Svakodnevne reči Božje  Odlomak 406

Kad ljudi veruju u Boga, vole Ga i udovoljavaju Mu, oni svojim srcem dodiruju Duh Božji i na taj način zadobijaju Njegovo zadovoljstvo; oni posredstvom svog srca stupaju u dodir s rečima Božjim i na taj način bivaju dirnuti Njegovim Duhom. Ako želiš da živiš normalnim duhovnim životom i da uspostaviš normalan odnos sa Bogom, najpre moraš da svoje srce podariš Njemu. Tek nakon što svoje srce utišaš pred Njim i nakon što celo svoje srce izliješ u Njega, moći ćeš postepeno da razviješ normalan duhovni život. Ako ljudi, verujući u Boga, ne predaju svoje srce Njemu, ako njihova srca nisu s Njim i ako se oni prema Njegovom bremenu ne odnose kao da je njihovo, onda je sve što oni rade ništa drugo do varanje Boga, tipično za religiozne ljude, i oni za to neće primiti pohvalu od Boga. Od takvih osoba Bog ne može ništa da zadobije i one samo mogu da služe kao kontrast Njegovom delu. Ovi su ljudi poput ukrasa u kući Božjoj – oni su tu samo da bi popunili mesta i oni su smeće, a Bog nema nikakve koristi od njih. Ne samo što nema šanse da Sveti Duh deluje u njima, već ni njihovo usavršavanje nema nikakvu vrednost. Osobe ove vrste su pravi hodajući leševi. Sveti Duh ne može da upotrebi nijedan njihov deo – u njima je Sotona potpuno prevladao i do srži ih iskvario. Ove će ljude Bog eliminisati. Kada Sveti Duh danas koristi ljude, On ne samo da njihove poželjne delove angažuje radi obavljanja posla – On ujedno usavršava i menja one njihove delove koji su nepoželjni. Ako si u stanju da svoje srce izliješ u Boga i da ga utišaš pred Njim, imaćeš priliku i postaćeš podoban da te Sveti Duh upotrebi i da primiš Njegovo prosvećenje i prosvetljenje. Čak i više od toga, imaćeš priliku da Sveti Duh izleči tvoje nedostatke. Kad svoje srce podariš Bogu, dobra strana toga je što ćeš moći da postigneš dublji ulazak i da stekneš bolji uvid. Loša strana je to što ćeš saznati više o svojim manama i nedostacima, i više ćeš čeznuti i više tražiti da udovoljiš namerama Božjim. Osim toga, nećeš biti negativan, moći ćeš da postigneš aktivan ulazak. Ovo pokazuje da si ti jedna ispravna osoba. Pod pretpostavkom da je tvoje srce u stanju da ostane tiho pred Bogom, onda će od tvoje sposobnosti da postigneš aktivan ulazak presudno zavisiti da li ćeš primiti pohvalu od Svetog Duha i da li ćeš biti Bogu po volji ili ne. Kad Sveti Duh prosvećuje i koristi ljude, On ih nikad ne čini negativnim, On ih uvek podstiče da aktivno napreduju. I dok On to čini, ljudi i dalje imaju svoje slabosti, ali ne žive u skladu s njima. Oni ne odlažu svoj životni napredak i oni i dalje traže da udovolje Božjim namerama. Ovo je standard. Ako možeš ovo da postigneš, to je dokaz da si pridobio prisustvo Svetog Duha. Ako je neka osoba stalno negativna i ako, čak i pošto je primila prosvećenje i spoznala sebe, i dalje ostaje negativna i pasivna, i nije u stanju da se uspravi i da radi sa Bogom, onda je ona samo primila blagodat Božju, a Duh Sveti nije sa njom. Njena negativnost znači da njeno srce nije okrenuto Bogu i da njen duh nije dirnut Duhom Božjim. Ovo treba svi da shvate.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Veoma je važno uspostaviti normalan odnos sa Bogom“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 407

Iz iskustva se može videti da je stišavanje srca pred Bogom od presudne važnosti. Ono se odnosi na pitanja duhovnog života i životnog napretka ljudi. Tvoje traganje za istinom i promena tvoje naravi urodiće plodom samo ako je tvoje srce tiho pred Bogom. To je zato što si pred Njega došao noseći breme, zato što stalno osećaš da ti toliko toga nedostaje, da postoje mnoge istine koje treba da spoznaš, da postoji veliki deo stvarnosti koji treba da doživiš, i da treba da pokažeš razumevanje prema Božjim namerama. Ove stvari su ti uvek na umu, osećaš kao da te pritiskaju silom zbog koje ostaješ bez daha, i nesrećan si zbog toga (mada nisi u negativnom stanju). Samo takva osoba ispunjava uslove da prihvati prosvećenje Božjih reči i da bude dirnuta Duhom Božjim. Upravo zbog svog bremena, zbog toga što su nesrećni i, može se reći, zbog cene koju su platili i stradanja koje su pretrpeli pred Bogom, oni primaju Njegovo prosvećenje i prosvetljenje. Jer Bog nikome ne daje poseban tretman. On je uvek pravičan u ophođenju prema ljudima, ali im i ne daje proizvoljno ili bezuslovno. Ovo je jedna strana Njegove pravedne naravi. U stvarnom životu, većina ljudi još nije dostigla ovaj nivo. U najmanju ruku, njihovo srce tek treba da se u potpunosti okrene Bogu, te stoga još uvek nije došlo do velike promene u njihovoj život-naravi. To je zato što oni samo žive u Božjoj blagodati i tek treba da zadobiju delo Svetog Duha. Da bi Bog mogao da ih upotrebi, ljudi moraju da zadovolje sledeće kriterijume: njihovo srce mora biti okrenuto Bogu, oni moraju nositi breme Njegovih reči, njihovo srce mora biti ispunjeno žudnjom i oni moraju biti rešeni da traže istinu. Samo takvi ljudi mogu da zadobiju delo Svetog Duha, a često i da od Njega dobiju prosvećenje i prosvetljenje. Ljudi koje Bog upotrebljava spolja izgledaju kao da im manjka razuma i normalnih odnosa sa drugima, ali zato govore pažljivo, pristojno i uvek su u stanju da svoje srce utišaju pred Bogom. Upravo jedna ovakva osoba zavređuje da je Duh Sveti upotrebi. Čini se da ovi ljudi „bez razuma“, o kojima Bog govori, nemaju normalne odnose s drugima, i da im nije stalo do ljubavi i postupaka usmerenih ka spoljašnjem svetu, ali kada komuniciraju o duhovnim stvarima, u stanju su da otvore svoje srce i da drugima nesebično pruže prosvećenje i prosvetljenje stečeno stvarnim iskustvom pred Bogom. Tako oni izražavaju svoju ljubav prema Bogu i tako udovoljavaju Njegovim namerama. Kada ih drugi klevetaju i ismevaju, oni izbegavaju da padnu pod uticaj ljudi, događaja ili stvari iz spoljašnjeg sveta i ostaju tihi pred Bogom. Čini se kao da oni imaju svoje jedinstvene uvide. Bez obzira na to šta drugi rade, njihovo srce nikad ne napušta Boga. Dok drugi ljudi pričaju i smeju se, njihovo srce ostaje pred Bogom, oni promišljaju o Njegovoj reči, ili se tiho u srcu mole Bogu, tražeći Njegove želje. Ovi ljudi ne pridaju važnost očuvanju normalnih međuljudskih odnosa i čini se kao da nemaju nikakvu filozofiju za ophođenje prema svetu. Oni su naizgled živahni, simpatični i nevini, ali takođe poseduju izvesnu smirenost. Takvo je obličje onih osoba koje Bog upotrebljava. Nešto poput filozofije za ophođenje prema svetu ili „normalnog razuma“ kod ovakvih osoba jednostavno ne funkcioniše. Oni su čitavo svoje srce izlili u reč Božju, i čini se da u svom srcu imaju samo Boga. Ovo je ona vrsta osobe „bez razuma“ o kojoj Bog govori, i upravo takve osobe Bog upotrebljava. Obeležje osobe koju Bog upotrebljava je sledeće: u svako vreme i na svakom mestu, njeno je srce uvek pred Bogom, i ma koliko drugi ljudi bili raskalašni, i ma koliko se odavali požudi i telesnim stvarima, srce ove osobe nikada ne napušta Boga i ona ne sledi gomilu. Samo je ovakva osoba prikladna da je Bog upotrebljava, i samo ovakvu osobu Sveti Duh usavršava. Ako nisi u stanju da ovo postigneš, onda ti ne ispunjavaš uslove da budeš zadobijen od Boga, niti da te Duh Sveti usavrši.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Veoma je važno uspostaviti normalan odnos sa Bogom“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 408

Ako želiš da uspostaviš normalan odnos sa Bogom, tvoje srce mora biti okrenuto Njemu; sa ovakvom osnovom, imaćeš normalne odnose i sa drugim ljudima. Ukoliko nemaš normalan odnos sa Bogom, tada će se, ma šta ti činio zarad očuvanja svojih odnosa s drugim ljudima, ma koliko se ti upinjao i ma koliko energije u to ulagao, sve svesti samo na ljudsku filozofiju za ovozemaljsko ophođenje. Ti ćeš čuvati svoj položaj među ljudima i od njih dobijati pohvale sa stanovišta ljudi i čovekove filozofije, umesto da normalne međuljudske odnose uspostavljaš u skladu sa Božjom reči. Ako se ne usredsređuješ na svoje odnose s ljudima, već umesto toga održavaš normalan odnos sa Bogom, ako si voljan da svoje srce predaš Bogu i da naučiš kako da Mu budeš pokoran, onda će i tvoji međuljudski odnosi prirodno postati normalni. Ovi odnosi tada neće biti izgrađeni na telesnim stvarima, već na temelju Božje ljubavi. Nećeš imati gotovo nikakvih telesnih interakcija s drugim ljudima, ali će zato na duhovnom nivou među vama postojati zajedništvo i uzajamna ljubav, uteha i opskrba. Sve se ovo obavlja na temelju želje da se udovolji Bogu – ovi se odnosi ne održavaju kroz čovekove filozofije za ophođenje prema svetu, već se prirodno stvaraju kad neko nosi breme zarad Boga. Oni od tebe ne zahtevaju nikakav veštački, ljudski napor, već je potrebno samo da postupaš u skladu s načelima Božjih reči. Da li si voljan da vodiš računa o Božjim namerama? Da li si voljan da pred Njim budeš osoba koja je „bez razuma“? Da li si voljan da svoje srce u potpunosti predaš Bogu i zanemariš svoj položaj među ljudima? Od svih ljudi sa kojima komuniciraš, sa kim imaš najbolje odnose? Sa kim si u najgorim odnosima? Da li su tvoji odnosi sa ljudima normalni? Da li se prema svim ljudima jednako ophodiš? Da li se tvoji odnosi sa drugima odvijaju u skladu s tvojom filozofijom za ophođenje prema svetu ili su izgrađeni na temelju Božje ljubavi? Kad ljudi ne predaju svoje srce Bogu, njihov duh postaje trom, otupeo i nesvestan. Takvi ljudi neće nikada razumeti Božje reči, nikada neće imati normalan odnos sa Bogom i nikada neće ostvariti promenu u svojoj naravi. Promena nečije naravi predstavlja proces potpunog predavanja srca Bogu i primanja prosvećenja i prosvetljenja iz Njegovih reči. Božje delo ljudima omogućava da postignu aktivan ulazak i da svoje negativne delove odbace pošto steknu znanje o njima. Nakon što svoje srce predaš Bogu, svaki put kad tvoj duh bude makar i ovlaš dirnut ti ćeš moći to da osetiš i upoznaćeš svaki deo Božjeg prosvećenja i prosvetljenja. Ako u tome istraješ, postepeno ćeš zakoračiti na put usavršavanja od strane Svetog Duha. Što je tvoje srce tiše pred Bogom, to će tvoj duh biti osetljiviji i istančaniji, više će biti u stanju da primeti kako ga Sveti Duh dodiruje, a tvoj odnos sa Bogom postaće normalniji. Normalni međuljudski odnosi uspostavljaju se na temelju okretanja srca Bogu, a ne kroz ljudski napor. Ako je Bog odsutan iz nečijeg srca, onda su odnosi te osobe s drugim ljudima ništa drugo do telesni odnosi. To nisu normalni odnosi, već samo požudna zadovoljstva, koja Bog mrzi i prezire. Ako kažeš da ti je duh dirnut, ali si voljan da budeš u zajedništvu samo sa ljudima koje voliš i poštuješ, a pri tom si pun predrasuda prema ljudima koji ti se ne dopadaju i odbijaš da razgovaraš s njima kad dođu kod tebe da traže, onda je to samo još jedan dokaz da tobom vladaju tvoja osećanja i ti da uopšte nemaš normalan odnos sa Bogom. To pokazuje da ti pokušavaš da nasamariš Boga i prikriješ sopstvenu ružnoću. Ti možda možeš da podeliš nešto od svog znanja, ali ako su ti namere pogrešne, onda je sve što radiš dobro samo prema ljudskim standardima i Bog te neće pohvaliti. Tvoji će postupci biti vođeni tvojim telom, a ne Božjim bremenom. Za Božju upotrebu prikladan si samo ako si u stanju da utišaš svoje srce pred Njim i ako normalno komuniciraš sa svima koji Ga vole. Ako možeš to da učiniš, onda ti, bez obzira na to kako komuniciraš sa drugima, nećeš odigravati filozofiju za ophođenje prema svetu, već ćeš imati na umu Božje breme i živeti pred Njim. Koliko je ovakvih ljudi među vama? Da li su tvoji odnosi sa drugima zaista normalni? Na kakvom su temelju oni izgrađeni? Koliko filozofija za ophođenje prema svetu nosiš u sebi? Da li si ih odbacio? Ako tvoje srce ne može da se u potpunosti okrene Bogu, ti onda i nisi od Boga – potekao si od Sotone, a na kraju ćeš se Sotoni i vratiti, i ti ne zaslužuješ da budeš jedan od pripadnika Božjeg naroda. Ove stvari moraš pažljivo da razmotriš.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Veoma je važno uspostaviti normalan odnos sa Bogom“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 409

Ako veruješ u Boga, moraš bar rešiti pitanje normalnog odnosa sa Bogom. Ako nemaš normalan odnos sa Bogom, onda se gubi smisao tvog verovanja u Boga. Uspostavljanje normalnog odnosa sa Bogom u potpunosti je ostvarljivo srcem koje je tiho u Božjem prisustvu. Imati normalan odnos sa Bogom znači biti u stanju da ne sumnjaš i ne poričeš ništa od Njegovog dela i biti u stanju da se potčiniš Njegovom delu. To znači imati ispravne namere u Božjem prisustvu, ne praviti planove za sebe, i u svemu prvo voditi računa o interesima Božje porodice; to podrazumeva prihvatanje Božjeg ispitivanja i pokornost Božjim uređenjima. Moraš biti u stanju da smiriš svoje srce u Božjem prisustvu u svemu što radiš. Čak i ako ne razumeš Božje namere, ipak moraš da ispunjavaš svoje dužnosti i odgovornosti najbolje što možeš. Kada ti se otkriju Božje namere, deluj po njima i neće biti kasno. Kada tvoj odnos sa Bogom postane normalan, onda ćeš i sa ljudima imati normalne odnose. Da bi izgradio normalan odnos sa Bogom, sve mora biti izgrađeno na temeljima Božjih reči, moraš biti u stanju da obavljaš svoju dužnost u skladu sa Božjim rečima i onim što Bog traži, moraš ispravno postaviti svoje stavove i tražiti istinu u svemu. Moraš primenjivati istinu kada je razumeš, i bez obzira na to šta ti se dešava, moraš da se moliš Bogu i da tražiš sa bogoposlušnim srcem. Kada ovako postupaš, moći ćeš da održiš normalan odnos sa Bogom. Istovremeno, dok pravilno obavljaš svoju dužnost, moraš se pobrinuti da ne učiniš ništa što ne koristi ulasku u život Božjih izabranika, i da ne govoriš ništa što nije od koristi braći i sestrama. U najmanju ruku, ne smeš da radiš ništa što se kosi sa tvojom savesti i apsolutno ne smeš učiniti ništa sramotno. Naročito je važno da apsolutno ne smeš činiti ništa što je pobuna ili protivljenje Bogu, i ne smeš činiti ništa što remeti rad ili život crkve. Budi pravedan i častan u svemu što radiš i pobrini se da svaki tvoj postupak bude pristojan pred Bogom. Iako telo ponekad može biti slabo, moraš biti u stanju da staviš interese Božje porodice na prvo mesto, bez žudnje za ličnim dobitkom, ne čineći ništa sebično niti prezreno, često preispitujući sebe. Na taj način ćeš biti u stanju da često živiš pred Bogom, a tvoj odnos sa Bogom će postati potpuno normalan.

U svemu što radiš, moraš ispitati da li su tvoje namere ispravne. Ako si u stanju da postupaš u skladu sa Božjim zahtevima, onda je tvoj odnos sa Bogom normalan. Ovo je minimalni standard. Pogledaj u svoje namere, i ako nađeš da su se pojavile pogrešne namere, budi kadar da se protiv njih pobuniš i postupiš u skladu sa Božjim rečima; tako ćeš postati neko ko je ispravan pred Bogom, što zauzvrat pokazuje da je tvoj odnos sa Bogom normalan i da je sve što radiš zarad Boga, a ne za tebe lično. U svemu što radiš i u svemu što govoriš, budi kadar da svoje srce ispravno podesiš, budi pravičan u svojim postupcima, ne dopusti da te vode osećanja i ne postupaj svojevoljno. Ovo su principi po kojima se vernici u Boga moraju ponašati. Male stvari mogu otkriti čovekove namere i rast, te stoga, da bi neko krenuo na put usavršavanja od Boga, prvo mora da podesi svoje namere i svoj odnos sa Bogom. Tek kada tvoj odnos sa Bogom postane normalan, On te može učiniti savršenim; samo tada Božje orezivanje, dovođenje u red i oplemenjivanje mogu postići željeni efekat na tebi. Drugim rečima, ako su ljudska bića u stanju da čuvaju Boga u svojim srcima i da ne streme ka ličnoj koristi niti da razmišljaju o sopstvenoj budućnosti (u telesnom smislu), već da, umesto toga, nose breme život-ulaska, daju sve od sebe da streme ka istini, i da se pokore Božjem delu – ako to možeš da uradiš, onda će ciljevi ka kojima stremiš biti ispravni, a tvoj odnos sa Bogom će postati normalan. Uređivanje ispravnog odnosa sa Bogom može se nazvati prvim korakom pristupanja čoveka duhovnom putovanju. Iako je čovekova sudbina u Božjim rukama i Bog je predodređuje, a čovek je ne može promeniti, da li te Bog može usavršiti ili te zadobiti zavisi od toga da li je tvoj odnos sa Bogom normalan. Možda postoje delovi tebe koji su slabi ili buntovni – ali sve dok su tvoji stavovi i tvoje namere ispravni, i sve dok je tvoj odnos sa Bogom ispravan i normalan, osposobljen si da budeš usavršen od Boga. Ako nemaš pravi odnos sa Bogom, i delaš zarad tela ili svoje porodice, onda će to, ma koliko se trudio, biti uzaludno. Ako je tvoj odnos sa Bogom normalan, onda će sve ostalo doći na svoje mesto. Bog ne gleda ni na šta drugo, već samo na to da li su tvoji pogledi na tvoju veru u Boga tačni: u koga veruješ, zbog koga veruješ i zašto veruješ. Ako si u stanju da jasno vidiš ove stvari i da ih primenjuješ sa blagonaklonim stavom, onda ćeš napredovati u svom životu, a takođe će ti biti osiguran ulazak na pravi put. Ako tvoj odnos sa Bogom nije normalan, dok su gledišta o tvom verovanju u Boga nastrana, onda je sve ostalo uzalud i, ma kako čvrsto verovao, nećeš dobiti ništa. Tek kada tvoj odnos sa Bogom postane normalan, dobićeš pohvalu od Njega ukoliko se pobuniš protiv tela, moliš se, stradaš, podnosiš, pokoravaš se, pomažeš svojoj braći i sestrama, trošiš više sebe za Boga, itd. Da li ono što radiš ima vrednost i značaj zavisi od toga da li su tvoje namere prave i tvoji pogledi ispravni. Danas mnogi ljudi veruju u Boga kao da nakrive glavu da bi pogledali na sat – njihove perspektive su iskrivljene i moraju se ispraviti značajnim uvidom. Ako se ovaj problem reši, sve će biti u redu; ako ne, sve će propasti. Neki ljudi se ponašaju dobro u Mom prisustvu, ali iza Mojih leđa, samo Mi se opiru. Ovo je ispoljavanje pokvarenosti i obmane, a ova vrsta osobe je sluga Sotone; oni su tipično utelovljenje Sotone, dolaze da kušaju Boga. Ti si ispravna osoba samo ako si u stanju da se potčiniš Mom delu i Mojim rečima. Sve dok si u mogućnosti da jedeš i piješ Božje reči; dokle god je sve što činiš pred Bogom pristojno i dok se ponašaš pravedno i časno u svemu što činiš; sve dok ne činiš sramotne stvari, ili stvari koje bi štetile životima drugih; i sve dok živiš u svetlosti i ne dozvoljavaš da te Sotona iskorišćava, onda je tvoj odnos sa Bogom pravilno uređen.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kakav je tvoj odnos sa Bogom?“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 410

Vera u Boga traži od tebe da svoje namere i poglede pravilno urediš; moraš imati ispravno razumevanje i ispravan način postupanja sa rečima Boga i Božjim delom, svekolikim okruženjem koje Bog uređuje, čovekom za koga Bog svedoči i sa praktičnim Bogom. Ne smeš da deluješ u skladu sa svojim idejama, niti da smišljaš svoje tričave planove. Šta god da radiš, moraš biti u stanju da tražiš istinu i da se, iz svog položaja stvorenog bića, potčiniš celokupnom Božjem delu. Ako želiš da tragaš za Božjim usavršavanjem i stupanjem na pravi životni put, onda tvoje srce mora uvek da živi u Božjem prisustvu. Nemoj biti raskalašan, ne sledi Sotonu, ne dopuštaj Sotoni nikakvu priliku da izvrši svoje delo i ne dozvoli mu da te iskoristi. Moraš se potpuno predati Bogu i dozvoliti Bogu da vlada nad tobom.

Da li si voljan da budeš Sotonin sluga? Da li si voljan da te Sotona iskorišćava? Veruješ li u Boga i tragaš za Njim da bi od Njega bio usavršen, ili da bi postao kontrast za Božje delo? Da li bi više voleo život sa smislom, u kojem si zadobijen od Boga, ili bezvredan i prazan život? Da li bi više voleo da te Bog koristi ili da te Sotona iskorišćava? Da li bi radije dozvolio da te ispune Božje reči i istina ili da te ispune greh i Sotona? Pažljivo razmotri ove stvari. U svom svakodnevnom životu, moraš razumeti koje izgovorene reči i obavljena dela mogu dovesti do nenormalnosti u tvom odnosu sa Bogom, a zatim se moraš popraviti da bi ušao u ispravan način. U svakom trenutku, ispituj svoje reči, svoja dela, svaki svoj pokret i sve svoje misli i ideje. Stekni pravilno razumevanje svog stvarnog stanja i uđi u način rada Svetog Duha. To je jedini način da imaš normalan odnos sa Bogom. Kada proceniš da li je tvoj odnos sa Bogom normalan, moći ćeš da ispraviš svoje namere, razumeš priroda-suštinu čoveka i istinski razumeš sebe i, čineći tako, bićeš u stanju da uđeš u stvarna iskustva, pobuniš se protiv sebe na pravi način i sa namerom se pokoriš. Dok doživljavaš ove stvari koje se tiču pitanja da li je tvoj odnos sa Bogom normalan ili nije, naći ćeš priliku da budeš usavršen od Boga i da se osposobiš da shvatiš mnoga stanja dela Svetog Duha. Takođe ćeš moći da prozreš mnoge Sotonine trikove i da pronikneš u njegove zavere. Samo ovaj put vodi ka usavršavanju od Boga. Ti si popravio svoj odnos sa Bogom da bi se mogao potčiniti Njegovim uređenjima u celini, da bi mogao još dublje ući u stvarno iskustvo i primiti još više od dela Svetog Duha. Kada upražnjavaš normalan odnos sa Bogom, u većini slučajeva uspeh će biti postignut buntovništvom protiv tela i stvarnom saradnjom sa Bogom. Trebalo bi da razumeš da je „bez srca spremnog na saradnju teško primiti delo Božje; ako telo ne strada, neće biti blagoslova od Boga; ako se duh ne bori, Sotona neće biti posramljen“. Ako primenjuješ ove principe i temeljno ih razumeš, pogledi na tvoje verovanje u Boga biće ispravni. U svom sadašnjem ponašanju, morate odbaciti način razmišljanja prema kojem „tražite da pojedete svoju porciju hleba“; morate odbaciti način razmišljanja da „sve radi Sveti Duh, a ljudi nisu u stanju da se u to mešaju“. Svako ko tako kaže misli sledeće: „Ljudi mogu da rade šta hoće, a kada dođe vreme, Duh Sveti će izvršiti Svoje delo. Ljudi nemaju potrebu da obuzdavaju telo, niti da sarađuju; važno je samo da ih pokreće Sveti Duh“. Sva ova mišljenja su apsurdna. U takvim okolnostima, Sveti Duh nije u stanju da deluje. Upravo ovakvo gledište u velikoj meri ometa delo Svetog Duha. Često se delo Svetog Duha ostvaruje kroz saradnju ljudi. Zaista imaju neumerene misli oni koji ne sarađuju i nisu odlučni, a ipak žele da postignu promenu u svojoj naravi i da prime delo od Svetog Duha i prosvetljenje i prosvećenje od Boga. To se zove „povlađivanje sebi i pomilovanje Satane“. Takvi ljudi nemaju normalan odnos sa Bogom. Treba da pronađeš mnoga otkrivenja i ispoljavanja sotonske naravi unutar sebe i da nađeš sve postupke koje činiš a koji su u suprotnosti sa onim što Bog sada zahteva. Hoćeš li sada moći da se pobuniš protiv Sotone? Treba da ostvariš normalan odnos sa Bogom, da deluješ u skladu sa Božjim namerama i postaneš nova osoba sa novim životom. Ne zadržavaj se na prošlim prestupima; nemoj se neopravdano kajati; budi kadar da se uspraviš i sarađuješ sa Bogom, i ispuniš dužnosti koje treba da ispuniš. Na taj način će tvoj odnos sa Bogom postati normalan.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kakav je tvoj odnos sa Bogom?“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 411

Ako posle čitanja ovog teksta samo želiš da prihvatiš ove reči, dok ti srce ostaje nedirnuto i ne tragaš za tim da učiniš svoj odnos sa Bogom normalnim, to dokazuje da ne pridaješ važnost svom odnosu sa Bogom. To dokazuje da tvoji stavovi još uvek nisu postavljeni ispravno, da tvoje namere još uvek nisu postavljene tako da ih Bog zadobije i da Mu donesu slavu, već su umesto toga postavljene tako da dozvole Sotoninim zaverama da prevladaju i ostvare tvoje lične ciljeve. Takvi ljudi gaje pogrešne namere i neispravne stavove. Bez obzira šta Bog kaže i kako kaže, takvi ljudi ostaju potpuno ravnodušni i ni najmanje se ne preobražavaju. Njihova srca ne osećaju strah i ne stide se. Takva osoba je bezdušna i zbunjena. Pročitaj svaku Božju reč i primeni je čim je shvatiš. Možda je u nekim prilikama tvoje telo bilo slabo, ili si bio buntovan, ili si se opirao; bez obzira na tvoje ponašanje u prošlosti, to je od male važnosti i ne može sprečiti sazrevanje tvog života danas. Sve dok danas možeš imati normalan odnos sa Bogom, postoji nada. Ako u tebi dođe do promene svaki put kada čitaš Božje reči, a drugi mogu da kažu da se tvoj život promenio na bolje, to pokazuje da je tvoj odnos sa Bogom sada normalan, da je postavljen ispravno. Bog se ne odnosi prema ljudima shodno njihovim prestupima. Kada jednom shvatiš i postaneš svestan, sve dok možeš da prestaneš da se buniš ili odupireš, Bog će i dalje pokazivati milost prema tebi. Kada razumeš i rešen si da tragaš za Božjim usavršavanjem, tada će tvoje stanje u Božjem prisustvu postati normalno. Bez obzira šta radiš, dok to radiš, razmotri sledeća pitanja: Šta će Bog misliti ako ovo uradim? Hoće li to koristiti mojoj braći i sestrama? Da li će to biti od koristi za rad u Božjem domu? Bilo da se moliš, družiš, da govoriš, da si na poslu ili u kontaktu sa drugima, ispitaj svoje namere i proveri da li je tvoj odnos sa Bogom normalan. Ako ne možeš da raspoznaš vlastite namere i misli, to znači da ti nedostaje moć razlučivanja, što dokazuje da razumeš neznatni deo istine. Ako si u stanju da jasno razumeš sve što Bog čini, i možeš da sagledaš stvari kroz lupu Njegovih reči, stojeći na Njegovoj strani, onda će tvoji stavovi postati ispravni. Stoga je uspostavljanje dobrog odnosa sa Bogom od najveće važnosti za svakoga ko veruje u Boga; svako to treba da posmatra kao zadatak od vrhunske važnosti i najveći događaj u svom životu. Sve što radiš meri se time da li imaš normalan odnos sa Bogom. Ako je tvoj odnos sa Bogom normalan, a tvoje namere ispravne, onda deluj. Da bi održao normalan odnos sa Bogom, ne smeš se plašiti da ćeš pretrpeti gubitke na planu ličnih interesa; ne možeš dozvoliti Sotoni da prevlada, ne možeš dozvoliti da te Sotona kupi, i ne možeš dozvoliti da budeš Sotonin predmet ismejavanja. Imati takve namere je znak da je tvoj odnos sa Bogom normalan – ne zarad tela, već radije zarad mira duha, zarad sticanja dela Svetog Duha i udovoljenja Božjim namerama. Da bi ušao u pravo stanje, moraš uspostaviti dobar odnos sa Bogom i popraviti stavove o svojoj veri u Boga. Ovo je zato da bi te Bog zadobio, da bi mogao da ispolji plodove Svojih reči u tebi i da te još više prosvetli i prosveti. Tako ćeš ući u ispravan način. Nastavi da jedeš i piješ današnje Božje reči, uđi u sadašnji način delovanja Svetog Duha, deluj u skladu sa današnjim Božjim zahtevima, ne pridržavaj se staromodnih metoda primene, ne vezuj se za stare načine obavljanja posla i uđi u današnji način rada što pre. Tako će tvoj odnos sa Bogom postati potpuno normalan, a ti ćeš krenuti pravim putem vere u Boga.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kakav je tvoj odnos sa Bogom?“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 412

Što ljudi u većoj meri prihvataju reči Božje, to prosvećeniji oni bivaju, a njihova glad i žeđ u traganju za spoznajom Boga sve su veće. Samo oni koji prihvataju reči Božje u stanju su da steknu bogatija i dublja iskustva, i samo njihovi životi mogu nastaviti da rastu poput cvetova susama. Svi ljudi koji tragaju za životom trebalo bi da se prema tome odnose kao prema svom poslu s punim radnim vremenom; trebalo bi da osete: „bez Boga ne mogu da živim; bez Boga ništa ne mogu da postignem; bez Boga je sve isprazno“. Takođe bi trebalo da donesu ovakvu odluku: „bez prisustva Svetog Duha ništa neću uraditi i, ako čitanje reči Božjih nema efekta, onda sam ravnodušan prema svemu što radim“. Ne udovoljavajte sebi. Životna iskustva proizlaze iz prosvećenja i usmeravanja Božjeg i predstavljaju kristalizaciju vaših subjektivnih napora. Od sebe bi trebalo da zahtevate sledeće: „Kada je u pitanju životno iskustvo, ne mogu zanemarivati svoje odgovornosti i obaveze.“

Ponekad, kada se nađeš u nenormalnim okolnostima, Bog više nije prisutan u tebi i nisi više u stanju da osetiš Boga pri molitvi. Normalno je da u takvim trenucima osetiš strah. Trebalo bi da odmah počneš da tragaš. Ako to ne učiniš, Bog će se odvojiti od tebe, a ti ćeš na dan-dva, pa čak i na mesec ili dva biti lišen prisustva Svetog Duha. Štaviše, bićeš lišen dela Svetog Duha. U takvim situacijama ti neverovatno otupiš i iznova upadaš u Sotonino ropstvo, do te mere da si u stanju svašta da učiniš. Žudiš za bogatstvom, obmanjuješ svoju braću i sestre, gledaš filmove i video snimke, igraš igrice, pa čak i prekomerno pušiš i piješ. Tvoje srce je odlutalo daleko od Boga, u tajnosti si pošao svojim putem i počeo samovoljno da sudiš o Božjem delu. U nekim slučajevima, ljudi potonu toliko duboko da bez stida i srama čine grehe seksualne prirode. Takve ljude je Sveti Duh napustio; zapravo, delo Svetog Duha odavno već ne boravi u njima. Oni samo sve dublje tonu u pokvarenost, dok njihove grešne ruke dosežu sve dalje. Na kraju poriču postojanje ovog puta i, čineći grehe, padaju u ropstvo Sotone. Ako otkriješ da u sebi nosiš samo prisustvo Svetog Duha, ali ti nedostaje delo Duha Svetoga, već se nalaziš u opasnoj situaciji. A ako ne možeš da osetiš čak ni prisustvo Svetog Duha, na ivici si smrti. Ako se ne pokaješ, potpuno ćeš se vratiti Sotoni i bićeš među onima koji su eliminisani. Prema tome, kada otkriješ da se nalaziš u stanju u kome samo postoji prisustvo Svetog Duha (ne činiš grehe, kontrolišeš se i ne radiš ništa što se otvoreno opire Bogu), ali ti nedostaje delo Svetog Duha (ne osećaš se ganuto pri molitvi, ne dostižeš jasno prosvećenje niti prosvetljenje kada jedeš i piješ reči Božje, ravnodušan si u pogledu jedenja i ispijanja reči Božjih, nema nikakvog napretka u tvom životu i odavno si lišen velikog prosvetljenja) – u takvim trenucima moraš biti oprezniji. Ne smeš se razmaziti, ne smeš više ni za pedalj popuštati svom karakteru. Prisustvo Svetog Duha može u bilo kom trenutku iščileti. Zato su takve situacije izuzetno opasne. Ako se nađeš u ovakvom stanju, pokušaj da preokreneš situaciju što je pre moguće. Najpre treba da izgovoriš molitvu pokajanja i da zamoliš Boga da još jednom prenese Svoju milost na tebe. Moli se usrdnije i umiri svoje srce kako bi pojeo i popio što više Božjih reči. Nakon što stekneš takvu osnovu, moraš provoditi više vremena u molitvi; udvostruči svoj trud dok pevaš, moliš se, jedeš i piješ reči Božje i dok obavljaš svoju dužnost. Kada si najslabiji, Sotona najlakše zaposedne tvoje srce. Kada se to dogodi, tvoje srce biva oduzeto od Boga i vraćeno Sotoni, nakon čega ostaješ bez prisustva Svetog Duha. U takvim trenucima, dvostruko je teže povratiti delo Svetog Duha. Bolje je tragati za delom Svetog Duha dok je On još uvek sa tobom. Na taj način, Bog ti može podariti više Svog prosvećenja i neće te napustiti. Moliti se, pevati himne, obavljati svoju dužnost, jesti i piti reči Božje – sve se to čini da Sotona ne bi imao priliku da obavi svoj posao i da bi Sveti Duh mogao da deluje unutar tebe. Ako ne povratiš delo Svetog Duha na ovaj način, već naprosto čekaš, onda ti, nakon gubitka Njegovog prisustva, neće biti lako da povratiš delo Svetog Duha. To će biti moguće samo ako te Sveti Duh naročito dirne ili posebno tebe prosveti i prosvetli. Čak ni tada, tvoje stanje neće moći da se popravi za dan-dva; ponekad može proći i šest meseci bez ikakvog oporavka. Sve je to stoga što su ljudi isuviše popustljivi prema sebi, nesposobni da stvari dožive na normalan način, pa ih zato Sveti Duh napušta. Čak i ako uspeš da ponovo zadobiješ delo Svetog Duha, sadašnje Božje delo ti možda još uvek neće biti sasvim jasno, zato što u svom životnom iskustvu toliko nazaduješ kao da zaostaješ deset hiljada milja. Zar to nije strašno? Takvim ljudima, ipak, poručujem da ni sada nije kasno da se pokaju, ali pod jednim uslovom: morate vrednije da radite i ne smete se prepuštati lenjosti. Ako se drugi mole pet puta na dan, ti se moraš moliti deset puta; ako drugi jedu i piju reči Božje dva sata dnevno, ti to moraš raditi četiri ili šest sati; a ako drugi po dva sata slušaju himne, ti ih moraš slušati barem pola dana. Budi često u miru pred Bogom i misli na Božju ljubav sve dok ne budeš dirnut, sve dok se tvoje srce ne vrati Bogu, a ti se više ne budeš usuđivao da se udaljiš od Boga – tek tada će tvoja praksa uroditi plodom, tek tada ćeš moći da povratiš svoje prethodno, normalno stanje.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako ući u normalno stanje“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 413

Prešli ste samo mali deo puta kojim idu oni koji veruju u Boga, i tek treba da stupite na pravi put, tako da ste još daleko od ispunjenja Božjeg merila. Trenutno, svojim rastom ne možete da ispunite Njegove zahteve. Zbog vašeg kova i iskvarene prirode, uvek se prema Božjem delu odnosite nehajno – ne uzimate ga za ozbiljno. Ovo vam je najozbiljniji nedostatak. Sigurno je da niko ne može da sa sigurnošću tvrdi kojim putem ide Sveti Duh. Većina vas ga ne shvata i ne vidi ga jasno. Štaviše, većina vas ni ne obraća pažnju na to, a kamoli da ga uzima k srcu. Ako tako nastavite, živeći u neznanju u vezi s delovanjem Svetoga Duha, onda će put kojim koračate kao vernici u Boga biti uzaludan. To je zato što ne činite sve što je u vašoj moći da biste udovoljili Božjim namerama i zato što ne sarađujete dobro s Bogom. Ne zato što Bog nije radio na vama ili zato što vas Sveti Duh nije pokrenuo. To je zato što ste toliko nehajni da ne shvatate ozbiljno delo Svetoga Duha. Morate odmah da preokrenete situaciju i krenete putem kojim Sveti Duh vodi ljude. To je glavna tema za danas. „Put kojim vodi Sveti Duh“ odnosi se na prosvećenje duha, poznavanje Božje reči, jasno sagledavanje puta koji je pred vama, sposobnost da korak po korak uđete u istinu i da steknete što veće bogopoznanje. Put kojim Sveti Duh vodi ljude prvenstveno je put ka jasnijem razumevanju Božje reči, bez odstupanja i zabluda, a oni koji njime idu koračaju pravo. Da biste to postigli, moraćete da radite u skladu s Bogom, da pronađete ispravan put primene i da se krećete putem kojim vodi Sveti Duh. To podrazumeva čovekovu saradnju. To jest, ono što morate da učinite kako biste ispunili Božje zahteve prema vama i da se ponašate tako da stupite na pravi put verovanja u Boga.

Stupanje na stazu kojom vodi Sveti Duh može da deluje složeno, ali biće vam neuporedivo jednostavnije kada vam put primene bude jasan. Činjenica je da su ljudi sposobni za sve što Bog zahteva od njih – ne radi se o tome kako On pokušava da nauči svinje da lete. U svim okolnostima, Bog nastoji da reši poteškoće ljudi i odagna njihove brige. Svi morate da razumete jednu stvar – nemojte pogrešno da shvatite Boga. Ljudi se kreću vođeni u skladu s Božjom reči putem kojim se kreće Sveti Duh. Kao što je već rečeno, morate predati svoje srce Bogu. To je preduslov za hodanje putem kojim vodi Sveti Duh. Morate to da uradite kako biste izašli na pravi put. Kako da neka osoba svesno obavi čin predavanja svog srca Bogu? U vašem svakodnevnom životu, kada doživljavate Božje delo i molite Mu se, vi to činite nehajno – molite se Bogu dok radite. Može li se to nazvati predavanjem srca Bogu? Razmišljate o kućnim poslovima ili o telesnim stvarima – stalno se dvoumite. Može li se to smatrati utišavanjem srca u Božjem prisustvu? To je zato što vam je srce uvek usredsređeno na spoljašnje uticaje i nije u stanju da se vrati pred Boga. Ako želite da vam srce istinski bude smireno pred Bogom, onda morate da svesno sarađujete. To znači da svako od vas mora da obezbedi sebi vreme za pobožnost, vreme kada će ostaviti po strani ljude, događaje i stvari – umirite srce i utihnite pred Bogom. Svako mora da vodi pojedinačne beleške tokom molitve, beležeći svoja saznanja o Božjoj reči i onome što pokreće njegov duh, bez obzira na to koliko je to duboko ili površno. Svako mora svesno da utiša svoje srce pred Bogom. Ako svakog dana možeš da posvetiš sat ili dva pravom duhovnom životu, onda će ti se život tog dana činiti obogaćenim, a srce će ti biti vedro i jasno. Ako svakog dana živiš ovakvim duhovnim životom, onda će tvoje srce biti u stanju da se još više vrati u Božji posed, duh će ti sve više jačati, stanje će se neprekidno poboljšavati, postaćeš sposobniji da hodaš putem kojim vodi Sveti Duh, i Bog će ti dati veće blagoslove. Svrha vašeg duhovnog života sastoji se u svesnom zadobijanju prisustva Svetog Duha. Ne radi se o poštovanju pravila ili obavljanju verskih obreda, već o tome da istinski delujete u skladu s Bogom, da istinski prevaspitate telo – to je ono što čovek treba da uradi, te stoga tome treba da se u punoj meri posvetite. Što bolje sarađuješ i što se više trudiš, to će tvoje srce biti sposobnije da se vrati Bogu i lakše ćeš stišati svoje srce pred Njim. U određenom trenutku, Bog će ti u potpunosti osvojiti srce. Niko neće moći da ga uzdrma ili osvoji, a ti ćeš u potpunosti pripadati Bogu. Ako ideš ovim putem, onda će ti se Božja reč razotkrivati u svakom trenutku i prosvetljavati te u svemu što ne razumeš – sve se to može postići kroz tvoju saradnju. Zato Bog uvek kaže: „Sve koji deluju u saglasju sa mnom nagradiću dvostruko.“ Morate jasno da vidite ovaj put. Ako želite da idete pravim putem, onda morate učiniti sve što možete da biste Bogu udovoljili. Morate učiniti sve što možete da dostignete duhovni život. U početku možda nećeš postići sjajne rezultate u ovoj potrazi, ali ne smeš da dozvoliš sebi da nazaduješ ili da se naslađuješ svojim negativnim stavom – moraš i dalje naporno da radiš! Što tvoj život bude produhovljeniji, to će ti srce biti ispunjenije Božjim rečima, baveći se sve vreme ovim pitanjima, sve vreme noseći ovaj teret. Nakon toga, otkrij svoju najdublju istinu Bogu kroz duhovni život. Reci Mu šta si spreman da uradiš, o čemu razmišljaš, saopšti Mu kako ti shvataš Njegovu reč i kakav je tvoj stav prema njoj. Nemoj ništa da prećutiš, čak ni najmanju sitnicu! U sebi vežbaj šta ćeš da kažeš i kako ćeš svoja iskrena osećanja da otkriješ Bogu. Ako ti nešto leži na srcu, onda Mu obavezno to reci. Što više budeš na ovaj način govorio, to ćeš više osećati lepotu Božju i Bog će biti sve miliji tvom srcu. Kad se to dogodi, osetićeš kako ti je Bog draži od bilo koga drugog. Nikada Ga nećeš napustiti, ma šta da se desi. Ako svakodnevno primenjuješ ovu vrstu duhovne posvećenosti i na nju ne zaboravljaš, već je smatraš veoma važnim aspektom svog života, onda će ti Božja reč u potpunosti ispuniti srce. To znači biti dirnut Svetim Duhom. Osećaćeš se kao da ti je srce oduvek pripadalo Bogu, kao da ti je ono što voliš oduvek u srcu. Niko neće moći to da ti oduzme. Kada se to dogodi, Bog će istinski živeti u tebi i imati mesto u tvom srcu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Normalan duhovni život vodi ljude na pravi put“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 414

Veri u Boga neophodan je normalan duhovni život, koji je osnova za doživljavanje iskustva Božjih reči i za ulazak u stvarnost. Da li sva vaša trenutna verska praksa – molitve, približavanje Bogu, pevanje himni, hvaljenje Boga, meditacije i duboko razmišljanje o Božjim rečima – predstavlja „normalan duhovni život“? Izgleda da niko od vas to ne zna. Normalan duhovni život nije ograničen samo na verske prakse kao što su molitve, pevanje himni, učestvovanje u crkvenom životu i jedenje i pijenje Božjih reči. Umesto toga, on podrazumeva boravak u novom i uzbudljivom duhovnom životu. Nije bitno kako primenjuješ veru, već kakve plodove ta primena donosi. Većina ljudi veruje da normalan duhovni život nužno podrazumeva molitvu, pevanje himni, jedenje i pijenje Božjih reči ili duboko razmišljanje o Njegovim rečima, bez obzira na to da li takva primena zaista ima bilo kakvo dejstvo i da li dovodi do istinskog razumevanja. Ovi ljudi se usredsređuju na praćenje površnih procedura bez razmišljanja o njihovim ishodima; oni su ljudi koji žive u verskim ritualima, a ne ljudi koji žive u crkvi, a još manje su ljudi carstva. Njihove molitve, pevanje himni i jedenje i pijenje Božjih reči samo su poštovanje pravila, učinjeni iz prinude i pomodarstva, a ne sopstvenom voljom ili od srca. Koliko god se ovi ljudi molili ili pevali, njihov trud neće doneti ploda, jer ono što primenjuju samo su verska pravila i rituali; oni zapravo ne primenjuju Božje reči. Samo se usredsređuju na skretanje pažnje na način na koji oni to rade, a prema Božjim rečima se odnose kao prema pravilima koja treba slediti. Takvi ljudi ne sprovode Božje reči u delo; oni samo zadovoljavaju telo i izvode predstavu da bi ih drugi videli. Sva ta verska pravila i rituali su ljudskog porekla; oni ne potiču od Boga. Bog ne poštuje pravila, niti podleže bilo kakvom zakonu. Umesto toga, svaki dan čini nešto novo, obavljajući praktično delo. Poput ljudi u Tri-self crkvi, koji se ograničavaju na svakodnevne jutarnje službe, nude večernje molitve i molitve zahvalnosti pre obroka, i zahvaljuju se za sve – koliko god to da čine i koliko god dugo to da čine, oni neće posedovati delo Svetog Duha. Kada su ljudi zaokupljeni pravilima a srca su im usmerena na načine primene, Sveti Duh ne može da dela, jer su njihova srca zauzeta pravilima i ljudskim predstavama. Dakle, Bog nije u stanju da interveniše i da dela na njima, a oni samo mogu da nastave da žive pod kontrolom zakona. Takvi ljudi nikada neće biti sposobni da dobiju Božju hvalu.

Normalan duhovni život je onaj koji se živi pred Bogom. Kada se molimo, možemo utišati svoje srce pred Bogom, i kroz molitvu možemo da tragamo za prosvećenjem Svetoga Duha, da spoznamo Božje reči, i razumemo Božje namere. Jedući i pijući Njegove reči, ljudi mogu da steknu jasnije i temeljnije razumevanje sadašnjeg Božjeg dela. Oni takođe mogu da zadobiju novi put primene i neće ostati vezani za stare; sve ono što budu primenjivali biće sa ciljem da postignu rast u životu. Što se tiče molitve, ona se ne svodi na izgovaranje nekoliko milozvučnih reči ili na ronjenje suza pred Bogom kako bi pokazali koliko mu dugujete; svrha molitve je, radije, da se vežbamo u upotrebi duha, omogućavajući sebi da utišamo srce pred Bogom, da vežbamo traženje smernica u Božjim rečima po svim pitanjima, tako da naše srce može biti privučeno svežoj novoj svetlosti svakoga dana, i tako nećemo biti negativni ili lenji, moći ćemo da krenemo pravim putem primene Božjih reči u praksi. Većina ljudi se danas usredsređuje na primenu, ali oni to ne čine kako bi sledili istinu i postigli životni rast. Upravo su tu zalutali. Postoje i neki koji su sposobni da prihvate novu svetlost, ali se njihov način primene ne menja. Oni sa sobom donose svoje stare verske predstave dok traže da shvate današnje Božje reči, tako da shvataju samo beživotnu doktrinu obojenu verskim predstavama; oni ne prihvataju današnju svetlost na jednostavan način. Kao ishod toga, njihova primena je zaprljana; to su iste stare verske prakse u novoj ambalaži. Koliko god da su vešti u izvedbi, oni su licemeri. Bog navodi ljude da rade nove stvari svakog dana, zahteva da svakog dana steknu novi uvid i razumevanje i traži da ne budu staromodni i da se ne ponavljaju. Ako si dugi niz godina verovao u Boga, a tvoj se način primene verske prakse uopšte nije promenio, i ako si još uvek zaokupljen i predan spoljnim pitanjima, te nemaš mirno srce sa kojim ćeš stati pred Boga da uživaš u Njegovim rečima, onda nećeš postići ništa. Kada je u pitanju prihvatanje novog Božjeg dela, ako ne planiraš drugačije, ne primenjuješ na nov način, i ne tražiš nikakvo novo razumevanje, već se umesto toga držiš starog i prihvataš novu svetlost tek ograničeno, bez promene načina na koji izvodiš svoje verske prakse, onda su takvi ljudi kao što si ti u ovom toku prisutni samo po imenu; u stvarnosti, oni su verski fariseji izvan toka Svetog Duha.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O normalnom duhovnom životu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 415

Da bismo živeli normalnim duhovnim životom, svakodnevno moramo biti sposobni da prihvatimo novu svetlost i da tragamo za istinskim razumevanjem Božjih reči. Moramo jasno da vidimo istinu, da pronađemo put primene u svim oblastima, da otkrijemo nova pitanja čitajući Božje reči svakoga dana, i da shvatimo sopstvene nedostatke, tako da možemo da imamo čežnjivo i znatiželjno srce koje pokreće čitavo biće, i tako da možemo da budemo tihi pred Bogom u svakom trenutku, iskreno se plašeći da ne zaostanemo. Osoba sa tako čežnjivim, znatiželjnim srcem, koja je spremna da stalno zavređuje ulazak, na pravom je putu duhovnog života. Oni koji su dirnuti Svetim Duhom, koji žele da napreduju, koji su spremni da teže tome da ih Bog usavrši, koji čeznu za temeljnijim razumevanjem Božjih reči, koji ne teže natprirodnom, već radije plaćaju pravu cenu, koji zaista pokazuju razumevanje prema Božjim namerama, koji zapravo postižu ulazak tako što su njihova iskustva iskrenija i stvarnija, koji ne teže praznim rečima i doktrinama ili da osete natprirodno, koji ne obožavaju nikakvu veliku ličnost – to su oni koji su zakoračili u normalan duhovni život. Sve što čine ima za cilj da postignu dalji rast u životu i da ih to učini svežim i živahnog duha, i uvek su u stanju da aktivno zavrede ulazak. Nesvesno, oni razumeju istinu i ulaze u stvarnost. Oni koji imaju normalan duhovni život nalaze oslobođenje i slobodu duha svakog dana i oni mogu da primenjuju reči Božje na slobodan način, na Njegovo zadovoljstvo. Za ove ljude, molitva nije formalnost ili procedura; oni su svakoga dana u stanju da drže korak s novom svetlošću. Na primer, ljudi vežbaju da utišaju svoja srca pred Bogom i njihova srca zaista uspevaju da budu tiha pred Njim, i niko ne može da ih uznemiri. Nijedna osoba, događaj ili stvar ne može da omete njihov normalan duhovni život. Takva vežba se radi s namerom da donese rezultate; nije namenjena da se ljudi pridržavaju pravila. Ta vežba se ne odnosi na poštovanje pravila, već na pospešivanje rasta u životu ljudi. Ako te verske navike vidiš samo kao pravila koja treba poštovati, tvoj život se nikada neće promeniti. Možeš da učestvuješ u istoj primeni verskih navika kao i drugi, ali dok su oni ipak u stanju da drže korak sa delom Svetog Duha, ti si eliminisan iz toka Svetog Duha. Zar ne obmanjuješ samoga sebe? Svrha ovih reči je da omoguće ljudima da utišaju svoja srca pred Bogom, da okrenu svoja srca Bogu, tako da Božje delo u njima nema prepreka i da može da bude plodonosno. Samo tada ljudi mogu biti u skladu sa Božjim namerama.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O normalnom duhovnom životu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 416

U svom svakodnevnom životu molitvi ne pridajete nikakvu važnost. Čovek zanemaruje značaj molitve. Molitve su nekada bile površne, pri čemu je čovek samo prolazio kroz rituale pred Bogom. Nijedan čovek nikada nije u potpunosti ponudio svoje srce Bogu niti se pred Bogom upustio u istinsku molitvu. Čovek bi se Bogu molio samo u nevolji. Da li si se za sve ovo vreme ikada istinski pomolio Bogu? Da li si ikada bolno zaplakao pred Bogom? Da li si pred Njim ikada spoznao sebe? Da li si se ikada najiskrenije pomolio Bogu? Način molitve se stiče praksom: ako se obično ne molite kod kuće, tada nećete znati ni kako da se molite u crkvi, a ako se uobičajeno ne molite na manjim okupljanjima, nećete biti u stanju da se molite ni na onim velikim. Ako se redovno ne približavate Bogu niti razmišljate o rečima Božjim, nećete imati šta da kažete kada dođe vreme za molitvu; čak i ako se zaista budete molili, biće to molitva samo na rečima; neće biti iskrena molitva.

Šta je iskrena molitva? To je saopštavanje Bogu onoga što ti je u srcu, razgovor s Bogom dok shvataš Njegove namere, razgovor s Bogom kroz Njegove reči, osećanje naročite bliskosti s Bogom, osećanje da je On tu pred tobom i vera da imaš šta da Mu kažeš. Osećaš da ti je srce ispunjeno svetlošću i osećaš koliko je Bog drag. Osećaš se posebno nadahnuto, a tvoja braća i sestre su ispunjeni dok te slušaju. Osetiće da su reči koje govoriš iste one reči u njihovim srcima, reči koje i sami žele da kažu, baš kao da su tvoje reči zamena za njihove. To je iskrena molitva. Nakon što se upustiš u iskrenu molitvu, srce će ti biti smireno i spoznaće zadovoljstvo ispunjenja. Snaga ljubavi prema Bogu moći će da naraste i osetićeš da u životu nema ničeg vrednijeg ili značajnijeg od ljubavi prema Bogu. Sve to dokazuje da su tvoje molitve bile delotvorne. Jesi li se ikada pomolio na takav način?

A šta je sa sadržajem molitve? Tvoja molitva treba da se odvija korak po korak, u skladu sa istinskim stanjem tvoga srca i delom Svetoga Duha; ti dolaziš da sa Bogom razgovaraš u skladu sa Njegovim namerama i onim što On zahteva od čoveka. Pre nešto što započneš molitvu, prvo svoje srce predaj Bogu. Ne pokušavaj da dokučiš Njegove namere – samo pokušaj da Bogu saopštiš reči koje su ti u srcu. Kada stupiš pred Boga, kaži ovako: „O Bože, tek danas shvatam da sam se pobunio protiv Tebe. Istinski sam iskvaren i dostojan prezira. Samo sam traćio svoj život. Od danas ću živeti za Tebe. Živeću smislenim životom i udovoljavati Tvojim namerama. Neka Tvoj Duh uvek deluje u meni, stalno me prosvetljujući i prosvećujući. Dozvoli mi da pred Tobom snažno i odlučno svedočim. Neka Sotona vidi Tvoju slavu, Tvoje svedočanstvo i dokaz Tvoje pobede kako se ispoljavaju u nama.“ Kada se moliš na ovaj način, tvoje srce će se potpuno osloboditi. Nakon što se ovako pomoliš, tvoje srce će biti bliže Bogu, a ako često možeš ovako da se moliš, Sveti Duh će neizbežno delovati u tebi. Ako uvek ovako dozivaš Boga i pred Njim donosiš odluku, doći će dan kada će tvoja odluka biti prihvatljiva pred Bogom, kada će tvoje srce i čitavo tvoje biće biti zadobijeni od strane Boga i kada ćeš konačno biti usavršen od Njega. Molitva je za vas od najveće važnosti. Kada se moliš i kad primaš delo Svetoga Duha, tvoje srce će biti dotaknuto od Boga i izrodiće se snaga da voliš Boga. Ako se ne moliš srcem, ako svoje srce ne otvoriš za razgovor s Bogom, tada Bog neće moći da deluje u tebi. Ako, nakon molitve i reči izgovorenih iz srca, Duh Božji nije započeo Svoje delo, a ti nisi dobio nikakvo nadahnuće, to pokazuje da tvom srcu nedostaje iskrenosti, da su tvoje reči neistinite i još uvek nečiste. Ako se nakon molitve osećaš zadovoljno, tada su tvoje molitve prihvatljive Bogu i Duh Božji deluje u tebi. Kao neko ko služi pred Bogom, ne možeš biti bez molitve. Ako razgovor s Bogom zaista smatraš nečim smislenim i vrednim, možeš li tada da napustiš molitvu? Niko ne može biti bez razgovora s Bogom. Bez molitve, ti živiš samo telesno, u okovima Sotone. Bez istinske molitve, ti živiš pod uticajem tame. Nadam se da vi, braćo i sestre, možete svakodnevno istinski da se molite. Tu nije reč o poštovanju pravila, već o postizanju određenog rezultata. Jesi li voljan da se odrekneš malo sna i užitka kako bi poranio na jutarnju molitvu i uživao u rečima Božjim? Budeš li se molio čistog srca i ovako jeo i pio reči Božje, Njemu ćeš biti prihvatljiviji. Ako to činiš svakoga jutra, ako svakodnevno vežbaš da svoje srce predaješ Bogu, da razgovaraš i sarađuješ s Njim, tvoje znanje o Bogu će se zasigurno povećavati, pa ćeš moći bolje da dokučiš namere Božje. Reci: „O Bože! Voljan sam da ispunim svoju dužnost. Sposoban sam da jedino Tebi posvetim celo svoje biće, kako bi od nas mogao da stekneš slavu, kako bi mogao da uživaš u svedočenju ove naše grupe. Preklinjem Te da deluješ u nama, kako bih mogao istinski da Te volim, da Ti udovoljavam i da Tebe sledim kao svoj cilj.“ Kada poneseš ovo breme, Bog će te sigurno usavršiti. Ne treba da se moliš samo za svoje dobro, već treba da se moliš i zato da bi sledio Božju volju i Njega voleo. To je najistinitija vrsta molitve. Da li si ti neko ko se moli zato da bi sledio volju Božju?

U prošlosti niste znali kako da se molite i zanemarivali ste značaj molitve. Sada morate dati sve od sebe kako biste naučili da se molite. Ako nisi u stanju da u sebi prikupiš snagu da voliš Boga, kako onda da se moliš? Kaži: „O Bože, moje srce nije sposobno da Te iskreno voli. Želim da Te volim, ali mi nedostaje snage. Šta da radim? Otvori moje duhovne oči i Svojim Duhom pokreni moje srce. Učini da, kad izađem pred Tebe, odbacim svu negativnost, da više ne budem ograničen nikakvim ljudima, pitanjima ili stvarima, i da pred Tebe položim svoje sasvim ogoljeno srce, i učini tako da celo svoje biće mogu da ponudim Tebi. Spreman sam za sva Tvoja iskušenja. Sad ne uzimam u obzir svoje buduće izglede, niti sam pod jarmom smrti. Uz srce koje Te voli, žudim da tražim svoj životni put. Svaka stvar, baš sve je u Tvojim rukama; moja sudbina je u Tvojim rukama, a u Svojoj ruci držiš i sam moj život. Sada tražim da Te volim i, bez obzira na to da li ćeš mi to dopustiti, bez obzira na Sotonino ometanje, rešen sam da Te volim.“ Kada se susretneš sa ovim problemom, tako se pomoli. Budeš li se tako svakodnevno molio, snaga da voliš Boga postepeno će se uzdići.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O primeni molitve“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 417

Kako se ulazi u istinsku molitvu?

Pri molitvi srce treba da ti bude mirno i iskreno pred Bogom. Istinski se moliš i razgovaraš sa Bogom – ne smeš pokušavati da zavaraš Boga lepim rečima. Molitva treba da bude usredsređena na ono što Bog želi upravo sada da postigne. Traži od Boga da ti podari veće prosvećenje i prosvetljenje, iznesi pred Njega svoje stvarno stanje i probleme pri molitvi, uključujući i odluku koju si pred Bogom doneo. Molitva se ne sastoji u prostom sprovođenju procedure; ona podrazumeva traženje Boga iskrenim srcem. Traži od Boga da ti zaštiti srce, kako bi ono često moglo da bude mirno pred Njim; kako bi, unutar okruženja u koje te je On smestio, mogao da spoznaš sebe, da samoga sebe prezreš i pobuniš se protiv sebe, što će ti omogućiti da imaš normalan odnos sa Bogom i da istinski postaneš neko ko voli Boga.

Koji je značaj molitve?

Molitva je jedan od načina na koji čovek sarađuje sa Bogom, to je sredstvo kojim čovek doziva Boga i proces kojim Duh Božji pokreće čoveka. Može se reći da su oni koji se ne mole mrtvi ljudi, lišeni duha, što dokazuje da im nedostaje sposobnost da ih Bog pokrene. Bez molitve ne bi bilo moguće voditi normalan duhovni život, a kamoli ići ukorak sa delom Svetoga Duha. Ne moliti se znači prekinuti odnos sa Bogom, usled čega bi bilo nemoguće dobiti Božju pohvalu. Što se čovek koji veruje u Boga više moli, odnosno što ga Bog više pokreće, to će on biti odlučniji i sposobniji da primi novo prosvećenje od Boga. Kao ishod toga, samo takva osoba može biti usavršena od strane Svetoga Duha što je pre moguće.

Kakvo dejstvo treba da postigne molitva?

Ljudi mogu biti u stanju da upražnjavaju molitvu i da shvate njen značaj, ali učiniti molitvu delotvornom nije nimalo lako. Molitva nije tek puko vršenje obreda, sprovođenje procedure ili recitovanje reči Božjih. Drugim rečima, molitva nije mehaničko ponavljanje određenih reči i nije oponašanje drugih. Čovek u molitvi mora da dosegne stanje u kome može da preda srce Bogu, otvarajući ga kako bi Bog mogao da ga pokrene. Da bi molitva bila delotvorna, mora se zasnivati na čitanju Božjih reči. Samo molitvom iz Božjih reči čovek može da primi veće prosvećenje i prosvetljenje. Istinska molitva se ispoljava kroz: posedovanje srca koje čezne za svim onim što Bog traži i, štaviše, žudi da ostvari ono što On traži; preziranje svega onog što Bog prezire, da bi se zatim, kao nadogradnja na ovakav temelj, donekle razumelo to što se prezire, i steklo određeno znanje i jasnoća u pogledu istina koje Bog obrazlaže. Samo ako postoje odlučnost, vera, znanje i put praktičnog delovanja nakon molitve, tek tada se to može nazvati istinskom molitvom, i samo takav tip molitve može biti delotvoran. Ipak, molitva se mora graditi na uživanju u Božjim rečima, mora se uspostaviti na temelju razgovora sa Bogom kroz Njegove reči, a srce mora biti u stanju da traži Boga i da se umiri pred Njim. Ovakva vrsta molitve već je ušla u fazu istinskog razgovora sa Bogom.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O primeni molitve“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 418

Najosnovnija znanja o molitvi:

1. Ne govori slepo sve što ti padne na pamet. Na tvom srcu mora postojati breme, odnosno, pri molitvi moraš imati cilj.

2. Molitva mora da sadrži Božje reči; ona mora biti zasnovana na rečima Božjim.

3. Kada se moliš, ne smeš da ponavljaš zastarele probleme. Tvoje molitve treba da se odnose na trenutne reči Božje, a u molitvi Bogu saopštavaj svoje najskrivenije misli.

4. Grupna molitva mora da se okreće oko središta, što je, nužno, sadašnje delo Svetoga Duha.

5. Svi ljudi treba da nauče posredničku molitvu. Ovo je i način pokazivanja obzira prema namerama Božjim.

Molitveni život pojedinca zasniva se na razumevanju značaja molitve i na osnovnom poznavanju molitve. Svakodnevno se često moli za svoje mane, moli se da promeniš svoju život-narav, i moli se na osnovu svog znanja o rečima Božjim. Svaka osoba treba da uspostavi sopstveni molitveni život, treba da se moli radi spoznaje reči Božjih, i treba da se moli da traži spoznavanje Božjeg dela. Razotkrij pred Bogom okolnosti u kojima živiš i budi realan, bez previše buke oko načina na koji se moliš, jer ono što je ključno jeste da stekneš istinsko razumevanje i da stvarno iskusiš Božje reči. Osoba koja traži ulaz u duhovni život mora biti sposobna da se moli na mnogo različitih načina. Tiha molitva, razmišljanje o rečima Božjim, saznavanje dela Božjeg – sve su to primeri svrsishodnog rada duhovne zajednice radi ulaska u normalan duhovni život, koji stalno poboljšava čovekova stanja pred Bogom i podstiče ga da sve više napreduje u životu. Ukratko, sve što radiš, bilo da jedeš i piješ reči Božje, tiho se moliš ili to objavljuješ na sav glas, ima za cilj da ti omogući da jasno uvidiš Božje reči, Njegovo delo i ono što On želi da u tebi postigne. Što je još važnije, sve što radiš usmereno je ka ostvarenju normi koje Bog zahteva, i uzdizanju života do novih visina. Ono najmanje što Bog zahteva od čoveka jeste da čovek bude u stanju da pred Njim otvori svoje srce. Ako čovek istinski preda svoje srce Bogu i ako zaista govori ono što mu je u srcu, tada je Bog voljan da deluje u njemu. Bog ne želi prevrtljivo ljudsko srce, već čisto i iskreno srce. Ako čovek Bogu ne govori iz srca, tada Bog neće pokrenuti čovekovo srce niti delovati u njemu. Zato je tokom molitve najvažnije da se Bogu obraćaš iz srca, da mu pričaš o svojim manama ili pobunjeničkoj naravi, da se pred Njim potpuno razotkriješ; samo tada će se Bog zainteresovati za tvoje molitve, dok će u suprotnom On sakriti Svoje lice od tebe. Osnovni kriterijum za molitvu jeste da tvoje srce mora biti smireno pred Bogom i da se ne sme udaljiti od Boga. Može se dogoditi da tokom ove faze ne stekneš nikakav nov ili viši uvid, ali tada molitvu moraš da koristiš zarad održavanja postojećeg stanja – ne smeš da nazaduješ. To je ono najmanje što moraš da postigneš. Ako ne možeš da postigneš čak ni to, onda to dokazuje da tvoj duhovni život nije na pravom putu. Kao rezultat toga, nećeš biti u stanju da se držiš svoje prvobitne vizije, izgubićeš veru u Boga, a tvoja odlučnost će se posledično raspršiti. Jedan od pokazatelja da li si ušao u duhovni život ili ne, jeste da proveriš da li su tvoje molitve na pravom putu. Nužno je da svi ljudi uđu u tu stvarnost; svi moraju da se svesno obučavaju za molitvu; ne da pasivno čekaju, već da svesno nastoje da ih Sveti Duh pokrene. Tek tada će biti ljudi koji istinski traže Boga.

Kada počneš da se moliš, nemoj sam sebi da postavljaš visoke zahteve i nemoj se nadati da ćeš sve postići jednim potezom. Ne možeš da postavljaš preterane zahteve, očekujući da ćeš čim otvoriš usta biti pokrenut od strane Svetoga Duha, da ćeš dobiti prosvećenje ili prosvetljenje ili da će te Bog obasuti blagodatima. To se neće desiti jer Bog ne čini natprirodne stvari. Bog uslišuje molitve ljudi onda kad On to želi, a ponekad ispituje tvoju veru kako bi video da li si Mu odan. Kada se moliš, moraš da veruješ, da budeš istrajan i odlučan. Većina ljudi već na samom početku obuke klone duhom, jer ih Sveti Duh nije pokrenuo. To tako ne može! Moraš biti istrajan; moraš da se usredsrediš na osećaj kako te Sveti Duh pokreće, i na traženje i istraživanje. Ponekad put tvoje prakse nije ispravan, a ponekad se tvoji lični motivi i predstave ne mogu održati pred Bogom, pa Božji Duh ne uspeva da te pokrene. Drugom prilikom, Bog posmatra jesi li Mu odan ili nisi. Ukratko, tokom obuke treba da platiš veću cenu. Otkriješ li da skrećeš sa puta svoje prakse, možeš da promeniš način na koji se moliš. Sve dok tražiš iskrenim srcem i žudiš za primanjem, Sveti Duh će te sigurno odvesti u ovu stvarnost. Ponekad se moliš iskrenim srcem ali ne osećaš da si naročito pokrenut. U takvim trenucima moraš se osloniti na veru, verujući da Bog pazi na tvoje molitve; nužno je da u svojim molitvama budeš istrajan.

Budi poštena osoba; moli se Bogu da te oslobodi lažljivosti koju nosiš u srcu. Stalno se pročišćavaj molitvom, neka te kroz molitvu Sveti Duh pokreće, pa će se tvoja narav postepeno promeniti. Istinski duhovni život je život molitve – to je život pokretanja od strane Svetog Duha. Proces u kome te Sveti Duh pokreće jeste proces u kome ljudska narav biva promenjena. Život onih koji nisu pokrenuti od strane Svetog Duha nije duhovni život, već samo život ispunjen verskim obredima. U duhovni život su ušli samo oni koje Sveti Duh često pokreće i koje Sveti Duh prosvećuje i prosvetljuje. Dok se čovek moli, njegova narav se neprekidno menja. Što ga Duh Božji više pokreće, on postaje proaktivniji i pokorniji. Tako će i njegovo srce postepeno biti pročišćeno, a njegova narav će se postepeno promeniti. Takvo je dejstvo istinske molitve.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O primeni molitve“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 419

Nijedan korak nije bitniji za pronicanje u Božje reči od umirivanja srca u Njegovom prisustvu. To je nauk kojem u ovom trenutku hitno treba da se posvete svi ljudi. Putevi ulaska u stanje smirenosti srca pred Bogom su sledeći:

1. Udalji svoje srce od spoljnih stvari. Budi u miru pred Bogom i moli Mu se sa nepodeljenom pažnjom.

2. Sa srcem koje je u miru pred Bogom, jedi i pij Božje reči i uživaj u njima.

3. Udubljuj se i sagledavaj Božju ljubav i u srcu duboko promišljaj Božje delo.

Najpre, počni sa stanovišta molitve. Moli se sa nepodeljenom pažnjom i u određeno vreme. Bez obzira na to koliko si u žurbi, koliko imaš obaveza ili šta te snalazi, redovno se moli svakog dana, jedi i pij Božje reči. Sve dok jedeš i piješ Božje reči, bez obzira na to kakvo ti je okruženje, veoma ćeš uživati u svom duhu i neće te remetiti ljudi, događaji, niti stvari koje te okružuju. Kada redovno sagledavaš Boga u svom srcu, ne smeta ti ono što se događa spolja. To znači posedovati rast. Počni molitvom: najplodonosnija je tiha molitva pred Bogom. Nakon toga, jedi i pij Božje reči, traži svetlost u Njegovim rečima tako što ćeš o njima duboko promišljati, nađi način da ih primeniš, spoznaj Božju svrhu u izgovaranju Njegovih reči i razumi ih bez odstupanja. U uobičajenim okolnostima, trebalo bi da ti je normalno da se u srcu približavaš Bogu, da sagledavaš Božju ljubav i promišljaš Božje reči, a da te ne remete spoljne stvari. Kada tvoje srce postigne određeni nivo mira, bićeš u stanju da ćutke razmišljaš, da u sebi sagledaš Božju ljubav i da Mu se istinski približiš, bez obzira na svoje okruženje, sve dok konačno ne doživiš trenutak u kojem ti u srcu naviru pohvale, a to je još bolje od molitve. Tada ćeš posedovati određeni rast. Ako si u stanju da postigneš gore opisana stanja, to će biti dokaz da ti je srce istinski u miru pred Bogom. Ovo je prva i osnovna lekcija. Tek kada ljudi nauče da budu u miru pred Bogom, Sveti Duh će moći da ih dotakne, da ih prosveti i prosvetli, i tek tada će moći da budu u istinskom zajedništvu sa Bogom, kao i da dokuče Božje namere i usmeravanje od strane Svetog Duha. Tada će stupiti na pravi put u svom duhovnom životu. Kada njihova obuka o životu pred Bogom dostigne određenu dubinu, i kada budu u stanju da se pobune protiv sebe, da sebe prezru i da žive u Božjim rečima, tada je njihovo srce istinski u miru pred Bogom. Moći prezreti, prokleti i pobuniti se protiv sebe rezultat je koji se postiže pomoću Božjeg dela i ljudi to ne mogu sami da izvedu. Prema tome, umirivanje srca pred Bogom jeste nauk kojem ljudi odmah treba da pristupe. Za neke ljude ne samo da je nemoguće da budu u miru pred Bogom, već ne umeju da umire svoje srce pred Bogom čak ni dok se mole. Ovo ne zadovoljava Božja merila! Ako tvoje srce ne može da bude u miru pred Bogom, može li Sveti Duh da te pokrene? Ako ne umeš da budeš u miru pred Bogom, pažnju će ti odvući nečiji dolazak ili razgovor, kao i postupci drugih ljudi, a u tom slučaju ne živiš u Božjem prisustvu. Ako je tvoje srce zaista u miru pred Bogom, neće te poremetiti ništa što se dešava u spoljašnjem svetu, niti će te zaokupiti ijedna osoba, događaj ili stvar. Ako možeš da uđeš u ovo stanje, onda će ta negativna stanja i sve negativne stvari – ljudske predstave, filozofije za ovozemaljsko ophođenje, nenormalni međuljudski odnosi, ideje i misli, i tako dalje – prirodno nestati. Zbog toga što uvek duboko promišljaš Božje reči, što ti se srce uvek približava Bogu i uvek si zaokupljen trenutnim Božjim rečima, te negativne stvari će otpasti od tebe, a da to ni ne primetiš. Kada te zaokupe nove i pozitivne stvari, neće biti mesta za one stare i negativne, stoga ne obraćaj pažnju na njih. Ne moraš da se trudiš da ih kontrolišeš. Treba da se usredsrediš na to da budeš u miru pred Bogom, da jedeš i piješ Božje reči i da u njima uživaš što više možeš, da što više pevaš himne u slavu Boga i da daš Bogu priliku da radi na tebi, jer Bog sada želi da On lično usavršava čoveka i da zadobije tvoje srce; Njegov Duh pokreće tvoje srce, i ako, sledeći usmeravanje Svetoga Duha, uspeš da živiš u Božjem prisustvu, udovoljićeš Bogu. Ako obratiš pažnju na to da živiš u Božjim rečima i više se uključiš u zajedništvo o istini da bi zadobio prosvećenje i prosvetljenje Svetoga Duha, onda će tê religiozne predstave i tvoja samopravednost i umišljenost sasvim nestati i znaćeš kako da se daješ za Boga, kako da Ga voliš i da Mu udovoljiš. I nećeš ni primetiti, a one stvari koje su izvan Boga potpuno će se raspršiti iz tvoje svesti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O smirivanju srca pred Bogom“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 420

Duboko promišljanje i molitva nad Božjim rečima dok jedemo i pijemo Njegove trenutne reči predstavljaju prvi korak do mira pred Bogom. Ako zaista možeš da budeš u miru pred Bogom, onda će prosvećenje i prosvetljenje Svetoga Duha biti sa tobom. Sav duhovni život se postiže tako što je čovek u miru u Božjem prisustvu. U molitvi, moraš biti u miru pred Bogom i samo tada te Sveti Duh može pokrenuti. Kada si u miru pred Bogom dok jedeš i piješ Njegove reči, možeš doživeti prosvećenje i prosvetljenje i postići istinsko razumevanje Božjih reči. Kada postigneš stanje mira u Božjem prisustvu kroz svoje uobičajene aktivnosti meditacije, zajedništva i približavanja Bogu u srcu, bićeš u stanju da uživaš u istinskoj bliskosti sa Bogom, da istinski razumeš Božju ljubav i Njegovo delo i da pokažeš pravo razumevanje prema Božjim namerama. Što si više u stanju da u uobičajenim okolnostima budeš u miru pred Bogom, to ćeš biti prosvetljeniji i bolje ćeš moći da razumeš sopstvenu iskvarenu narav, da uvidiš šta je to što ti nedostaje, šta je to u šta treba da zakoračiš, koju funkciju treba da obavljaš i koji su tvoji nedostaci. Sve ovo se postiže tako što čovek biva u miru u Božjem prisustvu. Ako zaista dosegneš dubinu u svom miru pred Bogom, moći ćeš da dokučiš izvesne tajne duha, da shvatiš šta Bog trenutno želi da izvrši u tebi, da dostigneš dublje razumevanje Božjih reči, da dokučiš srž Božjih reči, suštinu Božjih reči, biće Božjih reči, i moći ćeš da jasnije i preciznije uvidiš način da ih sprovedeš u delo. Ako ne uspeš da postigneš dovoljno dubok mir u svom duhu, Sveti Duh će te samo malo pokrenuti; osetićeš se jače iznutra i osetićeš više uživanja i mira, ali nećeš dokučiti ništa dublje. Rekao sam ranije: ako ljudi ne angažuju svaki atom svoje snage, biće im teško da čuju Moj glas i da vide Moje lice. Ovo se odnosi na postizanje dubine u čovekovom miru pred Bogom, a ne na površno ulaganje napora. Osoba koja zaista može da bude u miru u Božjem prisustvu u stanju je da se oslobodi svih svetovnih spona i Bog može da deluje u njoj. Svi oni koji nisu sposobni da budu u miru u Božjem prisustvu zasigurno su raskalašni i neobuzdani. Svi oni koji jesu sposobni da budu u miru pred Bogom pobožni su pred Njim i za Njim žude. Samo oni koji su u miru pred Bogom cene život, cene zajedništvo u duhu, žude za Božjim rečima, i tragaju za istinom. Ko god ne ceni bivanje u miru pred Bogom i ne sprovodi ga, tašt je i površan, privržen svetu i bez života; čak i ako kaže da veruje u Boga, to je samo deklarativno. Oni koje Bog konačno usavrši i upotpuni jesu ljudi koji mogu da budu u miru u Njegovom prisustvu. Stoga su oni koji su u miru pred Bogom počastvovani velikim blagoslovima. Ljudi koji u toku dana jedva nađu vremena da bi jeli i pili Božje reči, koji su zauzeti i zaokupljeni spoljnim stvarima i nedovoljno vrednuju život-ulazak – svi oni su licemeri bez izgleda za budući rast. Božji ljudi su oni koji mogu da budu u miru pred Bogom i da istinski razgovaraju sa Njim.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O smirivanju srca pred Bogom“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 421

Da bi došao pred Boga i prihvatio Njegove reči kao svoj život, prvo moraš biti u miru pred Njim. Tek kada budeš u miru pred Bogom, On će te prosvetiti i podariti ti znanje. Što su ljudi više u miru pred Bogom, to su više u stanju da prime Božje prosvećenje i prosvetljenje. Zato je potrebno da ljudi budu pobožni i da veruju; samo tako ih Bog može usavršiti. Osnovna lekcija za ulazak u duhovni život jeste čovekov mir u Božjem prisustvu. Sva tvoja duhovna obuka će biti delotvorna samo ako si u miru u Božjem prisustvu. Ako tvoje srce nije sposobno da bude u miru pred Bogom, nećeš biti u stanju da primiš delo Svetoga Duha. Ako je tvoje srce u miru pred Bogom, bez obzira na to šta radiš, ti si neko ko živi u Božjem prisustvu. Ako je tvoje srce u miru pred Bogom i približava Mu se, bez obzira na to šta radiš, to dokazuje da si osoba koja je u miru pred Bogom. Ako, kada pričaš sa drugima ili hodaš, možeš da kažeš: „Moje srce se približava Bogu, nije usredsređeno na spoljašnje stvari i ja mogu da budem u miru pred Bogom“, onda si osoba koja je u miru pred Bogom. Nemoj se baviti ničim što tvoje srce odvlači ka spoljašnjim stvarima, niti ljudima koji tvoje srce odvajaju od Boga. Sve što može da ometa tvoje srce u približavanju Bogu ostavi po strani ili ga se kloni. To je od većeg značaja za tvoj život. Upravo sada je vreme za veliko delo Svetoga Duha, vreme kada Bog lično usavršava ljude. Ako u ovom trenutku ne možeš da budeš u miru pred Bogom, onda nisi od onih koji će se vratiti pred Božji presto. Ako tragaš za stvarima mimo Boga, On neće imati načina da te usavrši. Oni koji mogu da čuju takve Božje izjave, a ipak ne uspevaju da danas budu u miru pred Njim, ljudi su koji ne vole istinu i ne vole Boga. Ako nećeš sebe da ponudiš u ovom trenutku, šta čekaš? Ponuditi se znači umiriti srce pred Bogom. To bi bila iskrena ponuda. Svako ko sada istinski nudi srce Bogu siguran je da će ga Bog upotpuniti. Ništa, niti jedna stvar, ne može da te ometa; bilo da je reč o orezivanju, bilo da se suočavaš sa frustracijom ili neuspehom, tvoje srce uvek treba da je u miru pred Bogom. Bez obzira na to kako se ljudi ophode prema tebi, tvoje srce treba da bude u miru pred Bogom. Bez obzira na okolnosti sa kojima se susrećeš – da li su te zadesile nedaće, patnja, progon ili različita iskušenja – tvoje srce uvek treba da bude u miru pred Bogom; to su putevi usavršavanja. Tek kada zaista budeš u miru pred Bogom, trenutne Božje reči će ti postati jasne. Onda ćeš moći da tačnije i bez odstupanja primenjuješ prosvetljenje i prosvećenje Svetoga Duha, da s većom jasnoćom dokučiš Božje namere koje će tvojoj službi dati jasniji pravac, da tačnije dokučiš pokretanje i usmeravanje od strane Svetoga Duha i da znaš da ćeš živeti pod vođstvom Svetoga Duha. Takvi rezultati se postižu kada je čovek zaista u miru pred Bogom. Kada ljudima nisu jasne Božje reči, ne slede put kojim ih sprovode u delo, ne uspevaju da dokuče Božje namere ili im nedostaju načela primene, to se dešava zato što njihovo srce nije u miru pred Bogom. Svrha bivanja u miru pred Bogom jeste u tome da čovek bude pedantan i pragmatičan, da traži preciznost i jasnoću u Božjim rečima i da konačno uspe da shvati istinu i spozna Boga.

Ako tvoje srce često nije u miru pred Bogom, On nema načina da te usavrši. Biti bez rešenosti isto je što i biti bez srca, a osoba bez srca ne može da bude u miru pred Bogom; takva osoba ne zna kolika dela Bog čini, koliko On govori, niti kako da sprovede u delo Božju volju. Zar to nije osoba bez srca? Može li osoba bez srca da bude u miru pred Bogom? Bog nema načina da usavrši ljude bez srca – oni se ne razlikuju od tovarnih životinja. Bog je govorio tako jasno i nedvosmismleno, pa ipak tvoje srce ostaje netaknuto, a ti lišen sposobnosti da budeš u miru pred Bogom. Zar nisi glupa zver? Neki ljudi zastrane dok vežbaju da budu u miru u Božjem prisustvu. Kada je vreme da kuvaju, ne kuvaju, a kada je vreme za kućne poslove, ni njih ne rade, već samo nastavljaju da se mole i meditiraju. Biti u miru pred Bogom ne znači ne kuvati, ne raditi kućne poslove i ne živeti svoj život; to pre znači biti kadar umiriti srce pred Bogom u svim normalnim stanjima i imati u srcu mesto za Boga. Kada se moliš, treba dolično da klekneš pred Boga da bi se pomolio; kada obavljaš kućne poslove ili pripremaš hranu, umiri srce pred Bogom, duboko promišljaj Božje reči ili pevaj himne. Bez obzira na to u kakvoj se situaciji nalaziš, treba da imaš sopstveni način primene, da činiš sve što možeš kako bi se približio Bogu i da svom snagom pokušaš da umiriš srce pred Bogom. Kada okolnosti dozvoljavaju, usrdno se moli; kada ne dozvoljavaju, u srcu se približi Bogu koji god zadatak da obavljaš. Kad možeš da jedeš i piješ Božje reči, jedi ih i pij; kad možeš da se moliš, moli se; kad možeš da sagledavaš Boga, sagledavaj Ga. Drugim rečima, daj sve od sebe da se osposobiš za ulazak u skladu sa svojim okruženjem. Neki ljudi mogu da budu u miru pred Bogom kada je sve u redu, ali čim se nešto dogodi, njihov um odluta. To nije stanje smirenosti pred Bogom. Ispravan način da se doživi mir pred Bogom jeste ovaj: čovekovo srce ne napušta Boga ni pod kakvim okolnostima, niti ga ometaju ljudi, događaji i stvari koje se nalaze spolja, i samo tada je čovek istinski u miru pred Bogom. Neki ljudi kažu da, kada se mole na skupovima, njihovo srce može da bude u miru pred Bogom, ali kada su u zajedništvu sa drugima, nisu sposobni da budu u miru pred Njim, a misli im divljaju. To nije stanje smirenosti pred Bogom. Danas je većina ljudi u tom stanju; njihova srca nisu sposobna da stalno budu u miru pred Bogom. Prema tome, morate uložiti više napora da se uvežbate u ovoj oblasti, morate zakoračiti, korak po korak, na pravi put životnog iskustva i otisnuti se putem na kojem ćete biti usavršeni od Boga.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O smirivanju srca pred Bogom“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 422

Božje delo i reč imaju za cilj da dovedu do promene u vašoj naravi. Božji cilj nije samo da vas natera da shvatite ili spoznate Njegovo delo i reč. To nije dovoljno. Osoba koja ima moć razumevanja ne bi trebalo da ima problem sa shvatanjem reči Božje, jer se najveći deo Božje reči izražava ljudskim jezikom, a On govori veoma jasno. Na primer, ta osoba je savršeno sposobna da sazna šta je to što Bog želi da ona shvati i primenjuje. To je nešto što bi normalna osoba, koja ima moć razumevanja, trebalo da može da uradi. Reči koje Bog izgovara u sadašnjoj etapi naročito su jasne i transparentne, a Bog ukazuje na mnoge stvari koje ljudi nisu uzimali u obzir, kao i na svakojaka ljudska stanja. Njegove reči su sveobuhvatne i jasne poput svetlosti punog meseca. Ljudi, dakle, sada razumeju mnoga pitanja, ali tu nešto još uvek nedostaje – da ljudi Njegove reči sprovode u delo. Ljudi moraju do detalja da iskuse sve aspekte istine, te da istinu još temeljnije istražuju i traže, a ne da naprosto čekaju da upiju šta god im se stavi na raspolaganje; u suprotnom, oni postaju tek nešto više od parazita. Reč Božja im je poznata, ali je ne sprovode u delo. Takva osoba ne voli istinu, te će naposletku biti eliminisana. Biti kao Petar iz 90-tih godina prošlog veka značilo bi da svako od vas treba da primenjuje reč Božju, da istinski zakorači u sopstvena iskustva, te da u saradnji sa Bogom, koji će vam sve više pomagati u životu, dosegne još češće i veće prosvećenje. Ako ste pročitali mnogo od Božje reči, ali ste pritom samo razumeli značenje reči i nedostaje vam neposrednog znanja o reči Božjoj kroz sopstveno iskustvo, tada nećeš spoznati reč Božju. Što se tebe tiče, Božja reč nije život, već samo mrtvo slovo na papiru. A ako u životu poštuješ samo mrtva slova na papiru, ti onda ne možeš da dokučiš suštinu Božje reči, niti ćeš razumeti Njegove namere. Tek kada Njegovu reč doživiš kroz sopstvena iskustva, otvoriće ti se duhovno značenje Božje reči i jedino kroz iskustvo možeš da dokučiš duhovno značenje mnogih istina i da otključaš tajne Božje reči. Ako Njegovu reč, ma koliko ona jasna bila, ne sprovodiš u delo, onda će sve što si shvatio biti prazne reči i doktrine, koje su za tebe postale verski propisi. Zar to nisu činili i fariseji? Ako reč Božju sprovodite u delo i doživljavate je, ona za vas postaje praktična, a ako ne težite da je sprovedete u delo, tada Božja reč za tebe predstavlja tek nešto više od legende o trećem nebu. U stvari, proces verovanja u Boga je zapravo proces u kojem vi doživljavate Njegovu reč i u kojem vas On zadobija, ili, da pojasnim, verovati u Boga znači spoznati i razumeti Njegovu reč, doživljavati i proživljavati Njegovu reč; takva je stvarnost u pozadini vaše vere u Boga. Ako verujete u Boga i nadate se večnom životu bez nastojanja da Božju reč sprovodite u delo i da zakoračite u istina-stvarnost, vi ste onda glupi. Bilo bi to kao da ste otišli na gozbu na kojoj samo posmatrate hranu i napamet učite sva ta ukusna jela, a da zapravo ništa niste okusili; to bi bilo kao da ništa niste ni jeli ni pili. Zar takva osoba ne bi bila glupa?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Nakon što shvatite istinu, treba da je sprovodite u delo“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 423

U Božjim rečima se nalaze istine koje čovek treba da poseduje, stvari koje su ljudskom rodu najblagotvornije i najkorisnije. Okrepa i nasušna hrana koja treba vašem telu, stvari koje čoveku pomažu da povrati svoju normalnu ljudskost i istine kojima čovek treba da bude opremljen. Što više reč Božju sprovodite u delo, tim pre će vaš život procvetati, a istina će vam postati jasnija. Kako budete imali veći rast, stvari iz duhovnog carstva biće vam jasnije i imaćete više snage da savladate Sotonu. Praktikovanje reči Božje razjasniće vam mnogo od istine koju ne shvatate. Većina ljudi zadovoljava se pukim razumevanjem teksta Božje reči i usredsređuje se na opremanje doktrinama pre nego na produbljivanje praktičnih iskustava, ali zar to nije put fariseja? Mogu li da zadobiju stvarnost rečenice: „Reč Božja je život“, ovakvim postupanjem? Čovekov život ne može da se razvija jednostavnim čitanjem Božje reči, već jedino njenim sprovođenjem u delo. Ako veruješ da razumevanje Božje reči predstavlja sve što ti je potrebno da bi imao život i rast, onda je tvoje shvatanje manjkavo. Istinsko razumevanje Božje reči nastaje sprovođenjem istine u delo, i ti moraš razumeti da se „istina može shvatiti jedino kada se sprovodi u delo“. Danas, posle čitanja reči Božje, možeš samo da kažeš da je znaš, ali ne možeš reći i da je razumeš. Neki kažu da se istina može sprovoditi u delo jedino ako se prethodno razume, ali to je samo delimično tačno, a zasigurno nije potpuno precizno. Pre no što si spoznao istinu, ti tu istinu nisi doživeo. Osećaj da razumeš nešto što si čuo u propovedi nije istinsko razumevanje – to je tek preuzimanje doslovnih reči istine, a to nije isto što i razumevanje njenog pravog značenja. Ako imaš tek površno znanje o istini, to ne znači da si je zapravo shvatio, niti da poseduješ znanje o njoj; pravo značenje istine proizlazi iz njenog doživljavanja. Stoga istinu možete da razumete samo ako je doživite, i tek tada možete da dokučite njene skrivene delove. Produbljivanje vašeg iskustva jedini je način da dokučite konotacije i da razumete suštinu istine. Prema tome, sa istinom možeš da ideš kud ti je volja, ali ako u tebi nema istine, onda ni ne pomišljaj na pokušaj da uveriš ni članove svoje porodice, a kamoli vernike. Bez istine si poput lepršavih pahulja, dok sa istinom možeš da budeš srećan i slobodan, i niko ne može da te napadne. Ma koliko da je neka teorija snažna, ona ne može da prevagne nad istinom. Uz pomoć istine, čitav svet može da se zaljulja, a planine i mora da se pomere, dok nedostatak istine može dovesti do toga da crvi poruše čvrste gradske zidine. To je očigledna činjenica.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Nakon što shvatite istinu, treba da je sprovodite u delo“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 424

U trenutnoj etapi, od ključne je važnosti da najpre spoznate istinu i da je zatim sprovodite u delo, kao i da se dodatno naoružate njenim pravim značenjem. Treba da težite ovom postignuću. Umesto da samo nastojiš da druge navodiš da slede tvoje reči, treba da ih navedeš da slede tvoja dela. Samo na taj način možeš da pronađeš nešto smisleno. Ma šta da ti se desi, ma s kim da se susretneš, dokle god poseduješ istinu moći ćeš čvrsto da stojiš na svojim nogama. Božja reč čoveku donosi život, a ne smrt. Ako posle čitanja reči Božje ne oživiš već si i dalje mrtav, tada sa tobom nešto nije u redu. Ako si posle nekog vremena pročitao mnogo od Božje reči i čuo mnogo praktičnih propovedi, ali si još uvek u stanju smrti, tada je to dokaz da ti nisi neko ko vrednuje istinu, niti si neko ko za njom traga. Da ste istinski težili zadobijanju Boga, ne biste se usredsređivali na opremanje doktrinama i na podučavanje drugih pomoću uzvišenih doktrina, već biste se umesto toga usredsredili na doživljavanje Božje reči i na sprovođenje istine u delo. Nije li to ono u šta bi sada trebalo da želite da zakoračite?

Bog ima ograničeno vreme da obavi Svoje delo nad čovekom, pa kakav ishod može biti ako sa Njim ne sarađuješ? Zašto li Bog uvek želi da, nakon što ste je razumeli, Njegovu reč sprovodite u delo? Razlog je u tome što vam je Bog otkrio Svoje reči, a vaš naredni korak jeste taj da ih zaista sprovodite u delo. Dok ove reči budete sprovodili u delo, Bog će obavljati delo prosvećenja i vođstva. Tako to mora biti učinjeno. Reč Božja čoveku omogućava procvat u životu i u sebi nema elemenata zbog kojih bi čovek zastranio ili postao negativan. Kažeš da si pročitao Božju reč i da si je sprovodio u delo, ali da još uvek nisi primio nijedno delo od Svetoga Duha. Samo bi dete moglo da poveruje tvojim rečima. Drugi ljudi možda ne znaju da li su tvoje namere ispravne, ali zar misliš da je moguće da Bog to ne zna? Kako to da drugi sprovode reč Božju u delo i primaju prosvećenje Duha Svetoga, dok ti takođe sprovodiš u delo Njegovu reč, ali ipak ne primaš prosvećenje Duha Svetoga? Ima li Bog telesna osećanja? Ako su tvoje namere zaista ispravne i ako sarađuješ, tada će Božji Duh biti sa tobom. Neki ljudi stalno žele da pobodu svoju zastavu, ali zašto im Bog ne dopušta da se uzdignu i stanu na čelo crkve? Neki drugi samo obavljaju svoju ulogu i izvršavaju svoju dužnost i očas posla zadobiju Božje odobravanje. Kako je to moguće? Bog istražuje najveće dubine čovekovog srca, a ljudi koji tragaju za istinom moraju to da čine sa ispravnim namerama. Ljudi sa pogrešnim namerama ne mogu da budu postojani. U suštini, vaš cilj je da dozvolite Božjoj reči da u vama deluje. Drugim rečima, to znači da posedujete istinsko razumevanje Božje reči prilikom njenog sprovođenja u delo. Možda je vaša sposobnost shvatanja Božje reči oskudna, ali dok vi reč Božju sprovodite u delo, On može da izleči tu vašu manu, što znači da ne samo da morate znati mnoge istine, već ih takođe morate sprovoditi u delo. Ovo je žiža svega i ne može se zanemariti. Pune trideset tri i po godine Isus je trpeo mnoga poniženja i mnoge patnje. Toliko je silno propatio samo zato što je istinu sprovodio u delo, u svemu sledio volju Božju i vodio računa o Božjim namerama. Kroz svu tu patnju On ne bi prošao da je istinu samo znao, a da je nije sprovodio u delo. Da je Isus sledio jevrejska učenja i išao za farisejima, ne bi propatio. Iz Isusovih dela možeš da naučiš da efikasnost Božjeg dela nad čovekom proizlazi iz čovekove saradnje, i to je nešto što treba da prepoznate. Da li bi Isus onako patio na krstu da nije istinu sprovodio u delo? Bi li mogao da izmoli tako tužnu molitvu da nije delao u skladu sa Božjim željama? Stoga treba da patite zarad sprovođenja istine u delo; takvoj patnji svaka osoba treba da se podvrgne.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Nakon što shvatite istinu, treba da je sprovodite u delo“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 425

U praksi, pridržavanje zapovesti treba da bude povezano sa sprovođenjem istine u delo. Dok se pridržavamo zapovesti, moramo primenjivati istinu. Kada primenjujemo istinu, ne smemo kršiti načela zapovesti, niti se protiviti zapovestima; moraš učiniti sve što Bog zahteva od tebe. Pridržavanje zapovesti i primenjivanje istine su međusobno povezane, a ne protivrečne aktivnosti. Što više primenjuješ istinu, sve si sposobniji da se držiš suštine zapovesti. Što više primenjuješ istinu, to ćeš bolje razumeti Božju reč onako kako je izražena u zapovestima. Primenjivanje istine i pridržavanje zapovesti nisu protivrečne radnje – one su međusobno povezane. U početku, tek pošto je čovek počeo da se pridržava zapovesti, mogao je primenjivati istinu i dostići prosvetljenje od Duha Svetoga, ali to nije bila prvobitna Božja namera. Bog zahteva od tebe da Ga svim srcem obožavaš, a ne samo da se dobro ponašaš. Međutim, ti se moraš držati zapovesti, barem površno. Postepeno, kroz iskustvo, nakon što steknu jasnije razumevanje Boga, ljudi će prestati da se bune protiv Njega i da mu se opiru, i više neće nimalo sumnjati u Njegovo delo. Samo tako ljudi mogu da se drže suštine zapovesti. Prema tome, isključivo pridržavanje zapovesti, bez primenjivanja istine, neefikasno je i ne predstavlja istinito obožavanje Boga, jer ti još nisi dostigao pravi rast. Pridržavanje zapovesti bez istine znači samo strogo pridržavanje pravila. Pri takvom postupanju, zapovesti bi postale tvoj zakon koji ti ne bi pomogao da rasteš u životu. Naprotiv, one bi postale tvoje breme, i vezale bi te čvrsto kao zakoni Starog Zaveta, uzrokujući da izgubiš prisustvo Svetog Duha. Dakle, samo primenjivanjem istine možeš se delotvorno pridržavati zapovesti, a pridržavaš se zapovesti da bi primenjivao istinu. U procesu pridržavanja zapovesti, još više istina ćeš sprovesti u delo, a primenjivanjem istine steći ćeš još dublje razumevanje šta zapovesti zapravo znače. Svrha i smisao koji stoje iza Božjeg zahteva da se čovek pridržava zapovesti nije samo u tome da čoveka navede da sledi pravila, kako on možda umišlja; to više ima veze sa njegovim život-ulaskom. Stepen tvog rasta u životu diktira stepen do kojeg ćeš biti u stanju da se pridržavaš zapovesti. Iako su zapovesti namenjene čoveku da bi ih se držao, njihova suština postaje očigledna tek kroz čovekovo životno iskustvo. Većina ljudi pretpostavlja da valjano pridržavanje zapovesti znači da su one „potpuno pripremljene, a sve što ostaje da se uradi jeste da ih ljudi slede“. Ovo je ekstravagantna vrsta ideje i nije u skladu sa Božjom namerom. Oni koji govore takve stvari ne žele da napreduju, i žude za telom. To je besmislica! To nije u skladu sa stvarnošću! Nije Božja namera samo da se primenjuje istina bez stvarnog pridržavanja zapovesti. Oni koji to rade su bogalji; oni su kao ljudi kojima nedostaje noga. Jednostavno se pridržavati zapovesti kao da se pridržavamo pravila, a da ipak ne posedujemo istinu – ni to nije u stanju da udovolji Božjoj nameri; kao oni kojima nedostaje oko, tako i ljudi koji to rade pate od nekog oblika invaliditeta. Može se reći da, ako se valjano držiš zapovesti i stekneš jasno razumevanje praktičnog Boga, onda ćeš posedovati istinu; relativno govoreći, steći ćeš pravi rast. Ako primenjuješ istinu koju treba da primenjuješ, ujedno ćeš se pridržavati i zapovesti, a ove dve stvari nisu u suprotnosti jedna sa drugom. Primenjivanje istine i pridržavanje zapovesti su dva sistema i oba su integralni delovi životnog iskustva pojedinca. Iskustvo pojedinca treba da integriše pridržavanje zapovesti i primenjivanje istine, a ne da ih razdvaja. Međutim, postoje i razlike i veze između ove dve stvari.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Pridržavanje zapovesti i primenjivanje istine“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 426

Proglašenje zapovesti u novom dobu svedočanstvo je činjenice da su svi ljudi u ovom toku, svi oni koji danas čuju Božji glas, ušli u novo doba. Ovo je novi početak za Božje delo, kao i početak poslednjeg segmenta dela Božjeg plana upravljanja od šest hiljada godina. Zapovesti novog doba simbolizuju ulazak Boga i čoveka u carstvo novog neba i nove zemlje, i to da će Bog, baš kao što je Jahve radio među Izraelićanima i Isus među Jevrejima, obaviti više praktičnog rada i još veće i značajnije delo na zemlji. One takođe simbolizuju da će ova grupa ljudi dobijati sve veće i značajnije naloge od Boga, i da će ih On snabdevati, hraniti, izdržavati, starati se o njima i štititi ih na praktičan način, da će im dati još više praktične obuke, i da će ih Božja reč orezati, lomiti i oplemenjivati. Značaj zapovesti novog doba je prilično dubok. One sugerišu da će se Bog zaista pojaviti na zemlji, odakle će osvojiti čitav univerzum, otkrivajući svu Svoju slavu u telu. One takođe sugerišu da će praktični Bog obaviti praktičniji rad na zemlji kako bi usavršio sve Svoje izabrane. Štaviše, Bog će sve na zemlji izvršiti rečima, i objaviće naredbu da će se „ovaploćeni Bog uzdići do najvećih visina i biće poštovan kao veliki, i svi će narodi i sve nacije kleknuti da se poklone Bogu, koji je poštovan kao veliki“. Iako su zapovesti novog doba namenjene čoveku da ih se pridržava, i iako je to čovekova dužnost i obaveza, značenje koje one predstavljaju suviše je duboko da bi se u potpunosti izrazilo u jednoj ili dve reči. Zapovesti novog doba zamenjuju zakone Starog zaveta i uredbe Novog zaveta koje su objavili Jahve i Isus. Ovo je dublja lekcija, a ne tako jednostavna stvar kao što ljudi mogu misliti. Postoji aspekt od praktičnog značaja za zapovesti novog doba: one služe kao spoj između Doba blagodati i Doba carstva. Zapovesti novog doba stavljaju tačku na sva iskustva i uredbe starog doba, kao i na sva iskustva iz doba Isusa i onih pre njega. One dovode čoveka u područje prisustva jednog praktičnijeg Boga, dozvoljavajući mu da počne da se usavršava od Njega lično; one su početak puta savršenstva. Dakle, treba da imate ispravan stav prema zapovestima novog doba, a ne da ih nasumično sledite, niti da ih prezirete. Zapovesti novog doba stavljaju snažan naglasak na određenu tačku: da će čovek obožavati Samog praktičnog Boga današnjice, što podrazumeva praktičnije potčinjavanje suštini Duha. Zapovesti takođe naglašavaju princip po kome će Bog suditi da li je čovek kriv ili pravedan nakon što se On manifestuje kao Sunce pravednosti. Zapovesti je lakše razumeti nego ih sprovesti u delo. Iz ovoga se može videti da, ako Bog želi da usavrši čoveka, onda On to mora da učini Svojim sopstvenim rečima i vođstvom, a čovek ne može postići savršenstvo samo putem sopstvene urođene inteligencije. Da li čovek može da se pridržava zapovesti novog doba ili ne, zavisi od njegovog znanja o praktičnom Bogu. Prema tome, da li možeš da se pridržavaš zapovesti ili ne nije pitanje koje će se rešiti za nekoliko dana. Ovo je veoma duboka lekcija koju treba naučiti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Pridržavanje zapovesti i primenjivanje istine“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 427

Primena istine je put kojim čovekov život može da raste. Ako ne primenjujete istinu, onda vam neće ostati ništa osim teorije i nećete imati stvarni život. Istina je simbol čovekovog rasta, a da li ti primenjuješ istinu ili ne zavisi od toga da li imaš istiniti rast ili ne. Ako ne primenjuješ istinu, ako ne postupaš ispravno ili ako si pod vlašću osećanja i brineš o svom telu, onda si daleko od toga da se pridržavaš zapovesti. Ovo je najdublja od svih lekcija. U svakom dobu postoje mnoge istine u koje ljudi treba da uđu i razumeju ih, ali u svakom dobu takođe postoje različite zapovesti koje prate te istine. Istine koje ljudi primenjuju, kao i zapovesti kojih se pridržavaju, odnose se na određeno doba. Svako doba ima svoje istine koje treba primenjivati i zapovesti kojih se treba pridržavati. Međutim, u zavisnosti od različitih zapovesti koje je proglasio Bog – to jest, u zavisnosti od različitih doba – cilj i efekat čovekovog primenjivanja istine se srazmerno razlikuju. Može se reći da zapovesti služe istini, a da istina postoji da bi održavala zapovesti. Ako postoji samo istina, onda neće biti promena u Božjem delu o kojima bi se govorilo. Međutim, pozivajući se na zapovesti, čovek može da identifikuje obim trendova u delu Svetog Duha, i može da spozna doba u kome Bog deluje. U religiji postoji mnogo ljudi koji mogu da primenjuju istine koje su primenjivali ljudi u Doba zakona. Međutim, oni ne poseduju zapovesti novog doba, niti ih se mogu držati. Oni i dalje posmatraju stare puteve i ostaju nalik praiskonskim ljudima. Njih ne prate nove metode rada, niti mogu da vide zapovesti novog doba. Kao takvi, oni nemaju Božje delo. Kao da imaju samo praznu ljusku od jajeta; ako unutra nema pilića, onda nema ni duha. Tačnije rečeno, to znači da nemaju život. Takvi ljudi još nisu ušli u novo doba, već su zaostali mnogo koraka. Stoga je beskorisno imati istine iz starijih vremena, a nemati zapovesti novog doba. Mnogi od vas primenjuju današnju istinu, ali ne drže se njenih zapovesti. Ništa nećete dobiti, a istina koju primenjujete biće bezvredna i besmislena i Bog vas neće pohvaliti. Istina se mora primenjivati u okviru parametara metoda sadašnjeg dela Svetog Duha; to se mora učiniti kao odgovor na glas praktičnog Boga danas. Ako se tako ne radi, sve je ništavno, slično pokušaju izvlačenja vode pomoću bambusove korpe. U tome je i praktični smisao proglašavanja zapovesti novog doba. Ako ljudi žele da se pridržavaju zapovesti, u najmanju ruku treba da spoznaju i da se ne zbunjuju oko Boga koji se javlja u telu praktično. Drugim rečima, ljudi treba da shvate principe poštovanja zapovesti. Pridržavati se zapovesti ne znači slediti ih nasumično ili proizvoljno, već znači pridržavati ih se utemeljeno, sa ciljem i principima. Prva stvar koju treba postići jeste da vaše vizije budu jasne. Ako potpuno razumeš delo Svetog Duha u sadašnjem vremenu, i ako uđeš u današnje metode rada, onda ćeš prirodno steći jasno razumevanje pridržavanja zapovesti. Ako dođe dan kada ćeš prozreti suštinu zapovesti novog doba i biti u stanju da se pridržavaš zapovesti, tada ćeš biti usavršen. Ovo je praktični značaj primenjivanja istine i pridržavanja zapovesti. Da li možeš da primenjuješ istinu ili ne zavisi od toga kako vidiš suštinu zapovesti novog doba. Delo Svetog Duha će se neprestano javljati čoveku i Bog će zahtevati sve više i više od čoveka. Stoga će se istine koje čovek zaista sprovodi u delo dalje umnožavati i postajaće sve veće, a efekti pridržavanja zapovesti postaće dublji. Stoga, morate istovremeno primenjivati istinu i držati se zapovesti. Niko ne treba da zanemari ovu pojedinost; neka nova istina i nove zapovesti započnu istovremeno u ovom novom dobu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Pridržavanje zapovesti i primenjivanje istine“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 428

Mnogi ljudi mogu pomalo da pričaju o praksi i o svojim ličnim utiscima, ali većina toga je prosvetljenje koje su stekli na osnovu reči drugih ljudi. To uopšte ne uključuje ništa iz njihove lične prakse, niti uključuje ono što vide iz svojih iskustava. Ispitao sam ovu temu ranije; nemojte misliti da ja ništa ne znam. Ti si samo papirnati tigar, a ipak govoriš o zauzdavanju Sotone, o svedočanstvu pobede i o životu po Božjem liku? Sve su to besmislice! Da li misliš da su sve reči koje je Bog danas izgovorio zato da bi se ti divio? Tvoja usta govore o pobuni protiv starog sebe i primenjivanju istine u delo, ali tvoje ruke vrše druge radnje, a tvoje srce smišlja druge planove – kakva si ti to osoba? Zašto tvoje srce i tvoje ruke nisu jedno te isto? Toliko mnogo propovedanja pretvorilo se u prazne reči; zar to nije srceparajuće? Ako nisi u stanju da sprovedeš Božju reč u delo, to dokazuje da još nisi ovladao načinom na koji deluje Sveti Duh, da još nisi prihvatio delo Svetog Duha u sebi i da još nisi bio pod Njegovim vođstvom. Ako kažeš da si samo u stanju da razumeš reč Božju, ali nisi u stanju da je primeniš u delo, onda si ti osoba koja ne voli istinu. Bog ne dolazi da spasi ovakvu osobu. Isus je pretrpeo ogromnu patnju kada je bio razapet da bi spasao grešnike, da bi spasao siromašne i da bi spasao sve te ponizne ljude. Njegovo raspeće je služilo kao prinošenje greha kao žrtve. Ako ne možeš da primenjuješ Božju reč, onda treba da odeš što pre možeš; ne zadržavaj se u Božjoj kući kao parazit. Mnogim ljudima je čak teško da prestanu da rade stvari koje su nedvosmisleno opiranje Bogu. Zar oni ne traže smrt? Kako mogu da govore o ulasku u Božje carstvo? Da li bi imali smelosti da vide Božje lice? Jedeš hranu koju ti Bog obezbeđuje, radiš pogrešne stvari koje seprotive Bogu, zlonameran si, podmukao i spletkaroš, čak i dok ti Bog dozvoljava da uživaš u blagoslovima koje ti je dao – zar ne osetiš kako ti gore dlanovi kada ih primiš? Zar ne osećaš da ti lice crveni? Pošto si uradio nešto protivno Bogu, doveo do toga da se planovi „pokvare“, zar se ne osećaš uplašeno? Ako ne osećaš ništa, kako možeš govoriti o nekoj budućnosti? Već odavno za tebe nije bilo budućnosti, pa koja veća očekivanja još možeš imati? Ako kažeš nešto besramno, a ne osetiš prekor, a tvoje srce nije svesno toga, zar to ne znači da te je Bog već napustio? Govoriti i ponašati se snishodljivo i neobuzdano postalo je tvoja priroda; kako te ikada Bog može usavršiti ako ovako postupaš? Da li bi bio u stanju da prođeš svet uzduž i popreko? Koga bi ubedio? Oni koji poznaju tvoju pravu prirodu držali bi se po strani. Zar ovo nije Božja kazna? Sve u svemu, ako se samo priča, a nema primene, nema ni razvoja. Iako Sveti Duh možda deluje na tebe dok govoriš, ako ne primenjuješ to, Sveti Duh će prestati da deluje. Ako nastaviš tako dalje, kako može biti uopšte govora o budućnosti ili predavanju celog bića Božjem delu? Ti samo možeš da govoriš o prinošenju celog svog bića, a ipak Mu nisi dao svoje pravo bogoljubivo srce. Sve što On prima od tebe je verbalna predanost; Nije mu data tvoja namera da primenjuješ istinu. Da li bi ovo mogao biti tvoj stvarni rast? Ako bi tako nastavio, kada bi te Bog usavršio? Zar se ne osećaš zabrinuto zbog svoje mračne i sumorne budućnosti? Zar ne osećaš da je Bog izgubio nadu u tebe? Zar ne znaš da Bog želi da usavrši još novih ljudi? Da li se stare stvari mogu same održati? Danas ne obraćaš pažnju na Božje reči: Čekaš li da to sutra uradiš?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Onaj koji postigne spasenje je onaj koji je voljan da primenjuje istinu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 429

Iznošenje Božjih reči i sposobnost da ih objasniš bez srama ne znači da poseduješ stvarnost; stvari nisu tako jednostavne kao što misliš. Posedovanje stvarnosti ne zasniva se na onome što kažeš, već na onome što proživljavaš. Tek kada Božje reči postanu tvoj život i tvoj prirodni izraz, moći će da se kaže da poseduješ stvarnost i tek tada ćeš moći da se računaš kao neko ko je stekao istinsko razumevanje i stvarni rast. Moraš biti u stanju da izdržiš ispitivanje tokom dugih vremenskih perioda i moraš biti u stanju da proživiš obličje kako Bog zahteva. To ne sme da bude samo poziranje; mora prirodno da potekne od tebe. Tek tada ćeš zaista posedovati stvarnost i tek tada ćeš zadobiti život. Dozvoli Mi da upotrebim primer kušnje uslužitelja koji je svima poznat: svako može da ponudi najuzvišenije teorije o uslužiteljima i svako ima pristojno razumevanje o toj temi; oni govore o tome i svaki govor nadmašuje prethodni, kao da se radi o takmičenju. Međutim, ako čovek nije prošao neku veću kušnju, onda je veoma teško reći da daje dobro svedočanstvo. Ukratko, čovekovo proživljavanje još uvek je veoma manjkavo, potpuno suprotno njegovom shvatanju. Dakle, ono tek treba da postane čovekov stvarni rast i još uvek nije čovekov život. Pošto se čovekovo razumevanje nije ostvarilo, njegov rast je još uvek kao zamak sagrađen na pesku, koji je nestabilan i svakog trenutka može da se uruši. Čovek poseduje isuviše malo stvarnosti; gotovo je nemoguće naći bilo kakvu stvarnost u čoveku. Premalo je stvarnosti koja prirodno potiče od čoveka, a sva stvarnost koju on proživljava je iznuđena. To je razlog zašto kažem da čovek ne poseduje stvarnost. Iako ljudi tvrde da se njihovo bogoljubivo srca nikada ne menja, to je naprosto ono što govore pre nego što se suoče sa kušnjama. Kada se jednog dana iznenada suoče sa njima, stvari o kojima govore ponovo će izgubiti dodir sa stvarnošću, a to će iznova dokazati da čovek ne poseduje stvarnost. Može se reći da kad god naiđeš na stvari koje se ne uklapaju u tvoje predstave i koje zahtevaju da ostaviš sebe po strani, te stvari su tvoje kušnje. Pre nego što se Božja namera otkrije, svako je stavljen na rigoroznu probu i ogromnu kušnju. Možeš li to da dokučiš? Kada Bog želi da kuša ljude, On im uvek dozvoljava da donose svoje odluke pre nego što se otkrije prava istina. To znači da kada Bog podvrgava čoveka kušnjama, On ti nikada neće reći istinu; to je način na koji se ljudi raskrinkavaju. To je jedan od načina na koji Bog obavlja Svoje delo, da vidi da li poznaješ Boga današnjice, kao i da li poseduješ bilo kakvu stvarnost. Da li si zaista oslobođen sumnji po pitanju Božjeg dela? Da li ćeš zaista moći da budeš postojan kada dođe do velike kušnje? Ko se usuđuje da kaže: „Garantujem da neće biti problema“? Ko se usuđuje da ustvrdi: „Drugi možda sumnjaju, ali ja nikada neću“? Baš kao i kada je Petar bio podvrgnut kušnjama: uvek se hvalio pre nego što bi istina bila otkrivena. To nije lična mana svojstvena Petru; to je najveća poteškoća sa kojom se trenutno suočava svaki čovek. Ako bih posetio nekoliko mesta ili posetio nekoliko braće i sestara da vidim kakvo je vaše razumevanje današnjeg Božjeg dela, vi biste sigurno imali da kažete mnogo o onome što znate i činilo bi se da nemate baš nikakvih sumnji. Ako bih te pitao: „Da li zaista možeš da utvrdiš da delo današnjice obavlja Sȃm Bog? Bez ikakve sumnje?“ ti bi sigurno odgovorio: „Bez ikakve sumnje, to je delo koje obavlja Duh Božji.“ Kada bi jednom odgovorio na takav način, sigurno ne bi osetio ni trunku sumnje, a čak bi se osećao i prilično zadovoljno, misleći da si zadobio malo stvarnosti. Oni koji imaju sklonost da shvataju stvari na ovaj način jesu ljudi koji poseduju manje stvarnosti; što više neko misli da ju je stekao, manje će moći da bude postojan kada se suoči s kušnjama. Teško onima koji su nadmeni i oholi i teško onima koji ne poznaju sebe; takvi ljudi imaju vešt jezik, a ipak prolaze najgore kada svoje reči sprovedu u delo. Na najmanji znak nevolje, ti ljudi počinju da sumnjaju, a pomisao na odustajanje im se neprimetno uvlači u um. Oni ne poseduju nikakvu stvarnost; oni samo imaju teorije koje su iznad religije, bez ikakve stvarnosti koju Bog sada zahteva. Najviše mi se gade oni koji samo govore o teoriji, a ne poseduju nikakvu stvarnost. Najglasniji su kada obavljaju svoj posao, ali čim se suoče sa stvarnošću, raspadaju se. Zar to ne pokazuje da ti ljudi ne poseduju stvarnost? Bez obzira na to koliko vetar i talasi divljaju, ako možeš da ostaneš na nogama i ne dozvoliš da ti ni trunka sumnje ne uđe u um i ako možeš da budeš postojan i istraješ bez poricanja, čak i kada više nikoga ne bude bilo, onda će se računati da imaš istinsko razumevanje i da zaista poseduješ stvarnost. Ako se okrećeš kako vetar duva – ako slediš većinu i naučiš da ponavljaš tuđe reči kao papagaj – onda bez obzira na to koliko si rečit, to neće biti dokaz da poseduješ stvarnost. Stoga, predlažem da ne žuriš sa izvikivanjem praznih reči. Da li znaš šta će Bog učiniti? Ne ponašaj se kao još jedan Petar, da se ne bi osramotio i izgubio sposobnost da držiš glavu visoko; to nikome neće doneti korist. Većina ljudi nema pravi rast. Iako je Bog obavio veliki posao, On ljudima nije doneo stvarnost; tačnije rečeno, On nikada nikoga nije lično grdio. Neke ljude su takve kušnje raskrinkale, sve sa njihovim grešnim rukama koje protežu sve dalje i dalje, misleći da je lako okoristiti se od Boga, da mogu da rade šta god žele. Pošto nisu u stanju da izdrže čak ni ovakvu vrstu kušnje, izazovnije kušnje za njih ne dolaze u obzir, kao ni posedovanje stvarnosti. Zar oni ne pokušavaju samo da prevare Boga? Posedovanje stvarnosti nije nešto što se može odglumiti, niti je stvarnost nešto što možeš da stekneš poznavajući je. Zavisi od tvog stvarnog rasta, kao i od toga da li možeš da izdržiš sve kušnje. Da li ti je to jasno?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo je primena istine posedovanje stvarnosti“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 430

Bog ne zahteva od ljudi puku sposobnost da govore o stvarnosti; to bi bilo isuviše lako, zar ne? Zašto onda Bog govori o život-ulasku? Zašto On govori o preobraženju? Ako su ljudi sposobni samo za praznu priču o stvarnosti, mogu li oni onda da postignu preobraženje svoje naravi? Dobri vojnici carstva nisu obučeni da budu grupa ljudi koja može samo da govori o stvarnosti ili da se hvali; umesto toga, oni su obučeni da proživljavaju Božje reči u svakom trenutku, da ostanu nepopustljivi bez obzira na smetnje s kojima se suočavaju i da stalno žive shodno Božjim rečima i da se ne vraćaju u svet. To je stvarnost o kojoj Bog govori; to je Božji zahtev prema čoveku. Stoga, ne smatrajte stvarnost o kojoj govori Bog preterano jednostavnom. Puko prosvećenje od Svetog Duha nije isto što i posedovanje stvarnosti. To nije čovekov rast – to je blagodat Božja kojoj čovek ništa ne doprinosi. Svaka osoba mora da izdrži Petrove patnje i, štaviše, da poseduje Petrovu slavu koju će proživeti nakon što zadobije Božje delo. Samo se to može nazvati stvarnošću. Nemoj misliti da poseduješ stvarnost samo zato što možeš da pričaš o njoj; to je zabluda. Takve misli nisu u skladu sa Božjim namerama i nemaju pravo značenje. Nemoj više da govoriš takve stvari – prestani sa takvim izrekama! Svi oni koji imaju apsurdno razumevanje Božje reči jesu nevernici. Nemaju nikakvog pravog znanja, a još manje pravi rast; to su neznalice kojima nedostaje stvarnost. Drugim rečima, svi oni koji žive izvan suštine Božjih reči jesu nevernici. Oni koje ljudi smatraju nevernicima jesu zveri u Božjim očima, a oni koje Bog smatra nevernicima jesu ljudi koji ne žive prema Božjim rečima. Stoga se može reći da su nevernici oni koji ne poseduju stvarnost Božjih reči i koji ne uspevaju da prožive Njegove reči. Božja želja je da učini da svi prožive stvarnost Njegovih reči – ne samo da svi govore o stvarnosti, već da, pored toga, omogući svima da prožive stvarnost Njegovih reči. Stvarnost koju čovek opaža je previše površna; ona nema vrednost i ne može da udovolji Božjim namerama. Nevažna je i nije ni vredna pomena. Nedostaje joj previše toga i daleko je od standarda Božjih zahteva. Svako od vas će biti podvrgnut velikom ispitivanju da se vidi ko od vas samo ume da govori o svom shvatanju, a ne može da ukaže na put, kao i da se otkrije ko je među vama beskorisno smeće. Zapamti to za ubuduće! Ne govori o ispraznom znanju; govori samo o putu primene i o stvarnosti. O prelasku iz stvarnog znanja u stvarnu primenu, a zatim o prelasku iz primene u stvarno proživljavanje. Ne pridikuj drugima i ne pričaj o pravom znanju. Ako je tvoje razumevanje put, onda pusti svoje reči da slobodno idu njime; ako nije, onda molim te začepi usta i prestani da govoriš! To što govoriš je beskorisno. Govoriš o razumevanju da bi namagarčio Boga i naterao druge da ti zavide. Zar to nije tvoja ambicija? Zar se ne poigravaš namerno sa drugima? Ima li neke vrednosti u tome? Ako govoriš o razumevanju nakon što si ga iskusio, nećeš biti viđen kao neko ko se hvali. U suprotnom, ti si neko ko bljuje nadmene reči. Postoji mnogo stvari u tvom stvarnom iskustvu koje ne možeš da prevaziđeš i ne možeš da se pobuniš protiv sopstvenog tela; uvek radiš ono što želiš, nikada ne udovoljavajući Božjim namerama – ali ipak imaš drskosti da govoriš o teorijskom razumevanju. Baš nemaš stida! Još uvek si toliko odvažan da govoriš o svom shvatanju Božjih reči. Kako je to samo bestidno! Govorništvo i hvalisanje postali su tvoja prava priroda, a ti si se na to navikao. Kad god želiš da govoriš, to činiš s lakoćom, ali kada je u pitanju primena, prepuštaš se ukrašavanju. Zar tako nećeš zavarati druge? Možda možeš da izigraš ljude, ali Boga ne možeš da namagarčiš. Ljudi nisu svesni i ne umeju da razlučuju, ali Bog je ozbiljan po takvim pitanjima i neće te poštedeti. Tvoja braća i sestre mogu da se založe za tebe, da hvale tvoje razumevanje i da ti se dive, ali ako ne poseduješ stvarnost, Sveti Duh te neće poštedeti. Možda praktični Bog neće tražiti tvoje mane, ali će te Božji Duh zanemariti i to će ti već biti dovoljno teško da podneseš. Možeš li da poveruješ u to? Govori više o stvarnosti primene; zar si već zaboravio? Razgovaraj više o putevima primene; zar si već zaboravio? „Nudite manje uzvišenih teorija i bezvredne, naduvane priče; najbolje je početi sa primenom odmah.“ Zar si zaboravio ove reči? Zar uopšte ne razumeš? Zar nimalo ne razumeš Božje namere?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo je primena istine posedovanje stvarnosti“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 431

Vi treba da naučite lekcije koje su stvarnije. Nema potrebe za tim visokoparnim, ispraznim pričama kojima se ljudi dive. Kada je reč o znanju, ono raste od osobe do osobe, ali još uvek nema puta do primene. Koliko ljudi je razumelo principe primene? Koliko ih je naučilo stvarne lekcije? Ko može da komunicira o stvarnosti? To što si u stanju da govoriš o spoznaji Božjih reči ne znači da poseduješ pravi rast; to samo pokazuje da si rođen pametan, da si nadaren. Ako ne možeš da ukažeš na put, neće biti nikakvog rezultata, a ti ćeš biti beskorisno smeće! Ako ne možeš ništa da kažeš o stvarnom putu ka primeni, nije li u pitanju pretvaranje s tvoje strane? Ako ne možeš da ponudiš svoja stvarna iskustva drugima, dajući im na taj način lekcije iz kojih mogu nešto da nauče ili put koji mogu da slede, nije li to tvoje glumatanje? Zar nisi folirant? Koju vrednost imaš? Takva osoba bi mogla da igra samo ulogu „pronalazača teorije socijalizma“, a ne bi mogla da dȃ „doprinos stvaranju socijalizma“. Biti bez stvarnosti znači nemati istinu. Biti bez stvarnosti znači biti ništavan. Biti bez stvarnosti znači biti hodajući leš. Biti bez stvarnosti znači biti „marksističko-lenjinistički mislilac“, bez referentne vrednosti. Pozivam svakog od vas da ćutite o teoriji i da razgovarate o nečem stvarnom, o nečemu izvornom i suštinskom; proučite neku „modernu umetnost“, recite nešto realistično, doprinesite nečemu stvarnom i pokažite duh posvećenosti. Suoči se sa stvarnošću kada govoriš; nemoj se upuštati u nerealne i preuveličane razgovore da bi ljude usrećio ili ih naveo da odjednom načulje uši. Gde je vrednost toga? Koja je poenta u tome da ljude nateraš da se prema tebi srdačno ophode? Unesi malo „umetničkog“ u svoj govor, budi malo pošteniji u svom ponašanju, budi malo razumniji u načinu na koji postupaš sa stvarima, budi malo praktičniji u onome što govoriš, razmišljaj o tome da donosiš korist Božjoj kući svakim svojim postupkom, slušaj svoju savest kada tvoja osećanja izađu na videlo, na dobrotu ne uzvraćaj mržnjom i ne budi nezahvalan, i ne budi licemer, da ne bi postao loš primer. Kada jedeš i piješ Božje reči, poveži ih bliže sa stvarnošću, a kada u zajedništvu razgovaraš sa drugima, govori više o stvarnim okolnostima. Ne budi snishodljiv; to neće zadovoljiti Boga. U svojim interakcijama sa drugima budi malo tolerantniji, malo popustljiviji, malo velikodušniji i uči od „duha premijera“^[a]. Kada imaš loše misli, dodatno vežbaj pobunu protiv tela. Kada radiš, govori više o realističnim putevima i nemoj se previše uznositi, inače će ono što kažeš biti nedostižno ljudima. Manje uživanja, više doprinosa – pokaži svoj nesebični duh posvećenosti. Budi pažljiviji prema Božjim namerama, više slušaj svoju savest, budi svesniji i ne zaboravi kako vam Bog svakog dana strpljivo i iskreno govori. Čitaj češće „stari letopis“. Moli se više i komuniciraj češće. Nemoj da budeš tako zbunjen; pokaži malo razuma i stekni neki uvid. Kada se tvoja grešna ruka ispruži, povuci je nazad; ne dozvoli da stigne predaleko. Nema koristi, a ono što dobiješ od Boga neće biti ništa drugo do prokletstvo, zato budi oprezan. Neka se tvoje srce sažali na druge i ne udaraj uvek sa oružjem u ruci. Komuniciraj više o spoznaji istine i razgovaraj više o životu, održavaj duh pomaganja drugima. Radi više, a govori manje. Ulaži više u primenu, a manje u istraživanje i analizu. Pusti da svakog od vas u većoj meri pokreće Sveti Duh i daj Bogu više prilike da te usavrši. Ukloni više ljudskih elemenata; još uvek poseduješ previše ljudskih načina obavljanja stvari, a tvoj površan način obavljanja stvari i ponašanja i dalje je odvratan drugima: ukloni više toga. Tvoje psihološko stanje je i dalje previše gnusno; posveti više vremena njegovom poboljšanju. I dalje ljudima daješ previše značaja; daj više značaja Bogu i ne budi tako nerazuman. „Hram“ je oduvek pripadao Bogu i ne bi trebalo da ga preuzimaju ljudi. Ukratko, fokusiraj se više na pravednost, a manje na osećanja. Najbolje je izbaciti telesnost. Više pričaj o stvarnosti, a manje o znanju; najbolje je ućutati i ništa ne reći. Govori više o putu primene, a manje se bezvredno hvališi. Najbolje je da odmah počneš sa primenom.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bolje se usredsredite na stvarnost“

a. Duh premijera: klasična kineska izreka koja se koristi da opiše osobu koja je širokogruda i velikodušna.

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 432

Božji zahtevi prema ljudima nisu uopšte tako visoki. Sve dok ljudi marljivo i ozbiljno nešto sprovode u delo, dobijaće „prolaznu ocenu“. Istine radi, postizanje razumevanja, spoznavanja i shvatanja istine je složenije od primenjivanja istine. Prvo primenjuj onoliko koliko razumeš i primenjuj ono što si shvatio. Na taj način ćeš biti u stanju da postepeno postigneš pravo znanje i razumevanje istine. Ovo su koraci i sredstva pomoću kojih deluje Sveti Duh. Ako ne upražnjavaš pokornost na ovaj način, nećeš ništa postići. Ako uvek postupaš po sopstvenoj volji, i ne upražnjavaš pokornost, da li će Sveti Duh delovati u tebi? Da li Sveti Duh radi kako ti želiš? Ili On radi prema onome što tebi nedostaje, i na osnovu Božjih reči? Ako ti ovo nije jasno, nećeš biti u stanju da uđeš u istina-stvarnost. Zašto je većina ljudi uložila mnogo truda čitajući Božje reči, ali samo imaju znanje i ne mogu da kažu ništa o pravom putu posle toga? Da li ti misliš da posedovanje znanja znači posedovanje istine? Nije li to konfuzno gledište? Ti si u stanju da izgovoriš onoliko jedinica znanja koliko ima zrna peska na plaži, ali ni jedno od njih ne sadrži pravi put. Zar ne pokušavaš da prevariš ljude postupajući tako? Ne praviš li time ispraznu predstavu, bez suštine koja bi to podržala? Svako takvo ponašanje je štetno za ljude! Što je teorija viša i što je više lišena stvarnosti, to je više nesposobna da uvede ljude u stvarnost. Što je teorija viša, više te čini da se buniš protiv Boga i suprotstavljaš Mu se. Ne udovoljavaj duhovnoj teoriji – nema koristi od toga! Neki ljudi decenijama govore o duhovnoj teoriji i postali su divovi duhovnosti, ali na kraju ipak ne uspevaju da uđu u istina-stvarnost. Pošto nisu primenili niti iskusili Božje reči, nemaju ni principe ni put koji bi primenjivali. Ovakvi ljudi su i sami bez istina-stvarnosti, pa kako onda oni druge ljude dovode na pravi put vere u Boga? Oni mogu samo da odvedu ljude na pogrešan put. Zar ovo ne šteti drugima i njima samima? U najmanju ruku, ti moraš biti u stanju da rešiš stvarne probleme koji su pred tobom. To znači da moraš biti u stanju da primenjuješ i osećaš Božje reči, i da primeniš istinu na delu. Samo je ovo pokornost Bogu. Tek kada imaš život-ulazak, ti si kvalifikovan da radiš za Boga, i samo kada iskreno trošiš za Boga, Bog te može priznati. Nemoj uvek davati velike izjave i govoriti o bombastičnoj teoriji; to nije stvarno. Pontifikacija o duhovnoj teoriji da bi ti se ljudi divili nije svedočenje Bogu, već razmetanje sobom. Od toga nema apsolutno nikakve koristi za ljude i ne uzdiže ih, i može lako dovesti do toga da obožavaju duhovnu teoriju umesto da se usredsrede na primenu istine – i zar to ne navodi ljude na pogrešan put? Nastavljanje ovim putem će dovesti do rasta brojnih ispraznih teorija i pravila koja će ograničiti i zarobiti ljude; to je zaista pogubno. Zato govori više ono što je stvarno, pričaj više o problemima koji stvarno postoje, provedi više vremena tragajući za istinom da bi rešio stvarne probleme; to je ono što je najvažnije. Nemoj da odlažeš da naučiš kako da primenjuješ istinu: ovo je put ulaska u stvarnost. Ne poseži za tuđim iskustvima i znanjima kao za svojom privatnom svojinom i ne čuvaj ih da im se drugi dive. Moraš imati svoj život-ulazak. Samo primenjivanjem istine i pokoravanjem Bogu imaćeš ulazak u život. Ovo bi trebalo da bude ono što svaka osoba upražnjava i na šta se usredsređuje.

Ako ono o čemu govoriš može ljudima dati put kojim treba da krenu, onda to znači da ti poseduješ stvarnost. Bez obzira na to šta ti kažeš, moraš dovesti ljude do toga da izvršavaju stvari i svima im dati put koji mogu da slede. Ne dozvoli im samo da imaju znanje; važnije je imati put kojim treba ići. Da bi ljudi verovali u Boga, oni moraju da idu putem koji vodi Bog kroz Svoje delo. Drugim rečima, proces verovanja u Boga je proces hodanja putem koji vodi Sveti Duh. Shodno tome, moraš imati put kojim možeš ići, bez obzira na sve, i moraš stupiti na put kojim ćeš biti usavršen od Boga. Ne zaostaj previše i nemoj se baviti sa previše stvari. Samo ako ideš putem koji vodi Bog bez prekida, možeš primiti delo Svetog Duha i posedovati put ulaska. Samo se ovo računa kao da je u skladu sa Božjim namerama i ispunjavanjem dužnosti čovečanstva. Kao pojedinac u ovom toku, svaka osoba treba da ispuni svoju dužnost valjano, da radi više onoga što bi ljudi trebalo da rade, a ne da se ponaša svojevoljno. Ljudi koji izvršavaju delo moraju jasno da iznesu svoje reči, ljudi koji slede moraju se više usredsrediti na podnošenje teškoća i pokornost, i svi moraju da se drže svog mesta i da ne istupaju iz reda. U srcu svakog čoveka treba da bude jasno kako treba da upražnjava i koju funkciju treba da ispunjava. Idite putem koji vodi Duh Sveti; nemojte da zalutate ili pogrešite. Morate jasno da vidite današnje delo. Ulazak u današnje načine rada je ono što treba da primenjujete. To je prva stvar u koju morate ući. Ne trošite više reči na druge stvari. Obavljanje zadatka oko Božje kuće danas je vaša odgovornost, ulazak u današnji način rada je vaša dužnost, a primenivanje današnje istine je vaše breme.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bolje se usredsredite na stvarnost“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 433

Bog je praktičan Bog: svekoliko Njegovo delo je praktično, sve reči koje On izgovara su praktične, i sve istine koje On izražava su praktične. Sve ono što nije On rekao je prazno, nepostojeće i nepouzdano. Danas, Sveti Duh treba da vodi ljude u reči Božje. Ako ljudi tragaju za ulaskom u stvarnost, onda moraju da traže stvarnost i spoznaju stvarnost, nakon čega moraju da iskuse stvarnost i prožive stvarnost. Što više ljudi spoznaju stvarnost, to su više u stanju da razaznaju da li su reči drugih stvarne; što više ljudi spoznaju stvarnost, to imaju manje predstava; što više ljudi doživljavaju stvarnost, to više spoznaju dela praktičnog Boga, i lakše im je da se oslobode svojih iskvarenih, sotonskih karakteristika; što ljudi više prihvataju stvarnost, to više spoznaju Boga, pa više preziru telesnost i vole istinu; i što ljudi prihvataju više stvarnosti, to su bliže standardima Božih zahteva. Ljudi koje je Bog zadobio jesu oni koji su obuzeti stvarnošću, koji znaju stvarnost i koji su kroz iskustvo stvarnosti spoznali praktična Božja dela. Što više sarađuješ sa Bogom na praktičan način i disciplinuješ svoje telo, više ćeš steći delo Svetog Duha, više ćeš razumeti stvarnost, i više ćeš biti prosvetljen od Boga, a samim tim će i veće postati tvoje znanje o praktičnim delima Božjim. Ako si u stanju da živiš u sadašnjoj svetlosti Svetog Duha, onda će ti sadašnji put ka praksi postati jasniji, i bićeš sposobniji da se odvojiš od religioznih predstava i starih postupaka iz prošlosti. Danas je aktuelnost u središtu: što više stvarnosti ljudi prihvataju, to je jasnije njihovo poznavanje istine i bolje razumevanje Božjih namera. Stvarnost može nadvladati sve reči i doktrine, može nadvladati svaku teoriju i stručnost i što se ljudi usredsređuju na više stvarnosti, to više istinski vole Boga i gladniji su i žedniji Njegovih reči. Ako se uvek usredsređuješ na stvarnost, onda će tvoja filozofija za ovozemaljsko ophođenje, religiozne predstave i prirodni karakter prirodno biti izbrisani nakon Božjeg dela. Oni koji ne tragaju za stvarnošću i nemaju znanja o stvarnosti, skloni su da tragaju za onim što je natprirodno i lako će biti obmanuti. Sveti Duh nema načina da deluje u takvim ljudima, pa se zato oni osećaju prazno i tako kao da njihovi životi nemaju smisla.

Sveti Duh može da deluje u tebi samo kada se praktično obučavaš, praktično tragaš, praktično se moliš i spreman si da patiš zarad potrage za istinom. Oni koji ne tragaju za istinom nemaju ništa osim reči i doktrina, i prazne teorije, a oni koji su bez istine prirodno imaju mnogo predstava o Bogu. Ovakvi ljudi čeznu samo za tim da Bog njihovo fizičko telo pretvori u duhovno telo kako bi mogli da se uznesu na treće nebo. Kako su ovi ljudi budalasti! Svi koji govore takve stvari nemaju znanja ni o Bogu ni o stvarnosti; ovakvi ljudi nikako ne mogu da sarađuju sa Bogom, već samo pasivno čekaju. Ako ljudi žele da razumeju istinu, i da je jasno vide, i ako, pored toga, žele da uđu u istinu i sprovedu je u delo, onda oni moraju zaista da se obučavaju, zaista da tragaju, i zaista da izdrže glad i žeđ. Kada si gladan i žedan, i kada zaista sarađuješ sa Bogom, Božji Duh će te sigurno dotaći i delovati u tebi, što će ti doneti više prosvećenja i dati više znanja o stvarnosti i umnogome će doprineti tvom životu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako spoznati stvarnost“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 434

Ako ljudi žele da spoznaju Boga, oni prvo moraju znati da je Bog praktičan Bog i moraju znati Božje reči, Božje praktično pojavljivanje u telu i Božje praktično delo. Tek nakon što saznaš da je sav Božji rad praktičan, bićeš u stanju da zaista sarađuješ sa Bogom i samo kroz ovaj put ćeš moći da postigneš rast u svom životu. Svi oni koji nisu spoznali stvarnost nemaju načina da dožive Božje reči, zarobljeni su u svojim predstavama, žive u svojoj mašti, pa tako nemaju ni znanje o Božjim rečima. Što je veće tvoje znanje o stvarnosti, to si bliži Bogu i prisniji si sa Njim; što više tražiš nejasnoću, apstrakciju i doktrinu, to ćeš se više udaljavati od Boga i tako ćeš više osećati da je doživljavanje Božjih reči naporno i teško i da nisi sposoban za ulazak. Ako želiš da uđeš u stvarnost Božjih reči i da stupiš na pravu stazu svog duhovnog života, moraš prvo da spoznaš stvarnost i da se odvojiš od nejasnih i natprirodnih stvari, što će reći da prvo moraš razumeti kako te sveti Duh prosvećuje i void te praktično iznutra. Na ovaj način, ako zaista možeš da dokučiš praktično delo Svetog Duha u čoveku, tada ćeš stupiti na pravu stazu gde ćeš biti usavršen od strane Boga.

Danas sve počinje od stvarnosti. Božje delo je najpraktičnije i ljudi ga mogu osetiti; odnosi se na ono što ljudi mogu da iskuse i postignu. U ljudima ima mnogo toga što je nejasno i natprirodno, što ih sprečava da spoznaju sadašnje Božje delo. Tako u njihovim iskustvima uvek ima odstupanja i uvek osećaju da su stvari teške, a sve je to posledica njihovih predstava. Ljudi nisu u stanju da shvate principe delovanja Svetog Duha, ne poznaju stvarnost, pa su uvek negativni na svom putu ka ulasku. Oni gledaju na Božje zahteve iz daljine, nesposobni da ih ostvare; oni samo vide da su Božje reči zaista dobre, ali ne mogu da pronađu put do ulaska. Sveti Duh deluje prema ovom načelu: kroz ljudsku saradnju, kad se oni aktivno mole, traže i približavaju Bogu, mogu se ostvariti rezultati i oni mogu biti prosvetljeni i prosvećeni Duhom Svetim. Ne dešava se da Sveti Duh deluje jednostrano, niti da čovek deluje jednostrano. I jedno i drugo je neophodno, i što više ljudi sarađuje, i što više teže dostizanju standarda Božjih zahteva, to je veće delo Svetog Duha. Samo praktična saradnja ljudi, pridodata delu Svetog Duha, može proizvesti praktična iskustva i suštinsko znanje Božjih reči. Postepeno, kroz iskustvo na ovaj način, na kraju se proizvodi savršena osoba. Bog ne čini natprirodne stvari; u narodnim predstavama, Bog je svemoguć i Bog sve čini – tako da ljudi pasivno čekaju, ne čitaju reči Božje i ne mole se, već samo čekaju dodir Svetog Duha. Oni sa ispravnim razumevanjem, međutim, veruju u ovo: Božja dela mogu da se ostvaruju samo dotle dok sarađujem, a efekat koji Božje delo ima na mene zavisi od toga kako sarađujem. Kada Bog govori, treba da činim sve što mogu da tražim i težim Božjim rečima; to je ono što treba da postignem.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako spoznati stvarnost“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 435

Koliko se verskih običaja pridržavaš? Koliko puta si se okrenuo protiv Božje reči i pošao svojim putem? Koliko puta si Božju reč sproveo u delo zato što si zaista obziran prema Njegovom bremenu i nastojiš da ispuniš Njegove namere? Treba da shvatite reč Božju i da je saglasno tome sprovodite u delo. Rukovodite se načelima u svim svojim postupcima i delima, premda to ne znači da se pridržavate pravila niti da radite nešto protivno svojoj volji samo zarad spoljnog utiska; tačnije, to znači primenjivanje istine i život prema reči Božjoj. Samo ovakvo postupanje je po volji Bogu. Svaki postupak koji je po volji Bogu nije pravilo, već je primenjivanje istine. Pojedini ljudi su skloni da na sebe privlače pažnju. U prisustvu svoje braće i sestara, oni će možda reći da ih je Bog zadužio, dok iza njihovih leđa zapravo ne primenjuju istinu i postupaju sasvim drugačije. Nisu li ovo religiozni fariseji? Osoba koja istinski voli Boga i poseduje istinu jeste ona koja je odana Bogu, ali se spolja takvom ne prikazuje. Takva osoba je spremna da primenjuje istinu onda kad to okolnosti nalažu i ne govori niti postupa na način koji je protivan njenoj savesti. Ovakav tip osobe ispoljava mudrost kad je to neophodno i u svojim delima se rukovodi načelima nezavisno od samih okolnosti. Ovakav tip osobe može da služi na pravi način. Ima i onih koji često samo rečima iskazuju da ih je Bog zadužio; dane provode sa zabrinutim izrazom na licu, stvarajući utisak da su pogođeni i pretvarajući se da su vredni žaljenja. To je dostojno prezira! Budeš li ih upitao: „Možeš li mi reći kako te je to Bog zadužio?“, ostaće bez reči. Ako si odan Bogu, ne govori drugima o tome; umesto toga, svoju ljubav prema Bogu pokaži kroz stvarno delovanje i moli Mu se iskrenog srca. Oni koji se samo na rečima i površno bave Bogom jesu licemeri! Neki govore o tome da ih je Bog zadužio svaki put kada se mole i počinju da liju suze svaki put kada se mole, iako ih Sveti Duh nije ganuo. Takvi ljudi su zaposednuti verskim obredima i predstavama; žive prema takvim obredima i predstavama, uvek verujući da su ti postupci Bogu po volji i da On iskazuje naklonost prema površnoj pobožnosti ili gorkim suzama. Kakvo dobro može proisteći od takvih nerazumnih ljudi? Ne bi li pokazali skrušenost, neki glume ljubaznost kada govore u prisustvu drugih. Neki su svesno ponizni u prisustvu drugih, ponašajući se kao onemoćala jagnjad. Da li takvo ponašanje dolikuje narodu carstva? Narod carstva treba da bude pun života i slobodan, nevin i iskren, pošten i drag, i da živi sasvim slobodno. Treba da poseduje integritet i dostojanstvo i bude u stanju da svedoči gde god da se nađe; takav narod vole i Bog i ljudi. Početnici u veri obavljaju i previše obreda koji su vidljivi u spoljnom svetu; najpre moraju da prođu kroz period orezivanja i slamanja. Ljudi koji duboko u sebi veruju u Boga spolja se ne razlikuju od drugih, ali su njihovi postupci i dela vredni hvale. Jedino se za takve ljude može reći da proživljavaju Božju reč. Ako svaki dan raznim ljudima propovedaš evanđelje u nastojanju da ih dovedeš do spasenja, ali na kraju i dalje živiš prema pravilima i doktrinama, ti onda Bogu ne možeš doneti slavu. Takvi ljudi su religiozne ličnosti, ali su i licemeri. Kad god se ti religiozni ljudi okupe, mogli bi da upitaju: „Sestro, kako si ovih dana?“ Ona će možda odgovoriti: „Osećam se dužnom pred Bogom, a nisam u stanju da udovoljim Njegovim namerama.“ A druga će možda reći: „I ja osećam da sam dužna pred Bogom i da nisam u stanju da Ga zadovoljim.“ Samo ovih nekoliko rečenica i reči iskazuju podlosti koje su duboko u njima; takve su reči najgnusnije i izrazito su odvratne. Priroda takvih ljudi je u suprotnosti sa Bogom. Oni koji su usmereni na stvarnost saopštavaju baš ono što im je na umu i otvaraju svoja srca u zajedništvu. Ne upuštaju se ni u jedno jedino lažno postupanje, ne iskazujući takve uljudnosti niti isprazne ljubaznosti. Uvek su neposredni i ne poštuju nikakva svetovna pravila. Pojedini ljudi su skloni istupanju u javnosti, do te mere da to gubi svaki smisao. Kad neko zapeva, oni zaigraju, i ne primećujući da je pirinač u njihovim šerpama već zagoreo. Takvi ljudi nisu ni pobožni ni časni, i odveć su neozbiljni. Sve ove stvari jesu ispoljavanje nedostatka stvarnosti. Kada neki ljudi razmenjuju pojedinosti iz duhovnog života, iako ne govore da Bogu išta duguju, duboko u sebi čuvaju istinsku ljubav prema Njemu. Tvoj osećaj duga prema Bogu nema nikakve veze sa drugim ljudima; dužan si Bogu, a ne ljudskom rodu. U čemu je korist da drugima stalno govoriš o tome? Nužno je da pridaš važnost ulasku u stvarnost, a ne nekom spoljašnjem zanosu ili ispoljavanju. Šta predstavljaju dobra ali površna ljudska dela? Predstavljaju telesno, a čak ni najbolji postupci koji su samo spolja vidljivi ne predstavljaju život; oni mogu pokazati samo tvoju ličnu narav. Čovekovi postupci koji su samo spolja vidljivi ne mogu udovoljiti Božjim namerama. Neprestano govoriš o svom dugu prema Bogu, ali ne možeš da opskrbiš živote drugih niti da pokreneš njihovo bogoljubivo srce. Veruješ li da će ti tvoji postupci zadovoljiti Boga? Smatraš da je Božja namera što postupaš na ovaj način i da su tvoji postupci duhovni, ali su svi oni zapravo besmisleni! Veruješ da je ono što se tebi dopada i što si ti spreman da učiniš upravo ono što je Bogu milo. Može li tvoj lični ukus da predstavlja Boga? Može li čovekova narav da predstavlja Boga? Ono što se tebi dopada upravo je ono čega se Bog gnuša, a tvoje navike jesu ono čega se Bog gnuša i što odbacuje. Ako se osećaš dužnim, onda idi i moli se Bogu; nema potrebe da o tome drugima govoriš. Ako se ne moliš Bogu, već umesto toga u prisustvu drugih stalno skrećeš pažnju na sebe, može li to udovoljiti Božjim namerama? Ako tvoji postupci uvek postoje samo radi njihovog pojavnog oblika, to znači da si sujetan do krajnjih granica. Kakvi su to ljudi koji čine samo površna dobra dela i lišeni su svake stvarnosti? Takvi ljudi su samo licemerni fariseji i religiozne ličnosti! Ako ne odbacite svoje postupke koji su samo spolja vidljivi i niste u stanju da se promenite, licemerje će u vama još više rasti. Što je veće to licemerje u vama, veći je i otpor prema Bogu. Na kraju će takvi ljudi zasigurno biti eliminisani!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „U veri se čovek mora usmeriti na stvarnost – obavljanje verskog obreda nije vera“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 436

Da bi se ponovo vratili u stanje normalnog čoveka, odnosno, da bi postigli normalnu ljudskost, ljudi ne mogu samo svojim rečima ugađati Bogu. Oni time samo štete sebi, a to ne koristi njihovom ulasku ili preobražaju. Stoga, da bi postigli preobražaj, ljudi moraju da vežbaju malo po malo. Moraju da ulaze polako, da traže i istražuju malo po malo, da uđu iz pozitivnog stava i da žive praktičnim životom istine; životom sveca. Nakon toga, stvarne stvari, stvarni događaji i stvarno okruženje omogućavaju ljudima da se praktično obučavaju. Od ljudi se uopšte ne traži da laskaju; umesto toga, oni treba da se obučavaju u stvarnom okruženju. Ljudi prvo shvate da su lošeg kova, a onda normalno jedu i piju Božje reči, i normalno ulaze i vežbaju; samo na taj način oni mogu da steknu stvarnost, a to je način kako ulazak može da se ostvari još brže. Da bi se ljudi preobrazili, mora biti neke praktičnosti; moraju da vežbaju sa stvarnim stvarima, stvarnim događajima i stvarnim okruženjem. Može li čovek ostvariti istinsku obuku oslanjajući se samo na crkveni život? Da li bi ljudi na ovaj način mogli da uđu u stvarnost? Ne! Ako ljudi nisu u stanju da uđu u stvarni život, onda nisu u stanju da preobraze svoj stari stil života, niti načine obavljanja stvari. Razlog ovome nije sasvim u lenjosti ljudi, ni u visokom stepenu zavisnosti, već je pre u tome što ljudi jednostavno nemaju kapacitet za život i, štaviše, ne razumeju po kom je Božjem merilu oblikovan normalan čovek. U prošlosti su ljudi uvek pričali, govorili, sporazumevali se – i čak su postajali „govornici“ – ali niko od njih nije tražio preobražaj svoje životne dispozicije; umesto toga, slepo su tražili dubokoumne teorije. Dakle, ljudi današnjice moraju da promene ovaj religiozni stil verovanja u Boga u svojim životima. Moraju ući u praksu, usredsređeni na jedan događaj, jednu stvar, jednu osobu. Moraju to da rade usredsređeno – samo tada mogu postići rezultate. Preobražaj ljudi počinje promenom njihove suštine. Delo mora biti usmereno na suštinu ljudi, na njihov život, kao i na njihovu lenjost, zavisnost i ropstvo – samo tako se oni mogu preobraziti.

Iako crkveni život može dati rezultate u nekim oblastima, ipak je ključno da stvarni život može da transformiše ljude. Nečija stara priroda ne može se preobraziti bez stvarnog života. Uzmimo, na primer, delo Isusa tokom Doba blagodati. Kada je Isus ukinuo prethodne zakone i uspostavio zapovesti novog doba, govorio je služeći se faktičkim primerima iz stvarnog života. Dok je Isus na Šabat vodio Svoje učenike kroz žitno polje, Njegovi učenici su ogladneli i čupali su klasje pšenice da bi jeli. Fariseji su to videli i rekli im da se ne pridržavaju Šabata. Takođe su rekli da ljudima nije dozvoljeno da spasavaju telad koja su na Šabat upala u jamu, što znači da se nikakav posao ne sme obavljati tokom Šabata. Isus je naveo ove događaje da bi postepeno obznanio zapovesti novog doba. U to vreme, koristio je mnoge praktične stvari da bi ljudima pomogao da razumeju i da se preobraze. Ovo je princip po kojem Sveti Duh vrši Svoje delo, i to je jedini način koji može da preobrazi ljude. Bez praktičnih stvari, ljudi mogu da steknu samo teorijsko i intelektualno razumevanje – to nije efikasan put do preobražaja. Kako se onda kroz obkuku stiču mudrost i uvid? Mogu li ljudi steći mudrost i uvid samo slušanjem, čitanjem i unapređenjem svog znanja? Kako bi ovo moglo biti moguće? Ljudi moraju da razumeju i da imaju iskustvo u stvarnom životu! Stoga se oni moraju obučavati i ne smeju se udaljavati od stvarnog života. Ljudi moraju obraćati pažnju na različite aspekte i imati pristup različitim aspektima: nivo obrazovanja, izražajnost, sposobnost da se vide stvari, razboritost, sposobnost razumevanja Božjih reči, zdrav razum, pravila ljudskosti i druge stvari koje se odnose na ljudskost, kojima ljudi moraju biti opremljeni. Kada se postigne razumevanje, ljudi se moraju usredsrediti na ulazak, i tek tada se može postići preobražaj. Ako je neko dostigao razumevanje, a zanemaruje praksu, kako može doći do preobražaja? Danas ljudi mnogo razumeju, ali ne žive stvarnost; prema tome, oni poseduju malo suštinskog razumevanja Božjih reči. Ti si samo ovlaš prosvetljen; primio si malo prosvetljenja od Svetog Duha, a ipak ti nije dato da uđeš u stvarni život – ili možda ti čak nije ni stalo do ulaska – tako je tvoj preobražaj umanjen. Posle toliko vremena, ljudi mnogo razumeju. U stanju su da mnogo pričaju o svom poznavanju teorija, ali njihova spoljna narav ostaje ista, i njihov izvorni kvalitet ostaje kakav je i bio, ne napredujući ni za pedalj. Ako je to slučaj, kada ćeš konačno ući?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Raspravljanje o crkvenom i stvarnom životu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 437

Crkveni život je samo vrsta života gde se ljudi okupljaju da bi uživali u rečima Božjim, i on čini tek mali deo nečijeg života. Kad bi i stvarni život ljudi mogao da bude kao njihov crkveni život – uključujući normalan duhovni život, normalno uživanje u Božjim rečima, molitvu i normalnu blizinu Bogu, življenje stvarnog života u kome se sve vrši po namerama Božjim, življenje stvarnog života gde se sve odvija u skladu sa istinom, življenje stvarnog života u molitvi i tihovanju pred Bogom, u pevanju himni i igranju – onda je to jedini život koji bi ih uveo u život Božjih reči. Većina ljudi se usredsređuje samo na nekoliko sati svog crkvenog života, ne „brinući za“ svoj život van tih sati, kao da ih to ne zanima. Takođe ima mnogo ljudi koji u život svetih ulaze samo kada jedu i piju Božje reči, pevaju himne ili se mole, a onda se van tih perioda vraćaju svojoj staroj prirodi. Ovakav život ne može da preobrazi ljude, a još manje da ih dovede do spoznaje Boga. Ako ljudi, kada veruju u Boga, žele preobražaj svoje naravi, ne smeju se odvajati od stvarnog života. U stvarnom životu, moraš upoznati sebe, pobuniti se protiv sebe, upražnjavati istinu i moraš naučiti principe, zdrav razum i pravila vladanja u svemu pre nego što budeš u stanju da postigneš postepeni preobražaj. Ako se usredsrediš samo na teorijsko znanje i živiš samo među verskim obredima, ne ulazeći duboko u stvarnost, ne ulazeći u stvarni život, onda nikada nećeš ući u stvarnost, nikada nećeš spoznati sebe, istinu ili Boga, i zauvek ćeš biti slep i neuk. Božje delo spasavanja ljudi nije u tome da im dozvoli da žive normalnim ljudskim životima posle kratkog vremenskog perioda, niti da preobrazi njihove lažne predstave i doktrine. Umesto toga, Njegova svrha jeste u tome da promeni stare naravi ljudi, da promeni celinu njihovog starog načina života i da promeni sav njihov zastareli način razmišljanja i mentalne perspektive. Usredsređivanje samo na crkveni život neće promeniti stare životne navike ljudi, niti će promeniti stare, dugotrajne načine života. Bez obzira na sve, ljudi se ne smeju odvojiti od stvarnog života. Bog traži da ljudi žive normalnu ljudskost u stvarnom životu, a ne samo u crkvenom životu; da istinu žive u stvarnom životu, a ne samo u crkvenom; i da ispunjavaju svoje funkcije u stvarnom životu, a ne samo u crkvenom. Da bi neko ušao u stvarnost, mora sve okrenuti ka stvarnom životu. Ako, verujući u Boga, ljudi ne mogu da spoznaju sebe kroz ulazak u stvarni život, i ako ne mogu da žive normalnu ljudskost u stvarnom životu, onda će postati promašene osobe. Oni koji se bune protiv Boga ljudi su koji ne mogu da uđu u stvarni život. Svi su oni ljudi koji govore o ljudskosti, ali žive prirodu demona. Svi su oni ljudi koji govore o istini, ali umesto toga žive prema doktrinama. Oni koji ne mogu da žive istinu u stvarnom životu oni su koji veruju u Boga, ali ih se On gnuša i odbacuje ih. Ti moraš da upražnjavaš svoj ulazak u stvarni život, da spoznaš sopstvene nedostatke, buntovništvo i neznanje, kao i da spoznaš svoju abnormalnu ljudskost i slabosti. Na taj način će se tvoje znanje integrisati u tvoje faktičke okolnosti i teškoće. Samo je ova vrsta znanja stvarna i može ti omogućiti da zaista shvatiš svoje stanje i postigneš preobražaj naravi.

Sada kada je formalno počelo usavršavanje ljudi, moraš ući u stvarni život. Stoga, da bi postigao preobražaj, moraš početi od ulaska u stvarni život i preobražavati se malo po malo. Ako izbegavaš normalan ljudski život i razgovaraš samo o duhovnim stvarima, onda sve postaje nezanimljivo i jednolično; pošto postaje nerealno, kako bi se onda ljudi mogli preobraziti? Sada ti je rečeno da uđeš u stvarni život da bi vežbao, kako bi uspostavio temelj za ulazak u istinsko iskustvo. Ovo je jedan aspekt onoga što ljudi moraju da rade. Delo Svetog Duha je uglavnom da vodi, dok ostalo zavisi od uvežbanosti ljudi i od ulaska. Svako može da dostigne ulazak u stvarni život koristeći različite puteve, tako da oni mogu dovesti Boga u stvarni život i živeti stvarnu normalnu ljudskost. Ovo je jedini način života koji ima smisla!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Raspravljanje o crkvenom i stvarnom životu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 438

Ranije je rečeno da se prisustvo Svetog Duha i posedovanje dela Svetog Duha razlikuju. Normalno stanje posedovanja prisustva Svetog Duha ispoljava se u normalnim mislima, normalnom razmišljanju i u normalnoj ljudskosti. Karakter osobe ostaće kakav je nekada bio, ali u njoj će vladati mir, a spolja će imati držanje slično svecu. Takva će ta osoba biti kada je Sveti Duh uz nju. Kada neko poseduje prisustvo Svetog Duha, njegovo razmišljanje je normalno. Kada je gladan želi da jede, kada je žedan želi da pije vodu… Takva ispoljavanja normalne ljudskosti nisu prosvećenje Svetog Duha; ona su normalno razmišljanje ljudi i normalno stanje posedovanja prisustva Svetog Duha. Neki ljudi pogrešno veruju da oni koji poseduju prisustvo Svetog Duha ne znaju za glad, da ne osećaju umor i deluju kao da ne razmišljaju o porodici, pošto su se skoro potpuno odvojili od tela. U stvari, što je Sveti Duh više sa ljudima, to su oni normalniji. Oni umeju da pate i odriču se stvari zarad Boga, daju se za Boga i odani su Bogu; štaviše, oni razmišljaju i o hrani i odeći. Drugim rečima, oni nisu izgubili ništa od normalne ljudskosti koju ljudi treba da imaju i, povrh toga, posebno poseduju razum. Oni ponekad čitaju Božje reči i razmišljaju o Božjem delu; u njihovim srcima je vera i spremni su da tragaju za istinom. Naravno, delo Svetog Duha zasnovano je na ovom temelju. Ako ljudi ne razmišljaju normalno, onda nemaju razum – to nije normalno stanje. Kada ljudi normalno razmišljaju i Sveti Duh je uz njih, oni sigurno poseduju razum normalne osobe i, prema tome, nalaze se u normalnom stanju. U doživljavanju Božjeg dela, posedovanje dela Svetog Duha dešava se povremeno, dok je posedovanje prisustva Svetog Duha gotovo neprestano. Sve dok su razum i razmišljanje ljudi normalni i sve dok su njihova stanja normalna, Sveti Duh je sigurno uz njih. Kada razum i razmišljanje ljudi nisu normalni, onda njihova ljudskost nije normalna. Ako je, u ovom trenutku, delo Svetog Duha u tebi, onda će i Sveti Duh sigurno biti uz tebe. Ali ako je Sveti Duh uz tebe, iz toga ne sledi da Sveti Duh definitivno deluje u tebi, jer Sveti Duh deluje u posebnim trenucima. Prisustvo Svetog Duha može samo da održi normalno ljudsko postojanje, ali Sveti Duh deluje samo u određenim trenucima. Na primer, ako si vođa ili trudbenik, kada zalivaš i opskrbljuješ crkvu, Sveti Duh će te prosvetiti određenim rečima koje su poučne za druge i mogu da reše praktične probleme neke od tvojih braće i sestara – u takvim trenucima Sveti Duh deluje. Ponekad, kada jedeš i piješ reči Božje, Sveti Duh te prosvećuje određenim rečima koje su posebno relevantne za tvoja iskustva, omogućavajući ti da zadobiješ veće znanje o sopstvenim stanjima; to je takođe delo Svetog Duha. Ponekad, dok govorim, vi slušate i u stanju ste da izmerite svoja sopstvena stanja naspram Mojih reči, a ponekad ste ganuti ili nadahnuti; sve je to delo Svetog Duha. Neki ljudi kažu da Sveti Duh uvek deluje u njima. To je nemoguće. Ako bi rekli da je Sveti Duh uvek uz njih, to bi bilo realno. Ako bi rekli da su njihovo razmišljanje i poimanje normalni u svakom trenutku, to bi takođe bilo realno i pokazalo bi da je Sveti Duh uz njih. Ako kažu da Sveti Duh uvek deluje u njima, da ih Bog prosvećuje i dodiruje u svakom trenutku i sve vreme stiču nova znanja, onda to nipošto nije normalno! To je potpuno natprirodno! Bez trunke sumnje, takvi ljudi su zli duhovi! Čak i kada se Duh Božji ovaploti, postoje trenuci kada On mora da jede i da se odmara – a kamoli ljudi. Oni koji su opsednuti zlim duhovima deluju kao da nemaju slabosti tela. U stanju su da se odreknu i odustanu od svega, oslobođeni su osećanja, sposobni da izdrže muke i ne osećaju ni najmanji umor, kao da su prevazišli telo. Zar to nije krajnje natprirodno? Delo zlih duhova je natprirodno – nijedan čovek ne bi mogao da postigne takve stvari! Oni kojima nedostaje razboritosti su zavidni kada vide takve ljude: kažu da imaju takvu snagu u svojoj veri u Boga, da imaju veliku veru i nikada ne pokazuju ni najmanji znak slabosti! U stvari, sve su to ispoljavanja dela zlog duha. Jer, normalni ljudi neizbežno imaju ljudske slabosti; to je normalno stanje onih koji poseduju prisustvo Svetog Duha.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Primena (4)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 439

Šta znači postojano svedočiti? Neki ljudi kažu da samo slede kao sada i ne brinu se da li su sposobni da zadobiju život; ne tragaju za životom, ali se i ne povlače. Oni samo priznaju da ovu etapu dela obavlja Bog. Zar to nije nepravilnost u njihovom svedočenju? Takvi ljudi čak i ne svedoče da su osvojeni. Oni koji su osvojeni slede bez obzira na sve i sposobni su da tragaju za životom. Oni ne samo da veruju u praktičnog Boga, već znaju i da se pokore svim Božjim zamislima. Takvi su oni koji svedoče. Oni koji ne svedoče nikada nisu tragali za životom i još uvek ga zbunjeno slede. Možeš da slediš, ali to ne znači da si osvojen, jer ne razumeš današnje Božje delo. Određeni uslovi moraju biti ispunjeni da bi bio osvojen. Nisu svi koji slede osvojeni, jer u svom srcu ne razumeš zašto moraš da slediš Boga današnjice, niti znaš kako si dospeo do današnjeg vremena, ko te je podržavao do danas. Primena vere u Boga kod nekih ljudi je uvek pomućena i zbunjujuća; stoga, slediti ne znači nužno posedovati svedočanstvo. Šta je zapravo istinito svedočenje? Svedočenje o kojem se ovde govori ima dva dela: jedan deo je svedočenje o tome da si osvojen, a drugi je svedočenje da si usavršen (što će, naravno, biti svedočenje posle većih kušnji i nevolja u budućnosti). Drugim rečima, ako si u stanju da budeš postojan tokom nevolja i kušnji, onda ćeš podneti drugi korak svedočenja. Danas je presudan prvi korak svedočenja: biti u stanju da budeš postojan tokom svakog slučaja kušnje ispoljene kroz grdnju i sud. To je svedočanstvo o osvajanju. To je zato što je sada vreme osvajanja. (Trebalo bi da znaš da je sada vreme Božjeg dela na zemlji; glavno delo ovaploćenog Boga na zemlji je osvajanje ove grupe ljudi na zemlji koji Ga slede kroz sud i grdnju.) Da li si sposoban da svedočiš da si osvojen ne zavisi samo od toga da li si sposoban da slediš do samog kraja, već, što je još važnije, od toga da li si, dok doživljavaš svaki korak Božjeg dela, sposoban da istinski razumeš Božju grdnju i sud, i od toga da li zaista opažaš ovo celokupno delo. Nećeš moći da se provučeš tako što ćeš puko slediti do samog kraja. Moraš biti u stanju da se dobrovoljno prepustiš tokom svake pojave grdnje i suda, moraš biti u stanju da istinski razumeš svaki korak dela koji doživljavaš i moraš biti u stanju da postigneš spoznaju i pokornost prema Božjoj naravi. Ovo je krajnje svedočanstvo o tome da si osvojen, koje si dužan da nosiš. Svedočanstvo o tome da si osvojen prvenstveno se odnosi na tvoje znanje o Božjem ovaploćenju. Od presudne je važnosti da je ovaj korak svedočenja usmeren ka Božjem ovaploćenju. Nije važno šta radiš ili govoriš pred ljudima ovoga sveta ili onima koji drže vlast; najvažnije je da li si u stanju da se pokoriš svim rečima iz Božjih usta i svim Njegovim delima. Stoga je ovaj korak svedočenja usmeren ka Sotoni i svim neprijateljima Božjim – demonima i protivnicima koji ne veruju da će se Bog ovaplotiti po drugi put i doći da učini još veće delo, a osim toga, ne veruju u činjenicu Božjeg povratka u telo. Drugim rečima, ona je usmerena na sve antihriste – sve neprijatelje koji ne veruju u ovaploćenje Boga.

Razmišljanje o Bogu i žudnja za Bogom ne dokazuju da te je Bog osvojio; oni zavise od toga da li veruješ da je On ovaploćena Reč, da li veruješ da se Reč ovaplotila i da li veruješ da je Duh postao Reč i da se Reč pojavila u telu. Ovo je ključno svedočanstvo. Nije važno kako slediš, niti kako daješ sebe; presudno je da li si u stanju da iz ove normalne ljudskosti otkriješ da je Reč postala telo i da se Duh istine ostvario u telu – da su sva istina, put i život stigli u telu, da je Božji Duh zaista stigao na zemlju i da je Duh došao u telu. Iako, površno gledajući, ovo izgleda drugačije od začeća Svetog Duha, u ovom delu možeš jasnije da vidiš da je Duh već ostvaren u telu, i, štaviše, da se Reč ovaplotila i da se Reč pojavila u telu. Ti si u stanju da razumeš pravo značenje reči: „U početku beše Reč, i Reč beše uz Boga, i Reč beše Bog.“ Štaviše, moraš da shvatiš da je današnja Reč Bog, i gle, Reč postaje telo. To je najbolje svedočanstvo koje možeš da daš. To dokazuje da poseduješ istinsko znanje o Bogu koji se ovaplotio – ne samo da si u stanju da Ga upoznaš, već si i svestan da je put kojim danas hodaš put života i put istine. Etapa dela koju je Isus izvršio samo je ispunila suštinu izjave „Reč beše uz Boga“: Istina Božja bila je sa Bogom i Duh Božji bio je sa telom i bio je neodvojiv od tog tela. To jest, ovaploćeno telo Božje bilo je sa Duhom Božjim, što je veliki dokaz da je ovaploćeni Isus bio prvo ovaploćenje Božje. Ova etapa dela u poslednjim danima precizno ispunjava unutrašnje značenje izjave „Reč se ovaploćuje“, dajući dublje značenje za „Reč beše uz Boga, a Reč beše Bog“, i omogućava ti da čvrsto veruješ u reči „U početku beše Reč“. To jest, u vreme stvaranja Bog je posedovao reči, Njegove reči bile su s Njim i nerazdvojne od Njega, a u poslednjem dobu On čini još jasnijom silu i autoritet Svojih reči i omogućava čoveku da vidi sve Njegove puteve – da čuje sve Njegove reči. Takvo je delo poslednjeg doba. Moraš da razumeš ove stvari potpuno i temeljno. Ne radi se o poznavanju tela, već o tome kako razumeš telo i Reč. To je svedočanstvo koje moraš da nosiš, ono što svi moraju da znaju. Pošto je ovo delo drugog ovaploćenja – a i poslednji put da se Bog ovaploćuje – ono u potpunosti upotpunjuje značaj ovaploćenja, temeljno sprovodi i ispoljava celokupno Božje delo u telu i privodi kraju eru Božjeg bivstvovanja u telu. Stoga, ti moraš da poznaješ značenje ovaploćenja. Nije važno koliko trčiš unaokolo, ili koliko dobro obavljaš druge svetovne stvari; važno je da li si u stanju da se u potpunosti prepustiš pred Bogom i posvetiš svoje celo biće Bogu i pokažeš pokornost prema svim rečima koje poteknu sa Njegovih usana. To je ono što treba da radiš i čega treba da se pridržavaš.

Poslednji korak svedočenja je svedočanstvo o tome jesi li ili nisi u stanju da budeš usavršen – što znači, pošto si razumeo sve reči koje su potekle od ovaploćenog Boga, ti dolaziš u posed znanja o Bogu i postaješ siguran u Njega, ti proživljavaš sve reči proizašle iz Božjih usta i ispunjavaš uslove koje Bog traži od tebe – na Petrov način i s Jovovom verom – tako da možeš da budeš pokoran do smrti, da Mu se potpuno predaš i na kraju dostigneš lik osobe koja je u skladu sa standardima, što znači lik nekoga ko je osvojen i usavršen nakon što je iskusio Božji sud i grdnju. Ovo je krajnje svedočanstvo – to je svedočanstvo koje treba da nosi onaj koji je konačno usavršen. To su dva koraka svedočenja koja treba da date, a oni su međusobno povezani i svaki je neophodan. Ali postoji jedna stvar koju moraš da znaš: svedočanstvo koje tražim od tebe danas nije usmereno na ljude ovog sveta, niti na bilo kog pojedinca, već na ono što tražim od tebe. Ono se meri po tome da li si u stanju da Mi udovoljiš i da li si u stanju da u potpunosti ispuniš standarde Mojih zahteva od svakog od vas. To je ono što treba da razumete.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Primena (4)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 440

Kada trpite malo ograničenja ili teškoća, to je dobro za vas; ako bi vam se popuštalo bili biste uništeni, a kako biste onda mogli da budete zaštićeni? Danas ste zaštićeni zato što ste grđeni i prokleti i zato što vam se sudi. Zaštićeni ste zato što ste mnogo propatili. Da nije tako, odavno biste zapali u izopačenost. To vam ne otežava stvari namerno – čovekovu prirodu je teško promeniti i tako mora biti da bi se promenila njegova narav. Danas vi čak i ne posedujete savest ili razum koje je Pavle posedovao, niti imate njegovu samosvest. Uvek morate da budete pod pritiskom i uvek mora da vam se sudi i da budete grđeni da biste probudili svoje duhove. Grdnja i sud su nešto najbolje za vaš život. A po potrebi mora postojati i grdnja činjenicama koje dolaze do vas; tek tada ćete se potpuno potčiniti. Vaša priroda je takva da bez grdnje i proklinjanja ne biste bili voljni da pognete glavu, ne biste bili voljni da se pokorite. Bez suočavanja sa činjenicama, ne bi bilo efekta. Suviše ste ubogog i bezvrednog karaktera! Bez grdnje i suda, bilo bi vam teško da budete osvojeni i teško da bi vaša nepravednost i neposlušnost bile prevaziđene. Vaša stara priroda je tako duboko ukorenjena. Da ste postavljeni na presto, ne biste znali svoje mesto u vaseljeni, a još manje biste znali kuda ste se uputili. Vi čak i ne znate odakle ste došli, pa kako biste onda mogli da spoznate Gospoda stvaranja? Da nema današnje blagovremene grdnje i kletvi, vaš poslednji dan bi odavno već stigao. A o vašoj sudbini i da se ne govori – zar ona nije u još neposrednijoj opasnosti? Bez ove blagovremene grdnje i suda, ko zna koliko biste postali nadmeni, ili koliko biste postali izopačeni. Ova kazna i sud doveli su vas do današnjice i sačuvali vaše postojanje. Da ste još i „obrazovani“ istim metodama kao i vaš „otac“, ko zna u koje carstvo biste ušli! Vi nemate apsolutno nikakvu sposobnost da kontrolišete sebe, niti da razmišljate o sebi. Za ljude poput vas, ako samo sledite i pokoravate se bez izazivanja bilo kakvih prekida ili ometanja, Moji ciljevi će biti postignuti. Zar vam ne bi bilo bolje da prihvatite današnje grdnje i sud? Šta vam drugo preostaje?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Primena (6)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 441

Kada se opremaš za život, moraš da se usredsrediš na jedenje i pijenje Božjih reči, moraš da budeš u stanju da govoriš o poznavanju Boga, o svojim pogledima na ljudski život, a posebno o svom poznavanju dela koje je Bog obavio tokom poslednjih dana. Pošto tragaš za životom, moraš se opremiti ovim stvarima. Kada jedeš i piješ reči Božje, moraš stvarnost svog stanja da porediš sa njima. To jest, kada otkriješ svoje nedostatke u toku svog stvarnog iskustva, moraš da budeš sposoban da pronađeš put do primene, da ustaneš protiv svojih pogrešnih motivacija i predstava. Ako uvek težiš tim stvarima i svim srcem želiš da ih postigneš, onda ćeš imati put koji ćeš da slediš, nećeš se osećati isprazno, i tako ćeš moći da održiš normalno stanje. Tek tada ćeš biti neko ko nosi breme sopstvenog života, neko ko ima veru. Zašto neki ljudi, nakon što pročitaju Božje reči, nisu u stanju da ih primene? Zar to nije zato što ne mogu da dokuče najvažnije stvari? Zar to nije zato što ne shvataju život ozbiljno? Razlog što ne mogu da shvate ključne stvari i nemaju put do primene jeste taj što kada čitaju Božje reči nisu u stanju da povežu svoja stanja sa njima, niti mogu da ovladaju svojim stanjima. Neki ljudi kažu: „Čitam Božje reči i povezujem svoje stanje sa njima, i znam da sam iskvaren i lošeg kova, ali nisam u stanju da zadovoljim Božje namere.“ Video si samo površinu; ima mnogo istinitih stvari koje ne znaš: kako da ostaviš po strani telesna uživanja, kako da ostaviš po strani samopravednost, kako da promeniš sebe, kako da uđeš u te stvari, kako da poboljšaš svoj kov i od kojeg aspekta da počneš. Dokučio si samo nekoliko stvari na površini, a sve što znaš jeste da si zaista veoma iskvaren. Kada se sretneš sa svojom braćom i sestrama, govoriš o tome kako si iskvaren i čini se da poznaješ sebe i nosiš veliko breme svog života. Zapravo, tvoja iskvarena narav se nije promenila, što dokazuje da nisi pronašao put do primene. Ako vodiš crkvu, moraš biti u stanju da dokučiš stanja braće i sestara i ukažeš na njih. Da li će biti dovoljno reći samo: „Vi ljudi ste buntovni i nazadni!“? Ne, ti moraš posebno da govoriš o tome kako se ispoljava njihovo buntovništvo i nazadnost. Moraš da govoriš o njihovim buntovnim stanjima, njihovom buntovnom ponašanju i njihovim sotonskim naravima, i o svemu moraš da govoriš na takav način da budu potpuno uvereni u istinitost tvojih reči. Koristi činjenice i primere da potvrdiš svoje reči i tačno im reci kako mogu da se otrgnu od buntovničkog ponašanja, i ukaži im na put do primene – to je način da se ljudi ubede. Samo oni koji tako čine sposobni su da vode druge; samo oni poseduju istina-stvarnost.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Primena (7)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 442

Svedočenje o Bogu je pre svega stvar izlaganja tvog znanja o Božjem delu, o tome kako Bog osvaja ljude, o tome kako On spasava ljude, o tome kako On menja ljude; stvar je govora o tome kako On vodi ljude da uđu u istina-stvarnost i tako im omogućava da ih On osvoji, usavrši i spase. Svedočiti znači govoriti o Njegovom delu i svemu što si doživeo. Samo Njegovo delo može da Ga predstavlja i samo Njegovo delo može da Ga javno otkrije u celosti; Njegovo delo svedoči o Njemu. Njegovo delo i izjave direktno predstavljaju Duha; delo koje On obavlja vrši Duh, a reči koje On govori izgovara Duh. Ove stvari su samo izražene kroz ovaploćeno telo Božje, ali, u stvarnosti, one su izrazi Duha. Sve što On radi i sve reči koje izgovara predstavljaju Njegovu suštinu. Ako, nakon što se obukao u telo i došao među ljude, Bog ne bi govorio ili delao, a onda tražio od vas da upoznate Njegovu praktičnost, Njegovu normalnost i Njegovu svemoć, da li bi ti to mogao? Da li bi mogao da znaš šta je suština Duha? Da li bi mogao da znaš koje su osobine Njegovog tela? On od vas traži da svedočite o Njemu samo zato što ste iskusili svaki korak Njegovog dela. Da nemate takvo iskustvo, onda On ne bi insistirao da svedočite. Dakle, kada svedočiš o Bogu, ne samo da svedočiš o Njegovoj spoljašnjosti normalne ljudskosti, već i o delu koje On obavlja i putu kojim On vodi; treba da svedočiš o tome kako te je On osvojio i u kojim aspektima si usavršen. To je vrsta svedočanstva koje treba da nosiš. Ako, gde god da odeš, uzvikneš: „Naš Bog je došao da dela i Njegovo delo je zaista praktično! On nas je zadobio bez natprirodnih radnji, bez ikakvih čuda i čudesnih dela!“ Drugi će pitati: „Na šta misliš kada kažeš da On ne čini čuda i čudesna dela? Kako je mogao da te osvoji a da ne čini čuda i čudesna dela?“ A ti kažeš: „On govori i, ne prikazujući nikakva čuda ili čudesna dela, On nas je osvojio. Njegovo delo nas je osvojilo.“ Na kraju, ako nisi u stanju da kažeš bilo šta od suštinskog značaja, ako ne možeš da govoriš o pojedinostima, da li je ovo istinito svedočanstvo? Kada ovaploćeni Bog osvaja ljude, to čine Njegove božanske reči. Ljudskost to ne može da postigne; to nije nešto što bilo koji smrtnik može da postigne, pa čak ni oni najboljeg kova među normalnim ljudima nisu sposobni za to, jer je Njegovo božanstvo više od bilo kog stvorenog bića. To je ljudima neobično; Stvoritelj je, na kraju krajeva, viši od bilo kog stvorenog bića. Stvorena bića ne mogu biti viša od Stvoritelja; da si ti viši od Njega, On ne bi mogao da te osvoji i On može da te osvoji samo zato što je viši od tebe. Onaj koji može da osvoji ceo ljudski rod je Stvoritelj i niko osim Njega ne može da obavi to delo. Ove reči su „svedočanstvo“ – vrsta svedočanstva koje treba da nosiš. Korak po korak, iskusio si grdnju, sud, oplemenjivanje, kušnje, smetnje i muke, i osvojen si; ostavio si po strani izglede tela, svoje lične motivacije i intimne interese tela. Drugim rečima, Božje reči su potpuno osvojile tvoje srce. Iako nisi porastao u svom životu onoliko koliko On zahteva, ti znaš sve ove stvari i potpuno si uveren u ono što On čini. Dakle, ovo se može nazvati svedočenjem, svedočenjem koje je stvarno i istinito. Delo koje je Bog došao da obavi, delo suda i grdnje, ima za cilj da osvoji čoveka, ali On takođe privodi kraju Svoje delo, privodeći doba kraju i obavljajući zaključno delo. On završava čitavo doba, spasavajući celokupni ljudski rod, izbavljajući ljudski rod od greha jednom za svagda; On u potpunosti zadobija ljudski rod, koji je On stvorio. Ti treba da svedočiš o svemu ovome. Iskusio si toliko Božjeg dela, video si ga sopstvenim očima i lično ga doživeo; kada dođeš do samog kraja, ne smeš da budeš u nemogućnosti da izvršiš zadatak koji ti je poveren. Kakva bi to šteta bila! U budućnosti, kada se jevanđelje proširi, trebalo bi da budeš u stanju da govoriš o sopstvenom znanju, da svedočiš o svemu što si zadobio u svom srcu i da ne štediš trud. To je ono što stvoreno biće treba da postigne. Koji je stvarni značaj ove etape Božjeg dela? Kakvo je njeno dejstvo? A koliko se toga sprovodi u čoveku? Šta bi ljudi trebalo da urade? Kada budete mogli jasno da govorite o svim delima koje je ovaploćeni Bog obavio od dolaska na zemlju, onda će tvoje svedočanstvo biti potpuno. Kada budeš mogao jasno da govoriš o ovih pet stvari: o značaju Njegovog dela; o njegovom sadržaju; o njegovoj suštini; o naravi koju predstavlja; i o njegovim načelima, to će dokazati da si sposoban da svedočiš o Bogu, da zaista poseduješ znanje. Moji zahtevi prema vama nisu mnogo visoki i dostižni su za sve one koji su u pravoj potrazi. Ako si rešen da budeš jedan od Božjih svedoka, moraš da razumeš šta Bog prezire i šta Bog voli. Ti si iskusio mnogo Njegovog dela; kroz ovo delo, moraš da upoznaš Njegovu narav, da razumeš Njegove namere i Njegove zahteve prema čovečanstvu i da koristiš to znanje da svedočiš o Njemu i ispunjavaš svoju dužnost. Možeš samo da kažeš: „Mi poznajemo Boga. Njegov sud i grdnja veoma su strogi. Njegove reči su veoma oštre; pravedne su i veličanstvene i niko ih ne može osporiti“, ali da li ove reči na kraju opskrbljuju čoveka? Kakav je njihov uticaj na ljude? Da li zaista znaš da ti je ovo delo suda i grdnje od najveće koristi? Božji sud i grdnja razotkrivaju tvoje buntovništvo i iskvarenost, zar ne? Oni mogu da očiste i izbace one prljave i iskvarene stvari iz tebe, zar ne? Da nije bilo suda i grdnje, šta bi bilo od tebe? Da li zaista prepoznaješ činjenicu da te je Sotona iskvario do najveće mere? Danas treba da se opremite ovim stvarima i da ih dobro upoznate.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Primena (7)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 443

Da li znate čime trenutno treba da budete opremljeni? Jedan aspekt uključuje vizije o delu, a drugi aspekt je tvoja primena. Moraš da dokučiš oba ova aspekta. Ako nemaš vizije u svojoj potrazi za napretkom u životu, onda nećeš imati osnovu. Ako imaš samo puteve primene, bez ikakve vizije, i ne razumeš ništa o tome kako funkcioniše celokupni plan upravljanja, onda od tebe nema nikakve koristi. Moraš da razumeš istine koje uključuju vizije, a što se tiče istina koje se odnose na primenu, moraš da pronađeš odgovarajuće puteve primene nakon što ih shvatiš; moraš da primenjuješ shodno rečima i da uđeš shodno sopstvenim uslovima. Vizije su osnova, i ako ne obraćaš pažnju na tu činjenicu, nećeš moći da ih pratiš do samog kraja; doživljavanje iskustava na takav način će te ili odvesti na krivi put ili prouzrokovati pad i neuspeh. Neće biti načina da uspeš! Ljudi koji nemaju velike vizije kao svoje temelje mogu samo da propadnu; ne mogu da uspeju. Ne možeš da budeš postojan! Da li znaš šta podrazumeva verovanje u Boga? Da li znaš šta znači slediti Boga? Da nema vizija, kojim putem bi išao? U današnjem delu, ako nemaš vizije, nećeš uopšte moći da budeš upotpunjen. U koga veruješ? Zašto veruješ u Njega? Zašto Ga slediš? Da li svoju veru vidiš kao neku vrstu igre? Da li svoj život posmatraš kao neku vrstu igračke? Bog današnjice je najveća vizija. Koliko znaš o Njemu? Koliki Njegov deo si video? Videvši Boga današnjice, da li je temelj tvoje vere u Boga čvrst? Da li misliš da ćeš dostići spasenje dokle god Ga slediš na tako haotičan način? Da li misliš da možeš da uhvatiš ribu u mutnoj vodi? Zar je toliko jednostavno? Koliko si predstava vezanih za reči koje Bog izgovara danas ostavio po strani? Da li imaš viziju današnjeg Boga? U čemu leži tvoje razumevanje Boga današnjice? Ti uvek veruješ da možeš da Ga^[a] stekneš samo ako Ga slediš, ili samo ako Ga vidiš i da niko neće moći da te se otarasi. Nemoj da misliš da je slediti Boga lagan posao. Ključ je u tome da moraš da Ga poznaješ, moraš da poznaješ Njegovo delo i moraš imati volju da radi Njega izdržiš teškoće, da žrtvuješ svoj život za Njega i da te On usavrši. To je vizija koju treba da imaš. Neće valjati ako su tvoje misli uvek usmerene ka uživanju u blagodati. Nemoj pretpostavljati da je Bog ovde samo zarad uživanja ljudi ili samo da bi im podario blagodat. Ne bi bio u pravu! Ako neko ne može da rizikuje svoj život da bi Ga sledio i ako neko ne može da napusti sve što na zemlji poseduje da bi Ga sledio, onda sigurno neće moći da nastavi da Ga sledi do kraja! Vizije moraju biti tvoj temelj. Ako te jednog dana zadesi nesreća, šta bi trebalo da uradiš? Da li bi i dalje mogao da Ga slediš? Nemoj olako reći da li bi mogao da slediš do kraja. Bolje ti je da prvo širom otvoriš oči da vidiš koje je doba. Iako ste trenutno možda kao stubovi hrama, doći će vreme kada će sve takve stubove glodati crvi, što će urušiti hram, jer trenutno ima mnogo vizija koje vam nedostaju. Obraćate pažnju samo na svoje male svetove i ne znate koji je najpouzdaniji i najprikladniji način traženja. Vi ne obraćate pažnju na viziju dela današnjice, niti su vam te stvari u srcu. Da li ste nekada pomislili da će vas jednog dana vaš Bog smestiti na mesto koje vam je potpuno nepoznato? Možete li da zamislite šta bi bilo s vama kada bih vam jednog dana sve oteo? Da li bi vaša energija tog dana bila ista kakva je danas? Da li bi se vaša vera ponovo javila? Kada sledite Boga, morate poznavati ovu najveću viziju zvanu „Bog“: to je najbitnije. Takođe, nemojte pretpostavljati da ćete, ako se rastanete od svetovnih ljudi zarad duhovnog života, nužno biti u Božjoj porodici. Ovih dana, Sȃm Bog je na delu među stvorenim bićima; On je taj koji je došao među ljude da obavlja svoje delo – a ne da organizuje kampanje. Čak ni šačica vas nije u stanju da zna da je današnje delo delo Boga nebeskog koji se ovaplotio. Ne radi se o tome da vi budete pretvoreni u izvanredne talentovane osobe; radi se o tome da vam se pomogne da spoznate značaj ljudskog života, da saznate odredište ljudskih bića i upoznate Boga i Njegovu celost. Trebalo bi da znaš da si stvoreno biće u rukama Stvoritelja. Šta treba da razumeš, šta treba da radiš i kako treba da slediš Boga – zar to nisu istine koje moraš da razumeš? Zar to nisu vizije koje treba da vidiš?

Kada ljudi imaju vizije, oni poseduju osnovu. Kada primenjuješ na toj osnovi, biće ti mnogo lakše da uđeš. Na taj način, kada budeš imao osnovu za ulazak, nećeš imati nikakvih sumnji i biće ti veoma lako da uđeš. Ovaj aspekt razumevanja vizija i poznavanja Božjeg dela je od presudnog značaja; morate ga imati kod sebe. Ako nisi opremljen ovim aspektom istine i znaš samo da govoriš o putevima primene, onda ćeš biti veoma manjkav. Otkrio sam da mnogi od vas ne naglašavaju ovaj aspekt istine, a kada ga slušate, izgleda da samo čujete reči i doktrine. Jednog dana ćeš biti na gubitku. Ovih dana postoje neke izjave koje ne razumeš i ne prihvataš do kraja; u takvim slučajevima treba strpljivo da tražiš i doći će dan kada ćeš shvatiti. Postepeno se opremi sa sve više vizija. Čak i ako razumeš samo nekoliko duhovnih doktrina, to je i dalje bolje nego da ne haješ za vizije, i još uvek je bolje nego da uopšte ne razumeš nijednu. To je sve korisno za tvoj ulazak i otkloniće ti sumnje. Bolje to, nego da budeš ispunjen predstavama. Biće ti mnogo bolje ako imaš ove vizije kao osnovu. Nećeš imati nikakvih sumnji, i moći ćeš da uđeš smelo i samouvereno. Zašto bi uopšte sledio Boga na tako zbunjen, sumnjičav način? Zar to nije isto kao da zabijaš glavu u pesak? Kako bi bilo lepo zakoračiti u carstvo šepureći se, pun sebe! Čemu tolike sumnje? Zar ti upravo ne provlačiš sebe kroz pravi pakao? Jednom kada zadobiješ razumevanje o Jahveovom delu, o Isusovom delu i o ovoj etapi dela, imaćeš osnovu. U ovom trenutku možda misliš da je to prilično jednostavno. Neki ljudi kažu: „Kada dođe vreme i Sveti Duh započne veliko delo, moći ću da govorim o svim ovim stvarima. Razlog tome što trenutno ne razumem je što me Sveti Duh nije toliko prosvetio.“ Nije baš tako jednostavno. Nije kao da ako si spreman da prihvatiš istinu^[b] sada, onda ćeš je umešno koristiti kada za to dođe vreme. Ne mora da bude tako! Veruješ da si trenutno veoma dobro opremljen i da ti ne bi bio problem da odgovoriš religioznim ljudima i najvećim teoretičarima, pa čak i da ih opovrgneš. Da li bi zaista mogao to da uradiš? O kakvom razumevanju možeš da govoriš, samo sa tim tvojim površnim iskustvom? Biti opremljen istinom, boriti se za istinu i svedočiti o Božjem imenu nije ono što misliš – da dokle god je Bog na delu, sve će biti postignuto. Do tada ćeš možda biti zbunjen nekim pitanjem, a onda ćeš biti zapanjen. Ključno je da li jasno razumeš ovu etapu dela i koliko o njoj zapravo znaš. Ako ne možeš da savladaš neprijateljske snage ili poraziš verske snage, zar onda nećeš biti bezvredan? Ti si iskusio današnje delo, video ga svojim očima i čuo ga svojim ušima, ali, ako na kraju ne budeš u stanju da svedočiš, da li ćeš i dalje imati drskosti da nastaviš da živiš? S kim bi mogao da se suočiš? Nemoj sada da umišljaš da će biti vrlo jednostavno. Delo budućnosti neće biti baš jednostavno kao što zamišljaš; voditi rat za istinu nije tako lako, niti tako jednostavno. Upravo sada treba da se opremaš; ako se sada ne opremiš istinom, kada dođe vreme da Sveti Duh prestane da deluje na natprirodan način, bićeš na gubitku.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Morate da razumete delo – ne sledite nasumično!“

a. Izvorni tekst ne sadrži reč „Ga“.

b. Izvorni tekst ne sadrži reč „istinu“.