Svakodnevne reči Božje  Odlomak 77

Pre no što je čovek iskupljen, u njemu su već bili posađeni mnogi Sotonini otrovi, tako da se u njemu, nakon što ga je Sotona hiljadama godina kvario, već ustalila priroda koja se opire Bogu. Čovekovo iskupljenje se, dakle, nimalo ne razlikuje od otkupa čoveka po visokoj ceni, pri kojem, međutim, otrovna priroda u njemu nije eliminisana. Čovek koji je u toj meri oskrnavljen mora biti podvrgnut promeni pre no što postane dostojan služenja Bogu. Posredstvom dela suda i grdnje, čovek će u potpunosti spoznati svoju prljavu i iskvarenu suštinu, te će moći da se u celosti promeni i da postane čist. Jedino na taj način čovek može postati dostojan povratka pred Božji presto. Celokupno današnje delo obavlja se zarad čovekovog očišćenja i promene; posredstvom suda i grdnje rečima, kao i putem oplemenjivanja, čovek može da se reši svoje iskvarenosti i postane čist. Umesto da ovu etapu posmatramo kao spasenje, prikladnije bi bilo reći da se radi o delu pročišćenja. Ovo je, u stvari, etapa osvajanja, a ujedno predstavlja i drugu etapu dela spasenja. Posredstvom suda i grdnje uz pomoć reči, čovek dolazi do tačke u kojoj ga Bog zadobija, a kroz upotrebu reči zarad oplemenjivanja, suda i obelodanjenja, u celosti se razotkrivaju sve nečistoće, predstave, motivi i pojedinačne težnje u čovekovom srcu. Jer, sve to što je čovek mogao biti iskupljen, a njegovi gresi oprošteni, može se samo posmatrati tako da se Bog ne seća čovekovih prestupa i da prema njemu ne postupa u skladu s tim prestupima. Ukoliko, međutim, čovek, koji živi u telu od krvi i mesa, nije oslobođen greha, on samo može da nastavi da greši, beskrajno razotkrivajući svoju iskvarenu sotonsku narav. Život kojim čovek živi upravo je takav beskrajni ciklus sagrešenja i dobijanja oproštaja. Većina ljudi danju greši samo da bi se uveče ispovedala. Na taj način, iako će žrtva za greh za čoveka zauvek biti delotvorna, ona neće moći da ga izbavi iz greha. Delo spasenja dovršeno je samo polovično, jer čovek još uvek poseduje iskvarenu narav. Primera radi, kad su ljudi shvatili da su potomci Moava, oni su na to izneli reči pritužbe, prestali su da tragaju za životom i postali su krajnje negativni. Zar ovo nije pokazatelj da čovečanstvo još uvek nije u stanju da se potpuno potčini Božjoj vlasti? Nije li upravo to njihova iskvarena sotonska narav? Dok nisi bio izložen grdnji, dizao si ruke više od svih ostalih, čak više i od Isusa. Glasno si uzvikivao: „Budi ljubljeni sin Božji! Budi Božja uzdanica! Pre ćemo umreti nego se Sotoni pokloniti! Ustani protiv starog Sotone! Ustani protiv velike crvene aždaje! Dabogda velika crvena aždaja bedno pala s vlasti! Dabogda nas Bog upotpunio!“ Uzvici tvoji bili su od svih glasniji. Ali, onda je nastupilo vreme grdnje i ljudska se iskvarena narav još jedanput razotkrila. Utihnuli su tada njihovi uzvici i njihova je rešenost zakazala. Takva je iskvarenost čovekova; ona zadire dublje od greha, Sotona ju je zasadio i ona je u čoveku duboko ukorenjena. Čoveku nije lako da postane svestan svojih grehova; on nema načina da prepozna sopstvenu, duboko ukorenjenu prirodu, te mora da se osloni na sud putem reči da bi to postigao. Jedino će tako, od tog trenutka, čovek moći postepeno da se menja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Tajna ovaploćenja (4)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 78

Na pomen reči „sud“ verovatno ćeš pomisliti na reči koje je Jahve govorio kako bi podučio ljude u svim regionima, te na Isusove reči ukora upućene farisejima. Uprkos njihovoj strogosti, te reči nisu bile Božji sud nad čovekom, već samo reči koje je Bog izgovorio u različitim okruženjima, odnosno u raznim kontekstima. One nisu ni nalik rečima koje Hristos izgovara u poslednjim danima dok sudi čoveku. Hristos poslednjih dana koristi razne istine kako bi čoveka podučio, kako bi razotkrio njegovu suštinu, te detaljno analizirao čovekove reči i dela. Te reči sadrže različite istine, poput one o čovekovoj dužnosti, o tome kako čovek treba bude pokoran Bogu, o tome kako treba da bude odan Bogu, o načinu na koji bi čovek trebalo da proživi normalnu ljudskost; kao i mudrost i narav Božju, i tome slično. Sve te reči upućene su čovekovoj suštini i njegovoj iskvarenoj naravi. Posebno su reči koje razotkrivaju kako se čovek gnuša Boga i odbacuje Ga izgovorene na način da je čovek otelotvorenje Sotone i neprijateljske sile uperene protiv Boga. Dok obavlja Svoje delo suda, Bog ne razjašnjava čovekovu prirodu u samo nekoliko reči, već je razotkriva i dugoročno orezuje. Svi ti različiti metodi razotkrivanja i orezivanja ne mogu da se zamene običnim rečima, već istinom koje je čovek u potpunosti lišen. Samo metodi poput navedenih mogu se nazvati sudom, a samo takvim sudom čovek može biti potčinjen i potpuno uveren po pitanju Boga i, povrh toga, može steći istinsko znanje o Njemu. Delo suda donosi čoveku shvatanje pravog lica Božjeg i istinu o njegovoj sopstvenoj buntovnosti. Delo suda dozvoljava čoveku da u dobroj meri stekne razumevanje Božjih namera, svrhe Božjeg dela, te njemu neshvatljivih tajni. Takođe mu dozvoljava da prepozna i spozna sopstvenu iskvarenu suštinu i osnovne uzroke te iskvarenosti, kao i da otkrije sopstveno ruglo. Svi ovi efekti nastaju delom suda, jer je suština ovog dela zapravo delo otvaranja istine, puta i života Božjeg svima onima koji u Njega veruju. To delo je delo suda koje Bog obavlja. Ako ove istine ne smatraš važnima, ako samo smišljaš načine kako bi im izmakao ili pronašao novi izlaz da ih zaobiđeš, tada kažem da si veliki grešnik. Ako veruješ u Boga, a ipak ne tražiš ni istinu ni namere Božje, niti voliš put koji te približava Njemu, tada kažem da si ti onaj koji pokušava da izbegne sud, te da si marioneta i izdajnik koji beži od velikog belog prestola. Bog neće poštedeti nikoga od pobunjenika koji izmaknu Njegovom pogledu. Takvi ljudi biće još strože kažnjeni. Oni koji izađu pred Boga da im sudi, a pritom su bili pročišćeni, zauvek će živeti u carstvu Božjem. Naravno, to je nešto što pripada budućnosti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 79

Delo suda je delo koje pripada samo Bogu, pa On, prirodno, mora Sȃm da ga obavi. Čovek ne može umesto Njega da ga obavi. Pošto sud predstavlja korišćenje istine zarad osvajanja ljudskog roda, nema sumnje da će se Bog, ipak, pojaviti u ovaploćenom liku kako bi obavio ovo delo među ljudima. To znači da će Hristos poslednjih dana istinom podučavati ljude širom sveta i da će im sve istine objaviti. To je Božje delo suda. Mnogi imaju loš predosećaj zbog drugog ovaploćenja Božjeg, jer je ljudima teško da poveruju da bi se Bog ovaplotio kako bi obavio delo suda. Međutim, moram da ti kažem da delo Božje često umnogome nadilazi čovekova očekivanja, te je ljudskim umovima teško da ga prihvate. Jer ljudi su samo crvi na zemlji, dok je Bog Onaj vrhovni koji ispunjava vaseljenu. Čovekov um je nalik jami prljave vode u kojoj nastaju samo crvi, dok je svaka etapa dela rukovođena mislima Božjim plod Njegove mudrosti. Ljudi uvek pokušavaju da se nadmeću s Bogom, na šta mogu da odgovorim da je sasvim očigledno ko će naposletku izgubiti. Opominjem sve vas da sebe ne smatrate vrednijim od zlata. Ako drugi mogu da prihvate sud Božji, zašto ne možeš i ti? Zašto si ti bolji od drugih? Ako drugi mogu da pognu glave pred istinom, zašto ne možeš i ti? Božje delo je u nezaustavljivom zamahu. On neće ponoviti delo suda samo zbog tvojih naknadnih „doprinosa“, a tebe će sustići kajanje zbog propuštanja tako dobre prilike. Ako ne veruješ Mojim rečima, onda samo čekaj da te taj veliki beli tron na nebu osudi! Moraš znati da su svi Izraelci odbacili i porekli Isusa, ali se činjenica Isusovog iskupljenja ljudskog roda ipak proširila celom vaseljenom i do rubova zemlje. Zar to nije stvarnost koju je Bog davno napravio? Ako još uvek čekaš Isusa da te uznese u nebesa, tada kažem da si tvrdoglav komad mrtvog drveta^[a]. Isus neće priznati lažnog vernika poput tebe, koji nije veran istini i traži samo blagoslove. Naprotiv, On neće pokazati milost dok te baca u ognjeno jezero u kojem ćeš goreti desetinama hiljada godina.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine“

a. Komad mrtvog drveta: kineski idiom koji znači „tu nema pomoći“.

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 80

Razumeš li sada šta je sud i šta je istina? Ako razumeš, opominjem te da se poslušno pokoriš sudu, jer inače nikada nećeš biti u prilici da te Bog pohvali ili da te povede u Svoje carstvo. Onih koji samo prihvataju sud ali nikada ne mogu da budu pročišćeni, odnosno onih koji pobegnu usred dela suda, Bog će se zauvek gnušati i odbaciće ih. Njihovi gresi su brojniji i teži od greha fariseja, jer su oni izdali Boga i bune se protiv Njega. Takvi ljudi koji nisu dostojni čak ni da službuju biće još strože kažnjeni, i to kaznom koja je večna. Bog neće poštedeti nijednog izdajnika koji je nekada rečima pokazao odanost, a onda Ga izdao. Takve ljude sustići će odmazda kroz kažnjavanje duha, duše i tela. Nije li upravo to otkrivenje pravedne naravi Božje? Nije li to Božja svrha u sudu čoveku i njegovom otkrivanju? Sve koji u vreme suda čine svakojaka zla dela Bog šalje na mesto koje vrvi od zlih duhova, dopuštajući tim zlim duhovima da prema želji uništavaju njihova tela, koja nakon toga zaudaraju poput leševa. To im je primerena odmazda. U njihove evidencije Bog beleži svaki greh tih nelojalnih lažnih vernika, lažnih apostola i lažnih radnika, a onda, kada za to dođe vreme, baca ih među nečiste duhove, dozvoljavajući tim nečistim duhovima da po svojoj volji skrnave njihova cela tela, kako nikada ne bi mogli da se ponovo rode, niti da ponovo vide svetlost. One licemere koji neko vreme služe ali nisu u stanju da ostanu odani do kraja, Bog ubraja među zle, pa postaju zaverenici sa zlima i deo njihove neuredne rulje, te će ih na kraju Bog uništiti. Bog ostavlja po strani i ne obraća pažnju na one koji nikada nisu bili odani Hristu ili nikada nisu doprineli svojom snagom, pa će ih tokom smene doba sve uništiti. Oni više neće postojati na zemlji, a još manje će zaslužiti odlazak u carstvo Božje. Oni koji nikada nisu bili iskreni prema Bogu, ali ih okolnosti primoravaju da se Njime tek uzgred bave, ubrajaju se među one koji obavljaju službu za Njegov narod. Samo mali broj takvih ljudi će preživeti, dok će ostali propasti zajedno sa onima čije službovanje ne zadovoljava standarde. Konačno, Bog će u svoje carstvo dovesti sve Svoje istomišljenike, narod i sinove Božje, kao i one Bogom predodređene da budu sveštenici. Oni će biti plod Božjeg dela. A kad je reč o onima koji ne mogu da budu svrstani ni u jednu kategoriju koju je odredio Bog, oni će biti ubrojani među nevernike, pa zasigurno možete da zamislite šta njih čeka. Već sam vam rekao sve što je trebalo, a put koji izaberete je samo vaš izbor. Treba da shvatite sledeće: Božje delo nikada ne čeka nikoga ko sa Njim ne može da uhvati korak, a Božja pravedna narav nema milosti ni prema kome.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 81

