Svakodnevne reči Božje  Odlomak 483

Zašto tačno veruješ u Boga? Većina ljudi je i dalje smetena po tom pitanju i uvek ima dva potpuno različita gledišta po pitanju praktičnog Boga i Boga na nebesima. To pokazuje da ljudi u Boga veruju ne da bi Mu se pokoravali, već da bi se na neki način okoristili ili da bi izbegli patnju koju sa sobom donosi katastrofa. Jedino tada oni su donekle pokorni. Takva pokornost je uslovna – njihovi lični izgledi su preduslov njihove pokornosti; oni se pokoravaju jer nemaju drugog izbora. Dakle, zašto uopšte veruješ u Boga? Ako je to isključivo zarad tvojih izgleda i tvoje sudbine, onda bi bolje bilo da ne veruješ u Njega. Takvim verovanjem praviš budalu od sebe, sebe tešiš i sebi se diviš. Ako tvoja vera nije izgrađena na temelju pokornosti Bogu, na kraju ćeš biti kažnjen što Mu se suprotstavljaš. Svi oni koji u svojoj veri ne traže da budu pokorni Bogu jesu ljudi koji se protive Bogu. Bog zahteva da ljudi traže istinu, da budu žedni Njegovih reči, da jedu i piju Njegove reči i da ih sprovode u delo, a sve to kako bi postigli pokornost Bogu. Ako je to tvoja istinska namera, onda će te Bog zasigurno uzvisiti i sigurno će biti milostiv prema tebi. U to nema nikakve sumnje i to se nikada neće promeniti. Ako ne nameravaš da se pokoriš Bogu, već imaš druge ciljeve, onda će sve što govoriš i činiš – čak i tvoje molitve pred Bogom i, štaviše, svaki tvoj pokret – biti u suprotnosti sa Njim. Čak i ako si blag na rečima i blage naravi, čak i ako svaki tvoj pokret i izraz lica mogu drugima izgledati prikladno, kao da si pokorna osoba, kada su u pitanju tvoje namere i tvoji stavovi o veri u Boga, svaki tvoj postupak je protivan Bogu, to je činjenje zla. Ljudi koji su naizgled poslušni kao ovce, ali u srcu gaje zle namere, jesu vukovi u ovčijem runu i oni koji direktno čine prekršaj protiv Boga. Bog ni jednog jedinog od njih neće poštedeti, a Sveti Duh će ih sve do jednog razotkriti. Svi će videti da će svakoga od tih licemera Sveti Duh zasigurno s gnušanjem odbaciti. Ne budi nestrpljiv: Bog će se redom razračunati sa svakim od njih i rešiti problem u vezi s njima.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Verujući u Boga, treba da se pokoravaš Bogu”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 484

Ako nisi u stanju da prihvatiš novo svetlo koje dolazi od Boga i ako ne tragaš kad ne možeš jasno da vidiš ono što Bog danas čini, te u to sumnjaš, o tome donosiš sud ili to preispituješ i analiziraš, takav čovek nema nameru da se pokori Bogu. Ako ti, kada se sadašnja svetlost javi, još uvek ceniš svetlost jučerašnju i protiviš se novom delu Božjem, onda nisi ništa drugo do jedan nerazumni stvor – jedan od onih koji se namerno protive Bogu. Ključ pokoravanja Bogu leži u prihvatanju najnovije svetlosti, kao i u sposobnosti da se ona prihvati i sprovede u delo. Jedino je to istinska pokornost. Oni koji nemaju rešenost da žude za Bogom nesposobni su da Mu se hotimice potčine i mogu samo da se protive Bogu, jer su zadovoljni postojećim stanjem. Čovek ne može da se pokori Bogu zbog svoje opsednutosti onim što je bilo pre. Ono što je ranije bilo u čoveku je proizvelo najrazličitije predstave i razne zamisli o Bogu, koje su potom u njegovom umu prerasle u sliku božju. Stoga on veruje u sopstvene predstave i norme svoje sopstvene mašte. Ako Boga koji danas praktično dela meriš spram boga iz sopstvene mašte, onda tvoja vera potiče od Sotone i zasnovana je na tvojim ličnim sklonostima – takvu veru Bog ne želi. Ma koliko da je uzvišen njegov položaj i ma koliko da se on daje – pa makar da se davao čitav svoj život ulažući trud da radi za Njega i odlazeći toliko daleko da je postao mučenik – nikoga sa takvom verom Bog ne odobrava. On im daruje tek malčice blagodati i dopušta im da neko vreme uživaju u njoj. Takvi ljudi nisu u stanju da istinu sprovedu u delo. U njima Sveti Duh ne deluje i Bog će ih zato sve redom eliminisati. Oni koji se u svojoj veri ne pokoravaju Bogu i koji imaju pogrešne namere, bili mladi ili stari, predstavljaju one koji se protive i ometaju, i takve će Bog zasigurno eliminisati. Oni koji nisu nimalo pokorni Bogu, koji prosto samo priznaju Njegovo ime i tek donekle shvataju Božju pristupačnost i divotu, ali ipak ne idu ukorak sa Duhom Svetim i ne pokoravaju se sadašnjem delu i rečima Svetog Duha – takvi ljudi žive okruženi blagodaću Božjom, ali ne mogu da budu zadobijeni niti usavršeni od Boga. Bog ljude usavršava kroz njihovu pokornost, dok jedu i piju Božje reči i uživaju u njima, kao i kroz njihovu životnu patnju i oplemenjivanje. Samo kroz ovakvu veru može se menjati narav ljudska i tek tada oni mogu istinski spoznati Boga. Ne zadovoljavati se životom u okruženju blagodati Božje, aktivno žudeti za istinom i tragati za njom, i stremiti ka tome da te Bog zadobije – to je ono što predstavlja svesno pokoravanje Bogu i baš to je vrsta vere koju On želi. Ljudi koji ne rade ništa osim što uživaju u blagodati Božjoj ne mogu biti usavršeni niti promenjeni; oni mogu da poseduju jedino površnu pokornost, pobožnost, ljubav i strpljenje. Oni koji samo uživaju u Božjoj blagodati ne mogu istinski da spoznaju Boga, a čak i kada spoznaju Boga njihovo je znanje površno i govore stvari poput „Bog voli čoveka” ili „Bog ima milosti prema čoveku”. Ovo ne predstavlja čovekov život i ne znači da ljudi istinski spoznaju Boga. Ako ljudi, kada ih Božje reči oplemene ili kada ih On stavi pred iskušenja, nisu u stanju da se pokore Bogu – već umesto toga postaju sumnjičavi, pa čak i posrću – onda ti ljudi nisu nimalo pokorni. U njima samima postoje mnoga pravila i ograničenja u pogledu vere u Boga, pa čak i dugogodišnje iskustvo koje su stekli tokom mnogih godina vere ili razni propisi u kojima Bibliju uzimaju za svoje načelo. Mogu li takvi ljudi da se pokore Bogu? Ovi su ljudi prepuni svega ljudskog – kako bi oni mogli da se pokore Bogu? Njihova je „pokornost” zasnovana na njihovim ličnim sklonostima – da li bi Bog ikad poželeo takvu pokornost? To je pridržavanje propisa, a ne pokornost Bogu; u tome oni nalaze zadovoljstvo i spokoj. Ako kažeš da to predstavlja pokornost Bogu, ne huliš li time na Njega? Ti si jedan faraon egipatski. Činiš zlo i otvoreno se baviš poslom suprotstavljanja Bogu – da li Bog želi da Mu tako služiš? Bolje požuri i pokaj se i pokušaj da stekneš malo svesti o sebi. Ako ti to ne pođe za rukom, najbolje ti je da pođeš kući – to će ti činiti više dobra nego tvoje „služenje Bogu”. Tako bar nećeš ništa prekidati niti ćeš ometati. Znaćeš gde ti je mesto i živećeš dobro – zar nije bolje tako? I nećeš se opirati Bogu i biti kažnjen!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Verujući u Boga, treba da se pokoravaš Bogu”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 485

Delo Svetoga Duha se menja iz dana u dan. Svakim korakom se uzdiže sve više, sutrašnje otkrivenje više je od današnjeg, penje se sve više, korak po korak. Takvo je delo kojim Bog usavršava čoveka. Ako ljudi ne mogu da idu u korak s Njim, tada bi u svakom trenutku mogli biti eliminisani. Ako nemaju pokorno srce, neće moći da Ga prate do samog kraja. Nekadašnje doba je prošlo, ovo je novo doba. A u novom dobu treba obaviti novo delo. Naročito u završnom dobu u kome se ljudi usavršavaju, Bog će obavljati novije delo, još brže, pa ako se ljudi ne pokore namerno, biće im teško da hode stopama Božjim. Bog se ne pridržava nikakvih pravila, niti bilo koju fazu Svog dela smatra zauvek nepromenljivom. Umesto toga, On stalno obavlja delo koje je sve novije i sve više. U svakoj etapi, Njegovo delo postaje sve praktičnije i sve više u skladu sa stvarnim potrebama čoveka. Konačni preobražaj svojih naravi ljudi mogu postići jedino doživljavanjem takvog dela. Čovekova spoznaja o životu dostiže sve više nivoe, pa isto tako i delo Božje dostiže sve više nivoe. Samo tako čovek može biti usavršen i postati prikladan da ga Bog upotrebi. Bog na ovaj način dela da bi se, s jedne strane, suprotstavio čovekovim predstavama i da bi ih preokrenuo, a s druge, da bi čoveka uveo u više i praktičnije stanje, u najviši nivo vere u Boga, kako bi se na kraju mogla ispuniti volja Božja. Svi oni koji su po prirodi buntovni i koji se svojevoljno protive, biće eliminisani ovom etapom brzog i snažnog Božjeg dela. Samo oni koji se s namerom pokore i koji su rado ponizni mogu napredovati do kraja puta. U ovakvom delu, svi treba da naučite kako da se pokorite i kako da svoje predstave ostavite po strani. Na svakom koraku treba da budete oprezni. Budeš li nepažljiv, zasigurno ćeš postati onaj koga je Sveti Duh odbacio, onaj koji prekida Božje delo. Pre prolaska kroz ovu etapu dela, čovekova stara pravila i zakoni bili su tako bezbrojni da se on zaneo, te postao uobražen i zaboravio se. Sve su to prepreke koje čoveka sprečavaju da prihvati novo delo Božje; one su neprijatelji čovekove spoznaje Boga. Za ljude je opasno da nemaju pokornost u svojim srcima niti žudnju za istinom. Ako se pokoravaš samo jednostavnim rečima i delima i nisi u stanju da prihvatiš išta dublje, tada si onaj koji se drži starih metoda i koji ne može ići u korak sa delom Svetoga Duha.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog će zasigurno zadobiti one koji Mu iskrenim srcem iskazuju pokornost”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 486

Delo koje Bog obavlja razlikuje se od doba do doba. Ako se u jednoj fazi dobro pokoravaš Božjem delu, ali je u sledećoj fazi tvoja pokornost prema Njegovom delu slaba, ili uopšte nisi pokoran, tada će te Bog napustiti. Ti pratiš Boga dok On pravi ovaj korak i moraš nastaviti da Ga pratiš dok prelazi na sledeći; samo tada ćeš biti neko ko je pokoran Svetom Duhu. Budući da veruješ u Boga, moraš biti dosledan u svojoj pokornosti. Ne možeš biti pokoran samo kada ti se prohte, a nepokoran kada ti ne odgovara. Bog ne odobrava ovakvu pokornost. Ako ne možeš da pratiš Moje razgovore u zajedništvu o novom delu i nastavljaš da se pridržavaš pređašnjih izreka, kako onda u tvom životu može biti napretka? Božje delo je u tome da te opskrbi kroz Njegove reči. Kada se pokoriš Njegovim rečima i prihvatiš ih, Sveti Duh će zasigurno delovati u tebi. Sveti Duh deluje upravo onako kako Ja govorim; postupi onako kako sam ti rekao i Sveti Duh će odmah delovati u tebi. Ja puštam novu svetlost da biste je videli, dovodeći vas u svetlost sadašnjosti, a kada zakoračiš u ovu svetlost, Sveti Duh će odmah delovati u tebi. Ima onih koji mogu biti prkosni, govoreći: „Naprosto neću da primenjujem ono što Ti kažeš.” U tom slučaju ti kažem da si upravo stigao do kraja puta; iscrpljen si i bez života. Stoga, u proživljavanju preobražaja tvoje naravi, ništa nije važnije od toga da ideš u korak sa sadašnjom svetlošću. Sveti Duh ne deluje samo u određenim ljudima koje Bog koristi, već to čini i u crkvi. On može da deluje u svakome. On može da deluje u tebi ovoga časa i ti ćeš iskusiti to delo. U narednom periodu, On može delovati u nekom drugom, a u tom slučaju moraš da požuriš da bi Ga pratio; što pažljivije budeš pratio sadašnju svetlost, tvoj život sve više može da napreduje. Bez obzira na to kakav je neko čovek, ako Sveti Duh deluje u njemu, ti moraš da Ga slediš. Dok ti sâm prolaziš kroz razne situacije, stekni stvarno iskustvo o onome kroz šta su oni prošli i primićeš još uzvišenije stvari. Takvom primenom ćeš još brže napredovati. Ovo je put usavršavanja čoveka i sredstvo za rast života. Put do usavršavanja se dostiže kroz tvoju pokornost prema delu Svetoga Duha. Ti ne znaš kroz kakvu osobu će Bog delovati da te usavrši, niti kroz koju osobu, događaj ili stvar će ti dozvoliti da stekneš i uvidiš stvari. Ako možeš da zakoračiš na ovaj pravi put, to pokazuje da postoji velika nada da će te Bog usavršiti. Ako to ne možeš, to pokazuje da ti je budućnost sumorna i lišena svetlosti. Kada jednom kreneš na pravi put, u svemu će ti se ukazati otkrivenje. Bez obzira na to šta Sveti Duh otkriva drugima, ako na osnovu njihove spoznaje nastaviš da sam proživljavaš stvari, to će postati deo tvog života i moći ćeš da na osnovu tog iskustva nešto pružiš drugima. Oni koji druge opskrbljuju mehaničkim ponavljanjem reči jesu ljudi bez ikakvog iskustva; pre nego što budeš mogao da počneš da govoriš o sopstvenom stvarnom iskustvu i znanju moraš naučiti da, kroz prosvećenje i prosvetljenje drugih, pronađeš način praktičnog delovanja. Ovo će biti znatno korisnije za tvoj život. Tako treba da proživljavaš stvari iskazujući pokornost prema svemu što dolazi od Boga. U svemu treba da tražiš namere Božje i da iz svega izvlačiš pouke kako bi tvoj život mogao da napreduje. Takvo praktično delovanje omogućava najbrži napredak.

