Svakodnevne reči Božje  Odlomak 483

Zašto veruješ u Boga? Većina ljudi biva zbunjena ovim pitanjem. Oni uvek iz dva potpuno različita gledišta posmatraju praktičnog Boga i Boga na nebesima, što pokazuje da ljudi u Boga veruju ne da bi Mu se pokoravali, već da bi se na neki način okoristili ili da bi izbegli patnju koju sa sobom donosi katastrofa. Jedino tada oni su donekle pokorni. Njihova je pokornost uslovna; ona je zarad njihovih ličnih izgleda i nametnuta im je. Dakle, zašto veruješ u Boga? Ako je to isključivo zarad tvojih izgleda i tvoje sudbine, onda bi ti bolje bilo da uopšte ne veruješ. Takvo verovanje je ništa drugo do samoobmanjivanje, samopotvrđivanje i samoobožavanje. Ako tvoja vera nije izgrađena na temelju pokornosti Bogu, na kraju ćeš biti kažnjen što Mu se suprotstavljaš. Svi oni koji u svojoj veri ne traže da budu pokorni Bogu, protive Mu se. Bog zahteva da ljudi traže istinu, da budu žedni Njegovih reči, da jedu i piju Njegove reči i da ih sprovode u delo ne bi li dosegnuli pokornost Bogu. Ako su to tvoje istinske namere, Bog će te zasigurno vazdići i sigurno će prema tebi biti milostiv. U to nema nikakve sumnje i to se nikada neće promeniti. Ako pak ne nameravaš da se pokoriš Bogu, već imaš neke druge ciljeve, onda će sve što govoriš i činiš – tvoje molitve pred Bogom, pa čak i svi tvoji postupci – biti u suprotnosti sa Njim. Možeš ti biti slatkorečiv i blage naravi, svaki tvoj postupak i izraz lica mogu izgledati ispravno i možeš odavati utisak nekoga ko je pokoran, ali kad su u pitanju tvoje namere i stavovi prema veri u Boga, sve što radiš protivno je Bogu, sve što činiš je zlo. Ljudi koji su naizgled poslušni kao ovce, ali u srcu gaje zle namere, nisu ništa drugo do vukovi u jagnjećoj koži. Oni direktno vređaju Boga i Bog nijednog od njih neće poštedeti. Duh Sveti će ih sve do jednog razotkriti i svima pokazati da će se svakog od tih licemera zasigurno Duh Sveti gnušati i odbaciti ih. Ništa ne brini: Bog će se sa svakim od njih redom razračunati i odbaciti ih sve do jednog.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Verujući u Boga, treba da se pokoravaš Bogu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 484

Ako nisi u stanju da prihvatiš novo svetlo koje dolazi od Boga, ako ne možeš da shvatiš sve što Bog danas čini i to ne tražiš, ili pak sumnjaš u to, sudiš o tome, preispituješ i analiziraš, onda ti zapravo i ne želiš da se pokoriš Bogu. Ako ti, kada se svetlost ovde i sada javi, još uvek ljubomorno čuvaš svetlost jučerašnju i protiviš se novom delu Božjem, onda nisi ništa drugo do jedan nerazumni stvor – jedan od onih koji se namerno protive Bogu. Ključ pokoravanja Bogu leži u prihvatanju nove svetlosti, u njenom prihvatanju, i u sposobnosti da se ona sprovede u delo. Jedino je to istinska pokornost. Oni što nisu voljni da žude za Bogom nesposobni su da Mu se hotimice potčine i mogu samo da se protive Bogu, jer su zadovoljni postojećim stanjem. Nemogućnost čoveka da se pokori Bogu posledica je njegove opsednutosti onim što je bilo pre. Na osnovu onoga što je ranije bilo ljudi su stekli najrazličitije predstave i zamisli o Bogu, koje su potom u njihovom umu prerasle u sliku Božju. Stoga oni veruju u sopstvene predstave i norme svoje sopstvene mašte. Ako Boga koji danas praktično dela porediš sa Bogom iz sopstvene mašte, onda tvoja vera potiče od Sotone i ukaljana je tvojim ličnim sklonostima – takvu veru Bog ne želi. Nikoga ko na ovaj način veruje, ma koliko da je uzvišen njegov položaj i ma koliko da je posvećen – pa makar da je i čitav svoj život posvetio Njegovom delu, postavši mučenik – nikoga sa takvom verom Bog ne odobrava. On im daruje tek malčice blagodati i dopušta im da neko vreme uživaju u njoj. Takvi ljudi nisu u stanju da istinu sprovedu u delo. U njima Sveti Duh ne deluje i Bog će ih zato sve redom eliminisati. Oni koji se u svojoj veri ne pokoravaju Bogu i koji imaju pogrešne namere, bili mladi ili stari, predstavljaju one koji se protive i ometaju, i takve će Bog zasigurno eliminisati. Oni koji nisu nimalo pokorni Bogu, koji prosto samo priznaju Njegovo ime i tek donekle shvataju Božju dobrotu i blagost, ali ipak ne idu ukorak sa Duhom Svetim i ne pokoravaju se sadašnjem delu i rečima Svetog Duha – takvi ljudi žive okruženi blagodaću Božjom, ali On ih neće zadobiti niti usavršiti. Bog ljude usavršava kroz njihovu pokornost, dok jedu i piju Božje reči i uživaju u njima, kao i kroz njihovu životnu patnju i oplemenjivanje. Samo kroz ovakvu veru može se menjati narav ljudska i tek tada oni mogu istinski spoznati Boga. Ne zadovoljavati se životom u okruženju blagodati Božje, aktivno žudeti i tragati za istinom i tražiti da te Bog zadobije – to je ono što predstavlja svesno pokoravanje Bogu i baš to je vrsta vere koju On želi. Ljudi koji ne rade ništa osim što uživaju u blagodati Božjoj ne mogu biti usavršeni ili promenjeni, a njihova pokornost, pobožnost, ljubav i strpljenje samo su površni. Oni koji samo uživaju u Božjoj blagodati ne mogu istinski da spoznaju Boga, a čak i kada spoznaju Boga njihovo je znanje površno i svodi se na izgovaranje fraza poput „Bog voli čoveka“ ili „Bog saoseća sa čovekom“. Ovo ne predstavlja čovekov život i ne pokazuje da ljudi istinski poznaju Boga. Ako ljudi, kada ih Božje reči oplemene ili kada ih On stavi pred iskušenja, nisu u stanju da se pokore Bogu – već umesto toga postaju sumnjičavi i posrću – onda ti ljudi nisu nimalo pokorni. U njima samima postoje mnoga pravila i ograničenja u pogledu vere u Boga, stara iskustva stečena kroz mnoge godine provedene u veri, te razna pravila zasnovana na Bibliji. Mogu li takvi ljudi da se pokore Bogu? Ovi su ljudi prepuni svega ljudskog – kako bi oni mogli da se pokore Bogu? Njihova je „pokornost“ usklađena s njihovim ličnim sklonostima – da li bi Bog ikad poželeo takvu pokornost? To nije pokornost Bogu, već poštovanje pravila. U tome oni nalaze zadovoljstvo i spokoj. Ako kažeš da to predstavlja pokornost Bogu, ne huliš li time na Njega? Ti si jedan faraon egipatski. Činiš zlo i otvoreno se baviš poslom suprotstavljanja Bogu – da li Bog želi da Mu tako služiš? Bolje požuri da se što pre pokaješ i pokušaj da stekneš malo svesti o sebi. Ako ti to ne pođe za rukom, najbolje ti je da pođeš kući – to će ti činiti više dobra nego tvoje tobožnje služenje Bogu. Tako bar nećeš ništa prekidati niti ćeš ometati. Znaćeš gde ti je mesto i živećeš dobro – zar nije bolje tako? A nećeš biti ni kažnjen zbog protivljenja Bogu!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Verujući u Boga, treba da se pokoravaš Bogu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 485

Delo Svetoga Duha se menja iz dana u dan. Svakim korakom se uzdiže sve više, sutrašnje otkrivenje je veće od današnjeg, penje se sve više, korak po korak. Takvo je delo kojim Bog usavršava čoveka. Ako ljudi ne mogu da idu u korak s njim, tada bi u svakom trenutku mogli biti eliminisani. Ako nemaju pokorno srce, neće moći da ga prate do samog kraja. Nekadašnje doba je prošlo, ovo je novo doba. A u novom dobu treba obaviti novo delo. Naročito u završnom dobu u kome se ljudi usavršavaju, Bog će obavljati novije delo, još brže, pa će bez pokornosti u srcu, ljudima biti teško da hode stopama Božjim. Bog se ne pridržava nikakvih pravila, niti bilo koju fazu Svog dela smatra nepromenljivom. Umesto toga, delo koje On obavlja sve je novije i sve veće. U svakoj etapi, Njegovo delo postaje sve praktičnije i sve više u skladu sa stvarnim potrebama čoveka. Konačni preobražaj svoje naravi ljudi mogu postići tek nakon što dožive takvo delo. Čovekova spoznaja o životu dostiže sve više nivoe, a isto tako i delo Božje dostiže sve više nivoe. Samo tako čovek može biti usavršen i postati prikladan da ga Bog koristi. Bog na ovaj način deluje da bi se, s jedne strane, suprotstavio čovekovim predstavama i da bi ih preokrenuo, a s druge, da bi čoveka uveo u više i realnije stanje, u najviši nivo vere u Boga, kako bi se na kraju mogla sprovesti volja Božja. Svi oni koji su po prirodi buntovni i koji se svojevoljno protive, biće eliminisani ovom etapom brzog i silovitog napredovanja Božjeg dela. Samo oni koji su svojevoljno pokorni i koji su rado ponizni mogu napredovati do kraja puta. U ovakvom delu, svi treba da naučite kako da se pokorite i kako da svoje predstave ostavite po strani. Na svakom koraku treba da budete oprezni. Budeš li nepažljiv, zasigurno ćeš postati onaj koga je Sveti Duh odbacio, onaj koji prekida Božje delo. Pre nego što je prošao ovu etapu dela, čovek je imao toliko starih pravila i zakona da se zaneo, pa je stoga postao uobražen i zaboravio je na sebe. Sve su to prepreke koje čoveka sprečavaju da prihvati novo delo Božje; one su neprijatelji čovekove spoznaje Boga. Za ljude je opasno da nemaju pokornost u svojim srcima niti žudnju za istinom. Ako se pokoravaš samo jednostavnim rečima i delima i nisi u stanju da prihvatiš išta dublje, tada si onaj koji se drži starih metoda i koji ne može ići u korak sa delom Svetoga Duha.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog će zasigurno zadobiti one koji Mu iskrenim srcem iskazuju pokornost“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 486

Bog je u različitim periodima obavio različita dela. Ako si u jednoj fazi izrazito pokoran prema Božjem delu, ali je u sledećoj fazi tvoja pokornost prema Njegovom delu slaba, ili uopšte nisi pokoran, tada će te Bog napustiti. Ako pratiš Boga dok On obavlja ovaj korak, moraš nastaviti da Ga pratiš dok prelazi na sledeći; samo tada ćeš biti neko ko je pokoran Svetom Duhu. Budući da veruješ u Boga, moraš biti dosledan u svojoj pokornosti. Ne možeš biti pokoran samo kada ti se prohte, a nepokoran kada ti ne odgovara. Bog ne odobrava ovakvu pokornost. Ako ne možeš da ideš u korak s novim delom koje Ja obavljam i nastavljaš da se pridržavaš pređašnjih izreka, kako onda tvoj život može da napreduje? Božje delo je u tome da te opskrbi kroz Njegove reči. Kada se pokoriš Njegovim rečima i prihvatiš ih, Sveti Duh će zasigurno delovati u tebi. Sveti Duh deluje upravo onako kako Ja govorim; postupi onako kako sam ti rekao i Sveti Duh će odmah delovati u tebi. Ja puštam novu svetlost da biste je videli, dovodeći vas u svetlost sadašnjosti, a kada zakoračiš u ovu svetlost, Sveti Duh će odmah delovati u tebi. Postoje oni neposlušni koji će reći: „Naprosto neću da uradim ono što Ti kažeš.“ U tom slučaju ti kažem da si upravo stigao do kraja puta; iscrpljen si i ponestalo ti je života. Stoga, u proživljavanju preobražaja tvoje naravi, ništa nije važnije od toga da ideš u korak sa sadašnjom svetlošću. Sveti Duh ne deluje samo u određenim ljudima koje Bog koristi, već to čini i u crkvi. On može da deluje u svakome. On može da deluje u tebi ovoga časa i ti ćeš iskusiti to delo. U narednom periodu On može delovati u nekom drugom, a u tom slučaju moraš da požuriš da bi ga pratio; što pažljivije budeš pratio sadašnju svetlost, tvoj život sve više može da napreduje. Bez obzira na to kakav je neko čovek, ako Sveti Duh deluje u njemu, ti moraš da ga slediš. Usvoji njegova iskustva kao svoja sopstvena i dobićeš još veće stvari. Time ćeš još brže napredovati. Ovo je put usavršavanja čoveka i sredstvo za napredak života. Put do usavršavanja se dostiže kroz tvoju pokornost prema delu Svetoga Duha. Ti ne znaš kroz kakvu osobu će Bog delovati da te usavrši, niti kroz koju osobu, pojavu ili stvar će ti dozvoliti da stekneš ili uvidiš stvari. Ako možeš da zakoračiš na ovaj pravi put, to pokazuje da postoji velika nada da će te Bog usavršiti. Ako to ne možeš, to pokazuje da ti je budućnost sumorna i lišena svetlosti. Kada jednom kreneš na pravi put, u svemu će ti se ukazati otkrivenje. Bez obzira na to šta Sveti Duh otkriva drugima, ako na osnovu njihove spoznaje nastaviš da sam proživljavaš stvari, taj doživljaj će postati deo tvog života i moći ćeš da na osnovu tog iskustva nešto pružiš drugima. Oni koji druge opskrbljuju mehaničkim ponavljanjem reči jesu ljudi bez ikakvog iskustva; pre nego što budeš mogao da počneš da govoriš o sopstvenom stvarnom iskustvu i znanju moraš naučiti da, kroz prosvećenje i prosvetljenje drugih, pronađeš način praktičnog delovanja. Ovo će biti znatno korisnije za tvoj život. Tako treba da proživljavaš stvari iskazujući pokornost prema svemu što dolazi od Boga. U svemu treba da tražiš namere Božje i da iz svega izvlačiš pouke kako bi tvoj život mogao da napreduje. Takvo praktično delovanje omogućava najbrži napredak.

Sveti Duh te prosvećuje kroz tvoja praktična iskustva i usavršava te kroz tvoju veru. Da li si zaista spreman da budeš usavršen? Ako si zaista spreman da te Bog usavrši, onda ćeš imati hrabrosti da odbaciš svoje telo, moći ćeš da izvršavaš Božje reči i nećeš biti ni negativan ni slab. Bićeš u stanju da se pokoriš svemu što dolazi od Boga, a svi tvoji postupci, javni ili privatni, biće predočeni Bogu. Bićeš usavršen ako si poštena osoba i ako u svemu istinu sprovodiš u delo. Oni lažljivci koji se na jedan način ponašaju pred drugim ljudima, a na sasvim drugi iza njihovih leđa, nisu spremni da budu usavršeni. Svi oni su sinovi propasti i uništenja; oni ne pripadaju Bogu, već Sotoni. Oni nisu ljudi koje je Bog izabrao! Ako se tvoji postupci i ponašanje ne mogu predočiti Bogu ili ih Duh Božji ne može sagledati, to dokazuje da sa tobom nešto nije u redu. Samo ako prihvatiš sud Božji i grdnju Božju i pobrineš se da promeniš svoju narav, moći ćeš da kročiš na put do usavršavanja. Ako si zaista spreman da te Bog usavrši i da slediš volju Božju, onda treba da iskazuješ pokornost prema celom Božjem delu, bez ijednog prigovora, ne usuđujući se da procenjuješ delo Božje ili da o njemu sudiš. Ovo su minimalni uslovi da bi te Bog usavršio. Neophodan uslov za one koji traže da ih Bog usavrši glasi: u svemu delujte bogoljubivim srcem. Šta znači delovati bogoljubivim srcem? To znači da svi tvoji postupci i ponašanje mogu biti predočeni Bogu. A pošto imaš ispravne namere, bez obzira na to da li su tvoji postupci ispravni ili pogrešni, ne plašiš se da ih pokažeš Bogu ili svojoj braći i sestrama i smeš da se zakuneš pred Bogom. Bogu moraš predočiti svaku svoju nameru, misao i ideju kako bi ih On proučio. Budeš li ovo primenio i tako zakoračio, brzo ćeš napredovati u životu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog će zasigurno zadobiti one koji Mu iskrenim srcem iskazuju pokornost“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 487

Budući da veruješ u Boga, moraš verovati u sve reči Božje i u celokupno Njegovo delo. Drugim rečima, pošto veruješ u Boga, moraš da Mu se pokoriš. Ako to nisi u stanju da učiniš, onda nije važno da li veruješ u Boga ili ne. Ako si godinama verovao u Boga, ali Mu se nikada nisi pokorio i u potpunosti ne prihvataš Njegove reči, već umesto toga tražiš da se Bog tebi pokori i postupa u skladu sa tvojim predstavama, tada si najbuntovniji od svih, bezvernik si. Kako bi se takvi ljudi mogli pokoriti delu i rečima Božjim koje se ne uklapaju u čovekove predstave? Najbuntovniji od svih jesu oni koji se namerno opiru Bogu i koji Mu prkose. Oni su Božji neprijatelji, antihristi. Uvek imaju neprijateljski stav prema novom delu Božjem; nikada nemaju ni najmanju sklonost da se pokore niti su se ikada rado pokorili, niti su bili ponizni. Oni se uzdižu pred drugima i nikada se nikom ne pokoravaju. Pred Bogom, oni smatraju da su najbolji propovednici i da su najveštiji u radu na drugima. Nikada ne odbacuju „blago“ koje poseduju, već ga smatraju porodičnim nasleđem koje se obožava, o kome se drugima propoveda i koriste ga da drže propovedi onim budalama koje ih obožavaju. U crkvi zaista postoji izvestan broj takvih ljudi. Može se reći da su oni „neukrotivi junaci“ koji iz generacije u generaciju borave u kući Božjoj. Smatraju da je propovedanje reči (doktrine) njihova najveća dužnost. Iz godine u godinu, kroz generacije, oni energično izvršavaju svoju „svetu i neprikosnovenu“ dužnost. Niko se ne usuđuje da ih dodirne, nijedan čovek se ne usuđuje da ih otvoreno prekori. Oni postaju „carevi“ u kući Božjoj, divljajući dok tiranišu druge u svakom dobu. Ovaj čopor demona želi da se udruži i uništi Moje delo. Kako da dopustim da ovi živi đavoli postoje pred Mojim očima? Čak i oni koji su samo napola pokorni ne mogu da izdrže do kraja, a kamoli ovi tirani bez i najmanje pokornosti u svojim srcima! Čoveku nije lako da zadobije delo Božje. Čak i kad upotrebe svu svoju snagu, ljudi mogu zadobiti tek samo njegov mali deo, što im na kraju omogućava da budu usavršeni. A šta je sa decom arhanđela, koja nastoje da unište delo Božje? Zar za njih nema još i manje nade da će ih Bog zadobiti? Svrha Mog obavljanja dela osvajanja nije puko osvajanje zarad osvajanja, već osvajanje radi otkrivanja pravednosti i nepravednosti, radi pribavljanja dokaza za kažnjavanje čoveka, radi osude zla i, povrh toga, osvajanje zarad usavršavanja onih koji su spremni da se pokore. Na kraju, svi će biti razdvojeni prema svojoj vrsti, a oni koji su usavršeni biće oni čije su misli i ideje ispunjene pokornošću. Ovo je delo koje će na kraju biti obavljeno. Oni čiji je svaki postupak buntovan će, međutim, biti kažnjeni i poslati da gore u ognju, biće predmet večnog prokletstva. Kada bude došlo to vreme, oni „veliki i neukrotivi junaci“ minulih vremena postaće najbednije i najodbačenije „slabe i nemoćne kukavice“. Samo se time može ilustrovati svaki aspekt Božje pravednosti i Njegove naravi koju čovek ne može da uvredi, i samo se time može umiriti mržnja u Mom srcu. Zar se ne slažete da je ovo sasvim razumno?

