uradi odmerenim koracima i prema Svom planu. Njegove reči i izrazi postaju sve češći. Od utehe, ohrabrivanja, podsećanja i upozorenja, do prekora i disciplinovanja; od tona koji je nežan i blag, do reči žestokih i veličanstvenih – sve to daje milost čoveku i uliva u njega strepnju. Sve što On kaže pogađa tajne skrivene duboko u nama; Njegove reči probadaju naša srca, probadaju naš duh i ostavljaju nas ispunjene nepodnošljivim stidom i mi gotovo da ne znamo gde da se sakrijemo. Počinjemo da se pitamo da li nas Bog u srcu ove osobe zaista voli i šta tačno namerava. Možda možemo da budemo vazneseni tek nakon što izdržimo ove patnje? U svojim glavama kalkulišemo… o odredištu na koje ćemo stići i o našoj budućoj sudbini. Ipak, kao i pre, niko od nas ne veruje da je Bog već preuzeo telo da bi obavljao delo među nama. Iako nas je pratio tako dugo, iako nam je već izgovorio toliko reči licem u lice, mi i dalje ne želimo da prihvatimo tako običnog čoveka kao Boga naše budućnosti, a još manje smo voljni da ovoj beznačajnoj ličnosti poverimo kontrolu nad svojom budućnošću i svojom sudbinom. Od Njega dobijamo nepresušnu zalihu žive vode i kroz Njega živimo licem u lice sa Bogom. Ali mi smo samo zahvalni za blagodati Gospoda Isusa na nebu i nikada nismo obraćali pažnju na osećanja ove obične osobe koja je u posedu božanstva. I dalje, kao i ranije, On obavlja Svoje delo ponizno skriven u telu, dajući izraz Svom najdubljem srcu, kao da ne oseća da ga ljudski rod odbacuje, kao da večno prašta čovekovu detinjastost i neznanje i zauvek toleriše to što Ga čovek ne poštuje.

Bez naše spoznaje, ovaj beznačajni čovek nas je vodio iz jednog koraka Božjeg dela u narednе korakе. Prolazimo bezbrojne kušnje, trpimo bezbrojne prekore i smrt nas testira. Učimo o Božjoj pravednoj i veličanstvenoj naravi i uživamo u Njegovoj ljubavi i milosti, počinjemo da shvatamo Božju veliku silu i mudrost, vidimo divotu Božju i gledamo Božju žarku nameru da spase čoveka. Prema rečima ovog običnog čoveka, spoznajemo narav i suštinu Božju, shvatamo Božje namere, spoznajemo priroda-suštinu čoveka i vidimo put ka spasenju i savršenstvu. Njegove reči dovode do toga da „umremo“ i da se „ponovo rodimo“; Njegove reči nam donose utehu, ali nas takođe ostavljaju skrhane krivicom i osećanjem da nešto dugujemo; Njegove reči nam donose radost i mir, ali i beskrajni bol. Nekad smo kao jaganjci na klanju u Njegovim rukama; nekad smo kao zenica oka Njegovog i uživamo u Njegovoj nežnoj ljubavi; nekad smo kao Njegovi neprijatelji i Njegov gnevni pogled nas pretvara u pepeo. Mi smo ljudska rasa koju je On spasio, mi smo crvi u Njegovim očima i mi smo izgubljena jagnjad koju On danonoćno želi da pronađe. On je milostiv prema nama, On nas prezire, On nas podiže, On nas teši i bodri, On nas vodi, On nas prosvećuje, On nas prekoreva i dovodi u red, pa nas čak i proklinje. I noću i danju, On stalno brine o nama, štiti nas i stara se o nama, danju i noću, nikada nas ne napuštajući, već proliva krv Svoga srca zbog nas i plaća svaku cenu zbog nas. U izrazima ovog malog i običnog tela, uživali smo u celosti Boga i videli odredište koje nam je Bog podario. Uprkos tome, sujeta i dalje uznemirava naše srce, a mi još uvek nismo voljni da takvu osobu prihvatimo kao svog Boga. Iako nam je dao toliko mane, toliko toga da uživamo, ništa od ovoga ne može zauzeti Gospodnje mesto u našim srcima. Mi poštujemo poseban identitet i status ove osobe, ali sa velikim oklevanjem. Sve dok On ne otvori svoja usta da zatraži od nas da priznamo da je On Bog, mi nikada nećemo preuzeti na sebe da Ga priznamo za Boga koji će uskoro doći, a koji već dugo dela među nama.