Ni u jednom dobu Bog ne duplira Svoje delo. Budući da su nastupili poslednji dani, On će učiniti delo koje obavlja u poslednjim danima i razotkriti čitavu narav kojom se u poslednjim danima odlikuje. Kada govorim o poslednjim danima, to se odnosi na jedno zasebno doba, doba u kojem ćete se, kako Isus reče, zasigurno suočiti s katastrofom, sa zemljotresima, glađu i pošastima, što će vam pokazati da je nastupilo novo doba i da je staro Doba blagodati završeno. Ako pretpostavimo da je Bog, kako kažu, večno nepromenljiv, da je po Svojoj naravi uvek saosećajan i pun ljubavi, da čoveka voli kao samog Sebe, te da svakom čoveku nudi spasenje i da nikoga od ljudi ne mrzi, da li bi onda Njegovo delo ikada moglo da bude privedeno kraju? Kad je Isus došao i bio prikovan za krst, žrtvujući Se u ime svih grešnika i ponudivši Sebe na oltaru, on je prethodno već bio obavio delo iskupljenja i učinio kraj Dobu blagodati. U čemu bi onda bio smisao ponavljanja dela iz tog doba u poslednjim danima? Zar obavljanje tog istog dela ne bi predstavljalo poricanje dela Isusovog? Da Bog, došavši u ovu etapu, nije obavio delo raspeća, već da je ostao prepun ljubavi i saosećanja, bi li On tada mogao da ovo doba privede kraju? Da li bi Bog koji voli i saoseća mogao da dovrši ovo doba? U Njegovom završnom delu okončanja ovog doba, Božju narav odlikuju grdnja i sud, kojima On razotkriva sve što je nepravedno, kako bi svim ljudima sudio javno i kako bi usavršio one koji Ga iskrenim srcem vole. Samo jedna takva narav može ovo doba da privede kraju. Poslednji su dani već nastupili. Sve što je stvoreno biće razdvojeno po vrstama i podeljeno u različite kategorije, u skladu sa svojom prirodom. Ovo je trenutak u kojem Bog otkriva ishod i odredište ljudskih bića. Kad ljudi ne bi bili podvrgnuti grdnji i sudu, njihovo buntovništvo i nepravednost ne bi ni na koji način mogli da budu razotkriveni. Jedino se kroz grdnju i sud može razotkriti ishod svekolikog stvaranja. Čovek svoje pravo lice pokazuje jedino onda kad je izložen grdnji i osudi. Zli će biti svrstani među zle, dobri među dobre, i sav će ljudski rod biti razdvojen po vrstama. Kroz grdnju i sud razotkriće se ishod svekolikog stvaranja, kako bi zli mogli da budu kažnjeni, a dobri ljudi nagrađeni, i kako bi se sav ljudski rod predao Božjoj vrhovnoj vlasti. Sve se ovo mora ostvariti kroz pravednu grdnju i sud. Pošto je ljudska iskvarenost dostigla svoj vrhunac, a čovekovo buntovništvo postalo isuviše ozbiljno, samo je pravedna Božja narav, ona koja je uglavnom sačinjena od grdnje i suda i koja se tokom poslednjih dana razotkriva, u stanju da čoveka do kraja preobrazi i upotpuni. Samo ova narav može da razotkrije zlo i da na taj način strogo kazni sve nepravednike. Stoga je jedna takva narav prožeta značajem doba, a otkrivenje i prikaz Njegove naravi ispoljava se zarad dela svakog novog doba. Ne radi se o tome da Bog Svoju narav razotkriva proizvoljno i bez ikakvog značaja. Ako bismo pretpostavili da će Bog, razotkrivajući čovekov ishod tokom poslednjih dana, čoveka ipak darivati beskrajnim saosećanjem i ljubavlju, te nastaviti da ga voli, ne podvrgavajući ga pravednom sudu, već pokazujući prema njemu trpeljivost, strpljenje i praštanje, dajući čoveku oprost grehova, ma koliko oni bili teški, bez ikakve naznake pravednog suda – kada bi onda celokupno Božje upravljanje ikada moglo da bude privedeno kraju? Kada bi jedna takva narav ljude mogla da povede do odredišta koje priliči čovečanstvu? Zamislite, na primer, sudiju koji je uvek prepun ljubavi, sudiju blagog lica i mekog srca. On ljude voli bez obzira na zločine koje su možda počinili, prepun je ljubavi i popustljiv prema njima, ma ko da su. Da li bi, u tom slučaju, takav neki sudija ikada bio u stanju da donese pravednu presudu? Tokom poslednjih dana, samo se pravednim sudom ljudi mogu razdvojiti po vrstama, a čovek preneti u novo carstvo. Na taj se način, kroz pravednu Božju narav grdnje i suda, čitavo doba privodi kraju.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Vizija Božjeg dela (3)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 82

Njegovo delo u telu ima najveći mogući značaj, pri čemu se misli na samo delo, a Onaj koji to delo konačno dovršava jeste ovaploćeni Bog, a ne Duh. Neki veruju da će Bog, u neko neznano vreme, doći na zemlju i pojaviti se pred čovekom, nakon čega će On lično suditi celom ljudskom rodu, testirajući ljude jednog po jednog, nikoga ne izostavljajući. Oni koji na ovaj način razmišljaju ne poznaju ovu etapu dela ovaploćenja. Bog ne sudi jednom po jednom čoveku, niti On testira ljude jednog po jednog; takvo postupanje ne bi bilo delo suda. Nije li iskvarenost svih ljudi podjednaka? Nisu li svi ljudi po svojoj suštini identični? Ono što biva podvrgnuto sudu jesu iskvarena suština ljudska, suština čovekova koju je Sotona iskvario, kao i svi gresi ljudski. Bog čoveku ne sudi zbog sitnih i beznačajnih grešaka njegovih. Delo suda je reprezentativno i ne obavlja se zarad neke konkretne osobe. Umesto toga, radi se o delu tokom kojeg se sudi grupi ljudi, kao primer suđenja čitavom ljudskom rodu. Lično obavljajući Svoje delo na grupi ljudi, ovaploćeni Bog Svoje delo koristi kako bi predstavio delo celog ljudskog roda, nakon čega se ono postepeno širi. Ovakvo je, ujedno, i delo suda. Bog ne sudi osobama određene vrste, niti određenoj grupi ljudi, već Svom sudu podvrgava nepravednost čitavog ljudskog roda – čovekovo protivljenje Bogu, na primer, odsustvo čovekovog straha prema Njemu, ometanje dela Božjeg od strane čoveka i tome slično. Sudu biva podvrgnuta suština čovekove suprotstavljenosti Bogu, a ovo delo je delo osvajanja u poslednjim danima. Delo i reč ovaploćenog Boga, kojima je čovek svedok, predstavljaju upravo ono delo suda pred velikim belim prestolom tokom poslednjih dana, koje je čovek zamišljao u prošlim vremenima. Delo koje ovaploćeni Bog trenutno obavlja upravo je sud pred velikim belim prestolom. Ovaploćeni Bog sadašnjice jeste Bog koji, tokom poslednjih dana, sudi celom ljudskom rodu. Ovo telo, kao i delo Njegovo, Njegova reč i celokupna narav Njegova, predstavljaju Njegovu celokupnost. Iako je opseg Njegovog dela ograničen, i mada ono ne obuhvata neposredno čitavu vaseljenu, suština dela suda ogleda se u neposrednom sudu čitavom ljudskom rodu – ono se ne obavlja samo zarad izabranog kineskog naroda, niti zarad nekog manjeg broja ljudi. Uprkos tome što svojim opsegom ne obuhvata čitavu vaseljenu, delo ovaploćenog Boga predstavlja delo čitave vaseljene, a nakon što ovo delo bude dovršio u okvirima Svoga tela, On će ga odmah proširiti na celu vaseljenu, baš kao što se i jevanđelje Isusovo, nakon Njegovog vaskrsenja i vaznesenja, proširilo po čitavoj vaseljeni. Bilo da se radi o delu Duha ili delu tela, to je delo koje se izvršava unutar ograničenog opsega, ali koje predstavlja i delo čitave vaseljene. Tokom poslednjih dana, Bog Svoje delo obavlja tako što se pojavljuje pod Svojim ovaploćenim identitetom, a ovaploćeni Bog je Bog koji čoveku sudi pred velikim belim prestolom. Onaj koji izvršava delo suda, bio on Duh ili telo, jeste Bog koji ljudskom rodu sudi tokom poslednjih dana. Ovo se određuje na osnovu dela Njegovog, a ne prema Njegovom spoljašnjem izgledu, niti prema nekim drugim činiocima. Iako čovek u pogledu ovih reči gaji izvesne predstave, niko ne može poreći istinitost suda ovaploćenog Boga i osvajanja čitavog ljudskog roda. Na kraju krajeva, činjenice ostaju činjenice, ma šta čovek o njima mislio. Niko ne može reći da je „delo obavio Bog, ali da to telo nije Bog“. To je zabluda, jer ovo delo ne može da obavi niko drugi do Bog ovaploćen u telu. Budući da je ovo delo već dovršeno, nakon njega se delo Božjeg suda nad čovekom neće po drugi put javljati; Bog je, tokom Svog drugog ovaploćenja, već dovršio celokupno delo upravljanja, tako da neće biti četvrte etape Božjeg dela. Pošto je sudu podvrgnut čovek – čovek koji je sazdan od tela i iskvaren – i budući da duh Sotonin nije neposredno podvrgnut sudu, to se delo suda ne izvršava u duhovnom carstvu, već među ljudima.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Iskvarenom ljudskom rodu potrebnije je spasenje od strane ovaploćenog Boga“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 83

Niko od ovaploćenog Boga nije prikladniji, niti bolje osposobljen da sudi o iskvarenosti tela ljudskog. Kad bi delo suda neposredno obavljao Duh Božji, ono ne bi bilo sveobuhvatno. Štaviše, čovek bi takvo delo teško prihvatio, jer Duh nije u stanju da se sa čovekom suoči licem u lice, te zbog toga efekti takvog dela ne bi bili neposredni, a čovek bi u još manjoj meri bio u stanju da jasnije sagleda neuvredljivu narav Božju. Sotonu je moguće dotući samo tako što će iskvarenom ljudskom rodu suditi ovaploćeni Bog. Budući da je istovetan čoveku koji poseduje normalnu ljudskost, ovaploćeni Bog može neposredno da sudi čovekovoj nepravednosti; to je znak urođene svetosti Njegove i Njegove izuzetnosti. Samo je Bog podoban i samo je On u poziciji da sudi čoveku, jer poseduje istinu i pravednost, te je stoga u stanju da čoveku sudi. Oni koji ne poseduju istinu i pravednost nisu prikladni da sude drugima. Kad bi ovo delo obavljao Duh Božji, ono ne bi značilo pobedu nad Sotonom. Duh je, po svojoj suštini, uzvišeniji od smrtnih bića, a Duh Božji poseduje suštinsku svetost i trijumfuje nad telom. Kad bi Duh neposredno obavljao ovo delo, On ne bi mogao da sudi celokupnom buntovništvu ljudskom i ne bi mogao da otkrije svu čovekovu nepravednost. Jer, delo suda se takođe izvršava kroz čovekove predstave o Bogu, a čovek nikada nije imao nikakve predstave o Duhu, te stoga Duh nije u stanju da čovekovu nepravednost bolje otkrije, a još manje da tu njegovu nepravednost u potpunosti obelodani. Ovaploćeni Bog je neprijatelj svima onima koji Ga ne spoznaju. Sudeći čovekovim predstavama i čovekovom protivljenju Njemu, On na svetlo dana iznosi sve buntovništvo ljudskog roda. Efekti Njegovog dela u telu očigledniji su od efekata ostvarenih delovanjem Duha. Iz tog razloga, delo suda nad čitavim ljudskim rodom ne obavlja neposredno Duh, već je to delo ovaploćenog Boga. Ovaploćenog Boga čovek može da vidi i dodirne, a ovaploćeni Bog u stanju je da čoveka u potpunosti osvoji. U svom odnosu prema ovaploćenom Bogu, čovek napreduje od protivljenja ka pokornosti, od progona ka prihvatanju, od predstava prema znanju, i od odbacivanja do ljubavi – svi ovi efekti ostvaruju se delovanjem ovaploćenog Boga. Čovek biva spasen samo prihvatanjem Njegovog suda, spoznaje Ga tek postepeno, kroz reči iz usta Njegovih, čoveka On osvaja upravo dok Mu se ovaj suprotstavlja, a opskrbu za život čovek od Njega dobija tokom prihvatanja Njegove grdnje. Sve je ovo delo ovaploćenog Boga, a ne delo Boga pod Njegovim identitetom Duha. Delo koje obavlja ovaploćeni Bog najveće je i najtemeljnije delo, a ključnu komponentu tri etape Božjeg dela predstavljaju dve etape dela ovaploćenja. Čovekova duboka iskvarenost predstavlja veliku prepreku izvršenju dela ovaploćenog Boga. Naročito težak posao predstavlja delo koje se sprovodi na ljudima poslednjih dana; i okruženje je neprijateljski nastrojeno i sve su osobe prilično lošega kova. Pa ipak, po okončanju ovog dela, odgovarajući efekat će biti ostvaren bez ijedne greške; to je efekat dela koje obavlja telo, i on je ubedljiviji od efekta koji se postiže delovanjem Duha. Tri etape Božjeg dela biće dovršene u telu, a to mora učiniti ovaploćeni Bog. Najvažnije i najpresudnije delo obavlja se u telu, a spasenje čovekovo mora da obavi ovaploćeni Bog lično. Mada se svim ljudima čini kako ovaploćeni Bog nema sa čovekom nikakve veze, upravo od tog tela zavisi sudbina i egzistencija čitavog ljudskog roda.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Iskvarenom ljudskom rodu potrebnije je spasenje od strane ovaploćenog Boga“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 84