Sveti Duh te prosvećuje kroz tvoja stvarna iskustva i usavršava te kroz tvoju veru. Da li si zaista voljan da budeš usavršen? Ako si zaista voljan da te Bog usavrši, onda ćeš imati hrabrosti da odbaciš svoje telo, moći ćeš da primenjuješ Božje reči i nećeš biti negativan niti slab. Moći ćeš da se pokoriš svemu što dolazi od Boga i moći ćeš da sve svoje postupke, bilo da su učinjeni pred drugima ili iza njihovih leđa, predočiš Bogu. Ako postupaš kao poštena osoba i ako istinu u svemu sprovodiš u delo, onda ćeš biti onaj koji je usavršen. Oni lažljivci koji se na jedan način ponašaju pred ljudima, a na sasvim drugi iza njihovih leđa, nisu spremni da budu usavršeni. Svi oni su sinovi propasti i sinovi uništenja; oni su od Sotone i Bog ih nije izabrao. Bog ne bira takve ljude! Ako se tvoji postupci i ponašanje ne mogu predočiti Bogu ili ih Duh Božji ne može ispitati, to dokazuje da sa tobom nešto nije u redu. Moraš da prihvatiš Božji sud i grdnju i fokusiraš se na preobražaj svoje naravi, samo tada ćeš moći da kročiš na put do usavršavanja. Ako si zaista spreman da te Bog usavrši i da slediš volju Božju, onda treba da se pokoriš celom Božjem delu, bez ijednog prigovora, ne donoseći proizvoljne sudove ili zaključke o Božjem delu. Ovo su minimalni uslovi da bi te Bog usavršio. Neophodan uslov za one koji traže da ih Bog usavrši glasi: u svemu delujte bogoljubivim srcem. Šta znači delovati bogoljubivim srcem? To znači da svi tvoji postupci i ponašanje mogu biti predočeni Bogu. A pošto imaš ispravne namere, bez obzira na to da li su tvoji postupci ispravni ili pogrešni, ne plašiš se da ih pokažeš Bogu ili svojoj braći i sestrama i smeš da se zakuneš pred Bogom. Bogu moraš predočiti svaku svoju nameru, misao i ideju kako bi ih On posmatrao. Budeš li ovo primenio i tako zakoračio, brzo ćeš napredovati u životu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog će zasigurno zadobiti one koji Mu iskrenim srcem iskazuju pokornost”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 487

Budući da veruješ u Boga, moraš verovati u sve reči Božje i u celokupno Njegovo delo. Drugim rečima, pošto veruješ u Boga, moraš da Mu se pokoriš. Ako nisi u stanju da to učiniš, onda nema nikakve razlike veruješ li ili ne. Ako si godinama verovao u Boga, ali Mu se nikada nisi pokorio i ne prihvataš celovitost Njegovih reči, već umesto toga tražiš da se Bog tebi pokori i postupa u skladu sa tvojim predstavama, tada si najviše buntovan od svih, bezvernik si. Kako bi se takvi ljudi mogli pokoriti delu i rečima Božjim koje se ne uklapaju u čovekove predstave? Najviše buntovni od svih jesu oni koji namerno odbijaju da se predaju Bogu i koji Mu se opiru. Oni su Božji neprijatelji, antihristi. Uvek imaju neprijateljski stav prema novom delu Božjem; nikada nemaju ni najmanju sklonost da se pokore niti su se ikada rado pokorili ili su se ponizili. Pred drugima, oni su ti koji su najviše umišljeni i nikada se nikom ne pokoravaju. Pred Bogom, oni smatraju da su najbolji u držanju „propovedi” i da su najveštiji u obavljanju posla na drugima. Nikada ne otpuštaju „blaga” koja poseduju; naprotiv, smatraju ih porodičnim nasleđem koje treba obožavati i o kome treba drugima propovedati i koriste ga da pridikuju onim budalama koje ih obožavaju. U crkvi zaista postoji izvestan broj takvih ljudi. Može se reći da su oni „loza neukrotivih junaka” koji iz generacije u generaciju borave u kući Božjoj. Smatraju da je propovedanje „propovedi” (doktrina) njihova najviša dužnost. Iz godine u godinu, kroz generacije, oni strogo izvršavaju svoju „svetu i nepovredivu” dužnost. Niko se ne usuđuje da ih dotakne, ni jedan jedini čovek se ne usuđuje da ih otvoreno prekori. Oni postaju „carevi” u kući Božjoj, divljajući dok tiranišu druge u svakom dobu. Ovaj čopor zlih đavola teži tome da se udruži da bi srušio Moje delo. Kako mogu da dopustim da ovi živi đavoli postoje pred Mojim očima? Čak i oni koji su samo napola pokorni ne mogu da izdrže do kraja, a kamoli ovi tirani bez i najmanje pokornosti u svojim srcima! Čoveku nije lako da zadobije delo Božje. Čak i kad upotrebe svu svoju snagu, ljudi mogu zadobiti samo njegov mali deo, što im na kraju omogućava da budu usavršeni. A šta je sa decom arhanđela, koja nastoje da unište delo Božje? Zar za njih nema još i manje nade da će ih Bog zadobiti? Svrha Mog obavljanja dela osvajanja nije isključivo osvajanje zarad osvajanja, već osvajanje kako bi se otkrila pravednost i nepravednost, pribavili dokazi za kažnjavanje čoveka, osudilo zlo i, tim pre, osvajanje zarad usavršavanja onih koji se svojevoljno pokoravaju. Na kraju će svi biti razvrstani prema svojoj vrsti, a misli i ideje onih koji budu usavršeni biće ispunjene pokornošću. To je delo koje će na kraju biti obavljeno. Oni koji su, u međuvremenu, ispunjeni delima buntovništva, biće kažnjeni i bačeni u plameni oganj, te će biti predmet večnog prokletstva. Kada dođe to vreme, ta „dinastija velikih i neukrotivih junaka” koja je postojala kroz vekove, postaće najbednija i najprezrenija „dinastija slabih i nemoćnih kukavica”. Samo se time može otkriti celokupna Božja pravednost i Njegova narav koja ne dozvoljava ljudske uvrede, i samo se time može utoliti mržnja u Mom srcu. Zar se ne slažete da je ovo sasvim razumno?

Život ne mogu da zadobiju svi oni koji su iskusili delo Svetoga Duha, kao ni svi koji su u ovom toku. Život nije zajednička svojina koju dele svi ljudi, niti svi oni lako postižu promenu naravi. Pokornost Božjem delu mora u sebi imati stvarnost i mora se proživeti. Bog ne može odobriti samo površnu pokornost, a puko iskazivanje pokornosti površnim aspektima Božje reči bez stremljenja ka promeni naravi nije u skladu sa Božjim namerama. Pokornost Bogu i pokornost delu Božjem jesu jedno te isto. Oni koji se pokoravaju samo Bogu, ali ne i Njegovom delu, ne mogu se smatrati pokornima, a još manje oni koji se zapravo ne pokoravaju već se očigledno dodvoravaju. Svi oni koji se zaista pokoravaju Bogu mogu imati koristi od dela i spoznati narav i delo Božje. Jedino se takvi ljudi istinski pokoravaju Bogu. Takvi ljudi su u stanju da steknu nove spoznaje i da se podvrgnu novim promenama kroz novo delo. Samo te ljude Bog odobrava, samo te ljude usavršava i samo je njihova narav promenjena. Bog odobrava one koji se rado pokoravaju Bogu i Njegovoj reči i delu. Jedino su takvi ljudi ispravni ljudi, samo takvi ljudi iskreno žele Boga i iskreno traže Boga. Što se tiče onih koji samo ustima govore o svojoj veri u Boga, a u suštini Ga obasipaju uvredama, oni su ljudi koji se maskiraju, koji nose zmijski otrov; oni su najprevrtljiviji od svih. Pre ili kasnije, ovoj bandi zlikovaca će njihove podle maske biti strgnute. Zar to nije delo koje se danas obavlja? Zli ljudi će uvek biti zli i nikada neće izbeći dan kazne. Dobri ljudi će uvek biti dobri i biće otkriveni kada se Božje delo završi. Niko od zlih se neće smatrati pravednim, niti će se iko od pravednika smatrati zlim. Zar bih dozvolio da ijedan čovek bude pogrešno optužen?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog će zasigurno zadobiti one koji Mu iskrenim srcem iskazuju pokornost”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 488

Kako vaš život bude napredovao, u svakom trenutku morate imati novi ulazak i novi, veći uvid, koji će svakim korakom postajati sve dublji. U to treba svi da uđu. Ako kroz razgovaranje u zajedništvu, slušanje propovedi, čitanje Božje reči ili obavljanje neke stvari stekneš novi uvid i novo prosvećenje, te nikada više ne živiš po starim pravilima i u starim vremenima, nego uvek živiš u novoj svetlosti ne odstupajući od Božje reči – to je ono što se podrazumeva pod stupanjem na pravi put. Puko plaćanje cene na nekom površnom nivou neće proći; iz dana u dan Božja reč dostiže veće visine, svakoga dana se pojavljuju nove stvari, pa i čovek svakoga dana mora da ostvari novi ulazak. I dok Bog govori, On ostvaruje sve što je rekao, pa ako ne možeš da ideš u korak s tim, u tom slučaju ćeš zaostati. Moraš produbiti svoje molitve; ne možeš samo povremeno jesti i piti reč Božju. Produbi prosvećenje i prosvetljenje koje primaš i tvoje predstave i zamišljanja se postepeno moraju povući. Nužno je da ojačaš sopstveno rasuđivanje, a povodom svega na šta naiđeš moraš imati sopstveno mišljenje i sopstveno gledište. Razumevanjem određenih duhovnih pitanja, moraš steći uvid u spoljašnje stvari i dokučiti suštinu tih pitanja. Ako ne raspolažeš ovim stvarima, kako ćeš moći da predvodiš crkvu? Ako bez ikakve stvarnosti i bez praktične primene govoriš samo o rečima i doktrinama, to prolazi samo na kratke staze. Donekle to može biti prihvatljivo kada se obraćaš novim vernicima, ali nakon izvesnog vremena, kada novi vernici steknu određeno praktično iskustvo, više ništa nećeš moći da im pružaš. Kako si onda prikladan da te Bog koristi? Bez novog prosvećenja, ne možeš da deluješ. Oni koji nemaju novo prosvećenje jesu oni koji ne znaju kako da iskuse, a takvi ljudi nikada ne stiču nove spoznaje niti novo iskustvo. A kad je reč o opskrbljivanju života, oni nikada ne mogu da obavljaju svoju funkciju niti mogu postati prikladni da ih Bog koristi. Takva osoba je ništarija, neko ko uzalud zemlju gazi. I zaista, takvi ljudi nisu uopšte sposobni da obavljaju svoju funkciju u delu, nisu ni za šta. Ne samo da ne ispunjavaju svoju funkciju, već zapravo crkvi donose mnogo nepotrebnih nevolja. Pozivam ove „časne starce” da požure i napuste crkvu kako drugi više ne bi morali da ih gledaju. Takvi ljudi ne razumeju novo delo i ispunjeni su predstavama. Oni ne vrše nikakvu funkciju u crkvi; naprotiv, seju razdor i svuda šire negativne primedbe, pa čak i bezobzirno čine zlodela i izazivaju ometanje u crkvi, bacajući u zabunu i pometnju one kojima nedostaje raspoznavanje. Ovi živi đavoli, ovi zli duhovi treba što pre da napuste crkvu, kako crkva zbog tebe ne bi pretrpela gubitak. Možda se ne plašiš današnjeg dela, ali zar se ne plašiš sutrašnje pravedne kazne? U crkvi postoji veliki broj ljudi koji žive na račun crkve i veliki broj vukova koji nastoje da upropaste normalno Božje delo. Sve su to demoni koje je poslao glavni demon, krvoločni vukovi koji nastoje da prožderu neuku jagnjad. Ako ti takozvani ljudi ne budu izbačeni, postaće paraziti u crkvi, moljci koji proždiru prinete žrtve. Pre ili kasnije, doći će dan kada će ovi prezreni, neuki, podli i niski crvi biti kažnjeni!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog će zasigurno zadobiti one koji Mu iskrenim srcem iskazuju pokornost”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 489

Steći znanje o stvarnosti i temeljno razumeti Božje delo – te dve stvari vidimo u Njegovim rečima, i jedino putem tih reči možeš zadobiti prosvećenje. Zato treba više da se opremaš Božjim rečima. Razgovaraj u zajedništvu o svom razumevanju Božjih reči, tako da kroz tvoju besedu drugi mogu da budu prosvetljeni i da imaju put napred – ovo je praktičan put. Pre nego što Bog za tebe priredi okruženje, moraš prvo da se opremiš Njegovim rečima. Ovo je nešto što svako treba da uradi; to je hitan prioritet. Kao prvo, steknite sposobnost da jedete i pijete Božje reči. U Njegovim rečima traži put primene za sve što ne znaš kako da uradiš; ukoliko postoje ikakva pitanja koja ne razumeš ili imaš bilo kakvih poteškoća, čitaj Njegove reči. Neka ti Božje reči budu opskrba i dozvoli im da ti pomognu u rešavanju tvojih stvarnih poteškoća i problema; takođe dozvoli Njegovim rečima da ti postanu pomoć u životu. Za sve to ćeš morati da se potrudiš. U jedenju i pijenju Božjih reči moraš da postigneš rezultate; moraš biti u stanju da umiriš svoje srce pred Njim. Kad naiđeš na probleme, praktično deluj u skladu sa Njegovim rečima, a kad se ni sa čim ne suočavaš, samo se bavi jedenjem i pijenjem Njegovih reči. Ponekad možeš da se moliš i da razmatraš Božju ljubav, da razgovaraš u zajedništvu o svom shvatanju Njegovih reči i da razgovaraš o prosvećenju i prosvetljenju koje doživljavaš u sebi, kao i o svojim reakcijama dok si čitao te reči. Povrh toga, možeš ljudima da pružiš put napred. Jedino je to praktično. Cilj toga je da se omogući Božjim rečima da postanu tvoja praktična opskrba.