Bog nastavlja svoje izjave, koristeći različite metode i perspektive da nas upozori šta treba da radimo, dok istovremeno daje glas Svom srcu. Njegove reči nose životnu snagu, pokazuju nam put kojim treba da koračamo i omogućavaju nam da shvatimo šta je istina. Počinju da nas privlače Njegove reči, počinjemo da se usredsređujemo na ton i način Njegovog govora i podsvesno počinjemo da se zanimamo za najdublja osećanja ove neupadljive osobe. On bljuje krv Svoga srca obavljajući delo za nas, gubi san i apetit zbog nas, plače zbog nas, uzdiše zbog nas, stenje u bolesti zbog nas, trpi poniženje zarad našeg odredišta i spasenja, a naša obamrlost i buntovništvo cede suze i krv iz Njegovog srca. Ono što On ima i ono što On jeste ne pripada nijednoj običnoj osobi niti to može imati niti steći ijedno iskvareno ljudsko biće. On pokazuje toleranciju i strpljenje koje nema nijedan običan čovek, a Njegovom ljubavlju nije obdareno nijedno stvoreno biće. Niko osim Njega ne može da zna sve naše misli, niti da tako jasno i potpuno dokuči našu prirodu i suštinu, niti da sudi o buntovništvu i iskvarenosti ljudskog roda, niti da nam govori i obavlja ovakvo delo na nama u ime Boga na nebu. Niko osim Njega nije obdaren autoritetom, mudrošću i dostojanstvom Božjim; Božja narav i ono što Bog ima i jeste rađaju se, u celini, u Njemu. Niko sem Njega nam ne može pokazati put i doneti svetlost. Niko sem Njega ne može otkriti tajne koje Bog nije otkrio od stvaranja do danas. Niko sem Njega nas ne može spasti od Sotoninog ropstva i naše iskvarene naravi. On predstavlja Boga. On izražava najdublje srce Božje, opomene Božje i Božje reči suda prema celom ljudskom rodu. On je započeo novo doba, novu eru, i uveo novo nebo i zemlju i novo delo, i doneo nam je nadu, okončavajući život koji smo vodili u nedorečenosti i omogućavajući celom našem biću da posmatra, potpuno jasno, put ka spasenju. On je osvojio celo naše biće i zadobio naša srca. Od tog trenutka pa nadalje, naši umovi su postali svesni, a naš duh kao da je oživeo: ova obična, beznačajna osoba, koja živi među nama i koju smo dugo odbacivali, zar to nije Gospod Isus, koji je uvek u našim mislima, budnim ili usnulim, i za kojim čeznemo i noću i danju? To je On! To je zaista On! On je naš Bog! On je istina, put i život! Omogućio nam je da ponovo živimo i da vidimo svetlost i sprečio je da naša srca lutaju. Vratili smo se u dom Božji, vratili smo se pred Njegov presto, licem u lice smo s Njim, videli smo Njegov lik i videli smo put koji je pred nama. U ovo vreme, On je potpuno osvojio naša srca; mi više ne sumnjamo ko je On, ne protivimo se Njegovom delu i Njegovoj reči i padamo ničice pred Njim. Samo želimo da sledimo korake Božje do kraja svog života, da nas On usavrši, da uzvratimo Njegove blagodati i ljubav prema nama, da poslušamo Njegove orkestracije i planove, da sarađujemo sa Njegovim delom i da činimo sve što možemo da dovršimo ono što nam On poveri.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dodatak 4: Posmatranje pojave Božje u Njegovom sudu i grdnji“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 74