Život ne mogu da zadobiju svi oni koji su iskusili delo Svetoga Duha, kao ni svi koji su u ovom toku. Život nije zajednička svojina celog ljudskog roda, niti svi ljudi lako postižu promenu naravi. Pokornost delu Božjem mora biti stvarna i konkretna, i mora se proživeti. Bog ne može odobriti samo površnu pokornost, a puko iskazivanje pokornosti površnim aspektima Božje reči bez traženja promene naravi nije u skladu sa Božjim namerama. Pokornost Bogu i pokornost delu Božjem jesu jedno te isto. Oni koji se pokoravaju samo Bogu, ali ne i Njegovom delu, ne mogu se smatrati pokornima, a još manje oni koji se zapravo ne pokoravaju već se očigledno dodvoravaju. Svi oni koji se zaista pokoravaju Bogu mogu imati koristi od dela i spoznati narav i delo Božje. Jedino se takvi ljudi istinski pokoravaju Bogu. Takvi ljudi su u stanju da steknu nove spoznaje i da se podvrgnu novim promenama, od novog dela. Samo te ljude Bog hvali, samo te ljude usavršava i samo je njihova narav promenjena. Bog hvali one koji se rado pokoravaju Bogu i Njegovoj reči i delu. Jedino su takvi ljudi u pravu, samo takvi ljudi iskreno žele Boga i iskreno traže Boga. Oni koji samo na rečima iskazuju svoju veru u Boga, dok Ga u suštini proklinju, jesu ljudi pod maskama koji nose zmijski otrov; najvarljiviji su od svih. Podle maske ovih nitkova će pre ili kasnije biti zbačene. Nije li to delo koje se danas obavlja? Zli ljudi će zauvek biti zli i nikada neće izbeći dan kazne. Dobri ljudi će zauvek biti dobri i biće otkriveni kada se Božje delo završi. Niko od zlih se neće smatrati pravednim, niti će se iko od pravednika smatrati zlim. Zar bih dozvolio da ijedan čovek bude pogrešno optužen?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog će zasigurno zadobiti one koji Mu iskrenim srcem iskazuju pokornost“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 488

Kako vaš život bude napredovao, u svakom trenutku morate imati novi ulazak i novi, veći uvid, koji će svakim korakom postajati sve dublji. U to treba da zakorači ceo ljudski rod. Kroz razgovor, slušanje propovedi, čitanje reči Božje ili bavljenje određenim poslovima, steći ćeš novi uvid i novo prosvećenje i nećeš živeti u skladu sa starim pravilima i minulim vremenima; uvek ćeš živeti u novoj svetlosti i nećeš odstupiti od reči Božje. Ovo je značenje izraza „zaputiti se pravim putem“. Neće biti dovoljno da se plati cena na nekom površnom nivou; iz dana u dan, reč Božja ulazi u viši nivo, nove stvari se svakodnevno pojavljuju, pa i čovek mora da svakodnevno iznova zakorači. I dok Bog govori, On ostvaruje sve što je rekao, pa ako ne možeš da ideš u korak s tim, u tom slučaju ćeš zaostati. Moraš produbiti svoje molitve; ne možeš samo povremeno jesti i piti reč Božju. Produbi prosvećenje i prosvetljenje koje primaš i tvoje predstave i zamišljanja se postepeno moraju povući. Nužno je da ojačaš sopstveno rasuđivanje, a povodom svega na šta naiđeš moraš imati sopstveno mišljenje i sopstveno gledište. Spoznajom određenih stvari u duhu, moraš steći uvid u spoljašnje stvari i dokučiti suštinu svakog pitanja. Ako ne raspolažeš ovim stvarima, kako ćeš moći da predvodiš crkvu? Ako bez ikakve stvarnosti i bez praktične primene govoriš samo o rečima i doktrinama, to prolazi samo na kratke staze. Donekle to može biti prihvatljivo kada se obraćaš novim vernicima, ali nakon izvesnog vremena, kada novi vernici steknu određeno stvarno iskustvo, više ništa nećeš moći da im pružaš. Kako si onda prikladan da te Bog koristi? Bez novog prosvećenja, ne možeš da deluješ. Oni koji nemaju novo prosvećenje jesu oni koji ne znaju kako da iskuse, a takvi ljudi nikada ne stiču nove spoznaje niti novo iskustvo. A kad je reč o opskrbljivanju života, oni nikada ne mogu da obavljaju svoju funkciju niti mogu postati prikladni da ih Bog koristi. Ovakva osoba nije ni za šta, običan je rasipnik. I zaista, takvi ljudi nisu uopšte sposobni da obavljaju svoju funkciju u delu, nisu ni za šta. Ne samo da ne obavljaju svoju funkciju, već zapravo, u priličnoj meri, nepotrebno opterećuju crkvu. Pozivam ove „časne starce“ da požure i napuste crkvu kako drugi više ne bi morali da ih gledaju. Takvi ljudi ne shvataju novo delo i prepuni su beskrajnih predstava. U crkvi nemaju nikakvu funkciju; već samo prave štetu i svuda šire negativnost, do te mere da se upuštaju u sve vidove nedoličnog ponašanja i ometanja u crkvi, stvarajući zabunu i pometnju među onima koji ne umeju da ih razlikuju. Ovi živi đavoli, ovi zli duhovi treba što pre da napuste crkvu, kako je svojim postupcima ne bi iskvarili. Možda se ne plašiš današnjeg dela, ali zar se ne plašiš sutrašnje pravedne kazne? U crkvi postoji veliki broj ljudi koji žive na tuđoj grbači i veliki broj vukova koji žele da prekinu normalno delo Božje. Sve su to demoni koje je poslao car demona, pakosni vukovi koji žele da prožderu neuku jagnjad. Ako ti takozvani ljudi ne budu izbačeni, postaće paraziti u crkvi, moljci koji proždiru prinete žrtve. Pre ili kasnije, doći će dan kada će ovi prezreni, neuki, podli i odbojni crvi biti kažnjeni!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog će zasigurno zadobiti one koji Mu iskrenim srcem iskazuju pokornost“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 489

Steći znanje o praktičnosti i temeljno razumeti Božje delo – te dve stvari vidimo u Njegovim rečima, i jedino putem tih izjava možeš zadobiti prosvećenje. Zato treba da učiniš više da bi se opskrbio Božjim rečima. Prenosi svoje shvatanje Božjih reči u zajedništvu, jer na taj način možeš da prosvetiš druge i pružiš im izlaz – to je praktičan put. Pre nego što Bog uredi okruženje za tebe, svi vi morate prvo da se opskrbite Njegovim rečima. Ovo je nešto što svako treba da uradi; to je najveći prioritet. Kao prvo, steknite sposobnost da jedete i pijete Božje reči. U Njegovim rečima traži put primene za sve što nisi u stanju da uradiš; ukoliko postoje ikakva pitanja koja ne razumeš ili imaš bilo kakvih poteškoća, čitaj Njegove reči. Neka ti Božje reči budu opskrba i dozvoli im da ti pomognu u rešavanju tvojih praktičnih poteškoća i problema; takođe dozvoli Njegovim rečima da ti postanu pomoć u životu. Za sve to ćeš morati da se potrudiš. U jedenju i pijenju Božjih reči moraš da budeš uspešan; moraš biti u stanju da stišaš svoje srce pred Njim i moraš da sprovodiš praktičnu primenu u skladu s Njegovim izjavama kad god naiđeš na bilo kakve probleme. Kada se ne susrećeš ni sa kakvim problemima, treba da se baviš samo jedenjem i pijenjem Njegovih reči. Ponekad možeš da se moliš i da razmatraš Božju ljubav, da u zajedništvu deliš svoje shvatanje Njegovih reči i da razgovaraš o prosvećenju i prosvetljenju koje doživljavaš u sebi, kao i o svojim reakcijama dok si čitao te reči. Povrh toga, možeš ljudima da pružiš izlaz. Jedino je to praktično. Cilj toga je da se omogući Božjim rečima da postanu tvoja praktična opskrba.

Koliko sati u toku dana provedeš iskreno pred Bogom? Koliki deo tvog dana je zaista podaren Bogu? Koliki je podaren telu? Imati srce koje je uvek usmereno prema Bogu prvi je korak ka tome da budemo na pravom putu da nas On usavrši. Ako svoje srce, telo i svu svoju iskrenu ljubav možeš da posvetiš Bogu, da ih staviš pred Njega, da Mu u potpunosti budeš pokoran i da apsolutno vodiš računa Njegovim namerama – ne zbog tela, ne zbog porodice i ne zbog svojih ličnih želja, već zbog interesa Božjeg doma, uzimajući Božju reč kao načelo i temelj u svemu – na taj način će sve tvoje namere i gledišta biti na pravom mestu, a ti ćeš pred Bogom biti osoba koja prima Njegove hvale. Ljudi koje Bog voli su oni koji su Mu u potpunosti okrenuti; oni su ti koji mogu da budu posvećeni samo Njemu. Ljudi koje Bog prezire su oni koji Mu se samo delimično daju i koji se bune protiv Njega. On prezire one koji veruju u Njega i uvek žele da uživaju u Njemu, iako nisu u stanju da se potpuno daju za Njega. On prezire one koji kažu da Ga vole, a u svojim srcima se bune protiv Njega; On prezire one koji obmanjuju koristeći vešte i sladunjave reči. Oni koji nisu istinski posvećeni Bogu ili koji se nisu istinski pokorili pred Njim varljivi su i po prirodi preterano nadmeni. Oni koji ne mogu biti istinski pokorni pred normalnim, praktičnim Bogom, još su nadmeniji, a pogotovo su poslušno arhanđelovo potomstvo. Ljudi koji se istinski daju za Boga posvećuju Mu svoje celokupno biće i staju pred Njega; oni mogu da se pokoravaju svim Njegovim rečima i delu, i mogu da sprovedu Njegove reči u delo. Oni mogu da prihvate Božje reči i da ih uzmu kao osnovu svog postojanja, i u stanju su da predano istražuju Božje reči kako bi saznali koje delove da primenjuju. Takvi su ljudi koji zaista žive pred Bogom. Ovakva primena u životu će ti biti korisna, a kroz jedenje i pijenje Njegovih reči moći ćeš da zadovoljiš svoje unutrašnje potrebe i nedostatke tako da se tvoja životna dispozicija preobrazi, što će udovoljiti Božjim namerama. Ako budeš delovao u skladu sa Božjim zahtevima, i ukoliko ne budeš zadovoljavao telo, već budeš nastojao da udovoljiš Njegovim namerama, ući ćeš u stvarnost Njegovih reči. Ulazak u stvarnost Božjih reči znači da možeš da izvršiš svoju dužnost i ispuniš zahteve Božjeg dela. Samo se ovakve praktične radnje mogu nazvati ulaskom u stvarnost Njegovih reči. Ako si u mogućnosti da uđeš u ovu stvarnost, onda ćeš posedovati istinu. Ovo je početak ulaska u stvarnost; prvo moraš da prođeš ovu obuku, a tek onda ćeš moći da uđeš u još dublje stvarnosti. Razmisli kako da se držiš zapovesti i kako da budeš odan Bogu; ne razmišljaj stalno o tome kada ćeš biti u stanju da uđeš u carstvo. Ako se tvoja narav ne promeni, onda će sve ono o čemu razmišljaš biti beskorisno! Da bi ušao u stvarnost Božjih reči, prvo moraš da dostigneš nivo na kojem su sve tvoje ideje i misli za Boga – to je najosnovnija potreba.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji zaista vole Boga su oni koji mogu u potpunosti da se pokore Njegovoj praktičnosti“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 490

Mnogo je ljudi koji su trenutno izloženi kušnjama i ne razumeju Božje delo, ali Ja ti kažem: ako ga ne razumeš, onda ti je bolje da ne sudiš o njemu. Možda će doći dan kada će istina izaći na videlo u celosti i onda ćeš shvatiti. Bilo bi ti korisno da ne sudiš, ali ipak ne možeš samo pasivno da čekaš. Moraš da tražiš da aktivno uđeš; samo tada ćeš biti onaj koji zaista ulazi. Zbog svog buntovništva, ljudi stalno stvaraju predstave o praktičnom Bogu. Zbog toga je neophodno da svi ljudi nauče kako da budu pokorni, jer je praktični Bog ogromna kušnja za čovečanstvo. Ako ne možeš da budeš postojan, onda je tu kraj; ako ne razumeš praktičnost praktičnog Boga, onda nećeš biti u stanju da te Bog usavrši. Da li će ljudi moći da budu usavršeni ili ne zavisi od jednog ključnog korana, a to je njihovo razumevanje Božje praktičnosti. Praktičnost ovaploćenog Boga koji je došao na zemlju je kušnja za svakog čoveka; ako si u stanju da budeš postojan u tom pogledu, onda ćeš biti neko ko je spoznao Boga i bićeš neko ko Ga istinski voli. Ako ne možeš da budeš postojan u tom pogledu i veruješ samo u Duha i nisi sposoban da veruješ u Božju praktičnost, onda će sve biti uzalud, bez obzira na to kolika je tvoja vera u Boga. Ako ne možeš da veruješ u vidljivog Boga, možeš li onda da veruješ u Duha Božjeg? Da ne pokušavaš možda samo da prevariš Boga? Ti nisi pokoran pred vidljivim i opipljivim Bogom, da li si onda sposoban da se pokoriš pred Duhom? Duh je nevidljiv i nedodirljiv, pa kada kažeš da se pokoravaš Duhu Božjem, zar ne govoriš gluposti? Ključ za poštovanje zapovesti jeste razumevanje praktičnog Boga. Kada budeš razumeo praktičnog Boga, moći ćeš da poštuješ zapovesti. To poštovanje sastoji se od dve stvari: jedna je da se držimo suštine Njegovog Duha i da pred Duhom budemo u stanju da prihvatimo ispitivanje Duha; druga je da budemo u stanju da imamo pravo razumevanje ovaploćenog tela i postizanje istinskog pokoravanja. Bilo pred telom ili pred Duhom, uvek treba da imamo srce koje se pokorava Bogu i koje Ga se boji. Samo je takva osoba podesna da bude usavršena. Ako razumeš praktičnost praktičnog Boga – to jest, ako si bio postojan u ovoj kušnji – onda ti ništa neće biti previše.

Neki ljudi kažu: „Lako je poštovati zapovesti; samo treba da govoriš iskreno i pobožno kada si pred Bogom i da nikako ne gestikuliraš; to znači poštovati zapovesti.“ Da li je to tačno? Dakle, ako učiniš nekoliko stvari Bogu iza leđa i time Mu pružiš otpor, da li se to smatra poštovanjem zapovesti? Moraš temeljno da razumeš šta sve podrazumeva poštovanje zapovesti. To je povezano s tima da li imaš pravo razumevanje praktičnosti Boga ili ga nemaš; ako imaš razumevanje praktičnosti i ne posrćeš i ne padaš tokom ove kušnje, onda možeš da se računaš kao neko ko ima snažno svedočenje. Odlučno svedočiti za Boga prvenstveno se odnosi na to da li razumeš praktičnog Boga, da li možeš da se pokoriš toj osobi koja nije samo obična, već i normalna, i da se pokoravaš čak i do smrti. Ako putem takvog pokoravanja zaista budeš svedočio o Bogu, to znači da te je Bog zadobio. Ako možeš da se pokoriš do smrti i pred Njega izađeš bez pritužbi, ako ne sudiš, ne klevetaš, ako nemaš nikakve predstave i nemaš nikakve zadnje namere, tako će tada Bog steći slavu. Pokornost pred običnom osobom na koju čovek gleda s visine, i sposobnost da se pokori do smrti bez ikakvih predstava – to je istinito svedočanstvo. Stvarnost u koju Bog zahteva da ljudi uđu jeste da budeš u stanju da se pokoriš Njegovim rečima, da ih sprovodiš u delo, da se pokloniš pred praktičnim Bogom i da spoznaš sopstvenu iskvarenost, da otvoriš svoje srce pred Njim, i da te On na kraju zadobije kroz ove Svoje reči. Bog zadobija slavu kada te ove reči osvoje i učine da Mu budeš bespogovorno pokoran; kroz to, On sramoti Sotonu i dovršava Svoje delo. Kada nemaš nijednu predstavu o praktičnosti ovaploćenog Boga – to jest, ukoliko si u toj kušnji bio postojan – to znači da si dobro podneo to svedočenje. Ako dođe dan kada ćeš u potpunosti razumeti praktičnog Boga i kada ćeš moći da se pokoriš do smrti kao Petar, tada će te Bog zadobiti i usavršiti. Sve što Bog učini, a da nije u skladu s tvojim predstavama, za tebe predstavlja kušnju. Da je Božje delo u skladu s tvojim predstavama, ono od tebe ne bi zahtevalo da patiš ili da budeš oplemenjen. Njegovo delo zahteva od tebe da se oslobodiš takvih predstava upravo zbog toga što je toliko praktično i ne poklapa se s tvojim predstavama. Zato je to za tebe kušnja. Zbog Božje praktičnosti svi su ljudi usred kušnji; Njegovo delo je praktično, a ne natprirodno. Kada u potpunosti shvatiš Njegove praktične reči i Njegove praktične izjave bez ikakvih predstava, i kada budeš sposoban da Ga istinski voliš dok Njegovo delo postaje sve praktičnije, On će te zadobiti. Ljudi koje će Bog zadobiti su oni koji su spoznali Boga; to jest, oni koji su spoznali Njegovu praktičnost. Povrh toga, oni su ti koji su u stanju da se podvrgnu Božjem praktičnom delu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji zaista vole Boga su oni koji mogu u potpunosti da se pokore Njegovoj praktičnosti“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 491

Tokom Božijeg ovaploćenja, pokornost koju On zahteva od ljudi ne podrazumeva uzdržavanje od donošenja suda ili opiranja, kao što oni zamišljaju; radije, On zahteva da ljudi koriste Njegove reči kao svoje životno načelo i temelj svog opstanka, da apsolutno primenjuju suštinu Njegovih reči u praksi, i u potpunosti udovoljavaju Njegovim namerama. Jedan od aspekata zahtevanja od ljudi da se pokoravaju ovaploćenom Bogu odnosi se na primenu Njegovih reči u praksi, dok se drugi aspekt odnosi na sposobnost da se pokoravaju Njegovoj normalnosti i praktičnosti. Oba ova aspekta moraju biti apsolutni. Oni koji mogu da postignu oba ova aspekta jesu svi oni koji imaju iskreno bogoljubivo srce. Svi su oni ljudi koje je Bog zadobio, i svi oni vole Boga kao što vole svoj život. Ovaploćeni Bog u Svojem delu nosi normalnu i praktičnu ljudskost. Na taj način, Njegova spoljašnja ljuštura koja obuhvata i normalnu i praktičnu ljudskost postaje ogromno iskušenje za ljude; postaju njihova najveća poteškoća. Međutim, Božja normalnost i praktičnost ne mogu se izbeći. Na sve načine je pokušao da pronađe rešenje, ali na kraju nije mogao da ne uzme fizičko obličje Svoje normalne ljudskosti. To je zato što je, na kraju krajeva, On ovaploćeni Bog, a ne Bog koji je Duh na nebu. On nije Bog koga ljudi ne mogu da vide, već Bog koji nosi obličje stvorenog bića. Tako da oslobađanje od obličja Njegove normalne ljudskosti nikako ne bi bilo lako. Stoga, bez obzira na sve, On i dalje obavlja delo koje želi da obavlja iz perspektive tela. Ovo delo je izraz normalnog i praktičnog Boga, pa kako onda može biti u redu da se ljudi ne pokoravaju? Šta uopšte ljudi mogu da učine u vezi sa Božjim postupcima? On čini šta god poželi; čime god da bude zadovoljan, to bude onakvo kakvo jeste. Ako se ljudi ne pokore, koji drugi razuman plan mogu imati? Do sada je samo pokornost mogla da spase ljude; niko nije imao nijednu drugu dobru ideju. Ako Bog želi da isproba ljude, šta oni mogu da učine tim povodom? Međutim, nije nebeski Bog smislio sve ovo; smislio je Bog koji se ovaplotio. On želi to da uradi, tako da nijedna osoba ne može to da promeni. Nebeski Bog se ne meša u ono što ovaploćeni Bog čini, pa zar to nije još jedan razlog da Mu se ljudi pokore? Iako je i praktičan i normalan, On je u potpunosti Bog koji se ovaplotio. Na osnovu sopstvenih ideja, On čini šta god poželi. Nebeski Bog Mu je poverio sve zadatke; moraš se pokoriti svemu što On čini. Iako poseduje ljudskost i veoma je normalan, On je sve ovo namerno organizovao, pa kako onda ljudi mogu da Ga gledaju širom otvorenih očiju sa neodobravanjem? On želi da bude normalan, te je normalan. On želi da živi unutar čovečanstva, te živi unutar čovečanstva. On želi da živi unutar božanstva, te živi unutar božanstva. Ljudi na to mogu da gledaju kako god žele, ali Bog će uvek biti Bog i ljudi će uvek biti ljudi. Njegova suština se ne može poreći zbog nekog manjeg detalja, niti se može gurnuti izvan „osobe“ Boga zbog jedne sitne stvari. Ljudi imaju slobodu ljudskih bića, a Bog ima dostojanstvo Boga; ta dva se ne mešaju jedno s drugim. Zar ljudi ne mogu da daju Bogu malo slobode? Zar ne mogu da tolerišu to što je Bog malo opušteniji? Ne budi tako strog prema Bogu! Svako treba da ima toleranciju prema drugima; zar se ne bi tako sve rešilo? Da li bi i dalje postojalo ikakvo otuđenje? Ako neko ne može da toleriše tako trivijalnu stvar, kako onda uopšte može da kaže nešto slično ovom: „Premijerovo srce je dovoljno veliko da se po njemu može jedriti“? Kako oni mogu da budu pravi ljudi? Nije Bog taj koji stvara nevolje ljudskom rodu, nego je ljudski rod taj koji stvara nevolje Bogu. Oni stvari uvek rešavaju tako što od komarca prave magarca. Oni stvarno prave nešto ni od čega, a to je tako bespotrebno! Kada Bog deluje unutar normalne i praktične ljudskosti, ono što On radi nije delo ljudskog roda, već delo Boga. Međutim, ljudi ne vide suštinu Njegovog dela; oni uvek samo vide spoljašnje obličje Njegove ljudskosti. Oni nikada nisu videli tako veliko delo, ali ipak uporno žele da vide Njegovu običnu i normalnu ljudskost, i nikako da od toga odustanu. Kako se to može nazvati pokoravanjem pred Bogom? Nebeski Bog se sada „pretvorio“ u Boga na zemlji, a Bog na zemlji je sada nebeski Bog. Nije bitno da li je Njihov spoljašnji izgled isti, niti je bitno kako tačno funkcionišu. Na kraju krajeva, onaj koji obavlja Božje delo je Sam Bog. Ti moraš da se pokoriš, želeo to ili ne – to nije stvar u kojoj imaš izbora! Ljudi moraju da se pokoravaju Bogu, i ljudi moraju u potpunosti da se pokore Bogu bez i najmanjeg pretvaranja.

Grupa ljudi koju ovaploćeni Bog želi da zadobije danas jesu oni koji su usaglašeni s Njegovim namerama. Treba samo da se pokoravaju Njegovom delu, i da prestanu da se stalno bave željama o nebeskom Bogu, živeći nejasno i otežavajući stvari ovaploćenom Bogu. Oni koji su u stanju da Mu se pokore jesu oni koji apsolutno slušaju Njegove reči i slušaju Njegova uređenja. Takvi ljudi uopšte ne razmišljaju o tome kakav bi nebeski Bog zaista mogao da bude ili kakav posao nebeski Bog možda trenutno obavlja među ljudima; oni potpuno predaju svoja srca Bogu na zemlji i stavljaju svoje celokupno biće pred Njega. Oni nikada ne misle na sopstvenu bezbednost, niti se bune zbog normalnosti i praktičnosti ovaploćenog Boga. On može da usavrši one koji se pokoravaju ovaploćenom Bogu. Oni koji veruju u nebeskog Boga neće dobiti ništa. Zato što nije nebeski Bog, već je Bog na zemlji taj koji daruje obećanja i blagoslove ljudima. Ljudi ne bi trebalo uvek da poštuju nebeskog Boga kao velikog dok Boga na zemlji smatraju tek prosečnom osobom; to nije pravično. Nebeski Bog je veliki i divan sa čudesnom mudrošću, ali taj nebeski Bog uopšte ne postoji; Bog na zemlji je veoma prosečan i beznačajan, a takođe je i veoma normalan. On nema izvanredan um, niti izvodi dela od kojih se zemlja trese; On naprosto deluje i govori na sasvim normalan i praktičan način. Iako ne govori putem grmljavine, niti doziva vetar i kišu, On je uistinu ovaploćenje nebeskog Boga i On je zaista Bog koji živi među ljudima. Ljudi ne smeju da smatraju onoga koga su u stanju da razumeju i ko odgovara njihovoj predstavi za Boga, niti da poštuju takvog kao velikog dok onoga koga ne mogu da prihvate i nikako ne mogu da zamisle smatraju skromnim. Sve to dolazi od buntovništva ljudi; to je sve izvor otpora ljudskog roda prema Bogu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji zaista vole Boga su oni koji mogu u potpunosti da se pokore Njegovoj praktičnosti“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 492

Ljudi neće biti u stanju da osete Božju divotu ako slušaju samo svoju savest. Ako se oslanjaju samo na svoju savest, njihova će ljubav prema Bogu biti slaba. Ako govoriš samo o uzvraćanju Božje blagodati i ljubavi, nećeš imati nikakav nagon u svojoj ljubavi prema Njemu; voleti Ga na osnovu savesti je pasivan pristup. Zašto kažem da je to pasivan pristup? To je praktično pitanje. Kojoj vrsti ljubavi pripada vaša ljubav prema Bogu? Nije li to samo zavaravanje Boga i pretvaranje da tobož nešto radite za Njega? Pošto ne postoji nagrada za ljubav prema Bogu i pošto će čovek u svakom slučaju biti grđen zato što Ga ne voli, većina ljudi veruje da je, sve u svemu, dovoljno ne činiti grehe. Dakle, voleti Boga i uzvraćati Njegovu ljubav zbog osećanja savesti je pasivan pristup i takva ljubav prema Bogu nije ona koja spontano dolazi iz srca. Ljubav prema Bogu treba da bude istinsko osećanje iz dubine ljudskog srca. Neki ljudi kažu: „Ja sam voljan da tražim Boga i da Ga sledim. Čak i ako Bog želi da me napusti, i dalje ću Ga slediti. Bez obzira na to da li me želi ili ne, ja ću Ga i dalje voleti, i na kraju Ga moram zadobiti. Ja nudim svoje srce Bogu, i bez obzira šta On radi, ja ću Ga slediti celog života. Bez obzira na sve, moram da volim Boga i moram da Ga zadobijem; neću se smiriti dok Ga ne zadobijem.“ Da li poseduješ ovakvu vrstu odlučnosti?