Koliko sati u toku dana si zaista pred Bogom? Koliki deo svog dana zaista posvećuješ Bogu? A koliko posvećuješ telu? Imati srce koje je uvek okrenuto Bogu prvi je korak ka tome da budeš na pravom putu da te On usavrši. Ako svoje srce, telo i svu svoju iskrenu ljubav možeš da posvetiš Bogu, da ih staviš pred Njega, da Mu u potpunosti budeš pokoran i da u potpunosti vodiš računa o Njegovim namerama a ne da postupaš zarad interesa tela, porodice i svojih želja, već zarad interesa Božje kuće, uzimajući Božje reči kao svoje načelo i temelj u svemu – na taj način će svi tvoji motivi i sva tvoja gledišta biti ispravni, a ti ćeš biti osoba koja prima Božje odobravanje u Njegovom prisustvu. Bog voli ljude koji su Mu u potpunosti okrenuti; On voli ljude koji mogu da budu odani samo Njemu. Ljudi koje Bog prezire su oni koji Mu se samo delimično daju i koji se bune protiv Njega. On prezire one koji veruju u Njega i uvek žele da uživaju u Njemu, a ipak nisu u stanju da se potpuno daju za Njega. On prezire one koji kažu da Ga vole, a u svojim srcima se bune protiv Njega; On prezire one koji obmanjuju koristeći vešte i sladunjave reči. Oni koji nisu istinski posvećeni Bogu ili koji Mu se nisu istinski pokorili gnusno su buntovni i po prirodi su preterano nadmeni. Posebno su još nadmeniji oni koji ne mogu biti istinski pokorni pred normalnim, praktičnim Bogom, i pogotovo su poslušno arhanđelovo potomstvo. Ljudi koji se istinski daju za Boga posvećuju Mu svoje celokupno biće i staju pred Njega – oni mogu da se pokoravaju svim Njegovim rečima i delu, da primenjuju Njegove reči i da ih prihvate kao osnovu svog postojanja, i da u Njegovim rečima iskreno traže kako bi saznali koje delove da primenjuju. Takvi su ljudi koji zaista žive pred Bogom. Ako na ovaj način budeš postupao, to će biti korisno za tvoj život. Kroz jedenje i pijenje Njegovih reči, moći ćeš da spoznaš svoje sopstvene iskvarene naravi, kao i da zadovoljiš svoje životne potrebe i nadomestiš svoje manjkavosti, pa će se tvoja život-narav preobraziti. To će udovoljiti Božjim namerama. Ako budeš delovao u skladu sa Božjim zahtevima, i ukoliko ne budeš zadovoljavao telo, već budeš udovoljavao Njegovim namerama, time ćeš ući u stvarnost Njegovih reči. Ulazak u stvarnost Božjih reči znači da možeš da izvršiš svoju dužnost i zadovoljiš potrebe Božjeg dela. Samo se ovakve praktične radnje mogu nazvati ulaskom u stvarnost Njegovih reči. Ako si u mogućnosti da uđeš u ovu stvarnost, onda ćeš posedovati istinu. Ovo je početak ulaska u stvarnost; prvo moraš da prođeš ovu obuku, a tek onda ćeš moći da uđeš u još dublje stvarnosti. Razmisli kako da se držiš zapovesti i kako da budeš posvećen Bogu; ne razmišljaj stalno o tome kada ćeš biti u stanju da uđeš u carstvo. Ako se tvoja narav ne promeni, onda će sve ono o čemu razmišljaš biti beskorisno! Da bi ušao u stvarnost Božjih reči, prvo moraš da dostigneš nivo na kojem su sve tvoje ideje i misli za Boga – to je najosnovnija potreba.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Oni koji mogu u potpunosti da se pokore Božjoj praktičnosti su oni koji istinski vole Boga”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 490

Mnogo je ljudi koji su trenutno izloženi kušnjama i ne razumeju Božje delo, ali Ja ti kažem: ako ga ne razumeš, onda ti je bolje da ne sudiš o njemu. Možda će doći dan kada će istina izaći na videlo u celosti i onda ćeš shvatiti. Bilo bi ti korisno da ne sudiš, ali ipak ne možeš samo pasivno da čekaš. Moraš da tražiš da aktivno uđeš; samo tada ćeš biti onaj koji ima stvarni ulazak. Zbog svog buntovništva, ljudi stalno stvaraju predstave o praktičnom Bogu. Zbog toga je neophodno da svi ljudi nauče kako da budu pokorni, jer je praktični Bog ogromna kušnja za čovečanstvo. Ako ne možeš da budeš postojan, onda je tu kraj; ako ne razumeš praktičnost praktičnog Boga, onda nećeš biti u stanju da te Bog usavrši. Da li će ljudi moći da budu usavršeni ili ne zavisi od jednog ključnog koraka, a to je njihovo razumevanje Božje praktičnosti. Praktičnost ovaploćenog Boga koji je došao na zemlju je kušnja za svakog čoveka; ako si u stanju da budeš postojan u tom pogledu, onda ćeš biti neko ko je spoznao Boga i bićeš neko ko Ga istinski voli. Ako ne možeš da budeš postojan u tom pogledu i veruješ samo u Duha i nisi sposoban da veruješ u Božju praktičnost, onda će sve biti uzalud, bez obzira na to koliko dobro veruješ u Boga. Ako ne možeš da veruješ u vidljivog Boga, možeš li onda da veruješ u Duha Božjeg? Da ne pokušavaš možda samo da prevariš Boga? Ti nisi pokoran vidljivom i opipljivom Bogu, da li si onda sposoban da se pokoriš pred Duhom? Duh je nevidljiv i nedodirljiv, pa kada kažeš da se pokoravaš Duhu Božjem, zar ne govoriš gluposti? Ključ za poštovanje zapovesti jeste razumevanje praktičnog Boga. Kada budeš razumeo praktičnog Boga, moći ćeš da poštuješ zapovesti. To uključuje dva aspekta: jedan je da se čvrsto držimo suštine Njegovog Duha i da pred Duhom budemo u stanju da prihvatimo ispitivanje Duha; drugi je da budemo u stanju da imamo pravo razumevanje ovaploćenog tela i postizanje istinskog pokoravanja. Bilo pred telom ili pred Duhom, uvek treba da imamo srce koje se pokorava Bogu i koje Ga se boji. Samo je takva osoba podesna da bude usavršena. Ako razumeš praktičnost praktičnog Boga – to jest, ako si bio postojan u ovoj kušnji – onda ti ništa neće biti previše.

Neki ljudi kažu: „Lako je poštovati zapovesti; samo treba da govoriš istinito i pobožno kada si pred Bogom i da nikako ne gestikuliraš; to znači poštovati zapovesti.” Da li je to tačno? Dakle, ako učiniš nekoliko stvari Bogu iza leđa i time Mu pružiš otpor, da li se to smatra poštovanjem zapovesti? Morate temeljno da razumete šta sve podrazumeva poštovanje zapovesti. To je povezano s time da li imaš pravo razumevanje praktičnosti Boga ili ga nemaš; ako imaš razumevanje praktičnosti i ne posrćeš i ne padaš tokom ove kušnje, onda možeš da se računaš kao neko ko ima snažno svedočenje. Odlučno svedočiti za Boga prvenstveno se odnosi na to da li razumeš praktičnog Boga, da li možeš da se pokoriš toj osobi koja nije samo obična, već i normalna, i da se pokoravaš čak i do smrti. Ako putem takvog pokoravanja zaista budeš svedočio o Bogu, to znači da si zadobijen od strane Boga. Ako možeš da se pokoriš do smrti i pred Njim, ako nemaš pritužbi, ne sudiš, ne klevetaš, ako nemaš nikakve predstave i nemaš nikakve zadnje namere, tako će Bog tada steći slavu. Pokornost pred običnom osobom na koju čovek gleda s visine, i sposobnost da se pokori do smrti bez ikakvih predstava – to je istinito svedočanstvo. Stvarnost u koju Bog zahteva da ljudi uđu jeste da budeš u stanju da se pokoriš Njegovim rečima, da ih sprovodiš u delo, da se pokloniš pred praktičnim Bogom i da spoznaš sopstvenu iskvarenost, da otvoriš svoje srce pred Njim, i da na kraju budeš zadobijen od strane Boga kroz ove Njegove reči. Bog zadobija slavu kada te ove reči osvoje i učine da budeš bespogovorno pokoran pred Njim; kroz to, On sramoti Sotonu i dovršava Svoje delo. Kada nemaš nijednu predstavu o praktičnosti ovaploćenog Boga – to jest, ako si u toj kušnji bio postojan – to znači da si dobro to svedočenje. Ako dođe dan kada ćeš u potpunosti razumeti praktičnog Boga i kada ćeš moći da se pokoriš do smrti kao Petar, tada će te Bog zadobiti i usavršiti. Sve što Bog učini, a da nije u skladu s tvojim predstavama, za tebe predstavlja kušnju. Da je Božje delo u skladu s tvojim predstavama, ono od tebe ne bi zahtevalo da patiš ili da budeš oplemenjen. Njegovo delo zahteva od tebe da se oslobodiš takvih predstava upravo zbog toga što je toliko praktično i ne poklapa se s tvojim predstavama. Zato je to za tebe kušnja. Zbog Božje praktičnosti svi su ljudi usred kušnji; Njegovo delo je praktično, a ne natprirodno. Kada u potpunosti shvatiš Njegove praktične reči i Njegove praktične izjave bez ikakvih predstava, i kada budeš sposoban da Ga istinski sve više voliš što Njegovo delo postaje praktičnije, bićeš zadobijen od strane Boga. Ljudi koji će biti zadobijeni od strane Boga su oni koji su spoznali Boga; to jest, oni koji su spoznali Njegovu praktičnost. Još više, oni su ti koji su u stanju da se podvrgnu Božjem praktičnom delu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Oni koji mogu u potpunosti da se pokore Božjoj praktičnosti su oni koji istinski vole Boga”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 491