O Bogu i o čoveku ne može se govoriti kao o jednakima. Njegova suština i Njegovo delo za čoveka su nešto najnedokučivije i najneshvatljivije. Kada Bog ne bi lično obavljao Svoje delo i kada Svoje reči ne bi izgovarao u čovekovom svetu, čovek nikada ne bi mogao da razume namere Božje. Na taj način, čak ni oni koji su čitav život posvetili Bogu ne bi mogli da prime Njegovo odobravanje. Ako se Bog ne lati posla, ma koliko da čoveku dobro ide, sve će biti uzalud, jer Božje će misli uvek biti uzvišenije od čovekovih, a Božja mudrost prevazilazi čovekovu moć spoznaje. Zato vam kažem da su oni koji tvrde kako „u potpunosti razumeju“ Boga i Njegovo delo jedna nesposobna gomila; svi su oni redom drski i neuki. Ne treba čovek da definiše Božje delo; štaviše, čovek nije u stanju da definiše Božje delo. Čovek je u Božjim očima beznačajan kao mrav; kako bi onda čovek mogao da dokuči Božje delo? Ne govore li nadmeno oni koji vole da razglabaju o tome kako „Bog ne radi na taj i taj način“, ili kako je „Bog ovakav ili onakav“? Svi treba da znamo da je čoveka, sazdanog od krvi i mesa, Sotona iskvario. U samoj je prirodi ljudskog roda da se suprotstavlja Bogu. Ljudski rod ne može biti u istoj ravni s Bogom, a kamoli nadati se da Boga savetuje u vezi s Njegovim delom. A što se tiče načina na koji Bog usmerava čoveka, to je delo Boga Samoga. Prikladno je da čovek treba da se potčini, da ne propoveda o ovom ili onom gledištu, jer čovek nije ništa drugo do prah. Pošto nam je namera da tražimo Boga, mi ne treba svoje predstave da preslikavamo preko Njegovog dela kako bi ih Bog razmatrao, a još manje da svoju iskvarenu narav maksimalno koristimo da bismo se namerno i energično suprotstavljali Božjem delu. Zar na taj način ne bismo i sami postali antihristi? Kako bi takvi ljudi mogli da veruju u Boga? Pošto verujemo da Bog postoji i pošto želimo da Mu udovoljimo i da Ga vidimo, mi onda treba da tražimo put istine i put koji vodi do usklađenosti sa Bogom. Ne treba da Mu se tvrdoglavo suprotstavljamo. Šta bi iole dobro moglo proizaći iz takvih postupaka?

Danas je Bog obavio novo delo. Možda nisi u stanju da prihvatiš ove reči i one ti se mogu činiti čudnim, ali ti savetujem da ne ističeš svoju prirodnost, jer samo oni koji su zaista gladni i žedni pravednosti pred Bogom mogu zadobiti istinu, i samo će one koji su istinski pobožni On moći da prosvećuje i usmerava. Rezultati se postižu tako što se istina traži sa trezvenim spokojstvom, a ne kroz svađu i prepirke. Kada kažem „Danas je Bog obavio novo delo“, zapravo mislim na Božji povratak u telo. Možda ti ove reči ne smetaju, možda ih prezireš, a možda te čak izuzetno zanimaju. U svakom slučaju, nadam se da će svi oni koji istinski žude za Božjom pojavom moći da se suoče sa ovom činjenicom i da je pažljivo razmotre, umesto da o njoj brzopleto donose zaključke; mudar čovek treba tako da postupi.