Bog vam danas sudi, grdi vas i osuđuje vas, ali ti moraš da znaš da si osuđen zato da bi mogao da spoznaš sebe. On osuđuje, proklinje, sudi i grdi zato da bi ti mogao da spoznaš sebe, da bi se tvoja narav promenila i, štaviše, da bi mogao da spoznaš koliko vrediš, da bi video da su svi Božji postupci pravedni i u skladu sa Njegovom naravi i sa zahtevima Njegovog dela, da On dela u skladu sa Svojim planom za spasenje čoveka i da je On pravedni Bog koji čoveka voli, spasava ga, sudi mu i grdi ga. Ako znaš samo da ti je status nizak, da si iskvaren i buntovan, ali ne znaš da Bog želi da Svoje spasenje jasno pokaže kroz sud i grdnju koje danas u tebi obavlja, onda nema načina da stekneš iskustvo, a još manje si sposoban da nastaviš da napreduješ. Bog nije došao da bi ubijao i uništavao, već da bi sudio, proklinjao, grdio i spasavao. Pre nego što Njegov plan upravljanja od 6000 godina bude priveden kraju – pre nego što On otkrije kakav ishod čeka svaku od kategorija ljudi – Božje delo na zemlji obavljaće se zarad spasenja; svrha tog dela je isključivo u tome da one koji Ga ljube upotpuni – i to temeljno – i da ih natera da se predaju Njegovoj vrhovnoj vlasti. Bez obzira na to kako Bog spasava ljude, sve se to postiže tako što oni bivaju navedeni da se otrgnu od svoje stare đavolske prirode; drugim rečima, On ih spasava tako što ih primorava da traže život. Ako to ne učine, oni onda ni na koji način neće moći da prihvate Božje spasenje. Spasenje je delo Samoga Boga, dok je traženje života nešto što čovek mora da preduzme kako bi prihvatio spasenje. U očima čoveka, spasenje je ljubav Božja, a ljubav Božja ne može biti grdnja, sud i kletve; spasenje mora u sebi sadržati ljubav, saosećanje i, ponajviše, reči utehe, kao i bezgranične blagoslove koje Bog daruje. Ljudi veruju da Bog, kada spasava čoveka, to čini tako što ga dirne svojim blagoslovima i blagodatima, kako bi čovek svoje srce mogao predati Bogu. Drugim rečima, kada On čoveka dirne, time ga On spasava. Ovakvo spasenje se, dakle, obavlja sklapanjem dogovora. Tek nakon što ga Bog stostruko daruje zauzvrat, čovek pristaje da se preda pred imenom Božjim, trudi se da dobro čini za Njega i da Ga ovenča slavom. To nije ono što Bog namerava da učini s ljudskim rodom. Bog je na zemlju došao da dela kako bi spasao iskvareni ljudski rod; tu nema nikakve neistine. Jer, da ima, onda On zasigurno ne bi došao da lično obavi Svoje delo. U prošlosti, Njegovi načini spasavanja podrazumevali su pokazivanje krajnje ljubavi i saosećanja, u toj meri da je On sve Svoje dao Sotoni u zamenu za čitav ljudski rod. Sadašnjost nema nikakve sličnosti sa prošlošću: spasenje koje vam je danas darovano dešava se u vreme poslednjih dana, tokom kojih svako biva klasifikovan prema svojoj vrsti; sredstva za tvoje spasenje nisu ljubav ili saosećanje, već grdnja i sud, a sve je to u cilju što potpunijeg čovekovog spasenja. Prema tome, iako primate jedino grdnju, sud i nemilosrdne udarce, znajte ovo: u tim bezdušnim udarcima nema ni trunke kazne. Ma koliko Moje reči bile oštre, ono što vas je zadesilo jeste svega par reči koje vam se možda mogu učiniti krajnje bezdušnim, i ma koliko sam Ja možda ljut, kišu koja se na vas sručila i dalje čine reči učenja, a Ja ne želim ni da vam naudim niti da vas ubijem. Zar sve ovo nisu činjenice? Znajte da sve što se danas čini, bilo da je reč o pravednom sudu ili o bezdušnom oplemenjivanju i grdnji, ima za cilj jedino vaše spasenje. Bez obzira na to da li je danas svako klasifikovan prema svojoj vrsti i da li su kategorije ljudi razotkrivene, svrha svih Božjih reči i dela sastoji se u spasenju onih koji istinski vole Boga. Pravedni sud je donet da pročisti čoveka i bezdušno oplemenjivanje se vrši da bi se ljudi prečistili; i oštre reči i prekor imaju za cilj očišćenje i čovekovo spasenje. Prema tome, današnji metod spasenja razlikuje se od metoda iz prošlosti. Vi danas bivate spaseni putem pravednog suda, koji predstavlja prikladnu alatku za klasifikovanje svih ljudi prema vrsti. Štaviše, nemilosrdna grdnja služi vašem potpunom spasenju – a šta vi imate da kažete na takvu grdnju i sud? Zar niste uvek, od početka do kraja, uživali u spasenju? Videli ste ovaploćenog Boga i spoznali Njegovu svemoć i mudrost; pored toga, više puta ste iskusili udarce i dovođenje u red. Niste li, međutim, ujedno primili i vrhunsku blagodat? Nisu li vaši blagoslovi veći od blagoslova koje su svi ostali primili? Vaše su blagodati izdašnije čak i od slave i bogatstva u kojima je Solomon uživao! Razmislite malo o tome: da sam Ja došao s namerom da vas osudim i kaznim, umesto da vas spasem, da li bi onda vaši dani potrajali ovoliko dugo? Da li biste vi, grešna stvorenja od krvi i mesa opstali do današnjeg dana? Da je Moj cilj bio samo da vas kaznim, zašto bih se Ja onda ovaplotio i upustio se u tako veliki poduhvat? Zar vas, puke smrtnike, ne bih mogao da kaznim izgovaranjem jedne jedine reči? Zar bih morao još i da vas uništim, nakon što sam vas namerno osudio? Zar još uvek ne verujete ovim rečima Mojim? Da li sam čoveka mogao da spasem jedino ljubavlju i saosećanjem? Ili sam samo uz pomoć raspeća mogao da spasem čoveka? Zar Moja pravedna narav nije pogodnija za to da čoveka učinim potpuno pokornim? Zar ona nije sposobnija za potpuno spasenje čoveka?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Treba ostaviti po strani blagoslove statusa i razumeti nameru Boga da čoveku donese spasenje“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 85

Iako su Moje reči možda stroge, sve su izgovorene radi ljudskog spasenja, jer Ja samo izgovaram reči, a ne kažnjavam ljudsko telo. Ove reči dovode do toga da ljudi žive u svetlosti, da spoznaju da svetlost postoji, da spoznaju da je svetlost dragocena i, još i više, da spoznaju koliko su im te reči korisne, kao i da spoznaju da je Bog spasenje. Iako sam izgovorio mnoge reči grdnje i suda, ono što one predstavljaju nije vam i kroz dela učinjeno. Došao sam da obavim Svoje delo i da govorim Svoje reči. I premda Moje reči možda jesu stroge, izgovorene su kao sud o vašoj iskvarenosti i vašem buntovništvu. Svrha ovakvog Mog delovanja ostaje u tome da spasim ljude iz vlasti Sotone; koristim Svoje reči da spasim ljude. Moj cilj nije da Svojim rečima naudim ljudima. Moje su reči stroge da bih postigao rezultate u Svom delovanju. Samo kroz takvo delo ljudi mogu spoznati sebe i otrgnuti se od svoje buntovne naravi. Najveći značaj dela reči jeste u omogućavanju ljudima da u praksi primene istinu nakon što su je razumeli, da ostvare promene u svojoj naravi i da spoznaju sebe i delo Božje. Jedino obavljanje dela kroz izgovaranje reči omogućava komunikaciju između Boga i ljudi i jedino reči mogu objasniti istinu. Ovakav način delovanja najbolje je sredstvo za osvajanje ljudi; osim kroz izgovorene reči, nijednim drugim metodom ne može se ljudima pružiti jasnije shvatanje istine i dela Božjeg. Prema tome, u svojoj poslednjoj etapi delovanja, Bog govori ljudima da bi im otkrio sve istine i tajne koje još ne shvataju, omogućavajući im da od Boga zadobiju istiniti put i život, čime udovoljavaju Njegovim namerama. Svrha Božjeg rada na ljudima jeste u tome da im omogući da udovolje Božjim namerama, a to se čini kako bi im donelo spasenje. Stoga, za vreme Njegovog spasenja čoveka, On ne obavlja delo kažnjavanja. Dok ljudima donosi spasenje, Bog ne kažnjava zle i ne nagrađuje dobre, niti otkriva odredišta raznih sojeva ljudi. Umesto toga, tek nakon što završna etapa Njegovog dela bude dovršena, On će obaviti delo kažnjavanja zlih i nagrađivanja dobrih, i tek tada će otkriti kraj svih različitih sojeva ljudi. Oni kažnjeni, biće oni koji zapravo neće moći da budu spašeni, dok će oni spašeni, biti oni koji su zadobili Božje spasenje u vreme Njegovog spasenja ljudi. Dok se sprovodi Božje delo spasenja, svaka pojedinačna osoba koja se može spasiti biće spasena, u meri u kojoj je to moguće, i niko od njih neće biti odbačen, jer je spasavanje ljudi svrha Božjeg dela. Svi oni koji u vreme Božjeg spasenja ljudi ne budu mogli da promene svoju narav – kao i svi oni koji nisu u stanju da se potpuno pokore Bogu – biće kažnjeni. Ova etapa dela – delo reči – otkriće ljudima sve puteve i tajne koje oni ne shvataju, kako bi mogli da shvate namere Božje i zahteve koje je Bog postavio spram njih, i kako bi imali preduslove da u praksi primene Božje reči i postignu promene u svojoj naravi. Za obavljanje Svog dela Bog koristi samo reči i ne kažnjava ljude zbog sitne buntovnosti; a to je stoga jer je sada vreme za delo spasenja. Kad bi svako ko je buntovan bio i kažnjen, tada niko ne bi imao priliku da bude spasen; svi bi bili kažnjeni i pali bi u Ad. Svrha reči kojima se sudi ljudima jeste u tome da im omogući da spoznaju sebe i pokore se Bogu; a ne da ih kazni takvim sudom. U vreme dela reči, mnogi ljudi će razotkriti svoje buntovništvo i prkos, kao i nedostatak pokornosti prema ovaploćenom Bogu. Ipak, On zbog toga neće kazniti sve ove ljude, već će samo odbaciti one koji su iskvareni do srži i koji ne mogu biti spašeni. On će njihovo telo predati Sotoni, a u pojedinim slučajevima uništiće njihovo telo. Svi koji su preostali nastaviće da slede i proći će kroz čin orezivanja. Ako, tokom svog sledbeništva, ovi ljudi i dalje ne mogu da prihvate čin orezivanja, postajući sve više i više izopačeni, tada će izgubiti svoju priliku za spasenje. Svaka osoba koja je prihvatila da je Božje reči osvoje dobiće dovoljno prilika za spasenje; Božje spasenje svakog od ovih ljudi pokazaće Njegovu krajnju popustljivost. Drugim rečima, prema njima će ispoljiti najveću toleranciju. Sve dok se ljudi vraćaju sa pogrešnog puta i sve dok se mogu pokajati, Bog će im pružati priliku da zadobiju Njegovo spasenje. Kada se ljudi prvi put pobune protiv Boga, On nema želju da ih usmrti; već čini sve što može kako bi ih spasio. Ako za nekog zaista nema nade za spasenje, Bog će ga tada odbaciti. Bog sporo kažnjava određene ljude samo zato jer želi da spase svakog onog ko može biti spasen. On sudi, prosvećuje i vodi ljude samo rečima, a ne koristi štap da ih usmrti. Korišćenje reči zarad ljudskog spasenja predstavlja svrhu i značaj završne etape dela.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Treba ostaviti po strani blagoslove statusa i razumeti nameru Boga da čoveku donese spasenje“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 86