Dok je Bog u telu, pokornost koju On zahteva od ljudi ne podrazumeva uzdržavanje od donošenja suda ili opiranja, kao što oni zamišljaju; radije, On zahteva da ljudi koriste Njegove reči kao svoje životno načelo i temelj svog postojanja, da u potpunosti sprovode suštinu Njegovih reči u delo, i u potpunosti udovoljavaju Njegovim namerama. Jedan od aspekata zahtevanja od ljudi da se pokoravaju ovaploćenom Bogu odnosi se na primenu Njegovih reči u praksi, dok se drugi aspekt odnosi na sposobnost da se pokoravaju Njegovoj normalnosti i praktičnosti. Oba ova aspekta moraju biti apsolutni. Oni koji mogu da postignu oba ova aspekta jesu svi oni koji imaju iskreno bogoljubivo srce. Svi su oni ljudi koje je Bog zadobio, i svi oni vole Boga kao što vole svoj život. Ovaploćeni Bog u Svojem delu nosi normalnu i praktičnu ljudskost. Na taj način, Njegova spoljašnja ljuštura koja obuhvata i normalnu i praktičnu ljudskost postaje ogromna kušnja za ljude; postaju njihova najveća poteškoća. Međutim, Božja normalnost i praktičnost ne mogu se izbeći. Na sve načine je pokušao da pronađe rešenje, ali na kraju nije mogao da se oslobodi spoljašnje ljušture Svoje normalne ljudskosti. To je zato što je, na kraju krajeva, On ovaploćeni Bog, a ne Bog koji je Duh na nebu. On nije Bog koga ljudi ne mogu da vide, već Bog koji nosi obličje stvorenog bića. Tako da oslobađanje od obličja Njegove normalne ljudskosti nikako ne bi bilo lako. Stoga, bez obzira na sve, On i dalje obavlja delo koje želi da obavlja iz perspektive tela. Ovo delo je izraz normalnog i praktičnog Boga, pa kako onda može biti u redu da se ljudi ne pokoravaju? Šta uopšte ljudi mogu da učine u vezi sa Božjim delima? On čini šta god poželi; čime god da bude zadovoljan, to bude onakvo kakvo jeste. Ako se ljudi ne pokore, koji drugi razuman plan mogu imati? Do sada je samo pokornost mogla da spasi ljude; ne postoji nikakva druga briljantna strategija. Ako Bog želi da kuša ljude, šta oni tu mogu da urade? Međutim, ništa od ovoga nije želja Boga na nebu; to je želja ovaploćenog Boga. On želi to da uradi, tako da nijedna osoba ne može to da promeni. Nebeski Bog se ne meša u ono što ovaploćeni Bog čini, pa zar tim više ljudi ne bi trebalo da Mu se pokore? Iako je i praktičan i normalan, On je upravo Bog koji se ovaplotio. On sledi Svoje želje i čini šta god poželi. Nebeski Bog Mu je poverio sve zadatke; moraš se pokoriti svemu što On čini. Iako poseduje ljudskost i veoma je normalan, On je sve ovo namerno organizovao, pa kako onda ljudi mogu da Ga gledaju širom otvorenih očiju sa neodobravanjem? On želi da bude normalan, te je normalan. On želi da živi unutar ljudskosti, te živi unutar ljudskosti. On želi da živi unutar božanstva, te živi unutar božanstva. Ljudi na to mogu da gledaju kako god žele, ali Bog će uvek biti Bog i ljudi će uvek biti ljudi. Njegova suština se ne može poreći zbog nekog manjeg detalja, niti se može gurnuti izvan „ličnosti” Boga zbog jedne sitne stvari. Ljudi imaju slobodu ljudskih bića, a Bog ima dostojanstvo Boga; ta dva se ne mešaju jedno s drugim. Zar ljudi ne mogu da daju Bogu malo slobode? Zar ne mogu da tolerišu to što je Bog malo opušteniji? Ne budi tako strog prema Bogu! Svako treba da ima toleranciju prema drugima; zar se ne bi tako sve rešilo? Da li bi i dalje postojalo ikakvo otuđenje? Ako neko ne može da toleriše tako trivijalnu stvar, kako onda uopšte može da kaže nešto slično ovom: „Premijerovo srce je dovoljno veliko da se po njemu može jedriti”? Kako oni mogu da budu pravi ljudi? Nije Bog taj koji stvara nevolje ljudskom rodu, nego je ljudski rod taj koji stvara nevolje Bogu. Oni stvari uvek rešavaju tako što od komarca prave magarca. Oni stvarno prave nešto ni od čega, a to je nešto što nipošto ne bi trebalo da rade! Kada Bog deluje unutar normalne i praktične ljudskosti, ono što On radi nije delo čoveka, već delo Boga. Međutim, ljudi ne vide suštinu Njegovog dela; oni uvek samo vide spoljašnju ljušturu Njegove ljudskosti. Oni nikada nisu videli tako veliko delo, ali su, umesto toga, videli Njegovu običnu i normalnu ljudskost, i nikako da od toga odustanu. Kako se to može nazvati pokoravanjem Bogu? Nebeski Bog se sada „pretvorio” u Boga na zemlji, a Bog na zemlji je sada nebeski Bog. Nije bitno da li je Njihov spoljašnji izgled isti, niti je bitno kako tačno delaju. Na kraju krajeva, onaj koji obavlja Božje delo je Sam Bog. Ti moraš da se pokoriš, želeo to ili ne – to nije stvar u kojoj imaš izbora! Ljudi moraju da se pokoravaju Bogu, i ljudi moraju u potpunosti da se pokore Bogu bez i najmanjeg pretvaranja.

Grupa ljudi koju ovaploćeni Bog želi da zadobije danas jesu oni koji su u skladu s Njegovim namerama. Ljudi treba samo da se pokoravaju Njegovom delu, i da prestanu da se stalno bave željama nebeskog Boga, živeći nejasno i otežavajući stvari ovaploćenom Bogu. Oni koji su u stanju da Mu se pokore jesu oni koji apsolutno slušaju Njegove reči i slušaju Njegova uređenja. Takvi ljudi uopšte ne razmišljaju o tome kakav bi nebeski Bog zaista mogao da bude ili kakav posao nebeski Bog možda trenutno obavlja na čoveku; oni u potpunosti nude svoja srca Bogu na zemlji i stavljaju svoje celokupno biće pred Njega. Oni nikada ne misle na sopstvenu bezbednost, niti dižu galamu zbog normalnosti i praktičnosti ovaploćenog Boga. On može da usavrši one koji se pokoravaju ovaploćenom Bogu. Oni koji veruju u nebeskog Boga neće dobiti ništa. Zato što nije nebeski Bog, već je Bog na zemlji taj koji daruje obećanja i blagoslove ljudima. Ljudi ne bi trebalo uvek da poštuju nebeskog Boga kao velikog dok Boga na zemlji smatraju tek običnom osobom; to nije pravično. Njihov bog na nebu je veliki i divan sa čudesnom mudrošću, ali on uopšte ne postoji. Bog na zemlji je veoma običan i beznačajan, a takođe je i veoma normalan. On nema izvanredan um, niti izvodi dela od kojih se zemlja trese, On naprosto deluje i govori na sasvim normalan i praktičan način, ine govori putem grmljavine, niti doziva vetar i kišu. Međutim, On je uistinu ovaploćenje nebeskog Boga i On je zaista Bog koji živi među ljudima. Ljudi ne smeju da smatraju onoga koga su u stanju da razumeju i ko odgovara njihovoj predstavi za Boga, niti da poštuju takvog kao velikog dok onoga koga ne mogu da prihvate i nikako ne mogu da zamisle smatraju nižim. Sve to dolazi od buntovništva ljudi; to je sve izvor otpora ljudskog roda prema Bogu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Oni koji mogu u potpunosti da se pokore Božjoj praktičnosti su oni koji istinski vole Boga”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 492

Ljudi neće biti u stanju da osete Božju divotu ako slušaju samo svoju savest. Ako se oslanjaju samo na svoju savest, njihova će ljubav prema Bogu biti slaba. Ako govoriš samo o uzvraćanju Božje blagodati i ljubavi, nećeš imati nikakav nagon u svojoj ljubavi prema Njemu; voleti Ga na osnovu savesti je pasivan pristup. Zašto kažem da je to pasivan pristup? To je praktično pitanje. Kojoj vrsti ljubavi pripada vaša ljubav prema Bogu? Nije li to samo zavaravanje Boga i pretvaranje da tobož nešto radite za Njega? Većina ljudi veruje da, pošto ne postoji nagrada za ljubav prema Bogu i pošto će čovek u svakom slučaju biti grđen zato što Ga ne voli, sve u svemu, dovoljno je ne činiti grehe. Dakle, voleti Boga i uzvraćati Njegovu ljubav zbog osećanja savesti je pasivan pristup i takva ljubav prema Bogu nije ona koja spontano dolazi iz srca. Ljubav prema Bogu treba da bude istinsko osećanje iz dubine ljudskog srca. Neki ljudi kažu: „Ja sam voljan da tražim Boga i da Ga sledim. Čak i ako Bog želi da me napusti, i dalje ću Ga slediti. Bez obzira na to da li me želi ili ne, ja ću Ga i dalje voleti, i na kraju Ga moram zadobiti. Ja nudim svoje srce Bogu, i bez obzira šta On radi, ja ću Ga slediti celog života. Bez obzira na sve, moram da volim Boga i moram da Ga zadobijem; neću se smiriti dok Ga ne zadobijem.” Da li poseduješ ovakvu vrstu odlučnosti?

Put verovanja u Boga je isti kao i put ljubavi prema Njemu. Ako veruješ u Njega, moraš Ga voleti; međutim, ljubav prema Njemu ne svodi se samo na uzvraćanje Njegove ljubavi ili na ljubav prema Njemu zasnovanu na tvojoj savesti – radi se o čistoj ljubavi prema Bogu. Ponekad ljudi ne mogu da osete Božju ljubav samo na osnovu svoje savesti. Zašto sam uvek govorio: „Neka Duh Božji dodirne naš duh”? Zašto nisam govorio o podsticanju savesti ljudi da vole Boga? To je zato što ljudska savest ne može da oseti Božju divotu. Ako ove reči ne mogu da te ubede, pokušaj da pomoću svoje savesti osetiš Njegovu ljubav. Možda ćeš imati neki nagon u trenutku, ali on će uskoro nestati. Ako osećaš Božju divotu samo svojom savešću, bićeš ponesen dok se moliš, ali ta ponesenost će ubrzo izbledeti i nestati. Zašto je tako? Ako koristiš samo svoju savest, nećeš moći da pobudiš svoju ljubav prema Bogu; kada zaista osetiš Božju divotu u svom srcu, On će dodirnuti tvoj duh i tek će u tom trenutku tvoja savest moći da igra svoju prvobitnu ulogu. Drugim rečima, kada Bog dodirne čovekov duh i kada čovek ima znanje i ohrabrenje u srcu, to jest, kada stekne iskustvo, tek tada će delotvorno moći da voli Boga svojom savešću. Voleti Boga svojom savešću nije pogrešno – to je najniži stepen ljubavi prema Bogu. Voleti „pukim odavanjem priznanja Božjoj blagodati” naprosto neće naterati čoveka na samoinicijativni ulazak. Kada ljudi steknu nešto od dela Svetog Duha, to jest, kada vide i osete Božju ljubav u svom praktičnom iskustvu, kada poseduju neko znanje o Bogu i zaista vide da je Bog toliko vredan ljudske ljubavi i koliko je On divan, tek tada su u stanju da iskreno vole Boga.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prava ljubav prema Bogu je spontana”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 493

Kada ljudi svojim srcem kontaktiraju Boga, kada su njihova srca u stanju da Mu se potpuno okrenu, to je prvi korak u čovekovoj ljubavi prema Bogu. Ako želiš da voliš Boga, prvo moraš da budeš u stanju da okreneš svoje srce Njemu. Šta znači okrenuti svoje srce Bogu? To je kada je sve ka čemu stremiš u svom srcu podstaknuto ljubavlju prema Bogu i sa zadobijanjem Boga. To pokazuje da si potpuno okrenuo svoje srce Bogu. Osim Boga i Njegovih reči, u tvom srcu nema skoro ničega drugog (porodica, bogatstvo, muž, žena, deca, itd.). Čak i da ima, takve stvari ne mogu potpuno da zaokupe tvoje srce, a ti ne misliš na svoje izglede u budućnosti, već samo težiš da voliš Boga. U tom trenutku ćeš u potpunosti okrenuti svoje srce Bogu. Pretpostavimo da u svom srcu još uvek praviš planove za sebe i uvek težiš ličnoj dobiti, uvek razmišljajući: „Kada ću moći da zatražim nešto malo od Boga? Kada će se moja porodica obogatiti? Kako mogu da nabavim lepu garderobu?…” Ako živiš u takvom stanju, to pokazuje da se tvoje srce nije potpuno okrenulo Bogu. Ako su ti samo Božje reči u srcu i možeš da se moliš Bogu i budeš Mu blizak u svakom trenutku – kao da ti je On veoma blizak, kao da je Bog u tebi a ti u Njemu – ako si u takvom stanju, to znači da je tvoje srce u prisustvu Boga. Ako se moliš Bogu i svakodnevno jedeš i piješ Njegove reči, uvek misliš na delatnost Crkve, i ako pokazuješ razumevanje prema Božjim namerama, koristiš svoje srce da Ga iskreno voliš i da zadovoljiš Njegovo srce, onda će tvoje srce pripadati Bogu. Ako je tvoje srce zaokupljeno brojnim drugim stvarima, to znači da je ono i dalje u posedu Sotone i nije se zaista okrenulo Bogu. Kada se nečije srce zaista okrene Bogu, on će osećati iskrenu, spontanu ljubav prema Njemu i moći će da razmatra Božje delo. Iako još uvek može da ima trenutke ludosti i nerazumnosti, on se brine o interesima doma Božjeg, Njegovog dela i sopstvene promene naravi, i njegove su namere ispravne. Neki ljudi uvek tvrde da sve što rade, rade za crkvu, a zapravo rade za svoju korist. Takvi ljudi imaju pogrešne namere. Oni su nepošteni i lažljivi i većina stvari koje rade su za njihovu ličnu korist. Ovakva osoba ne stremi ka ljubavi prema Bogu; njeno srce i dalje pripada Sotoni i ne može se okrenuti Bogu. Stoga Bog nema načina da zadobije takvu osobu.