Istražiti nešto takvo nije teško, ali zahteva da svako od nas poznaje ovu jednu istinu: Onaj koji je ovaploćeni Bog posedovaće suštinu Božju i Onaj koji je ovaploćeni Bog posedovaće izraz Božji. Pošto se Bog ovaploćuje, On će izneti delo koje namerava da učini i, pošto se Bog ovaploćuje, izraziće ono što jeste i biće u stanju da pred čoveka iznese istinu, da mu podari život i pokaže put. Telo koje nema Božju suštinu zasigurno nije ovaploćeni Bog; u to nema nikakve sumnje. Ako čovek namerava da istraži da li je to zaista Božje ovaploćeno telo, on to mora da utvrdi na osnovu naravi koju Bog izražava i na osnovu reči koje izgovara. Drugim rečima, da bi utvrdio da li se radi o Božjem ovaploćenom telu ili ne, i da li je to istiniti put ili nije, čovek to mora da razabere na osnovu Njegove suštine. Prema tome, ključ za utvrđivanje da li je u pitanju ovaploćeno telo Božje leži u Njegovoj suštini (Njegovom delu, Njegovim izjavama, Njegovoj naravi i mnogim drugim aspektima), a ne u Njegovom spoljašnjem izgledu. Ako čovek pomno analizira samo Njegov spoljašnji izgled, i ako usled toga previdi Njegovu suštinu, to pokazuje da je čovek neprosvećen i neuk. Spoljašnji izgled ne može da odredi suštinu; uz to, delo Božje se nikada ne može uskladiti sa čovekovim predstavama. Zar Isusov spoljašnji izgled nije bio u suprotnosti sa čovekovim predstavama? Nisu li lice Njegovo i odeća bili lišeni bilo kakve naznake Njegovog pravog identiteta? Zar se prvi fariseji nisu usprotivili Isusu upravo zato što su gledali samo Njegovu spoljašnjost, a reči iz Njegovih usta nisu primali k srcu? Nadam se da nijedno od braće i sestara koji traže Božju pojavu neće ponoviti ovu tragediju iz prošlosti. Ne smete postati fariseji modernog vremena i ponovo prikovati Boga za krst. Treba pažljivo da razmislite o tome kako da dočekate povratak Boga i treba da vam bude sasvim jasno kako da postanete neko ko se potčinjava istini. To je obaveza svakoga ko čeka da se Isus vrati jašući na oblaku. Treba da protrljamo svoje duhovne oči i da razbistrimo pogled, umesto da se zaglibljujemo u preterano maštovite reči. Treba da razmišljamo o stvarnom delu Božjem i da osmotrimo praktičnu stranu Boga. Nemojte se zanositi, niti prepuštati maštarijama, neprestano žudeći za danom u kojem će se Gospod Isus, jašući na oblaku, iznenada spustiti među vas i povesti vas – vas koji Ga nikada niste poznavali niti videli i koji ne znate kako da sledite volju Njegovu. Bolje razmišljajte o nekim praktičnijim stvarima!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Predgovor“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 75

Želite li da znate osnovni razlog zbog kog su se fariseji suprotstavili Isusu? Želite li da znate suštinu fariseja? Bili su prepuni uobrazilja o Mesiji. Štaviše, oni su jedino verovali da će Mesija doći, ali nisu tragali za život-istinom. I tako, čak i danas, oni i dalje čekaju Mesiju, jer ne znaju ništa o putu života, i ne znaju šta je put istine. Kako bi, pitate se vi, tako budalast, tvrdoglav i neuk narod mogao dobiti Božji blagoslov? Kako bi oni mogli da ugledaju Mesiju? Suprotstavili su se Isusu, jer nisu znali pravac delovanja Svetog Duha, jer nisu znali put istine koji je Isus govorio i, povrh toga, jer nisu razumeli Mesiju. A pošto nikad nisu videli Mesiju i nikad nisu bili u društvu Mesije, njihova greška je u tome što su se držali za samo ime Mesijino, dok su se na sve moguće načine suprotstavljali Mesijinoj suštini. Ovi fariseji su u suštini bili tvrdoglavi, nadmeni, i nisu se pokoravali