Put verovanja u Boga je isti kao i put ljubavi prema Njemu. Ako veruješ u Njega, moraš Ga voleti; međutim, ljubav prema Njemu ne svodi se samo na uzvraćanje Njegove ljubavi ili na ljubav prema Njemu zasnovanu na tvojoj savesti – radi se o čistoj ljubavi prema Bogu. Ponekad ljudi ne mogu da osete Božju ljubav samo na osnovu svoje savesti. Zašto sam uvek govorio: „Neka Duh Božji dodirne naš duh“? Zašto nisam govorio o podsticanju savesti ljudi da vole Boga? To je zato što ljudska savest ne može da oseti Božju divotu. Ako ove reči ne mogu da te ubede, pokušaj da pomoću svoje savesti osetiš Njegovu ljubav. Možda ćeš imati neki nagon u trenutku, ali on će uskoro nestati. Ako osećaš Božju divotu samo svojom savešću, bićeš ponesen dok se moliš, ali ta ponesenost će ubrzo izbledeti i nestati. Zašto je tako? Ako koristiš samo svoju savest, nećeš moći da pobudiš svoju ljubav prema Bogu; kada zaista osetiš Božju divotu u svom srcu, On će dodirnuti tvoj duh i tek će u tom trenutku tvoja savest moći da igra svoju prvobitnu ulogu. Drugim rečima, kada Bog dodirne čovekov duh i kada čovek ima znanje i ohrabrenje u srcu, to jest, kada stekne iskustvo, tek tada će delotvorno moći da voli Boga svojom savešću. Voleti Boga svojom savešću nije pogrešno – to je najniži stepen ljubavi prema Bogu. Voleti „pukim odavanjem priznanja Božjoj blagodati“ naprosto neće naterati čoveka na samoinicijativni ulazak. Kada ljudi steknu nešto od dela Svetog Duha, to jest, kada vide i osete Božju ljubav u svom praktičnom iskustvu, kada poseduju neko znanje o Bogu i zaista vide da je Bog toliko vredan ljudske ljubavi i koliko je On divan, tek tada su u stanju da iskreno vole Boga.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Prava ljubav prema Bogu je spontana“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 493

Kada ljudi svojim srcem kontaktiraju Boga, kada su njihova srca u stanju da Mu se potpuno okrenu, to je prvi korak u čovekovoj ljubavi prema Bogu. Ako želiš da voliš Boga, prvo moraš da budeš u stanju da okreneš svoje srce Njemu. Šta znači okrenuti svoje srce Bogu? To je kada je sve za čim tragaš u svom srcu podstaknuto ljubavlju prema Bogu i sa zadobijanjem Boga. To pokazuje da si potpuno okrenuo svoje srce Bogu. Osim Boga i Njegovih reči, u tvom srcu nema skoro ničega drugog (porodica, bogatstvo, muž, žena, deca, itd.). Čak i da ima, takve stvari ne mogu potpuno da zaokupe tvoje srce, a ti ne misliš na svoje izglede u budućnosti, već samo tragaš da voliš Boga. U tom trenutku ćeš u potpunosti okrenuti svoje srce Bogu. Pretpostavimo da u svom srcu još uvek praviš planove za sebe i uvek težiš ličnoj dobiti, uvek razmišljajući: „Kada ću moći da zatražim nešto malo od Boga? Kada će se moja porodica obogatiti? Kako mogu da nabavim lepu garderobu?…“ Ako živiš u takvom stanju, to pokazuje da se tvoje srce nije potpuno okrenulo Bogu. Ako su ti samo Božje reči u srcu i možeš da se moliš Bogu i budeš Mu blizak u svakom trenutku – kao da ti je On veoma blizak, kao da je Bog u tebi a ti u Njemu – ako si u takvom stanju, to znači da je tvoje srce u prisustvu Boga. Ako se moliš Bogu i svakodnevno jedeš i piješ Njegove reči, uvek misliš na delatnost Crkve, i ako pokazuješ razumevanje prema Božjim namerama, koristiš svoje srce da Ga iskreno voliš i da zadovoljiš Njegovo srce, onda će tvoje srce pripadati Bogu. Ako je tvoje srce zaokupljeno brojnim drugim stvarima, to znači da je ono i dalje u posedu Sotone i nije se zaista okrenulo Bogu. Kada se nečije srce zaista okrene Bogu, on će osećati iskrenu, spontanu ljubav prema Njemu i moći će da razmatra Božje delo. Iako još uvek može da ima trenutke ludosti i nerazumnosti, on se brine o interesima doma Božjeg, Njegovog dela i sopstvene promene naravi, i njegove su namere dobre. Neki ljudi uvek tvrde da sve što rade, rade za crkvu, a zapravo rade za svoju korist. Takvi ljudi imaju pogrešne namere. Oni su nepošteni i lažljivi i većina stvari koje rade su za njihovu ličnu korist. Ovakva osoba ne traga za ljubavlju prema Bogu; njeno srce i dalje pripada Sotoni i ne može se okrenuti Bogu. Stoga Bog nema načina da zadobije takvu osobu.

Ako želiš da istinski voliš Boga i da te On zadobije, prvi korak je da svoje srce potpuno okreneš Bogu. U svakoj pojedinoj stvari koju radiš, preispitaj sebe i zapitaj se: „Da li se ovo što radim zasniva na bogoljubivom srcu? Postoje li lične namere iza ovoga? Koji je moj stvarni cilj u ovome?“ Ako želiš da predaš svoje srce Bogu, prvo moraš da obuzdaš svoje srce, odustaneš od svih svojih namera i postigneš stanje u kojem ćeš u celosti biti za Boga. Ovo je put ka primeni davanja svog srca Bogu. Na šta se odnosi obuzdavanje sopstvenog srca? Odnosi se na odustajanje od ekstravagantnih želja tela, odustajanje od žudnje za udobnošću ili dobrobiti koje status pruža. To znači činiti sve da bi se udovoljilo Bogu i učiniti da srce u potpunosti bude za Njega, a ne za sebe. To je dovoljno.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Prava ljubav prema Bogu je spontana“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 494

Istinska ljubav prema Bogu dolazi iz dubine srca; to je ljubav koja postoji samo na osnovu čovekovog poznavanja Boga. Kada se nečije srce potpuno okrene ka Bogu, onda ta osoba poseduje ljubav prema Bogu, ali ta ljubav nije nužno čista i nije nužno potpuna. To je zato što još uvek postoji određena razlika između srca osobe koja se potpuno okreće Bogu i one koja zaista razume Boga i iskreno Ga obožava. Način na koji čovek postiže istinsku ljubav prema Bogu i upoznaje Božju narav jeste da okrene svoje srce Bogu. Kada čovek preda svoje iskreno srce Bogu, tada zakoračuje u iskustvo života. Na taj način, njegova narav počinje da se menja, njegova ljubav prema Bogu postepeno raste, a njegovo poznavanje Boga takođe se postepeno povećava. Dakle, okretanje srca Bogu samo je preduslov da se stigne na pravi put životnog iskustva. Kada ljudi stave svoje srce pred Boga, oni imaju samo srce koje čezne za Njim, ali ne i koje Ga voli, jer Ga ne razumeju. Iako u ovim okolnostima osećaju određenu ljubav prema Njemu, ona nije spontana i nije prava. To je zato što sve što proističe iz ljudskog tela jeste proizvod emocija i ne proizilazi iz pravog razumevanja. To je samo trenutni impuls i ne može dovesti do dugotrajnog obožavanja. Kada ljudi ne razumeju Boga, mogu Ga voleti samo na osnovu ličnog opredeljenja i sopstvenih predstava; ova vrsta ljubavi ne može se nazvati spontanom ljubavlju, niti se može nazvati istinskom ljubavlju. Čovekovo srce može se istinski okrenuti Bogu i biti sposobno da razmišlja o Božjim interesima u svemu, ali ako on ne razume Boga, neće biti sposoban da poseduje pravu spontanu ljubav. Jedino će biti u stanju da ispuni neke funkcije za crkvu ili da izvrši delić svojih dužnosti, ali to će raditi bez ikakve osnove. Narav ovakve osobe teško je promeniti; takvi ljudi ili ne tragaju za istinom ili je ne razumeju. Čak i ako osoba potpuno okrene svoje srce prema Bogu, to ne znači da je njeno bogoljubno srce potpuno čisto, jer oni koji imaju Boga u svojim srcima ne moraju nužno imati ljubav prema Bogu u svojim srcima. Ovo se odnosi na razliku između nekoga ko traga ili ne traga za tim da razume Boga. Jednom kada Ga osoba razume, to je dokaz da se njeno srce potpuno okrenulo Bogu, to dokazuje da je njena prava ljubav prema Bogu koju ima u svom srcu spontana. Samo takvi ljudi imaju Boga u svojim srcima. Okretanje srca Bogu je preduslov da čovek krene pravim putem, da razume Boga i da dostigne ljubav prema Bogu. Voleti Boga nije pokazatelj da je dužnost prema Bogu ispunjena, niti znak prave ljubavi prema Bogu. Jedini način da neko postigne istinsku ljubav prema Bogu jeste da okrene svoje srce ka Njemu, što je takođe prva stvar koju bi neko, kao jedno od Njegovih stvorenih bića, trebalo da učini. Svi koji vole Boga jesu ljudi koji tragaju za životom, to jest, ljudi koji tragaju za istinom i zaista žele Boga; svi oni imaju prosvećenje Svetog Duha i sve ih je On dodirnuo. Svi su oni u stanju da steknu Božje vođstvo.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Prava ljubav prema Bogu je spontana“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 495

Danas, dok tražite da volite i spoznate Boga, s jedne strane morate da podnosite teškoće i oplemenjivanje, a s druge morate da platite cenu. Nijedan nauk nije dublji od nauka ljubavi prema Bogu i može se reći da nauk koji ljudi izvuku iz celoživotnog verovanja jeste kako voleti Boga. Drugim rečima, ako veruješ u Boga, svakako voliš Boga. Ako samo veruješ u Boga a ne voliš Ga i nisi stekao spoznaju o Bogu, i nikada nisi zavoleo Boga istinskom ljubavlju koja dolazi iz dubine tvog srca, onda je tvoja vera u Boga uzaludna; ako u tvojoj veri u Boga nema ljubavi prema Bogu, onda uzalud živiš i čitav tvoj život je najniži od svih oblika života. Ako tokom čitavog svog života nikada nisi voleo Boga, niti Mu udovoljio, koji je onda smisao tvog života? Šta je onda smisao tvog verovanja u Boga? Zar to nije uzaludan trud? Drugim rečima, ako će ljudi da veruju u Boga i vole Ga, onda moraju da plate cenu. Umesto da pokušavaju da se spolja ponašaju na određen način, treba da traže istinu u dubini svog srca. Ako mnogo voliš da pevaš i plešeš, ali nisi sposoban da primeniš istinu, može li se za tebe reći da voliš Boga? Voleti Boga iziskuje traženje Božjih namera u svemu, da kad god ti se nešto desi, uroniš duboko u sebe i pokušaš da dokučiš Božje namere i pokušaš da uvidiš gde se u tome nalaze Božje namere, šta On traži od tebe da postigneš, i kako da vodiš računa o Njegovim namerama. Na primer: dogodi se nešto što od tebe iziskuje da podneseš teškoće, i to je trenutak kada treba da shvatiš šta su tu Božje namere i kako da vodiš računa o Njegovim namerama. Ne smeš da udovoljavaš sebi: najpre sebe ostavi po strani. Ništa nije bednije od tela. Moraš nastojati da udovoljiš Bogu i moraš da izvršiš svoju dužnost. Sa takvim mislima, Bog će ti doneti posebno prosvećenje po ovom pitanju, a tvoje srce će takođe naći utehu. Bilo da je veliko ili malo, kada ti se nešto desi, prvo moraš ostaviti sebe po strani i smatrati telo najnižim od svega što postoji. Što više zadovoljavaš telo, to više slobode ono sebi daje; ako ga zadovoljiš jednom, sledeći put će tražiti još više. Kada to uzme maha, ljudi počinju još više da vole telo. Telo uvek ima ekstravagantne želje; ono uvek traži da mu udovoljiš i zadovoljiš ga iznutra, bilo da se radi o hrani, odeći, gubljenju strpljenja ili povlađivanju sopstvenim slabostima i lenjosti… Što više zadovoljavaš telo, njegove želje rastu i ono postaje još razuzdanije, sve do tačke kada u ljudskom telu počinju da se nastanjuju još dublje predstave i ono počne da se buni protiv Boga, veliča sebe i počinje da sumnja u delo Božje. Što više zadovoljavaš telo, to veće postaju njegove slabosti; uvek će ti se činiti da niko ne saoseća sa tvojim slabostima, uvek ćeš verovati da je Bog preterao i reći ćeš: „Kako Bog može biti tako strog? Zašto ne ostavi ljude malo na miru?“ Kada ljudi zadovoljavaju telo i daju mu previše značaja, oni uništavaju sebe. Ako istinski voliš Boga i ne udovoljavaš telu, tada ćeš videti da je sve što Bog čini vrlo ispravno i vrlo dobro, i da su Njegovo proklinjanje tvog buntovništva i sud o tvojoj nepravednosti opravdani. Biće prilika kada će te Bog grditi i dovoditi u red i menjati okolnosti ne bi li te smirio, primoravajući te da staneš pred Njega – a ti ćeš uvek smatrati da je ono što Bog radi divno. Stoga nećeš osećati veliku bol i smatraćeš da je Bog tako divan. Ako povlađuješ slabostima tela i kažeš da Bog preteruje, tada ćeš uvek osećati bol i potištenost i celokupno delo Božje biće ti nejasno i činiće ti se da Bog uopšte ne saoseća sa ljudskom slabošću, niti je svestan ljudskih teškoća. Zato ćeš se uvek osećati jadno i usamljeno, kao da si pretrpeo veliku nepravdu, i tada ćeš početi da se žališ. Što više na ovaj način povlađuješ slabostima tela, više će ti se činiti da Bog preteruje, sve dok se stvar toliko ne pogorša da ćeš početi da poričeš delo Božje i počećeš da se suprotstavljaš Bogu i obuzeće te buntovništvo. Stoga moraš da se pobuniš protiv tela, a ne da mu povlađuješ: „Moj suprug (supruga), deca, izgledi, brak, porodica – ništa od toga nije bitno! U mom srcu postoji samo Bog, i ja moram dati sve od sebe da zadovoljim Boga, a ne da zadovoljim telo.“ Moraš imati takvu odlučnost. Ako uvek imaš takvu odlučnost, onda ćeš, kada budeš primenjivao istinu i sebe stavljao po strani, biti u stanju da to učiniš sa vrlo malo truda. Postoji priča o jednom farmeru koji je na putu nabasao na zaleđenu zmiju. Farmer ju je podigao i privio na grudi, a kada je zmija oživela, ujela ga je i on je umro. Čovekovo telo je kao zmija: njegova suština je da škodi čovekovom životu – a kada sve bude po njegovom, tvoj život će biti izgubljen. Telo pripada Sotoni. U njemu su ekstravagantne želje, ono misli samo na sebe, ono želi da uživa u udobnosti i neradu, da se valja u lenjosti i dokolici, i kada mu u određenoj meri udovoljiš, na kraju će te progutati. Drugim rečima, ako ga ovaj put zadovoljiš, sledeći put će tražiti još više. Ono uvek ima ekstravagantne želje i nove prohteve i iskorišćava tvoje povlađivanje telu da bi ga ti još više cenio i živeo u njegovim ugodnostima – a ako ga ne prevaziđeš, na kraju ćeš uništiti samog sebe. Od toga kako ćeš izvršiti svoju pobunu protiv tela zavisi da li možeš da zadobiješ život pred Bogom i kakav će ti biti kraj. Bog te je spasao, izabrao i predodredio, a ako pak danas nisi voljan da Mu udovoljiš, nisi voljan da primeniš istinu, nisi voljan da se iskrenim bogoljubivim srcem pobuniš protiv sopstvenog tela, na kraju ćeš uništiti sebe i samim tim biti izložen ogromnom bolu. Ako uvek budeš povlađivao telu, Sotona će te postepeno progutati i ostaviti bez života ili dodira Duha, sve dok ne dođe dan kada će u tebi ostati samo mrak. Kada budeš živeo u mraku, to će značiti da te je Sotona zatočio, da ti Bog više nije u srcu, i tada ćeš poreći Božje postojanje i napustićeš Ga. Stoga, ako ljudi žele da vole Boga, oni moraju da plate cenu bola i da istrpe teškoće. Nema potrebe za spoljašnjom zanesenošću ili teškoćama, za više čitanja i više trčkaranja unaokolo; umesto toga, oni treba da ostave po strani stvari koje su u njima: ekstravagantne misli, lične interese i njihove sopstvene zamisli, predstave i namere. Takve su Božje namere.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Jedino voleti Boga znači istinski verovati u Boga“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 496

Božje orezivanje spoljne naravi ljudi takođe je jedan deo Njegovog dela; orezivanje spoljnog, nenormalnog čoveštva ljudi, na primer, ili sa njihovim životnim stilom ili navikama, obredima i običajima, kao i sa njihovim spoljašnjim ponašanjem i zanesenošću. Ali kada On traži da ljudi primene istinu i promene svoju narav, ono što prvenstveno oreuje jesu namere i predstave u njima. Samo orezivanje tvoje spoljašnje naravi nije teško; to je kao da se od tebe traži da ne jedeš hranu koju voliš, što je lako. Međutim, nije lako osloboditi se onoga što se dotiče predstava u tebi. To od ljudi zahteva da se pobune protiv tela i da plate cenu, kao i da pate pred Bogom. To se posebno odnosi na namere ljudi. Od kada su ljudi počeli da veruju u Boga, imali su mnoge pogrešne namere. Kada ne primenjuješ istinu, osećaš da su sve tvoje namere ispravne, ali kada ti se nešto dogodi, videćeš da u tebi postoji mnogo pogrešnih namera. Stoga, kada Bog usavršava ljude, On ih navodi da shvate da u njima postoji mnogo predstava koje ometaju njihovu spoznaju Boga. Kada ti postane jasno da su tvoje namere pogrešne, ako si u stanju da prestaneš da sprovodiš praksu shodno svojim predstavama i namerama, i u stanju si da svedočiš o Bogu, i da budeš postojan u svom stavu šta god da ti se dogodi, to je dokaz da si se pobunio protiv tela. Kada se budeš pobunio protiv tela, u tebi će svakako doći do borbe. Sotona će pokušati da natera ljude da ga slede, pokušaće da ih natera da slede predstave tela i da se drže interesa tela – ali Božje reči će prosvetiti i prosvetliti ljude iznutra, i ovoga puta je do tebe hoćeš li slediti Boga ili ćeš slediti Sotonu. Bog traži od ljudi da primenjuju istinu pre svega da bi orezao stvari u njima, da bi orezao njihove misli i predstave koje nisu u skladu sa Božjim namerama. Sveti Duh dodiruje ljude u njihovim srcima i prosvećuje ih i prosvetljuje. Dakle, iza svega što se događa bije se bitka: svaki put kada ljudi sprovode istinu ili sprovode ljubav prema Bogu, bije se velika bitka, te iako deluje da je sve u redu sa njihovim telom, u dubini njihovih srca bije se bitka na život i smrt – i tek posle te intenzivne bitke, posle veoma dugog razmišljanja, može biti odlučena pobeda ili poraz. Čovek ne zna da li da se smeje ili da plače. Budući da su mnoge namere u ljudima pogrešne, ili zato što je veliki deo Božijeg dela u suprotnosti sa njihovim predstavama, kada ljudi sprovode istinu, iza scene se bije velika bitka. Kada budu primenili ovu istinu, iza scene, ljudi će u svojoj tuzi proliti bezbroj suza pre nego što najzad odluče da udovolje Bogu. Zbog ove bitke ljudi trpe patnju i oplemenjivanje; to je istinska patnja. Ako, kada te stigne bitka, budeš mogao da istinski staneš na stranu Božju, bićeš u stanju da udovoljiš Bogu. Dok se primenjuje istina, neizbežna je unutrašnja patnja; kada bi u vreme primenjivanja istine u ljudima sve bilo u redu, onda ne bi bilo potrebe da ih Bog usavršava, niti bi bilo bitke, niti bi oni patili. Upravo zato što u ljudima postoji mnogo toga što Bogu nije prikladno za upotrebu i zato što je umnogome prisutna buntovna priroda tela, ljudi treba mnogo temeljnije da nauče lekciju o pobuni protiv tela. To je ono što Bog naziva patnjom koju je tražio da čovek prođe sa Njim. Kada naiđete na teškoće, požurite da se pomolite Bogu: „O, Bože! Želim da Ti udovoljim, želim da izdržim poslednje muke da bih udovoljio Tvome srcu, i koliko god velike bile prepreke na koje ću naići, ipak moram da Ti udovoljim. Čak i ako moram da se odreknem čitavog svog života, ipak moram da Ti udovoljim!“ Sa takvom odlučnošću, kada se ovako moliš, moći ćeš da budeš postojan u svom svedočenju. Svaki put kada ljudi sprovode istinu, svaki put kada se oplemenjuju, svaki put kada su kušani i svaki put kada ih stigne Božje delo, oni moraju da podnesu ogroman bol. Sve to je ispit za ljude, tako da se u svima njima vodi bitka. To je prava cena koju plaćaju. Više čitanja Božjih reči i više trčkaranja unaokolo deo su te cene. To je ono što ljudi treba da urade, to je njihova dužnost i odgovornost koju treba da ispune, ali ljudi moraju da ostave po strani ono što u njima treba da bude ostavljeno po strani. Ako to ne učiniš, onda, bez obzira na to kolika je tvoja spoljašnja patnja, bez obzira na to koliko trčiš unaokolo, sve će biti uzalud! Što znači da samo promene unutar tebe mogu da odrede da li tvoje spoljašnje teškoće imaju vrednost. Kada se tvoja unutrašnja narav bude promenila i kada sprovedeš istinu u delo, tada će sva tvoja spoljašnja patnja zadobiti Božje odobrenje; a ako ne dođe do promene u tvojoj unutrašnjoj naravi, onda, bez obzira na to koliko patnje podneseš ili koliko naizgled trčkaraš unaokolo, Božje odobrenje neće stići – a sve teškoće koje nisu potvrđene od Boga uzaludne su. Dakle, da li će Bog odobriti cenu koju si platio zavisi od toga da li je u tebi došlo do promene ili nije, i da li sprovodiš istinu u delo ili ne, i da li se buniš protiv sopstvenih namera i predstava da bi uspeo da udovoljiš Božjim namerama, da stekneš spoznaju Boga i odanost Bogu. Bez obzira na to koliko trčkaraš unaokolo, ako nikada nisi uspeo da se pobuniš protiv sopstvenih namera, već si samo tražio spoljašnje aktivnosti i zanesenost, te nikada nisi obratio nimalo pažnje na svoj život, onda će tvoje teškoće biti uzaludne. Ako u određenom okruženju želiš nešto da kažeš, ali u sebi osećaš da ne bi bilo pravo to reći, da od izgovaranja tih reči tvoja braća i sestre ne bi imali koristi i da bi one mogle da ih povrede, onda to nećeš reći, opredelićeš se za unutrašnji bol, jer takve reči nisu sposobne da udovolje Božjim namerama. Tada će se u tebi voditi bitka, ali ti ćeš biti voljan da trpiš bol i da se odrekneš onoga što voliš. Bićeš voljan da podneseš tu nevolju da bi udovoljio Bogu, i mada ćeš trpeti bol u sebi, ti nećeš povlađivati telu i Božje srce će biti zadovoljeno, kao što ćeš i ti osetiti utehu u sebi. To znači istinski platiti cenu i to je cena koju Bog želi. Ako ovo budeš primenjivao, Bog će te sigurno blagosloviti; ako ne možeš to da postigneš, onda bez obzira na to koliko razumeš ili koliko si vičan govornik, sve će biti uzalud! Ako na putu ka ljubavi prema Bogu budeš u stanju da staneš na stranu Boga kada se On bori protiv Sotone, i ne vratiš se Sotoni, to će značiti da si dostigao ljubav prema Bogu i da si postojan u svom svedočenju.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Jedino voleti Boga znači istinski verovati u Boga“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 497