Ako želiš da istinski voliš Boga i da te On zadobije, prvi korak je da svoje srce potpuno okreneš Bogu. U svakoj pojedinoj stvari koju radiš, preispitaj sebe i zapitaj se: „Da li se ovo što radim zasniva na bogoljubivom srcu? Postoje li lične namere iza ovoga? Koji je moj stvarni cilj u ovome?” Ako želiš da predaš svoje srce Bogu, prvo moraš da obuzdaš svoje srce, odustaneš od svih svojih namera i postigneš stanje u kojem ćeš u celosti biti za Boga. Ovo je put ka primeni davanja svog srca Bogu. Na šta se odnosi obuzdavanje sopstvenog srca? To je odricanje od ekstravagantnih želja sopstvenog tela, bez žudnje za udobnošću ili prednostima statusa. To znači činiti sve da bi se udovoljilo Bogu i učiniti da srce u potpunosti bude za Njega, a ne za sebe. To je dovoljno.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prava ljubav prema Bogu je spontana”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 494

Istinska ljubav prema Bogu dolazi iz dubine srca; to je ljubav koja postoji samo na osnovu čovekovog poznavanja Boga. Kada se nečije srce potpuno okrene ka Bogu, onda ta osoba poseduje ljubav prema Bogu, ali ta ljubav nije nužno čista i nije nužno potpuna. To je zato što još uvek postoji određena razlika između srca osobe koja se potpuno okreće Bogu i one koja zaista razume Boga i iskreno Ga obožava. Način na koji čovek postiže istinsku ljubav prema Bogu i upoznaje Božju narav jeste da okrene svoje srce Bogu. Kada čovek preda svoje iskreno srce Bogu, tada zakoračuje u iskustvo života. Na taj način, njegova narav počinje da se menja, njegova ljubav prema Bogu postepeno raste, a njegovo poznavanje Boga takođe se postepeno povećava. Dakle, okretanje srca Bogu samo je preduslov da se stigne na pravi put životnog iskustva. Kada ljudi stave svoje srce pred Boga, oni imaju samo srce koje čezne za Njim, ali ne i koje Ga voli, jer Ga ne razumeju. Iako u ovim okolnostima osećaju određenu ljubav prema Njemu, ona nije spontana i nije prava. To je zato što sve što proističe iz ljudskog tela jeste proizvod emocija i ne proizilazi iz pravog razumevanja. To je samo trenutni impuls i ne može dovesti do dugotrajnog obožavanja. Kada ljudi ne razumeju Boga, mogu Ga voleti samo na osnovu ličnog opredeljenja i sopstvenih predstava; ova vrsta ljubavi ne može se nazvati spontanom ljubavlju, niti se može nazvati istinskom ljubavlju. Čovekovo srce može se istinski okrenuti Bogu i biti sposobno da razmišlja o Božjim interesima u svemu, ali ako on ne razume Boga, neće biti sposoban da poseduje pravu spontanu ljubav. Jedino će biti u stanju da ispuni neke funkcije za crkvu ili da izvrši delić svojih dužnosti, ali to će raditi bez ikakve osnove. Narav ovakve osobe teško je promeniti; takvi ljudi ili ne streme ka istini ili je ne razumeju. Čak i ako osoba potpuno okrene svoje srce prema Bogu, to ne znači da je njeno bogoljubno srce potpuno čisto, jer oni koji imaju Boga u svojim srcima ne moraju nužno imati ljubav prema Bogu u svojim srcima. Ovo se odnosi na razliku između nekoga ko stremi ili ne stremi ka tome da razume Boga. Jednom kada Ga osoba razume, to je dokaz da se njeno srce potpuno okrenulo Bogu, to dokazuje da je njena prava ljubav prema Bogu koju ima u svom srcu spontana. Samo takvi ljudi imaju Boga u svojim srcima. Okretanje srca Bogu je preduslov da čovek krene pravim putem, da razume Boga i da dostigne ljubav prema Bogu. To nije pokazatelj da je dužnost ljubavi prema Bogu ispunjena, niti je to znak prave ljubavi prema Bogu. Jedini način da neko postigne istinsku ljubav prema Bogu jeste da okrene svoje srce ka Njemu, što je takođe prva stvar koju bi neko, kao jedno od Njegovih stvorenih bića, trebalo da učini. Svi koji vole Boga jesu ljudi koji streme ka životu, to jest, ljudi koji streme ka istini i zaista žele Boga; svi oni imaju prosvećenje Svetog Duha i sve ih je On dodirnuo. Svi su oni u stanju da steknu Božje vođstvo.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prava ljubav prema Bogu je spontana”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 495

Danas, dok tražite da volite i spoznate Boga, s jedne strane morate da podnosite teškoće i oplemenjivanje, a s druge morate da platite cenu. Nijedan nauk nije dublji od nauka ljubavi prema Bogu i može se reći da nauk koji ljudi uče tokom celo životnog verovanja jeste da vole Boga. Drugim rečima, ako veruješ u Boga, moraš da voliš Boga. Ako samo veruješ u Boga a ne voliš Ga i nisi stekao spoznaju o Bogu, i nikada nisi zavoleo Boga istinskom ljubavlju koja dolazi iz dubine tvog srca, onda je tvoja vera u Boga uzaludna; ako u tvojoj veri u Boga nema ljubavi prema Bogu, onda uzalud živiš i čitav tvoj život je najniži od svih oblika života. Ako tokom čitavog svog života nikada nisi voleo Boga, niti Mu udovoljio, koji je onda smisao tvog života? Šta je onda smisao tvog verovanja u Boga? Zar to nije uzaludan trud? Drugim rečima, ako će ljudi da veruju u Boga i vole Ga, onda moraju da plate cenu. Umesto da teže da se spolja ponašaju na određen način, treba da traže istinski uvid u dubini svog srca. Ako umeš da pevaš i plešeš sa mnogo energije, ali nisi sposoban da primeniš istinu, može li se za tebe reći da voliš Boga? Voleti Boga iziskuje traženje Božjih namera u svemu, da kad god ti se nešto desi, uroniš duboko u sebe i pokušaš da dokučiš Božje namere i da uvidiš koje su Božje namere u tome, šta Bog traži od tebe da postigneš, i kako da vodiš računa o Njegovim namerama. Na primer: dogodi se nešto što od tebe iziskuje da patiš, i to je trenutak kada treba da shvatiš šta je tu Božja namera i kako da vodiš računa o Njegovoj nameri. Ne smeš da udovoljavaš sebi: najpre otpusti sebe. Ništa nije bednije od tela. Moraš nastojati da udovoljiš Bogu i moraš da izvršiš svoju dužnost. Sa takvim mislima, Bog će te posebno prosvetiti po ovom pitanju, a tvoje srce će takođe naći utehu. Bilo da je veliko ili malo, kada ti se nešto desi, prvo moraš otpustiti sebe i smatrati telo najnižim od svega što postoji. Što više zadovoljavaš telo, to više slobode ono sebi daje; ako ga zadovoljiš jednom, sledeći put će tražiti još više. Kada to uzme maha, počinješ još više da voliš telo. Telo uvek ima preterane želje; ono uvek traži da mu udovoljiš i zadovoljiš ga iznutra, bilo da se radi o hrani, odeći, gubljenju strpljenja ili povlađivanju sopstvenim slabostima i lenjosti… Što više udovoljavaš telu, to njegove želje postaju veće i ono postaje još popustljivije, sve do tačke kada u tvom telu počinju da se nastanjuju još dublje predstave i ono počne da se buni protiv Boga, veliča sebe i počinje da sumnja u delo Božje. Što više zadovoljavaš telo, to veće postaju njegove slabosti; uvek će ti se činiti da niko nema obzira prema tvojim slabostima, uvek ćeš verovati da je Bog preterao i reći ćeš: „Kako Bog može biti tako strog? Zašto ne ostavi ljude malo na miru?” Kada ljudi zadovoljavaju telo i daju mu previše značaja, oni uništavaju sebe. Ako istinski voliš Boga i ne udovoljavaš telu, tada ćeš videti da je sve što Bog čini vrlo ispravno i vrlo dobro, i da su Njegovo proklinjanje tvog buntovništva i sud o tvojoj nepravednosti opravdani. Biće prilika kada će te Bog prekorevati i dovoditi u red, i stvarati okruženja da bi te oplemenio, primoravajući te da dođeš pred Njega – a ti ćeš uvek osećati da je ono što Bog radi divno. Stoga ćeš imati osećaj kao da nema toliko boli i smatraćeš da je Bog tako divan. Ako povlađuješ slabostima tela i kažeš da Bog preteruje, tada ćeš uvek osećati bol i žalost i celokupno delo Božje biće ti nejasno, kao da Bog uopšte ne saoseća sa ljudskom slabošću, niti je svestan ljudskih teškoća. Zato ćeš se uvek osećati jadno i usamljeno, kao da si pretrpeo veliku nepravdu, i tada ćeš početi da se žališ. Što više na ovaj način povlađuješ slabostima tela, više će ti se činiti da Bog preteruje, sve dok se stvar toliko ne pogorša da ćeš početi da poričeš delo Božje i počećeš da se suprotstavljaš Bogu i obuzeće te buntovništvo. Stoga moraš da se pobuniš protiv tela, a ne da mu povlađuješ: „Moj suprug (supruga), deca, izgledi, brak, porodica – ništa od toga nije bitno! U mom srcu postoji samo Bog, i ja moram dati sve od sebe da udovoljim Bogu, a ne da udovoljim telu.” Moraš imati takvu odlučnost. Ako uvek imaš takvu odlučnost, onda ćeš, kada budeš primenjivao istinu i sebe stavljao po strani, biti u stanju da to učiniš sa vrlo malo truda. Postoji priča o jednom farmeru koji je na putu nabasao na zaleđenu zmiju. Farmer ju je podigao i privio na grudi, a kada je zmija oživela, ujela ga je i on je umro. Čovekovo telo je kao zmija: suština mu je da naškodi čovekovom životu. Kada sve bude kako tvoje telo hoće, tvoj život će biti izgubljen. Telo je od Sotone. U njemu uvek ima preteranih želja, ono uvek misli samo na sebe i stalno žudi za udobnošću, želi da se prepusti lagodnosti i nedostaje mu brige i osećaja hitnosti, valja se u dokolici. Ako mu u određenoj meri udovoljiš, na kraju će te prožderati. Drugim rečima, ako mu ovoga puta udovoljiš, sledeći put će tražiti da mu ponovo udovoljiš. Ono uvek ima preterane želje i nove prohteve i iskorišćava tvoje povlađivanje telu da bi ga ti još više negovao i živeo u njegovim ugodnostima – a ako nikad ne budeš mogao da ga pobediš, na kraju ćeš uništiti samog sebe. Da li možeš da zadobiješ život pred Bogom i kakav će ti biti krajnji ishod zavisi od toga kako ćeš primeniti svoju pobunu protiv tela. Bog te je spasao, izabrao i predodredio, a ako pak danas nisi voljan da Mu udovoljiš, nisi voljan da primeniš istinu, nisi voljan da se iskrenim bogoljubivim srcem pobuniš protiv sopstvenog tela, na kraju ćeš uništiti sebe i samim tim pretrpeti ogromnu patnju. Ako uvek budeš povlađivao telu, Sotona će te postepeno progutati, ostavljajući te bez života ili dodira Duha, sve dok ne dođe dan kada će u tebi ostati samo mrak. Kada budeš živeo u mraku, bićeš zarobljen od Sotone, Bog ti više neće biti u srcu, i tada ćeš poreći Božje postojanje i napustićeš Ga. Stoga, ako ljudi žele da vole Boga, oni moraju da plate cenu bola i da pate. Nema potrebe za spoljašnjom zanesenošću ili teškoćama, kao što je više čitanja i više trčkaranja unaokolo; umesto toga, oni treba da ostave po strani stvari koje su u njima: ekstravagantne misli, lične interese i njihove sopstvene planove, predstave i namere. Takva je Božja namera.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Jedino voleti Boga znači istinski verovati u Boga”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 496