istini. Načelo njihovog verovanja u Boga bilo je: ma koliko dubokoumna bila Tvoja propoved, ma koliko visok bio Tvoj autoritet, Ti nisi Hristos ukoliko Tvoje ime nije Mesija. Zar nije to verovanje besmisleno i smešno? Pitam vas i ovo: zar nije i vama veoma lako da ponovite greške prvih fariseja, imajući u vidu da ni najmanje ne razumete Isusa? Možeš li da razaznaš put istine? Možeš li istinski da jemčiš da se nećeš usprotiviti Hristu? Jesi li sposoban da slediš delo Svetog Duha? Ako ne znaš da li ćeš se usprotiviti Hristu, onda Ja kažem da ti već živiš na rubu smrti. Svi oni koji nisu poznavali Mesiju bili su kadri da se usprotive Isusu, da odbace Isusa, da Ga klevetaju. Svi ljudi koji ne razumeju Isusa kadri su da Ga odbace i da Ga ruže. Osim toga, kadri su da Isusov povratak vide kao Sotonino navođenje na stranputicu, te će još više ljudi osuditi ponovo ovaploćenog Isusa. Zar vas sve ovo ne plaši? Ono sa čim ćete se suočiti jeste huljenje na Svetog Duha, uništavanje reči koje je Sveti Duh uputio crkvama, i prezrivo odbijanje svega što je Isus izrazio. Šta možete dobiti od Isusa ako ste toliko zbunjeni? Kako ćete razumeti delo Isusovo, kad na belom oblaku bude nanovo ovaploćen, ako tvrdoglavo odbijate da uvidite svoje greške? Ovo vam govorim: ljudi koji ne prihvataju istinu, već slepo čekaju Isusov dolazak na belim oblacima, zasigurno će huliti na Svetog Duha, i oni spadaju u kategoriju koja će biti uništena. Vi samo želite Isusovu blagodat i jedino želite da uživate u blaženom carstvu nebeskom, ali nikad niste prihvatali reči koje je Isus izgovorio, i nikad niste shvatili istinu koju je Isus iskazao kad se iznova ovaplotio. Šta ćete ponuditi u zamenu za činjenicu Isusovog povratka na belom oblaku? Da li je to iskrenost s kojom iznova činite grehe, a onda se ispovedate, i tako u nedogled? Šta ćete ponuditi kao žrtvu Isusu koji se vraća na belom oblaku? Da li je to kapital višegodišnjeg rada kojim sebe veličate? Šta ćete pokazati kako bi vam Isus koji se vratio poverovao? Da li je to ta vaša nadmena priroda, koja se ne pokorava ni pred jednom istinom?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 76

Vi ste samo na rečima odani, vaše znanje se sastoji od mišljenja i predstava, vaš trud je zarad sticanja blagoslova nebeskih, pa kakva onda mora biti vaša vera? Čak i sad, pravite se da ne čujete nijednu reč istine. Vi ne znate šta je Bog, ne znate šta je Hristos, ne znate kako da se bojite Jahvea, ne znate kako da zakoračite u delo Svetog Duha, i ne znate kako da razlikujete delo Boga Samoga od navođenja na pogrešan put. Jedino znaš da osuđuješ svaku reč istine koju Bog izražava a koja nije u skladu sa tvojim sopstvenim mislima. Gde ti je poniznost? Gde ti je pokornost? Gde ti je odanost? Gde ti je želja da tražiš istinu? Gde ti je bogobojažljivo srce? Kažem vam, oni koji u Boga veruju zbog znamenja, zasigurno spadaju u kategoriju koja će biti uništena. Oni koji nisu u stanju da prihvate reči Isusa koji se ponovo ovaplotio zasigurno su potomci pakla, naslednici arhanđela, kategorija koja će trpeti večno uništenje. Mnogi možda ne mare za ono što govorim, ali i pored toga želim da svakom takozvanom svecu koji sledi Isusa, kažem ovo: kad svojim očima budete videli Isusa kako na belom oblaku silazi sa neba, to će biti javna pojava Sunca pravednosti. Možda će to za tebe biti trenutak velikog uzbuđenja, ali treba da znaš da će trenutak kad budeš svedočio o Isusovom silasku sa neba, biti i trenutak kada ćeš sići u pakao da budeš kažnjen. To će biti trenutak u kom