Svakodnevne reči Božje  Odlomak 444

Kako neko počne da shvata pojedinosti duha? Kako Sveti Duh deluje u čoveku? Kako Sotona deluje u čoveku? Kako zli duhovi deluju u čoveku? Kako se to ispoljava? Kada ti se nešto dogodi, da li to dolazi od Svetog Duha i da li treba tome da se pokoriš ili da ga odbaciš? U stvarnoj ljudskoj primeni, mnogo toga proizlazi iz ljudske volje, za koju ljudi bez izuzetka veruju da potiče od Svetog Duha. Neke stvari potiču od zlih duhova, ali ljudi ipak veruju da su došle od Svetog Duha, a ponekad Sveti Duh iznutra usmerava ljude, a oni se i pored toga plaše da to usmeravanje dolazi od Sotone, pa se ne usuđuju da se pokore, a zapravo je prosvećenje Svetog Duha to koje ih usmerava. Prema tome, ako se čovek ne vežba u razlučivanju, on nema načina da to praktično doživi; ako nema razlučivanja, nema ni načina da se stekne život. Kako Sveti Duh deluje? Kako zli duhovi deluju? Šta proizlazi iz čovekove volje? A šta se rađa iz usmeravanja i prosvećenja Svetog Duha? Ako dokučiš obrasce po kojima Sveti Duh deluje u čoveku, onda ćeš u svojoj svakodnevici i tokom svojih praktičnih iskustava biti u stanju da uvećavaš svoje znanje i da uviđaš razlike; počećeš da spoznaješ Boga, bićeš u stanju da razumeš i razaznaš Sotonu; nećeš biti zbunjen ni u pokornosti ni u svom traganju, i bićeš neko čije su misli čiste, neko ko se pokorava delu Svetog Duha.

Delo Svetog Duha predstavlja vid proaktivnog usmeravanja i pozitivnog prosvećenja. Ono ljudima ne dozvoljava da budu negativni. Donosi im utehu, daje im veru i rešenost, i omogućava im da tragaju za Božjim usavršavanjem. Kada Sveti Duh deluje, ljudi su u stanju da u to aktivno zakorače; nisu pasivni, niti na to primorani, već deluju pokrenuti vlastitom inicijativom. Kada Sveti Duh deluje, ljudi su radosni i imaju volje, voljni su da se pokore i rado postanu ponizni. Iako su bolni i krhki iznutra, rešeni su da sarađuju; rado trpe, u stanju su da se pokore, neukaljani ljudskom voljom, čovekovim načinom razmišljanja i zasigurno neukaljani ljudskim željama i pobudama. Kada ljudi iskuse delo Svetog Duha, posebno su sveti iznutra. Oni u kojima Sveti Duh deluje, žive ljubav prema Bogu i ljubav prema svojoj braći i sestrama; oni nalaze užitak u stvarima u kojima ga Bog nalazi i gnušaju se stvari kojih se Bog gnuša. Ljudi koje je dotaklo delo Svetog Duha jesu oni koji imaju normalnu ljudskost, neprestano tragaju za istinom, i odlikuju se ljudskošću. Kada Sveti Duh deluje u ljudima, njihovo stanje postaje sve bolje, a njihova ljudskost postaje sve normalnija, i mada neki njihovi zajednički postupci mogu biti nepromišljeni, njihova motivacija je ispravna, njihov ulazak je pozitivan; oni ne pokušavaju da izazovu nered i u njima nema pakosti. Delovanje Svetog Duha je normalno i praktično; Sveti Duh deluje u čoveku vodeći se životnim pravilima normalnog čoveka, te čoveka prosvećuje i usmerava u skladu sa onim za čim normalni ljudi tragaju. Kada Sveti Duh deluje u ljudima, On ih usmerava i prosvećuje u skladu sa potrebama koje normalni ljudi imaju. On ih opskrbljuje prema njihovim potrebama, usmerava ih i prosvećuje na pozitivan način, vodeći se onim što im nedostaje i njihovim manjkavostima. Delo Svetog Duha je tu da ljude u stvarnom životu prosvećuje i vodi; samo ako dožive Božje reči u svakodnevnom životu, u stanju su da vide delo Svetog Duha. Ako su ljudi u svom svakodnevnom životu pozitivni i imaju normalan duhovni život, onda je delo Svetog Duha u njima. U takvom stanju, kada jedu i piju reči Božje, oni imaju vere; kada se mole, nadahnuti su; kada se s nečim suoče, nisu negativni; i kako se stvari odvijaju, u stanju su da u njima prepoznaju lekcije koje Bog od njih zahteva da nauče. Nisu negativni niti slabi, i iako imaju stvarnih poteškoća, voljni su da se pokore svemu onom što je Bog uredio.

Šta se postiže delovanjem Svetog Duha? Možda si nepromišljen i lišen moći rasuđivanja, ali dovoljno je samo da Sveti Duh deluje i u tebi će postojati vera, i uvek ćeš osećati da, koliko god da voliš Boga, to nije dovoljno. Bićeš voljan da sarađuješ, bez obzira na to kolike poteškoće se nalaze pred tobom. Dešavaće ti se stvari za koje ti nećeš biti siguran da li dolaze od Boga ili od Sotone, ali bićeš u stanju da čekaš i nećeš biti ni negativan ni nemaran. Sveti Duh tako normalno deluje. Kada Sveti Duh deluje u tebi, i dalje se susrećeš sa stvarnim poteškoćama: ponekad ćeš biti doveden do suza, a ponekad će biti stvari koje nećeš biti u stanju da prevaziđeš, ali sve je ovo samo faza u uobičajenom delovanju Svetog Duha. Iako nisi prevazišao te poteškoće, i mada si tada bio slab i pun pritužbi, nakon toga si i dalje bio u stanju da voliš Boga sa apsolutnom verom u Njega. Tvoja negativnost te ne može sprečiti u tome da imaš normalna iskustva i, ma šta drugi ljudi govorili i ma kako te napadali, ti si i dalje u stanju da voliš Boga. Tokom molitve, stalno imaš osećaj da si u prošlosti ostao dužan Bogu i rešen si da Mu udovoljiš i pobuniš se protiv svoje telesnosti kad god se ponovo sretneš sa tim poteškoćama. Ovakva snaga ukazuje na to da se delo Svetog Duha nalazi u tebi. Ovako Sveti Duh obično deluje.

Šta je delo koje dolazi od Sotone? U delu koje dolazi od Sotone, vizije u ljudima su nejasne; ljudi su lišeni normalne ljudskosti, iza njihovih postupaka stoje pogrešni motivi i, premda žele da vole Boga, u sebi stalno nose optužbe, a te optužbe i misli dovode do stalnog ometanja unutar njih, ograničavajući ih da rastu u svojim životima i sprečavajući ih da dođu pred Boga u svom normalnom stanju. Tačnije, čim Sotona započne da deluje u ljudima, njihovo srce ne može biti u miru pred Bogom. Takvi ljudi ne znaju šta će sa sobom – kada vide ljude kako se okupljaju, žele da pobegnu, i nisu u stanju da zatvore oči kada se drugi mole. Delovanje zlih duhova uništava normalan odnos između čoveka i Boga i remeti vizije koje su ljudi prethodno imali ili put kojim su ranije ulazili u život; u svom srcu, oni se nikada ne mogu približiti Bogu, i uvek se događaju stvari koje ih ometaju i ograničavaju. Njihova srca ne mogu da pronađu mir, ostaju bez snage da vole Boga, a duh im potone. Tako se ispoljava Sotonino delo. Sotonino delovanje se ispoljava kao: nesposobnost da se brani sopstveni stav i da se svedoči, i kao navođenje da postaneš neko ko je kriv pred Bogom i ko Mu nije veran. Dok Sotona ometa, gubiš ljubav i odanost prema Bogu, koje nosiš u sebi, lišen si normalnog odnosa sa Bogom, ne tragaš za istinom, niti za sopstvenim napredovanjem; nazaduješ i postaješ negativan, ugađaš sebi, ne zauzdavaš širenje greha i ne mrziš ga; štaviše, Sotonina umešanost te čini raskalašnim; ona dovodi do toga da Božji dodir iz tebe iščezne i da se na Boga žališ i da Mu se suprotstavljaš, što te navodi da dovedeš Boga u pitanje; čak postoji opasnost da napustiš Boga. Sve to dolazi od Sotone.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo Svetog Duha i delo Sotone“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 445

Kada ti se nešto dogodi u svakodnevnom životu, kako bi trebalo da razlikuješ da li je do tako nečega došlo delovanjem Svetog Duha ili pak delovanjem Sotone? Kada su ljudi u normalnom stanju, njihov duhovni i telesni život su normalni i njihovo rezonovanje je normalno i sređeno. Kada su u ovakvom stanju, obično se može reći da to što oni doživljavaju i počinju da spoznaju u sebi potiče od toga što ih je dotakao Sveti Duh (sticanje uvida ili jednostavnog znanja dok jedu i piju reči Božje, ili vernost u nekim stvarima, ili posedovanje snage da se voli Bog u nekim stvarima – sve to dolazi od Svetog Duha). Delovanje Svetog Duha u čoveku je naročito normalno; čovek nije sposoban to da oseti i čini mu se da ono dolazi od samog čoveka, iako je zapravo delo Svetog Duha u pitanju. U svakodnevnom životu, Sveti Duh u svakome čini i velika i mala dela, a razlika je samo u meri u kojoj to čini. Neki ljudi su dobrog kova i brzo shvataju stvari, te je prosvećenje do kojeg u njima dolazi od Svetog Duha naročito snažno. Međutim, neki ljudi su lošeg kova i potrebno im je više vremena da razumeju stvari, ali ih Sveti Duh dotiče iznutra, pa su i oni u stanju da dostignu vernost Bogu – Sveti Duh deluje u svima onima koji tragaju za Bogom. Kada se u svakodnevnom životu ljudi ne suprotstavljaju Bogu, niti se bune protiv Njega, ne čine stvari koje prekidaju Božje upravljanje i ne ometaju Božje delovanje, tada Duh Božji deluje u svakom od njih u manjoj ili većoj meri; On ih dotiče, prosvećuje, daje im veru, daje im snagu i podstiče ih da preuzmu inicijativu, a ne da lenstvuju ili da žude za telesnim užicima, te da budu voljni da sprovode u delo istinu i da čeznu za Božjim rečima. Sve je ovo delo koje dolazi od Svetog Duha.

Kada ljudi nisu u normalnom stanju, Sveti Duh ih napušta; u svom umu, oni su skloni žalbama, motivacija im je pogrešna, lenji su, prepuštaju se telesnosti i srca im izdaju istinu. Sve ovo dolazi od Sotone. Kada ljudi nisu u normalnom stanju, kada su mračni iznutra i kada ne rasuđuju normalno, kada ih je napustio Sveti Duh i ne mogu da u sebi osete Boga, tada Sotona deluje u njima. Ako ljudi uvek imaju snage u sebi i uvek vole Boga, onda uglavnom, kada im se nešto dogodi, to dolazi od Svetog Duha, i koga god da sretnu, taj susret je rezultat Božjeg uređenja. Ovo znači da, kada si u normalnom stanju, kada se nađeš unutar velikog dela Svetog Duha, Sotoni je nemoguće da te pokoleba. Na osnovu ovoga, može se reći da sve dolazi od Svetog Duha i, premda imaš pogrešne misli, u stanju si da se pobuniš protiv njih i da ih ne slediš. Sve ovo potiče iz dela Svetog Duha. U kojim situacijama se Sotona upliće? Sotoni je lako da deluje u tebi kada nisi u normalnom stanju, kada te Bog nije dotakao i kada u tebi ne deluje, kada si iznutra suv i jalov, kada se moliš Bogu ali ništa ne razumeš, i kada jedeš i piješ reči Božje ali nisi prosvećen niti prosvetljen. Drugim rečima, kada te je Sveti Duh napustio i ne možeš da osetiš Boga, dešavaju ti se mnoge stvari koje dolaze kao iskušenje od Sotone. Baš kao što Sveti Duh deluje, sve vreme deluje i Sotona. Sveti Duh dotiče čovekovu nutrinu, dok Sotona istovremeno ometa čoveka. Ipak, delo Svetog Duha preovlađuje, te ljudi koji su u normalnom stanju slave pobedu; to je pobeda dela Svetog Duha nad delom Sotone. Dok Sveti Duh deluje, u ljudima i dalje postoji iskvarena narav; ipak, tokom delovanja Svetog Duha, ljudima je lako da otkriju i prepoznaju svoje buntovništvo, motive i izveštačenosti. Samo tada ljudi osete grižu savesti i postanu voljni da se pokaju. Kao takve, njihove buntovne i iskvarene naravi postepeno bivaju odbačene unutar Božjeg dela. Delo Svetog Duha je izuzetno normalno; dok On deluje u ljudima, oni i dalje imaju nevolje, i dalje plaču, i dalje pate, i dalje su slabi i još uvek ima mnogo toga što im nije jasno, ali ipak u ovakvom stanju mogu da zaustave svoje nazadovanje i mogu da vole Boga, i pored toga što plaču i uznemireni su, i dalje su u stanju da slave Boga; delo Svetog Duha je posebno normalno, ni delićem natprirodno. Većina ljudi veruje da se, čim Sveti Duh počne da deluje, dešavaju promene u stanju ljudi, a da se stvari koje su za njih suštinske uklanjaju. Takva uverenja su izobličena. Kada Sveti Duh deluje u čoveku, ono negativno u njemu je i dalje tu i njegov rast ostaje nepromenjen, ali on zadobija prosvetljenje i prosvećenje Svetog Duha i tako njegovo stanje postaje pozitivnije, uslovi u njemu postaju normalni i on se ubrzano menja. Ljudi kroz svoja stvarna iskustva prvenstveno doživljavaju delovanje ili Svetog Duha ili Sotone, a ako ne mogu da dokuče ova stanja i ne razlikuju ih, nije moguće da nešto istinski iskuse, o promeni naravi i da ne govorimo. Stoga, da bi se Božje delovanje moglo doživeti, ključna je sposobnost da se prozre kroz takve stvari; tako će ljudima biti lakše da ga dožive.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo Svetog Duha i delo Sotone“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 446

Delo Svetog Duha omogućava ljudima da napreduju, dok delo Sotone čini da postanu negativni i da nazaduju, da se bune protiv Boga i da Mu se opiru, gube veru u Njega i postanu slabi u vršenju svoje dužnosti. Sve što proističe iz prosvećenja Svetog Duha sasvim je prirodno; nije ti nametnuto. Ako se tome predaš, imaćeš mir; ako pak ne, kasnije ćeš biti ukoren. Kada si prosvećen od strane Svetog Duha, ni u čemu što činiš nećeš biti ni ometan ni sputavan; bićeš oslobođen, primenjivaćeš određeni pravac u onome što činiš, i nećeš biti ograničen bilo čime, već ćeš moći da postupaš prema Božjim namerama. Sotona te kroz svoje delovanje ometa u mnogim stvarima; čini te bezvoljnim za molitvu, isuviše lenjim da jedeš i piješ reči Božje i neraspoloženim prema crkvenom životu, pa te udaljava od duhovnog života. Delo Svetog Duha ne ometa tvoj svakodnevni život i ne ometa tvoj normalni duhovni život. Nisi u stanju da razaznaš mnoge stvari u onom trenutku kada se dogode, ali, nakon nekoliko dana, tvoje srce postaje vedrije, a tvoj um bistriji. Počinješ da poimaš duhovne stvari i da polako razaznaješ da li je misao došla od Boga ili od Sotone. Neke stvari te očito teraju da se protiviš Bogu i da se buniš protiv Njega, ili te sprečavaju da Božje reči sprovedeš u delo; sve ovo dolazi od Sotone. Neke stvari nisu očigledne i ne možeš u datom trenutku da odrediš šta su; kasnije možeš da uvidiš način na koji se ispoljavaju i da ih tada razaznaš. Ako umeš jasno da razaznaš koje stvari dolaze od Sotone, a kojima rukovodi Sveti Duh, onda nećeš olako zastraniti u onome što proživljavaš. Ponekad, kada nisi u dobrom stanju, naiđu ti izvesne misli koje te izvuku iz negativnosti. Ovo pokazuje da čak i kada je tvoje stanje nepovoljno, neke od tvojih misli i dalje mogu dolaziti od Svetog Duha. Nije reč o tome da, kada si negativan, sve misli koje imaš šalje Sotona; ako bi to bilo tako, kada bi mogao da pređeš u pozitivno stanje? Kada si negativan neko vreme, Sveti Duh ti daje priliku da budeš usavršen; On te dotiče, izvlači te iz tvoje negativnosti i tvoje stanje prelazi u ono normalno.

Poznajući šta je delo Svetog Duha, a šta delo Sotone, možeš da ih porediš sa sopstvenim stanjem tokom sticanja iskustva, kao i sa samim tim iskustvima, i tako će se pokazati mnogobrojne istine koje se odnose na načelo tih iskustava. Pošto si razumeo ove istine o načelu, bićeš u stanju da vladaš svojim trenutnim stanjem, moći ćeš da razlikuješ ljude i događaje, i nećeš morati da uložiš toliko truda kako bi zadobio delovanje Svetog Duha. Naravno, ovo zavisi od toga da li je tvoja motivacija ispravna, kao i od tvoje spremnosti da tražiš i da sve primenjuješ u praksi. Jezik kao što je ovaj – jezik koji se odnosi na načela – trebalo bi da odlikuje tvoja iskustva. Bez njega, tvoja iskustva će biti puna ometanja od strane Sotone i ispraznog saznanja. Ako ne razumeš kako Sveti Duh deluje, onda ne razumeš kako da se moliš Bogu niti kako treba da zakoračiš, a ako ne razumeš kako Sotona deluje da bi obmanjivao i ometao ljude, onda ne znaš kako da odbaciš Sotonu i da ostaneš postojan u svom svedočenju. Kako deluje Sveti Duh i kako postupa Sotona jeste ono što ljudi treba da razumeju i to je ono što moraju doživeti kroz ljudsko verovanje u Boga.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo Svetog Duha i delo Sotone“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 447

Koje aspekte uključuje normalna ljudskost? Uvid, razum, savest i karakter. Ako možeš da postigneš normalnost u svakom od ovih aspekata, tvoja ljudskost će biti na zadovoljavajućem nivou. Trebalo bi da ličiš na normalno ljudsko biće, trebalo bi da ličiš na vernika u Boga. Ne moraš da postigneš previše niti da se baviš diplomatijom; samo moraš da budeš normalno ljudsko biće, sa razumom normalne osobe, da bi mogao da prozreš stvari i barem da izgledaš kao normalno ljudsko biće. To će biti dovoljno. Sve što se danas traži od tebe jeste u okviru tvojih mogućnosti; niko ne pokušava da te natera da radiš nešto za šta nisi sposoban. Tokom rada na tebi neće biti upotrebljena nijedna beskorisna reč, niti obavljeno ijedno beskorisno delo. Sva ružnoća izražena ili otkrivena u tvom životu mora biti odbačena. Sotona vas je iskvario i prepuni ste Sotoninog otrova. Sve što se od tebe traži jeste da se otarasiš te iskvarene sotonske naravi. Od tebe se ne traži da postaneš neka visoko pozicionirana ličnost, ili poznata ili značajna osoba. U tome nema svrhe. Posao koji se obavlja u vama uzima u obzir ono što je deo vaše prirode. Ono što tražim od ljudi nalazi se u okviru određenih granica. Kada biste vežbali način i ton kojim intelektualci govore, to ne bi bilo od koristi; tako ne biste bili u stanju da delate. S obzirom na vaš kov, trebalo bi barem da budete u stanju da govorite mudro i taktično i da objasnite stvari na jasan i razumljiv način. To je sve što je potrebno da bi se ispunili zahtevi. Ako, u najmanju ruku, zadobijete uvid i razum, onda će to biti dovoljno. Ono što je sada najvažnije jeste da odbacite svoju iskvarenu sotonsku narav. Morate odbaciti ružnoću koja se ispoljava u vama. Kako možete da govorite o vrhunskom razumu i vrhunskom uvidu, ako je ne odbacite? Mnogi ljudi, videvši da su se vremena promenila, nemaju ni skromnosti ni strpljenja, a možda nemaju ni ljubavi ni dostojanstva svetaca. Kako su takvi ljudi besmisleni! Imaju li čak i trunku normalne ljudskosti? Imaju li neko svedočenje o kojem mogu da govore? Oni su potpuno bez uvida i razuma. Naravno, neki aspekti ljudske prakse koji su izopačeni moraju biti ispravljeni; njihovi nekadašnji kruti duhovni životi i njihova tupa i imbecilna pojava, na primer – sve to mora da se promeni. Promena ne znači dozvoliti sebi da budeš razvratan ili da se prepustiš željama tela i da govoriš šta god ti je volja. Ne smeš da govoriš neobavezno. Imati govor i ponašanje normalnog ljudskog bića znači govoriti koherentno, reći „da“ kada misliš „da“ i „ne“ kada misliš „ne“. Drži se činjenica i govori na prikladan način. Ne varaj, ne laži. Moraju da se shvate dometi koje normalna osoba može da postigne u vezi sa promenom naravi. U suprotnom, nećeš biti u stanju da zakoračiš u stvarnost.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kov se poboljšava radi primanja Božjeg spasenja“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 448