Božje orezivanje spoljne naravi ljudi takođe je jedan deo Njegovog dela; orezivanje spoljnog, nenormalnog čoveštva ljudi, na primer, ili sa njihovim životnim stilom ili navikama, obredima i običajima, kao i sa njihovim spoljašnjim ponašanjem i zanesenošću. Ali kada On traži da ljudi primene istinu i promene svoju narav, ono što prvenstveno orezuje jesu namere i predstave u njima. Samo orezivanje tvoje spoljašnje naravi nije teško; to je kao da se od tebe traži da ne jedeš hranu koju voliš, što je lako. Međutim, što se dotiče predstava u tebi, njih nije lako otpustiti. To od ljudi zahteva da se pobune protiv tela i da plate cenu, kao i da pate pred Bogom. To se posebno odnosi na namere ljudi. Od kada su ljudi počeli da veruju u Boga, imali su mnoge pogrešne namere. Kada ne primenjuješ istinu, osećaš da su sve tvoje namere ispravne, ali kada ti se nešto dogodi, videćeš da u tebi postoji mnogo pogrešnih namera. Stoga, kada Bog usavršava ljude, On ih navodi da shvate da u njima postoji mnogo predstava koje ometaju njihovu spoznaju Boga. Kada ti postane jasno da su tvoje namere pogrešne, ako si u stanju da izbegneš da postupaš shodno svojim predstavama i namerama, i u stanju si da svedočiš za Boga, i da budeš postojan u svom stavu šta god da ti se dogodi, to je dokaz da si se pobunio protiv tela. Kada se budeš pobunio protiv tela, u tebi će svakako doći do borbe. Sotona će pokušati da te natera da ga slediš, da slediš predstave tela i da štitiš interese tela – ali Božje reči će te prosvetiti i prosvetliti iznutra, i ovoga puta je do tebe hoćeš li slediti Boga ili ćeš slediti Sotonu. Kad Bog traži od ljudi da primenjuju istinu, to je pre svega da bi orezao stvari u njima i da bi orezao njihove misli i predstave koje nisu u skladu sa Božjim namerama – Sveti Duh ih dodiruje u njihovim srcima i prosvećuje ih i prosvetljuje. Dakle, iza svega što se događa vodi se borba: svaki put kada ljudi sprovode istinu u delo ili primenjuju ljubav prema Bogu, vodi se velika borba, te iako deluje da je sve u redu sa njihovim telom, u dubini njihovih srca vodi se borba na život i smrt – i tek posle te intenzivne borbe, posle veoma dugog razmišljanja, može biti odlučena pobeda ili poraz. Čovek ne zna da li da se smeje ili da plače. Budući da su mnoge namere u ljudima pogrešne, ili zato što veliki deo Božijeg dela nije u skladu sa njihovim predstavama, kada ljudi sprovode istinu, iza scene se vodi velika borba. Kada budu primenili ovu istinu, iza scene, ljudi će u svojoj tuzi proliti bezbroj suza pre nego što najzad odluče da udovolje Bogu. Zbog ove borbe ljudi trpe patnju i oplemenjivanje; to je istinska patnja. Ako, kada te stigne borba, budeš mogao da istinski staneš na stranu Božju, bićeš u stanju da udovoljiš Bogu. Dok se primenjuje istina, neizbežna je unutrašnja patnja; kada bi u vreme primenjivanja istine u ljudima sve bilo u redu, onda ne bi bilo potrebe da ih Bog usavršava, niti bi bilo borbe, niti bi oni patili. Upravo zato što u ljudima postoji mnogo toga što Bogu nije prikladno za upotrebu i zato što ima mnogo buntovne priroda tela, ljudi treba mnogo temeljnije da nauče lekciju o pobuni protiv tela. To je ono što Bog naziva patnjom koju je tražio da čovek prođe sa Njim. Kada naiđete na teškoće, požurite da se pomolite Bogu: „Bože! Želim da Ti udovoljim, želim da izdržim poslednje muke da bih udovoljio Tvome srcu, i koliko god velike bile prepreke na koje ću naići, ipak moram da Ti udovoljim. Čak i ako moram da se odreknem svog života, ipak moram da Ti udovoljim!” Sa takvom odlučnošću, kada se ovako moliš, moći ćeš da budeš postojan u svom svedočenju. Svaki put kada ljudi sprovode istinu, svaki put kada se oplemenjuju, svaki put kada su kušani i svaki put kada ih stigne Božje delo, oni moraju da podnesu ogroman bol. Sve to je ispit za ljude, tako da se u svima njima vodi borba. To je prava cena koju plaćaju. Više čitanja Božjih reči i više trčkaranja unaokolo takođe su neka vrsta cene. To je ono što ljudi treba da urade, to je njihova dužnost i odgovornost koju treba da ispune, ali ljudi moraju da otpuste ono što u njima treba da bude otpušteno. Ako to ne učiniš, onda, bez obzira na to kolika je tvoja spoljašnja patnja, bez obzira na to koliko trčiš unaokolo, sve će biti uzalud! Što znači da samo promene unutar tebe mogu da odrede da li tvoja spoljašnja patnja ima vrednost. Kada se tvoja unutrašnja narav bude promenila i kada sprovedeš istinu u delo, tada će sva tvoja spoljašnja patnja zadobiti Božje odobrenje; a ako ne dođe do promene u tvojoj unutrašnjoj naravi, onda, bez obzira na to koliko veliku patnju podneseš ili koliko naizgled trčkaraš unaokolo, Božje odobrenje neće stići – a patnja koja nije potvrđena od Boga uzaludna je. Dakle, da li će Bog odobriti cenu koju si platio zavisi od toga da li je u tebi došlo do promene ili nije, i da li sprovodiš istinu u delo ili ne, i da li se buniš protiv sopstvenih namera i predstava da bi uspeo da udovoljiš Božjim namerama, da stekneš spoznaju Boga i odanost Bogu. Bez obzira na to koliko trčkaraš unaokolo, ako nikada nisi znao da se pobuniš protiv sopstvenih namera, već samo težiš spoljašnjim delima i spoljašnjoj revnosti, te nikada nisi obratio nimalo pažnje na svoj život, onda će tvoja patnja biti uzaludna. Ako u određenom okruženju želiš nešto da kažeš, ali u sebi osećaš da ne bi bilo pravo to reći, da izgovaranje tih reči ne bi bilo poučno za tvoju braću i sestre i da bi one mogle da ih povrede, onda to nećeš reći, opredelićeš se za unutrašnji bol, jer takve reči nisu sposobne da udovolje Božjim namerama. Tada će se u tebi voditi borba, ali ti ćeš biti voljan da trpiš bol i da se odrekneš onoga što voliš. Bićeš voljan da podneseš tu patnju da bi udovoljio Bogu, i mada ćeš trpeti bol u sebi, ti nećeš povlađivati telu i Božje srce će biti zadovoljeno, kao što ćeš i ti osetiti utehu u sebi. To znači istinski platiti cenu i to je cena koju Bog želi. Ako ovo budeš primenjivao, Bog će te sigurno blagosloviti; ako ne možeš to da postigneš, onda bez obzira na to koliko razumeš ili koliko si vičan govornik, sve će biti uzalud! Ako na putu ka ljubavi prema Bogu budeš u stanju da staneš na stranu Boga kada se On bori protiv Sotone, i ne vratiš se Sotoni, to će značiti da si dostigao ljubav prema Bogu i da si postojan u svom svedočenju.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Jedino voleti Boga znači istinski verovati u Boga”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 497

Svaki korak dela koje Bog vrši na ljudima spolja izgleda kao interakcija među ljudima, kao da je nastalo iz ljudskih uređenja ili ljudskog ometanja. Ali iza svakog koraka dela i svega što se dešava, jeste Sotonina opklada pred Bogom, i oni ljudima nalažu da budu postojani u svom svedočenju za Boga. Uzmimo za primer Jova kada je bio na kušnji: Sotona se iza scene kladio sa Bogom, a ono sa čime se Jov suočio bili su ljudski postupci i ometanja od strane ljudi. Iza svakog koraka dela koje Bog obavlja na vama nalazi se Sotonina opklada sa Bogom – u pozadini toga se odvija borba. Na primer, ako gajiš predrasude prema braći i sestrama, doći će ti reči koje ćeš poželeti da kažeš – reči za koje osećaš da nisu ugodne Bogu – ali ako ih ne izgovoriš, u sebi ćeš osećati nelagodu i u tom trenutku će u tebi otpočeti borba: „Da li da kažem ili da ne kažem?” To je borba. Prema tome, u svemu s čim se susretneš postoji borba. Kad se unutar tebe odvija borba, Bog radi na tebi kroz tvoju stvarnu saradnju i stvarnu patnju, i na kraju ćeš moći u sebi da ostaviš tu stvar po strani, a tvoj bes će se prirodno ugasiti. Ovo je takođe rezultat tvoje saradnje s Bogom. Sve što ljudi čine zahteva da donekle daju celo svoje srce. Bez stvarnih patnji, oni ne mogu da udovolje Bogu; oni se čak ni ne približe tome da udovolje Bogu i samo izgovaraju prazne parole! Mogu li ove prazne parole da udovolje Bogu? Kada se Bog i Sotona bore u duhovnom carstvu, kako bi trebalo da udovoljiš Bogu i kako treba da ostaneš postojan u svedočenju za Njega? Treba da znaš da je sve što ti se dešava velika kušnja i trenutak kada si potreban Bogu da daš svedočanstvo. Iako se spolja čini beznačajnim, kada se tako nešto dogodi, to pokazuje da li voliš Boga. Ako Ga voliš, moći ćeš da budeš postojan u svom svedočenju za Njega, a ako ne sprovodiš ljubav prema Njemu, to ukazuje da si neko ko ne primenjuje istinu, da ne poseduješ ni istinu ni život, da si pleva! Bogu je potrebno da ljudi, u svemu što im se dešava, budu postojani u svom svedočenju za Njega. Iako ti se trenutno ništa bitno ne dešava u životu i ne svedočiš, sve pojedinosti tvog svakodnevnog života imaju veze sa svedočenjem o Bogu. Ako možeš da zadobiješ divljenje svoje braće i sestara, članova svoje porodice i svih oko sebe; ako jednog dana budu došli nevernici i budu se divili svemu što radiš i budu videli da je sve što Bog čini divno, to onda biti tvoje svedočanstvo. Iako nemaš uvid i lošeg si kova, kroz Božje usavršavanje ćeš biti u stanju da Mu udovoljiš i da vodiš računa o Njegovim namerama, pokazujući drugima kako je On obavio veliko delo u ljudima najlošijeg kova. Kada ljudi spoznaju Boga i postanu pobednici pred Sotonom, odani Bogu u velikoj meri, onda od te grupe ljudi niko nema jači, i to je najveće svedočanstvo. Iako nisi u stanju da obaviš veliko delo, u stanju si da udovoljiš Bogu. Drugi ne mogu da ostave svoje predstave po strani, ali ti možeš; drugi ne mogu da svedoče o Bogu tokom svojih stvarnih iskustava, ali ti možeš da iskoristiš svoj trenutni rast i dela da bi uzvratio Božju ljubav i da glasno svedočiš za Njega. Samo se to računa kao stvarna ljubav prema Bogu. Ako za to nisi sposoban, onda ti ne svedočiš među članovima svoje porodice, među braćom i sestrama, niti pred ljudima na svetu. Ako ne možeš da svedočiš pred Sotonom, Sotona će te ismevati, ophodiće se prema tebi s podsmehom, kao da si igračka, i često će te praviti budalom i izluđivati te. U budućnosti te mogu zadesiti velike kušnje – ali danas, ako iskrenim srcem voliš Boga i ako, bez obzira na to kolike su kušnje pred tobom, nezavisno od onoga što će ti se dogoditi, možeš da budeš postojan u svom svedočenju i u stanju si da udovoljiš Bogu, onda će tvoje srce biti utešeno i nećeš osećati strah bez obzira na to kolike će biti kušnje na koje ćeš naići u budućnosti. Vi ne možete da vidite šta će se desiti u budućnosti; vi možete da udovoljite Bogu samo u današnjim okolnostima. Vi ste nesposobni da obavite bilo kakvo veliko delo – treba da se usredsredite na udovoljavanje Bogu kroz doživljavanje Njegovih reči u stvarnom životu, i treba da snažno i glasno svedočite, čime ćete osramotiti Sotonu. Iako tvoje telo neće biti zadovoljeno i patiće, ti ćeš udovoljiti Bogu i osramotiti Sotonu. Ako to uvek budeš primenjivao, Bog će otvoriti put pred tobom. Kada jednog dana dođe do velike kušnje, drugi će posrnuti, ali ti ćeš i dalje biti u stanju da stojiš postojano: zbog cene koju si platio, Bog će te zaštititi tako da možeš čvrsto da stojiš i ne posrneš. Ako si obično u stanju da istinu sprovodiš u delo i da udovoljiš Bogu istinitim bogoljubivim srcem, onda će te Bog sigurno zaštititi tokom budućih kušnji. Iako si glup, malog rasta i lošeg kova, Bog neće biti pristrasan prema tebi. Zavisi od toga da li su tvoje namere ispravne. Zamisli da si danas u stanju da udovoljiš Bogu – vodiš računa o sitnim detaljima i u svemu udovoljavaš Bogu – to znači da zbilja imaš bogoljubivo srce, da svoje istinsko srce daješ Bogu i da, iako postoje neke stvari koje ne možeš jasno da sagledaš, možeš da dođeš pred Boga da popraviš svoje i da tražiš Božje namere, kao i da činiš sve da udovoljiš Bogu. I mada tvoja braća i sestre mogu da te odbace, tvoje srce udovoljava Bogu, a ti ne žudiš za telesnim zadovoljstvima. Ako uvek to budeš primenjivao, bićeš zaštićen kada te stigne velika kušnja.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Jedino voleti Boga znači istinski verovati u Boga”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 498

Na koje su unutrašnje stanje ljudi usmerene kušnje? Usmerene su na buntovničke naravi u ljudima koja ih sprečavaju da udovolje Bogu. Mnogo je toga nečistog u ljudima, i mnogo licemernog, i zato Bog podvrgava ljude kušnjama da bi ih očistio. Ali ako si danas u stanju da udovoljiš Bogu, onda će buduće kušnje za tebe biti savršene. Ako danas nisi u stanju da udovoljiš Bogu, onda će te buduće kušnje dovoditi u iskušenje i ti ćeš nesvesno pokleknuti, i tada nećeš biti u stanju da pomogneš sebi, zato što nećeš moći da pratiš korak Božjeg dela i nećeš imati stvarni rast. Dakle, ako želiš da u budućnosti budeš u stanju da budeš postojan, da bolje udovoljiš Bogu i da Ga slediš do samog kraja, danas moraš da izgradiš čvrstu osnovu. Moraš da udovoljiš Bogu sprovodeći istinu u svemu i da vodiš računa o Njegovim namerama. Ako uvek budeš to primenjivao, u tebi će postojati osnova i Bog će u tebi nadahnuti srce koje Ga voli, i On će ti dati veru. Jednog dana, kada se zaista susretneš s kušnjom, može se desiti da ćeš pretrpeti određenu bol i u nekoj meri osećati uznemirenost, da ćeš trpeti razarajuću tugu, kao da si umro – ali se tvoje srce koje ljubi Boga neće promeniti i tvoja ljubav postaće još dublja. Takvi su blagoslovi Božji. Ako si u stanju da pokornog srca prihvatiš sve što Bog kaže i čini danas, onda će te Bog sigurno blagosloviti, tako da ćeš ti biti neko koga je Bog blagoslovio i ko nasleđuje Njegove blagoslove i obećanja. Ako se danas ne baviš praktičnom primenom, kada se jednog dana susretneš s kušnjama, nećeš imati vere ili srce puno ljubavi, i tada će se kušnja pretvoriti u iskušenje; bićeš bačen u Sotonino iskušenje i nećeš imati načina da pobegneš. Danas ćeš možda moći da budeš postojan kad se suočiš s malom kušnjom, ali nećeš nužno moći da budeš postojan kad se jednog dana suočiš s velikom kušnjom. Neki ljudi su prilično zadovoljni sobom i misle da su dobri najviše što mogu biti. Ako u takvim trenucima ne ideš dublje, već ostaneš samozadovoljan, onda ćeš biti u opasnosti. Danas, kad Bog ne sprovodi svoje delo velikih kušnji, izgleda kao da je s tobom sve u redu, ali kada te Bog bude kušao, shvatićeš da imaš previše nedostataka, zato što je tvoj rast isuviše mali i nisi sposoban da izdržiš velike kušnje. Ako ostaneš takav kakvi jesi i zadovoljan si time da ne težiš poboljšanju, onda ćeš, kada kušnja dođe, ti pokleknuti. Vi treba često da gledate koliko je vaš rast mali; samo na taj način ćete napredovati. Ako samo tokom kušnje primećuješ da je tvoj rast tako mali, da je tvoja snaga volje tako slaba, da je premalo toga u tebi istinito, i da ne odgovaraš Božjim namerama – ako tek tada to shvatiš, biće prekasno.