Bog obavlja delo suda i grdnje kako bi omogućio čoveku da zadobije znanje o Njemu i kako bi posvedočio o Njemu. Bez Njegovog suda o čovekovoj iskvarenoj naravi, čovek nikako ne bi mogao da spozna Njegovu pravednu narav, koja ne trpi uvredu, niti bi čovek bio u stanju da pretvori svoje staro znanje o Bogu u novo. Radi Njegovog svedočenja, i radi Njegovog upravljanja, On se u javnosti pojavljuje u Svojoj celosti, omogućavajući tako čoveku, da kroz Njegovo javno pojavljivanje, dođe do spoznaje o Bogu, da se preobrazi u svojoj naravi, i da odlučno posvedoči o Njemu. Preobraženje čovekove naravi postiže se kroz mnoge različite vrste Božjeg dela; bez takvih promena u njegovoj naravi, čovek ne bi bio u stanju da svedoči o Bogu i da bude u skladu sa Božjim namerama. Preobražavanje čovekove naravi znači da se čovek oslobodio od Sotoninog ropstva i od uticaja tame, i da je zaista postao uzor i primer Božjeg dela, svedok Božji, i onaj koji je u skladu sa Božjim namerama. Danas je ovaploćeni Bog došao da obavi Svoje delo na zemlji, i On zahteva od čoveka da stekne znanje o Njemu, pokornost Njemu i svedočenje o Njemu, treba da poznaje Njegovo praktično i normalno delo, treba da se pokorava svim Njegovim rečima i delu koji se ne slažu sa ljudskim predstavama, i treba da posvedoči o celokupnom delu koje On obavlja da bi spasao čoveka, kao i o svim radnjama koje čini da bi osvojio čoveka. Oni koji svedoče o Bogu moraju da imaju znanje o Bogu; samo je takvo svedočenje tačno i praktično, i samo takvo svedočenje može osramotiti Sotonu. Bog pomoću Svog suda, grdnje i orezivanja, koristi one koji su Ga spoznali da svedoče o Njemu. On koristi one koje je Sotona iskvario da svedoče o Njemu, kao i one čija se narav promenila, i koji su time zadobili Njegove blagoslove da svedoče o Njemu. Njemu nije potreban čovek da Ga hvali svojim rečima niti mu je potrebna pohvala i svedočanstvo Sotonine sorte, koju On nije spasao. Samo oni koji su spoznali Boga imaju pravo da svedoče o Njemu, i samo oni koji su preobraženi u svojoj naravi imaju pravo da svedoče o Njemu. Bog neće dozvoliti čoveku da namerno osramoti Njegovo ime.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo oni koji spoznaju Boga mogu da svedoče o Bogu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 87

Kojim sredstvima se postiže Božje usavršavanje čoveka? Postiže se Njegovom pravednom naravi. Božja narav se prvenstveno sastoji od pravednosti, gneva, veličanstva, suda i kletve, a On usavršava čoveka prvenstveno Svojim sudom. Neki ljudi ne razumeju i pitaju zašto je Bog u stanju da čoveka učini savršenim samo putem suda i kletve. Oni kažu: „Kada bi Bog prokleo čoveka, zar ne bi čovek umro? Kada bi Bog sudio čoveku, ne bi li čovek bio osuđen? Kako onda uopšte može da bude usavršen?“ To su reči ljudi koji ne poznaju Božje delo. Bog proklinje buntovništvo čoveka i sudi čovekovim grehovima. Iako govori grubo i nemilosrdno, On otkriva sve što je u čoveku, iskazujući tim strogim rečima ono što je suštinsko u čoveku, te takvim sudom On daje čoveku duboko znanje o suštini tela, i tako se čovek pokorava Bogu. Telo čovečje pripada grehu i Sotoni, buntovno je i predmet je Božje grdnje. Stoga, da bi čovek spoznao sebe, reči Božjeg suda moraju da ga zadese i nužno je primeniti svaku vrstu oplemenjivanja; tek tada Božje delo može biti delotvorno.

Iz reči koje je Bog izgovorio može se videti da je On već osudio ljudsko telo. Nisu li onda te reči kletve? Reči koje je izgovorio Bog otkrivaju čovekovu pravu prirodu i kroz takvo otkrivenje njemu se sudi; a kada vidi da nije u stanju da udovolji Božjim namerama, u sebi oseća tugu i kajanje, oseća da mnogo duguje Bogu i da ne može da dostigne Božje namere. Postoje trenuci kada te Sveti Duh iznutra dovodi u red, a ta disciplina dolazi od Božjeg suda; dođe vreme kada te Bog prekoreva i sakriva Svoje lice od tebe, kada na tebe ne obraća pažnju i ne dela u tebi, nemo te grdeći kako bi te oplemenio. Božje delovanje u čoveku prvenstveno ima za cilj da Njegova pravedna narav postane jasna. Kakvo svedočanstvo čovek, na kraju, daje o Bogu? Čovek svedoči da je Bog pravedan Bog, da je Njegova narav pravednost, gnev, grdnja i sud; čovek svedoči o pravednoj naravi Božjoj. Bog koristi Svoj sud da bi čoveka usavršio, On je voleo čoveka i spasio ga je – ali koliko toga Njegova ljubav sadrži? Postoje sud, veličanstvo, gnev i kletva. Iako je Bog u prošlosti proklinjao čoveka, On nije sasvim bacio čoveka u bezdan, već je to sredstvo koristio da bi oplemenio čovekovu veru; nije ubio čoveka, već je delao tako da čoveka usavrši. Suština tela potiče od Sotone – Bog je to tačno rekao – ali Božja ostvarenja nisu dovršena u skladu sa Njegovim rečima. On te proklinje da bi Ga ti voleo i da bi spoznao suštinu tela; On te grdi da bi te probudio, da ti omogući da spoznaš nedostatke u sebi i da spoznaš krajnju bezvrednost čoveka. Stoga, Božje kletve, Njegov sud i Njegovo veličanstvo i gnev – sve to je da bi usavršio čoveka. Sve što Bog danas čini i pravedna narav koju On razjašnjava u vama – sve to je da bi usavršio čoveka. Takva je ljubav Božja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo kroz bolne kušnje možeš spoznati divotu Boga“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 88

Prema ustaljenim ljudskim predstavama, čovek veruje da je Božja ljubav Njegova blagodat, milost i saosećanje za čovekovu slabost. Iako su sve te stvari deo Božje ljubavi, one su isuviše jednostrane i nisu glavno sredstvo kojim Bog usavršava čoveka. Neki ljudi zbog bolesti počnu da veruju u Boga. Ta bolest je Božja blagodat za tebe; bez nje ne bi verovao u Boga, a da nisi verovao u Boga, ne bi stigao ovako daleko – pa je tako čak i ta blagodat ljubav Božja. U vreme verovanja u Isusa, ljudi su činili mnogo toga što Bog nije voleo jer nisu razumeli istinu, ali Bog poseduje ljubav i milost i On je doveo čoveka dovde; a iako čovek ništa ne razume, Bog ipak dozvoljava čoveku da ga sledi i, štaviše, On je doveo čoveka do današnjih dana. Zar to nije ljubav Božja? Ono što se ispoljava u Božjoj naravi je Božja ljubav – to je apsolutno tačno! Kada je izgradnja crkve dostigla svoj vrhunac, Bog je načinio korak u delu služitelja i bacio čoveka u bezdan. Reči u vreme služitelja sve behu kletve: kletve tvog mesa, kletve tvoje iskvarene sotonske naravi i kletve tvojih osobina koje ne udovoljavaju Božjim namerama. Delo koje je Bog izveo u tom koraku ispoljilo se kao veličanstvo, ubrzo nakon čega je Bog izvršio korak dela grdnje, a zatim je došla kušnja smrću. U takvom delu, čovek je video gnev, veličanstvo, sud i grdnju Božju, ali je takođe video Božju blagodat, Njegovu ljubav i Njegovu milost. Sve što je Bog učinio i sve što se ispoljilo kao Njegova narav, bila je Božja ljubav prema čoveku, a sve što je Bog učinio bilo je dovoljno da zadovolji potrebe čoveka. On je to uradio da bi usavršio čoveka i opskrbio ga je u skladu s njegovim rastom. Da Bog to nije učinio, čovek ne bi bio u stanju da stane pred Boga i ne bi imao načina da spozna pravo Božje lice. Od vremena kada je čovek počeo da veruje u Boga pa do danas, Bog je postepeno opskrbljivao čoveka u skladu sa njegovim rastom, tako da je čovek iznutra postepeno počeo da Ga spoznaje. Samim tim što je stigao do današnjih dana, čovek shvata koliko je divan sud Božji. Korak dela služitelja bio je prvi slučaj dela proklinjanja od vremena postanja do danas. Čovek je proklet u bezdan. Da Bog to nije učinio, danas čovek ne bi imao istinsko znanje o Bogu; samo se kroz Božje prokletstvo čovek zvanično susreo sa Njegovom naravi. Čovek je otkriven kroz kušnje služitelja. Video je da je njegova odanost neprihvatljiva, da mu je rast isuviše mali, da nije u stanju da udovolji Božjim namerama i da njegove tvrdnje o udovoljavanju Bogu nikada nisu bile ništa drugo do prazne reči. Iako je Bog prokleo čoveka u koraku dela služitelja, gledajući unazad, taj korak Božjeg dela bio je divan: doneo je veliku prekretnicu za čoveka i izazvao veliku promenu u njegovoj životnoj dispoziciji. Pre doba služitelja, čovek nije razumeo ništa o traganju u životu, šta znači verovati u Boga ili o mudrosti Božjeg dela, niti je razumeo da Božje delo može da isprobava čoveka. Od doba služitelja do danas, čovek uviđa koliko je čudesno delo Božje – čoveku nedokučivo. Koristeći svoj mozak, čovek nije u stanju da zamisli kako Bog deluje, a takođe shvata koliko je mali njegov rast, te da u njemu ima previše buntovništva. Kada je Bog prokleo ljude, učinio je to da bi postigao dejstvo i nije ubio čoveka. Iako je prokleo ljude, učinio je to rečima, a Njegove kletve zapravo nisu pale na čoveka, jer je Bog prokleo ljudsko buntovništvo, pa su tako i reči Njegovih kletvi izrečene da bi usavršile ljude. Bez obzira na to da li Bog sudi čoveku ili ga proklinje, oba načina su tu da se čovek usavrši: oba se primenjuju da usavrše ono što je nečisto u čoveku. Na taj način čovek se oplemenjuje, a ono što nedostaje u čoveku se usavršava kroz Njegove reči i dela. Svaki korak Božjeg dela – bilo da je to gruba reč, sud ili grdnja – usavršava čoveka i potpuno je prikladan. Nikada tokom vekova Bog nije činio ovakvo delo; danas, On deluje u vama da biste cenili Njegovu mudrost. Iako ste u sebi pretrpeli nešto bola, u srcu se osećate postojano i smireno; to je vaš blagoslov da biste mogli da uživate u ovoj etapi dela Božjeg. Bez obzira na ono što možete da dobijete u budućnosti, sve što danas vidite od Božjeg dela u vama jeste ljubav. Ako čovek ne iskusi Božji sud i oplemenjivanje, njegova dela i žar će zauvek ostati površni, a njegova narav će zauvek ostati nepromenjena. Da li se to računa kao da je Bog nekoga zadobio? Danas, iako u čoveku još uvek ima mnogo toga što je nadmeno i uobraženo, čovekova narav je mnogo postojanija nego ranije. Bog te orezuje da bi te spasao i iako u tim trenucima možeš da osetiš određenu bol, doći će dan kada će nastupiti promena u tvojoj naravi. Tada ćeš se osvrnuti i uvideti koliko je Božje delo mudro, i tada ćeš zaista moći da razumeš Božje namere. Danas pojedini ljudi kažu da razumeju Božje namere, ali to nije nimalo realno. U stvari, oni izgovaraju laži, jer u ovom trenutku tek treba da shvate da li su namere Božje da spase čoveka ili da ga prokune. Možda to sada ne možeš jasno da vidiš, ali doći će vreme kada ćeš shvatiti da je stigao dan kada Bog dobija slavu i uvidećeš koliko je smisleno voleti Boga, tako da ćeš spoznati ljudski život i tvoje telo će živeti u svetu ljubavi prema Bogu, te će tvoj duh biti oslobođen, život će ti biti pun radosti i uvek ćeš biti blizu Boga i gledati u Njega. Tada ćeš zaista znati koliko je dragoceno Božje delo danas.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo kroz bolne kušnje možeš spoznati divotu Boga“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 89