Čovekovo vršenje sopstvene dužnosti je, u stvarnosti, ostvarenje svega što je svojstveno čoveku, to jest, onoga što je čoveku moguće. Tada je njegova dužnost ispunjena. Nedostaci čoveka tokom njegove službe postepeno se smanjuju stalnim sticanjem iskustva i stalnim procesom njegovog suda; oni ne sprečavaju niti utiču na čovekovu dužnost. Oni koji prestanu da služe ili se predaju i povuku iz straha da će biti nedostataka u njihovoj službi, najveće su kukavice od svih. Ako ljudi ne mogu da izraze ono što treba da izraze tokom službe ili da postignu ono što je svojstveno u njihovoj moći, i umesto toga otaljavaju posao, oni su izgubili funkciju koju stvoreno biće treba da ima. Takvi ljudi nazivaju se „mediokritetima“; oni su beskorisni otpad. Kako se takvi ljudi uopšte mogu nazvati stvorenim bićima? Zar oni nisu iskvarena bića koja sijaju spolja, ali su trula iznutra? Ako čovek sebe naziva Bogom, a pritom nije sposoban da izrazi božansko biće, da obavi delo Sȃmog Boga ili da predstavlja Boga, on nesumnjivo nije Bog, jer on nema suštinu Boga, a ono što Bog sam po sebi može postići ne postoji u njemu. Ako čovek izgubi ono što mu je po prirodi dosežno, on se više ne može smatrati čovekom i on više nije dostojan da se smatra stvorenim bićem niti da stane pred Boga i služi Mu. Štaviše, on nije dostojan da primi Božju blagodat niti da bude čuvan, zaštićen i usavršen od strane Boga. Mnogi koji su izgubili poverenje u Boga kasnije izgube i blagodat Božju. Ne samo da oni ne mrze svoja zla dela, već i drsko šire ideju da je put Božji pogrešan, a oni buntovniji čak poriču postojanje Boga. Kako takvi ljudi, koji su tako buntovni, mogu imati pravo da uživaju blagodat Božju? Oni koji ne ispunjavaju svoju dužnost veoma su buntovni prema Bogu i mnogo Mu duguju, ali ipak se okreću na drugu stranu i govore da Bog nije u pravu. Kako takva vrsta ljudi može biti dostojna da bude usavršena? Zar ovo nije najava eliminacije i kažnjavanja? Ljudi koji ne izvršavaju svoju dužnost pred Bogom već su krivi za najgnusnije zločine, za koje ni smrt nije dovoljna kazna, ali oni ipak imaju obraza da se raspravljaju s Bogom i da se sa njim porede. Koja je korist od usavršavanja takvih ljudi? Kada ljudi ne uspeju da izvrše svoju dužnost, oni treba da osećaju krivicu i dug; treba da mrze svoju slabost i beskorisnost, svoje buntovništvo i iskvarenost, a povrh toga, treba da daju svoj život Bogu. Samo tada će oni biti stvorena bića koja zaista vole Boga, i samo takvi ljudi zaslužuju da uživaju u Božjim blagodatima i obećanjima i da budu usavršeni od Njega. A šta je sa većinom vas? Kako se odnosite prema Bogu koji živi među vama? Kako ste izvršili svoju dužnost pred Njim? Da li ste uradili sve što ste bili pozvani da uradite, čak i po cenu sopstvenog života? Šta ste žrtvovali? Zar niste mnogo primili od Mene? Možete li da razaznate? Koliko ste Mi odani? Kako ste Mi služili? A šta je sa svim onim što sam vam darovao i što sam učinio za vas? Da li ste sve izmerili? Jeste li svi prosudili i uporedili to sa ono malo savesti što imate u sebi? Koga mogu biti dostojne vaše reči i dela? Da li je moguće da je vaša tako mala žrtva vredna svega što sam vam Ja darovao? Nemam drugog izbora i celim srcem sam vam bio posvećen, a vi ipak gajite zle namere i dajete Mi se s pola srca. Dotle doseže vaša dužnost, vaša jedina funkcija. Zar nije tako? Zar ne znate da ste u potpunosti podbacili u izvršavanju dužnosti stvorenog bića? Kako možete biti smatrani stvorenim bićem? Zar vam nije jasno šta izražavate i proživljavate? Podbacili ste u izvršavanju svoje dužnosti, ali tražite da zadobijete toleranciju i obilnu blagodat Božju. Takva blagodat nije pripremljena za one koji su bezvredni i sirovi kao vi, već za one koji ne traže ništa i rado se žrtvuju. Ljudi poput vas, takvi mediokriteti, potpuno su nedostojni uživanja u blagodati neba. Samo će teškoće i beskrajne kazne ispunjavati vaše dane! Ako Mi ne možete biti verni, patnja će biti vaša sudbina. Ako ne možete da osećate odgovornost prema Mojim rečima i Mojem delu, na kraju ćete biti kažnjeni. Sva blagodat, blagoslovi i divan život carstva neće imati nikakve veze sa vama. Ovo je kraj koji zaslužujete da dočekate i posledica vašeg sopstvenog dela!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Razlika između službe ovaploćenog Boga i čovekove dužnosti“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 449

Ne samo da ljudi ispunjeni neznanjem i nadmenošću ne daju sve od sebe, niti vrše svoju dužnost, već pružaju ruke da prime blagodat, kao da su zaslužili ono što traže. A ako ne uspeju da dobiju ono što traže, njihova se vera dodatno smanjuje. Kako se takvi ljudi mogu smatrati razumnim? Vi ste lošeg kova i lišeni ste razuma, potpuno nesposobni da izvršite dužnost koju treba da ispunite tokom dela upravljanja. Vaša vrednost se već strmoglavila. To što niste ni pokušali da Mi se odužite što sam vam pokazao takvu blagodat već je čin ekstremne buntovnosti, dovoljan da vas osudi i pokaže vaš kukavičluk, nesposobnost, sirovost i nedostojnost. Šta vam daje za pravo da držite ruke ispružene? To da niste u stanju da budete ni od najmanje pomoći Mome delu, da niste u stanju da budete odani, i da ne možete da svedočite o Meni su vaša nedela i neuspesi, a ipak Me napadate, govorite neistine o Meni, i žalite se da sam nepravedan. Da li je to ono što čini vašu odanost? Da li je to ono što čini vašu ljubav? Koji drugi posao možete da radite osim ovog? Kako ste doprineli svem delu koje je obavljeno? Koliko ste se potrošili? Već sam pokazao veliku toleranciju time što vas nisam krivio, ali vi Mi se ipak besramno pravdate i kriomice se žalite na Mene. Postoji li u vama i najmanji trag ljudskosti? Iako je dužnost čoveka ukaljana čovekovim umom i njegovim predstavama, ti moraš da izvršiš svoju dužnost i pokažeš svoju odanost. Nečistoće u čovekovom radu su pitanje njegovog kova, međutim, ako čovek ne izvršava svoju dužnost, to pokazuje njegovu buntovnost. Ne postoji uzajamna veza između čovekove dužnosti i toga da li je on blagosloven ili proklet. Dužnost je ono što čovek treba da izvrši; to je njegov od neba dat poziv i on ne treba da zavisi od naknade, uslova ili razloga. Samo tada on obavlja svoju dužnost. Biti blagosloven je kada je neko usavršen i uživa u Božjim blagoslovima nakon što je iskusio sud. Biti proklet je kada se nečija narav ne menja nakon što je iskusio grdnju i sud, to je kada ne doživi da bude usavršen, već biva kažnjen. Ali bez obzira da li su blagoslovena ili prokleta, stvorena bića treba da izvrše svoju dužnost radeći ono što treba da rade, i radeći ono što su u stanju da urade; to je najmanje što osoba, osoba koja traga za Bogom, treba da uradi. Ti ne treba da vršiš svoju dužnost samo da bi bio blagosloven, i ne treba da odbijaš da delaš iz straha da ne bi bio proklet. Dozvolite Mi da vam kažem jednu stvar: čovekovo izvršavanje njegove dužnosti je ono što on treba da radi, a ako nije u stanju da izvrši svoju dužnost, onda je to njegovo buntovništvo. Kroz proces vršenja svoje dužnosti čovek se postepeno menja i kroz taj proces on pokazuje svoju odanost. Kao takav, što si više u stanju da izvršiš svoju dužnost, to ćeš više istine dobiti, a tvoj izraz će postati stvarniji. Oni koji samo otaljavaju svoju dužnost i ne traže istinu biće naposletku eliminisani, zato što takvi ljudi ne obavljaju svoju dužnost primenjujući istinu, niti primenjuju istinu kada obavljaju svoju dužnost. To su oni koji ostaju nepromenjeni i koji će biti prokleti. Ne samo da su njihovi izrazi nečisti, već je i sve što oni izražavaju zlo.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Razlika između službe ovaploćenog Boga i čovekove dužnosti“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 450

Ako nemaš znanja o Božjem delu, nećeš znati kako da sarađuješ sa Bogom. Ako ne znaš načela Božjeg dela i ne znaš kako Sotona deluje u čoveku, nećeš imati put ka primeni. Revnosno traganje, samo po sebi, neće ti omogućiti da postigneš rezultate koje Bog zahteva. Takav način doživljavanja iskustva je sličan Lavrentijevom: ne uviđa nikakve razlike i samo se oslanja na iskustvo, bez ikakve svesti o tome šta je Sotonino delo, šta je delo Svetog Duha, u kakvom je stanju čovek bez prisustva Boga i kakve ljude Bog želi da usavrši. Koja načela treba usvojiti u pogledu odnosa sa različitim vrstama ljudi, kako shvatiti Božje namere u sadašnjosti, kako spoznati Božju narav, te prema kojim ljudima, okolnostima i dobu su Božja milost, veličanstvo i pravednost usmereni – ništa od toga on ne razaznaje. Ako ljudi ne koriste različita stanovišta kao osnovu za svoja iskustva, onda život ne dolazi u obzir, a iskustvo još manje; oni i dalje mogu nerazumno da se pokoravaju i da trpe sve. Takve ljude je veoma teško usavršiti. Može se reći da, ako nemaš nijedno od gore navedenih stanovišta, to je dovoljan dokaz da si slaboumnik, da si kao stub soli koji stoji u Izraelu. Takvi ljudi su beskorisni, nisu dobri ni za šta! Neki ljudi se samo slepo pokoravaju, uvek poznaju sebe i uvek koriste sopstvene načine ponašanja kada se bave novim pitanjima, ili koriste „mudrost“ da se bave trivijalnim pitanjima koja nisu vredna pomena. Takvi ljudi su lišeni razboritosti, i čini se da je njihova priroda takva da se prepuštaju tuđim kritikama, i uvek su isti; nikada se ne menjaju. Takvi ljudi su lude koje u sebi nemaju čak ni trunke razboritosti. Nikada ne pokušavaju da preduzmu mere koje bi odgovarale okolnostima ili različitim ljudima. Takvi ljudi nemaju iskustva. Viđao sam neke ljude koji su toliko sputani svojim znanjem o sebi da, kada se suoče sa ljudima zaposednutim delom zlih duhova, oni obore pogled i ispovedaju svoje grehe, ne usuđujući se da ustanu i osude ih. A kada se suoče sa očiglednim delom Svetoga Duha, oni se ne usuđuju da se pokore. Oni veruju da su zli duhovi takođe u Božjim rukama, i nemaju ni trunke hrabrosti da ustanu i odupru im se. Takvi ljudi nanose sramotu Bogu, i potpuno su nesposobni da za Njega nose teško breme. Takvi smetni ljudi baš ništa ne razlikuju. Takav način doživljavanja iskustva, dakle, treba iskoreniti, jer je u Božjim očima neodrživ.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O iskustvu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 451

U trenutnom toku, svi oni koji istinski vole Boga imaju priliku da od Njega budu usavršeni. Bilo da su mladi ili stari, sve dok imaju srce koje Mu se pokorava i koje Ga se plaši, od Njega mogu da budu usavršeni. Bog ljude usavršava prema njihovim različitim dužnostima. Sve dok ulažeš svu svoju snagu i pokoravaš se Božjem delu, od Njega možeš biti usavršen. Trenutno, niko od vas nije savršen. Ponekad ste u stanju da obavljate jednu vrstu dužnosti, a ponekad možete da obavljate dve. Ukoliko pružate svoj maksimum da se dajete za Boga, na kraju ćete od Njega biti usavršeni.

Mladi ljudi imaju malo filozofija za ovozemaljsko ophođenje i nedostaju im mudrost i shvatanje. Bog je tu da usavrši čovekovu mudrost i shvatanje. Njegova reč nadoknađuje čovekove nedostatke. Međutim, narav mladih ljudi je nestabilna i od Boga mora biti preobražena. Mladi ljudi imaju manje religioznih predstava i manje filozofija ua ovozemaljsko ophođenje; o svemu razmišljaju pojednostavljeno i njihova promišljanja nisu složena. To je deo njihove ljudskosti koji se još nije uobličio, i to je hvale vredan deo; mladi ljudi su, međutim, neuki i nedostaje im mudrosti. To je nešto što od Boga mora da bude usavršeno. Usavršavanjem od Boga steći ćete mogućnost da razvijete pronicljivost. Moći ćete jasno da razumete mnoge duhovne stvari i postepeno ćete postati neko ko je prikladan da ga Bog koristi. Starija braća i sestre takođe imaju svoje dužnosti koje treba da obavljaju i Bog ih nije napustio. Starija braća i sestre, takođe, imaju svoje poželjne i nepoželjne strane. Oni imaju više filozofija za ovozemaljsko ophođenje i više religijskih predstava. U svojim postupcima drže se mnogih krutih konvencija i vole propise, koje primenjuju mehanički i bez fleksibilnosti. Ovo je nepoželjna strana. Međutim, ta starija braća i sestre ostaju smireni i postojani šta god da se desi; njihova je narav stabilna i nikad ne reaguju burno. Oni možda sporije shvataju stvari, ali to nije neka velika mana. Pod uslovom da možete da se pokorite; pod uslovom da možete da prihvatite trenutne reči Božje i da ne preispitujete Božje reči; pod uslovom da brinete samo o pokornosti i o tome da sledite Boga i da nikada ne donosite sud o Božjim rečima, niti da gajite druge loše misli o njima; pod uslovom da prihvatate Njegove reči i sprovodite ih u delo – tek tada, pošto ispunite ove uslove, možete da budete usavršeni.

Bilo da ste mlađi ili stariji brat ili sestra, znate koju dužnost treba da obavljate. Oni koji su mladi nisu nadmeni; oni koji su stariji nisu negativni, niti nazaduju. Štaviše, svi mogu da koriste vrline onih drugih i time nadomeste svoje mane, i jedni drugima mogu da služe bez ikakvih predrasuda. Gradi se most prijateljstva između mlađe i starije braće i sestara, a zahvaljujući Božjoj ljubavi u stanju ste da jedni druge bolje razumete. Mlađa braća i sestre ne gledaju s visine na stariju braću i sestre, a starija braća i sestre nisu samopravedni: zar ovo nije skladno partnerstvo? Ako svi imate takvu rešenost, tada će se volja Božja zasigurno ispuniti u vašem naraštaju.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O svima koji obavljaju svoju dužnost“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 452

Da li ćeš u budućnosti biti blagosloven ili proklet, biće odlučeno na osnovu tvojih sadašnjih postupaka i ponašanja. Ako treba da budete usavršeni od Boga, to mora da se dogodi odmah, u ovom dobu; u budućnosti neće biti druge prilike. Bog zaista želi da vas usavrši sada, i to nisu samo prazne reči. Bez obzira na to kakvim kušnjama ćete biti izloženi, koji će se događaji desiti i s kakvim nesrećama ćete se suočiti u budućnosti, Bog želi da vas usavrši; to je konačna i nesporna činjenica. Gde to može da se vidi? Može se videti u činjenici da reč Božja, kroz minula vremena i naraštaje, nikada nije dostigla takve visine kao danas. Ušla je u najviše područje, a delo Duha Svetoga nad celim ljudskim rodom danas je bez presedana. Teško da je iko iz prošlih naraštaja imao takvo iskustvo; čak ni u Isusovo doba nisu postojala današnja otkrivenja. Reči koje su vam upućene, ono što razumete i vaše iskustvo dostigli su novi vrhunac. Usred kušnji i grdnji, vi ljudi ne odlazite i to je dovoljan dokaz da je delo Božje postiglo dosad neviđeni sjaj. To nije nešto što je čovek u stanju da učini, niti je nešto što čovek održava; to je pre delo Samoga Boga. Prema tome, iz mnogih stvarnosti Božjeg dela može se videti da Bog želi da usavrši čoveka i da je On svakako u stanju da vas upotpuni. Ako steknete ovaj uvid i napravite ovo novo otkriće, tada nećete čekati drugi Isusov dolazak; umesto toga, dozvolićete Bogu da vas upotpuni u sadašnjem dobu. Zato svako od vas treba da dȃ sve od sebe ne štedeći truda, kako biste od Boga mogli da budete usavršeni.

Ne smete, dakle, da obraćate pažnju na negativne stvari. Kao prvo, ostavi po strani i zanemari sve zbog čega se osećaš negativno. Kada se nečim baviš, čini to srcem koje traži i oseća svoj put napred, i srcem koje se pokorava Bogu. Kad god u sebi otkrijete neku slabost i ne dozvoljavate joj da vas ograniči i, njoj uprkos, obavljate dužnosti koje treba da obavljate, učinili ste pozitivan korak napred. Na primer, vi, starija braćo i sestre, imate religiozne predstave, ali si ipak sposoban da se moliš, da se pokoravaš, da jedeš i piješ reč Božju i pevaš himne… To znači da svim svojim silama treba da se posvetiš svemu onome što si u stanju da uradiš, svim onim dužnostima koje možeš da obavljaš. Nemoj pasivno da čekaš. Sposobnost da Bogu udovoljiš načinom na koji obavljaš svoju dužnost prvi je korak. A onda, kada budeš u stanju da razumeš istinu i kad uspeš da uđeš u stvarnost Božjih reči, On će te usavršiti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O svima koji obavljaju svoju dužnost“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 453

Svako ko je tako odlučio, može da služi Bogu – ali samo oni koji pokazuju razumevanje prema Božjim namerama i razumeju ih, sposobni su i imaju pravo da služe Bogu. Među vama sam otkrio sledeće: mnogi ljudi veruju da dok god revnosno šire evanđelje zarad Boga, putuju zbog Boga, iscrpljuju se i odustaju od nečega zarad Boga, ili tome slično, oni tako služe Bogu. Još veći broj religioznih ljudi veruje da služiti Bogu znači trčati naokolo sa Biblijom u rukama, širiti evanđelje o carstvu nebeskom i spasavati ljude tako što će učiniti da se oni pokaju i ispovede. Mnogo je i onih verskih zvaničnika koji smatraju da se služenje Bogu sastoji od propovedanja po bogomoljama nakon što su završili napredne studije i obuke na bogoslovijama, kao i od podučavanja ljudi čitanjem biblijskih tekstova. Štaviše, u siromašnim oblastima ima ljudi koji veruju da služiti Bogu znači isceljivati bolesne i isterivati demone iz njihovih braće i sestara ili moliti se za njih ili im služiti. Među vama ima mnogih koji veruju da služiti Bogu znači jesti i piti reči Božje, moliti se Bogu svakog dana, kao i posećivati crkve posvuda i u njima činiti dela. Postoje druga braća i sestre koji smatraju da služiti Bogu znači nikada ne stupiti u brak ili imati porodicu, te se posvetiti Bogu celim svojim bićem. A ipak, samo nekolicina ljudi zna šta zapravo znači služiti Bogu. Iako je ljudi koji služe Bogu mnogo koliko i zvezda na nebu, broj onih koji mogu neposredno da služe i koji su sposobni da služe shodno Božjim namerama zanemarljivo je mali. Zašto Ja ovo govorim? Ja ovo govorim zato što vi ne razumete suštinu izraza „služenje Bogu“, i jedva razumete kako treba služiti u skladu sa namerama Božjim. Hitno je potrebno da ljudi jasno shvate koji je način služenja Bogu u skladu sa Njegovim namerama.

Ako želite da služite shodno namerama Božjim, prvo morate da shvatite koja vrsta ljudi je Bogu ugodna, koje vrste ljudi se Bog gnuša, koja vrsta ljudi biva usavršena od Boga i koja vrsta ljudi je sposobna da služi Bogu. Ovo je najmanje što treba da znate. Štaviše, trebalo bi da poznajete ciljeve Božjeg dela i onoga što će Bog učiniti ovde i sada. Kad ovo budete razumeli, vođeni Božjim rečima, treba prvo da uđete i primite Božji nalog. Pošto istinski budete iskusili Božje reči i zbilja spoznali Božje delo, bićete sposobni da služite Bogu. I upravo kada Mu služite, Bog otvara vaše duhovne oči i dopušta vam da bolje razumete Njegovo delo i da ga jasnije vidite. Kada zakoračiš u ovakvu realnost, tvoja iskustva će biti dublja i praktičnija, a svi vi koji ste iskusili tako nešto moći ćete da idete po crkvama i da vašoj braći i sestrama pružate ono što je potrebno, i tako se oslanjate na snagu jedni drugih da biste nadomestili sopstvene nedostatke i u svom duhu stekli bogatiju spoznaju. Tek kad ovo budete postigli, bićete u stanju da služite shodno Božjim namerama i da tokom vaše službe budete usavršeni od strane Boga.

Oni koji služe Bogu treba da budu prisni sa Bogom, treba da budu ugodni Bogu i sposobni za najdublju odanost Bogu. Bilo da deluješ u privatnom ili javnom okruženju, sposoban si da primaš radost Božju pred Bogom, možeš postojano da stojiš pred Bogom, i bez obzira na to kako se drugi ljudi budu odnosili prema tebi, uvek ćeš hodati onim putem kojim treba i s punom pažnjom se odnositi prema Božjem bremenu. Jedino su takvi ljudi prisni sa Bogom. Oni koji su prisni sa Bogom mogu da Mu služe neposredno zato što su primili veliki Božji poziv i Božje breme, zato što umeju da Božje srce učine svojim, i ponesu Božje breme kao svoje i ne razmišljajući o onome što ih čeka u budućnosti. Čak i kada nemaju očekivanja, i kada nemaju nikakve koristi od toga, oni će bogoljubivim srcem uvek verovati u Boga. Dakle, ovakva vrsta osobe je prisna s Bogom. Oni koji su prisni s Bogom su i Njegovi pouzdanici; samo Božji pouzdanici mogu sa Njim da podele Njegov nemir i Njegove misli, a iako je njihovo telo bolećivo i slabo, u stanju su da podnesu bol i odreknu se onog što vole da bi ugodili Bogu. Bog takvim ljudima daje teže breme, a ono što Bog želi da učini potvrđuje se kroz njihovo svedočanstvo. Samim tim, ti ljudi su Bogu ugodni; oni su sluge Božje koje su u skladu sa Njegovim namerama, i samo takvi ljudi mogu da vladaju zajedno sa Bogom. Upravo onda kad istinski postaneš prisan s Bogom, počećeš da vladaš zajedno sa Bogom.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako služiti u skladu sa Božjim namerama“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 454

Isus je bio kadar da ispuni Božji nalog – delo iskupljenja čitavog čovečanstva – jer je pokazao razumevanje prema Božjim namerama, ne praveći planove ili nagodbe za Sebe. Isto tako je bio prisan sa Bogom – Sami Bog – što vi vrlo dobro razumete. (Zapravo, On je bio Sami Bog kojem je Bog posvedočio. Ja ovde pominjem činjenicu o Isusu kako bih opisao ono o čemu govorimo.) On je bio kadar da Božji plan upravljanja smesti u samo središte i uvek se molio nebeskom Ocu i tražio volju nebeskog Oca. Molio se i govorio: „Bože Oče! Ostvari ono što je volja Tvoja, i ne vodi se željama Mojim već Tvojim planom. Čovek možda jeste slabašan, ali zašto bi Ti za njega mario? Kako čovek može biti vredan Tvoje brige, čovek koji je poput mrava u Tvojoj ruci? U Svom srcu, jedino što želim je da ispunim volju Tvoju, i želeo bih da Ti možeš da učiniš ono što bi učinio u Meni prema Tvojim ličnim htenjima.“ Na putu za Jerusalim, Isus je bio u mukama, kao da Mu je nož bio zariven u srce, pa ipak nije imao ni najmanju nameru da povuče Svoju reč; uvek je tu bila moćna sila koja Ga je gurala napred do mesta na kojem će biti razapet. Na kraju je prikovan na krst i postao je oličenje grešnoga tela, tako dovršivši delo iskupljenja čovečanstva. Oslobodio se okova smrti i Ada. Pred Njim su smrtnost, pakao i Ad izgubili svoju moć i On ih je porazio. On je živeo trideset i tri godine tokom kojih je uvek davao sve od Sebe da udovolji Božjim namerama u skladu sa tadašnjim Božjim delom, nikada se ne obazirući na ono što On sam dobija ili gubi, i uvek sa namerama Boga Oca na umu. Otuda je, nakon što je On bio kršten, Bog rekao: „Ovo je Sin moj voljeni, koji mi je sva radost!“ Zbog Njegove službe pred Bogom koja je bila u skladu sa Božjim namerama, Bog je na Njegova pleća položio teško breme iskupljenja čitavog čovečanstva i učinio da ga On iznese do kraja, a On je bio sposoban i imao je pravo da izvrši ovaj bitni zadatak. Kroz svoj život, On je podneo nemerljivu patnju zarad Boga, i bio je iskušavan od Sotone nebrojeno puta, ali se nikada nije obeshrabrio. Bog Mu je poverio tako ogroman zadatak jer Mu je verovao, i voleo Ga, i stoga je lično Bog progovorio: „Ovo je Sin moj voljeni, koji mi je sva radost!“ U to vreme, samo je Isus mogao da ispuni ovaj nalog, i to je bio jedan praktičan aspekt u Božjem dovršavanju Svog dela iskupljenja čitavog čovečanstva u Doba blagodati.

Ako ste vi, poput Isusa, kadri da se s punom pažnjom odnosite prema Božjem bremenu i da se pobunite protiv svog tela, Bog će vam poveriti Svoje bitne zadatke kako biste mogli da ispunite potrebne uslove da služite Bogu. Samo pod tim okolnostima ćete se usuditi da kažete da sledite Božju volju i ispunjavate Njegov nalog i samo tada ćete se usuditi da kažete da istinski služite Bogu. Kada se uporediš sa Isusom, da li se usuđuješ da kažeš da si prisan sa Bogom? Da li se usuđuješ da kažeš da slediš Božju volju? Da li se usuđuješ da kažeš da istinski služiš Bogu? Danas, kada ne razumeš kako da služiš Bogu, da li se usuđuješ da kažeš da si prisan sa Bogom? Ako kažeš da služiš Bogu, da ne huliš na Njega? Razmisli o tome: da li služiš Bogu ili sebi? Služiš Sotoni, a opet tvrdoglavo tvrdiš da služiš Bogu – tako čineći, zar ne huliš na Boga? Mnogi ljudi iza Mojih leđa priželjkuju povlastice koje nosi položaj, prežderavaju se hranom, vole da spavaju i vode računa o svom telu, uvek u strahu da se sa telom drugo ne može. Ne obavljaju svoju ulogu u crkvi kako bi trebalo, već od crkve uzimaju, a ništa ne daju zauzvrat ili opominju svoju braću i sestre pozivajući se na Moje reči, ograničavajući druge sa pozicije autoriteta. Ovi ljudi uporno ponavljaju da slede Božju volju i stalno govore da su prisni sa Bogom – zar to nije besmisleno? Ako imaš ispravne motive, ali nisi u stanju da služiš u skladu sa Božjim namerama, onda se ponašaš budalasto; ali ako tvoji motivi nisu ispravni, a i dalje govoriš da služiš Bogu, onda si ti neko ko se Bogu suprotstavlja i Bog treba da te kazni! Za takve ljude Ja nemam saosećanja! U domu Božjem, oni uzimaju, a ništa ne daju zauzvrat, uvek teže za telesnim zadovoljstvima, i ne vode računa o Božjim interesima. Uvek traže ono što je dobro za njih i ne obraćaju pažnju na Božje namere. Ne prihvataju da ih Božji Duh ispituje u bilo čemu što rade. Uvek su nepošteni i lažljivi i varaju svoju braću i sestre, na dvoličan način, poput lisice u vinogradu, koja stalno krade grožđe i gazi po vinovoj lozi. Da li takvi ljudi mogu biti prisni sa Bogom? Da li si dostojan da primiš Božje blagoslove? Ne uzimaš na sebe nijedno breme za svoj život ili crkvu; da li si dostojan da primiš Božji nalog? Ko bi se usudio da veruje nekom kao što si ti? Kada služiš na ovakav način, da li bi Bog mogao da ti poveri veći zadatak? Zar delo ne bi zbog toga kasnilo?

Ja vam ovo govorim da biste mogli da znate koji uslovi moraju da se ispune da bi se služilo shodno Božjim namerama. Ako ne dajete svoje srce Bogu, ako ne pokazujete razumevanje prema Božjim namerama kao što je Isus to činio, onda Bog ne može imati poverenja u vas, i Bog će vam na kraju suditi. Možda danas u svom služenju Bogu stalno skrivaš nameru da obmaneš Boga i odnosiš se prema Njemu na površan način. Ukratko, bez obzira na sve drugo, ako obmanjuješ Boga, na tebe će se obrušiti nemilosrdna kazna. Trebalo bi da iskoristite to što ste upravo zakoračili na pravi put služenja Bogu i da prvo predate svoja srca Bogu, bez podvojenih lojalnosti. Bez obzira da li se nalaziš pred Bogom, ili pred drugim ljudima, tvoje srce bi uvek trebalo da je okrenuto ka Bogu, i trebalo bi da si odlučan da ljubiš Boga kao što je to Isus činio. Na taj način, Bog će te usavršiti tako da postaneš sluga Božji koji je u skladu sa Njegovim namerama. Ako iskreno želiš da te Bog usavrši i da tvoje služenje bude u skladu sa Njegovim namerama, onda treba da promeniš svoja ranija gledišta po pitanju vere u Boga, kao i način na koji si ranije služio Bogu, tako da veći deo tebe bude usavršen od Boga. Na ovaj način, Bog te neće napustiti, i bićeš kao Petar, predvodnik onih koji ljube Boga. Ako se ne pokaješ, onda ćeš se susresti sa istim krajem kao i Juda. To treba da shvate svi koji u Boga veruju.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako služiti u skladu sa Božjim namerama“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 455

Od početka Svog delovanja širom vaseljene, Bog je predodredio da Mu mnogi ljudi služe, uključujući predstavnike svih životnih sfera. Njegova svrha se sastoji u tome da udovolji Svojim namerama i da Svoje delo na zemlji nesmetano privede kraju; Bog bira ljude koji će Mu služiti shodno tom cilju. Svaki čovek koji služi Bogu mora razumeti Njegovu nameru. Zahvaljujući Božjem delovanju, Njegova mudrost, svemoć i načela Njegovog dela na zemlji bivaju očigledniji ljudima. Bog je na zemlju zapravo došao da izvrši Svoje delo i da se pozabavi ljudima kako bi oni jasnije spoznali Njegove postupke. Danas vi iz ove grupe ljudi imate sreće da služite stvarnom Bogu. To je neprocenjiv blagoslov za vas – Bog vas je uistinu uzdigao. Pri izboru osobe koja će Mu služiti, Bog se uvek rukovodi Svojim sopstvenim načelima. Služenje Bogu nipošto nije, kao što ljudi zamišljaju, naprosto stvar zanosa. Danas primećujete da svi koji pred Bogom služe čine to zahvaljujući tome što ih Bog i delo Svetoga Duha usmeravaju, i zato što su ljudi koji tragaju za istinom. Ovo su minimalni uslovi za sve one koji služe Bogu.

Služiti Bogu nije jednostavan zadatak. Oni čija iskvarena narav ostaje nepromenjena nikada ne mogu služiti Bogu. Ako Božje reči tvojoj naravi ne sude, niti je grde, onda tvoja narav i dalje predstavlja Sotonu, što dokazuje da Bogu služiš da bi pokazao svoje dobre namere, da se tvoje služenje zasniva na tvojoj sotonskoj prirodi. Ti Bogu služiš svojim prirodnim karakterom i prema svojim ličnim željama. Štaviše, uvek smatraš da stvari koje si spreman da činiš Bogu donose užitak, a da su Mu mrske one koje ne želiš da činiš; delaš isključivo u skladu sa sopstvenim željama. Može li se ovo nazvati služenjem Bogu? Naposletku, neće doći ni do kakve promene u tvojoj život-naravi; umesto toga, zahvaljujući služenju postaćeš još tvrdoglaviji, a tvoja iskvarena narav će ti se duboko usaditi, i budući takav, u tebi će se formirati pravila o služenju Bogu koja se prvenstveno temelje na tvom sopstvenom karakteru i na iskustvima proisteklim iz tvog služenja shodno svojoj naravi. Takva su iskustva i pouke čoveka. To je čovekova filozofija za ovozemaljsko ophođenje. Ovakvi ljudi se mogu okarakterisati kao fariseji i verski službenici. Ako se nikada ne probude i ne pokaju, zasigurno će se pretvoriti u lažnog hrista i antihriste koji obmanjuju ljude u poslednjim danima. Pomenuti lažni hristos i antihristi pojaviće će se među takvim ljudima. Ako se oni koji služe Bogu vode svojim karakterom i postupaju prema svojoj volji, time rizikuju da u svakom trenutku budu eliminisani. Oni koji svoje dugogodišnje iskustvo u služenju Bogu primenjuju kako bi pridobili srca drugih, da bi ih podučavali, ograničili i sebe nad njima izdigli – oni koji se nikada ne kaju, nikada ne ispovedaju svoje grehe i nikada se ne odriču prednosti svog položaja – takvi ljudi će pasti pred Bogom. Od iste su sorte kao Pavle, pozivaju se na svoje starešinstvo i razmeću se svojim sposobnostima. Bog takve ljude neće usavršiti. Takvo služenje prekida Božje delo. Ljudi se uvek drže starog. Drže se shvatanja iz prošlosti, kao i svega drugog iz minulih vremena. To predstavlja veliku prepreku njihovom služenju. Ako ih se ne možeš otresti, te stvari će ti zagušiti život. Bog te ni najmanje neće pohvaliti, ni ako noge polomiš, a leđa poviješ trčeći i radeći, pa čak ni ako kao mučenik stradaš služeći Bogu. Baš naprotiv: On će reći da si zlotvor.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Verska služba mora biti ukinuta“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 456

Počevši od danas, Bog će zvanično usavršiti one koji nemaju nikakve verske predstave, koji su spremni da ostave po strani svoje staro sopstvo i koji se prostodušno pokoravaju Bogu. On će usavršiti one koji čeznu za rečima Božjim. Takvi ljudi treba da ustanu i da služe Bogu. U Bogu se nalazi beskrajno izobilje i bezgranična mudrost. Njegovo zadivljujuće delo i dragocene reči čekaju da u njima uživa još veći broj ljudi. Kako se ispostavlja, oni sa verskim shvatanjima, oni koji se pozivaju na starešinstvo i oni koji sebe ne mogu da zanemare teško prihvataju ove nove stvari. Sveti Duh nema priliku da takve ljude usavrši. Ako čovek nije rešen da se pokori, niti je Božjih reči žedan, za njega nema načina da prihvati ove nove stvari; naprosto će postajati sve buntovniji i lukaviji i tako završiti na pogrešnom koloseku. Time što sada obavlja svoje delo, Bog će podići više ljudi koji Ga istinski vole i koji mogu da prihvate novo svetlo, a potpuno će iskoreniti verske službenike koji se pozivaju na svoje starešinstvo; On ne želi nijednog od tih koji se tvrdoglavo opiru promenama. Želiš li da budeš jedan od tih ljudi? Da li svoju službu obavljaš prema sopstvenim željama ili prema onome što Bog zahteva? Ovo je nešto što moraš sam da saznaš. Da li si verski službenik ili novorođena beba koju je Bog usavršio? Za koji deo svog služenja imaš pohvalu Svetoga Duha? Koliko toga se Bog neće ni potruditi da upamti? Koliko je velika promena nastala u tvom životu zahvaljujući svim godinama tvog služenja? Da li ti je sve ovo jasno? Ako istinski veruješ, odbacićeš svoja stara, pređašnja verska shvatanja i Bogu ćeš bolje služiti na nov način. Nije kasno da sada ustaneš. Stare verske predstave mogu čoveku uskratiti celokupan život. Iskustvo koje čovek stiče može ga navesti da odluta od Boga i da stvari čini po svome. Ako takve stvari ne ostaviš po strani, one će postati kamen spoticanja u tvom životnom razvoju. Bog uvek usavršava one koji Mu služe i olako ih ne eliminiše. Ako istinski prihvatiš sud i grdnju iz Božjih reči, ako si u stanju da svoje stare verske običaje i pravila ostaviš po strani i prestaneš da stara verska shvatanja koristiš kao meru za današnje Božje reči, samo tada za tebe postoji budućnost. Međutim, ako se držiš starih navika i ako ih još uvek čuvaš kao dragocenost, nema načina da budeš spasen. Bog takve ljude ne primećuje. Ako zaista želiš da budeš usavršen, moraš biti odlučan da se u potpunosti odrekneš svega iz prošlosti. Čak i ako je ono što je u prošlosti učinjeno bilo ispravno, čak i ako je to bilo Božje delo, svejedno je nužno da to ostaviš po strani i da prestaneš da se toga držiš. Čak i ako je to očito bilo delo Duha Svetoga, počinjeno od samog Duha Svetoga, danas to moraš da ostaviš po strani. Ne smeš da se držiš toga. Upravo to Bog zahteva. Sve mora biti obnovljeno. U Božjem delu i u Božjim rečima, On se ne poziva na stare stvari koje su važile u prošlosti, On ne prebira po starom dnevniku; Bog je onaj Bog koji je uvek nov i nikada star, i ne pridržava se čak ni Svojih sopstvenih reči iz prošlosti – što pokazuje da Bog ne poštuje nikakva pravila. Prema tome, ako se, kao ljudsko biće, uvek držiš stvari iz prošlosti, ako odbijaš da ih odbaciš, te ih kruto primenjuješ kao gotovu formulu, a pritom Bog više ne dela koristeći sredstva kojima se služio ranije, nisu li onda tvoje reči i postupci faktor prekida? Nisi li postao neprijatelj Božji? Da li si spreman da dopustiš da se zbog ovih starih stvari ceo tvoj život upropasti i uništi? Zbog tih zastarelih stvari postaćeš neko ko prekida Božje delo – želiš li da budeš takav čovek? Ako to istinski ne želiš, odmah prestani sa onim što radiš i promeni se; počni sve ispočetka. Bog se neće sećati tvog nekadašnjeg služenja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Verska služba mora biti ukinuta“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 457

Što se tiče dela, čovek misli da se ono svodi na trčanje na sve strane za Boga, na propovedanje svuda i na davanje za Boga. Iako je ovo uverenje ispravno, ono je previše jednostrano; ono što Bog traži od čoveka nije samo da trči na sve strane za Njega; osim toga, ovo delo se bavi službom i opskrbljivanjem unutar duha. Mnoga braća i sestre, čak i nakon svih ovih godina iskustva, nikada nisu razmišljali o tome da rade za Boga, jer rad kako ga čovek zamišlja nije u skladu sa onim što Bog traži. Dakle, čovek nema nikakvog interesa po pitanju dela i upravo je to razlog što je ulazak čoveka prilično jednostran. Svi vi treba da započnete svoj ulazak radeći za Boga, tako da možete bolje da prođete kroz svaki aspekt iskustva. To je ono u šta treba da uđete. Rad se ne odnosi na trčanje okolo za Boga, već na to da li su čovekov život i ono što čovek proživljava u stanju da pruže Bogu uživanje. Delo se odnosi na ljude koji koriste svoju odanost Bogu i svoje znanje o Bogu da svedoče o Bogu, a takođe i da služe čoveku. To je čovekova odgovornost i to je ono što svi ljudi treba da shvate. Moglo bi se reći da je vaš ulazak vaše delo i da tražite da uđete dok radite za Boga. Iskustvo Božjeg dela ne znači samo da znaš kako da jedeš i piješ Njegovu reč; što je još važnije, moraš znati kako da svedočiš o Bogu i da budeš u stanju da služiš Bogu i da budeš u stanju da služiš i opskrbljuješ čoveka. To je delo, a to je i vaš ulazak; to je ono što svaka osoba treba da postigne. Postoje mnogi koji se samo usredsrede da trče na sve strane za Boga i da propovedaju svuda, ali zanemaruju svoje individualno iskustvo i zanemaruju svoj ulazak u duhovni život. To je ono što je navelo one koji služe Bogu da postanu oni koji se opiru Bogu. Ovi ljudi, koji su služili Bogu i služili čoveku sve ove godine, jednostavno su smatrali delanje i propovedanje kao ulazak, a niko od njih nije uzeo svoje lično duhovno iskustvo kao važan ulazak. Umesto toga, uzeli su prosvećenje koje oni crpe iz dela Svetog Duha kao bogatstvo iz kojeg će podučavati druge. Kada propovedaju, oni su veoma bremeniti i primaju delo Svetog Duha i pomoću toga oslobađaju Njegov glas. U tom trenutku, oni koji deluju ispunjeni su samozadovoljstvom, kao da je delo Svetog Duha postalo njihovo lično duhovno iskustvo; oni osećaju da sve reči koje izgovaraju pripadaju njihovom biću, ali opet izgleda kao da njihovo sopstveno iskustvo nije tako jasno kao što su opisali. Štaviše, pre nego što progovore, nemaju predstavu šta će reći, ali kada Sveti Duh deluje u njima, njihove reči teku bez prestanka. Nakon što si jednom tako propovedao, osećaš da tvoj stvarni rast nije tako mali kao što si mislio, i kao u prilici kada je Sveti Duh delovao u tebi nekoliko puta, dolaziš do zaključka da već imaš rast i pogrešno veruješ da je delo Svetog Duha tvoj lični ulazak i tvoje sopstveno biće. Kada ti se stalno ponavljaju takva iskustva, opustićeš se u odnosu na sopstveni ulazak, nesvesno ćeš skliznuti u lenjost i prestaćeš da pridaješ bilo kakav značaj svom ličnom ulasku. Iz tog razloga, kada služiš drugima, moraš jasno da razlikuješ svoj rast od dela Svetog Duha. To ti može olakšati ulazak i doneti više koristi tvom iskustvu. Kada čovek uzme delo Svetog Duha kao svoje lično iskustvo, to postaje izvor izopačenosti. Zato kažem, koju god dužnost da obavljate, svoj ulazak treba da smatrate važnom lekcijom.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo i ulazak (2)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 458

Čovek radi da bi zadovoljio Božje namere, da bi pred Njega doveo sve one koji su u skladu s Božjim namerama, da bi čoveka doveo Bogu i da bi čoveku predstavio delo Svetog Duha i Božje vođstvo, usavršavajući tako plodove Božjeg dela. Stoga je veoma bitno da vam suština dela bude potpuno jasna. Kao neko koga Bog upotrebljava, svaki čovek je dostojan da radi za Boga, to jest, svako ima priliku da ga Sveti Duh upotrebljava. Međutim, postoji jedna stvar koju morate da shvatite: kada čovek obavlja delo koje je naložio Bog, čoveku je data prilika da ga Bog upotrebi, ali ono što čovek izgovori i zna u takvim prilikama ne predstavlja u potpunosti čovekov rast. Sve što možete da uradite jeste da bolje upoznate sopstvene nedostatke tokom svog delovanja i dođete u posed većeg prosvećenja od strane Svetog Duha. Na taj način će vam biti omogućeno da zadobijete bolji ulazak tokom svog delovanja. Ako čovek gleda na vođstvo koje dolazi od Boga kao na sopstveni ulazak i kao na nešto što je svojstveno njemu samom, onda nema potencijala da se čovekov rast povećava. Prosvećenje kojim Sveti Duh deluje u čoveku dešava se kada su ljudi u normalnom stanju; u takvim trenucima ljudi često brkaju prosvećenje koje primaju sa svojim stvarnim rastom, jer je način na koji Sveti Duh prosvećuje izuzetno normalan, On koristi ono što je svojstveno čoveku. Kada ljudi rade i govore, ili kada se mole i bave svojom duhovnom posvećenošću, istina će im iznenada postati jasna. U stvarnosti, međutim, ono što čovek vidi jeste samo prosvećenje Svetim Duhom (naravno, ovo prosvećenje je povezano sa čovekovom saradnjom) i ne predstavlja čovekov pravi rast. Posle razdoblja iskustva u kojem se čovek susreće sa nekim teškoćama i kušnjama, pravi rast čoveka postaje očigledan pod takvim okolnostima. Tek tada će čovek otkriti da njegov rast nije tako veliki i da se javljaju ljudska sebičnost, lični interesi i pohlepa. Tek posle nekoliko ciklusa ovakvih iskustava mnogi od onih koji se probude u svom duhu shvatiće da ono što su doživeli u prošlosti nije bila njihova lična stvarnost, već trenutno prosvetljenje od strane Svetog Duha, i da je čovek samo primio tu svetlost. Kada Sveti Duh prosvećuje čoveka kako bi shvatio istinu, to je često na jasan i prepoznatljiv način, bez objašnjavanja kako su stvari nastale ili kuda idu. To jest, umesto da ovo otkrivenje bude propraćeno čovekovim teškoćama, On direktno otkriva istinu. Kada čovek naiđe na poteškoće u procesu ulaska, a zatim uključi prosvećenje Svetog Duha, to postaje stvarno čovekovo iskustvo. (…) Stoga, u isto vreme dok primate delo Svetog Duha, treba da pridajete još veći značaj svom ulasku i da vidite tačno šta je delo Svetog Duha a šta je vaš ulazak, kao i da uključite delo Svetog Duha u svoj ulazak, tako da Sveti Duh može da vas usavrši na mnogo više načina i tako da suština dela Svetog Duha može da se ostvari u vama. Tokom vašeg iskustva delovanja Svetog Duha, spoznaćete Svetog Duha, kao i sebe, i štaviše, usred ko zna koliko nastupa intenzivne patnje, razvićete normalan odnos sa Bogom i vaš odnos sa Bogom će iz dana u dan biti sve bliži. Posle bezbrojnih slučajeva orezivanja i oplemenjivanja, razvićete istinsku ljubav prema Bogu. Zato morate da shvatite da se ne treba plašiti patnje, udaraca i nevolja; zastrašujuće je posedovati samo delo Svetog Duha, ali ne i ulazak. Kada dođe dan završetka Božjeg dela, ispostaviće se da ste radili uzalud; iako ste iskusili Božje delo, nećete spoznati Svetog Duha niti ćete imati svoj ulazak. Prosvećenje koje Sveti Duh obavlja u čoveku nema za cilj da održi čovekovu strast, već da otvori put za ulazak čoveka, kao i da čoveku omogući da spozna Svetoga Duha i da od tog trenutka razvije srce koje se Boga boji i obožava Ga.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo i ulazak (2)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 459

Mnogo je manje odstupanja u radu onih koji su prošli kroz orezivanje, sud i grdnju, a izraz njihovog dela mnogo je precizniji. Oni koji se oslanjaju na svoju prirodnost u radu prave prilično velike greške. Delo neusavršenih ljudi izražava previše od njihove sopstvene prirodnosti, što predstavlja veliku prepreku delovanju Svetog Duha. Koliko god da je čovek dobrog kova, on takođe mora da bude podvrgnut orezivanju i sudu, pre no što bude mogao da izvrši delo Božjeg naloga. Ako čovek nije bio podvrgnut takvom sudu, njegovo delo, ma koliko da je dobro obavljeno, ne može biti u skladu s načelima istine i uvek je proizvod njegove prirodnosti i ljudske dobrote. Delo onih koji su prošli kroz orezivanje i sud, mnogo je preciznije od dela onih koji nisu orezani i kojima nije suđeno. Oni koji nisu bili podvrgnuti sudu ne izražavaju ništa osim ljudskog tela i misli, izmešano s mnogo ljudske pameti i urođenog talenta. To nije precizan čovekov izraz Božjeg dela. Sledbenici takvih ljudi dovedeni su pred njih svojim urođenim kvalitetima. Pošto takve osobe izražavaju previše od ljudskog uvida i iskustva, koji gotovo da su odvojeni od prvobitne Božje namere i od nje previše odstupaju, njihovo delo ljude ne može da dovede pred Boga, već ih, umesto toga, dovodi pred čoveka. Stoga oni koji nisu bili podvrgnuti sudu i grdnji nisu ni kvalifikovani da obavljaju delo Božjeg naloga. Delo kvalifikovanog delatnika ljude može da izvede na pravi put i omogući im da snažnije zakorače u istinu. Njegovo delo može dovesti ljude pred Boga. Pored toga, delo jednog takvog delatnika može varirati od pojedinca do pojedinca i nije sputano pravilima, te ljudima omogućava oslobađanje i slobodu, kao i sposobnost postepenog stasavanja u životu i dubljeg ulaska u istinu. Delo nekvalifikovanog delatnika daleko je manje uspešno. Njegovo delo je glupo. On jedino može da ljude uvede u pravila, a ono što on zahteva od ljudi ne varira od pojedinca do pojedinca; on ne deluje u skladu sa stvarnim potrebama ljudi. U ovakvom tipu dela ima isuviše mnogo pravila i previše doktrina, te ono ljude ne može da uvede u stvarnost, niti u normalnu praksu životnog razvoja. Ono samo može ljudima da omogući da se pridržavaju nekolicine bezvrednih pravila. Takvo usmeravanje ljude može samo da odvede na stranputicu. On te vodi tako da postaneš sličan njemu i može te dovesti u ono što on ima i što jeste. Da bi sledbenici mogli da razluče da li su njihove vođe kvalifikovane, ključno je da sagledaju put kojim ih vode i rezultate njihovog rada, te da vide da li sledbenici primaju načela u skladu sa istinom i da li dobijaju načine praktičnog delovanja koji su pogodni za njihov preobražaj. Ti treba da praviš razliku između različitih delovanja različitih tipova ljudi; ne treba da budeš glupi sledbenik. Ovo se odnosi na pitanje čovekovog ulaska. Ako ne možeš da razlikuješ koja osoba u svom vođstvu poseduje put, a koja ne, lako ćeš biti obmanut. Sve ovo neposredno utiče na tvoj život. U delu neusavršenih ljudi ima mnogo prirodnosti; ono je pomešano s previše ljudske volje. Prirodnost je njihovo biće – ono sa čime su oni rođeni. To nije život nakon što ih je orezao, niti stvarnost nakon preobražaja. Kako takva osoba može da podrži one koji tragaju za životom? Život koji čovek prvobitno ima jeste njegova urođena inteligencija ili talenat. Ova vrsta inteligencije ili talenta prilično je udaljena od tačnih Božjih zahteva prema čoveku. Ako čovek nije usavršen i ako njegova iskvarena narav nije orezana, postojaće širok jaz između onoga što čovek izražava i istine; ono što on izražava biće pomešano s nejasnim stvarima, poput njegove mašte i jednostranog iskustva. Štaviše, ma kako da čovek deluje, ljudi osećaju da u tome nema opšteg cilja, niti istine pogodne za ulazak svih ljudi. Većina onoga što se od ljudi traži izvan je njihovih mogućnosti, kao kad biste od patke tražili da mirno stoji na verandi. Ovo je delo ljudske volje. Čovekova iskvarena narav, njegove misli i predstave, prožimaju sve delove njegovog tela. Čovek nije rođen sa nagonom da istinu sprovodi u delo, niti ima nagon za neposrednim razumevanjem istine. Ako se tome doda iskvarena narav čovekova – zar delo ovako prirodne osobe neće izazivati prekide? Čovek koji je usavršen, međutim, poseduje iskustvo istine koju ljudi treba da razumeju i poznaje njihove iskvarene naravi, tako da se nejasne i nestvarne stvari u njegovom delu postepeno smanjuju, sve je manje ljudskog razvodnjavanja, a njegovo delo i služba sve se više približavaju standardima koje zahteva Bog. Na taj je način njegovo delo zakoračilo u istina-stvarnost i postalo realistično. Misli u čovekovom umu naročito blokiraju delo Svetog Duha. Čovek ima bogatu maštu i razumnu logiku, kao i dugogodišnje iskustvo u vođenju poslova. Ako se ovi aspekti čoveka ne podvrgnu orezivanju i korekciji, sve će one predstavljati prepreke u radu. Stoga čovekovo delo, a posebno delo nesavršenih ljudi, ne može da dostigne najveći stepen tačnosti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Božje delo i delo čoveka“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 460

Moraš da razumeš mnoga stanja u kojima će se naći ljudi kada Sveti Duh bude obavljao delo na njima. A naročito oni koji su koordinatori u službi Boga moraju još dublje da razumeju takva stanja. Ako govorite samo o mnogobrojnim iskustvima ili o načinima za ulazak, to pokazuje da je vaše iskustvo isuviše jednostrano. Bez znanja o svom pravom stanju i razumevanja istina-načela, nemoguće je postići promenu naravi. Bez poznavanja načela dela Svetoga Duha ili razumevanja koristi koje ono donosi, biće vam teško da razaznate delovanje zlih duhova. Morate razotkriti delovanje zlih duhova, kao i čovekove predstave, i prodreti pravo u srž problema; morate takođe ukazati na mnoga odstupanja u ljudskom delovanju i na probleme koje mogu imati u svojoj veri u Boga, kako bi mogli da ih prepoznaju. U najmanju ruku, zbog vas se oni ne smeju osećati negativno ni pasivno. Međutim, moraš da razumeš poteškoće koje objektivno postoje kod većine ljudi, ne smeš da budeš nerazuman, niti da „pokušavaš da naučiš svinju da peva“; takvo ponašanje je besmisleno. Kako bi rešio mnoge poteškoće koje ljudi doživljavaju, najpre moraš razumeti dinamiku dela Svetoga Duha; moraš razumeti kako Sveti Duh obavlja delo na različitim ljudima, moraš razumeti poteškoće s kojima se ljudi suočavaju i njihove mane, i moraš prodreti u srž određenog problema i doći do njegovog izvora, bez odstupanja ili pravljenja grešaka. Samo je takva osoba sposobna da koordiniše služenju Bogu.

Da li ćete moći da dokučite suštinska pitanja i da jasno uvidite brojne stvari, zavisiće od vaših ličnih iskustava. Način na koji nešto doživljavaš takođe je i način na koji vodiš druge. Ako razumeš reči i teorije onda ćeš usmeravati druge da razumeju reči i teorije. Način na koji doživljavaš stvarnost Božjih reči jeste način na koji ćeš voditi druge da uđu u stvarnost Božjih izjava. Ako možeš da razumeš mnoge istine i stekneš jasan uvid u mnoge stvari iz Božjih reči, onda si sposoban i da vodiš druge da razumeju mnoge istine, tako da će oni koje vodiš jasno razumeti vizije. Ako se usredsrediš na razumevanje natprirodnih osećaja, onda će oni koje predvodiš učiniti isto. Ukoliko zanemariš praksu, i umesto toga naglašavaš diskusiju, onda će se oni koje vodiš takođe usredsrediti na diskusiju, ne baveći se uopšte praksom, niti postizanjem ikakve transformacije svoje naravi; samo će površno biti puni entuzijazma, a da u delo praktično nisu sproveli niti jednu istinu. Svi ljudi drugima pružaju ono što i sami imaju. Tip nečije ličnosti određuje put kojim će ta osoba voditi druge, kao i tip ljudi koje će ona voditi. Da biste bili zaista prikladni za Božju upotrebu, ne samo da tome morate težiti, već vam je neophodno veliko prosvećenje od Boga, usmeravanje Njegovih reči, iskustvo da vas je On orezao i oplemenjivanje Njegovih reči. Postavljajući to kao temelj, u uobičajenim vremenima, trebalo bi da obratite pažnju na svoja opažanja, misli, razmišljanja i zaključke, i da se u skladu s tim posvetite usvajanju ili odbacivanju. Sve su to putevi za ulazak u stvarnost i svaki od njih je neizostavan. Tako Bog deluje. Uđeš li u ovaj metod kojim Bog deluje, svakodnevno možeš imati priliku da te On usavršava. I u svakom trenutku, bez obzira na to da li je tvoja sredina surova ili prijatna, da li si predmet ispitivanja ili iskušavanja, da li radiš ili ne, i da li živiš samostalno ili kao član neke zajednice, uvek ćeš pronaći priliku da te Bog usavrši, ne propuštajući nijednu od njih. Moći ćeš sve da ih otkriješ i tako ćeš pronaći tajnu doživljavanja Božjih reči.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Čime treba da bude opremljen jedan prikladni pastir“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 461

U današnje vreme, mnogi ljudi ne obraćaju pažnju na lekcije koje treba naučiti u saradnji s drugima. Otkrio sam da mnogi od vas nisu sposobni da nauče nešto iz saradnje sa drugima; većina vas se drži svojih stavova. Kada radiš u crkvi, ti kažeš svoje, neko drugi kaže svoje, a jedna stvar nema veze sa drugom; vi zapravo uopšte ne sarađujete. Vi ste svi toliko zaokupljeni pukim saopštavanjem sopstvenih uvida ili oslobađanjem „tereta“ koji nosite u sebi, ne tražeći ni najmanje život. Čini se da samo otaljavaš posao, uvek verujući da treba da ideš svojim putem bez obzira na to šta drugi kažu ili rade; smatraš da treba da budeš u zajedništvu onako kako te Sveti Duh upućuje, bez obzira na to kakve bi mogle biti okolnosti drugih. Nisi u stanju da otkriješ prednosti drugih, niti si u stanju da samog sebe preispitaš. Vaše shvatanje stvari zaista je izopačeno. Može se reći da čak i sada ispoljavate mnogo samopravednosti, kao da ste ponovo oboleli od te vaše stare boljke. Vi ne razgovarate jedni s drugima na način kojim se postiže potpuna otvorenost, na primer, o tome kakav ste ishod postigli radom u određenim crkvama ili o svojim unutrašnjim stanjima u poslednje vreme i tako dalje; vi naprosto nikada ne razgovarate o tome. Uopšte se ne uključujete u aktivnosti kao što su odbacivanje sopstvenih predstava ili ustajanje protiv sebe. Vođe i radnici razmišljaju samo o tome kako da spreče svoju braću i sestre da budu negativni i kako da ih osposobe da svesrdno slede. Međutim, svi vi mislite da je dovoljno samo svesrdno slediti, a u osnovi ne shvatate šta znači poznavati sebe i ustati protiv sebe, a još manje razumete šta znači služiti u saradnji s drugima. Mislite samo na to kako da imate volju da sami uzvratite Bogu za Njegovu ljubav, kako da imate volju da proživite kao Petar. Pored toga, ne mislite ni na šta drugo. Čak kažeš i da ti, bez obzira na to šta drugi ljudi činili, nećeš slepo da poslušaš, i da ćeš ti, bez obzira na to kakvi su drugi ljudi, sam tražiti usavršavanje od strane Boga, i to će biti dovoljno. Činjenica je, međutim, da tvoja volja ni na koji način nije pronašla konkretan izraz u stvarnosti. Zar nije sve ovo vrsta ponašanja koju prikazujete danas? Svako od vas se čvrsto drži svog uvida, i svi vi želite da budete usavršeni. Vidim da ste vrlo dugo služili, a da niste mnogo napredovali; posebno u lekciji skladnog zajedničkog rada niste postigli apsolutno ništa! Kada idete u crkve, vi razgovarate na svoj način, a drugi razgovaraju na svoj. Retko se dešava skladna saradnja, a to se još više odnosi na sledbenike koji su ispod vas. To jest, retko ko od vas razume šta služenje Bogu jeste ili kako neko treba da služi Bogu. Zbunjeni ste i ophodite se prema lekcijama ove vrste kao prema nečemu beznačajnom. Postoje čak i mnogi ljudi koji ne samo da ne uspevaju da primene ovaj aspekt istine, već i svesno rade pogrešno. Čak i oni koji su služili dugi niz godina bore se i spletkare jedni protiv drugih i ljubomorni su i nadmeću se; svako je za sebe, i niko ni najmanje ne sarađuje. Zar sve ove stvari ne predstavljaju vaš stvarni rast? Vi ste ljudi koji svakodnevno služe zajedno kao Izraelci, koji su neposredno služili Samom Bogu svakog dana u hramu. Kako je moguće da vi ljudi, koji služite Bogu, nemate predstavu kako da se organizujete ili kako da služite?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Služite kao što su Izraelci služili“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 462

Ono što se danas zahteva od vas – da skladno radite zajedno – slično je službi koju je Jahve zahtevao od Izraelaca: u suprotnom, naprosto prestanite da služite. Pošto ste ljudi koji neposredno služe Bogu, u najmanju ruku morate biti sposobni da budete odani i pokorni u svojoj službi, a takođe morate biti u stanju da naučite lekcije na praktičan način. Posebno za vas koji radite u crkvi, da li bi se neko od braće i sestara koji su ispod vas usudio da vas oreže? Da li bi se neko usudio da vam u lice kaže u čemu grešite? Vi stojite visoko iznad svih drugih; vi zaista vladate kao carevi! Vi čak i ne proučavate niti se udubljujete u ovakve praktične lekcije, a ipak govorite o služenju Bogu! U ovom trenutku, od tebe se traži da vodiš nekoliko crkava, ali ne samo da se ti ne odričeš sebe, već se čak i držiš sopstvenih predstava i stavova, govoreći stvari kao što su: „Mislim da bi ova stvar trebalo da se uradi na ovaj način, pošto je Bog rekao da ne treba drugi da nas sputavaju i da danas ne bi trebalo da slepo slušamo“. Stoga se svako od vas drži svog stava i niko nikoga ne sluša. Iako odlično znaš da je tvoja služba u ćorsokaku, i dalje govoriš: „Kako ja to vidim, moj put nije daleko od ispravnog. U svakom slučaju, svako od nas ima svoju stranu: ti govoriš o svojoj, a ja ću govoriti o svojoj; ti ćeš deliti svoje vizije, a ja ću govoriti o svojem ulasku.“ Nikada ne preuzimate odgovornost za mnoge stvari sa kojima se treba obračunati, ili naprosto improvizujete, svako od vas izražava svoje mišljenje i pažljivo štiti svoj status, reputaciju i obraz. Niko od vas nije voljan da se ponizi, i nijedna strana neće preuzeti inicijativu da se preda i nadoknadi nedostatke onog drugog, kako bi život mogao brže da napreduje. Kada sarađujete, trebalo bi da naučite da tražite istinu. Možete reći: „Nije mi baš jasan ovaj aspekt istine. Kakvo ti imaš iskustvo s tim?“ Ili možete reći: „Ti imaš više iskustva od mene u vezi sa ovim aspektom; da li možeš, molim te, da me malo uputiš?“ Zar to ne bi bio dobar pristup? Čuli ste mnogo propovedi i imate određeno iskustvo u služenju. Ako ne učite jedni od drugih, ne pomažete jedni drugima i ne nadoknađujete nedostatke jedni drugima kada delate u crkvama, kako onda možete naučiti bilo šta? Kad god naiđete na nešto, vi treba da komunicirate jedni sa drugima, tako da od toga možete imati koristi u životu. Štaviše, vi treba pažljivo da komunicirate o raznim stvarima pre donošenja bilo kakvih odluka. Samo tako čineći, vi preuzimate odgovornost za crkvu, umesto da samo otaljavate posao. Pošto posetite sve crkve, trebalo bi da se okupite i komunicirate o svim pitanjima koja otkrijete i o svim problemima na koje naiđete u svom radu, a onda treba da razgovarate o prosvećenju i prosvetljenju koje ste primili – to je neophodan deo službe. Morate da postignete skladnu saradnju u svrhu Božjeg dela, za dobrobit crkve, i tako podstaknete svoju braću i sestre da napreduju. Treba da sarađujete jedni s drugima, da se međusobno ispravljate i dođete do boljeg rezultata rada, kako biste pokazali razumevanje prema Božjim namerama. To se zove prava saradnja, i samo oni koji se uključe u nju zadobiće pravi ulazak. Dok sarađujete, neke od reči koje govorite mogu biti neprikladne, ali to nije važno. Komunicirajte o tome kasnije i dobro to shvatite; ne zanemarujte to. Posle ovakvog zajedništva, moći ćete da nadoknadite nedostatke svoje braće ili sestara. Samo ako na ovaj način zalazite sve dublje u svoj posao možete postići bolje rezultate. Svako od vas, kao ljudi koji služe Bogu, mora biti u stanju da brani interese crkve u svemu što radi, umesto da uzima u obzir samo sopstvene interese. Neprihvatljivo je da delujemo sami, potkopavajući jedni druge. Ljudi koji se tako ponašaju nisu pogodni da služe Bogu! Takvi ljudi imaju užasnu narav; ni trunka ljudskosti ne ostaje u njima. Oni su slika i prilika Sotone! Oni su zveri! Takve stvari se čak i danas dešavaju među vama; idete toliko daleko da napadate jedni druge dok komunicirate, namerno tražeći izgovore, zajapureni raspravljate o nečemu nebitnom, niko nije spreman da popusti, svako skriva svoje unutrašnje misli od onog drugog, pažljivo motreći na tu drugu osobu, uvek na oprezu. Da li je ovakva narav priliči Božjoj službi? Može li takav rad kao što je vaš opskrbiti vašu braću i sestre bilo čime? Ne samo da nisi u stanju da dovedeš ljude na ispravan životni pravac, već zapravo ubrizgavaš svoju iskvarenu narav u svoju braću i sestre. Zar ne povređuješ druge? Tvoja savest je užasna i trula je do srži! Ti ne ulaziš u stvarnost, niti primenjuješ istinu. Osim toga, besramno otkrivaš svoju đavolsku prirodu drugima. Ti jednostavno ne znaš šta je sramota! Ova braća i sestre su ti povereni, a ti ih vodiš u pakao. Zar ti nisi neko čija je savest postala trula? Apsolutno nemaš srama!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Služite kao što su Izraelci služili“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 463

Da li možeš da ispoljiš narav koju je Bog izrazio u svakom dobu na konkretan način, jezikom koji prikladno prenosi značaj tog doba? Da li ti, koji si iskusio Božje delo poslednjih dana, možeš da do detalja opišeš Božju pravednu narav? Možeš li jasno i tačno da posvedočiš o Božjoj naravi? Kako ćeš preneti ono što si video i iskusio onima koji su nesrećni, bedni i pobožni vernici koji su gladni i žedni pravednosti i čekaju da ih predvodiš poput pastira? Kakvi ljudi te čekaju da ih predvodiš? Možeš li da zamisliš? Da li si svestan tereta na svojim plećima, svog naloga i odgovornosti? Gde ti je osećaj za istorijsku misiju? Kako ćeš adekvatno služiti kao gospodar u narednom dobu? Imaš li jak osećaj za gospodarenje? Kako bi objasnio gospodara svega? Da li je to zaista gospodar svih živih bića i svih fizičkih stvari na svetu? Koji su tvoji planovi za razvoj naredne faze dela? Koliko ljudi čeka da im ti budeš pastir? Da li je tvoj zadatak težak? Siromašni su, jadni, slepi i izgubljeni, jadikuju u tami – gde je put? Kako čeznu za svetlošću, poput zvezde padalice, da se iznenada spusti i rastera sile tame koje su ugnjetavale čoveka toliko godina. Ko može znati u kojoj se meri zabrinuto nadaju i kako čeznu, dan i noć, za ovim? Čak i na dan kada svetlost bljesne, ovi ljudi koji duboko pate ostaju zarobljeni u mračnoj tamnici bez nade za oslobođenje; kada više neće plakati? Užasna je nesreća ovih krhkih duhova koji se nikada nisu odmorili i dugo su bili tako sputani nemilosrdnim okovima i zamrznutom prošlošću. I ko je čuo glas njihovog jauka? Ko je motrio na njihovo jadno stanje? Da li ti je ikada palo na pamet koliko je ožalošćeno i zabrinuto Božje srce? Kako On može podneti da vidi kako nedužan ljudski rod, koji je stvorio Svojim sopstvenim rukama, trpi takvu patnju? Ljudska bića su, na kraju krajeva, žrtve koje su otrovane. Pa iako je čovek preživeo do dana današnjeg, ko je mogao znati da je ljudski rod odavno zatrovan zlim? Da li si zaboravio da si jedna od žrtava? Zar nisi spreman da, iz svoje ljubavi prema Bogu, nastojiš da spasiš ove preživele? Zar nisi spreman da posvetiš svu svoju energiju da uzvratiš Bogu, koji voli ljudski rod kao Svoju krv i meso? I kada se sve uzme u obzir, kako bi protumačio to što te je Bog iskoristio da živiš svoj izuzetan život? Imaš li zaista rešenost i samopouzdanje da živiš smislenim životom pobožne osobe koja služi Bogu?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako bi trebalo da pristupiš svojoj budućoj misiji?“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 464

Ljudi veruju u Mene, ali nisu u stanju da svedoče o Meni, niti mogu da svedoče o Meni pre nego što se javno predstavim. Ljudi samo vide da Ja prevazilazim stvorena bića i sve svete ljude, i vide da ljudi ne mogu da obavljaju delo koje Ja obavljam. Stoga, od Jevreja do ljudi današnjice, svi koji gledaju Moje slavne radnje ispunjeni su samo radoznalošću prema Meni, a usta nijednog stvorenog bića nisu bila u stanju da svedoče o Meni. Samo je Moj Otac svedočio o Meni i načinio Mi put među svim stvorenim bićima; da nije to učinio, bez obzira na to kako bih delovao, čovek nikada ne bi znao da sam Ja Gospod stvaranja, jer čovek ume samo da uzima od Mene i da ne veruje u Mene na osnovu ishoda mog dela. Čovek Me poznaje samo zato što sam nevin i nikako grešnik, zato što mogu da objasnim mnoge tajne, zato što sam iznad mnoštva, ili zato što je čovek mnogo profitirao od Mene, ali malo ko veruje da sam Ja Gospod stvaranja. Zato kažem da čovek ne zna zašto veruje u Mene; ne zna svrhu ili značaj vere u Mene. Stvarnost čoveka je u oskudna, takva da je jedva sposoban da svedoči o Meni. Premalo istinite vere imate i premalo toga ste dobili, tako da premalo svedočanstva imate. Štaviše, vi premalo toga razumete i previše toga vam nedostaje, tako da ste skoro nesposobni da svedočite o Mojim radnjama. Vaša odlučnost je zaista značajna, ali da li ste sigurni da ćete biti u stanju da uspešno svedočite o suštini Boga? Ono što ste iskusili i videli prevazilazi ono što su sveci i proroci iz svih doba iskusili i videli, ali da li ste u stanju da date svedočanstvo veće od reči ovih svetaca i proroka iz prošlosti? Ono što vam sada darujem nadmašuje Mojsija i zasenjuje Davida, pa isto tako tražim da vaše svedočanstvo nadmaši Mojsija i da vaše reči budu veće od Davida. Dajem vam stostruko, pa vas i Ja molim da Mi uzvratite istom merom. Morate znati da sam ja Onaj koji daruje život ljudskom rodu, i da ste vi ti koji primate život od Mene i koji morate svedočiti o Meni. Ovo je vaša dužnost koju vam šaljem i koju treba da izvršite za Mene. Svu slavu Svoju darovao sam vama, darovao sam vam život koji izabrani narod, Izraelci, nikada nisu primili. Po pravdi, vi treba da svedočite o Meni i da Mi posvetite svoju mladost i položite svoj život. Kome god podarim slavu Svoju, svedočiće o Meni i daće život svoj za Mene. Ovo sam odavno predodredio. Vaša je sreća što vam darujem Svoju slavu i vaša je dužnost da svedočite za Moju slavu. Ako biste verovali u Mene samo da biste zadobili blagoslove, onda bi Moje delo imalo mali značaj, a vi ne biste obavili svoju dužnost. Izraelci su videli samo Moju milost, ljubav i veličinu, i Jevreji su bili svedoci samo Mog strpljenja i iskupljenja. Oni su videli veoma, veoma malo dela Mog Duha, do te mere da su razumeli samo jedan desethiljaditi deo onoga što ste vi čuli i videli. Ono što ste videli prevazilazi čak i njihove verske poglavare. Istine koje danas razumete prevazilaze njihove; ono što ste danas videli prevazilazi ono što je viđeno u Dobu zakona, kao i u Dobu blagodati, a ono što ste vi doživeli prevazilazi čak i Mojsija i Iliju. Jer su Izraelci razumeli samo zakon Jahveov i videli su samo Jahveova leđa; ono što su Jevreji razumeli bilo je samo iskupljenje Hristovo, ono što su primili bila je samo blagodat koju je Isus darovao, a ono što su videli bio je samo Isusov lik u jevrejskom domu. Ono što vi vidite danas jeste slava Jahveova, iskupljenje Isusovo i sve Moje radnje današnjih dana. Dakle, takođe ste čuli reči Moga Duha, shvatili Moju mudrost, spoznali Moje čudesno delo, i saznali o Mojoj naravi. Takođe sam vam svima rekao za Moj plan upravljanja. Ono što ste videli nije samo blagi i milostivi Bog, nego Bog ispunjen pravednošću. Videli ste Moje čudesno delo i znate da sam ispunjen veličanstvom i gnevom. Štaviše, znate da sam jednom pustio Svoj gnev na dom Izraelov, i da je danas stigao do vas. Vi bolje razumete Moje tajne na nebu nego Isaija i Jovan; vi imate više znanja o Mojoj divoti i poštovanosti nego svi sveci prošlih doba. Ono što ste primili nije samo Moja istina, Moj put i Moj život, već vizija i otkrivenje veće od Jovanovog. Vi razumete mnogo više tajni i takođe ste ugledali Moje pravo lice; vi ste prihvatili više od Mog suda i znate više o Mojoj pravednoj naravi. Dakle, iako ste rođeni u poslednjim danima, vi imate znanje o onome što je bilo u prošlosti, a takođe ste iskusili današnje stvari, i sve sam to učinio Ja lično. Ono što tražim od vas nije preterano, jer sam vam dao mnogo, a vi ste videli mnogo toga u Meni. Zato vas molim da svedočite o Meni svecima prošlih vekova, i to je jedina želja Moga srca.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Šta znaš o veri?“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 465

Da li zaista znaš zašto veruješ u Mene? Da li zaista znaš svrhu i značaj Mog dela? Da li zaista znaš svoju dužnost? Da li zaista znaš Moje svedočanstvo? Ako samo veruješ u Mene, a nema ni traga od Moje slave ili svedočenja u tebi, onda sam te odavno eliminisao. Što se tiče onih koji sve znaju, oni su Mi još veći trn u oku, a u Mojoj kući oni nisu ništa drugo do prepreke na Mom putu, oni su kukolj koji će u potpunosti biti provejan u Mom delu, oni su beskorisni, oni su bezvredni i Ja ih odavno prezirem. Moj gnev često pogađa sve one koji su lišeni svedočanstva, i Moj štap ih nikada ne zaboravlja. Odavno sam ih predao u ruke zloga; oni su lišeni Mojih blagoslova. A kad dođe dan, grdnja će njihova biti bolnija od grdnje bezumnih žena. Danas činim samo ono što Mi je dužnost da činim; svu ću pšenicu svezati u snopove, zajedno s onim kukoljem. To je Moje delo danas. Sav će se kukolj provejati u vreme Mog provejavanja, pa će se pšenično zrno skupiti u ambaru, a provejani kukolj će se naći u ognju da sagori u prah. Moje je delo sada samo da sve ljude svežem u snopove; to jest, da ih potpuno osvojim. Onda ću početi da provejavam i razotkrivam kraj svih ljudi. I zato treba da znaš kako bi sada trebalo da Mi udovoljiš i kako da kreneš pravim putem u svojoj veri u Mene. Ono što želim jeste tvoja odanost i pokornost sada, tvoja ljubav i svedočenje sada. Čak i ako u ovom trenutku ne znaš šta je svedočanstvo ili šta je ljubav, treba da mi doneseš sve svoje i da mi predaš jedino blago koje imaš: svoju odanost i pokornost. Ti treba da znaš da svedočanstvo o Mojoj pobedi nad Sotonom leži u odanosti i pokornosti čoveka, kao i svedočanstvo o Mom potpunom osvajanju čoveka. Dužnost tvoje vere u Mene je da svedočiš o Meni, da budeš odan Meni i nikome drugom, i da Mi budeš pokoran do kraja. Pre nego što započnem sledeći korak u Svom delu, kako ćeš svedočiti o Meni? Kako ćeš Mi biti odan i pokoran? Da li posvećuješ svu svoju odanost svojoj funkciji, ili ćeš naprosto odustati? Da li bi se radije pokorio svakom Mom uređenju (makar to bila smrt ili propast) ili bi na pola puta pobegao da bi izbegao Moju grdnju? Grdim te da bi svedočio o Meni i bio Mi odan i pokoran. Štaviše, grdnja u ovom trenutku služi da se pokrene sledeći korak Mog dela i da se dozvoli da delo nesmetano napreduje. Stoga te podstičem da budeš mudar i da se prema svom životu i prema značaju svog postojanja ne odnosiš kao prema bezvrednom pesku. Da li tačno znaš šta će Moje buduće delo postati? Znaš li kako ću raditi u danima koji dolaze i kako će se odvijati Moje delo? Ti treba da poznaješ značaj tvog iskustva sa Mojim delom, i štaviše, značaj tvoje vere u Mene. Uradio sam toliko toga; kako sam mogao da odustanem na pola puta, kao što si pomislio? Obavio sam tako obimno delo; kako bih samo mogao da ga uništim? Zaista, došao sam da privedem kraju ovo doba. To je istina, ali osim toga moraš znati da započinjem novo doba, da započinjem novo delo, i, iznad svega, da širim jevanđelje carstva. Dakle, ti treba da znaš da se sadašnje delo tiče samo početka jednog doba i postavljanja temelja za širenje jevanđelja u vremenu koje dolazi, te da se to doba privede kraju u budućnosti. Moj rad nije tako jednostavan kao što misliš, niti je beskoristan ili besmislen kao što možda veruješ. Zato moram još jednom da ti kažem: treba da daš svoj život za Moje delo, i štaviše, treba da se posvetiš Mojoj slavi. Dugo sam žudeo da svedočiš o Meni, i još sam više žudeo za tim da širiš Moje jevanđelje. Ti treba da razumeš šta je u Mom srcu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Šta znaš o veri?“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 466

Iako je vaša vera veoma iskrena, niko od vas nije u stanju da ispriča celu priču o Meni, niko ne može da pruži potpuno svedočanstvo o svim činjenicama koje vidite. Razmislite o tome: danas većina vas zanemaruje svoje dužnosti i, umesto toga, traga da zadovolji svoje telo, da ga zasiti i pohlepno uživa u njemu. Malo je istine u vama. Kako onda možete da svedočite o svemu što ste videli? Da li ste zaista sigurni da možete da budete Moji svedoci? Ako jednog dana ne budeš bio u stanju da svedočiš o svemu što si danas video, izgubićeš funkciju stvorenih bića i tvoje postojanje neće više imati nikakvog smisla. Bićeš nedostojan da budeš ljudsko biće. Čak bi se moglo reći da nećeš više ni biti ljudsko biće! Na vama sam obavio nemerljivo delo, ali pošto ti trenutno ništa ne učiš, ničega nisi svestan, i nedelotvoran si u svojim poslovima, kada dođe vreme da proširim Svoje delo, ti ćeš samo gledati u prazno, vezanog jezika i potpuno beskoristan. Zar onda nećeš u istoriji biti zabeležen kao grešnik? Kada to vreme dođe, zar nećeš osetiti najdublje žaljenje? Zar nećeš utonuti u potištenost? Celokupno Moje današnje delo nije učinjeno iz besposlice i dosade, već radi postavljanja temelja za Moje buduće delo. Nije da sam u ćorsokaku i da treba da smišljam nešto novo. Treba da razumeš delo koje obavljam; nije u pitanju nešto što radi dete igrajući se na ulici, već delo učinjeno u ime Mog Oca. Treba da znate da Ja sve ovo ne radim sam; umesto toga, predstavljam Svog Oca. Vaša uloga, u međuvremenu, jeste da striktno sledite, da se pokorite, da se menjate i da svedočite. Treba samo da razumete zašto je potrebno da verujete u Mene; ovo je najvažnije pitanje koje svako od vas treba da shvati. Moj Otac, zarad Svoje slave, sve vas je predodredio za Mene od trenutka kada je stvorio svet. Učinio je to zarad Mog dela i zarad Svoje slave. Vi u Mene verujete zbog Mog Oca; vi Mene sledite jer je Moj Otac tako predodredio. Ništa od ovoga vi ne radite po sopstvenom izboru. Još važnije je da razumete da ste vi oni koje je Moj Otac Meni darovao kako biste Mi svedočili. Pošto vas je On Meni poverio, treba da se pridržavate puteva koje vam pokazujem, kao i puteva i reči kojima vas učim, jer je vaša dužnost da se držite Mojih puteva. Ovo je prvobitna svrha vaše vere u Mene. Stoga vam ovo kažem: vi ste samo ljudi koje je Moj Otac Meni darovao i koji treba da se drže Mog puta. Vi, međutim, samo verujete u Mene. Ne pripadate Meni jer ne potičete iz izraelske porodice, već ste potomci drevne guje. Sve što tražim od vas jeste da svedočite za Mene, ali danas morate da sledite Moj put. Sve ovo je zarad budućeg svedočenja. Ako delujete samo kao ljudi koji slušaju Moje puteve, bićete bezvredni, a to što vas je Moj Otac Meni darovao izgubiće na značaju. Ono što vam uporno govorim jeste sledeće: vi treba da sledite Moj put.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kakvo je tvoje shvatanje Boga?“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 467

Kako Sveti Duh deluje u crkvi u današnje vreme? Da li možeš dobro da dokučiš smisao ovog pitanja? Koje su najveće poteškoće tvoje braće i sestara? Šta im najviše nedostaje? Trenutno, postoje neki ljudi koji su negativni dok prolaze kroz kušnje, a neki se čak i žale. Drugi su prestali da napreduju jer je Bog prestao da govori. Ljudi nisu zakoračili pravom stazom verovanja u Boga. Oni ne mogu da žive nezavisno i ne mogu da održe sopstveni duhovni život. Neki ljudi i dalje energično slede i tragaju, voljni su da primenjuju kada Bog govori, ali kada Bog ne govori, oni više ne napreduju. Ljudi još uvek nisu shvatili Božje namere u svojim srcima i nemaju spontanu ljubav prema Bogu; u prošlosti su sledili Boga zato što su bili primorani. A ima i nekih koji su se umorili od Božjeg dela. Zar takvi ljudi nisu u opasnosti? Mnogo ljudi bivstvuje u stanju prostog trpljenja. Iako jedu i piju Božje reči i mole Mu se, oni to čine polovično i više nemaju nagon koji su nekada imali. Većina ljudi nije zainteresovana za Božje delo oplemenjivanja i usavršavanja i zaista deluju kao da su stalno bez ikakvog unutrašnjeg nagona. Kada su ophrvani prestupima, oni ne osećaju da su dužni Bogu, niti imaju svest da bi osetili kajanje. Oni niti tragaju za istinom, niti napuštaju crkvu, već tragaju samo za privremenim zadovoljstvima. Ovi ljudi su budale, glupi su do krajnje mere! Kada dođe vreme, svi će oni biti izgnani i nijedan jedini neće biti spasen! Misliš li da će neko, ako je jednom bio spasen, uvek biti spasen? Čista je obmana verovati u to! Svi oni koji ne tragaju za život-ulaskom biće izloženi grdnji. Većina ljudi uopšte nije zainteresovana za život-ulazak, za vizije, ili za primenu istine. Oni ne tragaju da bi ušli, a zasigurno ne tragaju da bi ušli još dublje. Zar oni ne upropaštavaju sami sebe? Trenutno postoji deo ljudi čiji se uslovi stalno poboljšavaju. Što više Sveti Duh deluje, više poverenja oni zadobijaju; što više iskustava doživljavaju, to više osećaju duboku tajnu Božjeg dela. Što dublje ulaze, više shvataju. Oni osećaju da je Božja ljubav tako velika i osećaju se stabilno i prosvećeno u sebi. Oni poseduju razumevanje Božjeg dela. To su ljudi u kojima deluje Sveti Duh. Neki ljudi kažu: „Iako nema novih Božjih reči, ipak moram da tražim da uđem dublje u istinu, moram da budem iskren o svemu u svom stvarnom iskustvu i da uđem u stvarnost Božjih reči.“ Ovakva osoba poseduje delo Svetog Duha. Iako Bog ne pokazuje Svoje lice i krije se od svake osobe, i mada ne izgovara ni reč i ima trenutaka kada ljudi dožive neko unutrašnje oplemenjivanje, Bog ipak nije potpuno napustio ljude. Ako neka osoba ne može da zadrži istinu koju treba da izvrši, ona neće posedovati delo Svetog Duha. Tokom perioda oplemenjivanja, razdoblja kada se Bog ne prikazuje, ako nemaš poverenja, već umesto toga ustukneš, ako se ne usredsrediš na doživljavanje Njegovih reči, onda bežiš od Božjeg dela. Kasnije ćeš biti jedan od onih koji će biti izgnani. Oni koji ne traže da uđu u Božju reč nikako ne mogu svedočiti o Njemu. Ljudi koji su u stanju da svedoče o Bogu i udovolje Njegovim namerama potpuno se oslanjaju na sopstveni nagon da tragaju za Božjim rečima. Delo koje Bog obavlja u ljudima prvenstveno postoji da im omogući da zadobiju istinu; to što si ti u potrazi za životom je radi tvog usavršavanja i sve to služi da te učini pogodnim za Božju upotrebu. Sve za čim sada tragaš, jeste da čuješ tajne, da čuješ Božje reči, da uživaš u pogledu i da gledaš okolo da vidiš ima li neka novina ili trend, i tako zadovoljiš svoju radoznalost. Ako je to namera koja se nalazi u tvom srcu, onda ne postoji način da ispuniš Božje zahteve. Oni koji ne tragaju za istinom ne mogu da slede do samog kraja. Trenutno, nije da Bog ne radi nešto, već ljudi ne sarađuju s Njim, jer im je Njegovo delo odbojno. Oni samo žele da čuju reči koje On govori da bi im podario blagoslove, a nisu voljni da čuju reči Njegovog suda i grdnje. Šta je razlog tome? Razlog je što želje ljudi da zadobiju blagoslove nisu ispunjene i stoga su postali negativni i slabi. Nije da Bog namerno ne dopušta ljudima da ga slede, niti On namerno zadaje udarce ljudima. Ljudi su negativni i slabi samo zato što su njihove namere neprikladne. Bog je onaj Bog koji daje čoveku život, i onaj koji ne može da odvede čoveka u smrt. Ljudska negativnost, slabosti i nazadovanje izazvani su sopstvenim činjenjem.

Trenutno Božje delo donosi ljudima malo oplemenjivanja, i samo oni koji mogu da budu postojani dok prolaze kroz ovo oplemenjivanje dobiće Božje odobrenje. Bez obzira na to kako se On skriva, bilo da ne govori ili ne dela, ti ipak možeš da tragaš s poletom. Čak i kada bi Bog rekao da će te odbaciti, ti bi Ga ipak sledio. To znači svedočiti o Bogu. Ako se Bog sakrije od tebe i ti prestaneš da Ga slediš, da li je to svedočenje o Bogu? Ako ljudi zapravo i ne zakorače, onda oni nemaju stvarni rast, i kada zaista naiđu na veliku kušnju, oni će se spotaknuti. Kada Bog ne govori ili ne radi ono što je u skladu sa tvojim sopstvenim predstavama, ti se gubiš. Ako bi Bog trenutno postupao po tvojim ličnim predstavama, ako bi On udovoljavao tvojoj volji, a ti bio u stanju da ustaneš i energično tragaš, šta bi onda bio temelj na kojem živiš? Tvrdim da postoji mnogo ljudi koji žive na način koji se u potpunosti oslanja na ljudsku radoznalost. Oni u svojim srcima apsolutno nemaju želju da tragaju. Svi oni koji ne tragaju za ulaskom u istinu, već se oslanjaju na svoju radoznalost u životu jesu ljudi koji zaslužuju prezir i oni su u opasnosti! Različite vrste Božjeg dela sprovode se da bi se čovečanstvo usavršilo. Međutim, ljudi su uvek radoznali, vole da se informišu o svemu što čuju, zabrinuti su zbog aktuelnih dešavanja u drugim zemljama – na primer, žele da znaju šta se dešava u Izraelu, ili da li je bio zemljotres u Egiptu – uvek traže neke novine, nove stvari da bi zadovoljili svoje sebične želje. Oni ne tragaju za životom, niti tragaju za tim da budu usavršeni. Oni samo traže da Božji dan stigne ranije kako bi se njihov divni san ostvario i njihove ekstravagantne želje ispunile. Ova vrsta osobe nije praktična – ona je neko ko nema odgovarajuću perspektivu. Jedino traganje za istinom može biti temelj ljudske vere u Boga, a ako ljudi ne tragaju za život-ulaskom, ako ne traže da udovolje Bogu, u tom slučaju će biti podvrgnuti kazni. Oni koji će biti kažnjeni su oni koji nisu posedovali delo Svetog Duha tokom Božjeg delanja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Treba da održavaš svoju posvećenost Bogu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 468

Kako bi ljudi trebalo da sarađuju sa Bogom u ovoj etapi Njegovog dela? Bog trenutno isprobava ljude. On ne izgovara ni reč, već se skriva i ne ostvaruje direktan kontakt s ljudima. Spolja izgleda kao da On ne obavlja nikakvo delo, ali istina je da još uvek deluje u čoveku. Svako ko traga za život-ulaskom ima viziju svoje potrage za životom, i ne sumnja čak i ako ne razume Božje delo u potpunosti. Dok prolaziš kroz kušnje, čak i kada ne znaš šta Bog želi da uradi i šta želi da postigne, treba da znaš da su Božje misli za ljudski rod uvek dobre. Ako tragaš za Njim iskrenog srca, On te nikada neće napustiti i na kraju će te sigurno usavršiti i odvesti ljude do odgovarajućeg odredišta. Bez obzira na to kako Bog trenutno isprobava ljude, doći će dan kada će im pružiti odgovarajući ishod i dati im odgovarajuću nadoknadu na osnovu onoga što su učinili. Bog neće dovesti ljude do određene tačke i onda ih naprosto odbaciti i zanemariti. To je zato što je Bog pouzdan. U ovoj etapi, Sveti Duh obavlja delo oplemenjivanja. On oplemenjuje svaku osobu. U koracima dela koji se sastoje od kušnje smrću i kušnje grdnjom, oplemenjivanje se obavlja rečima. Da bi ljudi iskusili Božje delo, oni prvo moraju da shvate Njegovo sadašnje delo i kako ljudski rod treba da sarađuje. To je zaista nešto što bi svi trebalo da razumeju. Bez obzira šta Bog čini, bilo da se radi o oplemenjivanju ili čak ako ne govori, ni jedan jedini korak Božjeg dela nije u skladu s ljudskim predstavama. Svaki korak njegovog dela protresa i razbija ljudske predstave. To je Njegovo delo. Ali ti moraš da veruješ da, pošto je Božje delo dostiglo određenu etapu, On neće ubiti ceo ljudski rod, šta god da se desi. On daje obećanja i blagoslove ljudskom rodu i svi oni koji tragaju za Njim moći će da zadobiju Njegove blagoslove, a one koje to ne učine Bog će eliminisati. To zavisi od tvoje potrage. Bez obzira na bilo šta drugo, moraš verovati da kada se Božje delo završi, svaka osoba će imati odgovarajuće odredište. Bog je opskrbio čovečanstvo s lepim težnjama, ali bez potrage one su nedostižne. Sada bi trebalo da si u stanju da vidiš ovo – Božje oplemenjivanje i Njegova grdnja ljudi je Njegovo delo, ali ljudi, sa svoje strane, moraju da tragaju za promenom u naravi u svakom trenutku. U tvom praktičnom iskustvu, prvo moraš da znaš kako da jedeš i piješ Božje reči; u Njegovim rečima moraš da pronađeš ono u šta treba da zakoračiš i svoje sopstvene nedostatke, treba da tražiš ulazak u svoje praktično iskustvo, i da uzmeš jedan deo Božjih reči koje treba primeniti i pokušaš to da sprovedeš. Jedenje i pijenje Božjih reči je jedan aspekt. Pored toga, život crkve mora da se održi, moraš da imaš normalan duhovni život i moraš biti u stanju da predaš sva svoja trenutna stanja Bogu. Bez obzira na to kako se Njegovo delo menja, tvoj duhovni život treba da ostane normalan. Duhovni život može da održi tvoj normalan ulazak. Bez obzira šta Bog radi, treba bez prekida da nastaviš sa svojim duhovnim životom i da obavljaš svoju dužnost. To je ono što ljudi treba da rade. To je sve delo Svetog Duha, ali dok je za one sa normalnim stanjem to savršenstvo, za one sa nenormalnim stanjem to je kušnja. U trenutnoj fazi dela oplemenjivanja Svetog Duha, neki ljudi kažu da je Božje delo tako veliko i da je ljudima oplemenjivanje apsolutno potrebno, inače će njihov rast biti isuviše mali i neće imati načina da postignu Božje namere. Međutim, za one čije stanje nije dobro, to postaje razlog da ne tragaju za Bogom i razlog da ne prisustvuju skupovima niti da jedu i piju Božju reč. U Božjem delu, bez obzira na to šta On radi ili kakve promene On čini, ljudi moraju osnovni duhovni život da održe normalnim. Možda nisi bio aljkav u ovoj trenutnoj etapi svog duhovnog života, ali još uvek nisi mnogo zadobio, niti si imao bogatu žetvu. U ovakvim okolnostima, čak i ako se svog duhovnog života držiš kao što se pridržavaš pravila, i dalje moraš da ga se držiš; moraš da se pridržavaš ovog pravila kako ne bi pretrpeo gubitke u životu i kako bi udovoljio Božjim namerama. Ako tvoj duhovni život nije normalan, ti ne možeš da razumeš trenutno Božje delo i umesto toga uvek osećaš da je ono potpuno nespojivo sa tvojim predstavama, i mada si voljan da Ga slediš, nedostaje ti unutrašnji nagon. Bez obzira na to šta Bog trenutno čini, ljudi moraju da sarađuju. Ako ljudi ne sarađuju, onda Sveti Duh ne može da obavlja Svoje delo, a ako ljudi nemaju srca da sarađuju, onda teško mogu da zadobiju delo Svetog Duha. Ako želiš da poseduješ delo Svetog Duha u sebi i ako želiš da zadobiješ Božje odobrenje, onda moraš da održavaš svoju prvobitnu posvećenost pred licem Boga. Međutim, nije neophodno da imaš dublje razumevanje, naprednu teoriju ili druge slične stvari – potrebno je samo da podržavaš Božju reč na prvobitnoj osnovi. Ako ljudi ne sarađuju sa Bogom i ne tragaju za dubljim ulaskom, onda će Bog oduzeti sve što je prvobitno bilo njihovo. Iznutra, ljudi su uvek pohlepni za lakoćom i radije bi uživali u onome što je već dostupno. Oni žele da zadobiju Božja obećanja, a da pritom ne plate nikakvu cenu. Ovo su ekstravagantne misli koje čovečanstvo gaji. Zadobijanje samog života bez plaćanja cene – ali da li je ikada bilo tako lako? Kada neko veruje u Boga i traži život-ulazak i traži promenu u svojoj naravi, on mora da plati cenu i dostigne stanje u kojem će uvek slediti Boga, bez obzira šta On uradio. To je nešto što ljudi moraju da rade. Čak i ako slediš sve ovo kao pravilo, moraš ga uvek podržavati, i bez obzira na to koliko su velike kušnje, ne možeš dići ruke od svog normalnog odnosa sa Bogom. Trebalo bi da budeš u stanju da se moliš, održavaš svoj crkveni život i nikada ne napuštaš svoju braću i sestre. Dok te Bog kuša, ti treba da nastaviš da tražiš istinu. To je minimalan uslov za duhovni život. Uvek imaš želju da tražiš i težiš saradnji, koristeći svu svoju energiju – da li je to izvodljivo? Ako ljudi shvate da je to temelj, moći će da steknu moć razlučivanja i ulazak u stvarnost. Lako je prihvatiti Božju reč kada je tvoje sopstveno stanje normalno; u takvim okolnostima nije teško primenjivati istinu i tada osećaš da je Božje delo veliko. Ali ako je tvoje stanje loše, bez obzira koliko je Božje delo veliko i bez obzira koliko lepo neko govori, ti nećeš obraćati pažnju. Kada stanje osobe nije normalno, Bog ne može da dela u njoj i ona ne može da postigne promene u svojoj naravi.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Treba da održavaš svoju posvećenost Bogu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 469

Ako ljudi nemaju poverenja, nije im lako da nastave tim putem. Svako sada može da vidi da se Božje delo ni najmanje ne slaže sa ljudskim predstavama i maštanjima. Bog je učinio toliko mnogo dela i izgovorio toliko reči i mada ljudi mogu da priznaju da su one istina, još uvek je moguće da se predstave o Bogu pojave u njima. Ako ljudi žele da razumeju istinu i zadobiju je, moraju imati poverenja i snagu volje da bi mogli da se drže onoga što su već videli i onoga što su zadobili iz svojih iskustava. Bez obzira šta Bog radi u ljudima, oni moraju da podrže ono što oni sami poseduju, da budu iskreni pred Bogom i da Mu ostanu posvećeni do samog kraja. To je dužnost ljudskog roda. Ljudi moraju da podrže ono što treba da urade. Verovanje u Boga zahteva pokornost Njemu i iskustvo Njegovog dela. Bog je obavio toliko delo – moglo bi se reći da je za ljude sve usavršavanje, oplemenjivanje, a još više, grdnja. Nije bilo nijednog koraka Božjeg dela koji je bio u skladu sa ljudskim predstavama; ono u čemu su ljudi uživali bile su stroge Božje reči. Kada Bog dođe, ljudi treba da uživaju u Njegovom veličanstvu i Njegovom gnevu. Međutim, bez obzira koliko stroge bile Njegove reči, On dolazi da spase i usavrši čovečanstvo. Kao stvorena bića, ljudi treba da ispune dužnosti koje treba da ispune i da svedoče o Bogu usred oplemenjivanja. U svakoj kušnji treba da podrže svedočanstvo koje treba da daju i da to čine odlučno radi Boga. Osoba koja to radi je pobednik. Bez obzira koliko te Bog oplemenjuje, ti ostaješ pun poverenja i nikada ne gubiš poverenje u Njega. Radiš ono što čovek treba da uradi. To je ono što Bog zahteva od čoveka i čovekovo srce treba da bude u stanju da se u potpunosti vrati Njemu i da se okrene Njemu u svakom trenutku. To je pobednik. Oni koje Bog naziva „pobednicima“ su oni koji su još uvek u stanju da svedoče i održavaju svoje poverenje i odanost Bogu kada su pod uticajem Sotone i dok ih Sotona opseda, to jest, kada se nađu usred sila tame. Ako si još uvek u stanju da zadržiš čisto srce pred Bogom i održiš svoju istinsku ljubav prema Bogu bez obzira na sve, onda ti svedočiš pred Bogom, a to je ono što Bog naziva „pobednikom“. Ako je tvoje traganje odlično kada te Bog blagosilja, a povlačiš se kad nema Njegovih blagoslova, da li je to čistota? Pošto si siguran da je ovaj put istinit, moraš ga slediti do kraja; moraš održavati svoju odanost Bogu. Pošto si video da je Sam Bog došao na zemlju da te usavrši, treba u potpunosti da Mu predaš srce. Ako i dalje možeš da Ga slediš, bez obzira na ono što On čini, čak i ako ti On odredi nepovoljan ishod na samom kraju, to je održavanje tvoje čistote pred Bogom. Nuditi sveto duhovno telo i prečistu devicu Bogu znači zadržati iskreno srce pred Bogom. Za ljudski rod, iskrenost je čistota, a sposobnost da se bude iskren prema Bogu je održavanje čistote. To je ono što bi trebalo da primenjujete. Kada treba da se moliš, ti se moliš; kada treba da se okupiš u zajedništvu, ti to činiš; kada treba da pevaš himne, ti pevaš himne; i kada treba da se pobuniš protiv tela, ti se buniš protiv tela. Kada vršiš svoju dužnost, ti je ne otaljavaš; kada si suočen sa kušnjama, ostaješ postojan. To je odanost Bogu. Ako ne podržavaš ono što ljudi treba da rade, onda su sve tvoje prethodne patnje i odluke bile uzaludne.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Treba da održavaš svoju posvećenost Bogu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 470

Za svaki korak Božjeg dela postoji način na koji ljudi treba da sarađuju. Bog oplemenjuje ljude tako da imaju poverenja dok prolaze kroz oplemenjivanje. Bog usavršava ljude tako da oni imaju poverenja da budu usavršeni od strane Boga i da su voljni da prihvate Njegovo oplemenjivanje i da ih Bog orezuje. Duh Božji deluje u ljudima da bi im doneo prosvećenje i prosvetljenje i da bi sarađivali s Njim i vršili primenu. Bog ne govori tokom oplemenjivanja. On ne izgovara Svoj glas, ali ipak ima posla koji ljudi treba da obave. Trebalo bi da se držiš onoga što već imaš, još uvek bi trebalo da budeš u stanju da se moliš Bogu, da budeš blizu Boga i da svedočiš pred Bogom; na taj način ćeš ispuniti svoju dužnost. Svi vi treba jasno da vidite iz Božjeg dela da Njegove kušnje ljudskog poverenja i ljubavi zahtevaju od ljudi da se više mole Bogu i da se češće naslađuju Božjim rečima pred Njim. Ako te Bog prosveti i učini da razumeš Njegove namere, a ti ipak uopšte ne sprovodiš u delo, nećeš ništa ni zadobiti. Kada primenjuješ Božje reči, i dalje treba da budeš u stanju da Mu se moliš, a kada se naslađuješ Njegovim rečima treba da dođeš pred Njega i tražiš i budeš pun poverenja u Njega, bez traga osećanja i i budeš obeshrabren ili hladan. Oni koji ne primenjuju Božje reči puni su energije tokom skupova, ali padaju u tamu kada se vrate kući. Ima i onih koji čak i ne žele da se okupljaju. Dakle, moraš jasno da vidiš koja je dužnost koju ljudi treba da obavljaju. Ti možda i ne znaš šta su zaista Božje namere, ali možeš da obaviš svoju dužnost, možeš da se moliš kada je to potrebno, možeš da primeniš istinu kada je to potrebno i možeš da radiš ono što ljudi treba da rade. Možeš da podržiš svoju prvobitnu viziju. Na taj način ćeš moći da prihvatiš sledeći korak Božjeg dela. Kada Bog radi na skriven način, problem je ako ne tražiš. Kada On govori i propoveda tokom sabora, ti slušaš sa poletom, ali kada On ne govori, nedostaje ti energije i povlačiš se. Kakva se osoba ponaša na ovakav način? To je neko ko samo prati krdo. Nema stav, nema svedočanstvo, nema viziju! Većina ljudi je takva. Ako nastaviš tim putem, jednog dana kada naiđeš na veliku kušnju, bićeš kažnjen. U Božjem procesu usavršavanja ljudi, veoma je važno imati stav. Ako ne sumnjaš ni u jedan korak Božjeg dela, ako ispunjavaš čovekovu dužnost, ako iskreno podržavaš ono što ti je Bog dao da sprovedeš u delo, to jest, ako se sećaš Božjih opomena i bez obzira na to šta On čini u današnje vreme ne zaboraviš Njegove prekore, ako ne sumnjaš u Njegovo delo, zadržavaš svoj stav, podržavaš svoje svedočanstvo i pobeđuješ na svakom koraku puta, onda će te na kraju Bog usavršiti i pretvoriti u pobednika. Ako si u stanju da budeš postojan u svakom koraku Božjih kušnji, i ako i dalje možeš da budeš postojan na samom kraju, onda si ti pobednik, ti si neko koga je Bog usavršio. Ako ne možeš da budeš postojan u svojim trenutnim kušnjama, onda će u budućnosti to postati još teže. Ako se samo podvrgneš beznačajnoj količini patnje i ne tragaš za istinom, onda na kraju nećeš zadobiti ništa. Ostaćeš praznih šaka. Ima ljudi koji odustanu od svog traganja kada vide da Bog ne govori i njihovo srce se raspline. Zar takva osoba nije bezumna? Takvi ljudi ne poseduju stvarnost. Kada Bog govori, oni uvek trčkaraju unaokolo, deluju zauzeto i poletno spolja, ali sada kada On više ne govori, prestaju da traže. Takva osoba nema budućnost. Tokom oplemenjivanja, ti moraš da uđeš sa pozitivnim gledištem i naučiš lekcije koje treba da naučiš; kada se moliš Bogu i čitaš Njegovu reč, treba da meriš svoje stanje naspram nje, da otkriješ svoje nedostatke i otkriješ da još uvek imaš da naučiš mnogo lekcija. Što više iskreno tražiš dok prolaziš kroz oplemenjivanje, više ćeš sebe smatrati neodgovarajućim. Kada prolaziš kroz oplemenjivanje, postoji mnogo problema sa kojima se susrećeš; ne možeš jasno da ih vidiš, žališ se, otkrivaš sopstveno telo – samo na ovaj način možeš da otkriješ da imaš i previše iskvarene naravi u sebi.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Treba da održavaš svoju posvećenost Bogu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 471

Božje delo u poslednjim danima zahteva ogromno poverenje, poverenje čak i veće od Jovovog. Bez poverenja, ljudi neće moći da nastave da stiču iskustvo, niti će Bog moći da ih usavrši. Kada dođe dan velikih kušnji, biće ljudi koji će napuštati crkve – neki ovde, neki tamo. Biće nekih koji su do tada bili prilično dobri u svojoj potrazi i neće biti jasno zašto više ne veruju. I dogodiće se mnoge stvari koje nećeš razumeti i Bog neće otkriti znakove niti čudesna dela, niti će učiniti nešto natprirodno. Ovo je da bi se videlo da li možeš da budeš postojan – Bog koristi činjenice da oplemeni ljude. Još nisi mnogo propatio. U budućnosti, kada dođu velike kušnje, biće mesta u kojima će svi do jednog napustiti crkvu, a oni sa kojima si imao dobar odnos će otići i napustiti svoju veru. Da li ćeš onda moći da budeš postojan? Kušnje sa kojima si se do sada suočavao bile su manje, a ti si verovatno jedva bio u stanju da ih izdržiš. Ovaj korak uključuje oplemenjivanje i usavršavanje samo rečima. U sledećem koraku, činjenice će te sustići da te usavrše, a onda ćeš biti u opasnosti. Jednom kada postane stvarno ozbiljno, Bog će te savetovati da što pre odeš, a religiozni ljudi će pokušati da te namame da kreneš s njima. Ovo je da bi se videlo da li možeš da nastaviš tim putem, a sve su to kušnje. Trenutne kušnje su male, ali doći će dan kada u nekim domovima roditelji više neće verovati, a u nekim deca više neće verovati. Da li ćeš moći da nastaviš? Što dalje ideš, to će tvoje kušnje biti veće. Bog obavlja Svoje delo oplemenjivanja ljudi u skladu sa njihovim potrebama i njihovim rastom. Tokom etape Božjeg usavršavanja ljudskog roda, nemoguće je da će broj ljudi nastaviti da raste – on će se samo smanjivati. Ljudi samo kroz ova oplemenjivanja mogu biti usavršeni. Možeš li da izdržiš orezivanje, da bivaš dovođen u red, isproban, grđen, proklet? Kada vidiš crkvu u posebno dobroj situaciji, gde sve sestre i braća traže sa velikom poletom, ti se osećaš ohrabreno. Kada dođe dan u kojem će svi oni otići, neki od njih više neće verovati, neki će otići za poslom ili brakom, a neki će pristupiti religiji; da li ćeš onda moći da budeš postojan? Da li ćeš biti u stanju da iznutra ostaneš neometen? Božje usavršavanje ljudi nije tako jednostavna stvar! On koristi mnoge stvari da oplemeni ljude. Ljudi to vide kao metode, ali u prvobitnoj Božjoj nameri to uopšte nisu metode, već činjenice. Naposletku, kada On bude oplemenio ljude do određene tačke i oni više ne budu imali nikakvih pritužbi, ova etapa Njegovog dela će biti upotpunjena. Veliko delo Svetog Duha je da te usavrši, a kada On ne deluje i skriva se, to je još više u cilju da te usavrši, a posebno se na taj način može videti da li ljudi gaje ljubav prema Bogu, da li imaju istinsko poverenje u Njega. Kada Bog govori jasno, nema potrebe da tragaš; samo kada je skriven treba da tragaš i osetiš svoj put kojim ćeš ići. Trebalo bi da budeš u stanju da ispuniš dužnost stvorenog bića i bez obzira na to šta tvoj budući ishod i tvoje odredište mogu biti, ti bi trebalo da budeš u stanju da tragaš za znanjem i za ljubavlju prema Bogu tokom godina dok si živ, i bez obzira na to kako se Bog odnosi prema tebi, ti bi trebalo da budeš u stanju da izbegneš da se žališ. Postoji jedan uslov da Sveti Duh deluje u ljudima. Moraju da osećaju žeđ i da traže, i ne smeju da budu bezdušni ili da sumnjaju u Božje postupke, i moraju da budu u stanju da podrže svoju dužnost u svakom trenutku; samo na taj način mogu zadobiti delo Svetog Duha. U svakom koraku Božjeg dela, ono što se zahteva od ljudi je ogromno poverenje i dolazak pred Boga radi traženja – samo putem iskustva ljudi mogu da otkriju koliko je Bog drag i kako Sveti Duh deluje u ljudima. Ako ne doživiš, ako ne osetiš svoj put kroz to, ako ne tražiš, onda nećeš zadobiti ništa. Moraš da osetiš svoj put kroz sopstvena iskustva, i samo kroz takva iskustva možeš da vidiš Božja dela i da prepoznaš Njegovu čudesnost i nedokučivost.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Treba da održavaš svoju posvećenost Bogu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 472

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Kako prepoznati Pavlovu priroda-suštinu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 473

Moraš se setiti da su sada izgovorene ove reči: kasnije ćeš doživeti veće stradanje i veću patnju! Biti usavršen nije jednostavna niti laka stvar. U najmanju ruku, moraš da poseduješ Jovovu veru, a možda čak i veću veru od njegove. Trebalo bi da znaš da će kušnje u budućnosti biti veće od Jovovih i da i dalje moraš da se podvrgavaš dugotrajnoj grdnji. Da li je to jednostavna stvar? Ako tvoj kov ne može da se popravi, ako ti nedostaje moć razumevanja i ako premalo znaš, onda nećeš imati nikakvo svedočanstvo, već ćeš umesto toga postati predmet ismevanja, Sotonina igračka. Ako sada ne možeš da se držiš vizija, onda uopšte nemaš osnovu i u budućnosti ćeš biti odbačen! Nijednim delom staze nije lako hodati, tako da nemoj ovo da uzimaš olako. Pažljivo odmeri i pripremi se za to kako ćeš pravilno da pređeš poslednji deo ovog puta. To je put kojim se mora ići u budućnosti, put kojim svi ljudi moraju da idu. Ne smeš da dozvoliš da se to znanje prenebregne; nemoj misliti da je ovo što ti govorim prazna priča. Doći će dan kada ćeš sve to moći da iskoristiš – Moje reči ne mogu biti izgovorene uzalud. Ovo je vreme da se opremiš, vreme da utreš put budućnosti. Trebalo bi da pripremiš put kojim ćeš kasnije ići; trebalo bi da te brine i uznemiruje pitanje kako da budeš postojan u budućnosti i trebalo bi da se dobro pripremiš za svoj budući put. Ne budi proždrljiv i lenj! Moraš da učiniš apsolutno sve što možeš da najbolje iskoristiš svoje vreme, tako da možeš da zadobiješ sve što ti je potrebno. Dajem ti sve da bi mogao da shvatiš. Svojim očima ste videli da sam za manje od tri godine rekao mnogo stvari i obavio mnogo toga. Jedan od razloga zašto delam na ovaj način jeste to što ljudima toliko toga nedostaje, a drugi je to što je vreme isuviše kratko; ne može biti daljih odlaganja. Ti umišljaš da ljudi prvo moraju da postignu savršenu unutrašnju jasnoću da bi mogli da svedoče i da budu iskorišćeni – ali zar to ne bi bilo presporo? Dakle, koliko dugo ću morati da te pratim? Ako hoćeš da te pratim dok ne ostarim i ne osedim, to neće biti moguće! Prolaskom kroz veće stradanje postiže se pravo razumevanje među svim ljudima. To su koraci dela. Jednom kada u potpunosti shvatiš vizije koje su danas prenete i kada postigneš istinski rast, onda te nikakve teškoće kroz koje budeš prolazio u budućnosti neće preplaviti i moći ćeš da ih izdržiš. Kada završim ovaj poslednji korak dela i kada izgovorim poslednje reči, u budućnosti će ljudi morati da idu svojim putem. To će ispuniti ranije izgovorene reči: Sveti Duh ima nalog za svaku osobu i delo koje treba da obavi u svakoj osobi. U budućnosti će svi ići putem kojim treba da idu, vođeni Svetim Duhom. Ko će moći da se brine o drugima dok prolaze kroz nevolje? Svaki pojedinac ima svoju muku, i svaki ima svoj rast. Ničiji rast nije isti kao tuđi. Muževi neće moći da brinu o svojim suprugama, niti roditelji o svojoj deci; niko neće moći da brine ni o kome drugom. Neće biti kao sada, kada su međusobna briga i podrška još uvek mogući. To će biti vreme kada će svaki tip osobe biti razotkriven. To jest, kada Bog udari pastira, ovce će se razbežati od stada i tada nećete imati nijednog pravog vođu. Narod će biti podeljen – neće biti kao sada, kada možete da se okupite kao zajednica. U budućnosti će oni koji nemaju delo Svetog Duha pokazati svoje pravo lice. Muževi će izdati svoje žene, žene će izdati svoje muževe, deca će izdati svoje roditelje, a roditelji će progoniti svoju decu – ljudsko srce je nedokučivo! Sve što može da se učini jeste da se neko drži onoga što ima i da pravilno pređe poslednji deo puta. Trenutno to ne vidite jasno; svi ste kratkovidi. Nije lako uspešno proživeti ovaj korak dela.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako treba da kročiš poslednjim delom puta“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 474

Većina ljudi veruje u Boga zarad svog budućeg odredišta ili zbog privremenog uživanja. Oni, pak, koji nisu prošli kroz nikakvo orezivanje veruju u Boga da bi mogli da uđu u raj i da bi dobili nagrade. Oni u Boga veruju ne zato da bi bili usavršeni, niti zarad ispunjenja dužnosti stvorenog bića. To praktično znači da većina ljudi veruje u Boga ne zato da bi ispunili svoje obaveze ili izvršili svoju dužnost. Ljudi retko veruju u Boga da bi živeli smislenim životom, a među njima nema ni onih koji veruju da čovek, budući da je živ, Boga treba da voli zato što je to savršeno prirodno i opravdano, kao i zato što je to prirodni poziv čovekov. Na taj način, iako razni ljudi tragaju za svojim vlastitim ciljevima, cilj njihovog traganja i motivacija na kojoj se ono zasniva isti su za sve ljude i, povrh toga, za većinu njih je i predmet obožavanja uglavnom jedan te isti. Tokom poslednjih nekoliko milenijuma, mnogi su vernici umrli, a mnogi od njih su, nakon smrti, ponovo bili rođeni. Mada Boga ne traži samo jedan čovek ili dvoje ljudi, pa čak ni hiljadu ili dve hiljade njih, većina tih ljudi za Bogom traga zarad svojih ličnih izgleda i veličanstvenih nada koje polažu u budućnost. Onih koji su odani Hristu je malo i međusobno su udaljeni. Ipak, mnogi su iskreni vernici umrli uhvaćeni u vlastitim mrežama, a povrh toga je i broj ljudi koji su pobedili zanemarljivo mali. Ljudima su i dan-danas nepoznati razlozi njihovog neuspeha, kao i tajne njihove pobede. Ljudi koji su opsednuti traženjem Hrista još uvek nisu dočekali trenutak iznenadnog uvida, niti su doprli do dna ovih tajni, jer naprosto ne poseduju znanje. Iako je njihovo traganje mukotrpno, put kojim koračaju nije put uspeha, već je to put neuspeha kojim su nekada hodili njihovi prethodnici. Zar oni, na taj način, ne idu putem koji vodi u tamu, bez obzira na to kako traže? Zar to što oni stiču nisu gorki plodovi? Dovoljno je teško predvideti da li će ljude koji oponašaju one koji su u prošlim vremenima uspeli, naposletku sačekati sreća ili nesreća. Koliko su onda tek lošiji izgledi onih koji traže idući stopama neuspešnih? Zar njihove šanse za neuspeh nisu još veće? Kakva je vrednost puta kojim oni koračaju? Ne traće li oni uzalud svoje vreme? Bez obzira na to da li ljudi u svojoj potrazi uspevaju ili ne, njihov uspeh i neuspeh nisu određeni time što oni traže kako im se prohte, već za to, jednom rečju, postoji razlog.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Uspeh i neuspeh zavise od puta kojim čovek korača“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 475

Najosnovniji uslov čovekove vere u Boga jeste da on ima pošteno srce, da se potpuno posvećuje i da je uistinu pokoran. Čoveku je najteže da sav svoj život ponudi u zamenu za istinsku veru, pomoću koje može da stekne celovitu istinu i da ispuni svoju dužnost kao stvoreno biće. Onima koji trpe neuspeh to je nedostižno, a još je manje dostižno onima koji nisu u stanju da pronađu Hrista. Pošto čoveku ne leži da se potpuno posveti Bogu, pošto nije spreman da ispuni svoju dužnost prema Stvoritelju, pošto ide svojim putem izbegavajući istinu, iako ju je video, pošto uvek traži idući stopama onih koji u tome nisu uspeli i pošto se uvek buni protiv Neba, čovek je zbog svega toga uvek neuspešan, stalno naseda na Sotonine trikove i biva uhvaćen u vlastitu mrežu. Usled toga što čovek ne poznaje Hrista, što nije vičan da istinu razume i doživi, što previše obožava Pavla i preterano žudi za nebesima, zbog toga što stalno traži da se Hristos njemu pokorava i što naređuje Bogu, zbog svega toga su čak i velikani među ljudima, kao i oni koji su kroz svašta prošli, ipak samo smrtnici, koji još uvek umiru tokom Božje grdnje. Sve što o takvim ljudima mogu da kažem jeste da umiru tragičnom smrću i da posledica koju trpe – njihova smrt – nije neopravdana. Nije li njihov neuspeh još teže podnošljiv sa stanovišta Nebeskog zakona? Istina dolazi iz sveta ljudi, ali je ipak Hristos taj koji tu istinu pronosi među ljudima. Ona potiče od Hrista, odnosno od Samog Boga, i čovek za tako nešto nije sposoban. Pa ipak, Hristos opskrbljuje ljude isključivo istinom; On ne odlučuje o tome da li će čovek biti uspešan u svojoj potrazi za istinom. Iz toga sledi da se uspeh i neuspeh, u pogledu istine, svode na čovekovo traganje. Čovekov uspeh i neuspeh u pogledu istine nikada nisu imali nikakve veze sa Hristom, već su određeni čovekovim traganjem. Čovekovo odredište, kao ni njegov uspeh i neuspeh, ne mogu se svaliti na Boga, tako da ih Sȃm Bog nosi kao Svoje breme, jer to nije stvar Samoga Boga, već je neposredno vezano za dužnost koju stvorena bića treba da izvrše. Većina ljudi zna ponešto o Pavlovom i Petrovom traganju i odredištu; oni, međutim, znaju samo za njihove ishode, ali ne i za tajnu koja stoji iza Petrovog uspeha, kao ni za manjkavosti koje su dovele do Pavlovog neuspeha. Prema tome, ako ste potpuno nesposobni da prozrete u suštinu njihovog traganja, onda će i za većinu vas traganje biti neuspešno, a čak i ako mali broj vas bude uspešan, vaš uspeh ipak neće biti ravan Petrovom. Ako je put tvog traganja ispravan, možeš se nadati uspehu; ali, ako je put kojim koračaš u potrazi za istinom pogrešan, zauvek ćeš biti neuspešan i proći ćeš kao Pavle.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Uspeh i neuspeh zavise od puta kojim čovek korača“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 476

Petar je bio taj koji je usavršen. On je u celosti bio usavršen tek pošto je iskusio grdnju i sud, te tako stekao čisto bogoljubivo srce; put kojim je išao bio je put usavršavanja. To znači da je Petar, od samog početka, koračao pravim putem i da je motiv njegove vere u Boga bio ispravan, zbog čega je on postao neko ko je usavršen i ko korača novim putem, kojim čovek nikada ranije nije išao. Nasuprot tome, put kojim je Pavle od početka išao bio je put suprotstavljanja Hristu, a to što je nekoliko decenija radio za Hrista samo je posledica toga što je Sveti Duh hteo da njega, njegove talente i sve njegove zasluge, upotrebi za Svoje delo. On je, dakle, bio samo čovek kojeg je Sveti Duh upotrebio, a upotrebljen je ne zato što je Isus blagonaklono gledao na njegovu ljudskost, već zbog svojih talenata. Za Isusa je mogao da radi zato što je bio pokošen, a ne zato što se radovao tome. Bio je u stanju da obavi takvo delo zato što ga je Sveti Duh prosvetio i usmerio, a delo koje je obavio ni u kom slučaju nije predstavljalo njegovo traganje, niti njegovu ljudskost. Pavlovo je delo predstavljalo delo sluge, što znači da je on obavio delo apostola. Petar je, međutim, bio drugačiji: i on je obavljao neke poslove; njegovo delo nije bilo tako veliko kao Pavlovo, ali je on, radeći, tragao za vlastitim ulaskom i njegovo se delo razlikovalo od Pavlovog. Petrovo delo predstavljalo je izvršenje dužnosti stvorenog bića. On nije delovao u ulozi apostola, već je radio tako da je ujedno tragao za ljubavlju prema Bogu. Pavlovo delo je u sebi takođe sadržalo i njegovu ličnu potragu: njegovo je traganje bilo motivisano isključivo njegovim nadama za budućnost i željom za dobrim odredištem. Tokom obavljanja svog dela, on nije prihvatao oplemenjivanje ni orezivanje. Verovao je da će ga, sve dok posao koji obavlja udovoljava namerama Božjim i dok je sve što radi ugodno Bogu, na kraju sačekati nagrada. U njegovom delu nije bilo ličnih iskustava – ono je samo sebi bilo svrha i nije se obavljalo usred traganja za promenom. Sve se u njegovom delu svodilo na transakciju i ono nije sadržalo ništa od dužnosti ili pokornosti stvorenog bića. Tokom obavljanja tog dela, nije došlo ni do kakvih promena u Pavlovoj staroj naravi. Njegovo se delo svodilo samo na služenje drugima i nije moglo da dovede do promene njegove naravi. Pavle je svoje delo obavljao neposredno i bio je motivisan nagradom, pri čemu ga Bog nije usavršio, niti ga je orezivao. Petar je bio drugačiji: on je bio podvrgnut orezivanju i oplemenjivanju. Cilj i motiv Petrovog dela suštinski su se razlikovali od cilja i motiva dela koje je obavio Pavle. Mada delo koje je obavio Petar nije bilo obimno, njegova je narav pretrpela mnoge promene, a ono što je tražio bila je istina, kao i stvarna promena. Njegovo delo nije bilo sȃmo sebi svrha. Iako je Pavle mnogo toga uradio, sve je to bilo delo Svetog Duha, koje Pavle nije iskusio, mada je u njegovom izvršenju sarađivao. To što je Petar obavio mnogo manje posla samo je posledica toga što Sveti Duh nije u tolikoj meri delovao kroz njega. O tome da li će oni biti usavršeni nije se odlučivalo na osnovu obima njihovog dela; jedan je tragao za tim da bude nagrađen, a drugi za ostvarenjem krajnje ljubavi prema Bogu i za ispunjenjem svoje dužnosti kao stvorenog bića, do te mere da može da proživi prelepu sliku i da tako udovolji namerama Božjim. Oni su se razlikovali po svojoj spoljašnjosti, te su stoga i njihove suštine bile međusobno različite. Ti, na osnovu obima njihovog dela, ne možeš da odrediš ko je od njih bio usavršen. Petar je tražio da proživi lik čoveka koji voli Boga, da bude neko ko se pokorava Bogu, neko ko je prihvatio orezivanje i neko ko je ispunio dužnost stvorenog bića. Bio je u stanju da se posveti Bogu, da sebe u celosti preda u Božje ruke i da Mu se do smrti pokorava. Bio je rešen da to učini i, štaviše, on je to i postigao. To je osnovni razlog zbog kojeg je, naposletku, njegov kraj bio drugačiji od Pavlovog. Delo koje je Sveti Duh obavio u Petru imalo je za cilj da ga usavrši, dok je Sveti Duh u Pavlu delovao samo zato da bi ga upotrebio. To je zato što su se oni, po svojoj prirodi i po svom stavu prema traganju, međusobno razlikovali. Obojica su posedovali delo Svetog Duha. Petar je to delo primenio na sebi, a ujedno ga je pružao i drugima; sa druge strane, Pavle je samo drugima pružao celovito delo Svetog Duha, ne zadobivši od njega ništa za sebe. Na taj način, iako je toliko godina doživljavao delo Svetoga Duha, u Pavlu gotovo da nije došlo ni do kakvih promena. Skoro da je još uvek bio u svom prirodnom stanju i još je uvek bio onaj stari Pavle. Tek nakon što je izdržao sve teškoće dugogodišnjeg rada, naučio je kako da „radi“ i šta znači izdržljivost, ali je njegova stara priroda – njegova izuzetno takmičarska i najamnička priroda – ostala nepromenjena. Ni posle toliko godina rada, on nije spoznao svoju iskvarenu narav, niti se te svoje stare naravi oslobodio, a to je i dalje bilo jasno uočljivo u njegovom radu. Posedovao je tek nešto više radnog iskustva, ali to beznačajno iskustvo nije moglo da ga, samo po sebi, promeni, niti je moglo da izmeni njegove stavove o postojanju i značaju njegovog traganja. Mada je dugo godina radio za Hrista i mada nikad više nije progonio Gospoda Isusa, spoznaja Boga u njegovom srcu ostala je nepromenjena. To znači da je on radio ne zato da bi se posvetio Bogu, već zato što je bio primoran da radi zarad svog budućeg odredišta. On je, naime, u početku progonio Hrista i nije Mu se potčinjavao; u duši je bio buntovnik koji se Hristu namerno suprotstavljao i neko ko uopšte nije poznavao delo Svetog Duha. Uoči samog završetka svog dela, on još uvek nije poznavao delo Svetog Duha, i delovao je isključivo prema svom nahođenju i u skladu sa svojim karakterom, ne vodeći nimalo računa o namerama Svetog Duha. Njegova je priroda, dakle, bila neprijateljski nastrojena prema Hristu i nije se pokoravala istini. Kako bi takav jedan čovek, napušten od dela Svetog Duha, koji delo Svetoga Duha nije poznavao i koji se, uz to, suprotstavljao Hristu – kako bi takva osoba mogla da bude spasena? To da li čovek može biti spasen ili ne, ne zavisi od toga koliko posla on obavlja, niti od toga koliko je tom poslu posvećen, već od toga da li poznaje delo Svetog Duha, da li je u stanju da istinu sprovede u delo i da li su njegovi stavovi o traganju usklađeni sa istinom.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Uspeh i neuspeh zavise od puta kojim čovek korača“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 477

Mada je do prirodnih otkrovenja došlo nakon što je počeo da sledi Isusa, Petar je od samog početka bio neko ko je po svojoj prirodi bio spreman da se potčini Svetom Duhu i da traži Hrista. Njegova pokornost Svetom Duhu bila je čista: on nije tražio slavu i bogatstvo, već je isključivo bio motivisan pokoravanjem istini. Mada je triput porekao da poznaje Hrista i mada je Gospoda Isusa iskušavao, ta neznatna ljudska slabost nije imala nikakve veze s njegovom prirodom, nije uticala na njegovo buduće traganje, niti predstavlja dovoljan dokaz da je njegovo iskušavanje bilo delo antihrista. Ako je normalna ljudska slabost nešto što je zajedničko svim ljudima na svetu – očekuješ li da Petar bude drugačiji? Zar to što ljudi imaju određene stavove o Petru nije posledica nekoliko glupih grešaka koje je napravio? I zar Pavla toliko ne obožavaju zbog svega što je uradio i zbog svih poslanica koje je napisao? Kako bi čovek mogao da pronikne u ljudsku suštinu? Valjda oni koji zaista imaju razuma mogu da vide nešto tako beznačajno? Mada Petrova dugogodišnja bolna iskustva nisu zabeležena u Bibliji, to ne dokazuje da Petar nije imao stvarnih iskustava, niti da on nije bio podvrgnut usavršavanju. Kako čovek može u celosti da dokuči Božje delo? Biblijske zapise Isus nije lično birao, već su ih sastavila kasnija pokoljenja. Imajući to u vidu, nije li sve što je zapisano u Bibliji izabrano prema zamislima čoveka? Osim toga, ciljevi Petra i Pavla nisu izričito navedeni u poslanicama, tako da čovek o njima sudi prema sopstvenim shvatanjima i prema svojim ličnim sklonostima. A pošto je Pavle obavio toliko posla i pošto je njegov „doprinos“ bio tako veliki, zadobio je poverenje masa. Ne usredsređuje li se čovek samo na površnosti? Kako bi čovek mogao da pronikne u ljudsku suštinu? Da i ne pitamo ko bi se usudio da ishitreno negira Pavlovo delo, nakon što je on hiljadama godina bio predmet obožavanja? Budući da je Petar bio samo ribar, kako bi njegov doprinos mogao da bude tako uzvišen kao Pavlov? Sudeći po njihovim doprinosima, Pavle je trebalo da bude nagrađen pre Petra i da bude bolje osposobljen za sticanje priznanja od Boga. Ko bi mogao da pomisli da će se Bog prema Pavlu poneti tako što će ga samo terati da uposli svoje talente, dok će Petra usavršiti? Gospod Isus nipošto nije od samog početka pravio planove za Petra i Pavla: umesto toga, On je jednog usavršio, a drugom naložio da radi, shodno njihovoj urođenoj prirodi. Prema tome, ono što ljudi vide samo su čovekovi spoljašnji doprinosi, dok Bog vidi suštinu čovekovu, kao i put za kojim čovek od početka traga i motive na kojima se njegovo traganje zasniva. Ljudi čoveka mere prema svojim predstavama i prema vlastitoj percepciji, ali se čovekov konačni cilj ne određuje prema njegovoj spoljašnjosti. I zato kažem da si nalik Petru ukoliko od početka ideš putem uspeha i ako je tvoj stav prema traganju od početka ispravan; ali, ako je put kojim koračaš put neuspeha, onda će tvoj kraj ipak biti isti kao Pavlov, bez obzira na cenu koju plaćaš. U svakom slučaju, tvoje odredište i tvoj uspeh, odnosno neuspeh, zavisiće od toga da li je put koji tražiš pravi, a ne od tvoje predanosti, niti od cene koju plaćaš. Ciljevi za kojima su Petar i Pavle tragali, kao i njihove suštine, međusobno su se razlikovali; čovek nije u stanju da te stvari otkrije i samo ih Bog može u celosti spoznati. Jer, ono što Bog vidi jeste bit čovekova, dok čovek o svojoj vlastitoj suštini ništa ne zna. Čovek nije u stanju da sagleda suštinu u čoveku, niti njegov stvarni rast, te stoga nije u stanju da prepozna razloge Pavlovog neuspeha i Petrovog uspeha. Razlog zbog kojeg većina ljudi obožava Pavla, a ne Petra, jeste taj što je Pavle upotrebljen za javno delo, koje čovek može da vidi, te stoga ljudi priznaju Pavlova „dostignuća“. S druge strane, Petrova su iskustva čoveku nevidljiva, a ono što je on tražio čoveku je nedostižno, te je stoga Petar čoveku nezanimljiv.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Uspeh i neuspeh zavise od puta kojim čovek korača“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 478

Petar je usavršen kroz iskustvo orezivanja i oplemenjivanja. Rekao je: „U svakom trenutku moram da udovoljavam Božjim namerama. U svemu što radim, ja samo nastojim da udovoljim Božjim namerama i srećan sam, bilo da me grdi ili da mi sudi.“ Petar je sve svoje dao Bogu, a njegovo delo, reči njegove i sav njegov život, postojali su zarad ljubavi prema Bogu. Bio je neko ko je tražio svetost, a što je više toga doživljavao, to je i ljubav prema Bogu, duboko u njegovom srcu, bila veća. Pavle je, međutim, delovao samo prema spolja i, mada je i on naporno radio, sve je to činio zato da bi svoj posao obavio kako treba i na taj način stekao nagradu. Da je znao da neće dobiti nagradu, on bi od tog posla odustao. Ono do čega je Petru bilo stalo bila je istinska ljubav u srcu, kao i ono što je bilo praktično i ostvarivo. Nije brinuo o tome da li će dobiti nagradu, već o tome da li će njegova narav moći da bude promenjena. Pavlu je bilo stalo da sve vrednije radi, brinuo je o delovanju prema spolja i o svojoj posvećenosti, kao i o doktrinama koje normalni ljudi nisu iskusili. On nimalo nije mario za promene duboko u sebi, niti za istinsku ljubav prema Bogu. Svrha Petrovih iskustava bila je postizanje istinske ljubavi prema Bogu i istinske spoznaje Boga. Njegova su iskustva bila usmerena ka ostvarenju prisnijeg odnosa sa Bogom i ka praktičnom proživljavanju. Pavlovo delo izvršeno je zbog onoga što mu je Isus bio poverio, kao i zarad sticanja onoga za čim je žudeo, ali ništa od toga nije imalo veze s njegovim poznavanjem Boga i samoga sebe. Jedina svrha njegovog dela bila je bekstvo od grdnje i suda. Ono što je Petar tražio bila je čista ljubav, dok je Pavle tražio krunu pravednosti. Petar je iskusio mnoge godine delovanja Svetog Duha, imao je praktično znanje o Hristu, a osim toga je i temeljno poznavao samoga sebe. Stoga je njegova ljubav prema Bogu bila čista. Dugogodišnjim oplemenjivanjem, njegovo je znanje o Isusu i o životu unapređeno, a njegova je ljubav bila bezuslovna i spontana; on nije tražio ništa zauzvrat, niti se nadao bilo kakvoj koristi. Pavle je mnogo godina radio, ali nije imao veliko znanje o Hristu, a takođe je i o samome sebi znao žalosno malo toga. On naprosto nije imao ljubavi prema Hristu, a njegovo delo i staza kojom je trčao imali su za cilj da on na kraju bude ovenčan lovorikama. Ono što je tražio bila je najsjajnija kruna, a ne najčistija ljubav. On nije tražio aktivno, već pasivno; on nije izvršavao svoju dužnost, već je na traganje bio primoran nakon što ga je zahvatilo delo Svetog Duha. Njegovo traganje, dakle, ne dokazuje da je on bio osposobljeno stvoreno biće; zapravo je Petar bio osposobljeno stvoreno biće koje je izvršilo svoju dužnost. Čovek misli da svi koji Bogu daju svoj doprinos treba da dobiju nagradu, te da se Božja naklonost prema njima sve više podrazumeva što je taj doprinos veći. Čovekovo gledište je u suštini transakciono i on ne traži da aktivno izvršava svoju dužnost stvorenog bića. Sa Božjeg stanovišta, što ljudi više traže istinsku ljubav i potpunu pokornost prema Njemu, što ujedno znači da traže da izvrše svoju dužnost stvorenog bića, to su oni više u stanju da steknu priznanje od Boga. Bog stoji na stanovištu da od čoveka zahteva da povrati svoju prvobitnu dužnost i status. Čovek je stvoreno biće, te stoga svoja ograničenja ne treba da prekoračuje time što će postavljati bilo kakve zahteve pred Boga, niti treba da čini išta drugo osim da izvršava svoju dužnost stvorenog bića. Pavlu i Petru su odredišta odmerena na osnovu toga da li su mogli da izvrše svoju dužnost stvorenih bića, a ne prema veličini njihovih doprinosa; odredišta su im određena prema onome što su od početka tražili, a ne prema obimu posla koji su obavili, niti prema tome kako su ih drugi ljudi procenili. Prema tome, put do uspeha jeste traženje aktivnog izvršavanja dužnosti čoveka kao stvorenog bića; traženje puta istinske ljubavi prema Bogu najispravniji je put; traženje promene vlastite stare naravi i traženje čiste ljubavi prema Bogu predstavljaju put koji vodi do uspeha. Takav put ka uspehu jeste put povratka prvobitnoj dužnosti kao i prvobitnom liku stvorenog bića. To je put oporavka, a ujedno je i cilj celokupnog Božjeg dela, od početka do kraja. Ako je čovekovo traganje ukaljano preteranim ličnim zahtevima i iracionalnim čežnjama, onda efekti tog traganja neće podrazumevati promene u čovekovoj naravi. To je u suprotnosti sa delom oporavka. To, bez sumnje, nije delo koje obavlja Sveti Duh, što je ujedno i dokaz da Bog ne odobrava takvu vrstu traganja. A kakav je značaj traganja koje Bog ne odobrava?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Uspeh i neuspeh zavise od puta kojim čovek korača“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 479

Delo koje je obavio Pavle odvijalo se pred čovekovim očima, ali to koliko je njegova ljubav prema Bogu bila čista i koliko je on u dubini svog srca voleo Boga – takve stvari čovek ne može da vidi. Čovek može samo da vidi delo koje je on obavio, na osnovu čega zna da ga je zacelo Sveti Duh upotrebio, te stoga misli da je Pavle bio bolji od Petra i da je njegovo delo uzvišenije, jer je mogao da opskrbljuje crkve. Petar se oslanjao samo na svoja lična iskustva, te je tokom svog povremenog delovanja zadobio svega nekolicinu ljudi. Od njega potiče tek nekoliko manje poznatih poslanica, ali ko zna koliko je on u dubini svog srca voleo Boga? Dan za danom, Pavle je radio za Boga: dokle god je bilo posla koji treba obaviti, on ga je obavljao. Osećao je da će na taj način moći da stekne krunu i da udovolji Bogu, ali ipak nije tražio načine da svojim radom promeni samog sebe. Petar je, pak, osećao nelagodu zbog svega u svom životu što nije udovoljavalo Božjim namerama. Ako nečim ne bi udovoljio Božjim namerama, on bi osetio kajanje i potražio bi odgovarajući način na koji bi mogao nastojati da udovolji Božjem srcu. On je, čak i u najsitnijim i najbeznačajnijim aspektima svog života, od sebe i dalje zahtevao da udovolji Božjim namerama. Ništa manje nije bio zahtevan ni kada je reč o njegovoj staroj naravi, a od sebe je uvek strogo zahtevao da pronikne dublje u istinu. Pavle je tražio samo površan ugled i status. Tražio je da se pokaže pred ljudima i nije tražio nikakvo dublje napredovanje u pogledu ulaska u život. Njemu je bilo stalo do doktrine, a ne do stvarnosti. Neki ljudi kažu: „Budući da je Pavle toliko posla obavio za Boga, zašto ga se Bog nije setio? I zašto je Petar usavršen, kad je za Boga obavio tek neznatan posao i nije dao neki veliki doprinos crkvama?“ Petar je Boga voleo u određenoj meri, onoliko koliko je Bog to zahtevao; jedino takvi ljudi poseduju svedočanstvo. A kako stoji stvar sa Pavlom? U kojoj meri je Pavle voleo Boga? Znaš li to? Zarad čega je Pavlovo delo izvršeno? A radi čega je obavljeno Petrovo delo? Petar nije mnogo toga uradio, ali znaš li šta je duboko u svom srcu nosio? Pavlovo se delo odnosilo na opskrbljivanje crkava i pružanje podrške crkvama. Ono što je Petar iskusio bile su promene u njegovoj život-naravi; on je iskusio ljubav prema Bogu. Budući da su ti sada poznate razlike u njihovim suštinama, možeš da zaključiš ko je od njih dvojice, na kraju krajeva, istinski verovao u Boga, a ko ne. Od njih dvojice, jedan je iskreno voleo Boga, a drugi nije; jedan je pretrpeo promene u svojoj naravi, drugi nije; jedan je služio ponizno i ljudima nije bio lako uočljiv, a drugi je bio uzvišenog lika i ljudi su ga obožavali; jedan je tražio svetost, dok drugi nije i, mada nije bio nečist, njegova ljubav nije bila čista; jedan je posedovao istinsku ljudskost, a drugi nije; jedan je posedovao razum stvorenog bića, dok sa drugim to nije bio slučaj. Takve su razlike u suštinama između Pavla i Petra. Put kojim je Petar išao bio je put uspeha, a ujedno i put koji vodi ka oporavku normalne ljudskosti i dužnosti stvorenog bića. Petar predstavlja sve one koji su uspešni. Put kojim je išao Pavle bio je put neuspeha, te stoga Pavle predstavlja sve one koji se samo površno pokoravaju i daju, ali nemaju iskreno bogoljubivo srce. Pavle predstavlja sve one koji ne poseduju istinu. Verujući u Boga, Petar je tražio da Mu u svemu udovoljava i da se pokorava svemu što dolazi od Boga. Bio je u stanju da, bez i najmanje pritužbe, prihvati grdnju i sud, kao i oplemenjivanje, stradanje i život bez ičega, pri čemu ništa od toga nije moglo da izmeni njegovo bogoljubivo srce. Nije li to bila vrhunska ljubav prema Bogu? Zar time nije bila ispunjena dužnost stvorenog bića? Bilo da se radi o grdnji, sudu ili stradanju, uvek možeš da budeš pokoran do smrti, a upravo je to ono što stvoreno biće treba da postigne, to je čistota ljubavi prema Bogu. Ako čovek može to da postigne, onda je on osposobljeno stvoreno biće i ne postoji ništa što bi bolje udovoljilo namerama Stvoritelja. Zamisli da si u stanju da radiš za Boga, ali Mu ipak nisi pokoran, niti si u stanju da Ga iskreno voliš. Na taj način, ti ne samo što ne bi ispunio dužnost stvorenog bića, već bi te Bog osudio, zato što si ti neko ko ne poseduje istinu, neko ko nije u stanju da se Bogu pokori i ko je buntovan prema Njemu. Stalo ti je samo do toga da radiš za Boga, ali ne i da istinu sprovodiš u delo i da spoznaš samoga sebe. Ti Stvoritelja ne poznaješ, niti Ga razumeš, Stvoritelju se ne pokoravaš, niti Ga voliš. Ti si neko ko je urođeno buntovan prema Bogu, te stoga ni Stvoritelj ne voli takve ljude.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Uspeh i neuspeh zavise od puta kojim čovek korača“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 480

Neki kažu: „Pavle je obavio ogroman posao, ogromno je breme poneo zarad crkava i toliko im je mnogo doprineo. Doba blagodati se punih 2000 godina oslanjalo na trinaest Pavlovih poslanica, od kojih je značajnije jedino Četvorojevanđelje. Ko bi se s njim mogao porediti? Jovanovo Otkrivenje niko nije u stanju da dešifruje, dok Pavlove poslanice opskrbljuju život, a delo koje je obavio bilo je od koristi crkvama. Ko bi drugi mogao tako nešto da postigne? A koje je delo Petar obavio?“ Kad čovek ocenjuje druge ljude, on to čini prema njihovom doprinosu. Kad čoveka ocenjuje Bog, On to čini na osnovu čovekove prirode. Među onima koji traže život, Pavle je bio neko ko nije poznavao vlastitu suštinu. On nipošto nije bio ni skroman ni pokoran, niti je poznavao svoju suštinu, koja je Bogu bila suprotstavljena. Stoga je on bio neko ko nije prošao kroz podrobna iskustva i neko ko istinu nije sproveo u delo. Petar je bio drugačiji. Poznavao je svoje nesavršenosti, svoje slabosti i svoju iskvarenu narav stvorenog bića, što znači da je posedovao praktični put promene svoje naravi; nije bio od onih koji samo poseduju doktrinu, ali ne i stvarnost. Oni koji se menjaju jesu novi ljudi koji su spaseni, to su oni koji su osposobljeni da tragaju za istinom. Ljudi koji se ne menjaju pripadaju onima koji su prirodno zastareli; to su oni koji nisu spaseni, odnosno, oni koji su od Boga s prezirom odbačeni. Bog ih neće upamtiti, ma koliko bilo njihovo delo. Kad ovo uporediš sa svojim traganjem, trebalo bi da samo po sebi bude očigledno da li si isti kao Petar, ili kao Pavle. Ako u onome što tražiš još uvek nema istine, ako si ti čak i danas nadmen i drzak kao Pavle i ako si još uvek, poput njega, vešt na rečima i hvalisav, onda si ti, bez sumnje, jedan neuspešni izrod. Ako tražiš isto ono što je i Petar tražio, ako tražiš praktično delovanje i istinske promene, te ako nisi nadmen ni samovoljan, već tražiš da izvršavaš svoju dužnost, bićeš stvoreno biće koje može da ostvari pobedu. Pavle nije poznavao svoju vlastitu suštinu i iskvarenost, a još je manje bio svestan svog buntovništva. Nikad nije spomenuo svoje sramno prkošenje Hristu, niti se preterano kajao. Ponudio je samo kratko objašnjenje, a duboko u svom srcu nije se u potpunosti predao Bogu. Iako je, na putu za Damask, pao, on se nije zagledao duboko u sebe. Zadovoljio se time što je nastavio da radi, a spoznaju samoga sebe i promenu svoje stare naravi nije smatrao najvažnijim problemima. Bio je zadovoljan time što je govorio istinu, što je, opskrbljujući druge, lečio sopstvenu savest i što više nije progonio Isusove učenike da bi se utešio i oprostio sebi grehe iz prošlosti. Cilj za kojim je tragao bio je samo buduća kruna i prolazno delo; cilj za kojim je tragao bilo je obilje blagodati. Nije tražio dovoljno istine, niti je tražio da prodre dublje u istinu koju ranije nije razumeo. Stoga se može reći da je njegovo znanje o samom sebi bilo lažno i da on nije prihvatao grdnju i sud. To što je bio u stanju da radi ne znači da je posedovao znanje o sopstvenoj prirodi ili suštini; bio je usredsređen isključivo na spoljašnje praktično delovanje. Štaviše, ono čemu je težio nije bila promena, već znanje. Njegovo je delo u potpunosti nastalo kao rezultat Isusovog pojavljivanja na putu za Damask. To nije nešto što je on prvobitno bio rešen da učini, niti je to delo nastalo nakon što je prihvatio orezivanje svoje stare naravi. Ma kako da je radio, njegova se stara narav nije menjala, tako da svojim delom nije iskupio grehe iz prošlosti, već je samo odigrao izvesnu ulogu među crkvama tog vremena. Takav jedan čovek, čija se stara narav nije menjala – to jest, čovek koji nije zadobio spasenje i kome je još više nedostajalo istine – bio je krajnje nesposoban da postane jedan od onih koje je Gospod Isus prihvatio. On nije bio neko ko je prema Isusu Hristu bio pun ljubavi i straha, niti je bio vičan u traženju istine, a ponajmanje je bio neko ko je tražio tajnu ovaploćenja. Bio je tek neko ko je vešt u sofistici, ko nije uzmicao ni pred kim višim od sebe i ni pred kim ko je posedovao istinu. Zavideo je ljudima i istinama koji su mu se suprotstavljali ili prema njemu bili neprijateljski nastrojeni, radije se priklanjajući nadarenim ljudima uzvišenog lika i temeljnog znanja. Nije voleo da komunicira sa siromasima koji su tražili istiniti put, ne mareći ni za šta osim za istinu, već se zanimao za uglednike iz verskih organizacija, koji su govorili samo o doktrinama i posedovali opsežno znanje. Nije gajio ljubav prema novom delu Svetog Duha i nije mario za pokret novog dela Svetog Duha. Umesto toga, prednost je davao pravilima i doktrinama uzvišenijim od opštih istina. Na osnovu svoje urođene suštine i celine onoga što je tražio, on ne zaslužuje da se nazove hrišćaninom koji je tragao za istinom, a kamoli vernim slugom u Božjoj kući, jer je bio isuviše licemeran, a njegovo je buntovništvo bilo preveliko. Mada ga znamo kao slugu Gospoda Isusa, on uopšte nije bio prikladan za ulazak kroz vrata nebeskog carstva, jer se za njegove postupke ne može reći da su od početka do kraja bili pravedni. Možemo ga posmatrati samo kao nekoga ko je bio licemeran i ko je činio nepravdu, ali je ujedno ipak radio za Hrista. Mada se ne može kazati da je bio zao, sasvim ga je prikladno nazvati čovekom koji je činio nepravdu. Iako je učinio mnoga dela, o njemu se ne sme suditi na osnovu količine, već isključivo na osnovu kvaliteta i suštine obavljenog posla. Jedino se na taj način može dokučiti prava istina o njemu. Uvek je verovao: „Sposoban sam da radim i bolji sam od većine ljudi; više od ikoga drugog vodim računa o bremenu Gospodnjem i niko se ne kaje tako duboko kao ja, jer, velika me je svetlost obasjala i video sam veliku svetlost, te je stoga moje kajanje dublje od ičijeg drugog.“ Takve je misli on u to vreme nosio u svom srcu. Na kraju svog dela, Pavle je rekao: „Bitku sam izborio, trku dovršio i venac pravednosti pripravljen je za mene.“ Njegova borba, delo i smer kojim je išao imali su jedino za cilj sticanje krune pravednosti, a njegovo napredovanje nije bilo aktivno. Mada u svom poslu nije bio površan, može se reći da je svoje delo obavljao samo kao nadoknadu za počinjene greške, kao nadoknadu za optužbe od strane sopstvene savesti. Nadao se samo da će što pre dovršiti svoje delo, doći do kraja svog puta i izboriti svoju bitku, kako bi što pre stekao krunu pravednosti za kojom je odavno čeznuo. On nije čeznuo da se, sa svojim iskustvima i istinskim znanjem, susretne sa Gospodom Isusom, već da što pre dovrši svoje delo kako bi, kad se sretne sa Gospodom Isusom, za obavljeno delo dobio nagradu. Svoje je delo koristio da sebe uteši i da sklopi pogodbu u zamenu za buduću krunu. Ono što je tražio nije bila istina, niti Bog, već samo kruna. Kako bi takva potraga mogla da zadovolji normu? Njegova pobuda, njegovo delo, cena koju je platio i sav njegov trud – sve je to bilo prožeto njegovim čudesnim fantazijama i on je radio sasvim u skladu sa vlastitim željama. U čitavom njegovom delu nije bilo ni trunke volje u ceni koju je platio; on se samo bavio sklapanjem pogodbe. On svoj trud nije svojevoljno ulagao da bi izvršio svoju dužnost, već ga je svojevoljno ulagao zarad postizanja cilja te pogodbe. Ima li takav trud ikakvu vrednost? Ko bi pohvalio njegove nečiste napore? Koga bi takvi napori uopšte zanimali? Njegovo je delo bilo ispunjeno snovima o budućnosti, bilo je prepuno predivnih planova i nije sadržavalo put ka promeni ljudske naravi. Ogroman deo njegove blagonaklonosti bio je pretvaranje; njegovo delo nije pružalo život, već je predstavljalo lažnu uljudnost; bilo je to samo sklapanje pogodbe. Kako bi jedno takvo delo moglo da izvede čoveka na put povratka svojoj prvobitnoj dužnosti?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Uspeh i neuspeh zavise od puta kojim čovek korača“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 481

Sve što je Petar tražio bilo je u skladu sa Božjim namerama. On je tražio da udovolji Božjim namerama i bio je spreman da udovolji Božjim namerama, bez obzira na sve patnje i nevolje. Nema uzvišenije portage za čoveka koji veruje u Boga. Ono što je Pavle tražio bilo je ukaljano njegovim vlastitim telom, njegovim predstavama i njegovim sopstvenim planovima i nacrtima. On nipošto nije bio osposobljeno stvoreno biće, niti neko ko je tražio da udovolji Božjim namerama. Petar je tražio da se preda Božjim orkestracijama i, mada delo koje je obavio nije bilo uzvišeno, motivi njegovog traganja i put kojim je išao bili su ispravni; iako nije uspeo da pridobije mnogo ljudi, bio je u stanju da traga za putem istine. Stoga se za njega može reći da je bio osposobljeno stvoreno biće. Ti bi danas, čak i ako nisi radnik, trebalo da budeš u stanju da obavljaš dužnost stvorenog bića i da tražiš da sve predaš svim Božjim orkestracijama. Trebalo bi da možeš da se pokoriš svemu što Bog kaže i da iskusiš svakojaka stradanja i oplemenjivanja, te da, uprkos svojoj slabosti, i dalje možeš iskreno da voliš Boga. Ljudi koji preuzimaju odgovornost za svoj život spremni su da izvrše dužnost stvorenog bića, a stanovište takvih ljudi o traganju je ispravno. Takvi su ljudi potrebni Bogu. Ako si mnogo toga obavio i drugima preneo svoja učenja, ali pritom nisi samog sebe promenio, ni o čemu nisi svedočio, niti si stekao ijedno pravo iskustvo, tako da, potkraj života, ništa od onoga što si uradio ne nosi u sebi nikakvo svedočanstvo, da li si ti onda neko ko se promenio? Da li si neko ko traga za istinom? Sveti Duh te je svojevremeno upotrebio, ali je pritom upotrebio samo onaj tvoj deo koji je mogao biti upotrebljen za obavljanje posla i nije koristio tvoj neupotrebljivi deo. Da si tražio da se promeniš, Sveti Duh bi te, tokom procesa tvoje upotrebe, postepeno usavršavao. Pa ipak, Sveti Duh ne prihvata nikakvu odgovornost za to da li ćeš ti na kraju biti zadobijen ili ne, što će zavisiti od načina tvog traganja. Ako nema promena u tvojoj ličnoj naravi, to je zato što je tvoje stanovište prema traganju pogrešno. Ukoliko ti nije dodeljena nagrada, to je tvoj problem, čiji uzrok leži u tome što istinu nisi sproveo u delo i što nisi u stanju da udovoljiš Božjim namerama. Prema tome, ništa nije važnije od tvojih ličnih iskustava i ništa nije kritičnije od tvog ličnog ulaska! Neki će naposletku reći: „Toliko sam posla obavio za Tebe i, mada možda nisam ostvario neka slavna dostignuća, ipak sam bio itekako vredan. Zar me ne možeš, jednostavno, pustiti u raj da uživam u plodovima života?“ Moraš da znaš kakve Ja ljude želim; nečistima nije dozvoljen ulazak u carstvo, onima koji su nečisti nije dopušteno da okaljaju svetu zemlju. Iako si možda mnogo toga obavio, iako si radio mnogo godina, ako si na kraju i dalje ostao žalosno prljav, za Nebeski zakon će biti nepodnošljivo to što želiš da zakoračiš u Moje carstvo! Od postanka sveta do danas, onima koji su mi naklonjeni nikad nisam ponudio lak pristup Mome carstvu. To je nebesko pravilo koje niko ne može da prekrši! Moraš da tražiš život. Oni koji će danas biti usavršeni istog su soja kao i Petar: to su oni koji traže promene u vlastitoj naravi, koji su voljni da svedoče o Bogu i da izvrše svoju dužnost stvorenog bića. Samo će takvi ljudi biti usavršeni. Ako samo gledaš kako da dobiješ nagradu, a ne tražiš da promeniš svoju život-narav, svi će tvoji napori biti uzaludni – to je nepromenljiva istina!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Uspeh i neuspeh zavise od puta kojim čovek korača“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 482

Iz razlike u Petrovoj i Pavlovoj suštini treba da shvatiš da je uzaludan trud onih koji ne teže ka životu! Ti veruješ u Boga i slediš Ga, što znači da moraš imati bogoljubivo srce. Moraš odbaciti svoju iskvarenu narav, moraš tražiti način da udovoljiš Božjim namerama i moraš ispunjavati dužnost stvorenog bića. Pošto veruješ u Boga i slediš Ga, treba sve da Mu daš, a ne da odlučuješ ili zahtevaš u svoje ime, te ćeš tako uspeti da udovoljiš Božjim namerama. Pošto si stvoren, treba da se pokoriš Gospodu koji te je stvorio, jer ti sȃm po sebi nemaš vlast nad sobom i nisi sposoban da upravljaš svojom sopstvenom sudbinom. Pošto si ti osoba koja veruje u Boga, ti treba da tražiš svetost i promenu. Budući da si stvoreno biće, treba da se pridržavaš svoje dužnosti, da se držiš svog mesta i ne smeš da prekoračiš svoju dužnost. Ovo ne služi tome da te ograniči, niti da te suzbija kroz doktrinu, već je upravo to put kojim možeš da obavljaš svoju dužnost, a nju mogu i treba da obavljaju svi koji sprovode pravednost. Ako uporediš suštine Petra i Pavla, onda ćeš znati kako treba da tražiš. Od dva puta kojima su hodali Petar i Pavle, jedan je put usavršavanja, a drugi je put eliminacije; Petar i Pavle predstavljaju dva različita puta. Iako je svaki od njih primio delo Svetog Duha, svaki od njih zadobio prosvećenje i prosvetljenje Svetog Duha, i svaki od njih prihvatio ono što mu je poverio Gospod Isus, plod koji je svaki od njih nosio u sebi nije bio isti: jedan je zaista nosio plod, a drugi nije. Iz njihovih suština, iz posla koji su obavili, onoga što su javno izrazili, i iz onoga kako su na kraju završili, ti treba da shvatiš kojim putem treba da kreneš, koji put treba da izabereš da njime dalje ideš. Putevi kojima su oni išli jasno se razlikuju. Pavle i Petar bili su srž svakog od tih puteva, tako da se od samog početka smatralo da su oni predstavnici ova dva puta. Koje su ključne tačke Pavlovog iskustva i zašto on nije uspeo? Koje su ključne tačke Petrovog iskustva i kako je on doživeo usavršavanje? Ako uporedite šta je svakome od njih bilo bitno, onda ćete znati koju tačno vrstu osobe Bog želi, kakve su namere Božje, kakva je narav Božja, koja vrsta osobe će na kraju biti usavršena, a i koja vrsta osobe neće biti usavršena; znaćete kakva je narav onih koji će biti usavršeni i kakva je narav onih koji neće biti usavršeni – ova pitanja suštine mogu se videti u Petrovom i Pavlovom iskustvu. Bog je stvorio sve stvari, te samim tim čini da sve što je stvorio dođe pod Njegovu vlast i potčini se njegovoj vlasti; On će zapovedati svime, tako da je sve u Njegovim rukama. Celokupna Božja tvorevina, uključujući životinje, biljke, ljudski rod, planine i reke, kao i jezera, sve mora doći pod Njegovu vlast. Sve stvari na nebu i na zemlji moraju doći pod Njegovu vlast. Oni ne mogu imati nikakvog izbora i moraju se pokoriti Njegovoj orkestraciji. Tako je Bog odredio, i to je vlast Božja. Bog zapoveda svemu, uređuje i rangira sve stvari, grupiše ih po vrstama i dodeljuje im poseban položaj, po Božjim namerama. Ma koliko veliko bilo, ništa ne može nadmašiti Boga, sve stvari služe od Boga stvorenom ljudskom rodu, ništa se ne usuđuje da bude neposlušno Bogu, niti da od Njega nešto zahteva. Zato i čovek, kao stvoreno biće, mora da ispunjava dužnost čoveka. Bez obzira na to da li je on gospodar ili čuvar svih stvari, bez obzira na to koliko je visok položaj čoveka u odnosu na sve ostale stvari, on je i dalje samo sitno ljudsko biće pod Božjom vrhovnom vlašću, i nije ništa više od beznačajnog ljudskog bića, stvorenog bića koje nikada neće biti iznad Boga. Kao stvoreno biće, čovek treba da traži da ispunjava dužnost stvorenog bića, da traži da voli Boga i da ne pravi drugačije izbore, jer Bog zaslužuje čovekovu ljubav. Oni koji traže da vole Boga ne treba da traže nikakvu ličnu korist, niti da traže ono za čime oni lično žude; to je najispravniji način traganja. Ako je istina ono što tražiš, ako je istina ono što primenjuješ i ako je promena tvoje naravi ono što postižeš, onda je put kojim koračaš ispravan. Ako tražiš blagodati tela, a ono što primenjuješ je istina prema tvojim ličnim predstavama, ako ne dolazi do promene u tvojoj naravi i nisi nimalo pokoran ovaploćenom Bogu, i još uvek živiš u nejasnoći, onda će te ono što tražiš zasigurno odvesti u pakao, jer je put kojim ideš put neuspeha. Da li ćeš biti usavršen ili eliminisan zavisi od tvoje lične potrage, što takođe znači da uspeh ili neuspeh zavisi od puta kojim čovek ide.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Uspeh i neuspeh zavise od puta kojim čovek korača“