Ako ne poznaješ Božju narav, onda ćeš tokom kušnji neminovno pokleknuti, zato što nemaš svest o tome kako Bog usavršava ljude, na koji način ih usavršava, a kada naiđeš na Božje kušnje i ne budu odgovarale tvojim predstavama, nećeš moći da ostaneš postojan. Istinska Božja ljubav je čitava Njegova narav, a kada se čitava Božja narav otkrije ljudima, šta to onda donosi njihovom telu? Kada se ljudima bude otkrila pravedna Božja narav, njihovo telo će neminovno pretrpeti mnogo bola. Ako ne pretrpiš ovaj bol, onda ne možeš biti usavršen od strane Boga, niti ćeš moći da posvetiš istinsku ljubav Bogu. Ako te Bog usavrši, On ti mora otkriti čitavu Svoju narav. Od vremena stvaranja do danas, Bog nikada nije otkrio čoveku čitavu svoju narav – ali u poslednjim danima On je otkriva ovoj grupi ljudi koju je predodredio i izabrao, i usavršavajući ljude On otkriva Svoju narav, kroz šta On upotpunjuje grupu ljudi. Takva je istinska Božja ljubav prema ljudima. Da bi iskusili istinsku Božju ljubav, potrebno je da ljudi istrpe ogroman bol i da plate visoku cenu. Tek tada ljudi mogu konačno biti zadobijeni od strane Boga i mogu konačno da uzvrate svoju istinsku ljubav Bogu, i samo tada će Božje srce biti zadovoljeno. Ako ljudi žele da ih Bog usavrši, ako žele da slede Njegovu volju i da u potpunosti prinesu svoju istinsku ljubav Bogu, onda moraju iskusiti mnogo bola i mnogo muke u svojim okolnostima, te proći kroz agoniju sličnu onoj na samom rubu smrti, što ih naposletku primorava da svoje istinsko srce vrate Bogu. Da li neko zaista voli Boga ili ne otkriva se tokom patnje i oplemenjivanja. Bog pročišćava ljudsku ljubav, a to se takođe postiže samo kroz patnju i oplemenjivanje.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Jedino voleti Boga znači istinski verovati u Boga”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 499

Kod većine ljudi, versko uverenje predstavlja suštinu vere u Boga: oni nisu u stanju da vole Boga i samo Ga sledekao neki roboti, nemoćni da istinski žude za Bogom i da Ga obožavaju. Samo Ga u tišini slede. Mnogi ljudi veruju u Boga, ali veoma je malo onih koji Boga vole; oni se samo „boje” Boga zato što se plaše nesreće, ili se „dive” Bogu zato što je On uzvišen i moćan – ali u njihovom strahu i divljenju nema ljubavi i iskrene žudnje. U svojim iskustvima ljudi traže mrvice istine, ili pak neke beznačajne tajne. Većina ljudi naprosto sledi, i to radi samo da bi jurili za blagoslovima u mutnim vremenima, a ne da bi tragali za istinom, niti da bi zaista bili pokorni Bogu kako bi primili Božje blagoslove. Život vere u Boga svih ljudi je besmislen, bezvredan i u njemu su sadržana njihova lična razmišljanja i potrage; oni ne veruju u Boga da bi Ga voleli, već da bi bili blagosiljani. Mnogi ljudi se ponašaju samovoljno; rade šta god im se prohte i nikada ne uzimaju u obzir Božje interese niti da li je to što rade u skladu sa namerama Božjim. Takvi ljudi ne mogu da postignu ni istinitu veru, a kamoli ljubav prema Bogu. Božja suština ne postoji samo da bi čovek verovao u nju, ona je više tu da bi je čovek voleo. Ali mnogi od onih koji veruju u Boga nisu u stanju da otkriju ovu „tajnu”. Ljudi se ne usuđuju da vole Boga, niti pokušavaju da ga vole. Oni nikada nisu otkrili da postoji toliko toga kod Boga što se može voleti; oni nikada nisu otkrili da je Bog onaj Bog koji voli čoveka, i da je On Bog koga čovek treba da voli. Božja divota se izražava u Njegovom delu: tek kada dožive Njegovo delo, ljudi su u stanju da otkriju Njegovu divotu; jedino u stvarnosti mogu da dožive divotu Boga; dokle god je ne vidi i ne doživi u stvarnom životu, niko ne može da otkrije Božju divotu. Postoji toliko toga u vezi Boga što se može voleti, ali ako se ljudi zaista ne povežu sa Njim, oni nisu u stanju da to i otkriju. Drugim rečima, da se Bog nije ovaplotio, ljudi ne bi bili u stanju da se zaista povežu sa Njim, a ako nisu bili u stanju da se zaista povežu sa Njim, oni takođe ne bi bili u stanju da dožive Njegovo delo – tako da bi njihova ljubav prema Bogu bila ukaljana mnogim neistinama i uobraziljama. Čovekova ljubav prema Bogu na nebu nije praktična onoliko koliko je i ljubav prema Bogu na zemlji, jer se znanje ljudi o Bogu na nebu zasniva na njihovoj mašti više nego na onome što su videli sopstvenim očima i na onome što su sami doživeli. Kada Bog dođe na zemlju, ljudi su u stanju da ugledaju Njegova praktična dela i Njegovu divotu, a mogu da vide i čitavu Njegovu praktičnu i normalnu narav, što je sve hiljadu puta praktičnije od njihovog znanja o Bogu na nebu. Bez obzira na to koliko ljudi vole Boga na nebu, ne postoji ništa praktično u toj ljubavi, koja je puna ljudskih ideja. Bez obzira koliko je mala njihova ljubav prema Bogu na zemlji, ta ljubav je praktična; čak i ako je ima samo malo, ona je i dalje praktična. Bog čini da Ga ljudi upoznaju kroz praktično delo, i kroz to znanje On zadobija njihovu ljubav. Isto kao Petar: da nije živeo sa Isusom, ne bi bio u prilici da obožava Isusa. Tako je i njegova odanost Isusu sazdana na njegovom povezivanju sa Isusom. Pošto Bog od čoveka traži da bude voljen, On je lično došao među ljude i živi zajedno sa čovekom, i sve što On tera čoveka da vidi i iskusi jeste praktičnost Božja.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Oni koji vole Boga zauvek će živeti u Njegovoj svetlosti”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 500

Bog koristi praktičnost i pojavu činjenica da bi ljude usavršio; Božje reči igraju ulogu u Njegovom usavršavanju ljudi, one obavljaju delo vođenja i otvaranja puta. To jest, u Božjim rečima čovek može da pronađe put primene i poznavanja vizija. Kada bude shvatio ove stvari, čovek će imati put i vizije u svojoj stvarnoj primeni i biće u stanju da postigne prosvećenje kroz Božje reči; biće u stanju da shvati da je to došlo od Boga i moći će da raspozna mnogo toga. Kada to shvati, čovek mora odmah da zakorači u ovu stvarnost i da iskoristi Božje reči kako bi udovoljio Bogu u svom stvarnom životu. Bog će te voditi u svim stvarima i pružiće ti put primene, i učiniti da osetiš da je On naročito divan, i omogućiti da vidiš da je svaki korak Božjeg dela na tebi namenjen da te usavrši. Ako želiš da vidiš Božju ljubav, ako želiš da zaista iskusiš Božju ljubav, onda moraš duboko da zađeš u stvarnost, moraš duboko da zađeš u stvarni život i vidiš da sve što Bog čini jeste ljubav i spasenje, da sve što čini jeste da osposobi ljude da odbace ono što je nečisto, da oplemeni u čoveku one stvari koje nisu u stanju da udovolje Božjim namerama. Bog opskrbljuje čoveka koristeći reči; On istovremeno uređuje okolnosti u stvarnom životu kako bi ljudi doživeli iskustva, a ako ljudi jedu i piju mnogo Božjih reči, onda, kada ih stvarno primene, oni mogu da reše sve poteškoće u svojim životima koristeći mnoge reči Božje. Drugim rečima, moraš posedovati reči Božje da bi mogao da zađeš duboko u stvarnost; ako ne jedeš i ne piješ reči Božje i ako si bez dela Božjeg, onda nećeš imati puta u stvarnom životu. Ako nikada ne jedeš ili ne piješ Božje reči, bićeš zbunjen kada ti se nešto dogodi. Znaćeš samo da treba da voliš Boga, ali uopšte nećeš biti sposoban da razlučuješ niti ćeš imati put primene; bićeš smušen i zbunjen, a ponekad ćeš čak verovati da udovoljavajući telu udovoljavaš i Bogu. Sve je to posledica toga što ne jedeš i ne piješ Božje reči. Što znači da ako nemaš pomoć Božju i samo bauljaš u okviru stvarnosti, onda si u osnovi nesposoban da pronađeš put primene. Takvi ljudi naprosto ne razumeju šta znači verovati u Boga, a još manje razumeju šta znači voleti Boga. Ukoliko se ti, koristeći prosvećenje i vođstvo Božjih reči, često moliš, opipavaš put, tražiš, otkrivaš ono što treba da sprovedeš u praksi, pronalaziš mogućnosti za delo Svetoga Duha, zaista sarađuješ sa Bogom i nisi smušen i zbunjen, onda ćeš imati put u stvarnom životu i istinski ćeš udovoljiti Bogu. Kada budeš udovoljio Bogu, unutar tebe postojaće vođstvo Božje i bićeš posebno blagosloven od strane Boga, što će ti dati osećaj uživanja: osećaćeš se posebno počastvovano jer si udovoljio Bogu, osećaćeš se naročito sjajno iznutra, a u srcu ćeš osećati jasnoću i mir. Tvoja savest će biti utešena i oslobođena optužbi, i osećaćeš se prijatno iznutra kada vidiš svoju braću i sestre. To je ono što znači uživati u Božjoj ljubavi, i samo to je istinsko uživanje u Bogu. Ljudsko uživanje u Božjoj ljubavi postiže se kroz iskustvo: doživljavanjem patnje i doživljavanjem primene istine u praksi, ljudi zadobijaju Božje blagoslove. Ako samo kažeš da te Bog zaista voli, da je Bog uistinu platio veliku cenu radi ljudi, da je On strpljivo i iskreno izgovorio toliko reči i da uvek spasava ljude, tvoje izgovaranje ovih reči samo je jedna strana uživanja u Bogu. Još veće uživanje – pravo uživanje – je kada ljudi sprovode istinu u praksi u svom stvarnom životu, nakon čega osećaju mir i jasnoću u srcima. Osećaju da su duboko dirnuti u sebi i osećaju da je Bog naročito divan. Osetićeš da je cena koju si platio više nego pravična. Nakon što si dao celo svoje srce, osećaćeš se naročito sjajno iznutra: osetićeš da istinski uživaš u Božjoj ljubavi i shvatićeš da je Bog učinio delo spasenja na ljudima, da On oplemenjuje ljude da bi ih očistio, i da Bog iskušava ljude kako bi proverio da li ga zaista vole. Ako uvek primenjuješ istinu na ovaj način, postepeno ćeš razvijati jasno znanje o mnogo čemu u Božjem delu, i tada ćeš uvek osetiti da su Božje reči pred tobom kristalno jasne. Kada jasno shvatiš mnoge istine, osetićeš da su ova i ona pitanja laka da se primene u praksi, da možeš da prevaziđeš bilo kakav problem i bilo kakvo iskušenje, i videćeš da za tebe ništa nije problem, što će te umnogome osloboditi i dati osećaj slobode. U tom trenutku ćeš uživati u Božjoj ljubavi, i istinska Božja ljubav će te obuzeti. Bog blagosilja one koji imaju vizije, koji poseduju istinu, koji imaju znanje i koji Ga istinski vole. Ako ljudi žele da ugledaju Božju ljubav, oni moraju da primene istinu u stvarnom životu, moraju biti spremni da izdrže bol i odreknu se onoga što vole da bi udovoljili Bogu, i uprkos suzama u njihovim očima, oni i dalje moraju biti u stanju da udovolje Božjem srcu. Tako će te Bog sigurno blagosloviti, i ako izdržiš ovakve teškoće, one će biti ispraćene delom Svetog Duha. Kroz stvarni život i kroz doživljavanje Božjih reči, ljudi su u stanju da vide Božju divotu, i samo ako su okusili Božju ljubav mogu Ga istinski i voleti.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Oni koji vole Boga zauvek će živeti u Njegovoj svetlosti”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 501