se završava Božji plan upravljanja i u kojem Bog nagrađuje dobre, a kažnjava zle. Jer, Božji sud će se već završiti pre nego što čovek bude video znamenja, kad postoji jedino iskazana istina. Oni koji prihvataju istinu i ne tragaju za znamenjem, i koji su samim tim pročišćeni, vratiće se pred Božji presto i pasti u zagrljaj Stvoritelja. Samo oni koji budu istrajni u verovanju da je „Isus koji ne dolazi na belom oblaku lažni hristos“ biće podvrgnuti večnoj kazni, jer oni veruju jedino u Isusa koji pokazuje znamenja, ali ne priznaju Isusa koji izriče strogi sud i objavljuje istiniti put i život. I zato je jedino moguće da se Isus s njima obračuna kad se otvoreno vrati na belom oblaku. Oni su odveć tvrdoglavi, odveć sigurni u sebe, odveć nadmeni. Kako bi Isus mogao da nagradi takve izrode? Isusov povratak je veliko spasenje za one koji su u stanju da prihvate istinu, ali za one koji nisu u stanju da istinu prihvate, to je znak osude. Treba sami da birate svoj put, i ne treba da hulite na Svetog Duha i da odbacujete istinu. Ne treba da budete neuki i nadmeni, već oni koji se pokoravaju vođstvu Svetog Duha i koji čeznu za istinom i traže je; jedino ćete na ovaj način imati koristi. Savetujem vam da brižljivo hodate putem vere u Boga. Nemojte donositi preuranjene zaključke; štaviše, nemojte biti nehajni i nepromišljeni u svojoj veri u Boga. Treba da znate da bi oni koji veruju u Boga trebalo da, u najmanju ruku, poseduju ponizno i bogobojažljivo srce. Oni koji su istinu čuli a ipak pred njom dižu nos, budalasti su i neuki. Oni koji su istinu čuli a ipak nehajno donose preuranjene zaključke ili osuđuju istinu, odišu nadmenošću. Niko ko u Isusa veruje nije pozvan da drugog proklinje ili osuđuje. Svi treba da budete razumni i da prihvatite istinu. Možda ti, pošto si čuo put istine i pročitao reč života, smatraš da je samo jedna od deset hiljada ovih reči u skladu sa tvojim uverenjima i sa Biblijom, a onda treba da nastaviš da tražiš u tom desethiljaditom delu ovih reči. I dalje ti savetujem da budeš ponizan, da ne budeš previše samouveren, i da sebe ne uzdižeš previše. Ako poseduješ i mrvicu bogobojažljivog srca, dobićeš veće svetlo. Ako brižljivo proučiš ove reči i iznova budeš o njima razmišljao, shvatićeš da li su one istina ili nisu, i da li su one život ili nisu. Možda će neki ljudi, pošto su pročitali tek nekoliko rečenica, slepo osuditi ove reči, govoreći: „Ovo nije ništa drugo do nekakvo prosvećenje Svetog Duha“, ili „Ovo je lažni hristos došao da ljude navede na stranputicu.“ Oni koji tako govore zaslepljeni su neznanjem! Toliko malo razumeš Božje delo i mudrost, i savetujem ti da iznova počneš ispočetka! Ne smete da, zbog pojave lažnih hristosa u poslednjim danima, slepo osudite reči koje Bog izgovara, i ne smete biti neko ko huli na Svetog Duha jer se boji da će biti naveden na pogrešan put. Zar to ne bi bila velika šteta? Ako, posle detaljnog razmatranja, i dalje smatraš da ove reči nisu istina, da one nisu put, i da nisu Božji izraz, onda ćeš na kraju biti kažnjen i ostaćeš bez blagoslova. Ako ne možeš da prihvatiš istinu koja ti se kaže tako jasno i nedvosmisleno, zar nisi onda nedostojan Božjeg spasenja? Zar nisi ti onda neko ko nije dovoljno blagosloven da se vrati pred presto Božji? Razmisli o tome! Nemoj biti nepromišljen i nagao, i ne gledaj na veru u Boga kao na igru. Razmisli zarad svog odredišta, zarad onog što te čeka, zarad svog života, i ne igraj se sa sobom. Možeš li da prihvatiš ove reči?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju“