Svakodnevne reči Božje  Odlomak 77

Pre nego što je čovek iskupljen, u njemu su već bili posađeni mnogi Sotonini otrovi i, nakon što ga je Sotona hiljadama godina kvario, on u sebi ima prirodu koja se opire Bogu. Dakle, kad je čovek bio iskupljen, to nije bilo ništa više od slučaja iskupljenja. Odnosno, čovek je otkupljen po visokoj ceni, ali otrovna priroda u njemu nije otklonjena. Čovek koji je u toj meri prljav mora biti podvrgnut promeni pre no što postane dostojan služenja Bogu. Posredstvom ovog dela suda i grdnje, čovek će u potpunosti spoznati svoju prljavu i iskvarenu suštinu unutar sebe, te će moći da se u celosti promeni i da bude pročišćen. Jedino na taj način čovek može postati dostojan povratka pred Božji presto. Celokupno sadašnje delo obavlja se da bi čovek mogao da bude pročišćen i promenjen; ono je u tome da čovek može da odbaci svoju iskvarenost i da bude pročišćen posredstvom suda i grdnje rečju, kao i putem oplemenjivanja. Umesto da ovu etapu dela posmatramo kao etapu spasenja, prikladnije bi bilo reći da se radi o delu pročišćenja. U stvari, ova etapa je takođe delo osvajanja, a ujedno je i druga etapa dela spasenja. Posredstvom suda i grdnje rečju, čovek biva zadobijen od Boga, a upravo putem oplemenjivanja, suda i razotkrivanja rečju, u celosti se otkrivaju sve nečistoće, predstave, motivi i lične nade u čovekovom srcu. Iako je čovek iskupljen, a njegovi su gresi oprošteni, to se može posmatrati jedino tako da se Bog ne seća čovekovih prestupa i da prema njemu ne postupa u skladu s tim prestupima. Međutim, čovek živi u telu a da nije oslobođen greha i on može jedino da nastavi da greši, beskrajno otkrivajući svoje sotonske iskvarene naravi. Život kojim čovek živi upravo je takav beskrajni ciklus sagrešenja i dobijanja oproštaja. Većina ljudi tokom dana greši, a uveče se ispoveda. Pa tako, iako je žrtva za greh za čoveka večito delotvorna, ona ne može da ga spase od greha. Delo spasenja dovršeno je samo polovično, jer čovek i dalje poseduje iskvarene naravi. Primera radi, kad su ljudi saznali da su potomci Moava, oni su se žalili, prestali su da streme ka životu i postali su krajnje negativni. Zar ovo nije pokazatelj da čovek još uvek nije u stanju da se potpuno potčini Božjoj vrhovnoj vlasti? Nisu li to upravo čovekove sotonske iskvarene naravi? Dok nisi bio izložen grdnji, podizao si ruku više od svih ostalih, čak više i od Isusa. Glasno si uzvikivao: „Budi ljubljeni sin Božji! Budi prisan s Bogom! Pre ćemo umreti nego se Sotoni pokloniti! Pobuni se protiv starog Sotone! Pobuni se protiv velike crvene aždaje! Dabogda velika crvena aždaja jednom zasvagda pala s vlasti! Neka nas Bog upotpuni!” Vikao si glasnije od svih. Ali, onda je nastupilo vreme grdnje i tvoje su se iskvarene naravi još jedanput razotkrile. Utihnuli su tvoji uzvici i izgubio si svoju rešenost. Takva je iskvarenost čovekova; ona je nešto što zadire dublje od greha, nešto je što je Sotona usadio i što je duboko ukorenjeno u čoveku. Čoveku nije lako da postane svestan svojih grehova i on nema načina da prepozna sopstvenu, duboko ukorenjenu prirodu. Ovaj se rezultat može postići samo posredstvom suda rečju. Jedino će tako, od tog trenutka, čovek moći postepeno da se menja.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Tajna ovaploćenja (4)”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 78

Na pomen reči „sud” verovatno ćeš pomisliti na reči koje je Jahve govorio kako bi podučio ljude u svim regionima, te na Isusove reči ukora upućene farisejima. Uprkos njihovoj strogosti, te reči nisu bile Božji sud nad čovekom, već samo reči koje je Bog izgovorio u različitim okruženjima, odnosno u raznim kontekstima. One nisu ni nalik rečima koje Hristos izgovara u poslednjim danima dok sudi čoveku. Hristos poslednjih dana koristi razne istine kako bi čoveka podučio, kako bi razotkrio njegovu suštinu, te detaljno analizirao čovekove reči i dela. Te reči sadrže različite istine, poput one o čovekovoj dužnosti, o tome kako čovek treba da bude pokoran Bogu, o tome kako treba da bude odan Bogu, o načinu na koji bi čovek trebalo da proživi normalnu ljudskost, kao i o mudrosti i naravi Božjoj. Sve te reči usmerene su na čovekovu suštinu i njegove iskvarene naravi. Posebno su reči kojima se razotkriva kako čovek odbacuje Boga još i više usmerene na to da je čovek otelotvorenje Sotone i neprijateljska sila protiv Boga. Dok obavlja Svoje delo suda, Bog ne objašnjava čovekovu prirodu u potpunosti u samo nekoliko reči, već je dugoročno razotkriva i orezuje. Svi ti različiti metodi razotkrivanja i orezivanja ne mogu da se zamene običnim rečima; naprotiv, za obavljanje ovog dela razotkrivanja i orezivanja koristi se istina koju čovek uopšte ne poseduje. Samo takvi metodi mogu se nazvati sudom, a samo takvim sudom čovek može biti potčinjen i potpuno uveren u Boga i, povrh toga, može steći istinsko bogopoznanje. Delo suda donosi čoveku shvatanje pravog lica Božjeg i istinu o njegovom sopstvenom buntovništvu. Delo suda je omogućilo čoveku da stekne mnogo razumevanja Božjih namera, svrhe Božjeg dela, te njemu neshvatljivih tajni. Ono mu je takođe omogućilo da razume i spozna sopstvenu iskvarenu suštinu i koren svoje iskvarenosti, kao i da otkrije svoje ružno lice. Svi ovi efekti nastaju delom suda, jer je suština ovog dela zapravo delo otvaranja Božje istine, puta i života svima onima koji u Njega veruju. To delo je delo suda koje Bog obavlja. Ako ove istine ne smatraš važnima, ako uvek pokušavaš da ih izbegneš ili da izvan njih tražiš novi izlaz, onda kažem da si veliki grešnik. Ako veruješ u Boga, a ipak ne tražiš istinu ili ne tragaš za Božjim namerama, niti voliš Reč koja te približava Njemu, tada kažem da si ti onaj koji pokušava da izbegne sud, te da si marioneta i izdajnik koji beži od velikog belog prestola. Bog neće poštedeti nikoga od pobunjenika koji izmaknu Njegovom pogledu. Takvi ljudi biće još strože kažnjeni. Oni koji dolaze pred Boga da prime Njegov sud, a pritom su bili pročišćeni, zauvek će živeti u carstvu Božjem. Naravno, to je nešto što pripada budućnosti.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 79

Delo suda je Božje sopstveno delo, pa On, prirodno, mora Sâm da ga obavi. Čovek ne može umesto Njega da ga obavi. Pošto sud predstavlja korišćenje istine zarad osvajanja ljudskog roda, neosporno je da se Bog ponovo pojavljuje među ljudima u ovaploćenom liku kako bi obavio ovo delo. To znači da će Hristos poslednjih dana istinom podučavati ljude širom sveta i da će im sve istine objaviti. To je Božje delo suda. Mnogi osećaju neprijatnost u pogledu drugog ovaploćenja Božjeg, jer je ljudima teško da poveruju da bi se Bog ovaplotio kako bi obavio delo suda. Međutim, moram da ti kažem da delo Božje često umnogome nadilazi čovekova očekivanja, te je ljudskim umovima teško da ga prihvate. Jer ljudi su samo crvi na zemlji, dok je Bog Onaj vrhovni koji ispunjava vaseljenu. Čovekov um je nalik jami pogane vode u kojoj nastaju samo crvi, dok je svaka etapa dela rukovođena mislima Božjim plod Njegove mudrosti. Ljudi uvek pokušavaju da se nadmeću s Bogom, na šta mogu da odgovorim da je sasvim očigledno ko će naposletku izgubiti. Opominjem sve vas da sebe ne smatrate vrednijim od zlata. Ako drugi mogu da prihvate sud Božji, zašto ne možeš i ti? Zašto si ti bolji od drugih? Ako drugi mogu da pognu glave pred istinom, zašto ne možeš i ti? Božje delo je nezaustavljivo. On neće ponoviti delo suda samo zbog tvojih „doprinosa”, a tebe će sustići kajanje zbog propuštanja tako dobre prilike. Ako ne veruješ Mojim rečima, onda samo čekaj da te taj veliki beli tron na nebu osudi! Moraš znati da su svi Izraelci odbacili i porekli Isusa, ali se činjenica Isusovog iskupljenja ljudskog roda ipak proširila celom vaseljenom i do kraja zemlje. Zar to nije činjenica koju je Bog davno postigao? Ako još uvek čekaš Isusa da te uznese u nebesa, tada kažem da si tvrdoglav komad mrtvog drveta. Isus neće priznati lažnog vernika poput tebe, koji nije veran istini i traži samo blagoslove. Naprotiv, nemilosrdno će te baciti u ognjeno jezero u kojem ćeš goreti desetinama hiljada godina.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 80

Razumeš li sada šta je sud i šta je istina? Ako razumeš, savetujem ti da se poslušno pokoriš sudu, jer inače nikada nećeš biti u prilici da te Bog odobri ili da te povede u Svoje carstvo. Onih koji samo prihvataju sud ali nikada ne mogu da budu pročišćeni, odnosno onih koji pobegnu usred dela suda, Bog će se zauvek gnušati i odbaciće ih. Njihovi gresi su brojniji i teži od greha fariseja, jer su oni izdali Boga i oni su buntovnici protiv Njega. Takvi ljudi koji nisu dostojni čak ni da službuju biće još strože kažnjeni, i to kaznom koja je večna. Bog neće poštedeti nijednog izdajnika koji je nekada rečima pokazao odanost, a onda Ga izdao. Takve ljude sustići će odmazda kroz kaznu duha, duše i tela. Nije li upravo to otkrivanje pravedne naravi Božje? Nije li upravo to Božja svrha u sudu čoveku i njegovom otkrivanju? Sve koji u vreme suda čine svakojaka zla dela Bog predaje na mesto koje vrvi od zlih duhova, dopuštajući tim zlim duhovima da prema želji uništavaju njihova tela, a ta ljudska tela zaudaraju na leševe. To im je primerena odmazda. U njihove evidencije Bog beleži svaki greh tih nelojalnih lažnih vernika, lažnih apostola i lažnih radnika, a onda, u odgovarajuće vreme, baca ih među nečiste duhove, dozvoljavajući tim nečistim duhovima da po svojoj volji skrnave njihova cela tela, kako nikada ne bi mogli da se ponovo rode, niti da ponovo vide svetlost. One licemere koji neko vreme služe, ali ne ostanu odani do kraja, Bog ubraja među zle, dopuštajući im da se valjaju u blatu sa zlim ljudima i da sa njima obrazuju šaroliku bandu zlikovaca, te će ih na kraju Bog uništiti. Bog ostavlja po strani i ne obraća pažnju na one koji nikada nisu bili odani Hristu ili nikada nisu doprineli svojom snagom, pa će ih On, tokom smene doba, sve uništiti. Oni više neće postojati na zemlji, a još će manje moći ući u carstvo Božje. One koji nikada nisu bili iskreni prema Bogu, ali nemaju drugog izbora osim da se prema Njemu odnose površno, Bog ubraja među one koji služe Njegovom narodu. Samo mali broj takvih ljudi će preživeti, dok će većina propasti zajedno sa onima čije službovanje čak ni nije u skladu sa merilom. Konačno, Bog će u Svoje carstvo dovesti sve one koji su istog srca i uma s Bogom, narod i sinove Božje, kao i one Bogom predodređene da budu sveštenici. Oni su kristalizacija Božjeg dela. A kad je reč o onima koji ne mogu da budu svrstani ni u jednu kategoriju koju je odredio Bog, oni će biti ubrojani među nevernike, pa zasigurno možete da zamislite kakav će im biti ishod. Već sam vam rekao sve što je trebalo, a put koji izaberete je samo vaš izbor. Treba da shvatite sledeće: Božje delo nikada ne čeka nikoga ko sa Njim ne može da uhvati korak, a Božja pravedna narav nema milosti ni prema kome.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 81

Ni u jednom dobu Bog ne ponavlja Svoje delo. Budući da su nastupili poslednji dani, On će obaviti Svoje delo poslednjih dana i razotkriti čitavu Svoju narav u poslednjim danima. Kada je reč o poslednjim danima, to se odnosi na jedno drugo doba, doba u kojem ćete se, kako Isus reče, zasigurno suočiti s katastrofom, sa zemljotresima, glađu i pošastima, što će vam pokazati da je nastupilo novo doba, te da ono više nije staro Doba blagodati. Ako pretpostavimo da je Bog, kako ljudi kažu, večno nepromenljiv, da je po Svojoj naravi uvek milostiv i pun ljubavi, da čoveka voli kao samog Sebe, te da svakome nudi spasenje i da čoveka nikada ne mrzi, da li bi onda Njegovo delo ikada moglo da bude privedeno kraju? Kad je Isus došao i bio prikovan za krst, žrtvujući Sebe zarad svih grešnika i ponudivši Sebe na oltaru, On je prethodno već bio obavio delo iskupljenja i priveo kraju Doba blagodati. U čemu bi onda bio smisao ponavljanja dela iz tog doba u poslednjim danima? Zar obavljanje tog istog dela ne bi predstavljalo poricanje dela Isusovog? Da Bog, došavši u ovu etapu, nije obavio delo raspeća, već da je ostao milostiv i prepun ljubavi, da bi li On tada mogao da ovo doba privede kraju? Da li bi milostivi Bog pun ljubavi mogao da dovrši ovo doba? U Njegovom završnom delu okončanja ovog doba, Božju narav odlikuju grdnja i sud, kojima On razotkriva sve što je nepravedno, javno sudi mnoštvu naroda i usavršava one koji Ga iskreno vole. Samo jedna takva narav može ovo doba da privede kraju. Poslednji su dani već nastupili. Sve stvari su razvrstane prema svojoj vrsti i podeljene u različite kategorije, na osnovu njihovih različitih svojstava. Ovo je upravo ono vreme kada Bog otkriva ishod i odredište ljudi. Ako ljudi ne iskuse grdnju i sud, onda se njihovo buntovništvo i nepravednost ne mogu razotkriti. Jedino se kroz grdnju i sud može razotkriti ishod svih stvari. Ljudi pokazuju kakvi su zaista jedino kad su izloženi grdnji i sudu. Zli će biti svrstani među zle, dobri među dobre, i svi ljudi biće razvrstani prema svojoj vrsti. Kroz grdnju i sud razotkriće se ishodi svih stvari, kako bi zli mogli da budu kažnjeni, a dobri ljudi nagrađeni, i kako bi se mnoštvo ljudi predalo Božjoj vrhovnoj vlasti. Sve ovo delo se mora ostvariti kroz pravednu grdnju i pravedan sud. Pošto je ljudska iskvarenost dostigla svoj vrhunac, a čovekovo buntovništvo je isuviše ozbiljno, samo pravedna Božja narav, ona koja je uglavnom sačinjena od grdnje i suda i koja se tokom poslednjih dana razotkriva, može ljude sasvim da preobrazi, učini ih potpunim i razotkrije zlo, i svi će nepravedni tako biti strogo kažnjeni. Stoga je jedna takva narav prožeta značajem tog doba. Božja narav se otkriva i pokazuje zarad dela svakog novog doba. Ne radi se o tome da Bog Svoju narav razotkriva proizvoljno i bez ikakvog značaja. Pretpostavimo da, u poslednjim danima otkrivanja ljudskih ishoda, Bog i dalje voli ljude s beskrajnom milošću i dobrotom, te da je i dalje pun ljubavi prema njima, ne podvrgavajući ih pravednom sudu, već im pokazujući popustljivost, strpljenje i praštanje, opraštajući im grehe ma koliko oni bili teški, bez iole pravednog suda. Kada bi onda celokupno Božje upravljanje uopšte moglo da bude privedeno kraju? Kada bi jedna takva narav ljude mogla da povede do odredišta koje priliči čovečanstvu? Ovo bi se moglo uporediti sa slučajem sudije koji je prema ljudima uvek prepun ljubavi, sa sudijom blagog lica i mekog srca koji ljude voli bez obzira na to kakve su zločine počinili i pokazuje im ljubav i trpeljivost bez obzira na to ko su – kada bi takav sudija ikada mogao da donese pravednu presudu? Tokom poslednjih dana, samo se pravednim sudom ljudi mogu klasifikovati prema svojoj vrsti i biti uvedeni u novu sferu. Na taj se način, kroz pravednu Božju narav grdnje i suda, čitavo doba privodi kraju.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Vizija Božjeg dela (3)”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 82

Njegovo delo u telu ima najveći mogući značaj, pri čemu se misli na samo delo, a Onaj koji to delo konačno dovršava jeste ovaploćeni Bog, a ne Duh. Neki veruju da će Bog, u neko neznano vreme, doći na zemlju i pojaviti se pred čovekom, nakon čega će On lično suditi celom ljudskom rodu, testirajući ljude jednog po jednog, nikoga ne izostavljajući. Oni koji na ovaj način razmišljaju ne poznaju ovu etapu dela ovaploćenja. Bog ne sudi ljudima jednog po jednog, niti su oni naterani da polože test jedan po jedan; takvo postupanje ne bi bilo delo suda. Nije li iskvarenost svih ljudi podjednaka? Nisu li svi ljudi po svojoj suštini identični? Ono što biva podvrgnuto sudu jesu iskvarena suština ljudska, suština čovekova koju je Sotona iskvario, kao i svi gresi ljudski. Bog čoveku ne sudi zbog sitnih i beznačajnih grešaka njegovih. Delo suda je reprezentativno i ne obavlja se zarad neke konkretne osobe. Umesto toga, radi se o delu tokom kojeg se sudi grupi ljudi, kao primer suđenja čitavom ljudskom rodu. Cilj dela koje Bog obavlja u telu je da upotrebi Svoje neposredno delo na grupi ljudi, kako bi predstavio delo celog ljudskog roda, nakon čega se ono postepeno širi. Ovakvo je, ujedno, i delo suda. Bog ne sudi osobama određene vrste, niti određenoj grupi ljudi, već Svom sudu podvrgava nepravednost čitavog ljudskog roda, kao što je čovekovo protivljenje Bogu, ili to što Ga se čovek ne boji, ili čovekovo ometanje Božjeg dela. Ono što se sudi je suština čovečanstva koja se protivi Bogu, a ovo delo suda je delo osvajanja poslednjih dana. Delo i reč ovaploćenog Boga, kojima je čovek svedok, jesu delo suda pred velikim belim prestolom tokom poslednjih dana, koje je čovek gajio u svojim predstavama u prošlosti. Delo koje ovaploćeni Bog trenutno obavlja upravo je sud pred velikim belim prestolom. Ovaploćeni Bog sadašnjice jeste Bog koji, tokom poslednjih dana, sudi celom ljudskom rodu. Ovo telo, kao i delo, reč i celokupna narav ovog tela, predstavljaju Njegovu celokupnost. Iako je opseg dela ovog tela ograničen, i mada ono ne obuhvata neposredno čitavu vaseljenu, suština dela suda ogleda se u neposrednom sudu čitavom ljudskom rodu – ovo delo se ne obavlja samo zarad izabranog kineskog naroda, niti se obavlja zarad nekog manjeg broja ljudi. Tokom Božjeg dela u telu, iako opseg ovog dela ne obuhvata čitavu vaseljenu, ono predstavlja delo čitave vaseljene, a nakon što On dovrši delo unutar delokruga rada Svog tela, On će smesta raširiti ovo delo na svako mesto unutar vaseljene, na isti način na koji se Isusovo jevanđelje širilo nakon Njegovog vaskrsenja i vaznesenja. Bilo da se radi o delu Duha ili delu tela, to je delo koje se izvršava unutar ograničenog opsega, ali koje predstavlja i delo čitave vaseljene. Tokom poslednjih dana, Bog Svoje delo obavlja tako što se pojavljuje pod Svojim ovaploćenim identitetom, a ovaploćeni Bog je Bog koji čoveku sudi pred velikim belim prestolom. Onaj koji izvršava delo suda, bio on Duh ili telo, jeste Bog koji ljudskom rodu sudi tokom poslednjih dana. Ovo je određeno delom koje On obavlja, a ne Njegovim spoljašnjim izgledom, niti nekim drugim činiocima. Iako čovek u pogledu ovih reči gaji izvesne predstave, niko ne može poreći istinitost suda ovaploćenog Boga i osvajanja čitavog ljudskog roda. Na kraju krajeva, činjenice ostaju činjenice, ma šta čovek o njima mislio. Niko ne može reći da je „delo obavio Bog, ali da to telo nije Bog”. To je zabluda, jer ovo delo ne može da obavi niko drugi do Bog ovaploćen u telu. Budući da je ovo delo već dovršeno, nakon njega se delo Božjeg suda nad čovekom neće po drugi put javljati; Bog je, tokom Svog drugog ovaploćenja, već dovršio celokupno delo upravljanja, tako da neće biti četvrte etape Božjeg dela. Pošto je sudu podvrgnut čovek – čovek koji je od tela i iskvaren – i budući da duh Sotonin nije neposredno podvrgnut sudu, to se delo suda ne izvršava u duhovnom carstvu, već među ljudima.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Iskvareni ljudski rod ima veću potrebu za spasenjem od strane ovaploćenog Boga”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 83

Niko nije prikladniji, niti bolje osposobljen za delo suda o iskvarenosti tela ljudskog od Boga u telu. Kad bi sud neposredno obavljao Duh Božji, on ne bi bio sveobuhvatan, i, štaviše, čovek bi to teško prihvatio, jer Duh ne može da se sa čovekom suoči licem u lice. Samo u svetlu ove tačke, efekti ne bi bili neposredni, a kamoli da bi čovek mogao jasnije da sagleda neuvredljivu narav Božju. Sotonu je moguće potpuno dotući samo tako što će čovekovoj iskvarenosti suditi Bog u telu. Bog u telu je takođe osoba sa normalnom ljudskošću, a ipak On može neposredno da sudi čovekovoj nepravednosti; to je znak urođene svetosti Njegove i Njegove jedinstvenosti. Samo je Bog podoban i samo je On u poziciji da sudi čoveku, jer poseduje istinu i pravednost, te je stoga u stanju da čoveku sudi. Oni koji ne poseduju istinu i pravednost nisu prikladni da sude drugima. Kad bi ovo delo obavljao Duh Božji, ono ne bi značilo pobedu nad Sotonom. Duh je, po svojoj suštini, uzvišeniji od smrtnih bića, a Duh Božji po prirodi poseduje svetost i trijumfuje nad telom. Kad bi Duh neposredno obavljao ovo delo, On ne bi mogao da sudi celokupnom buntovništvu ljudskom i ne bi mogao da otkrije svu čovekovu nepravednost. Jer, delo suda se takođe izvršava kroz čovekove predstave o Bogu, a čovek nikada nije imao nikakve predstave o Duhu, te stoga Duh nije u stanju da čovekovu nepravednost bolje otkrije, a još manje da tu njegovu nepravednost detaljno raskrinka. Ovaploćeni Bog je neprijatelj svima onima koji Ga ne spoznaju. Time što sudi čovekovim predstavama o Njemu i čovekovom protivljenju Njemu, On raskrinkava sve buntovništvo ljudskog roda. Efekti Njegovog dela u telu očigledniji su od efekata ostvarenih delovanjem Duha. Iz tog razloga, sud nad čitavim ljudskim rodom ne obavlja neposredno Duh, već je to delo ovaploćenog Boga. Bog u telu može da bude viđen i dodirnut od čoveka, i Bog u telu u stanju je da čoveka u potpunosti osvoji. Čovek napreduje od protivljenja Njemu do pokoravanja Njemu, od proganjanja Njega do prihvatanja Njega, od stvaranja predstava o Njemu do spoznaje Njega, i od odbacivanja Njega do voljenja Njega – to su efekti dela ovaploćenog Boga. Čovek biva spasen samo prihvatanjem Njegovog suda, spoznaje Ga tek postepeno, kroz reči iz usta Njegovih, čoveka On osvaja upravo dok Mu se ovaj suprotstavlja, a opskrbu za život čovek od Njega dobija tokom prihvatanja Njegove grdnje. Sve je ovo delo ovaploćenog Boga, a ne delo Boga pod Njegovim identitetom Duha. Delo koje obavlja ovaploćeni Bog najveće je i najtemeljnije delo, a ključnu komponentu tri etape Božjeg dela predstavljaju dve etape dela ovaploćenja. Prepreke sa kojima se suočava delo ovaploćenog Boga su prevelike budući da je čovek tako duboko iskvaren. Teškoćama je još i više naročito ispunjeno delo koje se sprovodi u poslednjim danima na ovim ljudima – okruženje je neprijateljski nastrojeno i sve su osobe prilično lošega kova. Pa ipak, po okončanju ovog dela, odgovarajući efekat će biti ostvaren bez i najmanjeg odstupanja; to je efekat dela koje obavlja telo, i on je ubedljiviji od efekta koji se postiže delovanjem Duha. Tri etape Božjeg dela biće dovršene u telu, a to mora učiniti ovaploćeni Bog. Najvažnije i najpresudnije delo obavlja se u telu, a spasenje čovekovo mora da obavi ovaploćeni Bog lično. Mada se svim ljudima čini kako ovaploćeni Bog nema sa čovekom nikakve veze, upravo od tog tela zavisi sudbina i egzistencija čitavog ljudskog roda.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Iskvareni ljudski rod ima veću potrebu za spasenjem od strane ovaploćenog Boga”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 84