Delo koje se sada obavlja ima za cilj da ljude navede da se pobune protiv Sotone, svog starog pretka. Svaki sud iskazan rečju ima za cilj da razotkrije iskvarenu narav čoveka i da ljudima omogući da razumeju suštinu života. Ovaj sud, koji se uvek iznova ponavlja, probada ljudska srca. Svaki sud se neposredno odnosi na njihovu sudbinu i ima za cilj da rani njihova srca kako bi mogli da otpuste sve te stvari i tako spoznaju život, spoznaju ovaj prljavi svet, spoznaju Božju mudrost i svemogućnost i spoznaju ljudski rod, koga je Sotona iskvario. Što je više ovakve grdnje i suda, to više čovekovo srce može biti ranjeno, a njegov duh probuđen. Cilj ovakvog suda jeste buđenje duhova ovih izrazito iskvarenih i veoma duboko obmanutih ljudi. Čovek nema duha, odnosno, njegov duh je odavno umro i on ne zna da postoje nebesa, ne zna da postoji Bog i svakako mu nije poznato da se bori u ponoru smrti; kako bi uopšte mogao da zna da živi u ovom zlom paklu na zemlji? Kako bi uopšte mogao da zna da je, kroz Sotoninu iskvarenost, ovaj njegov truli leš upao u Ad smrti? Kako bi uopšte mogao da zna da je ljudski rod već odavno nepovratno uništio sve na zemlji? I kako bi on uopšte mogao da zna da je Stvoritelj danas došao na zemlju i da traži grupu iskvarenih ljudi koje može da spasi? Čak i nakon što čovek iskusi svako moguće oplemenjivanje i sud, njegova otupela svest i dalje jedva pokazuje znake aktivnosti i zaista gotovo da ne reaguje. Koliko je izopačen ljudski rod! I premda je ova vrsta suda poput okrutnog grada koji pada sa neba, on je za čoveka neizmerno koristan. Da se ljudima ovako ne sudi, ne bi bilo rezultata, a ljude nipošto ne bi bilo moguće spasiti iz ponora jada. Da nije ovog dela, ljudima bi bilo veoma teško da izađu iz Ada, jer su njihova srca odavno odumrla, a njihove je duhove odavno pregazio Sotona. Da biste vi koji ste potonuli u najdublje dubine izopačenosti bili spaseni, potrebno je da vas dozivaju uz velike napore, da vam se naporno sudi; jedino će tada biti moguće da se probude vaša promrzla srca.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo usavršeni mogu da žive smislenim životom“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 90

Bog se ovaplotio u najnazadnijem i najprljavijem mestu od svih, i samo na taj način Bog je u stanju da jasno pokaže celokupnost Svoje svete i pravedne naravi. A kroz šta se prikazuje Njegova pravedna narav? Prikazuje se kada sudi čoveku za grehe, kada sudi Sotoni, kada se gadi greha i kada prezire neprijatelje koji Mu se suprotstavljaju i bune se protiv njega. Reči koje danas izgovaram jesu da bih sudio gresima čovečjim, da sudim nepravednosti čovečjoj, da proklinjem butnovništvo čovečje. Čovekovo nepoštenje i lažljivost, čovekove reči i postupci – sve što je u suprotnosti sa Božjim namerama mora biti podvrgnuto sudu, a svo čovekovo buntovništvo prokazano kao greh. Njegove reči se vrte oko načela suda; On koristi sud o čovekovoj nepravednosti, prokletstvu čovekove buntovnosti i otkrivanju čovekovih ružnih strana da bi ispoljio Svoju pravednu narav. Svetost predstavlja Njegovu pravednu narav, a u stvari, Božja svetost jeste Njegova pravedna narav. Vaše iskvarene naravi su kontekst današnjih reči – koristim ih da govorim i da sudim i da izvršim delo osvajanja. Ovo je jedino praktično delo i samo ono čini da svetost Božja zablista. Ako u tebi nema ni traga iskvarene naravi, onda ti Bog neće suditi, niti će ti pokazati Svoju pravednu narav. Pošto imaš iskvarenu narav, Bog ti neće progledati kroz prste, i kroz to se prikazuje Njegova svetost. Ako bi Bog video da su čovekova prljavština i buntovništvo preveliki, ali se ne bi oglasio, niti bi ti sudio, niti bi te grdio zbog tvoje nepravednosti, onda bi to bio dokaz da On nije Bog, jer On tada ne bi gajio mržnju prema grehu; On bi bio jednako prljav kao i čovek. Danas ti sudim zbog tvoje prljavštine, a zbog tvoje iskvarenosti i buntovništva te grdim. Ne razmećem se Svojom snagom pred vama, niti vas namerno tlačim; to činim zato što ste vi, koji ste rođeni u ovoj zemlji prljavštine, tako ozbiljno zaraženi prljavštinom. Vi ste naprosto izgubili svoj integritet i ljudskost, kao svinje koje žive u prljavštini. Zbog vaše prljavštine i pokvarenosti vama se sudi i pustiću Svoj gnev na vas. Upravo zbog suda ovim rečima bili ste u stanju da vidite da je Bog pravedni Bog i da je Bog sveti Bog; upravo zbog Njegove svetosti i Njegove pravednosti On vam sudi i pušta Svoj gnev na vas; upravo zato što vidi buntovnost čovečanstva, On otkriva Svoju pravednu narav. Prljavština i iskvarenost čovečanstva ispoljavaju Njegovu svetost. To je dovoljno da se pokaže da je On Sȃm Bog, koji je svet i netaknut, a ipak živi u zemlji prljavštine. Ako se neko valja u blatu s drugima i nema ničega svetog u njemu i nema pravednu narav, onda on nije sposoban da sudi ljudskoj nepravdi, niti je sposoban da sudi ljudima. Kako ljudi koji su podjednako prljavi mogu da budu sposobni da sude onima koji su im slični? Samo sveti Bog može da sudi celom prljavom čovečanstvu. Kako čovek može da sudi čovekovim gresima? Kako čovek može da vidi grehe čoveka i kako čovek može da bude sposoban da osudi te grehe? Ako Bog ne bi bio sposoban da sudi čovekovim gresima, kako bi onda mogao da bude Sȃm pravedni Bog? Upravo zato što ljudi otkrivaju iskvarene naravi, Bog govori da bi im sudio, i samo tada mogu da uvide da je On sveti Bog. Dok On sudi i grdi čoveka zbog njegovih greha, sve vreme razotkrivajući grehe čoveka, niko i ništa ne može izbeći ovom sudu; On sudi svemu što je prljavo, i samo tako se Njegova narav otkriva kao pravedna. Ako bi bilo drugačije, kako bi se moglo reći da ste kontrasti i po imenu i po činjenicama?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako se postižu dejstva drugog koraka dela osvajanja“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 91

Velika je razlika između dela koje je obavljeno u Izraelu i današnjeg dela. Jahve je usmeravao živote Izraelaca i nije bilo toliko grdnje i suda, jer su u to vreme ljudi isuviše malo razumeli svet i narav im nije bila mnogo iskvarena. Tada su Izraelci bespogovorno slušali Jahvea. Kada im je rekao da sagrade oltare, oni su brzo sagradili oltare; kada im je rekao da nose svešteničke odežde, oni su poslušali. U to vreme Jahve je bio kao pastir koji čuva stado ovaca, a ovce slede pastirske smernice i pasu na pašnjaku; Jahve je usmeravao njihove živote, upućujući ih kako da jedu, da se oblače, obitavaju i putuju. To nije bilo vreme da se objašnjava Božja narav, jer je čovečanstvo tog vremena bilo novorođeno; bilo je malo onih koji su bili buntovni i neprijateljski nastrojeni, nije bilo mnogo prljavštine među ljudima, te tako ljudi nisu mogli biti kontrast Božjoj naravi. Kroz ljude koji potiču iz zemlje prljavštine prikazuje se Božja svetost; danas, On koristi prljavštinu koja se pokazuje u ovim ljudima iz zemlje prljavštine, i On sudi, i stoga se tokom suda razotkriva ono što On jeste. Zašto On sudi? On je u stanju da izgovori reči suda zato što prezire greh; kako bi mogao da bude toliko ljut ako se ne gnuša buntovnosti čovečanstva? Ako u Njemu ne bi bilo gađenja, ni odvratnosti, ako On ne bi obraćao pažnju na buntovnost ljudi, onda bi to bio dokaz da je podjednako prljav kao čovek. On može da sudi i kazni čoveka zato što se gnuša prljavštine, a ono čega se On gnuša, nije prisutno u njemu. Kada bi i u Njemu takođe bilo protivljenja i buntovništva, On ne bi prezirao one koji su neprijateljski raspoloženi i buntovni. Kad bi se delo poslednjih dana obavljalo u Izraelu, ono ne bi imalo smisla. Zašto se delo poslednjih dana obavlja u Kini, najmračnijem i najzaostalijem mestu od svih? Da bi se prikazala Njegova svetost i pravednost. Ukratko, što je mesto mračnije, to se jasnije može pokazati svetost Božja. U stvari, sve je ovo radi Božjeg dela. Tek danas shvatate da je Bog sišao s neba da bi bio među vama, istaknut vašom prljavštinom i buntovnošću, i tek sada spoznajete Boga. Zar to nije najveće uzdizanje? U stvari, vi ste grupa ljudi u Kini koja je izabrana. A zato što ste izabrani i zato što ste uživali u Božjoj blagodati, i zato što niste spremni da uživate u tako velikoj blagodati, to dokazuje da je sve ovo najviši oblik vašeg uzdizanja. Bog vam se ukazao i pokazao vam Svoju svetu narav u potpunosti, i On vam je sve to dao i učinio da uživate u svim blagodatima u kojima možete da uživate. Ne samo da ste okusili pravednu Božju narav, nego ste i okusili spasenje Božje, iskupljenje Božje i bezgraničnu, beskrajnu ljubav Božju. Vi, najprljaviji od svih, doživeli ste tako veliku blagodat – zar niste blagosloveni? Zar vas to Bog ne uzdiže? Vi ljudi imate najniže statuse od svih; vi ste sami po sebi nedostojni da uživate u tako velikom blagoslovu, ali Bog je napravio izuzetak tako što vas je uzdigao. Zar te nije sramota? Ako nisi u stanju da ispuniš svoju dužnost, onda ćeš se na kraju stideti sebe i kaznićeš samog sebe. Danas se ti ne dovodiš u red, niti bivaš kažnjen; tvoje telo je živo i zdravo – ali ove reči će te na kraju navesti da osetiš sram. Do danas još nisam javno grdio nikoga; Moje reči mogu biti stroge, ali kako se Ja ponašam prema ljudima? Tešim ih, bodrim ih i podsećam. Ovo ne činim ni zbog čega drugog, osim da bih vas spasao. Da li zaista ne razumete Moje namere? Trebalo bi da razumete šta govorim i da vas to nadahne. Tek sada ima mnogo ljudi koji razumeju. Zar ovo nije blagoslov u kojem uživa kontrast? Zar to što si kontrast nije najblagoslovenija stvar? Kada na kraju krenete da širite jevanđelje, reći ćete: „Mi smo tipični kontrasti.“ Pitaće vas: „Šta znači to, biti tipičan kontrast?“ A ti ćeš reći: „Mi smo kontrast Božjem delu i Njegovoj velikoj sili. Celokupnost Božje pravedne naravi obelodanjuje se našom buntovnošću; mi smo uslužni predmeti Božjeg dela poslednjih dana, mi smo dodaci Njegovom delu, a takođe i Njegovo oruđe.“ Kada to čuju, biće zaintrigirani. Zatim ćeš reći: „Mi smo primeri i uzori za Božje dovršenje dela čitave vaseljene i za Njegovo osvajanje celog čovečanstva. Bez obzira jesmo li sveti ili prljavi, sve u svemu, još uvek smo blagosloveniji od vas, jer smo videli Boga, i kroz priliku da nas osvoji, pokazuje se velika Božja sila; samo zato što smo prljavi i iskvareni, Njegova pravedna narav se istakla. Da li ste stoga u stanju da svedočite o Božjem delu poslednjih dana? Vi niste osposobljeni! Ovo nije ništa drugo nego Bog koji nas uzdiže! Iako ne smemo biti arogantni, možemo ponosno da hvalimo Boga, jer niko ne može da nasledi tako veliko obećanje i niko ne može da uživa tako veliki blagoslov. Tako smo zahvalni što mi, koji smo tako prljavi, možemo da radimo kao kontrasti tokom Božjeg upravljanja.“ A kada pitaju: „Šta su primeri i uzori?“, ti kažeš: „Mi smo najbuntovniji i najprljaviji u ljudskom rodu; Sotona nas je najdublje iskvario, i mi smo najnazadniji i najneugledniji od telesnih bića. Mi smo klasični primeri onih koje je Sotona iskoristio. Danas nas je Bog izabrao kao prve među ljudima koji će biti osvojeni, i videli smo pravednu Božju narav i nasledili Njegovo obećanje; mi smo upotrebljeni da osvojimo više ljudi, tako da smo primer i uzor onima koji su osvojeni među ljudima.“ Nema boljeg svedočenja od ovih reči, a ovo je tvoje najbolje iskustvo.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako se postižu dejstva drugog koraka dela osvajanja“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 92

Delo osvajanja koje se obavlja na vama ljudima jeste od najdubljeg značaja: u jednom pogledu, svrha ovog dela jeste da se usavrši grupa ljudi, odnosno, da se oni usavrše, da mogu da postanu grupa pobednika – kao prva grupa ljudi koji su upotpunjeni, u značenju prvine. U drugom pogledu, da se stvorenim bićima dozvoli da uživaju u Božjoj ljubavi, da prime Božje potpuno i najveće spasenje, da se omogući čoveku da uživa ne samo u milosti i dobroti, već, što je još važnije, u grdnji i sudu. Od stvaranja sveta sve do sada, sve što je Bog učinio u Svom delu jeste ljubav, bez ikakve mržnje prema čoveku. Čak su i grdnja i sud koje si video takođe ljubav, iskrenija i stvarnija ljubav, ljubav koja ljude vodi na pravi put ljudskog života. U još jednom pogledu, to je svedočenje pred Sotonom. A u još jednom, to je postavljanje temelja za širenje budućeg dela jevanđelja. Celokupno delo koje je On obavio ima za cilj da izvede ljude na pravi put ljudskog života, tako da mogu da žive kao normalni ljudi, jer ljudi ne znaju kako da žive, a bez ovog usmeravanja, živećeš samo ispraznim životom; život će ti biti lišen vrednosti ili smisla, i bićeš potpuno nesposoban da budeš normalna osoba. U tome je najdublji značaj osvajanja čoveka. Svi vi ste potomci Moava; kada se u vama obavlja delo osvajanja, to je veliko spasenje. Svi vi živite u zemlji greha i razuzdanosti i svi ste razuzdani i grešni. Danas ne samo da možete da gledate u Boga, već ste, što je još važnije, primili grdnju i sud, primili ste zaista duboko spasenje, što će reći, primili ste najveću Božju ljubav. U svemu što On čini, Bog vas zaista voli. On nema zlu nameru. Sudi vam zbog vaših grehova, da ispitate sebe i dobijete ovo ogromno spasenje. Sve ovo se čini sa ciljem da bi se čovek upotpunio. Od početka do kraja, Bog čini sve što može da spasi čoveka i nema želju da potpuno uništi ljude koje je stvorio Svojim rukama. On je danas došao među vas da dela; nije li tim pre ovo spasenje? Da vas mrzi, da li bi i dalje obavljao delo takvih razmera kako bi vas lično vodio? Zašto bi On tako patio? Bog vas ne mrzi niti ima zle namere prema vama. Treba da znate da je Božja ljubav najiskrenija ljubav. Samo zato što su ljudi buntovni, On mora da ih spasava kroz sud; da nije toga, njihovo bi spasavanje bilo nemoguće. Budući da ne znate kako da živite svakodnevnim životom i da niste čak ni svesni kako da živite, i budući da živite u ovoj razuzdanoj i grešnoj zemlji, a i sami ste razuzdani i prljavi đavoli, On ne može da podnese da vam dozvoli da postanete još izopačeniji, ne može da podnese da vas gleda kako živite u ovoj prljavoj zemlji onako kako sada živite, da vas Sotona gazi kako mu se prohte, i ne može da podnese da vam dozvoli da upadnete u Ad. On samo želi da zadobije ovu grupu ljudi i da vas potpuno spasi. Ovo je glavna svrha obavljanja dela osvajanja na vama – samo zarad spasenja. Ako ne možeš da vidiš da je sve što se na tebi čini ljubav i spasenje, ako misliš da je to samo metod, način da se čovek muči i nešto nepouzdano, onda slobodno možeš da se vratiš u svoj svet da trpiš bol i nedaće! Ako si spreman da budeš u ovom toku i da uživaš u ovom sudu i ovom ogromnom spasenju, da uživaš u svim ovim blagoslovima, blagoslovima koji se nigde u ljudskom svetu ne mogu pronaći, i da uživaš u ovoj ljubavi, onda budi dobar: ostani u ovom toku da prihvatiš delo osvajanja kako bi mogao da budeš usavršen. Danas ćeš možda trpeti malo bola i oplemenjivanja zbog Božjeg suda, ali u podnošenju ovog bola postoje vrednost i smisao. Iako su Božjom grdnjom i sudom ljudi oplemenjeni i nemilosrdno razotkriveni – s ciljem da budu kažnjeni za svoje grehove, da se kazni njihovo telo – ništa od ovog dela nema za cilj da se njihovo telo osudi do uništenja. Stroga razotkrivanja ispoljena kroz reč, sva imaju za cilj da te odvedu na pravi put. Od ovog dela ste toliko toga lično iskusili i ono vas, očito, nije odvelo na zao put! Sve ovo je sa ciljem da te navede da živiš normalnom ljudskošću i sve to je dostižno tvojom normalnom ljudskošću. Svaki korak Božjeg dela zasnovan je na tvojim potrebama, prema tvojim slabostima i prema tvom stvarnom rastu, a na vas se ne stavlja nikakvo nepodnošljivo breme. Danas ti ovo nije jasno, osećaš kao da sam grub prema tebi i zaista oduvek veruješ da je Moja mržnja prema tebi razlog zbog koga te svakodnevno grdim, sudim ti i prekorevam te. Međutim, iako su grdnja i sud ono što trpiš, to je zapravo ljubav prema tebi i to je najveća zaštita. Ako ne možeš da dokučiš dublje značenje ovog dela, biće ti nemoguće da nastaviš da ga doživljavaš. Ovo spasenje treba da ti donese utehu. Ne odbijaj da se urazumiš. Budući da si stigao dovde, značaj dela osvajanja bi trebalo da ti bude jasan i ti o tome više ne bi trebalo da imaš ikakvo mišljenje!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Unutrašnja istina o delu osvajanja (4)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 93

Oni koji budu u stanju da ostanu postojani tokom Božjeg dela suda i grdnje u poslednjim danima – to jest, tokom završnog dela pročišćenja – biće oni koji će zajedno s Bogom ući u poslednji počinak; svi koji, kao takvi, uđu u počinak biće oslobođeni uticaja Sotone i zadobijeni od Boga, nakon što su bili podvrgnuti Njegovom završnom delu pročišćenja. Ovi ljudi, koje će Bog konačno zadobiti, ući će u poslednji počinak. U suštini, svrha Božjeg dela grdnje i suda sastoji se u pročišćenju ljudskog roda zarad konačnog počinka; u protivnom, niko od ljudi ne bi mogao da bude razvrstan u različite kategorije prema vrsti, niti da uđe u počinak. Ovo je delo jedini put kojim čovečanstvo može ući u počinak. Samo će Božije delo pročišćenja očistiti ljude od njihove nepravednosti, a samo će Njegovo delo grdnje i suda izneti na videlo one buntovne elemente čovečanstva, odvajajući na taj način one koji mogu biti spaseni od onih koji ne mogu, one koji će preostati od onih koji neće. Kad ovo delo bude dovršeno, svi oni kojima bude dozvoljeno da ostanu biće očišćeni i zakoračiće u više stanje ljudskosti, gde će uživati u neuporedivo lepšem drugom ljudskom životu na zemlji; drugim rečima, oni će započeti svoj ljudski dan počinka i koegzistiraće sa Bogom. Nakon što oni kojima nije dozvoljeno da ostanu budu podvrgnuti grdnji i sudu, njihova prava priroda biće u potpunosti razotkrivena, nakon čega će svi biti uništeni i više im, kao ni Sotoni, neće biti dozvoljen opstanak na zemlji. Čovečanstvu budućnosti više neće pripadati niko od ove vrste ljudi; takvi ljudi nisu prikladni za ulazak u zemlju konačnog počinka, niti su prikladni da se pridruže danu počinka koji će Bog i čovečanstvo zajednički deliti, jer oni su na meti kazne i oni su zli, nepravedni ljudi. Oni su jednom bili iskupljeni, a takođe su bili podvrgnuti sudu i grdnji; uz to, oni su nekada službovali Bogu. Međutim, kad nastupi poslednji dan, oni će ipak biti eliminisani i uništeni zbog svog zla, zbog svog buntovništva i zbog nemogućnosti da budu iskupljeni; oni u budućem svetu nikad više neće nastati, niti će ikada više živeti među ljudima budućnosti. Bilo da su duhovi mrtvih ili ljudi koji još uvek žive u telu, svi zlikovci i svi oni koji nisu spaseni biće uništeni čim onaj sveti deo čovečanstva bude ušao u počinak. Što se tiče ovih zlih duhova i zlih ljudi, kao i duhova pravednika i onih koji čine pravedna dela, ma kojem dobu da pripadaju, svi koji su zli biće na kraju uništeni, a svi koji su pravedni će preživeti. O tome da li će neki čovek ili duh primiti spasenje, ne odlučuje se u potpunosti na osnovu dela poslednjeg doba, već prema tome da li su se opirali Bogu i pobunili se protiv Njega, ili nisu. Ljudi koji su u prethodnoj eri činili zlo i nisu mogli da steknu spasenje nesumnjivo će biti na meti kazne, a oni koji u sadašnjoj eri čine zlo i koji ne mogu biti spaseni takođe će zasigurno biti na meti kazne. Ljudi bivaju razvrstani na osnovu dobra i zla, a ne prema epohama u kojima žive. Nakon što budu na taj način razvrstani, oni neće odmah biti kažnjeni ili nagrađeni; već će Bog Svoje delo kažnjavanja zla i nagrađivanja dobra obaviti tek pošto dovrši Svoje delo osvajanja u poslednjim danima. On, zapravo, ljude odvaja na dobre i zle još od trenutka kad je započeo da obavlja Svoje delo spasavanja čovečanstva. Radi se samo o tome da će On pravedne nagraditi, a zle kazniti tek nakon što Njegovo delo bude privedeno kraju; On ih neće razdvojiti po kategorijama i odmah zatim pristupiti kažnjavanju zla i nagrađivanju dobra nakon završetka Svog dela. Umesto toga, On će ovaj zadatak obaviti tek kad Njegovo delo bude u potpunosti dovršeno. Celokupna svrha konačnog Božjeg dela kažnjavanja zla i nagrađivanja dobra sastoji se u temeljnom pročišćenju svih ljudi kako bi On zatim mogao da odvede potpuno sveto čovečanstvo u večni počinak. Ova etapa Njegovog dela je od presudnog značaja; to je završna etapa celokupnog Njegovog dela upravljanja. Da Bog nije uništio zle ljude, već da im je dozvolio da ostanu, onda nijedan čovek još uvek ne bi mogao da uđe u počinak, a Bog ne bi mogao da celo čovečanstvo odvede u bolje carstvo. Takvo delo ne bi bilo potpuno. Kada Njegovo delo bude dovršeno, celo čovečanstvo će biti potpuno sveto; samo na taj način će Bog moći mirno da živi u počinku.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog i čovek će zajedno ući u počinak“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 94

Moji koraci gaze celom vaseljenom i do krajeva zemlje, Moje oči stalno proučavaju svaku osobu i, pored toga, Ja posmatram vaseljenu kao celinu. Moje reči su zapravo na delu u svakom kutku vaseljene. Ko god se usudi da ne vrši službu za Mene, ko god se usudi da Mi bude nelojalan, ko god se usudi da sudi Mom imenu i ko god se usudi da vređa i kleveće Moje sinove – onima koji su stvarno sposobni za takve stvari mora se strogo suditi. Moj sud će ih zadesiti u potpunosti, što znači da je sada vreme suda i pažljivim posmatranjem videćete da se Moj sud prostire širom vaseljene-sveta. Naravno, Moja kuća neće biti pošteđena. Sudiće se onima čije misli, reči ili postupci nisu u skladu sa Mojim namerama. Shvati sledeće! Moj sud uperen je prema celokupnoj vaseljeni-svetu, ne samo prema jednoj grupi ljudi ili stvari. Da li si to shvatio? Ako duboko u sebi, gajiš podeljene misli o Meni, onda ćeš odmah biti podvrgnut sudu na unutrašnjem planu.

Moj sud nastupa u svim oblicima i formama. Znajte to! Ja sam jedinstveni, istiniti Bog vaseljene sveta! Ništa nije izvan Moje sile. Svi moji sudovi su vam otkriveni: ako o Meni gajiš protivrečne misli, prosvetiću te u obliku upozorenja. Ako ne budeš slušao, odmah ću te napustiti (time ne mislim na sumnju u Moje ime, već na otvoreno ponašanje u vezi sa telesnim zadovoljstvima). Ako su ti misli prema Meni prkosne, ako Mi se žališ, ako iznova i iznova prihvataš Sotonine ideje i ako ne slediš životna osećanja, onda će ti duh biti u tami i telo će ti trpeti bol. Moraš da Mi budeš bliže. Ne možeš nikada da povratiš tvoje normalno stanje za samo dan ili dva i tvoj će život vidno zaostajati. Što se tiče onih koji su raskalašni u govoru, ukoriću vam usta i jezik i potrudiću se da vam neko oreže jezike. Oni koji su neobuzdano raskalašni u postupcima, upozoriću vas u vašem duhu i strogo izgrditi one koji ne slušaju. One koji Mi otvoreno sude i prkose mi, odnosno one koji pokazuju nedostatak pokornosti u rečima ili postupcima, njih ću potpuno eliminisati i napustiti ih, zbog čega će stradati i izgubiti najviše blagoslove. To su oni koji će biti eliminisani pošto budu izabrani. Oni koji su neuki, to jest oni čije vizije nisu jasne, njih ću ipak prosvetiti i spasiti. Međutim, sa onima koji razumeju istinu, ali je ne primenjuju, biće postupano prema pomenutim pravilima, bili neuki ili ne. Što se tiče ljudi koji su od početka imali zabludele namere, učiniću da zauvek ne budu u stanju da dokuče stvarnost i na kraju će biti eliminisani, jedan po jedan. Nijedan neće ostati, iako sada ostaju po Mom uređenju (jer Ja ne radim stvari brzopleto, već po redu).

Moj sud je potpuno otkriven i odnosi se na razne ljude, koji svi moraju da zauzmu svoja odgovarajuća mesta. Ja ću upravljati ljudima i suditi im prema pravilima koja su prekršili. Što se tiče onih koji nisu u ovo ime i koji ne prihvataju Hrista poslednjih dana, za njih važi samo jedno pravilo. Odmah ću uzeti duh, dušu i telo svakome koji Mi se usprotivi i izgnati ih u Ad. Sve one koji Mi ne prkose, sačekaću vas da sazrete pre nego što sprovedem svoj drugi sud. Moje reči sve potpuno jasno objašnjavaju i ništa nije sakriveno. Samo se nadam da ste u stanju da ih imate na umu u svakom trenutku!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 67. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 95

Poslednji dani jesu dani kada će sva stvorenja kroz osvajanje biti klasifikovana prema vrsti. Osvajanje je delo poslednjih dana; drugim rečima, suđenje grehovima svake osobe jeste delo poslednjih dana. U suprotnom, kako bi ljudi mogli da budu klasifikovani? Delo klasifikacije koje se obavlja među vama jeste početak takvog dela u celoj vaseljeni. Posle toga će oni iz svih zemalja i svih naroda takođe biti podvrgnuti delu osvajanja. To znači da će svaka osoba koja je stvorena biti klasifikovana prema vrsti, predajući se pred sedištem suda da joj bude suđeno. Nijedna osoba i nijedna stvar ne mogu a da ne pretrpe ovu grdnju i sud, niti će ijednu osobu ili stvar zaobići klasifikacija prema vrsti; svaka osoba će biti klasifikovana jer se kraj svega stvorenog bliži, a celokupna nebesa i zemlja došli su do svog završetka. Kako bi čovek mogao da izbegne završne dane ljudskog postojanja? Pa, prema tome, još koliko mogu trajati vaša dela buntovništva? Zar ne vidite da su vaši poslednji dani neizbežni? Kako oni koji se boje Boga i čeznu da se On pojavi mogu da ne vide dan pojave Božje pravednosti? Kako mogu da ne dobiju konačnu nagradu za dobrotu? Jesi li ti onaj koji čini dobro ili onaj koji čini zlo? Jesi li onaj koji prihvata pravedan sud a zatim se pokorava ili si onaj koji prihvata pravedan sud a zatim je proklet? Živiš li pred sedištem suda na svetlosti ili živiš u Adu usred tame? Zar ti sȃm nisi onaj koji najjasnije zna da li će tvoj kraj biti onaj u vidu nagrade ili onaj u vidu kazne? Zar ti nisi onaj koji najjasnije zna i najdublje razume da je Bog pravedan? Dakle, kakvi su tvoje ponašanje i srce? Dok te danas osvajam, moram li zaista do detalja da ti objašnjavam da li je tvoje ponašanje dobro ili loše? Koliko toga si se odrekao zbog Mene? Koliko duboko Me poštuješ? Zar ti sȃm najjasnije ne znaš kako se ponašaš prema Meni? Trebalo bi da znaš bolje od ikoga sa kakvim ćeš se krajem naposletku suočiti! Uistinu ti kažem: Ja sam samo stvorio ljudski rod i stvorio sam tebe, ali vas nisam predao Sotoni; niti sam Ja namerno učinio da budete buntovni prema Meni ili da Mi se opirete i da vas zbog toga kažnjavam. Nisu li sve ove nesreće i nevolje otud što su vam srca previše tvrda, a vaše ponašanje dostojno svakog prezira? Dakle, zar kraj sa kojim ćete se suočiti niste odredili vi sami? Zar vi ne znate najbolje od svih, u svojim srcima, kako ćete skončati? Ljude osvajam upravo zbog toga da ih otkrijem i da vam bolje donesem spasenje. Ne zato da vas nateram da počinite zlo niti da vas namerno nateram da uđete u pakao uništenja. Kada dođe to vreme, sva tvoja ogromna patnja, tvoje plakanje i škrgutanje zubima – zar svi oni neće biti zbog tvojih grehova? Prema tome, nije li tvoja sopstvena dobrota ili tvoje sopstveno zlo najbolji sud o tebi? Nije li to najbolji dokaz kakav će biti tvoj kraj?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Unutrašnja istina o delu osvajanja (1)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 96

Gromovit glas se prolama, tresući čitavu vaseljenu. Toliko je zaglušujuć da ljudi nemaju vremena da umaknu. Neki ginu, neki su uništeni, a nekima se sudi. To je prizor kakav zaista niko nikada nije video. Poslušajte pažljivo: udare groma prati zvuk plača, a to je zvuk koji dopire iz Ada; dopire iz pakla. To je gorki plač onih buntovnih sinova kojima Sam presudio. Onima koji nisu slušali šta govorim i koji Moje reči nisu sprovodili u delo sudi se strogo i na njih je palo prokletstvo Moga gneva. Moj glas je sud i gnev; ni prema kome nisam blag i nemam milosti ni za koga, jer Ja sam Sȃm pravedni Bog, i obuzet Sam gnevom; obuzet Sam plamenom, pročišćenjem i uništenjem. U Meni nema ničeg skrivenog i nema telesnih osećaja, već naprotiv, sve je otvoreno, pravedno i nepristrasno. Pošto su Moji prvorođeni sinovi već sa Mnom na prestolu i vladaju svim zemljama i narodima, sada počinje da se sudi onim stvarima i ljudima koji su nepravedni i grešni. Ispitaću ih jedno po jedno, ne propuštajući ništa i razotkrivajući ih potpuno. Jer Moj je sud u potpunosti otkriven i otvoren i Ja baš ništa ne krijem; odbaciću sve što nije u skladu sa Mojim namerama i pustiću da za vek vekova propada u bezdanu. Na tom mestu ostaviću sve to da zanavek gori. U tome se ogleda Moja pravednost i Moja čestitost. To niko ne može da promeni i sve mora biti pod Mojom komandom.

Većina ljudi zanemaruje Moje izjave, misleći da su reči samo reči, a činjenice samo činjenice. Ti ljudi su slepi! Zar ne znaju da sam Ja Sȃm verni Bog? Moje reči i činjenice javljaju se istovremeno. Zar nije zaista tako? Ljudi jednostavno ne razumeju Moje reči, a samo oni koji su prosvećeni mogu zaista da ih razumeju. To je činjenica. Čim ugledaju Moje reči, ljudi se nasmrt preplaše i razbeže unaokolo u potrazi za skrovištem. U još većoj meri je tako kada donesem Svoj sud. Kada sam stvarao sve što postoji, kada uništavam svet i upotpunjujem prvorođene sinove – sve to se postiže jednom jedinom rečju iz Mojih usta. To je zato što je i sama Moja reč autoritet; ona je sud. Može se reći da je Moja ličnost sud i veličanstvo; to je nepromenljiva činjenica. To je jedan vid Mojih upravnih odluka; tek jedan od načina na koji sudim ljudima. U Mojim očima, apsolutno sve – uključujući sve ljude, sve događaje i sve stvari – u Mojim je rukama i potpada pod Moj sud. Niko i ništa se ne usuđuje da se ponaša neobuzdano ili samovoljno, i sve mora da bude ostvareno u skladu sa rečima koje izgovaram. Iz ugla ljudskih predstava, svi veruju rečima osobe kao što sam Ja. Kada se Moj Duh oglasi, svi su sumnjičavi. Ljudi baš ništa ne znaju o Mojoj svemoći i čak na Moj račun iznose optužbe. Ovoga časa ti kažem, ko god da sumnja u Moje reči i ko god da nipodaštava Moje reči, svi će biti uništeni; oni su večiti sinovi propasti. Iz ovoga se može videti da ima veoma malo onih koji su prvorođeni sinovi, jer to je način na koji Ja delujem. Kao što sam već rekao, Ja sve postižem a da ni prstom ne mrdnem; koristim samo Svoje reči. U tome, dakle, počiva Moja svemoć. U Mojim rečima niko ne može da pronađe izvor i svrhu onoga što Ja izgovaram. Ljudi to ne mogu postići, već mogu postupati jedino prateći Moja uputstva i činiti sve prema Mojim namerama, u skladu sa Mojom pravednošću, dovodeći do toga da Moja porodica uživa u pravednosti i miru, da živi večno i zanavek bude čvrsta i postojana.