Svaki korak dela Božjeg koji se dešava u ljudima spolja deluje kao da se radi o interakciji između ljudi, kao da su ljudsko uređenje ili ljudsko uplitanje izvor svemu. Ali iza scene, svaki korak dela, i sve što se dešava, jeste Sotonina opklada pred Bogom, i zahteva od ljudi da budu postojani u svom svedočenju o Bogu. Na primer, kada je Jov bio kušan, Sotona se iza scene kladio sa Bogom, a ono što se dogodilo Jovu bilo je ljudsko delo ili uplitanje ljudi. Iza svakog koraka dela koje Bog obavlja u vama nalazi se Sotonina opklada sa Bogom – iza svega toga je bitka. Na primer, ako gajiš predrasude prema svojoj braći i sestrama, doći će ti reči koje ćeš želeti da kažeš – reči koje osećaš da neće biti ugodne Bogu – ali ako ih ne izgovoriš, u sebi ćeš osećati nelagodu i u tom trenutku će u tebi početi bitka: „Da li da kažem ili da ne kažem?“ To je bitka. Dakle, u svemu na šta naiđeš postoji bitka, a kada je bitka u tebi, zahvaljujući tvojoj stvarnoj saradnji i stvarnoj patnji, Bog deluje u tebi. Naposletku ćeš biti u stanju da to u sebi ostaviš po strani i bes će biti prirodno ugašen. Takav je učinak tvoje saradnje s Bogom. Sve što ljudi čine zahteva od njih da svojim trudom plate određenu cenu. Bez stvarnih teškoća, oni ne mogu da udovolje Bogu; oni se čak ni ne približe tome da udovolje Bogu i samo izgovaraju prazne parole! Mogu li ove prazne parole da udovolje Bogu? Kada se Bog i Sotona bore u duhovnom carstvu, kako da zadovoljiš Boga i kako da ostaneš čvrst u svom svedočenju o Njemu? Trebalo bi da znaš da je sve što ti se dešava jedna velika kušnja i trenutak kada si potreban Bogu da svedočiš. Iako su takve stvari spolja naizgled nevažne, kada se dogode, one pokazuju da li voliš Boga ili ne. Ako Ga voliš, moći ćeš postojano da svedočiš o Njemu, a ako ne sprovodiš ljubav prema Njemu, to ukazuje da si neko ko ne primenjuje istinu, da ne poseduješ ni istinu ni život, da si bezvredan! Sve što se dešava ljudima dešava se kada je Bogu potrebno da oni budu postojani u svom svedočenju o Njemu. Iako ti se trenutno ništa bitno ne dešava u životu i ne svedočiš, svaka pojedinost tvog svakodnevnog života ima veze sa svedočenjem o Bogu. Ako možeš da zadobiješ divljenje svoje braće i sestara, članova svoje porodice i svih oko sebe; ako jednog dana budu došli nevernici i budu se divili svemu što radiš i budu videli da je sve što Bog čini divno, to će značiti da si svedočio. Iako nemaš uvid i lošeg si kova, kroz Božje usavršavanje ćeš biti u stanju da Mu udovoljiš i da vodiš računa o Njegovim namerama, pokazujući drugima kako je On obavio veliko delo u ljudima najlošijeg kova. Kada ljudi spoznaju Boga i postanu pobednici pred Sotonom, odani Bogu u velikoj meri, onda od te grupe ljudi niko nema jači, i to je najveće svedočanstvo. Iako nisi u stanju da obaviš veliko delo, u stanju si da udovoljiš Bogu. Drugi ne mogu da ostave svoje predstave po strani, ali ti možeš; drugi ne mogu da svedoče o Bogu tokom svojih stvarnih iskustava, ali ti možeš da iskoristiš svoj trenutni rast i dela da bi uzvratio Božju ljubav i da odlučno posvedočiš o Njemu. Samo se to računa kao stvarna ljubav prema Bogu. Ako za to nisi sposoban, onda ti ne svedočiš među članovima svoje porodice, među braćom i sestrama, niti pred ljudima na svetu. Ako ne možeš da svedočiš pred Sotonom, Sotona će te ismevati, ophodiće se prema tebi kao da si bezvredan, kao da si igračka, često će te praviti budalom i izluđivati te. U budućnosti te mogu zadesiti velike kušnje – ali danas, ako iskrenim srcem voliš Boga i ako, bez obzira na to kolike su kušnje pred tobom, nezavisno od onoga što će ti se dogoditi, možeš da budeš postojan u svom svedočenju i u stanju si da udovoljiš Bogu, onda će tvoje srce biti utešeno i nećeš osećati strah bez obzira na to kolike će biti kušnje na koje ćeš naići u budućnosti. Vi ne možete da vidite šta će se desiti u budućnosti; vi možete da udovoljite Bogu samo u današnjim okolnostima. Vi ste nesposobni da obavite bilo kakvo veliko delo i treba da se usredsredite na udovoljavanje Bogu kroz doživljavanje Njegovih reči u stvarnom životu, i treba da odlučno i glasno svedočite, tako da osramotite Sotonu. Iako će tvoje telo ostati nezadovoljeno i patiće, ti ćeš udovoljiti Bogu i osramotiti Sotonu. Ako to uvek budeš primenjivao, Bog će otvoriti put pred tobom. Kada jednog dana dođe do velike kušnje, drugi će pokleknuti, ali ti ćeš i dalje biti u stanju da stojiš postojano: zbog cene koju si platio, Bog će te zaštititi tako da možeš čvrsto da stojiš i ne poklekneš. Ako si obično u stanju da istinu sprovodiš u delo i da udovoljiš Bogu iskrenim bogoljubivim srcem, onda će te Bog sigurno zaštititi tokom budućih kušnji. Iako si nepromišljen i skromnog rasta i lošeg kova, Bog neće imati predrasuda prema tebi. Sve zavisi od toga da li su tvoje namere ispravne. Danas si u stanju da udovoljiš Bogu i u tome si pažljiv do najsitnijih pojedinosti, ti udovoljavaš Bogu u svemu, imaš iskreno bogoljubivo srce, ti svoje istinsko srce daješ Bogu, a iako postoje neke stvari koje ne možeš da razumeš, ti možeš da staneš pred Boga da ispraviš svoje namere, da tražiš Božje namere i činiš sve što je potrebno da udovoljiš Bogu. Možda će te tvoja braća i sestre napustiti, ali će tvoje srce udovoljavati Bogu, a ti nećeš žudeti za telesnim zadovoljstvima. Ako uvek to budeš primenjivao, bićeš zaštićen kada te stigne velika kušnja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Jedino voleti Boga znači istinski verovati u Boga“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 498

Na koje su unutrašnje stanje ljudi usmerene kušnje? Usmerene su na buntovničku narav u ljudima koja nije u stanju da udovolji Bogu. Mnogo je toga nečistog u ljudima, i mnogo licemernog, i zato Bog podvrgava ljude kušnjama da bi ih očistio. Ali ako si danas u stanju da udovoljiš Bogu, onda će buduće kušnje za tebe biti savršene. Ako danas nisi u stanju da udovoljiš Bogu, onda će te buduće kušnje dovoditi u iskušenje i ti ćeš nesvesno pokleknuti, i tada nećeš biti u stanju da pomogneš sebi, zato što ne možeš da pratiš korak Božjeg dela i ne poseduješ pravi rast. Dakle, ako želiš da u budućnosti budeš u stanju da budeš postojan, da bolje udovoljiš Bogu i da Ga slediš do samog kraja, danas moraš da izgradiš čvrstu osnovu. Moraš da udovoljiš Bogu sprovodeći istinu u svemu i da vodiš računa o Njegovim namerama. Ako uvek budeš to primenjivao, u tebi će postojati osnova i Bog će u tebi nadahnuti srce koje Ga voli, i On će ti dati veru. Jednog dana, kada te kušnja zaista zadesi, može se desiti da ćeš pretrpeti određenu bol i u nekoj meri osećati žalost, da ćeš trpeti razarajuću tugu, kao da si umro – ali se tvoje bogoljubivo srce neće promeniti, i postaće još dublje. Takvi su blagoslovi Božji. Ako si u stanju da pokornog srca prihvatiš sve što Bog kaže i čini danas, onda će te Bog sigurno blagosloviti, tako da ćeš ti biti neko koga je Bog blagoslovio i ko prima Njegovo obećanje. Ako se danas ne baviš praktičnom primenom, kada te jednog dana stigne kušnja, nećeš imati vere ili srce puno ljubavi, i tada će se kušnja pretvoriti u iskušenje; bićeš bačen u Sotonino iskušenje i nećeš imati načina da pobegneš. Danas si možda u stanju da stojiš postojano kada te zadesi mala kušnja, ali to ne mora da znači da ćeš biti u stanju da ostaneš postojan i kada te jednog dana sustigne neka veća kušnja. Neki ljudi su uobraženi i misle da su već skoro savršeni. Ako u takvim trenucima ne ideš dublje, već ostaneš samozadovoljan, onda ćeš biti u opasnosti. Danas Bog ne sprovodi svoje delo velikih kušnji i sve izgleda kao da je u redu, ali kada te Bog bude kušao, shvatićeš da imaš previše nedostataka, zato što je tvoj rast isuviše mali i nisi sposoban da izdržiš velike kušnje. Ako ostaneš takav kakvi jesi i nalaziš se u stanju inercije, onda ćeš, kada kušnja dođe, ti pokleknuti. Vi treba često da gledate koliko je vaš rast mali; samo na taj način ćete napredovati. Ako samo tokom kušnje primećuješ da je tvoj rast tako mali, da je tvoja snaga volje tako slaba, da je premalo toga u tebi istinito, i da ne odgovaraš Božjim namerama – ako tek tada to shvatiš, biće prekasno.

Ako ne poznaješ Božju narav, onda ćeš tokom kušnji neminovno pokleknuti, zato što nemaš svest o tome kako Bog usavršava ljude, na koji način ih usavršava, a kada te Božje kušnje sustignu i ne budu odgovarale tvojim predstavama, nećeš biti u stanju da stojiš postojano. Istinska Božja ljubav je čitava njegova narav, a kada se čitava Božja narav prikaže ljudima, šta to onda donosi tvom telu? Kada se ljudima bude pokazala pravedna Božja narav, njihovo telo će neminovno pretrpeti mnogo bola. Ako ne pretrpiš ovaj bol, onda te Bog ne može usavršiti, niti ćeš moći da posvetiš istinsku ljubav Bogu. Ako te Bog usavrši, On će ti svakako prikazati čitavu Svoju narav. Od vremena stvaranja do danas, Bog nikada nije pokazao čoveku čitavu svoju narav – ali u poslednjim danima On to otkriva ovoj grupi ljudi koje je predodredio i izabrao, i usavršavajući ljude On otkriva Svoju narav, kroz šta On upotpunjuje grupu ljudi. Takva je istinska Božja ljubav prema ljudima. Da bi iskusili istinsku Božju ljubav, potrebno je da ljudi istrpe ogroman bol i da plate visoku cenu. Tek posle toga će biti zadobijeni od Boga i moći će da uzvrate svoju istinsku ljubav Bogu, i samo tada će Božje srce biti zadovoljeno. Ako ljudi žele da ih Bog usavrši, i ako žele da slede Njegovu volju, i u potpunosti daju svoju istinsku ljubav Bogu, onda moraju iskusiti mnogo patnje i mnogo muka zbog okolnosti u kojima se nalaze, da bi pretrpeli bol gori od smrti. Naposletku će biti primorani da vrate svoje istinsko srce Bogu. Da li neko zaista voli Boga ili ne otkriva se tokom teškoća i oplemenjivanja. Bog pročišćava ljudsku ljubav, a to se takođe postiže samo tokom teškoća i oplemenjivanja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Jedino voleti Boga znači istinski verovati u Boga“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 499

Kod većine ljudi, versko uverenje predstavlja suštinu vere u Boga: oni nisu u stanju da vole Boga i mogu da Ga slede samo kao neki roboti, nemoćni da istinski žude za Bogom i da Ga obožavaju. Samo Ga u tišini slede. Mnogi ljudi veruju u Boga, ali veoma je malo onih koji Boga vole; oni se samo „boje“ Boga zato što se plaše nesreće, ili se „dive“ Bogu zato što je On uzvišen i moćan – ali u njihovom strahu i divljenju nema ljubavi i iskrene žudnje. U svojim iskustvima oni traže mrvice istine, ili pak neke beznačajne tajne. Većina ljudi naprosto sledi, jureći za blagoslovima u mutnim vremenima; oni ne traže istinu, niti su zaista pokorni Bogu da bi primili Božje blagoslove. Život vere u Boga svih ljudi je besmislen, bezvredan i u njemu su sadržana njihova lična razmišljanja i potrage; oni ne veruju u Boga da bi Ga voleli, već da bi bili blagosiljani. Mnogi ljudi se ponašaju samovoljno; rade šta god im se prohte i nikada ne uzimaju u obzir Božje interese niti da li je to što rade u skladu sa namerama Božjim. Takvi ljudi ne mogu da postignu ni istinitu veru, a kamoli ljubav Božju. Božja suština ne postoji samo da bi čovek verovao u nju; ona je tu, pre svega, da bi je čovek voleo. Ali mnogi od onih koji veruju u Boga nisu u stanju da otkriju ovu „tajnu“. Ljudi se ne usuđuju da vole Boga, niti pokušavaju da ga vole. Oni nikada nisu otkrili da postoji toliko toga kod Boga što se može voleti; oni nikada nisu otkrili da je Bog onaj Bog koji voli čoveka, i da je On Bog koga čovek treba da voli. Božja divota se izražava u Njegovom delu: tek kada dožive Njegovo delo, ljudi su u stanju da otkriju Njegovu divotu; jedino u stvarnosti mogu da cene divotu Boga; dokle god je ne vidi i ne doživi u stvarnom životu, niko ne može da otkrije Božju divotu. Postoji toliko toga u vezi Boga što se može voleti, ali ako se ljudi zaista ne povežu sa Njim, oni nisu u stanju da to i otkriju. Drugim rečima, da se Bog nije ovaplotio, ljudi ne bi bili u stanju da se zaista povežu sa Njim, a ako nisu bili u stanju da se zaista povežu sa Njim, oni takođe ne bi bili u stanju da dožive Njegovo delo – tako da bi njihova ljubav prema Bogu bila ukaljana mnogim neistinama i maštarijama. Ljubav prema Bogu na nebu nije stvarna onoliko koliko je i ljubav prema Bogu na zemlji, jer se znanje ljudi o Bogu na nebu zasniva na njihovoj mašti više nego na onome što su videli sopstvenim očima i na onome što su sami doživeli. Kada Bog dođe na zemlju, ljudi su u stanju da ugledaju Njegova praktična dela i Njegovu divotu, a mogu da vide i čitavu Njegovu praktičnu i normalnu narav, što je sve hiljadu puta stvarnije od znanja o Bogu na nebu. Bez obzira na to koliko ljudi vole Boga na nebu, ne postoji ništa stvarno u toj ljubavi, koja je puna ljudskih ideja. Bez obzira koliko je mala njihova ljubav prema Bogu na zemlji, ta ljubav je stvarna; čak i ako je ima samo malo, ona je i dalje stvarna. Bog čini da Ga ljudi upoznaju kroz praktično delo, i kroz to znanje On zadobija njihovu ljubav. Isto kao Petar: da nije živeo sa Isusom, ne bi bio u prilici da obožava Isusa. Tako je i njegova odanost Isusu sazdana na njegovom povezivanju sa Isusom. Da bi naterao čoveka da Ga zavoli, Bog je došao među ljude i živi zajedno sa čovekom, i sve što On tera čoveka da vidi i iskusi jeste praktičnost Božja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi koji vole Boga zauvek će živeti u Njegovoj svetlosti“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 500

Bog koristi praktičnost i pojavu činjenica da bi ljude usavršio; Božje reči igraju ulogu u Njegovom usavršavanju ljudi, one obavljaju delo vođenja i otvaranja puta. To jest, u Božjim rečima ti moraš da pronađeš put primene i poznavanja vizija. Kada bude shvatio ove stvari, čovek će imati put i vizije u svojoj stvarnoj primeni i biće u stanju da postigne prosvećenje kroz Božje reči; biće u stanju da shvati da su ove stvari došle od Boga i da razazna mnogo toga. Kada to shvati, čovek mora odmah da zakorači u ovu stvarnost i da iskoristi Božje reči kako bi udovoljio Bogu u svom stvarnom životu. Bog će te voditi u svim stvarima i pružiće ti put primene, i učiniti da osetiš da je On naročito divan, i omogućiti da vidiš da je svaki korak Božjeg dela u tebi namenjen da te usavrši. Ako želiš da vidiš Božju ljubav, ako želiš da zaista iskusiš Božju ljubav, onda moraš duboko da zađeš u stvarnost, moraš duboko da zađeš u stvarni život i vidiš da sve što Bog čini jeste ljubav i spasenje, da sve što čini jeste da osposobi ljude da ostave za sobom ono što je nečisto, da oplemeni u čoveku one stvari koje nisu u stanju da udovolje Božjim namerama. Bog koristi reči da opskrbi čoveka; On uređuje okolnosti u stvarnom životu kako bi ljudi doživeli iskustva, a ako ljudi jedu i piju mnogo Božjih reči, kada ih zaista primene u praksi, oni mogu da reše sve poteškoće u svojim životima koristeći mnoge reči Božje. Drugim rečima, moraš posedovati reči Božje da bi mogao da zađeš duboko u stvarnost; ako ne jedeš i ne piješ reči Božje i ako si bez dela Božjeg, onda nećeš imati puta u stvarnom životu. Ako nikada ne jedeš ili ne piješ Božje reči, bićeš zbunjen kada ti se nešto dogodi. Ti samo znaš da treba da voliš Boga, ali uopšte nisi sposoban da razlučuješ niti imaš put primene; smušen si i zbunjen, a ponekad čak veruješ da udovoljavajući telu udovoljavaš i Bogu – sve je to posledica toga što ne jedeš i ne piješ Božje reči. Što znači da ako nemaš pomoć Božju i samo bauljaš u okviru stvarnosti, onda si u osnovi nesposoban da pronađeš put primene. Takvi ljudi naprosto ne razumeju šta znači verovati u Boga, a još manje razumeju šta znači voleti Boga. Ukoliko se ti, koristeći prosvećenje i vođstvo Božjih reči, često moliš, istražuješ i tražiš, i time otkrivaš ono što treba da sprovedeš u praksi, pronalaziš mogućnosti za delo Svetoga Duha, zaista sarađuješ sa Bogom i nisi smušen i zbunjen, onda ćeš imati put u stvarnom životu i istinski ćeš udovoljiti Bogu. Kada budeš udovoljio Bogu, unutar tebe postojaće vođstvo Božje i bićeš posebno blagosloven od strane Boga, što će ti dati osećaj uživanja: osećaćeš se posebno počastvovano jer si udovoljio Bogu, osećaćeš se naročito sjajno iznutra, a u srcu će ti biti jasno i mirno. Tvoja savest će biti utešena i oslobođena optužbi, i osećaćeš se prijatno iznutra kada vidiš svoju braću i sestre. To je ono što znači uživati u Božjoj ljubavi, i samo to je istinsko uživanje u Bogu. Ljudsko uživanje u Božjoj ljubavi postiže se kroz iskustvo: doživljavanjem teškoća i doživljavanjem primene istine u praksi, ljudi zadobijaju Božje blagoslove. Ako samo kažeš da te Bog zaista voli, da je Bog uistinu platio veliku cenu radi ljudi, da je On strpljivo i blago izgovorio toliko reči i da uvek spasava ljude, tvoje izgovaranje ovih reči samo je jedna strana uživanja u Bogu. Još veće uživanje – pravo uživanje – je kada ljudi sprovode istinu u praksi u svom stvarnom životu, nakon čega im je mirno i jasno u srcima. Osećaju da su duboko dirnuti u sebi i osećaju da je Bog najvoljeniji. Osetićeš da je cena koju si platio više nego pravična. Nakon što si sopstvenim trudom platio visoku cenu, osećaćeš se naročito sjajno iznutra: osetićeš da istinski uživaš u Božjoj ljubavi i shvatićeš da je Bog učinio delo spasenja u ljudima, da On oplemenjuje ljude da bi ih očistio, i da Bog iskušava ljude kako bi proverio da li ga zaista vole. Ako uvek primenjuješ istinu na ovaj način, postepeno ćeš razvijati jasno znanje o mnogo čemu u Božjem delu, i tada ćeš osetiti da su ti Božje reči koje se nalaze pred tobom kristalno jasne. Ako možeš jasno da razumeš mnoge istine, osetićeš da su sva pitanja laka da se primene u praksi, da možeš da prevaziđeš bilo kakav problem i bilo kakvo iskušenje, i videćeš da za tebe ništa nije problem, što će te umnogome osloboditi i dati osećaj slobode. U tom trenutku ćeš uživati u Božjoj ljubavi, i istinska Božja ljubav će te obuzeti. Bog blagosilja one koji imaju vizije, koji poseduju istinu, koji imaju znanje i koji Ga istinski vole. Ako ljudi žele da ugledaju Božju ljubav, oni moraju da primene istinu u stvarnom životu, moraju biti spremni da izdrže bol i odreknu se onoga što vole da bi udovoljili Bogu, i uprkos suzama u njihovim očima, oni i dalje moraju biti u stanju da udovolje Božjem srcu. Tako će te Bog sigurno blagosloviti, i ako izdržiš ovakve teškoće, one će biti ispraćene delom Svetog Duha. Kroz stvarni život i kroz doživljavanje Božjih reči, ljudi su u stanju da vide Božju divotu, i samo ako su okusili Božju ljubav mogu Ga istinski i voleti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi koji vole Boga zauvek će živeti u Njegovoj svetlosti“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 501

Oni koji vole Boga su oni koji vole istinu, i što više oni koji vole istinu primenjuju istinu, to je više imaju; što je više primenjuju, to više Božje ljubavi imaju; i što je više primenjuju, to ih Bog više blagosilja. Ako je uvek tako primenjuješ, ljubav koju Bog gaji prema tebi će te postepeno osposobiti da vidiš, baš kao što je Petar spoznao Boga: Petar je rekao da Bog ne samo da ima mudrost da stvori nebo i zemlju i sva stvorenja, već, povrh toga, da On ima mudrost da obavlja praktično delo u ljudima. Petar je rekao da On ne samo da je vredan ljudske ljubavi zato što je stvorio nebo i zemlju i sva stvorenja, već i zbog Svoje sposobnosti da stvori čoveka, da spasi čoveka, da usavrši čoveka i da daruje čoveku Svoju ljubav. Petar je takođe rekao da u Njemu ima mnogo toga što je dostojno čovekove ljubavi. Petar je rekao Isusu: „Da li je stvaranje neba i zemlje i svih stvorenja jedini razlog zbog kojeg zaslužuješ ljubav ljudi? Ima još toga u Tebi što je vredno ljubavi. Ti deluješ i krećeš se u stvarnom životu, Tvoj Duh dotiče moju nutrinu, Ti me dovodiš u red, Ti me kudiš – te stvari još više zavređuju ljubav ljudi.“ Ako želiš da vidiš i doživiš Božju ljubav, onda moraš da istražuješ i tražiš u stvarnom životu i moraš biti voljan da svoje telo ostaviš po strani. Moraš da doneseš tu odluku. Moraš biti odlučan, neko ko je u stanju da udovolji Bogu u svemu, bez lenjosti ili žudnje za telesnim uživanjem, neko ko ne živi za telo, već živi za Boga. Postoje trenuci kada ne udovoljavaš Bogu. To je zato što ne razumeš Božje namere; sledeći put, iako će biti potrebno više truda, moraš udovoljiti Njemu, a ne telu. Kada budeš imao takva iskustva, spoznaćeš Boga. Videćeš da Bog može da stvori nebo i zemlju i sva stvorenja, da se ovaplotio da bi ljudi zaista mogli da Ga vide i da se povežu sa Njim; videćeš da je u stanju da hoda među ljudima, i da Njegov Duh može da usavrši ljude u pravom životu, omogućavajući im da vide Njegovu divotu i osete Njegovu disciplinu, Njegovu grdnju i Njegove blagoslove. Ako su tvoji doživljaji uvek ovakvi, u stvarnom životu ćeš biti nerazdvojan od Boga, a ako jednog dana tvoj odnos sa Bogom prestane da bude normalan, bićeš u stanju da istrpiš pokudu i da osetiš kajanje. Kada imaš normalan odnos sa Bogom, nikada nećeš poželeti da napustiš Boga, a bude li jednog dana Bog rekao da će te napustiti, ti ćeš se uplašiti i reći da bi radije umro nego da te Bog napusti. Čim budeš imao ovakve emocije, osetićeš da nisi u stanju da napustiš Boga, te ćeš na taj način steći osnovu i istinski uživati u Božjoj ljubavi.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi koji vole Boga zauvek će živeti u Njegovoj svetlosti“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 502

Ljudi često govore o tome da dopuštaju Bogu da bude njihov život, ali njihovo iskustvo još nije dostiglo tu tačku. Ti samo govoriš da je Bog tvoj život, da te On predvodi svakog dana, da jedeš i piješ Njegove reči svakog dana i da Mu se moliš svakog dana, čime je On postao tvoj život. Znanje onih koji to kažu prilično je površno. Mnogi ljudi nemaju osnovu; Božje reči su posađene u njima, ali još nisu proklijale, a još manje su dale neki plod. U kojoj si meri danas nešto doživeo? Tek sada, nakon što te je Bog naterao da stigneš ovako daleko, ti osećaš da ne možeš da napustiš Boga. Jednog dana, kada tvoje iskustvo dostigne određenu tačku, ako bi te Bog terao da odeš, ti ne bi bio u stanju da to uradiš. Uvek ćeš osećati da ne možeš da budeš bez Boga u sebi; možeš biti bez muža, žene ili dece, bez porodice, bez majke i oca, bez telesnih uživanja, ali ne možeš da budeš bez Boga. Nemati Boga bilo bi kao da gubiš svoj život; ne bi bio u stanju da živiš bez Boga. Kada tvoje iskustvo dostigne ovu tačku, bićeš uspešan u svojoj veri u Boga čime će Bog postati tvoj život, On će postati osnova tvog postojanja. Nikada više nećeš biti u stanju da napustiš Boga. Kada budeš bio iskusan u ovoj meri, zaista ćeš uživati u Božjoj ljubavi, a kada budeš imao dovoljno blizak odnos sa Bogom, On će biti tvoj život, tvoja ljubav i tada ćeš se ovako moliti: „O, Bože! Ne mogu da Te napustim. Ti si moj život. Mogu da živim bez svega ostalog – ali bez Tebe ne mogu da nastavim da živim.“ To je istinski ljudski rast; to je stvarni život. Neki ljudi su bili primorani da stignu do tačke na kojoj su danas: moraju da idu dalje, hteli ili ne hteli, i uvek se osećaju kao da se nalaze između čekića i nakovnja. Moraš iskusiti to da je Bog tvoj život, tako da ako bi ti Bog bio oduzet iz srca, bilo bi ti isto kao da gubiš život; Bog mora biti tvoj život, a ti ne smeš biti u stanju da ga napustiš. Tako ćeš ustvari doživeti Boga, i tada, kada budeš voleo Boga, iskreno ćeš voleti Boga i to će biti jedinstvena, čista ljubav. Jednog dana, kada budeš imao takva iskustva u kojima ti je život dostigao određenu tačku, kada se moliš Bogu i jedeš i piješ reči Božje, nećeš biti u stanju da napustiš Boga u sebi, niti ćeš biti u stanju da Ga zaboraviš, čak i ako to poželiš. Bog će postati tvoj život; bićeš u stanju da zaboraviš na svet, moći ćeš da zaboraviš na ženu, muža ili decu, ali vrlo teško ćeš zaboraviti Boga – bilo bi nemoguće to izvesti, to je tvoj istiniti život i tvoja istinita ljubav prema Bogu. Kada ljubav ljudi prema Bogu dosegne određenu tačku, njihova ljubav ni prema čemu drugom nije jednaka njihovoj ljubavi prema Bogu; njihova ljubav prema Bogu je na prvom mestu. Tako ćeš biti u stanju da se odrekneš svega ostalog, i bićeš voljan da prihvatiš sve orezivanje koje dolazi od Boga. Kada dostigneš ljubav prema Bogu koja prevazilazi sve ostalo, živećeš u stvarnosti i u Božjoj ljubavi.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi koji vole Boga zauvek će živeti u Njegovoj svetlosti“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 503

Čim Bog postane život u ljudima, oni više nisu u stanju da napuste Boga. Zar to nije čin Božji? Nema većeg svedočanstva! Bog je delovao do određene tačke; On je rekao ljudima da služe, da budu grđeni ili da umru, i ljudi nisu ustuknuli, što pokazuje da ih je Bog osvojio. Ljudi koji poseduju istinu su oni koji u svojim stvarnim iskustvima mogu da budu postojani u svom svedočenju, da budu postojani u svom stavu, da stoje na strani Boga i da nikada ne ustuknu, i oni koji mogu da imaju normalan odnos sa ljudima koji vole Boga, koji su, kada im se nešto dogodi, u stanju da se u potpunosti pokore Bogu i mogu da Mu se pokoravaju do smrti. Tvoje delovanje i otkrivenja u stvarnom životu jesu svedočanstvo o Bogu, oni su čovekovo proživljavanje i svedočanstvo o Bogu, a to jeste istinsko uživanje u Božjoj ljubavi; kada stekneš iskustva do ove tačke, odgovarajuće dejstvo će biti postignuto. Ti poseduješ stvarni život i sve što učiniš drugi posmatraju sa divljenjem. Tvoja odeća i spoljašnji izgled nisu upadljivi, ali ti proživljavaš život najdublje pobožnosti, a kada drugima prenosiš reči Božje, On te vodi i prosvećuje. U stanju si da kroz svoje reči saopštavaš Božje namere, da saopštavaš stvarnost, i odlično se razumeš u služenje u duhu. Iskren si u svom govoru, pristojan i pošten, ne ulaziš u sukobe i uljudan si, sposoban da se pokoriš Božjim uređenjima i da budeš postojan u svojem svedočenju kada te nešto zadesi, i smiren si i pribran bez obzira na to sa čime se suočavaš. Ovakva osoba je zaista videla Božju ljubav. Neki ljudi su još uvek mladi, a ponašaju se kao ljudi srednjih godina; oni su zreli, poseduju istinu i drugi im se dive – to su ljudi koji imaju svedočanstvo i koji su manifestacija Boga. Drugim rečima, kada budu stekli određeno iskustvo, u sebi će imati uvid u Boga, a njihova spoljna narav će se takođe učvrstiti. Mnogi ljudi ne primenjuju istinu i nisu postojani u svom svedočenju. U takvim ljudima nema ljubavi prema Bogu, ili svedočanstva o Bogu, te su to ljudi koje Bog najviše prezire. Oni čitaju reči Božje na skupovima, ali ono što oni proživljavaju je Sotona, i to predstavlja omalovažavanje Boga, klevetanje Boga, i bogohuljenje. U takvim ljudima nema znakova Božje ljubavi, i oni uopšte ne poseduju delo Svetog Duha. Dakle, reči i dela ljudi predstavljaju Sotonu. Ako je tvoje srce uvek u miru pred Bogom, i uvek obraćaš pažnju na ljude i stvari oko sebe, kao i na ono što se dešava oko tebe, i ako si svestan Božjeg bremena, i uvek imaš bogobojažljivo srce, onda će te Bog često prosvećivati iznutra. U crkvi postoje ljudi koji su „nadzornici“: oni posmatraju neuspehe drugih, a zatim ih oponašaju i ugledaju se na njih. Oni nisu u stanju da prave razliku, oni ne mrze greh i ne preziru niti se gnušaju Sotoninih stvari. Takvi ljudi su ispunjeni Sotoninim stvarima i njih će Bog naposletku u potpunosti napustiti. Tvoje srce uvek treba da se plaši pred Bogom, treba da budeš umeren u rečima i delima i da nikada ne poželiš da Mu se suprotstaviš ili da naljutiš Boga. Nikada ne treba da dozvoliš da Božje delo u tebi bude uzaludno niti da dozvoliš da sve teškoće kroz koje si istrajao i sve što si sproveo u delo propadne. Moraš biti voljan da se više trudiš i da više voliš Boga na putu koji je pred tobom. To su ljudi koji imaju viziju za svoju osnovu. To su ljudi koji traže napredak.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi koji vole Boga zauvek će živeti u Njegovoj svetlosti“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 504

Ako ljudi veruju u Boga i Božje reči doživljavaju bogobojažljivim srcem, onda se u takvim ljudima može videti Božje spasenje i Božja ljubav. Ovi ljudi su u stanju da svedoče o Bogu; oni proživljavaju istinu, a ono o čemu takođe svedoče jesu istina, šta Bog jeste i Božja narav. Oni žive u Božjoj ljubavi i videli su Božju ljubav. Ako ljudi žele da vole Boga, moraju da okuse Božju divotu i da vide Božju divotu; samo tada se u njima može probuditi bogoljubivo srce i srce odanog davanja za Boga. Bog ne tera ljude da Ga vole kroz reči ili u svojoj mašti, niti ih primorava da Ga vole. Umesto toga, On im dozvoljava da Ga vole svojevoljno, kao i da vide Njegovu divotu u Njegovom delu i izjavama, nakon čega oni u srcima nose ljubav prema Bogu. Samo na ovaj način ljudi mogu istinski da svedoče o Bogu. Ljudi ne vole Boga zato što su ih drugi nagovorili da to učine, niti je to trenutni emotivni impuls. Oni vole Boga zato što su videli Njegovu divotu, videli su da kod Njega ima toliko toga što je vredno ljudske ljubavi, zato što su videli Božje spasenje, mudrost i čudesne radnje – a kao ishod toga, oni zaista slave Boga i zaista žude za njim, i u njima se rađa takva strast bez koje ne bi mogli da prežive ukoliko ne zadobiju Boga. Razlog zašto su oni koji istinski svedoče o Bogu u stanju da daju odlučno svedočanstvo o Njemu je taj što njihovo svedočenje počiva na temelju istinskog znanja i istinske žudnje za Bogom. Takvo svedočanstvo se ne daje shodno emocionalnom impulsu, već shodno njihovom poznavanju Boga i Njegove naravi. Zato što su spoznali Boga, oni osećaju da svakako moraju svedočiti o Bogu i učiniti da svi koji žude za Bogom spoznaju Boga, kao i da budu svesni Božje divote i Njegove praktičnosti. Kao i ljubav ljudi prema Bogu, njihovo svedočenje je spontano; stvarno je i ima stvarni značaj i vrednost. Nije pasivno niti šuplje i besmisleno. Razlog zbog kojeg samo oni koji zaista vole Boga imaju najveću vrednost i smisao u svom životu, razlog zbog kojeg samo oni istinski veruju u Boga, jeste taj što su ti ljudi u stanju da žive u Božjoj svetlosti i da žive za Božje delo i upravljanje. Zato što oni ne žive u tami, već žive u svetlosti; oni ne žive besmislene živote, već živote koje je Bog blagoslovio. Samo oni koji vole Boga mogu da svedoče o Bogu, samo su oni Božiji svedoci, samo su oni blagosloveni od Boga, i samo oni mogu da prime Božja obećanja. Oni koji vole Boga su Božji poverenici; oni su ljudi koje Bog voli, i oni mogu da uživaju u blagoslovima zajedno sa Bogom. Samo takvi ljudi će živeti do večnosti, i samo oni će zauvek živeti pod Božjom negom i zaštitom. Bog je tu da ga ljudi vole i dostojan je ljubavi svih ljudi, ali nisu svi ljudi u stanju da vole Boga, ni da svedoče o Bogu, niti da imaju silu zajedno sa Bogom. Zato što su u stanju da svedoče o Bogu i posvete sav svoj trud Božjem delu, oni koji istinski vole Boga mogu da hodaju bilo gde pod kapom nebeskom, a da se niko ne usudi da im se suprotstavi, i oni mogu da imaju moć na zemlji i da vladaju svim narodom Božjim. Ovi ljudi su se okupili iz celog sveta. Oni govore različite jezike i razlikuju se po boji kože, ali njihovo postojanje ima isto značenje; svi oni imaju bogoljubivo srce, svi oni imaju isto svedočanstvo, i imaju istu rešenost, i istu želju. Oni koji vole Boga mogu slobodno da hodaju svetom, a oni koji svedoče o Bogu mogu da putuju širom vaseljene. Ove ljude Bog voli, oni su blagosloveni od Boga i oni će zauvek živeti u Njegovoj svetlosti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi koji vole Boga zauvek će živeti u Njegovoj svetlosti“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 505

Koliko danas voliš Boga? A koliko tek znaš o svemu onome što je Bog učinio u tebi? To je ono što treba da naučiš. Kada je Bog stigao na zemlju, sve što je učinio u čoveku i dozvolio čoveku da vidi bilo je da bi Ga čovek zavoleo i istinski spoznao. Uzrok tome što je čovek sposoban da pati za Boga i što je uspeo da stigne ovako daleko, s jedne strane je Božja ljubav, a s druge Božje spasenje; štaviše, to je zbog suda i dela grdnje koje je Bog sproveo u čoveku. Ako ste lišeni Božjeg suda, grdnje i kušnji, i ako vas Bog nije izložio patnji, onda, iskreno rečeno, ne volite Boga istinski. Što je veće Božje delo u čoveku i što je veća čovekova patnja, to je očiglednije koliko je Božje delo smisleno, i za toliko je čovekovo srce sposobnije da istinski voli Boga. Kako da naučiš da voliš Boga? Bez muke i oplemenjivanja, bez bolnih kušnji – i da je, povrh toga, Bog čoveku dao samo blagodat, ljubav i milost – da li bi bio u stanju da dostigneš tačku istinske ljubavi prema Bogu? S jedne strane, tokom Božjih kušnji čovek upoznaje svoje nedostatke i shvata da je beznačajan, dostojan prezira i neugledan, da nema ništa i da nije ništa; s druge strane, kada ga kuša, Bog stvara za čoveka različita okruženja koja ga čine sposobnijim da iskusi divotu Boga. Iako je bol veliki, a ponekad i neizdrživ – dostiže čak i nivo slamajuće tuge – kada to iskusi, čovek uviđa kako je divno Božje delo u njemu, i tek na tom temelju se u čoveku rađa prava ljubav prema Bogu. Danas čovek shvata da Božja blagodat, ljubav i milost same po sebi nisu dovoljne da bi on mogao istinski da spozna sebe, a još manje da upozna suštinu čoveka. Samo kroz Božje oplemenjivanje i sud i za vreme samog procesa oplemenjivanja čovek može spoznati svoje nedostatke i saznati da nema ništa. Stoga je čovekova ljubav prema Bogu izgrađena na temelju oplemenjivanja i suda od Boga. Ako uživaš samo u blagodati Božjoj, imajući miran porodični život ili materijalne blagoslove, onda nisi zadobio Boga i tvoje verovanje u Boga se ne može smatrati uspešnim. Bog je već izveo jednu etapu dela blagodati u telu, i već je ljudima podario materijalne blagoslove, ali čovek ne može biti usavršen samo putem blagodati, ljubavi i milosti. Kroz svoja iskustva, čovek donekle susreće Božju ljubav i vidi Božju ljubav i milost, ali pošto ih je iskusio neko vreme, uviđa da Božja blagodat i Njegova ljubav i milost nisu u stanju da usavrše čoveka, niti su u stanju da otkriju ono što je iskvareno u čoveku; nisu u stanju da oslobode čoveka od njegove iskvarene naravi niti da usavrše njegovu ljubav i veru. Božje delo blagodati bilo je delo u jednom razdoblju, a čovek se ne može osloniti na uživanje u Božjoj blagodati da bi spoznao Boga.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo kroz bolne kušnje možeš spoznati divotu Boga“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 506

Danas većina ljudi nema to znanje. Oni veruju da patnja ničemu ne služi, da ih se svet odrekao, da je njihov lični život mučan, da ih Bog ne voli i da su im izgledi sumorni. Patnja kod nekih ljudi dostiže krajnost, a njihove misli se okreću smrti. To nije istinska ljubav prema Bogu; takvi ljudi su kukavice, nisu istrajni, slabi su i nemoćni! Bog je željan da Ga čovek voli, ali što Ga čovek više voli, to je veća čovekova patnja, i što Ga čovek više voli, to su teže njegove kušnje. Ako Ga voliš, onda će te zadesiti svakakve patnje – a ako Ga ne voliš, tada će ti možda sve ići glatko i sve će biti mirno oko tebe. Kada voliš Boga, osetićeš da je mnogo toga oko tebe nesavladivo, a zato što je tvoj rast isuviše mali bićeš oplemenjen; štaviše, nećeš biti sposoban da udovoljiš Bogu i uvek ćeš osećati da su Božje namere previše uzvišene, da su izvan domašaja čoveka. Zbog svega toga bićeš oplemenjen – zato što u tebi ima mnogo slabosti i mnogo toga što nije u stanju da udovolji Božjim namerama, bićeš oplemenjen iznutra. Ipak, mora vam biti jasno da se pročišćenje postiže samo putem oplemenjivanja. Stoga, u ovim poslednjim danima nužno je da svedočite o Bogu. Bez obzira na to kolika je vaša patnja, treba da idete do samog kraja, pa i prilikom poslednjeg daha, ipak morate biti verni Bogu i pokoriti se Božjoj milosti; samo to je istinska ljubav prema Bogu, i samo to je snažno i odlučno svedočanstvo. Kada vas Sotona bude iskušavao, recite: „Moje je srce Božje i Bog me je već zadobio. Ne mogu da ti udovoljim – moram sve svoje da posvetim udovoljavanju Bogu.“ Što više udovoljavaš Bogu, to te Bog više blagosilja i to je veća snaga tvoje ljubavi prema Njemu; tako ćeš i ti posedovati veru i odlučnost i osetićeš da ništa nije vrednije ili značajnije od života provedenog u ljubavi prema Bogu. Može se reći da dokle god čovek voli Boga, neće tugovati. Premda naiđu vremena kada ti je telo slabo i opterećeno mnogim stvarnim neprilikama, ako se tokom takvih vremena budeš zaista oslanjao na Boga, u duhu ćeš biti utešen, bićeš mentalno i duševno stabilan i imaćeš u šta da se pouzdaš. Na taj način ćeš moći da prevaziđeš mnoge okolnosti i tako se nećeš žaliti na Boga zbog patnje koju podnosiš. Umesto toga, poželećeš da pevaš, plešeš i moliš se, da se okupljaš sa drugima i razgovaraš, da razmišljaš o Bogu i osetićeš da se svi ljudi, pitanja i stvari oko tebe koje je Bog organizovao, uklapaju. Ako ne voliš Boga, sve na šta spustiš pogled biće ti nepodnošljivo, a tvojim očima ništa neće prijati; u duhu nećeš biti slobodan, već potlačen, u srcu ćeš se uvek žaliti na Boga, uvek ćeš osećati da si na velikim mukama i da je to veoma nepravedno. Ako ne tragaš zarad sreće, već da bi zadovoljio Boga i da te Sotona ne bi optužio, onda će ti takvo traganje pružiti veliku snagu da voliš Boga. Čovek je u stanju da ispuni sve što je rečeno od Boga, i sve što čini je u stanju da zadovolji Boga – upravo to znači biti obuzet stvarnošću. Traganje za udovoljavanjem Bogu je upotreba tvog bogoljubivog srca da Njegove reči sprovedeš u delo; bez obzira na vreme – čak i kada drugi onemoćaju – u tebi još uvek postoji bogoljubivo srce i ti čezneš za Bogom i Bog ti nedostaje iz dubine duše. To je pravi rast. Veličina tvog rasta zavisi od toga koliko je tvoje srce bogoljubivo, od toga da li si u stanju da budeš postojan kad si na probi, da li si slab u određenim okolnostima, i da li možeš da ostaneš čvrst kada te tvoja braća i sestre odbacuju; činjenice će pokazati kakvo je tačno tvoje bogoljubivo srce. Iz mnogih Božjih dela može se videti da Bog zaista voli čoveka, iako oči čovekovog duha tek treba da budu potpuno otvorene i on nije u stanju da jasno vidi veliki deo Božjeg dela i Njegovih namera, niti mnoge divne stvari o Bogu; čovek ima premalo istinske ljubavi prema Bogu. Sve ovo vreme si verovao u Boga, a danas je Bog ukinuo sva sredstva za bekstvo. Realno govoreći, i nemaš drugog izbora nego da odabereš pravi put, pravi put na koji su te naveli strogi sud i vrhovno spasenje Božje. Tek pošto iskusi teškoće i oplemenjivanje, čovek spozna da je Bog divan. Na osnovu iskustva sve do današnjeg dana, može se reći da je čovek spoznao deo Božje divote, ali to još uvek nije dovoljno, jer čoveku toliko toga nedostaje. Čovek mora da iskusi više Božjeg čudesnog dela, a više od svega oplemenjivanje kroz patnju koju je Bog obezbedio. Tek tada se čovekova životna dispozicija može promeniti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo kroz bolne kušnje možeš spoznati divotu Boga“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 507

Svi se vi nalazite usred kušnje i oplemenjivanja. Kako treba voleti Boga tokom oplemenjivanja? Kada dožive oplemenjivanje, ljudi su u stanju da pruže istinsku hvalu Bogu, a tokom oplemenjivanja mogu da uvide da im mnogo toga nedostaje. Što je vaše oplemenjivanje jače, to ste više u stanju da se pobunite protiv tela; što je oplemenjivanje ljudi jače, jača je i njihova ljubav prema Bogu. To je ono što treba da razumete. Zašto ljudi moraju da budu oplemenjeni? Kakvo se dejstvo time postiže? Koji je značaj Božjeg dela oplemenjivanja u čoveku? Ako zaista tražiš Boga, onda ćeš, kada iskusiš Njegovo oplemenjivanje do određene tačke, osetiti da je ono izuzetno dobro i krajnje neophodno. Kako čovek treba da voli Boga dok traje oplemenjivanje? Tako što će iskoristiti odlučnost da voli Boga da bi prihvatio Njegovo oplemenjivanje: tokom oplemenjivanja podnosiš unutrašnje muke, kao da ti neko uvrće nož u srcu, ali ti si ipak voljan da Bogu udovoljiš koristeći svoje bogoljubivo srce, i nemaš volju da udovoljavaš telu. To je značenje primene ljubavi prema Bogu. Osećaš bol u sebi, tvoja patnja dostiže određenu tačku, ali ti si i dalje spreman da staneš pred Boga i da se moliš, govoreći: „O Bože! Ne mogu da Te napustim. Iako je u meni tama, želim da Ti udovoljim; Ti znaš moje srce, i ja želim da Ti uložiš više Svoje ljubavi u mene.“ To se primenjuje tokom oplemenjivanja. Ako koristiš svoje bogoljubivo srce kao temelj, oplemenjivanje te može približiti Bogu i učiniti da budeš prisniji sa Bogom. Pošto veruješ u Boga, moraš predati svoje srce pred Bogom. Ako nudiš i polažeš svoje srce pred Bogom, onda će za tebe, tokom oplemenjivanja, biti nemoguće da se odrekneš Boga ili da napustiš Boga. Na taj način će tvoj odnos sa Bogom postajati sve bliži i sve normalniji, a tvoj razgovor sa Bogom sve učestaliji. Ako uvek tako postupaš, onda ćeš više vremena provesti u Božjoj svetlosti i više vremena pod vođstvom Njegovih reči. Takođe će biti sve više i više promena u tvojoj naravi, a tvoje znanje će se povećavati iz dana u dan. Onog dana kada te iznenada zadese Božje kušnje, ne samo da ćeš biti u stanju da stojiš uz Boga, već ćeš biti u stanju i da svedočiš o Bogu. Tada ćeš biti kao Jov i kao Petar. Svedočeći o Bogu, zaista ćeš Ga voleti, rado ćeš Mu dati svoj život, i bićeš svedok Božji i miljenik Božji. Ljubav koja je iskusila oplemenjivanje jaka je, a ne slaba. Bez obzira na to kada ili kako te Bog podvrgava Svojim kušnjama, ti si u stanju da odustaneš od svojih briga o tome da li ćeš preživeti ili umreti, da zarad Boga sve rado odbaciš i da radi Boga zadovoljno istraješ u bilo čemu – tako će tvoja ljubav biti čista i tvoja vera će imati stvarnost. Samo tada ćeš biti neko koga Bog zaista voli, i koga je Bog zaista usavršio.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo kroz iskustvo oplemenjivanja čovek može da poseduje istinsku ljubav“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 508

Ako ljudi padnu pod uticaj Sotone, onda u njima nema ljubavi prema Bogu, a njihove prethodne vizije, ljubav i odlučnost nestaju. Ljudi su nekada osećali da treba da pate za Boga, ali danas misle da je to sramota i ne manjka im pritužbi. To je delo Sotone, znak da je čovek pao pod Sotoninu vlast. Ako se nađeš u ovakvom stanju, moraš da se moliš i da ga preokreneš što je pre moguće – to će te zaštititi od Sotoninih napada. Upravo tokom mukotrpnog oplemenjivanja čovek najlakše može da padne pod Sotonin uticaj, pa kako bi onda trebalo da voliš Boga tokom takvog oplemenjivanja? Trebalo bi da prikupiš svoju volju, položiš svoje srce pred Boga i posvetiš Mu sve svoje vreme. Bez obzira na to kako te Bog oplemenjuje, ti treba da budeš u stanju da primeniš istinu kako bi udovoljio Božjim namerama i trebalo bi da preuzmeš na sebe da tražiš Boga i tražiš zajedništvo. U ovakvim vremenima, što si pasivniji, to ćeš biti negativniji i lakše ćeš nazadovati. Kada je neophodno da obaviš svoju funkciju, iako je ne obavljaš dobro, ti činiš sve što možeš, i pritom ne koristiš ništa drugo do svoje bogoljubivo srce; bez obzira na to šta drugi kažu – bilo da kažu da ti ide dobro, ili da ti ide loše – tvoje namere su ispravne i nisi samopravedan, jer deluješ zarad Boga. Kada te drugi pogrešno protumače, možeš da se moliš Bogu i kažeš: „O Bože! Ne tražim od drugih da me podnose, da se lepo odnose prema meni, niti da me razumeju i odobravaju. Samo tražim da mogu da Te volim u svom srcu, da budem spokojan u svom srcu, i da moja savest bude čista. Ne tražim da me drugi hvale, niti da me mnogo cene; samo tražim da Ti udovoljim iz svog srca; izvršavam svoju ulogu čineći sve što mogu i, premda sam nerazuman, glup, lošeg kova i slep, znam da si Ti divan, i voljan sam da Ti posvetim sve što imam.“ Čim se moliš na ovaj način, javlja se tvoje bogoljubivo srce i u srcu ti je mnogo lakše. Upravo to znači upražnjavati ljubav prema Bogu. Kako budeš prolazio kroz iskustva, na svaka dva neuspeha imaćeš jedan uspeh, ili na pet neuspeha dva uspeha, i dok prolaziš kroz takva iskustva, samo usred neuspeha moći ćeš da vidiš Božju divotu i da otkriješ šta u tebi nedostaje. Kada se sledeći put susretneš sa takvim situacijama, treba da postaneš obazriv, da ublažiš svoje korake i češće se moliš. Postepeno ćeš razvijati sposobnost da trijumfuješ u takvim situacijama. Kada se to dogodi, znaćeš da su tvoje molitve bile delotvorne. Kada shvatiš da si ovog puta bio uspešan, osetićeš zadovoljstvo u sebi, a kada se moliš, moći ćeš da osetiš Boga i da osetiš da te prisustvo Svetog Duha nije napustilo – samo tada ćeš znati kako Bog deluje u tebi. Ovakva primena će ti dati put ka iskustvu. Ako ne primenjuješ istinu, Sveti Duh neće biti prisutan u tebi. Ali, ako istinu primeniš kada se susretneš sa stvarima kakve jesu, tada će, iako si povređen iznutra, Sveti Duh naknadno biti s tobom, moći ćeš da osetiš prisustvo Boga kada se moliš, imaćeš snagu da primenjuješ reči Božje, tokom zajedništva sa tvojom braćom i sestrama neće biti ničega što će opterećivati tvoju savest, osećaćeš se spokojno, i na taj način ćeš moći da izneseš na videlo šta si učinio. Bez obzira na to šta drugi kažu, bićeš u stanju da imaš normalan odnos sa Bogom, drugi te neće ograničavati, uzdići ćeš se iznad svega – i time ćeš pokazati da je tvoja primena Božjih reči bila delotvorna.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo kroz iskustvo oplemenjivanja čovek može da poseduje istinsku ljubav“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 509

Što je jače Božje oplemenjivanje, ljudska srca mogu više da vole Boga. Mučenje u njihovim srcima korisno im je za život, sposobniji su da budu u miru pred Bogom, njihov odnos sa Bogom je prisniji, i oni su sposobniji da vide uzvišenu Božju ljubav i Njegovo uzvišeno spasenje. Petar je prošao kroz iskustvo oplemenjivanja stotinama puta, a Jov je prošao nekoliko kušnji. Ako želite da vas Bog usavrši, onda i vi morate da se podvrgnete oplemenjivanju stotinama puta; samo ako prođete kroz ovaj proces i oslonite se na ovaj korak, moći ćete da udovoljite Božjim namerama i bićete spremni da vas Bog usavrši. Oplemenjivanje je najbolje sredstvo kojim Bog usavršava ljude; samo oplemenjivanje i mukotrpne kušnje mogu da iznesu istinsku ljubav prema Bogu u ljudskim srcima. Bez teškoća, ljudima nedostaje istinska ljubav prema Bogu; ako nisu isprobani iznutra, ako nisu istinski podvrgnuti oplemenjivanju, onda će njihova srca uvek plutati oko spoljašnjosti. Kada budete oplemenjeni do određene tačke, uvidećete svoje slabosti i teškoće, uvidećete koliko vam toga nedostaje i da niste u stanju da prevaziđete mnoge probleme sa kojima se susrećete, i uvidećete koliko je veliko vaše buntovništvo. Samo tokom kušnji ljudi su u stanju da zaista saznaju svoje pravo stanje; kušnje čine ljude sposobnijim za usavršavanje.

Petar je tokom života iskusio oplemenjivanje stotinama puta i prošao je kroz mnoge bolne nevolje. Ovo oplemenjivanje postalo je osnova njegove uzvišene ljubavi prema Bogu, i najznačajnije iskustvo u celom njegovom životu. To što je bio u stanju da poseduje uzvišenu Božju ljubav bilo je, u nekom smislu, ishod njegove rešenosti da voli Boga; međutim, još važniji razlozi bili su oplemenjivanje i patnja kroz koje je prošao. Ova patnja postala je njegov vodič na putu ljubavi prema Bogu, i stvar koja mu se najviše urezala u pamćenje. Ako ljudi ne prolaze kroz bol oplemenjivanja kada vole Boga, onda je njihova ljubav puna nečistoća i njihovih ličnih izbora; ljubav kao što je ova puna je Sotoninih ideja i krajnje je nesposobna da udovolji Božjim namerama. Imati odlučnost da voliš Boga nije isto što i istinski voleti Boga. Iako je sve o čemu razmišljaju u svojim srcima vezano za udovoljavanje Bogu i za ljubav prema Njemu, i mada su njihove misli naizgled potpuno posvećene Bogu i lišene bilo kakvih ljudskih ideja, ipak, kada se njihove misli stave pred Boga, On ne hvali niti blagosilja takve misli. Čak i kada su ljudi u potpunosti razumeli sve istine – kada su ih sve spoznali – ne može se reći da je to znak ljubavi prema Bogu, ne može se reći da ovi ljudi zaista imaju stvarnost ljubavi prema Bogu. Uprkos tome što su, i ne prošavši kroz oplemenjivanje, ljudi razumeli mnoge istine, oni nisu u stanju da ih primene; samo tokom oplemenjivanja ljudi mogu da razumeju pravo značenje ovih istina, samo tada ljudi mogu zaista da cene njihovo unutrašnje značenje. Tada, kada ponovo budu pokušali, biće u stanju da pravilno primene istinu, u skladu sa Božjim namerama; tada će njihove ljudske ideje biti umanjene, njihova ljudska iskvarenost oslabljena, i njihova ljudska osećanja smanjena; samo tada će njihova primena biti istinska manifestacija ljubavi prema Bogu. Dejstvo istine ljubavi prema Bogu ne postiže se govornim znanjem niti mentalnom voljom, niti se može postići samo razumevanjem te istine. Ono zahteva da ljudi plaćaju cenu, da prolaze kroz mnogo gorčine tokom oplemenjivanja, i tek tada će njihova ljubav postati čista i u skladu sa Božjim namerama.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo kroz iskustvo oplemenjivanja čovek može da poseduje istinsku ljubav“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 510

Suočen sa čovekovim stanjem i čovekovim stavom prema Bogu, Bog je učinio novo delo, dozvolivši čoveku da poseduje i znanje o Njemu i pokornost prema Njemu, kao i ljubav i svedočanstvo. Stoga čovek mora da iskusi Božje oplemenjivanje, kao i Njegov sud i orezivanje, bez čega čovek nikada ne bi spoznao Boga i nikada ne bi bio sposoban da ga istinski voli i da svedoči o njemu. Božje oplemenjivanje čoveka nije sračunato na jednostrano, već na višestruko dejstvo. Zato Bog vrši delo oplemenjivanja onih koji su voljni da traže istinu, kako bi Bog usavršio njihovu rešenost i ljubav. Za one koji su voljni da traže istinu i koji žude za Bogom, ništa nije značajnije, niti od veće pomoći, od oplemenjivanja kao što je ovo. Čoveku nije lako da razume i pojmi Božju narav, jer je Bog, na kraju krajeva, Bog. Konačno, nemoguće je da Bog ima istu narav kao i čovek, i stoga čoveku nije lako da shvati Njegovu narav. Čovek sam po sebi ne poseduje istinu i ona nije lako shvatljiva onima koje je Sotona iskvario; čovek je lišen istine i odlučnosti da istinu sprovede u delo, a ako ne bude patio i ako ne bude oplemenjen ili mu ne bude suđeno, onda njegova odlučnost nikada neće biti usavršena. Za sve ljude, oplemenjivanje je bolno i veoma teško prihvatljivo – ipak, tokom oplemenjivanja, Bog razjašnjava čoveku Svoju pravednu narav i objavljuje šta zahteva od čoveka, i pruža više prosvećenja, i više stvarnog orezivanja; kroz poređenje između činjenica i istine, On daje čoveku veće znanje o sebi samom i o istini, i daje čoveku veće razumevanje Božjih namera, omogućavajući čoveku da ima istinitiju i čistiju ljubav prema Bogu. Takvi su Božji ciljevi u sprovođenju oplemenjivanja. Sva dela koja Bog čini u čoveku imaju svoje ciljeve i značenje; Bog ne obavlja besmislena dela, niti obavlja dela koja nisu od koristi čoveku. Oplemenjivanje ne znači udaljavanje ljudi od Boga, niti njihovo uništavanje u paklu. To radije znači promenu čovekove naravi tokom oplemenjivanja, promenu njegovih namera, njegovih starih stavova, promenu njegove ljubavi prema Bogu i promenu čitavog njegovog života. Oplemenjivanje je pravi ispit za čoveka, i neki oblik stvarne obuke, i samo tokom oplemenjivanja njegova ljubav može služiti sopstvenoj funkciji.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo kroz iskustvo oplemenjivanja čovek može da poseduje istinsku ljubav“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 511

Ako veruješ u Boga, onda moraš da se pokoriš Bogu, da istinu sprovodiš u delo i da izvršavaš sve svoje dužnosti. Pored toga, moraš da razumeš stvari koje treba da iskusiš. Ako se tvoj doživljaj svodi na to da te Bog orezuje, da te dovodi u red i da ti sudi, ako možeš samo da uživaš u Bogu, ali i dalje ne možeš da osetiš kada te Bog dovodi u red ili te orezuje – to je neprihvatljivo. Možda si, u ovom slučaju oplemenjivanja, u stanju da se čvrsto držiš svoje pozicije, ali to još uvek nije dovoljno; moraš i dalje da marširaš napred. Pouka ljubavi prema Bogu nikada ne prestaje i nema joj kraja. Ljudi na veru u Boga gledaju kao na nešto krajnje jednostavno, ali, čim steknu malo praktičnog iskustva, oni shvataju da vera u Boga nije tako jednostavna kakvom je ljudi zamišljaju. Kada Bog radi na oplemenjivanju čoveka, čovek pati. Što je oplemenjivanje neke osobe snažnije, ona će posedovati bogoljubivije srce i više će od Božje moći u njoj biti otkriveno. I obrnuto, što je oplemenjivanje neke osobe slabije, njeno će srce biti manje bogoljubivo i manje će od Božje moći biti otkriveno u njoj. Što je oplemenjivanje takve osobe snažnije i što ona više muke i bola doživljava, to će njena ljubav prema Bogu biti dublja, njena vera u Boga iskrenija, a njeno znanje o Bogu temeljnije. U svom iskustvu ćeš videti da oni ljudi koji strašno pate tokom oplemenjivanja, koje Bog mnogo orezuje i dovodi u red, i videćeš da su upravo to ljudi koji gaje duboku ljubav prema Bogu i koji temeljnije i prodornije poznaju Boga i da oni koji nisu iskusili da ih Bog orezuje imaju tek površno znanje. Mogu samo da kažu: „Bog je tako dobar; On ljudima daruje blagodat, kako bi mogli da uživaju u Njemu.“ Ako su ljudi iskusili da ih Bog orezuje i dovodi u red, oni onda mogu da govore o istinskom poznanju Boga. Što je, dakle, Božje delo u čoveku čudesnije, to je ono vrednije i značajnije. Što je ono za tebe neprobojnije i što je nekompatibilnije s tvojim predstavama, to je Božje delo spremnije da te osvoji, zadobije i učini te savršenim. Kako je veliki značaj Božjeg dela! Kada Bog ne bi čoveka oplemenjivao na ovaj način, kad ne bi radio po ovom metodu, Njegovo bi delo bilo nedelotvorno i beznačajno. U prošlosti je rečeno da će Bog ovu grupu ljudi izabrati, zadobiti i učiniti ih kompletnim u poslednjim danima; to je od izuzetnog značaja. Što je posao koji On u vama obavlja veći, to je vaša ljubav prema Bogu dublja i čistija. Što je Božje delo uzvišenije, to je čovek sposobniji da shvati nešto od Njegove mudrosti i dublje biva čovekovo znanje o Njemu. Tokom poslednjih dana, Božji plan upravljanja od šest hiljada godina biće priveden kraju. Može li se on zaista lako završiti? Kad On osvoji čovečanstvo, hoće li Njegovo delo biti završeno? Može li to da bude tako jednostavno? Ljudi zaista zamišljaju da je to tako jednostavno, ali ono što Bog čini nije tako jednostavno. Ma koji deo Božjeg dela da se pomene, svaki je od njih čoveku nedokučiv. Kad bi mogao da ga dokučiš, onda bi Božje delo bilo beznačajno i bezvredno. Nedokučivo je delo koje Bog obavlja; ono je u potpunoj suprotnosti s tvojim predstavama, a što je ono s njima nepomirljivije, to se bolje pokazuje da Božje delo ima smisla; kad bi ono bilo u skladu s tvojim predstavama, bilo bi besmisleno. Ti danas osećaš da je Božje delo tako čudesno, a što ti se ono čini čudesnijim, to više osećaš da je Bog nedokučiv i vidiš koliko su veliki Božji postupci. Kad bi On samo na brzinu i površno obavio delo osvajanja čoveka i ništa drugo nakon toga, čovek ne bi bio u stanju da sagleda značaj Božjeg dela. Iako ti sada dobijaš malu dozu oplemenjivanja, ona je ipak veoma korisna za tvoj životni rast; stoga je krajnje nužno da se podvrgnete takvim teškoćama. Danas dobijaš malo oplemenjivanja, ali nakon toga ćeš zaista moći da vidiš Božje postupke i na kraju ćeš reći: „Božja su postignuća tako čudesna!“ To će biti reči koje nosiš u srcu. Pošto su neko vreme doživljavali Božje oplemenjivanje (kušnja služitelja i vreme grdnje), neki su ljudi na kraju kazali: „Zaista je teško verovati u Boga!“ Činjenica da su upotrebili reči „zaista teško“ pokazuje da su Božji postupci nedokučivi, da je Božje delo od velikog značaja i vrednosti i da je Njegovo delo itekako dostojno da ga čovek čuva i neguje. Kada ti, nakon što sam obavio toliko posla, ništa o tome ne bi znao, da li bi onda Moje delo i dalje moglo da bude vredno? Nateraće te da kažeš: „Služenje Bogu je zaista teško, Božji su postupci tako čudesni, a Bog je uistinu mudar! Bog je tako divan!“ Ako nakon određenog perioda sticanja iskustva budeš u stanju da izgovoriš ovakve reči, to će biti dokaz da si u sebi zadobio Božje delo. Kada te jednoga dana, dok po svetu budeš širio jevanđelje, neko upita: „Kako napreduje tvoja vera u Boga?“, moći ćeš da kažeš: „Božji su postupci tako čudesni!“ A oni će osetiti kako iz tvojih reči izbijaju stvarna iskustva. Ovo je istinsko svedočenje. Reći ćeš da je Božje delo prepuno mudrosti i da te je Njegovo delo u tebi zaista ubedilo i osvojilo tvoje srce. Uvek ćeš Ga voleti, jer je On više nego dostojan čovekove ljubavi! Ako možeš da pričaš o ovim stvarima, ti onda ljude možeš da dirneš u srce. Sve ovo spada u svedočenje. Ako si u stanju da glasno svedočiš i da ljude dovedeš do suza, to onda znači da si ti zaista jedan od onih koji ljube Boga, jer si u stanju da svedočiš o svojoj ljubavi prema Bogu i jer se kroz tebe mogu posvedočiti Božji postupci. Zahvaljujući tvom svedočenju, i drugi će početi da traže Božje delo, tražiće da iskuse Božje delo i biće u stanju da u svakom okruženju ostanu čvrsti. Ovo je jedini pravi način svedočenja i to je upravo ono što se sada od tebe zahteva. Trebalo bi da vidiš da je Božje delo izuzetno vredno i dostojno da ga ljudi čuvaju, da je Bog tako dragocen i tako izobilan; On može ne samo da govori, već i da ljudima sudi, da oplemenjuje njihova srca, donosi im uživanje, zadobija ih, osvaja i usavršava. Iz svog iskustva ćeš uvideti da je Bog veoma drag. Koliko, dakle, ti sad voliš Boga? Možeš li da ove stvari zaista izgovoriš iz srca? Kada budeš u stanju da ove reči izraziš iz dubine svog srca, tada ćeš moći da svedočiš. Kad tvoje iskustvo dostigne ovaj nivo, bićeš u stanju da svedočiš za Boga i bićeš kvalifikovan. Ako u svom iskustvu ne dostigneš ovaj nivo, još uvek ćeš biti predaleko. Normalno je da ljudi tokom procesa oplemenjivanja pokažu svoje slabosti, ali bi nakon oplemenjivanja trebalo da možeš da kažeš: „Bog je u Svom delu tako mudar!“ Ako si zaista u stanju da praktično razumeš ove reči, to će postati nešto što čuvaš i neguješ, a tvoje će iskustvo imati vrednost.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 512

Za čime bi sada trebalo da tragaš? Da li si u stanju da svedočiš o Božjem delu ili nisi, da li si u stanju da postaneš svedočanstvo i manifestacija Boga ili nisi, da li si prikladan za Božju upotrebu ili nisi – to su stvari za koje treba da tražiš. Koliko je od Svog dela Bog zaista obavio u tebi? Koliko si toga video, koliko toga dokučio? Koliko si toga iskusio, a koliko okusio? Bez obzira na to da li te je Bog testirao, orezivao te ili te doveo u red, Njegovi su postupci i Njegovo delo obavljeni u tebi. Da li si ti, međutim, kao vernik u Boga i kao neko ko je voljan da traga za tim da ga On usavrši, u stanju da o Božjem delu svedočiš na osnovu svog praktičnog iskustva? Možeš li Božju reč da proživiš kroz svoje praktično iskustvo? Da li si u stanju da kroz svoje praktično iskustvo obezbediš druge i da sav svoj život uložiš u svedočenje o Božjem delu? Da bi svedočio o Božjem delu, moraš se pouzdati u svoje iskustvo, znanje i cenu koju si platio. Jedino tako možeš da udovoljiš Njegovim namerama. Jesi li ti neko ko svedoči o Božjem delu? Imaš li takve težnje? Ako si u stanju da svedočiš o Njegovom imenu i, povrh toga, o Njegovom delu, i ako možeš da proživiš lik koji On od Svog naroda zahteva, onda si ti Božji svedok. Kako ti zapravo svedočiš o Bogu? Ti to činiš tako što tražiš i čezneš da proživiš Božju reč i tako što, svedočeći svojim rečima, ljudima omogućavaš da spoznaju Njegovo delo i vide Njegove postupke. Ako istinski tragaš za svim ovim, Bog će te usavršiti. Ako, pak, tražiš samo da te Bog usavrši i da te na samom kraju blagoslovi, onda tvoje stanovište u pogledu vere u Boga nije čisto. Treba da tragaš za načinom na koji možeš da vidiš Božje postupke u stvarnom životu, za načinom da udovoljiš Njegovim namerama nakon što ti ih otkrije, te da tražiš način na koji treba da svedočiš o Njegovoj čudesnosti i mudrosti, i o tome kako te On dovodi u red i orezuje te. Sve su to stvari o kojima bi sada trebalo da razmisliš. Ako imaš bogoljubivo srce samo zato da bi mogao da učestvuješ u Božjoj slavi nakon što te On usavrši, onda je to još uvek neadekvatno i ne može da ispuni Božje zahteve. Ti moraš biti u stanju da svedočiš o Božjem delu, da udovoljiš Njegovim zahtevima i da na praktičan način doživiš delo koje je On učinio na ljudima. Bilo da su u pitanju bol, suze ili tuga, ti sve ove stvari moraš praktično da iskusiš. Oni imaju za cilj da te usavrše kao osobu koja svedoči za Boga. Šta je tačno to što te sada nagoni da patiš i da tražiš usavršavanje? Da li je tvoje sadašnje stradanje zaista zarad ljubavi prema Bogu i svedočenja za Njega? Ili je ono zarad blagoslova tela, zarad tvojih budućih izgleda i sudbine? Sve tvoje namere, motivacije i ciljevi za kojima tragaš moraju biti ispravljeni i ne možeš ih sopstvenom voljom usmeravati. Ako jedna osoba traži usavršavanje da bi dobila blagoslove i moć upravljanja, dok druga za tim traga da bi udovoljila Bogu i da bi praktično svedočila o Božjem delu, koji bi od ta dva načina traganja ti izabrao? Ako bi izabrao prvi način, ostao bi predaleko od Božjih standarda. Jednom sam rekao da će Moji postupci biti poznati svima, u čitavoj vaseljeni, i da ću u vaseljeni vladati kao Car. S druge strane, vama je povereno da izađete kako biste svedočili o Božjem delu, a ne da se kao kraljevi pojavite pred čitavom vaseljenom. Neka Božji postupci ispune svemir i nebeski svod. Neka ih svi vide i priznaju. Ove su reči izgovorene u vezi sa Samim Bogom, a ono što ljudska bića treba da urade jeste da svedoče za Boga. Koliko sada znaš o Bogu? O koliko toga o Bogu možeš da posvedočiš? Koja je svrha Božjeg usavršavanja čoveka? Kad jednom budeš razumeo Božje namere, kako da prema njima pokažeš razumevanje? Ako si voljan da budeš usavršen i da o Božjem delu svedočiš kroz ono što proživljavaš, ako u sebi imaš ovu pokretačku snagu, onda ti ništa nije previše teško. Ljudima je sada potrebna vera. Ako poseduješ ovu pokretačku snagu, lako ti je da otpustiš svaku negativnost, pasivnost i lenjost, kao i predstave o telu, filozofije za ovozemaljsko ophođenje, buntovnu narav, osećanja i tako dalje.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 513

Normalno je da ljudi, dok su podvrgnuti kušnjama, budu slabi, da u sebi nose negativnost, ili da ne mogu jasno da sagledaju Božje namere i svoj put ka praktičnom delovanju. Ali, u svakom slučaju, ti moraš, baš kao i Jov, verovati u Božje delo i ne smeš poricati Boga. Iako je Jov bio slab i proklinjao dan svog rođenja, on nije poricao da je sve stvari u ljudskom životu podario Jahve i da je Jahve ujedno Onaj koji će ih sve oduzeti. Ma kakvim proverama da je bio podvrgnut, on je zadržao ovo uverenje. Što se tvog iskustva tiče, ma kakvom da si oplemenjivanju kroz Božje reči podvrgnut, ono što Bog od ljudi zahteva, kratko rečeno, jesu njihova vera i njihovo bogoljubivo srce. Ono što On, delujući na ovaj način usavršava, jesu vera, ljubav i težnje ljudi. Bog na ljudima obavlja delo usavršavanja, ali oni to ne mogu ni da vide, ni da osete; pod takvim okolnostima, neophodno je da imaš veru. Potrebno je da ljudi imaju veru onda kad nešto ne može da se vidi golim okom, a tvoja je vera potrebna onda kad ne možeš da se oslobodiš sopstvenih predstava. Kad ne možeš da razumeš Božje delo, ono što se od tebe zahteva jeste da imaš veru, da zauzmeš čvrst stav i da svedočiš. Kada je Jov stigao do ove tačke, Bog mu se ukazao i govorio s njim. To, drugim rečima, znači da ćeš samo iz svoje vere moći da vidiš Boga, a kad budeš imao veru, Bog će te usavršiti. Bez tvoje vere, On to ne može da učini. Bog će ti podariti sve ono što se nadaš da ćeš steći. Ako, pak, nemaš veru, ti onda ne možeš biti usavršen i nećeš moći da vidiš Božje postupke, a kamoli Njegovu svemoć. Ako veruješ da ćeš Njegove postupke videti u svom praktičnom iskustvu, Bog će ti se ukazati, On će te prosvetliti i iznutra će te voditi. Bez te vere, Bog to neće moći da učini. Ako si izgubio nadu u Boga, kako ćeš onda moći da iskusiš Njegovo delo? Prema tome, samo ako imaš veru i ako ne gajiš sumnje u Boga, samo ako uistinu veruješ u Njega, ma šta da čini, On će te kroz tvoja iskustva prosvetiti i prosvetliti, i ti ćeš tek tada moći da vidiš Njegove postupke. Sve se to postiže kroz veru. Vera dolazi samo kroz oplemenjivanje, dok se u odsustvu oplemenjivanja vera ne može razvijati. Na šta se reč „vera“ odnosi? Vera označava istinsko verovanje i iskreno srce koje ljudi treba da poseduju kad nešto ne mogu da vide ni da dodirnu, kad se Božje delo ne poklapa s ljudskim predstavama i kad je van ljudskog domašaja. To je vera o kojoj govorim. Ljudima je vera potrebna u vreme teškoća i oplemenjivanja, a vera je nešto što je praćeno oplemenjivanjem; oplemenjivanje je neodvojivo od vere. Bez obzira na to kako Bog deluje i bez obzira na tvoje okruženje, ti možeš da tragaš za životom i da tražiš istinu, možeš da tražiš znanje o Božjem delu, da razumeš Njegove postupke i možeš da deluješ u skladu sa istinom. Takvo postupanje upravo znači da imaš istinsku veru i takvo postupanje pokazuje da nisi izgubio veru u Boga. Istinsku veru u Boga možeš imati samo ako si u stanju da istraješ u traganju za istinom kroz oplemenjivanje, ako si u stanju da uistinu voliš Boga i da ne gajiš sumnje u Njega, ako ti, ma šta On činio, i dalje primenjuješ istinu da bi Mu udovoljio, te ako si u stanju da u dubinama tražiš Njegove namere i da se prema Njegovim namerama brižljivo odnosiš. Kad ti je Bog, u prošlosti, govorio da ćeš vladati kao car, ti si Ga voleo, a kad ti se otvoreno ukazao, ti si tragao za Njim. Ali, Bog je sada skriven, ti ne možeš da ga vidiš i snašle su te nevolje – da li sad zbog toga gubiš nadu u Boga? Ti, dakle, moraš u svakom trenutku tragati za životom i tražiti da udovoljiš Božjim namerama. To je ono što se naziva istinskom verom i to je najiskrenija i najlepša vrsta ljubavi.

U prošlosti bi svi ljudi dolazili pred Boga da se zavetuju i govorili bi: „Čak i ako niko drugi ne voli Boga, ja Ga moram voleti.“ Ali ti si sada podvrgnut oplemenjivanju i, pošto to nije u skladu s tvojim predstavama, ti gubiš veru u Boga. Je li to prava ljubav? Mnogo si puta čitao o delima Jova – jesi li zaboravio na njih? Prava ljubav se može samo iz vere oblikovati. Pravu ljubav prema Bogu razvijaš kroz oplemenjivanja kojima si podvrgnut i, upravo kroz svoju veru, možeš voditi računa o Božjim namerama u svojim praktičnim iskustvima, a ti se kroz veru takođe buniš protiv svog tela i tragaš za životom; to je ono što ljudi treba da rade. Ako to uradiš, moći ćeš da vidiš Božje postupke, ali ako ti nedostaje vera, tada nećeš moći ni da vidiš Božje postupke, niti da doživiš Njegovo delo. Ako želiš da te Bog upotrebi i da te usavrši, moraš imati sve: volju za stradanjem, veru, izdržljivost, pokornost, kao i sposobnost da doživiš Božje delo, da dokučiš Njegove namere, da budeš obziran prema Njegovom jadu i tome slično. Nije lako usavršiti neku osobu, a svako pojedinačno oplemenjivanje koje doživljavaš zahteva tvoju veru i ljubav. Ako želiš da te Bog usavrši, nije dovoljno da samo juriš napred na svom putu, niti je dovoljno samo da sebe trošiš za Boga. Mnogo toga moraš posedovati da bi mogao da postaneš neko koga je Bog usavršio. Kad se suočiš sa stradanjem, moraš biti u stanju da odbaciš svoju brigu za telo i da se ne žališ na Boga. Kad se Bog od tebe sakrije, moraš biti u stanju da veruješ u Njega i da Ga slediš, da očuvaš svoju raniju ljubav i da joj ne dozvoliš da posustane, niti da se rasprši. Ma šta Bog činio, moraš se potčiniti Njegovom naumu i biti spreman da prokuneš svoje telo, umesto da se žališ na Njega. Kad si suočen s kušnjama, moraš udovoljiti Bogu, čak i ako u sebi gorko plačeš ili se nevoljno rastaješ od nekog voljenog predmeta. Jedino je ovo prava ljubav i vera. Bez obzira na to kakav je trenutno tvoj rast, ti najpre moraš imati i volju da trpiš teškoće i istinsku veru, a pritom moraš biti voljan da se pobuniš protiv tela. Treba da budeš spreman da izdržiš lične teškoće i da istrpiš gubitak ličnih interesa, da bi mogao da udovoljiš Božjim namerama. Moraš, takođe, biti biti u stanju da u srcu osetiš žaljenje prema sebi: ranije nisi mogao da udovoljiš Bogu i sad možeš da žališ sebe zbog toga. Ništa od toga ne sme da ti nedostaje – jer će te Bog upravo kroz ove stvari usavršiti. Ako ne možeš da zadovoljiš ove kriterijume, ti onda ne možeš da budeš usavršen.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 514

Neko ko služi Bogu ne treba samo da zna kako da za Njega strada; on, povrh toga, treba da shvati da je svrha vere u Boga traganje za ljubavlju prema Bogu. Tebe Bog koristi ne samo da bi te oplemenio ili naterao da patiš, već te koristi zato da bi ti spoznao Njegove postupke, da bi spoznao pravi značaj ljudskog života i, naročito, zato da bi ti spoznao da služenje Bogu nije lak zadatak. Doživljavanje Božjeg dela ne znači uživanje u blagodati, već je to pre patnja zbog ljubavi prema Njemu. Budući da uživaš Božju blagodat, moraš uživati i u Njegovoj grdnji; moraš sve to da iskusiš. Možeš u sebi da iskusiš Božje prosvećenje, a takođe možeš da iskusiš kako te On orezuje i kako ti sudi. Na ovaj će način tvoje iskustvo biti sveobuhvatno. Bog je na tebi obavio Svoje delo grdnje i suda. Božja reč te je orezala, ali to nije sve; ona te je takođe prosvetila i prosvetlila. Kad si negativan i slab, Bog je za tebe zabrinut. Celokupno ovo delo ima za cilj da ti stavi do znanja kako sve u vezi s čovekom spada u Božje orkestracije. Ti možda misliš da vera u Boga podrazumeva patnju ili obavljanje najrazličitijih stvari zarad Njega; možda smatraš da je svrha vere u Boga da ti telo bude spokojno, da ti u životu sve ide glatko ili da se u svemu osećaš udobno i opušteno. Ništa od toga, međutim, nije svrha koju bi ljudi trebalo da povezuju sa svojom verom u Boga. Ako smatraš da se svrha vere u Boga odnosi na ove stvari, onda tvoje gledište nije ispravno i naprosto je nemoguće da budeš usavršen. Božji postupci, pravedna Božja narav, Njegova mudrost, Njegove reči i Njegova čudesnost i nedokučivost, sve su to stvari koje ljudi treba da razumeju. Kad stekneš ovo razumevanje, treba da ga iskoristiš kako bi svoje srce oslobodio svih ličnih zahteva, nadanja i predstava. Jedino ukidanjem ovih stvari možeš ispuniti uslove koje Bog postavlja i jedino tako možeš imati život i udovoljiti Bogu. Svrha vere u Boga leži u udovoljavanju Bogu i proživljavanju naravi koju On zahteva, kako bi Njegovi postupci i slava mogli da se ispolje kroz ovu grupu nedostojnih ljudi. Ovo je ispravno gledište na veru u Boga, a to je ujedno i cilj koji treba da tražiš. Tvoj stav prema veri u Boga treba da bude ispravan stav i ti treba da tražiš da zadobiješ Božje reči. Treba da jedeš i piješ Božje reči i moraš biti u stanju da proživiš istinu, a naročito moraš biti u stanju da vidiš Njegove praktične postupke, Njegove divne postupke širom vaseljene, kao i praktično delo koje On obavlja u telu. Kroz svoja praktična iskustva, ljudi mogu da shvate kako to Bog obavlja Svoje delo na njima i koje su Njegove namere prema njima. Svrha svega ovoga jeste da se iz ljudi iskoreni iskvarena sotonska narav. Kad iz sebe odagnaš svu nečistoću i nepravednost, kad odbaciš svoje pogrešne namere i razviješ istinsku veru u Boga – samo ćeš sa istinskom verom moći iskreno da zavoliš Boga. Boga možeš iskreno voleti samo na temelju svoje vere u Njega. Može li se ljubav prema Bogu postići bez vere u Njega? Budući da veruješ u Boga, ne možeš imati nikakvih nedoumica u vezi s tim. Neki se ljudi ispune životnom snagom čim vide da će im vera u Boga doneti blagoslove, da bi odmah potom naglo splasnuli, čim shvate da moraju da istrpe oplemenjivanje. Je li to vera u Boga? Naposletku, ti u svojoj veri moraš postići potpunu i bezuslovnu pokornost pred Bogom. Ti veruješ u Boga, ali Mu i dalje postavljaš zahteve, u sebi nosiš mnoge verske predstave koje ne možeš da odbaciš i lične interese kojih ne možeš da se lišiš, a pritom i dalje tražiš telesne blagoslove i želiš da ti Bog spase dušu i telo – sve su to ponašanja ljudi čija su gledišta pogrešna. Iako ljudi s verskim shvatanjima veruju u Boga, oni ne traže da promene svoju narav i ne tragaju za bogopoznanjem, već samo traže da zadovolje interese svog tela. Mnogi među vama poseduju veru koja spada u kategoriju verskih ubeđenja; to nije istinska vera u Boga. Da bi verovali u Boga, ljudi moraju imati srce koje je spremno da strada za Njega i volju da Mu se predaju. Ukoliko ne ispune ova dva uslova, njihova vera u Boga nije validna i oni neće moći da ostvare promene u svojoj naravi. U Boga zaista veruju jedino ljudi koji iskreno tragaju za istinom, koji traže bogopoznanje i tragaju za životom.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 515

Svrha oplemenjivanja leži prvenstveno u usavršavanju vere kod ljudi. Ono što se naposletku time postiže jeste da ti želiš da odeš, ali u isto vreme i ne možeš da odeš; neki su ljudi u stanju da veruju čak i onda kad su lišeni i poslednjeg tračka nade; a ljudi se, u pogledu sopstvenih izgleda za budućnost, ničem više ne nadaju. Tek tada će Božje oplemenjivanje biti dovršeno. Ljudi još uvek nisu dostigli fazu u kojoj lebde između života i smrti, a pri tom nisu okusili smrt, što znači da proces oplemenjivanja još uvek nije završen. Čak ni oni koji su dostigli fazu služitelja nisu u potpunosti oplemenjeni. Jov je bio podvrgnut krajnjem oplemenjivanju, a nije imao na šta da se osloni. Ljudi moraju da se podvrgnu oplemenjivanju do te mere da izgube svaku nadu i da nemaju na šta da se oslone – samo je to istinsko oplemenjivanje. U vreme služitelja, ako ti je srce uvek bilo tiho pred Bogom i ako si se uvek, ma šta da je On činio i ma kakve da su Njegove namere bile prema tebi, pokoravao Njegovim uređenjima, ti bi na kraju puta razumeo sve što je Bog do tada učinio. Ti bi bio podvrgnut kušnjama Jova, a istovremeno bi bio podvrgnut i Petrovim kušnjama. Kada je Jov bio isproban, on je svedočio, da bi mu se naposletku otkrio Jahve. Tek pošto je svedočio, bio je dostojan da vidi lice Božje. Zašto je rečeno: „Skrivam se od zemlje ogrezle u prljavštini, ali se pokazujem svetom carstvu“? To znači da si dostojan da vidiš Božje lice samo onda kad poseduješ svetost i kad svedočiš. Ako ne možeš da svedočiš za Njega, ti onda nisi dostojan da vidiš Njegovo lice. Ako se, suočen s oplemenjivanjem, povlačiš ili se žališ na Boga, te usled toga ne uspevaš da svedočiš za Njega i postaješ predmet Sotoninog podsmeha, ti onda nećeš zadobiti Božje pojavljivanje. Ako si, pak, poput Jova, koji je usred kušnji prokleo svoje telo i nije se žalio na Boga, koji je bio u stanju da prezre svoje telo, a da se pritom nije žalio niti je kroz svoje reči počinio greh, ti ćeš onda biti stalni Božji svedok. Ako ti, nakon što se do određenog stepena podvrgneš oplemenjivanju, još uvek možeš da budeš poput Jova, uistinu pokoran pred Bogom, bez drugih zahteva prema Njemu i bez sopstvenih predstava, Bog će ti se ukazati. Bog se sada ne pojavljuje pred tobom zato što u sebi nosiš mnogo predstava, ličnih predrasuda, sebičnih misli, individualnih zahteva i telesnih interesa, te stoga nisi ni dostojan da vidiš Njegovo lice. Kad bi i video Boga, ti bi Ga odmeravao u skladu sa svojim predstavama i, čineći to, ti bi ga prikovao za krst. Ako te zadese mnoge stvari koje se ne poklapaju s tvojim predstavama, ali si ti ipak u stanju da ih ostaviš po strani i da iz njih stekneš znanje o Božijim postupcima, te ako usred oplemenjivanja u sebi otkriješ bogoljubivo srce, onda si ti postojani svedok. Ako živiš u spokojnom domu, uživaš u telesnim udobnostima, ako te niko ne progoni, a tvoja braća i sestre po veri te slušaju, možeš li onda da pokažeš svoje bogoljubivo srce? Može li jedna takva situacija da te oplemeni? Samo se kroz oplemenjivanje može pokazati tvoje bogoljubivo srce i samo kroz dešavanja koja se ne poklapaju s tvojim predstavama možeš biti usavršen. Služeći se mnogim protivrečnim i negativnim stvarima i koristeći svakovrsne manifestacije Sotone – njegove postupke, njegove optužbe, njegova ometanja i obmane – Bog ti jasno pokazuje Sotonino grdobno lice i na taj način usavršava tvoju sposobnost prepoznavanja Sotone, kako bi ti mogao da ga omrzneš i protiv njega se pobuniš.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 516