Bog vam danas sudi, grdi vas i osuđuje vas, ali ti treba da znaš da si osuđen zato da bi mogao da spoznaš sebe. On osuđuje, proklinje, sudi i grdi zato da bi ti mogao da spoznaš sebe, da bi se tvoja narav promenila i, još više od toga, da bi mogao da spoznaš koliko vrediš, da bi video da su svi Božji postupci pravedni i u skladu sa Njegovom naravi i sa potrebama Njegovog dela, da On dela u skladu sa Svojim planom za spasenje čoveka i da je On pravedan Bog koji čoveka voli i spasava i koji mu sudi i grdi ga. Ako znaš samo da ti je status nizak, da si iskvaren i buntovan, ali ne znaš da Bog namerava da Svoje spasenje jasno otkrije kroz sud i grdnju koje danas obavlja na tebi, onda nema načina da doživiš neke stvari, a još manje si sposoban da nastaviš da napreduješ. Bog nije došao da bi udario ili uništio ljude, već da bi im sudio, proklinjao ih, grdio i spasio. Pre nego što Njegov plan upravljanja od 6000 godina bude priveden kraju – pre nego što On otkrije kakav ishod čeka svaku od kategorija ljudi – Božje delo na zemlji je u potpunosti zarad spasenja; svrha tog dela je isključivo u tome da one koji Ga vole temeljno upotpuni i da ih natera da se predaju Njegovoj vrhovnoj vlasti. Bez obzira na to kako Bog spasava ljude, sve se to postiže tako što oni bivaju navedeni da se otrgnu od svoje stare đavolske prirode; drugim rečima, On ih spasava tako što ih primorava da streme ka životu. Ako to ne učine, oni onda ni na koji način neće moći da prihvate Božje spasenje. Spasenje je delo Samoga Boga, dok je stremljenje ka životu nešto što čovek mora da ima kako bi prihvatio spasenje. U očima čoveka, spasenje je ljubav Božja, a ljubav Božja ne može biti grdnja, sud i kletve; spasenje mora u sebi sadržati milost, ljubaznost i, ponajviše, reči utehe, kao i bezgranične blagoslove koje Bog daruje. Ljudi veruju da Bog, kada spasava čoveka, to čini tako što ga dirne svojim blagoslovima i blagodatima, kako bi čovek svoje srce mogao predati Bogu. Drugim rečima, kada On čoveka dirne, time ga On spasava. Ovakvo spasenje je transakcione prirode. Tek nakon što ga Bog stostruko daruje zauzvrat, čovek pristaje da se preda pred imenom Božjim, pa time čini Boga ponosnim i služi Mu na čast. To nije Božja namera za ljudski rod. Bog je na zemlju došao da dela kako bi spasao iskvareni ljudski rod; tu nema nikakve neistine. Jer, da nije tako, onda On zasigurno ne bi došao da lično obavi Svoje delo. U prošlosti, Njegovi načini spasavanja podrazumevali su pokazivanje krajnje milosti i ljubaznosti, u toj meri da je On sve Svoje dao Sotoni u zamenu za čitav ljudski rod. Sadašnjost nema nikakve sličnosti sa prošlošću: vaše današnje spasenje događa se u vreme poslednjih dana, kada se sve razvrstava prema svojoj vrsti; sredstvo za vaše spasenje nije milost, nije ni ljubaznost, već grdnja i sud, kako bi čovek što temeljnije bio spasen. Prema tome, vi primate jedino grdnju, sud i bezosećajne udarce, ali znajte ovo: u tom bezosećajnom udarcu nema ni trunke kazne. Ma koliko Moje reči bile oštre, ono što vam se događa jeste svega par reči koje vam se možda mogu učiniti krajnje bezdušnim i, ma koliko da sam Ja možda ljut, ono što vam se događa i dalje čine reči prekora, a Ja nemam nameru ni da vam naudim niti da vas ubijem. Zar sve ovo nisu činjenice? Znajte da u današnje vreme, bilo da je reč o pravednom sudu ili o bezosećajnom oplemenjivanju i grdnji, sve je zarad spasenja. Bez obzira na to da li će danas svako biti klasifikovan prema svojoj vrsti ili da li će sve sorte ljudi biti otkrivene, svrha svih Božjih reči i dela sastoji se u spasenju onih koji istinski vole Boga. Pravedni sud je donet da pročisti čoveka, a bezosećajno oplemenjivanje se vrši da bi ga pročistilo; oštre reči ili prekor imaju za cilj očišćenje i spasenje. Prema tome, današnji metod spasenja razlikuje se od metoda iz prošlosti. Danas pravedni sud služi kao vaše spasenje i kao dobro oruđe koje vas razvrstava prema vrsti, a bezosećajna grdnja služi kao vaše potpuno spasenje. Šta vi imate da kažete na takvu grdnju i sud? Zar niste uvek, od početka do kraja, uživali u spasenju? Videli ste ovaploćenog Boga i spoznali Njegovu svemoć i mudrost; pored toga, više puta ste iskusili udarce i dovođenje u red. Niste li, međutim, ujedno primili i vrhunsku blagodat? Nisu li vaši blagoslovi veći od blagoslova koje su svi ostali primili? Vaše su blagodati izdašnije čak i od slave i bogatstva u kojima je Solomon uživao! Razmislite malo o tome: da sam Ja došao s namerom da vas osudim i kaznim, umesto da vas spasem, da li bi onda vaši dani potrajali ovoliko dugo? Da li biste vi, grešna stvorenja od krvi i mesa, opstali do današnjeg dana? Da je Moj cilj bio samo da vas kaznim, zašto bih se Ja onda ovaplotio i upustio se u tako veliki poduhvat? Zar vas, ništarije, ne bih mogao da kaznim izgovaranjem jedne jedine reči? Zar bih morao još i da vas uništim, nakon što sam vas namerno osudio? Zar još uvek ne verujete ovim rečima Mojim? Da li sam čoveka mogao da spasem jedino milošću i ljubaznošću? Ili sam samo uz pomoć raspeća mogao da spasem čoveka? Zar Moja pravedna narav nije pogodnija za to da čoveka učinim potpuno pokornim? Zar ona nije sposobnija za potpuno spasenje čoveka?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Treba ostaviti po strani blagoslove statusa i razumeti Božju nameru da čoveku donese spasenje”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 85

Iako su Moje reči stroge, one su sve spasenje za čoveka, jer Ja samo izgovaram reči, a ne kažnjavam ljudsko telo. Ove reči dovode do toga da čovek živi u svetlosti, da spozna da svetlost postoji, da spozna da je svetlost dragocena i, još i više, da spozna koliko su mu te reči korisne, kao i da spozna da je Bog spasenje. Iako sam izgovorio mnoge reči grdnje i suda, ništa vas zaista nije zadesilo. Došao sam upravo da obavim Svoje delo i da govorim Svoje reči. I premda su Moje reči stroge, izgovorene su kao sud o vašoj iskvarenosti i vašem buntovništvu. Svrha ovakvog Mog delovanja ostaje u tome da spasim ljude iz vlasti Sotone. Svrha je da upotrebim Svoje reči da spasim čoveka; nije da Svojim rečima naudim ljudima. Moje su reči stroge da bih postigao rezultate u Svom delu. Samo kroz takvo delo čovek može spoznati sebe i otrgnuti se od svoje buntovne naravi. Najveći značaj dela reči je u tome što ljudima omogućava da istinu sprovedu u delo nakon što je razumeju i time postignu promene u svojoj naravi i steknu spoznaju o sebi i o delu Božjem. Samo delo reči može izgraditi odnos između Boga i čoveka, i samo reči mogu objasniti istinu. Ovakav način delanja najbolje je sredstvo za osvajanje ljudi; osim kroz izgovorene reči, nijednim drugim metodom ne može se ljudima omogućiti da jasnije shvate istinu i delo Božje. Prema tome, u Svojoj poslednjoj etapi delovanja, Bog koristi metodu obraćanja ljudima da bi im otkrio sve istine i tajne koje ne shvataju, omogućavajući im da od Boga zadobiju istiniti put i život, čime udovoljavaju Njegovim namerama. Svrha Božjeg dela na ljudima jeste u tome da im omogući da udovolje Božjim namerama, a to se čini kako bi oni bili spaseni. Stoga, za vreme Njegovog spasenja ljudi, On ne obavlja delo njihovog kažnjavanja. Dok spasava čoveka, Bog ne kažnjava zle i ne nagrađuje dobre, niti On otkriva odredišta svih vrsta ljudi. Umesto toga, tek nakon što završna etapa Njegovog dela bude dovršena, On će obaviti delo kažnjavanja zlih i nagrađivanja dobrih, pa će tek tada otkriti ishode svih vrsta ljudi. Oni kažnjeni biće oni koji zapravo neće moći da budu spaseni, dok će oni spaseni biti oni koji su zadobili Božje spasenje u vreme Njegovog spasenja ljudi. Dok sprovodi Svoje delo spasenja, Bog u najvećoj mogućoj meri spasava svaku pojedinačnu osoba koja može da bude spasena i nikog od njih ne odbacuje, jer je spasavanje ljudi svrha Božjeg dela. Svi oni koji u vreme Božjeg spasenja ljudi ne budu mogli da postignu promene u svojoj naravi – kao i svi oni koji nisu u stanju da se potpuno pokore Bogu – postaće predmeti kažnjavanja. Ova etapa dela – delo reči – otkriva ljudima celokupnu Reč koju oni ne shvataju, kao i sve tajne koje ne razumeju. To im omogućava da shvate namere Božje i zahteve koje je Bog postavio za njih i da imaju preduslove kako bi Božje reči sproveli u telo i postigli promene u svojoj naravi. Za obavljanje Svog dela Bog koristi samo reči i ne kažnjava ljude zbog sitnog buntovništva. A to je zato što je sada vreme za delo spasenja, te kad bi ljudi bili kažnjeni svaki put kad su buntovni, tad niko ne bi imao priliku da bude spasen, svi bi bili kažnjeni i pali bi u Ad. Svrha upotrebe reči da bi se sudilo ljudima jeste u tome da im omogući da spoznaju sebe i pokore se Bogu; a ne da ih kazni takvim sudom. U vreme dela reči, mnogi ljudi će razotkriti svoje buntovništvo i otpor, kao i odsustvo svoje pokornosti prema ovaploćenom Bogu. Ipak, On zbog toga neće kazniti sve ove ljude, već će samo odbaciti one koji su iskvareni do srži i koji ne mogu biti spašeni. On će njihovo telo predati Sotoni, a u pojedinim slučajevima uništiće njihovo telo. Svi koji su preostali nastaviće da slede i proći će kroz čin orezivanja. Ako, tokom svog sledbeništva, ovi ljudi i dalje ne mogu da prihvate čin orezivanja, postajući sve više i više izopačeni, tada će izgubiti svoju priliku za spasenje. Svaka osoba koja je prihvatila da je Božje reči osvoje dobiće nekoliko prilika za spasenje; u Božjem spasenju svake osobe On će joj popuštati do krajnjih granica. Drugim rečima, prema njoj će ispoljiti najveću popustljivost. Sve dok se ljudi vraćaju sa pogrešnog puta i sve dok se mogu pokajati, Bog će im pružati prilike da zadobiju Njegovo spasenje. Kada se ljudi prvi put pobune protiv Boga, On nema želju da ih uništi; naprotiv, On čini sve što može kako bi ih spasao. Ako za nekoga zaista nema mogućnosti za spasenje, Bog će ga tada napustiti. Razlog Božje sporosti u kažnjavanju čoveka samo je u tome što On želi da spase svakog onog ko može da bude spasen. On samo koristi reči da bi ljudima sudio, prosvećivao ih i usmeravao; On ne koristi štap da bi ih obarao. Korišćenje reči zarad ljudskog spasenja predstavlja svrhu i značaj završne etape dela.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Treba ostaviti po strani blagoslove statusa i razumeti Božju nameru da čoveku donese spasenje”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 86