Moj sud stiže svakoga, Moje upravne odluke dopiru do svakoga, a Moje reči i Moja ličnost otkrivene su svima. Ovo je vreme za veliko delo Moga Duha (u ovom trenutku, pravi se razlika između onih koji će biti blagosloveni i onih koje će zadesiti nevolja). Čim Moje reči budu izrečene, Ja sam odredio one koji će dobiti blagoslov, kao i one koje će zadesiti nevolja. Sve ovo je kristalno jasno i Ja sve to mogu da sagledam jednim pogledom. (Ovo govorim sa stanovišta Svoje ljudskosti; stoga ove reči ne protivreče Mom predodređenju ni Mom izboru.) Ja krstarim među planinama i rekama i među svim stvarima, kroz vaseljenska prostranstva, posmatrajući i pročišćavajući svako mesto kako bi sva ona nečista mesta i bludne zemlje prestale da postoje i bile ognjem pretvorene u ništavilo pod dejstvom Mojih reči. Meni je sve lako. Kad bi sada bilo vreme koje sam predodredio za smak sveta, mogao bih da ga progutam izustivši jednu jedinu reč. Međutim, sada nije vreme za to. Sve mora biti spremno pre nego što obavim to delo, tako da Moj plan ne bude ometen a Moje upravljanje ne bude prekinuto. Znam kako da to razumno izvedem: oslanjam se na Svoju mudrost i imam Svoje načine. Ljudi ne smeju ni da mrdnu prstom; pripazite se da vas Moja ruka ne usmrti. Ovo je već obuhvaćeno Mojim upravnim odlukama. Iz ovoga se može videti strogost Mojih upravnih odluka, kao i principa na kojima se zasnivaju, a koji su dvojaki: s jedne strane, ubijam sve one koji nisu u skladu sa Mojim namerama i koji krše Moje upravne odluke; s druge strane, u Svom gnevu proklinjem sve one koji krše Moje upravne odluke. Ova dva aspekta su nužna i predstavljaju izvršna načela koja podupiru Moje upravne odluke. Prema svima se postupa na osnovu ta dva načela, bez emocija, bez obzira na odanost određene osobe. To je dovoljno da pokaže Moju pravednost, Moje veličanstvo i Moj gnev, koji će spaliti sve zemaljske stvari, sve svetovne stvari i sve ono što nije u skladu sa Mojim namerama. Moje reči sadrže tajne koje ostaju skrivene, ali u Mojim rečima ima i tajni koje su otkrivene. Stoga su, prema ljudskim predstavama i u ljudskom umu, Moje reči zanavek neshvatljive, a Moje je srce zauvek nedokučivo. To znači da ljude moram da izgnam van njihovih predstava i načina razmišljanja. To je najvažnija stavka Mog plana upravljanja. To moram da učinim na ovaj način kako bih zadobio Svoje prvorođene sinove i ostvario ono što želim.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 103. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 97

Sionska goro! Raduj se! Sionska goro! Pevaj! Trijumfalno sam se vratio, vratio sam se kao pobednik! Svi narodi! Požurite u stroj! Sva stvorenja! Zaustavite se, jer Moja je ličnost pred celom vaseljenom i javlja se na Istoku sveta! Ko se usuđuje da ne klekne sa obožavanjem? Ko se usuđuje da Me ne nazove istinitim Bogom? Ko se usuđuje da ne digne pogled sa bogobojažljivim srcem? Ko se usuđuje da ne hvali? Ko se usuđuje da se ne raduje? Moj narod čuće Moj glas i Moji sinovi preživeće u Mom carstvu! Planine, reke i sve stvoreno beskrajno će klicati i neprekidno skakati. U tom trenutku, niko se neće usuditi da se povuče i niko se neće usuditi da ustane i pruži otpor. To je Moje čudesno delo i štaviše, to je Moja velika sila! Učiniću da svi imaju bogobojažljivo srce i učiniću takođe da Me svi hvale! To je krajnji cilj Mog plana upravljanja od šest hiljada godina i to je ono što sam odredio. Nijedan čovek, predmet ili događaj se ne usuđuje da Mi se opire ili suprotstavlja. Sav Moj narod sliće se na Moju planinu (drugim rečima, svet koji ću kasnije stvoriti) i pokoriće Mi se, jer Ja imam veličanstvo i sud i imam autoritet. (To se odnosi na to kada sam u telu. Imam autoritet i kao ovaploćen, ali pošto se ograničenja vremena i prostora ne mogu prebroditi kada sam ovaploćen, ne može se reći da sam pridobio potpunu slavu. Iako pridobijam prvorođene sinove kao ovaploćone, ne može se reći da sam stekao slavu. Tek kada se budem vratio na Sionsku goru i budem promenio Svoju pojavu moći će da se kaže da imam autoritet, odnosno, da sam zadobio slavu.) Ništa Mi neće biti teško. Rečima iz Mojih usta sve će biti uništeno i Mojim rečima sve će nastati i biti upotpunjeno. Tako je velika Moja sila i takav je Moj autoritet. Pošto sam pun sile i autoriteta, niko se ne bi usudio da Me ometa. Već sam trijumfovao nad svime i već sam izvojevao pobedu nad svim sinovima pobune. Vodim Svoje prvorođene sinove zajedno sa Mnom da se vrate na Sionsku goru. Ne vraćam se na Sionsku goru sam. Prema tome, svi će videti Moje prvorođene sinove i time će steći bogobojažljivo srce. To je Moj cilj sa pridobijanjem prvorođenih sinova i to je Moj plan još od stvaranja sveta.

Kada sve bude spremno, to će biti dan Mog povratka na Sionsku goru i taj dan proslavljaće svi narodi. Kada se vratim na Sionsku goru, zanemeće sve na zemlji i sve na zemlji biće mirno. Kada se vratim na Sionsku goru, sve će ponovo poprimiti svoj prvobitan izgled. Onda ću početi Moje delo na Sionskoj gori. Kazniću zle i nagraditi dobre i sprovešću Svoju pravednost u delo i izvršiti Svoj sud. Upotrebiću Svoje reči da sve ostvarim i da svi narodi i sve stvari dožive grdnju od Moje ruke; učiniću da svi narodi vide celu Moju slavu, celu Moju mudrost i celu Moju velikodušnost. Niko se neće usuditi da ustane i sudi, jer su u Meni sve stvari ostvarene. Neka u tome svi vide celo Moje dostojanstvo i dožive Moju potpunu pobedu, jer su u Meni sve stvari ispoljene. Iz toga je moguće videti Moju veliku silu i Moj autoritet. Niko se neće usuditi da Me uvredi i niko se neće usuditi da Me ometa. U Meni je sve otvoreno. Ko bi se usudio da išta sakrije? Prema toj osobi ću sigurno biti nemilosrdan! Takve bednike mora da zadesi Moja stroga kazna i taj ološ Mi se mora maknuti s očiju. Vladaću nad njima gvozdenim žezlom i Svojim autoritetom ću im suditi, bez i trunke milosti i obzira prema njihovim osećanjima, jer sam Ja Sȃm Bog, koji je bez telesnih osećanja i koji je veličanstven i koji ne može biti uvređen. Trebalo bi to svi da shvate i uvide, da ih ne bih pokosio i uništio „bez uzroka ili razloga“, jer će Moje žezlo pokositi sve one koji Me uvrede. Nije Me briga da li poznaju Moje upravne odluke; to za Mene nije bitno, jer Moja ličnost ne trpi da je iko vređa. Zbog toga sam rekao da sam lav; koga god dodirnem, pokosim ga. Zato sam rekao da je danas svetogrđe govoriti da sam Ja Bog sažaljenja i blagosti. U suštini, Ja nisam jagnje, već lav. Niko se ne usuđuje da Me uvredi i kazniću smrću odmah i bez milosti svakog ko Me uvredi. To dovoljno pokazuje Moju narav. Stoga će se, u poslednjem dobu, veliki broj ljudi povući i to će teško podneti, ali što se Mene tiče, Ja sam opušten i srećan i to uopšte ne posmatram kao težak zadatak. Takva je Moja narav.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 120. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 98

Unutar carstva, bezbrojni elementi stvaranja počinju da oživljavaju i da iznova stiču životnu snagu. Usled promena u stanju zemlje, granice među pojedinim zemljama takođe počinju da se pomeraju. Prorekao sam da će, kada se zemlja od zemlje razdvoji i zemlja sa zemljom spoji, to biti vreme kada ću sve narode razbiti u paramparčad. U tom trenutku ću obnoviti celokupno stvaranje i iznova izdeliti čitavu vaseljenu, dovodeći je time u red i pretvarajući staro u novo – to je Moj plan i to su Moja dela. Kada se sve zemlje i svi narodi sveta vrate pred Moj presto, uzeću sve izobilje neba i razdeliti ga ljudskom svetu, tako da će, zahvaljujući Meni, taj svet plivati u izobilju kakvog nigde nema. Ali, sve dok stari svet bude postojao, bacaću Svoj bes na njegove zemlje, otvoreno objavljivati Svoje upravne odluke širom vaseljene i obasipati grdnjom svakoga ko ih prekrši.

Dok Svoje lice okrećem kako bih se obratio vaseljeni, celokupno čovečanstvo čuje Moj glas, a potom i vidi sva dela koja sam širom vaseljene obavio. Oni koji se Mojim namerama protive, odnosno, oni koji Mi se delima ljudskim suprotstavljaju, biće izloženi Mojoj grdnji. Uzeću mnogobrojne zvezde sa nebesa i iznova ih napraviti i, zahvaljujući Meni, sunce i mesec će se obnoviti – nebesa neće više biti ono što su bila, a mnoštvo stvari na zemlji biće obnovljeno. Sve će se dovršiti kroz Moje reči. Mnoge zemlje unutar vaseljene biće ponovo podeljene i zamenjene Mojim carstvom, tako da će sadašnje zemlje zauvek nestati i sve će postati carstvo koje se Meni klanja; sve zemlje sveta biće uništene i prestaće da postoje. Od svih ljudskih bića u vaseljeni, svako ko pripada đavolu biće istrebljen, a svako ko se Sotoni klanja biće oboren Mojim razbuktalim ognjem – to jest, izuzev onih koji su sada zahvaćeni bujicom, sve ostalo će biti pretvoreno u prah i pepeo. Kada izgrdim mnoge narode, oni iz sveta religije će se, u manjoj ili većoj meri, vratiti u Moje carstvo, osvojeni Mojim delima, jer će oni dotad već videti dolazak Svetoga koji će jahati na belom oblaku. Svi će ljudi biti podeljeni po vrstama i primiće grdnje srazmerne svojim postupcima. Svi oni koji su ustali protiv Mene stradaće; a što se tiče onih čija dela na zemlji nisu uključivala Mene, oni će, zahvaljujući načinu na koji su se oslobodili, nastaviti da bivstvuju na zemlji pod upravom Mojih sinova i Mog naroda. Otkriću se bezbrojnim narodima i bezbrojnim zemljama, Svojim glasom oglasiću se na zemlji i objaviti da je Moje veliko delo dovršeno, tako da ga celo čovečanstvo može videti vlastitim očima.

Dok Moj glas postaje sve snažniji, Ja takođe posmatram i stanje vaseljene. Putem Mojih reči, bezbrojni elementi stvaranja iznova nastaju. Nebo se menja baš kao i zemlja. Ljudski rod je izložen u svom prvobitnom obliku, i polako se svaka osoba odvaja prema svojoj vrsti i nesvesno pronalazi put povratka u okrilje svoje porodice. To će Me silno obradovati. Ništa Me više ne ometa, Moje veliko delo neprimetno biva dovršeno i svi bezbrojni elementi stvaranja bivaju preobraženi. Kada sam stvarao svet, sve sam stvari oblikovao prema njihovoj vrsti, svrstavajući sve oblikovane stvari zajedno s drugim stvarima njihove vrste. Pošto se Moj plan upravljanja bliži kraju, vratiću stvaranje u pređašnje stanje; iz korena ću sve promeniti i vratiti u stanje u kome je prvobitno i bilo, tako da će se sve vratiti u okrilje Mog plana. Došlo je vreme! Uskoro će se ostvariti i poslednja etapa Mog plana. Ah, nečisti stari svete! Zasigurno ćeš pasti pod Mojim rečima! Zasigurno ćeš, prema Mom planu, biti sveden na ništavilo! Ah, bezbrojni elementi stvaranja! Svi ćete dobiti novi život unutar Mojih reči – imaćete svoga Suverena! Ah, čisti i neokaljani novi svete! Svakako ćeš oživeti u Mojoj slavi! Ah, Goro Sionska! Ne ćuti više – vratio sam se slavodobitno! Iz središta stvaranja, pomno ispitujem celu zemlju. Na zemlji je čovečanstvo započelo novi život i steklo novu nadu. Ah, narode Moj! Kako da ponovo ne oživite unutar Moje svetlosti? Kako da ne skačete od radosti Mojom rukom vođeni? Zemlje kliču od radosti, vode huče od veselog smeha! Ah, vaskrsli Izraele! Kako da ne osetiš ponos zbog Mog predodređenja? Ko je plakao? Ko je jadikovao? Stari Izrael je prestao da postoji, a današnji se Izrael uzdigao, uspravan i ka visinama sveta ustremljen, ustao je u srcima celog ljudskog roda. Današnji Izrael će kroz Moj narod sigurno dosegnuti do izvora postojanja! Ah, mrski Egipte! Sigurno Mi više ne prkosiš? Kako možeš iskoristiti Moju milost i pokušati da izbegneš Moju grdnju? Kako možeš da ne postojiš unutar Moje grdnje? Svi koje volim sigurno će živeti večno, a sve one koji Mi se protive zasigurno ću doveka grditi. Jer ja sam ljubomorni Bog i neću olako poštedeti ljude zbog svega što su uradili. Nadziraću celu zemlju i, kada se na Istoku sveta pojavim sa svom Svojom pravednošću, veličanstvom, gnevom i grdnjom, otkriću Sebe bezbrojnim mnoštvima ljudi!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 26. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“