Za sva tvoja mnogobrojna iskustva neuspeha i slabosti, kao i za tvoje periode negativnosti, može se reći da su Božje kušnje. To je zato što sve dolazi od Boga i što su sve stvari i događaji u Njegovim rukama. Da li ćeš ti biti neuspešan, da li ćeš biti slab i posrnuti, sve to počiva na Bogu i u Njegovim je rukama. To je, sa Božjeg stanovišta, tvoja kušnja, a ako ti ne možeš da je prepoznaš, kušnja će prerasti u iskušenje. Postoje dve vrste stanja koja ljudi treba da prepoznaju: jedno potiče od Svetog Duha, dok je drugom verovatni izvor Sotona. Jedno je stanje u kojem te Sveti Duh prosvećuje i omogućava ti da spoznaš samoga sebe, da prezreš sebe i da osetiš žaljenje prema sebi, da budeš u stanju da iskreno zavoliš Boga i da svom srcu daš u zadatak da Mu udovoljava. Drugo je stanje ono u kojem poznaješ sebe, ali si negativan i slab. Za ovo stanje bi se moglo reći da je Božje oplemenjivanje, ali i da ujedno predstavlja Sotonino iskušavanje. Ako ovo prepoznaš kao svoje spasenje od Boga i osetiš da si sada Njegov veliki dužnik, ako odsad budeš nastojao da Mu se odužiš i da više ne padaš u takvu izopačenost, ako se budeš trudio da jedeš i piješ Njegove reči i ako budeš uvek smatrao da u nečem oskudevaš i da ti je srce obuzeto žudnjom, to je onda Božja kušnja. Nakon što se stradanje završi i ti ponovo kreneš napred, Bog će te i dalje voditi, prosvećivati, prosvetljavati i negovati. Ukoliko, međutim, ti ovo ne prepoznaš, ako si negativan i naprosto se prepustiš očaju, ako na taj način razmišljaš, zadesiće te Sotonino iskušenje. Kad je Jov bio podvrgnut kušnji, Bog i Sotona su se opkladili i Bog je Sotoni dozvolio da Jovu nanese bol. Iako je Bog kušao Jova, zapravo je Sotona bio taj koji se na njega okomio. Za Sotonu je to bilo iskušavanje Jova, ali je Jov bio na Božjoj strani. Da nije tako bilo, Jov bi podlegao iskušenju. Čim ljudi padnu u iskušenje, preti im opasnost. Za oplemenjivanje se može reći da predstavlja kušnju od Boga, ali, ako tvoje stanje nije dobro, može se reći da iskušavanje dolazi od Sotone. Ako nisi načisto u vezi sa vizijom, Sotona će te optužiti i zamagliće ti taj aspekt vizije. Dok se okreneš, pašćeš u iskušenje.

Ako ne iskusiš Božje delo, nikad nećeš moći da budeš usavršen. Pored toga, u svom iskustvu moraš da zalaziš u pojedinosti. Primera radi, koje te stvari navode da razvijaš predstave i suvišne motive, a kojim prikladnim praktičnim postupcima raspolažeš da bi ove probleme mogao da rešiš? Ako možeš da iskusiš Božje delo, to znači da poseduješ rast. Ako samo naizgled poseduješ životnu snagu, to onda nije pravi rast i ti zasigurno nećeš moći da stojiš čvrsto. Tek kad budeš bio u stanju da iskusiš Božje delo i kad budeš mogao da o njemu razmišljaš u svako doba i na svakom mestu, kad budeš mogao da napustiš pastire i da živiš samostalno, uzdajući se u Boga, i kad budeš mogao da vidiš Božje praktične postupke – tek tada će Božje namere biti ispunjene. U ovom trenutku, većina ljudi ne ume da doživljava stvari, a kad se susretnu s nekim problemom, ne umeju da ga reše; oni su nesposobni da iskuse Božje delo i ne mogu da žive duhovnim životom. Moraš da uzmeš Božje reči i primeniš ih u svom praktičnom životu.

Ponekad ti Bog pruža određenu vrstu osećanja, osećanja zbog kojeg gubiš svoje unutarnje uživanje i Božje prisustvo, i to na takav način da bivaš uronjen u tamu. Ovo je jedna vrsta oplemenjivanja. Kad god nešto uradiš, uvek ti krene po zlu ili udariš glavom o zid. To te, zapravo, Bog dovodi u red. Ponekad, kad radiš nešto što je buntovno prema Bogu i čime Mu se opireš, iako možda niko drugi ne zna za to – Bog zna. On ti to neće dopustiti i dovešće te u red. Delo Svetog Duha veoma je detaljno. On veoma pažljivo posmatra svaku reč i postupke ljudi, svaki njihov čin i pokret, svaku njihovu misao i ideju, kako bi ljudi mogli da steknu unutarnju svest o ovim stvarima. Jedanput nešto uradiš i to pođe po zlu, uradiš to ponovo, a ono opet ispadne naopako – tako postepeno počinješ da razumeš delo Svetog Duha. Kroz mnogo ovakvih slučajeva dovođenja u red, naučićeš šta treba da radiš kako bi se uskladio s Božjim namerama i šta je to što nije u skladu s Njegovim namerama. Na kraju ćeš naučiti kako da, iz samoga sebe, pravilno reaguješ na usmeravanja Svetog Duha. Ponekad ćeš biti buntovan i Bog će te iznutra prekoriti. Sve ovo potiče od tvog dovođenja u red od strane Boga. Ako Božju reč ne čuvaš kao blago, ako omalovažavaš Njegovo delo, On će te potpuno ignorisati. Što ozbiljnije shvataš Božje reči, to će te On više prosvećivati. Trenutno u crkvi ima ljudi čija je vera zbrkana i smetena, usled čega oni čine mnoge nepodopštine i ponašaju se nedisciplinovano, tako da se u njima ne može jasno videti delo Svetog Duha. Neki svoje dužnosti zapostavljaju radi sticanja novca, te izlaze da bi se bavili svojim poslovima, a pritom ih niko ne dovodi u red; ovakve su osobe u još većoj opasnosti. Oni ne samo što u sebi trenutno nemaju delo Svetog Duha, već će ih i u budućnosti biti teško usavršiti. Ima mnogo onih u kojima se delo Svetog Duha ne može videti i u kojima se ne može videti dovođenje u red od strane Boga. To su oni kojima Božje namere nisu jasne i koji ne poznaju Njegovo delo. Sve je u najboljem redu s onima koji mogu da stoje čvrsto usred oplemenjivanja, koji Boga slede ma šta On radio i koji su, u najmanju ruku, u stanju da ne odu, ili da postignu 0,1% od onoga što je postigao Petar, ali oni nemaju nikakvu vrednost u pogledu upotrebljivosti od strane Boga. Mnogi ljudi brzo shvataju stvari, iskreno vole Boga i mogu da nadmaše Petrov nivo, a Bog na njima obavlja delo usavršavanja. Takvi ljudi bivaju podvrgnuti dovođenju u red i prosvećenju, te ako u njima postoji išta što nije u skladu s Božjim namerama, oni to mogu odmah da odbace. Takvi ljudi su zlato, srebro i drago kamenje – njihova je vrednost najveća! Ako je Bog obavio mnogo raznovrsnih dela, a ti si i dalje nalik pesku ili kamenu, onda si bezvredan!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 517

Božje delo u zemlji velike crvene aždaje čudesno je i nedokučivo. On će jednu grupu ljudi usavršiti, dok će neke druge eliminisati, jer u crkvi ima svakakvih ljudi – ima onih koji vole istinu i onih koji je ne vole; tu su oni koji doživljavaju Božje delo i oni koji ga ne doživljavaju; ima onih koji vrše svoju dužnost i onih koji to ne čine; ima onih koji svedoče za Boga i onih koji ne svedoče – a jedan deo njih su bezvernici i zli ljudi, koji će zasigurno biti eliminisani. Ako ti Božje delo nije sasvim jasno, bićeš negativan; to je zato što se Božje delo može videti samo u manjem broju ljudi. U ovom trenutku će postati jasno ko iskreno voli Boga, a ko ne. Oni koji iskreno vole Boga imaju u sebi delo Svetog Duha, dok će oni koji ga ne vole iskreno biti razotkrivani na svakom koraku Njegovog dela. Oni će postati ljudi koje treba eliminisati. Ti će ljudi biti razotkriveni tokom dela osvajanja, a oni su isuviše bezvredni da bi bili podvrgnuti usavršavanju. One koji su usavršeni Bog je u potpunosti zadobio i oni su sposobni da vole Boga onako kako Ga je Petar voleo. Oni koji su osvojeni ne vole spontano, već mogu samo pasivno da vole, i oni su prinuđeni da vole Boga. Spontana se ljubav rađa kroz razumevanje stečeno praktičnim iskustvom. Ova ljubav zaokuplja čovekovo srce i navodi ga da se svojevoljno posveti Bogu; Božje reči postaju njegov temelj i on je u stanju da strada zarad Boga. Naravno, to su stvari koje poseduje neko koga je Bog usavršio. Ako samo tražiš da budeš osvojen, ti onda ne možeš da svedočiš za Boga; ako bi Bog svoj cilj spasenja mogao da postigne samo putem osvajanja ljudi, Njegov bi posao bio završen fazom služitelja. Krajnji Božji cilj, međutim, nije osvajanje ljudi, već njihovo usavršavanje. Prema tome, umesto da kažete kako ova etapa predstavlja delo osvajanja, recite da je to delo savršenstva i eliminacije. Neki ljudi nisu do kraja osvojeni, dok će, u toku njihovog osvajanja, neka grupa ljudi biti usavršena. Ove dve komponente dela izvode se u međusobnom saglasju. Ljudi nisu otišli čak ni tokom tako dugog perioda obavljanja dela, što pokazuje da je cilj osvajanja postignut – kada ste osvojeni, to je činjenica. Cilj oplemenjivanja nije osvajanje, već usavršavanje. Bez prethodnog oplemenjivanja, ljudi ne bi mogli da budu usavršeni. Stoga su oplemenjivanja zaista dragocena! Danas je jedna grupa ljudi usavršena i zadobijena. Svih deset prethodno pomenutih blagoslova bili su namenjeni onima koji su usavršeni. Sve što je u vezi s promenom njihovog lika na zemlji usmereno je ka onima koji su usavršeni. Oni koji nisu usavršeni, nisu kvalifikovani da prime Božja obećanja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 518

Verovanje u Boga i poznavanje Boga savršeno je prirodno i opravdano, i danas je – dok traje doba u kojem ovaploćeni Bog lično obavlja Svoje delo – pravo vreme da se Bog spozna. Udovoljavanje Bogu je nešto što se postiže izgradnjom na temelju razumevanja Božjih namera, a da bi se Božje namere razumele, neophodno je imati nešto znanja o Bogu. Ova spoznaja Boga predstavlja viziju koju onaj ko veruje u Boga mora imati; to je osnova čovekove vere u Boga. U nedostatku ove spoznaje, čovekova vera u Boga postojala bi u nejasnom stanju, usred prazne teorije. Čak i kada bi odlučili da slede Boga, takvi ljudi ništa ne bi pridobili. Svi oni koji ne zadobiju ništa u ovom toku, jesu oni koji će biti eliminisani – svi oni su gotovani. Koji god korak Božjeg dela da iskusiš, trebalo bi da budeš praćen moćnom vizijom. U suprotnom, bilo bi ti teško da prihvatiš svaki korak novog dela zato što se novo delo Božje nalazi izvan čovekove sposobnosti zamišljanja i izvan granica njegovog poimanja. Dakle, bez pastira da se brine o čoveku, bez pastira da se uključi u zajedništvo o viziji, čovek nije sposoban da prihvati ovo novo delo. Ukoliko čovek ne može da shvati vizije, onda ne može da shvati ni novo delo Božje, a ako čovek ne može da se pokori Božjem novom delu, onda neće biti u stanju ni da razume Božje namere, tako da će njegovo znanje o Bogu biti ravno nuli. Pre nego što čovek izvrši reč Božju, on mora spoznati reč Božju; odnosno, on mora da razume Božje namere. Samo na taj način Božja reč može biti izvršena tačno i u skladu sa Božjim namerama. To je nešto što svako ko traži istinu mora da poseduje, a to je i proces kroz koji mora da prođe svako ko pokušava da spozna Boga. Proces spoznaje reči Božje proces je spoznaje Boga i dela Božjeg. Dakle, poznavanje vizija se ne odnosi samo na poznavanje ljudskosti ovaploćenog Boga, već sadrži i poznavanje reči i dela Božjeg. Preko reči Božje ljudi dolaze do razumevanja Božjih namera, a preko dela Božjeg oni dolaze do spoznaje Božje naravi i onoga što Bog jeste. Vera u Boga predstavlja prvi korak ka spoznaji Boga. Proces napredovanja od ove početne vere u Boga do najdublje vere u Njega je proces spoznaje Boga, proces doživljavanja dela Božjeg. Ako veruješ u Boga samo radi verovanja u Boga, a ne da bi Ga spoznao, onda u tvojoj veri nema istine i tvoja vera ne može postati čista – u to nema sumnje. Ukoliko tokom procesa u kojem doživljava Božje delo, čovek postepeno spoznaje Boga, onda će se njegova narav postepeno menjati i njegova vera će postajati sve istinitija. Tako će čovek, kada bude uspešan u svom verovanju u Boga, u potpunosti zadobiti Boga. Razlog zašto je Bog otišao toliko daleko da se po drugi put ovaploti kako bi lično obavio svoje Delo jeste taj da bi čovek mogao da Ga spozna i da Ga vidi. Spoznaja Boga^[a] je konačan ishod koji treba da bude postignut prilikom zaključivanja Božjeg dela; to je poslednji zahtev koji Bog postavlja ljudskom rodu. Razlog zbog kojeg On to čini jeste radi Njegovog konačnog svedočenja; On obavlja ovo delo da bi se čovek konačno i potpuno okrenuo Njemu. Čovek može da zavoli Boga samo spoznajući Boga, a da bi zavoleo Boga, on mora da spozna Boga. Nezavisno od toga kako on traži, ili šta traži da zadobije, on mora biti u stanju da dostigne znanje o Bogu. Samo na taj način čovek može da udovolji Božjem srcu. Samo kroz spoznaju Boga čovek može da ima istinsku veru u Boga, i samo kroz spoznaju Boga on može istinski da Ga se boji i da mu se pokorava. Oni koji ne spoznaju Boga nikada neće dostići istinsku pokornost i poštovanje prema Njemu. Spoznaja Boga uključuje poznavanje Njegove naravi, razumevanje Njegovih namera i spoznaju onoga što On jeste. Pa ipak, koji god aspekt da neko spozna, svaki od njih zahteva od čoveka da plati cenu, a zahteva i volju za pokoravanjem, bez koje niko ne bi bio u stanju da nastavi da sledi do kraja. Delo Božje isuviše je neusklađeno sa ljudskim predstavama. Božja narav i ono što Bog jeste isuviše su teški za čoveka da ih spozna i sve što Bog kaže i učini isuviše je čoveku neshvatljivo: ako čovek želi da sledi Boga, a ipak nije voljan da Mu se pokori, onda ništa neće ni dobiti. Od stvaranja sveta do danas, Bog je učinio mnogo toga što je čoveku neshvatljivo i teško prihvatljivo, te izrekao mnogo toga što otežava isceljenje ljudskih predstava. Ali On nikada nije prekinuo Svoje delo zato što je čovek imao previše poteškoća; naprotiv, On je nastavio da obavlja delo i da govori, i uprkos tome što je veliki broj „ratnika“ usput pao, On i dalje obavlja Svoje delo i nastavlja da bez prekida bira jednu za drugom skupine ljudi koji su voljni da se pokore Njegovom novom delu. On ne sažaljeva te pale „heroje“, već umesto toga ceni one koji prihvataju Njegovo novo delo i reči. Ali koji je cilj ovakvog Njegovog načina obavljanja dela, korak po korak? Zašto uvek eliminiše neke ljude i bira druge? Zašto On uvek koristi takav metod? Cilj Njegovog dela je da dozvoli čoveku da ga spozna, i na taj način bude zadobijen od strane Njega. Načelo Njegovog dela je da radi na onima koji su u stanju da se pokore delu koje On danas obavlja, a ne na onima koji se pokoravaju delu koje je On obavljao u prošlosti, dok se protive delu koje obavlja danas. Tu leži razlog zašto je On eliminisao toliko ljudi.

Dejstvo lekcije spoznaje Boga ne može se postići za jedan ili dva dana: čovek mora da nakupi iskustvo, da iskusi patnju i da postigne istinsku pokornost. Pre svega, treba početi od dela i reči Božjih. Veoma je važno je da razumeš šta znanje o Bogu podrazumeva, kako se to znanje postiže i kako da vidiš Boga u svojim iskustvima. To je ono što svako mora da učini kada tek treba da spozna Boga. Niko ne može da dokuči delo i reči Božije odjednom, i niko ne može za kratko vreme da postigne znanje o celosti Božjoj. Postoji neophodan proces iskustva, bez kojeg niko ne bi bio u stanju da spozna Boga ili da Ga iskreno sledi. Što više dela Bog obavlja, to Ga više čovek spoznaje. Što je delo Božje u većoj suprotnosti sa ljudskim predstavama, to se više čovekova spoznaja o Njemu obnavlja i produbljuje. Ako bi delo Božje ostalo zauvek isto i nepromenjeno, onda čovek ne bi imao mnogo šta da zna o Njemu. Od vremena stvaranja pa do danas, ono što je Bog obavio tokom Doba zakona, tokom Doba blagodati, i ono što obavlja tokom Doba carstva – te vam vizije moraju biti kristalno jasne. Vi morate poznavati delo Božje.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo oni koji spoznaju Boga mogu da svedoče o Bogu“

a. Izvorni tekst glasi: „Delo spoznaje Boga.“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 519

Čovek doživljava Božje delo, upoznaje sebe, pročišćava svoju iskvarenu narav i traži napretku u životu, sve radi spoznaje Boga. Ako samo tražiš da spoznaš samoga sebe i da orežeš sopstvenu iskvarenu narav, dok ne znaš ništa o delu koje Bog sprovodi na čoveku, o tome koliko je veliko Njegovo spasenje, niti o tome kako ti doživljavaš Božje delo i svedočiš Njegovim radnjama, onda je to tvoje iskustvo besmisleno. Ako misliš da je nečiji život dostigao zrelost samo zato što je ta osoba u stanju da sprovede istinu u praksi i da istraje, to znači da ti još uvek nisi dokučio pravi smisao života niti Božju svrhu u usavršavanju čoveka. Jednog dana, kada se budeš našao u nekoj od religioznih crkava, među članovima Crkve pokajanja ili Crkve života, srešćeš mnogo pobožnih ljudi čije molitve sadrže „vizije“ i koji se, u svom traganju za životom, osećaju dirnuti i vođeni rečima. Osim toga, oni su u stanju da u mnogim stvarima istraju i zaborave na sebe, da ne budu vođeni telom. U tom trenutku nećeš videti razliku: verovaćeš da je sve što oni rade ispravno, da je to prirodni izraz života, i da je velika šteta to što je ime u koje veruju pogrešno. Nisu li takvi pogledi glupi? Zašto se kaže da mnogi ljudi nemaju život? Zato što ne poznaju Boga, zato se i kaže da nemaju Boga u svojim srcima i da nemaju život. Ako je tvoja vera u Boga dostigla tačku u kojoj si u stanju da podrobno poznaješ radnje Božje, praktičnost Božju i svaku etapu Božjeg dela, ti onda poseduješ istinu. Ako ne poznaješ delo i narav Božju, onda još uvek nešto nedostaje u tvom iskustvu. Kako je Isus sproveo onu etapu Svog dela, kako se ova etapa sprovodi, kako je Bog obavio Svoje delo u Dobu blagodati i koliko toga je obavio, koje delo se obavlja u ovoj etapi – ako nemaš podrobno znanje o ovim stvarima, onda nikada nećeš imati samopouzdanje i sigurnost. Ako si posle određenog iskustva u stanju da spoznaš delo koje je Bog obavio, kao i svaki korak tog dela, i ako si zadobio podrobno znanje o Božjim ciljevima izgovarajući Njegove reči i zašto se toliko reči koje je On izgovorio nisu ispunile, onda možeš smelo i bez zaziranja da tragaš putem koji je pred tobom, oslobođen od brige i oplemenjivanja. Trebalo bi da vidite kojim sredstvima se Bog služi kako bi postigao toliko od Svog dela. On koristi reči koje izgovara, oplemenjujući tako čoveka i preobražavajući njegove predstave pomoću mnogo različitih vrsta reči. Sve patnje koje ste pretrpeli, svo oplemenjivanje kroz koje ste prošli, orezivanje koje ste prihvatili unutar sebe, prosvećenje koje ste iskusili – sve je to postignuto rečima koje je Bog izgovorio. Zbog čega čovek sledi Boga? On Ga sledi zbog reči Božjih! Reči Božje su veoma tajnovite i u stanju su, štaviše, da pokrenu čovekovo srce, da razotkriju stvari zakopane duboko u njemu, da učine da spozna stvari koje su se dogodile u prošlosti, i dozvole mu da prodre u budućnost. Dakle, čovek trpi patnju zbog Božjih reči, a isto tako se i usavršava zbog Božjih reči: samo tada čovek sledi Boga. Ono što čovek treba da učini u ovoj etapi jeste da prihvati reči Božje i, bez obzira da li se usavršava ili je podvrgnut oplemenjivanju, one predstavljaju ono što je ključno. To je delo Božje, a ujedno i vizija koju čovek treba da spozna danas.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo oni koji spoznaju Boga mogu da svedoče o Bogu“