Bog obavlja delo suda i grdnje kako bi čovek mogao da zadobije bogopoznanje i zarad svedočenja o Njemu. Bez Njegovog suda o čovekovoj iskvarenoj naravi, čovek nikako ne bi mogao da spozna Njegovu pravednu narav, koja se ne sme uvrediti, niti bi čovek bio u stanju da svoje staro bogopoznanje pretvori u novo. Radi Njegovog svedočenja i radi Njegovog upravljanja, On se otkrio u Svojoj celosti, omogućavajući tako čoveku, da kroz Njegovo javno pojavljivanje, dođe do spoznaje o Bogu, da se preobrazi u svojoj naravi i da snažno posvedoči za Boga. Preobraženje čovekove naravi postiže se kroz mnoge različite vrste Božjeg dela; bez takvih promena u njegovoj naravi, čovek ne bi bio u stanju da svedoči o Bogu i da bude u skladu sa Božjim namerama. Preobražavanje čovekove naravi znači da se čovek oslobodio od Sotoninog ropstva i od uticaja tame, i da je zaista postao uzor i primer Božjeg dela, svedok Božji, i onaj koji je u skladu sa Božjim namerama. Danas je ovaploćeni Bog došao na zemlju da obavi Svoje delo, i On zahteva od čoveka da stekne znanje o Njemu, da postigne pokornost Njemu i svedočenje o Njemu – čovek treba da spozna Božje praktično i normalno delo, treba da se pokorava svim Njegovim rečima i delu koji se ne slažu sa ljudskim predstavama, i treba da posvedoči o celokupnom delu koje On obavlja da bi spasao čoveka, kao i o svim Njegovim delima osvajanja čoveka. Oni koji svedoče o Bogu moraju da imaju znanje o Bogu; samo je takvo svedočenje tačno i praktično, i samo takvo svedočenje može osramotiti Sotonu. One koji su Boga spoznali time što su prošli Njegov sud, grdnju i orezivanje, Bog koristi da svedoče o Njemu. On koristi one koje je Sotona iskvario da svedoče o Njemu. Koristi one čija se narav promenila, i koji su time zadobili Njegove blagoslove da svedoče o Njemu. Njemu nije potreban čovek da Ga veliča samo na rečima niti su mu potrebni veličanje i svedočanstvo od onih koji su od Sotonine sorte, koje On nije spasao. Samo su oni koji spoznaju Boga podobni da svedoče o Njemu, i samo su oni koji su preobraženi u svojoj naravi podobni da svedoče o Njemu. Bog neće dozvoliti čoveku da namerno osramoti Njegovo ime.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo oni koji spoznaju Boga mogu da svedoče za Boga”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 87

Kojim sredstvima se postiže Božje usavršavanje čoveka? Postiže se Njegovom pravednom naravi. Božja narav se prvenstveno sastoji od pravednosti, gneva, veličanstva, suda i prokletstva, i On usavršava čoveka prvenstveno Svojim sudom. Neki ljudi ne razumeju i pitaju zašto je Bog u stanju da usavrši čoveka samo putem suda i prokletstva. Oni kažu: „Kada bi Bog prokleo čoveka, zar ne bi čovek umro? Kada bi Bog sudio čoveku, ne bi li čovek bio osuđen? Kako onda i dalje može da bude usavršen?” To su reči ljudi koji ne poznaju Božje delo. Bog proklinje buntovništvo čoveka i sudi čovekovim grehovima. Iako govori grubo, nimalo ne štedeći čovekova osećanja, i razotkriva sve što je u čoveku, razotkrivajući nekim strogim rečima ono što je suštinsko u čoveku, On kroz takav sud čoveku daje duboko znanje o suštini tela, i tako se čovek pokorava Bogu. Telo čovečje pripada grehu i Sotoni, buntovno je i predmet je Božje grdnje. Stoga, da bi čovek spoznao sebe, mora da se susretne s rečima Božjeg suda i mora biti primenjena svaka vrsta oplemenjivanja; tek tada Božje delo može biti delotvorno.

Iz reči koje je Bog izgovorio može se videti da je On već osudio ljudsko telo. Nisu li onda te reči kletve? Reči koje je izgovorio Bog razotkrivaju čovekovu pravu prirodu i kroz takvo razotkrivenje njemu se sudi; a kada vidi da nije u stanju da udovolji Božjim namerama, u sebi oseća tugu i kajanje, oseća da mnogo duguje Bogu i da ne može da dostigne Božje namere. Postoje trenuci kada te Sveti Duh iznutra dovodi u red, a ta disciplina dolazi od Božjeg suda; dođe vreme kada te Bog prekoreva i sakriva Svoje lice od tebe, kada na tebe ne obraća pažnju i ne dela u tebi, nemo te grdeći kako bi te oplemenio. Božje delovanje u čoveku prvenstveno ima za cilj da otkrije Njegovu pravednu narav. Kakvo svedočanstvo čovek, na kraju, daje za Boga? Čovek svedoči da je Bog pravedan Bog, da je Njegova narav pravednost, gnev, grdnja i sud; čovek svedoči o pravednoj naravi Božjoj. Bog koristi Svoj sud da bi čoveka usavršio, On je voleo čoveka i spasio ga je – ali koliko toga Njegova ljubav sadrži? Postoje sud, veličanstvo, gnev i kletva. Iako je Bog u prošlosti proklinjao čoveka, On nije sasvim bacio čoveka u bezdan, već je to sredstvo koristio da bi oplemenio čovekovu veru; nije stavio čoveka u smrtonosne okove, već je delao tako da čoveka usavrši. Suština tela je ono što pripada Sotonskim stvarima – Bog je to tačno rekao – ali činjenice koje je Bog sproveo nisu ostvarene u skladu sa Njegovim rečima. On te proklinje da bi Ga ti voleo i da bi spoznao suštinu tela; On te grdi da bi te probudio, da ti omogući da spoznaš nedostatke u sebi i da spoznaš bedu i bezvrednost čoveka. Stoga, Božje kletve, Njegov sud i Njegovo veličanstvo i gnev – sve to je da bi usavršio čoveka. Sve što Bog danas čini i pravedna narav koju On kroz vas otkriva – sve to je da bi usavršio čoveka. Takva je ljubav Božja.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo kroz bolne kušnje možeš spoznati divotu Boga”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 88

Prema ustaljenim ljudskim predstavama, čovek veruje da je Božja ljubav Njegova blagodat, milost i saosećanje za čovekovu slabost. Iako su sve te stvari deo Božje ljubavi, one su isuviše jednostrane i nisu glavno sredstvo kojim Bog usavršava čoveka. Neki ljudi zbog bolesti počnu da veruju u Boga. Ta bolest je Božja blagodat za tebe; bez nje ne bi verovao u Boga, a da nisi verovao u Boga, ne bi stigao ovako daleko – pa je tako čak i ta blagodat ljubav Božja. U vreme verovanja u Isusa, ljudi su činili mnogo toga što Bogu nije bilo ugodno jer nisu razumeli istinu, ali Bog poseduje milost i dobrotu i On je doveo čoveka dovde; a iako čovek ništa ne razume, Bog ipak dozvoljava čoveku da ga sledi i, štaviše, On je doveo čoveka do današnjih dana. Zar to nije ljubav Božja? Ono što se ispoljava u Božjoj naravi je Božja ljubav – to je apsolutno tačno! Kada je izgradnja crkve dostigla svoj vrhunac, Bog je načinio korak u delu služitelja i bacio čoveka u bezdan. Reči u vreme služitelja sve behu kletve: kletve tvog mesa, kletve tvoje sotonske iskvarene naravi i kletve tvojih osobina koje ne udovoljavaju Božjim namerama. Ono što je Bog izrazio u tom koraku Svog dela bilo je veličanstvo, i ubrzo nakon toga je Bog izvršio korak dela grdnje, a zatim je došla kušnja smrću. U takvom delu, čovek je video gnev, veličanstvo, sud i grdnju Božju, ali je takođe video Božju blagodat, Njegovu dobrotu i Njegovu milost. Sve što je Bog učinio i narav koju je ispoljio, bila je Božja ljubav prema čoveku, a sve što je Bog učinio bilo je dovoljno da zadovolji potrebe čoveka. On je to uradio da bi usavršio čoveka i opskrbio ga je u skladu s njegovim rastom. Da Bog to nije učinio, čovek ne bi ostao nesposoban da dođe pred Boga i ne bi imao načina da spozna pravo Božje lice. Od vremena kada je čovek počeo da veruje u Boga pa do danas, Bog je postepeno opskrbljivao čoveka u skladu sa njegovim rastom, tako da je čovek iznutra postepeno počeo da Ga spoznaje. Samim tim što je stigao do današnjih dana, čovek shvata koliko je divan sud Božji. Korak dela služitelja bio je prvi slučaj dela proklinjanja od vremena postanja do danas. Bog je čoveka prokleo da bude bačen u bezdan. Da Bog to nije učinio, danas čovek ne bi imao istinsko znanje o Bogu; samo se kroz Božje prokletstvo čovek zvanično susreo sa Njegovom naravi. Čovek je otkriven kroz kušnje služitelja. Video je da je njegova odanost manjkava, da mu je rast isuviše mali, da nije u stanju da udovolji Božjim namerama i da on uvek samo na rečima govori da mora udovoljiti Bogu. Iako je Bog prokleo čoveka u koraku dela služitelja, gledajući unazad, taj korak Božjeg dela bio je divan: doneo je veliku prekretnicu za čoveka i izazvao veliku promenu u njegovoj životnoj dispoziciji. Pre doba služitelja, čovek nije razumeo ništa o traganju u životu, šta znači verovati u Boga ili o mudrosti Božjeg dela, niti je razumeo da Bog u Svom delu može da iskušava čoveka. Od doba služitelja do danas, čovek uviđa koliko je čudesno delo Božje, smatrajući ga nedokučivim čoveku i uviđajući da čovek svojim razmišljanjem nije u stanju da zamisli kako Bog deluje. Takođe shvata koliko je mali njegov rast, te da u njemu ima previše buntovništva. Kada je Bog prokleo ljude, učinio je to da bi postigao dejstvo i nije mu oduzeo život. Iako je prokleo ljude, čoveku ništa nije zadesilo, jer je Bog prokleo ljudsko buntovništvo, pa su tako i reči Njegovih kletvi izrečene da bi usavršile ljude. Bez obzira na to da li Bog sudi čoveku ili ga proklinje, oba načina su tu da se čovek usavrši: oba se primenjuju da usavrše ono što je nečisto u čoveku. Na taj način čovek se oplemenjuje, a ono što nedostaje u čoveku se usavršava kroz Njegove reči i dela. Svaki korak Božjeg dela – bilo da su to grube reči, sud ili grdnja – usavršava čoveka i potpuno je prikladan. Nikada tokom minulih vremena i generacija Bog nije obavljao ovakvo delo; danas, On deluje u vama i navodi vas da cenite Njegovu mudrost. Iako ste u sebi pretrpeli nešto bola, u srcu se uvek osećate postojano i smireno; činjenica da možete da uživate u ovoj etapi dela Božjeg predstavlja vašu dobru sreću. Bez obzira na ono što možete da zadobijete u budućnosti, vidite da je celokupno Božje delo u vama danas ljubav. Ako čovek ne iskusi Božji sud i oplemenjivanje, već samo uvek radi stvari spolja i pokazuje spoljašnji žar, dok se njegova narav nikada ne menja, da li se to računa kao da je zadobijen od strane Boga? Danas, iako u čoveku još uvek ima mnogo toga nadmenog, čovekova narav je mnogo stabilnija nego ranije. Božje te orezuje kako bi te spasao, pa iako u tom trenutku možda osećaš određenu bol, kad dođe dan u kom se tvoja narav promeni, osvrnućeš se i videćeš koliko je mudro Božje delo, i tada ćeš moći istinski da razumeš Božju nameru. Danas ima ljudi koji kažu da razumeju Božju nameru, ali to nije nimalo realistično. Oni govore laži. To je zato što u sadašnjem trenutku oni tek treba da shvate da li je Božja namera da spasi čoveka ili da ga prokune. Možda to sada ne možeš jasno da vidiš, ali kad vidiš da je stigao dan kad Bog zadobija slavu, i kad vidiš koliko je smisleno voleti Boga – jer ti to omogućava da spoznaš ljudski život i omogućava tvom telu da živi u svetu ljubavi prema Bogu, pri čemu tvoj duh pronalazi oslobođenje, tvoj život je pun radosti, i uvek se približavaš Bogu i upireš pogled u Njega – tada ćeš istinski spoznati ogromnu vrednost dela koje Bog sada obavlja.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo kroz bolne kušnje možeš spoznati divotu Boga”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 89

Delo koje se sada obavlja je u tome da ljude navede da se pobune protiv Sotone i svog starog pretka. Svaki sud iskazan rečju ima za cilj da razotkrije iskvarene naravi ljudi i da im omogući da razumeju suštinu života. Ovaj sud, koji se uvek iznova ponavlja, probada ljudsko srce. Svaki sud se neposredno odnosi na njihovu sudbinu i ima za cilj da rani njihovo srce kako bi mogli da otpuste sve te stvari i tako spoznaju život, spoznaju ovaj prljavi svet, spoznaju Božju mudrost i svemogućnost i spoznaju ljudski rod, koga je Sotona iskvario. Što je više ovakve grdnje i suda, to više čovekovo srce može biti ranjeno, a njegov duh probuđen. Cilj ovakvog suda jeste da se probudi duh ovih izrazito iskvarenih i najdublje zabludelih ljudi. Čovek nema duha, odnosno, njegov duh je odavno umro i on ne zna da postoje nebesa, ne zna da postoji Bog i svakako ne zna da se bori u ponoru smrti; kako bi uopšte mogao da zna da on živi u ovom zlom ljudskom paklu? Kako bi uopšte mogao da zna da je ovaj njegov truli leš upao u Ad smrti nakon što ga je Sotona iskvario? Kako bi uopšte mogao da zna da je ljudski rod već odavno nepovratno uništio sve stvari na zemlji? I kako bi on uopšte mogao da zna da je Stvoritelj danas došao na zemlju i da traži grupu iskvarenih ljudi koje može da spase? Iako je čovek doživeo svako moguće oplemenjivanje i sud, njegova obamrla savest i dalje nije nimalo dirnuta i bukvalno ne reaguje. Koliko je čovek samo izopačen! I premda je ova vrsta suda poput okrutnog grada koji pada sa neba, on je za čoveka neizmerno koristan. Da se ljudima ovako ne sudi, rezultat ne bi mogao da bude postignut, a ljude nipošto ne bi bilo moguće spasti iz ponora jada. Da se na ovaj način ne dela, ljudima bi bilo veoma teško da izađu iz Ada, jer je njihovo srce odavno umrlo, a njihov je duh odavno pregazio Sotona. Da biste vi koji ste potonuli u najdublje dubine izopačenosti bili spaseni, potrebno je da vas dozivaju uz velike napore, da vam se naporno sudi; jedino tada će vaše smrznuto srce moći da se probudi.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo usavršeni mogu da žive smislenim životom”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 90

Samo ovaploćenjem u najnazadnijim i najprljavijim mestima, Bog može da otkrije celokupnost Svoje svete i pravedne naravi. A kroz šta se otkriva Njegova pravedna narav? Otkriva se kroz to što On sudi čoveku za grehe, što sudi Sotoni, što se gadi greha i što mrzi neprijatelje koji Mu se opiru i bune se protiv Njega. Reči koje danas govorim jesu da sude čovekovim gresima, da sude čovekovoj nepravednosti i da prokunu čovekovo buntovništvo, kao i čovekovo nepoštenje i lažljivost. Sve što u čovekovim rečima i postupcima nije u skladu sa Božjim namerama mora biti podvrgnuto sudu, a sve čovekovo buntovništvo karakteriše se kao greh. Njegove reči se vrte oko načela suda; On koristi sud o čovekovoj nepravednosti, prokletstvo čovekovog buntovništva i razotkrivanje svih čovekovih ružnih strana da bi ispoljio Svoju pravednu narav. Svetost predstavlja Njegovu pravednu narav, a u stvari, Njegova svetost jeste Njegova pravedna narav. Vaše iskvarene naravi su kontekst današnjih reči – Ja govorim i sudim i izvršavam delo osvajanja u skladu s njima. Jedino je ovo praktično delo i samo na ovaj način se Božja svetost može potpuno istaći. Ako u tebi nema ni traga iskvarene naravi, onda ti Bog neće suditi, niti će ti pokazati Svoju pravednu narav. Pošto imaš iskvarene naravi, Bog ti neće progledati kroz prste, i kroz to se prikazuje Njegova svetost. Ako bi Bog video da su čovekova prljavština i buntovništvo preveliki, ali se ne bi oglasio, niti bi ti sudio, niti bi te grdio zbog tvoje nepravednosti, onda bi to bio dokaz da On nije Bog, jer On tada ne bi gajio mržnju prema grehu; On bi bio jednako prljav kao i čovek. Danas ti sudim zbog tvoje prljavštine, a zbog tvoje iskvarenosti i buntovništva te grdim. Ne razmećem se Svojom silom pred vama, niti vas namerno tlačim; to činim zato što ste vi, koji ste rođeni u ovoj zemlji prljavštine, tako ozbiljno zaraženi prljavštinom. Vi ste naprosto izgubili svoj integritet i ljudskost, kao svinje koje žive u prljavštini. Zbog vaše prljavštine i iskvarenosti vama se sudi i Ja izlivam Svoj gnev na vas. Upravo zbog suda ovim rečima bili ste u stanju da vidite da je Bog pravedni Bog i da je Bog sveti Bog; upravo zbog Njegove svetosti i Njegove pravednosti On vam sudi i izliva Svoj gnev na vas; upravo zato što vidi buntovništvo čovečanstva, On otkriva Svoju pravednu narav. Prljavština i iskvarenost čovečanstva otkrivaju Njegovu svetost. To je dovoljno da se pokaže da je On Sâm Bog, koji je svet i besprekoran, a ipak živi u zemlji prljavštine. Ako se neko valja u blatu s drugima i nema ničega svetog u njemu i nema pravednu narav, onda on nije kvalifikovan da sudi ljudskoj nepravednosti, niti je prikladan da sprovodi sud nad čovekom. Kako ljudi koji su podjednako prljavi mogu da budu kvalifikovani da sude onima koji su im slični? Samo Sâm sveti Bog može da sudi celom prljavom ljudskom rodu. Kako čovek može da sudi čovekovim gresima? Kako čovek može da vidi grehe čoveka i kako čovek može da bude kvalifikovan da osudi čoveka? Ako Bog ne bi bio kvalifikovan da sudi čovekovim gresima, kako bi onda mogao da bude Sâm pravedni Bog? Upravo zato što ljudi otkrivaju iskvarene naravi, Bog govori da bi im sudio, i samo tada mogu da uvide da je On sveti Bog. Bog sudi čoveku i grdi čoveka zbog njegovih greha i razotkriva te grehe. Nijedna osoba niti stvar ne mogu izbeći ovom sudu. On sudi svemu što je prljavo. Samo na taj način se Božja narav otkriva kao pravedna. Ako bi bilo drugačije, kako bi se moglo reći da ste kontrasti i po imenu i po činjenicama?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kako se postižu rezultati drugog koraka dela osvajanja”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 91

Velika je razlika između dela koje je obavljeno u Izraelu i današnjeg dela. Jahve je usmeravao živote Izraelaca i nije bilo toliko grdnje i suda, jer su u to vreme ljudi isuviše malo razumeli svet i imali su vrlo malo iskvarenih naravi. Tada su Izraelci bespogovorno slušali Jahvea. Kada im je rekao da sagrade oltare, oni su brzo sagradili oltare; kada im je rekao da nose svešteničke odežde, oni su poslušali. U to vreme Jahve je bio kao pastir koji čuva stado ovaca, a ovce slede pastirske smernice i pasu na pašnjaku; Jahve je usmeravao njihove živote, upućujući ih kako da jedu, da se oblače, obitavaju i putuju. To nije bilo vreme da se otkriva Božja narav, jer je čovečanstvo tog vremena bilo novorođeno; bilo je malo onih koji su bili buntovni i koji su pružali otpor, nije bilo mnogo prljavštine među ljudima, te tako ljudi nisu mogli biti kontrast Božjoj naravi. Kroz ljude koji potiču iz zemlje prljavštine postaje očigledna Božja svetost; danas, On koristi prljavštinu koja se otkriva kod ovih ljudi iz zemlje prljavštine, i On sudi, te se tako usred suda razotkriva ono što On jeste. Zašto On sudi? On je u stanju da izgovori reči suda zato što prezire greh; kako bi mogao da bude toliko ljut ako se ne gnuša buntovništva čovečanstva? Ako u Njemu ne bi bilo prezira, ni odvratnosti, ako On ne bi obraćao pažnju na buntovništvo ljudi, onda bi to bio dokaz da je podjednako prljav kao čovek. On može da sudi čoveku i da ga grdi zato što se gnuša prljavštine, a ono čega se On gnuša, nije prisutno u Njemu. Kada bi i u Njemu takođe bilo opiranja i buntovništva, On se ne bi gnušao onih koji se opiru i koji su buntovni. Kad bi se delo poslednjih dana i dalje obavljalo u Izraelu, ono ne bi imalo nikakvog smisla. Zašto se delo poslednjih dana obavlja u Kini, najmračnijem i najzaostalijem mestu od svih? Da bi se otkrila Njegova svetost i pravednost. Ukratko, što je mesto mračnije, to se jasnije može otkriti svetost Božja. U stvari, sve je ovo radi Božjeg dela. Tek danas shvatate da je Bog sišao s neba da bi bio među vama, istaknut vašom prljavštinom i buntovništvom, i tek sada spoznajete Boga. Zar to nije najveće uzdizanje? U stvari, vi ste grupa ljudi u Kini koja je izabrana. A zato što ste izabrani i zato što ste uživali u Božjoj blagodati, i zato što niste prikladni da uživate u tako velikoj blagodati, to dokazuje da je sve ovo najviši oblik vašeg uzdizanja. Bog vam se ukazao i otkrio vam Svoju svetu narav u potpunosti, i On vam je sve to dao i učinio da uživate u svim blagodatima u kojima možete da uživate. Ne samo da ste okusili pravednu Božju narav, već ste, i više od toga, okusili spasenje Božje, iskupljenje Božje i bezgraničnu, beskrajnu ljubav Božju. Vi, najprljaviji od svih, doživeli ste tako veliku blagodat – zar niste blagosloveni? Zar vas to Bog ne uzdiže? Vi ljudi imate najniže statuse od svih; vi ste sami po sebi nedostojni da uživate u tako velikom blagoslovu, ali Bog je napravio izuzetak tako što te je uzdigao. Zar te nije sramota? Ako nisi u stanju da ispuniš svoju dužnost, onda ćeš se na kraju stideti sebe i kaznićeš samog sebe. Danas se ti ne dovodiš u red, niti bivaš kažnjen; tvoje telo je živo i zdravo – ali ove reči će te na kraju navesti da osetiš sram. Do danas još nisam javno grdio nikoga; Moje reči mogu biti surove, ali kako se Ja ponašam prema ljudima? Tešim ih, bodrim ih i podsećam. Ovo ne činim ni zbog čega drugog, osim da bih vas spasao. Da li zaista ne razumete Moje namere? Svi vi treba da razumete ono što govorim i da vas to nadahne. Tek sada mnogi ljudi razumeju: zar ovaj blagoslov ne dolazi upravo od toga što služite kao kontrast? Zar to što služite kao kontrast nije najblagoslovenija stvar? Kada na kraju krenete da propovedate jevanđelje, reći ćete: „Mi smo tipični kontrasti.” Pitaće vas: „Šta znači to, biti tipičan kontrast?” A ti ćeš reći: „Mi smo kontrast Božjem delu i Njegovoj velikoj sili. Celokupnost Božje pravedne naravi obelodanjuje se našim buntovništvom; mi smo uslužni predmeti Božjeg dela poslednjih dana, mi smo dodaci Njegovom delu, a takođe i Njegovo oruđe.” Kada to čuju, biće zaintrigirani. Zatim ćeš reći: „Mi smo primeri i uzori za Božje dovršenje dela čitave vaseljene i za Njegovo osvajanje celog čovečanstva. Bez obzira jesmo li sveti ili prljavi, sve u svemu, još uvek smo blagosloveniji od vas, jer smo videli Boga, i kroz priliku da nas osvoji, pokazuje se velika Božja sila; samo zato što smo prljavi i iskvareni, Njegova pravedna narav se istakla. Da li ste u stanju da tako svedočite o Božjem delu poslednjih dana? Vi niste kvalifikovani! Ovo nije ništa drugo nego Bog koji nas uzdiže! Iako možda nismo nadmeni, možemo ponosno da hvalimo Boga, jer niko ne može da nasledi tako veliko obećanje i niko ne može da uživa u tako velikom blagoslovu. Zaista smo zahvalni što mi, koji smo tako prljavi, možemo služiti kao kontrasti tokom Božjeg upravljanja.” A kada pitaju: „Šta su primeri i uzori?”, ti kažeš: „Mi smo najbuntovniji i najprljaviji u ljudskom rodu; Sotona nas je najdublje iskvario, i mi smo najnazadniji i najponizniji od telesnih bića. Mi smo klasični primeri onih koje je Sotona iskoristio. Danas nas je Bog izabrao kao prve među ljudima koji će biti osvojeni, i videli smo pravednu Božju narav i nasledili Njegovo obećanje; mi smo upotrebljeni da osvojimo više ljudi, tako da smo primer i uzor onima koji su osvojeni među ljudima.” Nema boljeg svedočenja od ovih reči, a ovo je tvoje najbolje iskustvo.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kako se postižu rezultati drugog koraka dela osvajanja”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 92

Delo osvajanja koje se obavlja na vama ljudima jeste od najdubljeg značaja: u jednom pogledu, svrha ovog dela jeste da se usavrši grupa ljudi, odnosno, da se oni usavrše, da mogu da postanu grupa pobednika – kao prva grupa ljudi koji su upotpunjeni, u značenju prvine. U drugom pogledu, da se stvorenim bićima dozvoli da uživaju u Božjoj ljubavi, da prime Božje potpuno i najveće spasenje, da se omogući čoveku da uživa ne samo u milosti i dobroti, već, što je još važnije, u grdnji i sudu. Od stvaranja sveta sve do sada, sve što je Bog učinio u Svom delu jeste ljubav, bez ikakve mržnje prema čoveku. Čak su i grdnja i sud koje si video takođe ljubav, iskrenija i stvarnija ljubav, ljubav koja ljude vodi na pravi put ljudskog života. U još jednom pogledu, to je svedočenje pred Sotonom. A u još jednom, to je postavljanje temelja za širenje budućeg dela jevanđelja. Celokupno delo koje je On obavio ima za cilj da izvede ljude na pravi put ljudskog života, tako da mogu da žive normalnim ljudskim životom, jer ljudi ne znaju kako da žive, a bez ovog usmeravanja, živećeš samo ispraznim životom; život će ti biti lišen vrednosti ili smisla, i bićeš potpuno nesposoban da budeš normalna osoba. U tome je najdublji značaj osvajanja čoveka. Svi vi ste potomci Moava; delo osvajanja koje se obavlja na vama jeste vaše veliko spasenje. Svi vi živite u zemlji greha i razuzdanosti i svi ste razuzdani i grešni. Danas ne samo da možete da vidite Boga, već ste, što je još važnije, primili grdnju i sud, primili ste ovo najdublje spasenje, što će reći, primili ste najveću Božju ljubav. Sve što Bog čini jeste istinska ljubav prema vama. On nema zlu nameru. Sudi vam zbog vaših grehova, da biste mogli da razmislite o sebi i dobijete ovo ogromno spasenje. Sve ovo delo se vrši sa ciljem da bi se čovek upotpunio. Od početka do kraja, Bog čini sve što može da spasi čoveka i On jednostavno nema želju da potpuno uništi ljude koje je stvorio Svojim rukama. On je danas došao među vas da dela; nije li tim pre ovo spasenje? Da vas mrzi, da li bi i dalje obavljao delo tolikih razmera da bi vas lično usmeravao? Zašto bi On tako patio? Bog vas ne mrzi niti ima zle namere prema vama. Treba da znate da je Božja ljubav najstvarnija ljubav. Samo zato što su ljudi buntovni, On mora da ih spasi kroz sud; u protivnom, i dalje bi bilo nemoguće da ih spasi. Pošto ne znate kako da živite svoj život i niste svesni kako se živi, i pošto živite u ovoj razvratnoj i grešnoj zemlji, a i sami ste razvratni i prljavi đavoli, On ne može da podnese da vam dozvoli da nastavite da tonete sve niže, ne može da podnese da vas gleda kako živite u ovoj prljavoj zemlji onako kako sada živite, da vas Sotona gazi kako mu se prohte, i ne može da podnese da vam dozvoli da padnete u Ad. On samo želi da zadobije ovu grupu ljudi i da vas potpuno spasi. Ovo je glavna svrha obavljanja dela osvajanja na vama – zarad spasenja. Ako ne možeš da vidiš da je sve što se na tebi čini ljubav i spasenje, ako misliš da je to samo metod, način da se čovek muči i nešto nepouzdano, onda slobodno možeš da se vratiš u svoj svet da trpiš bol i nedaće! Ako si voljan da u ovom toku uživaš u ovom sudu i ovom ogromnom spasenju, u svim ovim blagoslovima koji se nigde u ljudskom svetu ne mogu pronaći, kao i u ovoj ljubavi, onda budi dobar: ostani u ovom toku da prihvatiš delo osvajanja kako bi mogao da budeš usavršen. Danas trpiš malo bola i oplemenjivanja zbog Božjeg suda, ali podnošenje tog bola ima vrednost i smisao. Iako su za čoveka Božja grdnja i sud zapravo oplemenjivanje i nemilosrdno razotkrivanje, i mada se sprovode u svrhu kažnjavanja za grehe i kažnjavanja tela, ništa od ovog dela nije namenjeno tome da osudi telo i uništi ga. Sva ta oštra razotkrivanja rečima služe tome da te izvede na pravi put. Od ovog dela ste toliko toga lično iskusili i ono vas, očito, nije odvelo na zao put! Sve ovo je sa ciljem da te navede da proživiš normalnom ljudskošću i sve to je dostižno tvojom normalnom ljudskošću. Svaki korak Božjeg dela zasnovan je na tvojim potrebama, prema tvojim slabostima i prema tvom stvarnom rastu, a nikakvo nepodnošljivo breme vam se ne nameće. Danas ti ovo nije jasno i osećaš kao da sam strog prema tebi, te oduvek veruješ te svakodnevno grdim, sudim ti i prekorevam te zato što te mrzim. Ali iako je ono što dobijaš grdnja i sud, to je zapravo ljubav prema tebi i to je najveća zaštita. Ako ne možeš da dokučiš dublje značenje ovog dela, biće ti nemoguće da nastaviš da ga doživljavaš. Treba da zadobiješ utehu iz ovog spasenja. Ne odbijaj da se urazumiš. Budući da si stigao dovde, značaj dela osvajanja bi trebalo da ti bude jasan i ti o tome više ne bi trebalo da imaš ikakvo mišljenje!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prava priča o delu osvajanja (4)”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 93

Oni koji budu u stanju da ostanu postojani tokom Božjeg dela suda i grdnje u poslednjim danima – to jest, tokom završnog dela pročišćenja – biće oni koji će zajedno s Bogom ući u poslednji počinak; svi koji, dakle, uđu u počinak oslobodiće se od uticaja Sotone i biće zadobijeni od strane Boga tek nakon što budu podvrgnuti Njegovom završnom delu pročišćenja. Ovi ljudi, koji će na kraju biti zadobijeni od strane Boga, ući će u poslednji počinak. U suštini, Bog vrši delo grdnje i suda kako bi pročistio ljudski rod i zarad konačnog dana počinka; u protivnom, nijedan član čovečanstva ne bi mogao da bude klasifikovan prema svojoj vrsti, niti da uđe u počinak. Ovo delo je jedini put kojim čovečanstvo može ući u počinak. Samo će Božje delo pročišćenja očistiti ljude od njihove nepravednosti, a samo će Njegovo delo grdnje i suda razotkriti one buntovne elemente čovečanstva, razlikujući na taj način one koji mogu biti spaseni od onih koji ne mogu, i one koji mogu preostati od onih koji ne mogu. Kad ovo delo bude dovršeno, svi oni koji mogu da ostanu biće pročišćeni i zakoračiće u više carstvo ljudskosti, gde će uživati u divnijem drugom ljudskom životu na zemlji; drugim rečima, oni će ući u dan počinka čovečanstva i živeće zajedno sa Bogom. Nakon što oni koji ne mogu da ostanu budu podvrgnuti grdnji i sudu, njihova prava priroda biće u potpunosti razotkrivena, nakon čega će svi biti uništeni i više im, kao ni Sotoni, neće biti dozvoljen opstanak na zemlji. U ljudskom rodu budućnosti više neće biti nikog od ljudi ove vrste; takvi ljudi nisu podobni za ulazak u zemlju konačnog počinka, niti su podobni da uđu u dan počinka koji će Bog i čovečanstvo zajednički deliti, jer oni su na meti kazne i oni su zlikovci, a ne pravedni ljudi. Oni su jednom bili iskupljeni, a takođe su bili podvrgnuti sudu i grdnji; uz to, oni su nekada službovali za Boga. Međutim, kad nastupi poslednji dan, oni će ipak biti eliminisani i uništeni zbog svog zla i usled svog buntovništva i neizlečivosti; više nikada neće živeti u budućem svetu, niti će ikada više živeti među ljudima budućnosti. Bilo da su to duhovi mrtvih ili onih ljudi koji još uvek žive u telu, svi zlikovci i svi oni koji nisu spaseni biće uništeni čim osvećeni među ljudskim rodom budu ušli u počinak. Što se tiče ovih zlih duhova i zlih ljudi, kao i duhova pravednika i onih koji čine pravedna dela, ma kojem dobu da pripadaju, svi koji su zli biće uništeni, a svi koji su pravedni će preživeti. O tome da li će neki čovek ili duh primiti spasenje, ne odlučuje se u potpunosti na osnovu dela poslednjeg doba, već prema tome da li su se opirali Bogu i pobunili se protiv Njega, ili nisu. Ljudi koji su u prethodnoj eri činili zlo i nisu mogli da budu spaseni nesumnjivo će biti na meti kazne, a oni koji u sadašnjoj eri čine zlo i koji ne mogu biti spaseni takođe će zasigurno biti na meti kazne. Ljudi bivaju razvrstani na osnovu dobra i zla, a ne prema eri u kojoj žive. Nakon što budu na taj način razvrstani, oni neće odmah biti kažnjeni ili nagrađeni; već će Bog Svoje delo kažnjavanja zla i nagrađivanja dobra obaviti tek pošto dovrši Svoje delo osvajanja u poslednjim danima. On, zapravo, ljude odvaja na dobre i zle još od trenutka kad je započeo da obavlja Svoje delo spasenja čovečanstva. Radi se samo o tome da će On pravedne nagraditi, a zle kazniti tek nakon što Njegovo delo bude privedeno kraju; On ih neće razdvojiti po kategorijama i odmah zatim pristupiti kažnjavanju zla i nagrađivanju dobra nakon završetka Svog dela. Umesto toga, On će ovaj zadatak obaviti tek kad Njegovo delo bude u potpunosti dovršeno. Jedina svrha konačnog Božjeg dela kažnjavanja zla i nagrađivanja dobra sastoji se u temeljnom pročišćenju svih ljudi kako bi On zatim mogao da odvede potpuno osvećeno čovečanstvo u večni počinak. Ova etapa Njegovog dela je od presudnog značaja; to je završna etapa celokupnog Njegovog dela upravljanja. Da Bog nije uništio zle ljude, već da im je dozvolio da ostanu, onda celo čovečanstvo još uvek ne bi moglo da uđe u počinak, a Bog ne bi mogao da ga odvede u divnije carstvo. Takvo delo ne bi bilo sasvim dovršeno. Kada Njegovo delo bude dovršeno, celo čovečanstvo će biti potpuno osveštano; samo na taj način će Bog moći mirno da živi u počinku.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog i čovek će zajedno ući u počinak”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 94

Moji koraci gaze celom vaseljenom i do krajeva zemlje, Moje oči stalno proučavaju svaku osobu i, pored toga, Ja posmatram vaseljenu kao celinu. Moje reči su zapravo na delu u svakom kutku vaseljene. Ko god se usudi da ne vrši službu za Mene, ko god se usudi da Mi bude nelojalan, ko god se usudi da sudi Mom imenu i ko god se usudi da vređa i kleveće Moje sinove – onima koji su stvarno sposobni za takve stvari mora se strogo suditi. Moj sud će ih zadesiti u potpunosti, što znači da je sada vreme suda i pažljivim posmatranjem videćete da se Moj sud prostire širom vaseljene-sveta. Naravno, Moja kuća neće biti pošteđena. Sudiće se onima čije misli, reči ili postupci nisu u skladu sa Mojim namerama. Shvati sledeće! Moj sud uperen je prema celokupnoj vaseljeni-svetu, ne samo prema jednoj grupi ljudi ili stvari. Da li si to shvatio? Ako duboko u sebi, gajiš podeljene misli o Meni, onda ćeš odmah biti podvrgnut sudu na unutrašnjem planu.

Moj sud nastupa u svim oblicima i formama. Znajte to! Ja sam jedinstveni, istiniti Bog vaseljene sveta! Ništa nije izvan Moje sile. Svi moji sudovi su vam otkriveni: ako o Meni gajiš protivrečne misli, prosvetiću te u obliku upozorenja. Ako ne budeš slušao, odmah ću te napustiti (time ne mislim na sumnju u Moje ime, već na otvoreno ponašanje u vezi sa telesnim zadovoljstvima). Ako su ti misli prema Meni prkosne, ako Mi se žališ, ako iznova i iznova prihvataš Sotonine ideje i ako ne slediš životna osećanja, onda će ti duh biti u tami i telo će ti trpeti bol. Moraš da Mi budeš bliže. Ne možeš nikada da povratiš tvoje normalno stanje za samo dan ili dva i tvoj će život vidno zaostajati. Što se tiče onih koji su raskalašni u govoru, ukoriću vam usta i jezik i potrudiću se da vam neko oreže jezike. Oni koji su neobuzdano raskalašni u postupcima, upozoriću vas u vašem duhu i strogo izgrditi one koji ne slušaju. One koji Mi otvoreno sude i prkose mi, odnosno one koji pokazuju nedostatak pokornosti u rečima ili postupcima, njih ću potpuno eliminisati i napustiti ih, zbog čega će stradati i izgubiti najviše blagoslove. To su oni koji će biti eliminisani pošto budu izabrani. Oni koji su neuki, to jest oni čije vizije nisu jasne, njih ću ipak prosvetiti i spasiti. Međutim, sa onima koji razumeju istinu, ali je ne primenjuju, biće postupano prema pomenutim pravilima, bili neuki ili ne. Što se tiče ljudi koji su od početka imali zabludele namere, učiniću da zauvek ne budu u stanju da dokuče stvarnost i na kraju će biti eliminisani, jedan po jedan. Nijedan neće ostati, iako sada ostaju po Mom uređenju (jer Ja ne radim stvari brzopleto, već po redu).

Moj sud je potpuno otkriven i odnosi se na razne ljude, koji svi moraju da zauzmu svoja odgovarajuća mesta. Ja ću upravljati ljudima i suditi im prema pravilima koja su prekršili. Što se tiče onih koji nisu u ovo ime i koji ne prihvataju Hrista poslednjih dana, za njih važi samo jedno pravilo. Odmah ću uzeti duh, dušu i telo svakome koji Mi se usprotivi i izgnati ih u Ad. Sve one koji Mi ne prkose, sačekaću vas da sazrete pre nego što sprovedem svoj drugi sud. Moje reči sve potpuno jasno objašnjavaju i ništa nije sakriveno. Samo se nadam da ste u stanju da ih imate na umu u svakom trenutku!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 67. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 95

Poslednji dani jesu dani kada će sva stvorenja kroz osvajanje biti klasifikovana prema svojoj vrsti. Osvajanje je delo poslednjih dana; drugim rečima, suđenje grehovima svake osobe jeste delo poslednjih dana. U suprotnom, kako bi ljudi mogli da budu klasifikovani prema svojoj vrsti? Delo klasifikacije svakoga prema svojoj vrsti, koje se obavlja među vama, jeste početak takvog dela u celoj vaseljeni. Posle toga će oni iz svih zemalja i svih naroda takođe morati da prime delo osvajanja. To znači da će svaka osoba koja je stvorena morati da bude klasifikovana prema svojoj vrsti, i da se preda pred sedištem suda da joj bude suđeno. Niko i ništa ne može izbeći ovu grdnju i sud, niti će iko ili išta izbeći klasifikaciju prema svojoj vrsti; svaka osoba će biti klasifikovana jer se ishodi svih stvorenja bliže i celo nebo i cela zemlja došli su do svog završetka. Kako bi čovek mogao da izbegne dan kada će se ljudsko postojanje okončati? Pa, prema tome, još koliko mogu trajati vaša dela buntovništva? Zar vaš poslednji dan sada nije tačno ispred vas? Kako oni koji se boje Boga i čeznu da se On pojavi mogu da ne vide dan pojave Božje pravednosti? Kako mogu da ne dobiju konačnu nagradu za dobrotu? Jesi li ti onaj koji čini dobro ili onaj koji čini zlo? Jesi li onaj koji prihvata pravedan sud a zatim se pokorava ili si onaj koji prihvata pravedan sud a zatim je proklet? Živiš li pred sedištem suda u svetlosti ili živiš u Adu usred tame? Zar ti sȃm nisi onaj koji najjasnije zna upravo da li će tvoj ishod biti u vidu nagrade ili u vidu kazne? Zar ti nisi onaj koji najjasnije zna i najdublje razume da je Bog pravedan? Dakle, kakvi su tvoje ponašanje i srce? Dok te danas osvajam, moram li zaista do detalja da ti objašnjavam da li je tvoje ponašanje dobro ili loše? Koliko toga si se odrekao zbog Mene? Koliko snažno Me obožavaš? Zar ti sȃm najjasnije ne znaš kako se ponašaš prema Meni? Trebalo bi da znaš bolje od ikoga kakav ćeš zapravo ishod imati! Uistinu ti kažem: Ja sam samo stvorio ljudski rod i stvorio sam tebe, ali vas nisam predao Sotoni; niti sam Ja namerno učinio da budete buntovni prema Meni ili da Mi se opirete i da vas zbog toga kažnjavam. Nisu li sve ove nesreće ono što dobijate jer su vam srca previše nepopustljiva, a vaše ponašanje previše podlo? Dakle, zar ne možete i sami da odredite svoj ishod? Zar u svojim srcima ne znate bolje od ikoga kakav će biti vaš ishod? Ljude osvajam upravo zbog toga da ih otkrijem i da vam bolje donesem spasenje. Ne zato da vas nateram da počinite zlo niti da vas namerno nateram da uđete u pakao uništenja. Kada dođe to vreme, tvoja ogromna patnja, tvoje plakanje i škrgutanje zubima – neće li sve to biti zbog tvojih grehova? Prema tome, nije li tvoja sopstvena dobrota ili tvoje sopstveno zlo najbolji sud o tebi? Nije li to dokaz koji najbolje može da otkrije kakav će biti tvoj ishod?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prava priča o delu osvajanja (1)”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 96

Gromovit glas se prolama, tresući čitavu vaseljenu, zaglušujuć za uši, pa ljudi nemaju vremena da umaknu. Neki su oboreni, neki su uništeni, a nekima se sudi. To je prizor kakav zaista niko nikada pre nije video. Poslušajte pažljivo: udare groma prati zvuk leleka, a to je zvuk koji dopire iz Ada; dopire iz pakla. To je gorki plač onih buntovnih sinova kojima Sam sudio. Onima koji nisu slušali šta govorim i koji Moje reči nisu sprovodili u delo sudilo se strogo i na njih je palo prokletstvo Moga gneva. Moj glas je sud i gnev; on ni prema kome ne pokazuje popustljivost i ni za koga nema milosti, jer Ja sam Sȃm pravedni Bog i posedujem gnev, oganj, pročišćenje i uništenje. U Meni nema ničeg skrivenog i nema telesnih osećanja; naprotiv, postoje otvorenost, pravednost, pravda i nepristrasnost. Pošto su Moji prvorođeni sinovi već sa Mnom na prestolu i vladaju bezbrojnim nacijama i narodima, sada počinje da se sudi onim stvarima i ljudima koji su nepošteni i nepravični. Ispitaću ih jedno po jedno, ne propuštajući ništa i razotkrivajući ih u potpunosti. Jer Moj je sud u potpunosti otkriven i javan i Ja baš ništa nisam zadržao; izbaciću sve koji nisu u skladu sa Mojim namerama i učiniću da za vek vekova propadnu u bezdanu. Na tom mestu učiniću da zauvek gore. Samo je to Moja pravednost i samo je to Moja čestitost. Niko ne može ovo da promeni i sve mora da bude u skladu sa Mnom.

Većina ljudi zanemaruje Moje reči, misleći da su reči samo reči, a činjenice samo činjenice. Ti ljudi su slepi! Zar ne znaju da sam Ja Sâm verni Bog? Moje reči i činjenice javljaju se istovremeno. Zar ovo nije potpuno istinito? Ljudi jednostavno ne razumeju Moje reči, a samo oni koji su prosvećeni mogu zaista da ih razumeju. To je činjenica. Čim ugledaju Moje reči, ljudi se nasmrt preplaše i razbeže unaokolo u potrazi za skrovištem. U još većoj meri je tako kada donesem Svoj sud. Kada sam stvarao sve što postoji, kada uništavam svet i upotpunjujem prvorođene sinove – sve to se postiže jednom jedinom rečju iz Mojih usta. To je zato što je i sama Moja reč autoritet; ona je sud. Može se reći da sam Ja sud i veličanstvo, i to niko ne može da promeni. To je jedan vid Mojih upravnih odluka; to je način na koji sudim ljudima. U Mojim očima, apsolutno sve – uključujući sve ljude, sve događaje i sve stvari – u Mojim je rukama i potpada pod Moj sud. Niko i ništa se ne usuđuje da učini bilo šta što se protivi pravilima, i sve mora da bude ostvareno u skladu sa rečima koje izgovaram. Iz ugla ljudskih predstava, svi veruju rečima osobe kao što sam Ja. Kada Moj Duh progovori, svi su sumnjičavi, lišeni bilo kakve spoznaje o Mojoj svemoći, pa čak i iznose optužbe protiv Mene. Sada ti kažem: ko god sumnja u Moje reči i ko god se nemarno odnosi prema Mojim rečima, to su oni koji će biti uništeni; oni su večiti sinovi propasti. Iz ovoga se može videti da ima veoma malo onih koji su prvorođeni sinovi, jer to je način na koji Ja delujem. Kao što sam već rekao, Ja sve postižem a da ni prstom ne mrdnem; koristim samo Svoje reči. U tome, dakle, počiva Moja svemoć. U Mojim rečima niko ne može da pronađe izvor i svrhu onoga što Ja izgovaram. Ljudi to ne mogu postići. Mogu samo da slede Moje vođstvo u svojim postupcima i da slede Moju pravednost dok rade sve što je u skladu sa Mojim namerama, dovodeći do toga da Moja porodica uživa u pravednosti i miru, da živi večno i zanavek bude čvrsta i postojana.

Moj sud stiže svakoga, Moje upravne odluke dopiru do svakoga, a Moje reči i Moja ličnost otkrivene su svima. Ovo je vreme da Moj Duh izvrši veliko delo (u ovom trenutku, pravi se razlika između onih koji će biti blagosloveni i onih koje će zadesiti tuga). Čim Moje reči budu izrečene, Ja sam odredio one koji će dobiti blagoslov i one koje će zadesiti tuga. Sve ovo je kristalno jasno i Ja sve to mogu da sagledam jednim pogledom. (Ovo govorim sa stanovišta Svoje ljudskosti; stoga ove reči ne protivreče Mom predodređenju ni Mom izboru.) Ja krstarim među planinama i rekama i među svim stvarima, kroz vaseljenska prostranstva, ispitujući i pročišćavajući svako mesto kako bi sva ona nečista mesta i sve one bludne zemlje prestale da postoje i bile ognjem pretvorene u ništavilo pod dejstvom Mojih reči. Meni je sve lako. Kad bi sada bilo vreme koje sam predodredio za smak sveta, mogao bih da ga progutam izustivši jednu jedinu reč. Međutim, sada nije vreme za to. Sve mora biti spremno pre nego što obavim to delo, tako da Moj plan ne bude ometen a Moje upravljanje ne bude prekinuto. Znam kako da to razumno izvedem. Oslanjam se na Svoju mudrost i imam Svoje načine. Ljudi ne smeju ni da mrdnu prstom; pripazite se da vas Moja ruka ne udari. Ovo je već obuhvaćeno Mojim upravnim odlukama. Iz ovoga se može videti strogost Mojih upravnih odluka, kao i načela na kojima se zasnivaju, a koji pokrivaju dva aspekta: jedan je taj da Ja udaram sve one koji nisu u skladu sa Mojim namerama i koji krše Moje upravne odluke; drugi je taj da Ja gnevno proklinjem sve one koji krše Moje upravne odluke. Ova dva aspekta su nužna i predstavljaju izvršna načela koja podupiru Moje upravne odluke. Prema svima se postupa na osnovu ta dva načela, bez ikakve popustljivosti, bez obzira na to koliko je neka osoba odana. To je dovoljno da pokaže Moju pravednost, Moje veličanstvo i Moj gnev, koji će spaliti sve zemaljske stvari, sve svetovne stvari i sve ono što nije u skladu sa Mojim namerama. Moje reči sadrže tajne koje ostaju skrivene, ali u Mojim rečima ima i tajni koje su otkrivene. Stoga su, prema ljudskim predstavama i ljudskim mislima, Moje reči zanavek neshvatljive, a Moje je srce zauvek nedokučivo. To znači da ljude moram osloboditi njihovih predstava i misli. To je najvažnija stavka Mog plana upravljanja. To moram da učinim na ovaj način kako bih zadobio Svoje prvorođene sinove i ostvario ono što želim.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 103. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 97

Sione! Kliči! Sione! Pevaj! Trijumfalno sam se vratio, vratio sam se kao pobednik! Mnoštvo naroda! Požurite i postrojite se! Sve stvoreno! Zaustavite se odmah, jer Moja je ličnost okrenuta ka čitavoj vaseljeni i javlja se na Istoku sveta! Ko se usuđuje da ne klekne sa obožavanjem? Ko se usuđuje da Me ne zove istinitim Bogom? Ko se usuđuje da ne podigne pogled sa strahopoštovanjem? Ko se usuđuje da ne hvali? Ko se usuđuje da se ne raduje? Moj narod će zasigurno čuti Moj glas i Moji sinovi će zasigurno biti u Mom carstvu! Planine, reke i sve stvari beskrajno će klicati i neprestano poskakivati. U tom trenutku, niko se neće usuditi da se povuče i niko se neće usuditi da ustane i pruži otpor. To je Moje čudesno delo i, još i više, to je Moja velika sila! Učiniću da sve ima srce puno strahopoštovanja prema Meni i, čak povrh toga, učiniću da Me sve hvali! To je krajnji cilj Mog plana upravljanja od šest hiljada godina i to je ono što sam uklesao u kamen. Nijedan čovek, nijedna stvar i nijedan događaj ne usuđuju se da ustanu da Mi se opiru ili suprotstavljaju. Sav Moj narod poteći će na Moju planinu (drugim rečima, svet koji ću kasnije stvoriti) i sigurno će Mi se pokoriti, jer Ja imam veličanstvo i sud, i imam autoritet. (To se odnosi na to kada sam u telu. Imam autoritet i u telu, ali pošto, kada sam u telu, ograničenja vremena i prostora ne mogu da se prevaziđu, ne može da se kaže da sam zadobio potpunu slavu. Iako u telu zadobijam prvorođene sinove, i dalje ne može da se kaže da sam zadobio slavu. Tek kada se budem vratio na Sionsku goru i kada Se budem probrazio, moći će da se kaže da imam autoritet, odnosno, da sam zadobio slavu.) Ništa Mi neće biti teško. Rečima iz Mojih usta sve će biti uništeno sve će biti uspostavljeno i ostvareno. Takva je Moja velika sila i takav je Moj autoritet. Budući da sam pun sile i prepun autoriteta, niko se ne bi usudio da Me spreči. Već sam odavno trijumfovao nad svime i već sam izvojevao pobedu nad svim sinovima buntovništva. Povešću Svoje prvorođene sinove da se zajedno sa Mnom vrate na Sionsku goru. Neću se vratiti na Sionsku goru sam. Prema tome, nakon što svi vide Moje prvorođene sinove, u njima će se razviti bogobojažljivo srce. To je Moj cilj u tome da zadobijem prvorođene sinove i to je Moj plan još od postanka sveta.

Kada sve bude spremno, to će biti dan Mog povratka na Sion i taj dan će pamtiti mnoštvo Mog izabranog naroda. Kada se vratim na Sion, zanemeće sve na zemlji i sve na zemlji će utihnuti. Kada se vratim na Sion, sve će ponovo poprimiti svoj prvobitan izgled. U to vreme ću započeti Svoje delo na Sionu. Kazniću zle i nagradiću dobre, sprovešću Svoju pravednost u delo, izvršiću Svoj sud i upotrebiću Svoje reči da sve ostvarim, navodeći sve narode i sve stvari da dožive grdnju Moje ruke. Zasigurno ću učiniti da svi narodi vide svu Moju slavu, svu Moju mudrost i sve Moje obilje. Niko se neće usuditi da ustane i sudi, jer su sa Mnom sve stvari ostvarene. Neka u tome svi vide svu Moju čast i dožive Moju potpunu pobedu, jer se sa Mnom sve stvari ispoljavaju. Ovo je dovoljno da pokaže Moju veliku silu i Moj autoritet. Niko se neće usuditi da se ogreši o Mene i niko se neće usuditi da Me ometa. Sa Mnom je sve otvoreno(((ko bi se usudio da išta sakrije? Sigurno ih ne bih poštedeo! Takvi bednici moraju da budu podvrgnuti Mojoj strogoj kazni i taj ološ mora da Mi se makne s očiju. Vladaću nad njima gvozdenim žezlom i Svojim autoritetom ću im suditi, bez i trunke milosti i obzira prema njihovim osećanjima, jer sam Ja Sâm Bog, koji je bez telesnih osećanja i koji je veličanstven i koji ne trpi uvrede. Svi bi trebalo to da shvate i uvide, da ih ne bih pokosio i uništio „bez povoda ili razloga”, jer će Moje žezlo pokositi sve one koji se ogreše o Mene. Nije Me briga da li poznaju Moje upravne odluke; to nije nešto što Me zanima, jer niko sme da se ogreši o Moju ličnost. Zbog toga kažu da sam lav; koga god sretnem, pokosim ga. Zato kažu da je danas svetogrđe govoriti da sam Ja Bog milosti i blagosti. U suštini, Ja nisam jagnje, već sam lav. Niko se ne usuđuje da se o Mene ogreši; ko god to učini, kazniću ga smrću, odmah, nimalo ne štedeći njegova osećanja. To dovoljno pokazuje Moju narav. Stoga će se, u poslednjem dobu, velika grupa ljudi povući i to će im biti teško da podnesu, ali što se Mene tiče, Ja sam opušten i srećan i to uopšte ne posmatram kao težak zadatak. Takva je Moja narav.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 120. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 98

Unutar carstva, sva stvorenja počinju da oživljavaju i da zrače vitalnošću. Usled promena u stanju zemlje, granice među pojedinim zemljama takođe počinju da se pomeraju. Prorekao sam da će, kada se tlo od tla razdvoji i tlo sa tlom spoji, to biti vreme kada ću sve zemlje razbiti u paramparčad. U tom trenutku ću obnoviti i promeniti sve stvoreno i iznova izdeliti čitavu vaseljenu, dovodeći je time u red i pretvarajući staro u novo – to je Moj plan i to su Moja dela. Kada se sve zemlje i sav Moj izabrani narod vrate pred Moj presto, tada ću sve izobilje neba darovati ljudskom svetu, tako da će, zahvaljujući Meni, taj svet plivati u izobilju kakvog nigde nema. Dok stari svet postoji, bacaću Svoj veliki bes na sve zemlje i izdavaću Svoje upravne odluke javno objavljene širom vaseljene i obasipati grdnjom svakoga ko ih prekrši.

Dok se budem obraćao celoj vaseljeni, svi ljudi čuće Moj glas, to jest, svi ljudi videće sva dela koja sam širom vaseljene obavio. Oni koji se Mojim namerama protive, odnosno, oni koji Mi se delima ljudskim suprotstavljaju, biće oboreni u Mojoj grdnji. Obnoviću mnogobrojne zvezde sa nebesa; zahvaljujući Meni, sunce i mesec će se obnoviti, nebesa neće više biti ono što su bila; i sve stvari na zemlji biće obnovljene – sve to će biti postignuto zbog Mojih reči. Sve zemlje unutar vaseljene biće ponovo podeljene i zamenjene Mojim carstvom, tako da će države na zemlji zauvek nestati i postojaće samo carstvo koje se Meni klanja; sve zemlje sveta biće uništene i prestaće da postoje. Od svih ljudskih bića u vaseljeni, svi oni koji su od đavola biće uništeni. Svi koji se klanjaju Sotoni pašće usred Mog razbuktalog ognja – to jest, izuzev onih koji su sada u toku, svi će biti pretvoreni u pepeo. Kada izgrdim sve narode, oni iz sveta religije će se, u manjoj ili većoj meri, vratiti u Moje carstvo, osvojeni Mojim delima, jer će oni dotad već videti da je „Sveti koji jaše na belom oblaku” već došao. Svi će ljudi biti razvrstani po vrstama i primiće različite grdnje srazmerne svojim postupcima. Svi oni koji su Mi se opirali propašće; a što se tiče onih čija dela na zemlji nisu uključivala Mene, oni će, zbog načina na koji su se ponašali, nastaviti da bivstvuju na zemlji pod upravom Mojih sinova i Mog naroda. Pojaviću se pred bezbrojnim zemljama i narodima, pustiću Svoj glas na zemlji objavljujući dovršetak Mog velikog dela, kako bi to svi ljudi mogli da vide sopstvenim očima.

Dok Moje izjave postaju sve dublje, Ja takođe posmatram i stanje vaseljene. Kroz Moje reči, sve stvari bivaju obnovljene. Nebo se menja, kao i zemlja. Ljudski rod se razotkriva u svom prvobitnom obliku i ljudi se polako razvrstavaju prema svojoj vrsti i nesvesno bivaju vraćeni svojim „porodicama”. To Me silno raduje. Ništa Me ne ometa, Moje veliko delo neprimetno biva dovršeno i sve stvari se menjaju. Kada sam stvarao svet, sve stvari sam razvrstao prema njihovoj vrsti, kategorišući sve stvari koje su imale oblik. Kada se Moj plan upravljanja bude približio kraju, povratiću prvobitno stanje stvorenog; sve ću vratiti da bude onakvo kakvo je prvobitno bilo, sve ću iz temelja promeniti, i učiniću da sve potpadne pod okrilje Mog plana. Došlo je vreme! Uskoro će biti dovršena poslednja etapa Mog plana. Ah, nečisti stari svete! Zasigurno će pasti usred Mojih reči! Zasigurno će, zbog Mog plana, biti sveden na ništavilo! Ah, sve stvari! Sve će one dobiti novi život usred Mojih reči – imaće svoga Suverena! Ah, sveti i neokaljani novi svete! Svakako će oživeti usred Mog veličanstvenog svetla! Ah, goro Sionska! Ne ćuti više – vratio sam se slavodobitno! Posmatram celu zemlju usred svih stvari. Ljudi na zemlji započeli su novi život i stekli novu nadu. Ah, narode Moj! Kako da ponovo ne oživite usred Moje svetlosti? Kako da pod Mojim vođstvom ne skačete od ushićenja? Zemlje kliču od radosti, vode se prolamaju od razdraganog smeha! Ah, vaskrsli Izraele! Kako da ne osetiš ponos zbog Mog predodređenja? Ko je plakao? Ko je jadikovao? Stari Izrael je prestao da postoji, a današnji se Izrael uzdigao, uspravan i uzdižući se nad svetom, ustao je u srcima celog ljudskog roda. Današnji Izrael će kroz Moj narod sigurno zadobiti temelj postojanja! Ah, mrski Egipte! Da li Mi se i dalje opireš? Kako možeš da koristiš Moju milost i da pokušavaš da izbegneš Moju grdnju? Kako možeš da ne živiš unutar Moje grdnje? Svi koje volim sigurno će postojati večno, a sve one koji Mi se opiru zasigurno ću doveka grditi. Jer Ja sam ljubomoran Bog i neću olako poštedeti sve ljude zbog svega što su učinili. Pomno ću ispitati celu zemlju i, sa pravednošću, veličanstvom, gnevom i grdnjom, pojaviću se na Istoku sveta i otkriću Sebe mnoštvu ljudi!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 26. poglavlje