Oni koji vole Boga su oni koji vole istinu, i što više oni koji vole istinu primenjuju istinu, to je više imaju; što je više primenjuju, to više Božje ljubavi imaju; i što je više primenjuju, to ih Bog više blagosilja. Ako je uvek tako primenjuješ, ljubav koju Bog gaji prema tebi će te postepeno osposobiti da vidiš, baš kao što je Petar spoznao Boga: Petar je rekao da Bog ne samo da ima mudrost da stvori nebo i zemlju i sva stvorenja, već, povrh toga, da On ima mudrost da obavlja praktično delo na ljudima. Petar je rekao da On ne samo da je vredan ljudske ljubavi zato što je stvorio nebo i zemlju i sva stvorenja, već i zbog Svoje sposobnosti da stvori čoveka, da spasi čoveka, da usavrši čoveka i da daruje čoveku Svoju ljubav. Petar je takođe rekao da u Njemu ima mnogo toga što je dostojno čovekove ljubavi. Petar je rekao Isusu: „Da li je stvaranje neba i zemlje i svih stvorenja jedini razlog zbog kojeg zaslužuješ ljubav ljudi? Ima još toga u Tebi što je vredno ljubavi. Ti deluješ i krećeš se u stvarnom životu, Tvoj Duh dotiče moju nutrinu, Ti me dovodiš u red, Ti me kudiš – te stvari još više zavređuju ljubav.” Ako želiš da vidiš i doživiš Božju ljubav, onda moraš da opipavaš put i da tražiš u stvarnom životu i moraš biti voljan da svoje telo ostaviš po strani. Moraš da doneseš tu odluku. Moraš biti odlučan, neko ko je u stanju da udovolji Bogu u svemu, bez lenjosti ili žudnje za telesnim uživanjem, neko ko ne živi za telo, već živi za Boga. Možda ovog puta ne udovoljavaš Bogu zato što ne razumeš Božje namere; sledeći put, čak i ako će biti potrebno da uložiš više truda, moraš udovoljiti Njemu, a ne telu. Kada budeš imao takva iskustva, spoznaćeš Boga. Videćeš da Bog može da stvori nebo i zemlju i sva stvorenja, da se ovaplotio da bi ljudi mogli da Ga vide na stvaran i opipljiv način, i da se On sa njima povezuje na stvaran i opipiljiv način; videćeš da je u stanju da hoda među ljudima, i da Njegov Duh može da usavrši ljude u pravom životu; videćeš da sve to omogućava ljudima da vide Njegovu divotu i osete Njegovu disciplinu, Njegovu grdnju i Njegove blagoslove. Ako su tvoji doživljaji uvek ovakvi, u stvarnom životu ćeš biti nerazdvojan od Boga, a ako jednog dana tvoj odnos sa Bogom prestane da bude normalan, bićeš u stanju da istrpiš pokudu i da osetiš kajanje. Kada imaš normalan odnos sa Bogom, nikada nećeš poželeti da napustiš Boga, a bude li jednog dana Bog rekao da će te napustiti, ti ćeš se uplašiti i reći ćeš da bi radije umro nego da te Bog napusti. Čim budeš to osetio, osetićeš da nisi u stanju da napustiš Boga, te ćeš na taj način steći osnovu i istinski uživati u Božjoj ljubavi.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Oni koji vole Boga zauvek će živeti u Njegovoj svetlosti”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 502

Ljudi često govore o tome da dopuštaju Bogu da bude njihov život, ali njihovo iskustvo još nije dostiglo tu tačku. Ti samo govoriš da je Bog tvoj život i da te On predvodi svakog dana, i ti jedeš i piješ Njegove reči svakog dana i moliš Mu se svakog dana, te je On, stoga, postao tvoj život. Znanje onih koji to kažu prilično je površno. Mnogi ljudi nemaju osnovu; Božje reči su posađene u njima, ali još nisu proklijale, a još manje su dale neki plod. U kojoj si meri danas nešto doživeo? Tek sada, nakon što te je Bog naterao da stigneš ovako daleko, ti osećaš da ne možeš da napustiš Boga. Jednog dana, kada tvoje iskustvo dostigne određenu tačku, ako bi te Bog terao da odeš, ti ne bi bio u stanju da to uradiš. Uvek ćeš osećati da ne možeš da budeš bez Boga u sebi; možeš biti bez muža, žene ili dece, bez porodice, bez majke i oca, bez telesnih uživanja, ali ne možeš da budeš bez Boga. Nemati Boga bilo bi kao da gubiš svoj život; ne bi bio u stanju da živiš bez Boga. Kada tvoje iskustvo dostigne ovu tačku, bićeš uspešan u svojoj veri u Boga i tada će Bog postati tvoj život, On će postati osnova tvog postojanja. Nikada više nećeš biti u stanju da napustiš Boga. Kada budeš bio iskusan u ovoj meri, zaista ćeš uživati u Božjoj ljubavi, a tvoj odnos sa Bogom biće toliko blizak da će On biti tvoj život, tvoja ljubav i tada ćeš moliti Bogu i reći: „Bože! Ne mogu da Te napustim. Ti si moj život. Mogu da živim bez svega ostalog – ali bez Tebe ne mogu da nastavim da živim.” To je istinski ljudski rast; to je stvarni život. Neki ljudi su bili primorani da stignu do tačke na kojoj su danas: morali su da idu dalje, hteli ili ne hteli, i uvek su se osećali kao da se nalaze između čekića i nakovnja. Moraš iskusiti to da je Bog tvoj život, tako da ako bi ti Bog bio oduzet iz srca, bilo bi ti isto kao da gubiš život; Bog mora biti tvoj život, a ti ne smeš biti u stanju da ga napustiš. Tada ćeš istinski zadobiti praktično iskustvo Boga, i kada, u tom trenutku, budeš voleo Boga, istinski ćeš voleti Boga, i to će biti nepodeljena, čista ljubav. Možda će doći dan kada će tvoje životno iskustvo dostići određenu tačku kada ćeš se moliti Bogu, jesti i piti reči Božje, nećeš moći da se odvojiš od Boga u sebi, i nećeš biti u stanju da Ga zaboraviš čak i kada bi to želeo. Bog će postati tvoj život; moći ćeš da zaboraviš svet, moći ćeš da zaboraviš svoju ženu, muža ili decu, ali ćeš teško zaboraviti Boga – učiniti to bilo bi nemoguće. To će biti tvoj istinski život i tvoja istinska ljubav prema Bogu. Kada tvoja ljubav prema Bogu dostigne određenu tačku u kojoj je ne može nadmašiti tvoja ljubav prema ičemu drugom, i kada ona bude na prvom mestu, tada ćeš moći da se odrekneš svega ostalog i bićeš voljan da prihvatiš svako orezivanje od Boga. Kada dostigneš ljubav prema Bogu koja prevazilazi sve ostalo, živećeš u stvarnosti i u Božjoj ljubavi.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Oni koji vole Boga zauvek će živeti u Njegovoj svetlosti”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 503

Čim Bog postane život u ljudima, oni više nisu u stanju da napuste Boga. Zar to nije čin Božji? Nema većeg svedočanstva! Bog je delovao do određene tačke; On je rekao ljudima da služe, da budu grđeni ili da umru, i ljudi nisu ustuknuli, što pokazuje da ih je Bog osvojio. Ljudi koji poseduju istinu su oni koji u svojim stvarnim iskustvima mogu da budu postojani u svom svedočenju, da budu postojani u svom stavu, da stoje na strani Boga i da nikada ne ustuknu, i oni koji mogu da imaju normalan odnos sa ljudima koji vole Boga, koji su, kada im se nešto dogodi, u stanju da se u potpunosti pokore Bogu i mogu da Mu se pokoravaju do smrti. Tvoje delovanje i otkrivenja u stvarnom životu jesu svedočanstvo o Bogu, oni su čovekovo proživljavanje i svedočanstvo o Bogu, a to jeste istinsko uživanje u Božjoj ljubavi; kada stekneš iskustva do ove tačke, odgovarajuće dejstvo će biti postignuto. Ti poseduješ stvarni život i sve što učiniš drugi posmatraju sa divljenjem. Tvoja odeća i spoljašnji izgled nisu upadljivi, ali ti proživljavaš život najdublje pobožnosti, a kada u zajedništvu razgovaraš o rečima Božjim, On te usmerava i prosvećuje. U stanju si da kroz svoje reči saopštavaš Božje namere, da razgovaraš o stvarnostima, i odlično se razumeš u služenje u duhu. Govoriš smireno, pristojan si i pošten, nisi razuzdan i raskalašan, sposoban si da se pokoriš Božjim uređenjima i da budeš postojan u svom svedočenju kada te nešto zadesi, i smiren si i pribran bez obzira na to sa čime se suočavaš. Ovakva osoba je zaista videla Božju ljubav. Neki ljudi su još uvek mladi, a ponašaju se kao ljudi srednjih godina; oni su zreli, poseduju istinu i drugi im se dive – to su ljudi koji imaju svedočanstvo i koji su manifestacija Boga. Drugim rečima, kada ljudi budu stekli određeno iskustvo, u sebi će imati uvid u Boga, a njihova spoljna narav će se takođe učvrstiti. Mnogi ljudi ne primenjuju istinu i nisu postojani u svom svedočenju. U takvim ljudima nema ljubavi prema Bogu, ili svedočanstva o Bogu, te su to ljudi koje Bog najviše prezire. Oni čitaju reči Božje na skupovima, ali ono što oni proživljavaju je Sotona, i to predstavlja omalovažavanje Boga, pogrešno predstavljanje Boga i bogohuljenje. U takvim ljudima nema znakova Božje ljubavi, i oni uopšte ne poseduju delo Svetog Duha. Dakle, njihove reči i delapredstavljaju Sotonu. Ako je tvoje srce uvek u miru pred Bogom, i uvek obraćaš pažnju na ljude, događaje i stvari oko sebe, ako vodiš računa o Božjem bremenu i uvek imaš bogobojažljivo srce, onda će te Bog često prosvećivati iznutra. U crkvi postoje ljudi koji su „nadzornici”: oni posmatraju neuspehe drugih, a zatim ih oponašaju i ugledaju se na njih. Oni nisu u stanju da raspoznaju, oni ne preziru greh i ne mrze niti se gnušaju Sotoninih stvari. Takvi ljudi su ispunjeni Sotoninim stvarima i njih će Bog naposletku u potpunosti napustiti. Uvek treba da imaš bogobojažljivo srce pred Bogom, treba da budeš umeren u rečima i delima i da nikada ne poželiš da Mu se suprotstaviš ili da ražalostiš Boga. Nikada ne bi smeo da poželiš da Božje delo na tebi bude uzaludno, niti da dopustiš da sve muke koje si podneo i sve što si sproveo u delo propadne. Moraš biti voljan da se više trudiš i da više voliš Boga na putu koji je pred tobom. To su ljudi koji imaju viziju za svoju osnovu. To su ljudi koji traže napredak.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Oni koji vole Boga zauvek će živeti u Njegovoj svetlosti”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 504

Ako ljudi veruju u Boga i Božje reči doživljavaju bogobojažljivim srcem, onda se u takvim ljudima može videti Božje spasenje i Božja ljubav. Ovi ljudi su u stanju da svedoče o Bogu; oni proživljavaju istinu, a ono o čemu svedoče takođe su istina, ono što Bog jeste i Božja narav. Oni žive u Božjoj ljubavi i videli su Božju ljubav. Ako žele da vole Boga, ljudi moraju da dožive Božju divotu i da vide Božju divotu; samo tada se u njima može probuditi bogoljubivo srce i srce posvećenog davanja za Boga. Bog ne tera ljude da Ga vole kroz reči ili u svojoj uobrazilji, niti ih primorava da Ga vole. Umesto toga, On im dozvoljava da Ga vole svojevoljno, kao i da vide Njegovu divotu u Njegovom delu i rečima, nakon čega oni u srcima nose ljubav prema Bogu. Samo na ovaj način ljudi mogu istinski da svedoče za Boga. Ljudi ne vole Boga zato što su ih drugi nagovorili da to učine, niti je to trenutni emotivni impuls. Oni vole Boga zato što su videli Njegovu divotu, videli su da kod Njega ima toliko toga što je vredno ljudske ljubavi, zato što su videli Božje spasenje, mudrost i čudesna dela – a kao ishod toga, oni zaista slave Boga i zaista žude za Njim, i u njima se rađa takva strast da ne mogu da prežive ukoliko ne zadobiju Boga. Oni koji istinski svedoče za Boga u stanju su da to snažno učine zato što njihovo svedočanstvo počiva na temelju istinskog znanja i istinske žudnje za Bogom. Takvo svedočanstvo se ne nosi shodno emocionalnom impulsu, već shodno njihovom poznavanju Boga i Njegove naravi. Budući da su spoznali Boga, oni osećaju da svakako moraju da svedoče o Bogu i da navedu sve one koji žude za Bogom da spoznaju Boga, kao i da budu svesni Božje divote i Njegove praktičnosti. Kao i ljubav ljudi prema Bogu, njihovo svedočenje je spontano; poseduje stvarnost i ima stvarni značaj i vrednost. Nije pasivno niti šuplje i besmisleno. Razlog zbog kojeg se kaže da samo oni koji zaista vole Boga imaju najveću vrednost i smisao u svom životu i istinski veruju u Boga, jeste taj što su ti ljudi u stanju da žive u Božjoj svetlosti i da žive za Božje delo i upravljanje. Zato što oni ne žive u tami, već žive u svetlosti; oni ne žive besmislene živote, već živote koje je Bog blagoslovio. Samo oni koji vole Boga mogu da svedoče o Bogu, samo su oni Božji svedoci, samo su oni blagosloveni od Boga, i samo oni mogu da naslede Božja obećanja. Oni koji vole Boga jesu Njemu bliske osobe; oni su ljudi koje Bog voli i oni mogu da uživaju u blagoslovima zajedno sa Bogom. Samo takvi ljudi će živeti večno i samo oni će zauvek živeti pod Božjom brižnošću i zaštitom. Bog je tu da ga ljudi vole i dostojan je ljubavi svih ljudi, ali nisu svi ljudi u stanju da vole Boga i ne mogu svi ljudi da svedoče za Boga, niti da vladaju zajedno sa Bogom. Zato što su u stanju da svedoče o Bogu i posvete sav svoj trud Božjem delu, oni koji istinski vole Boga mogu da hodaju bilo gde pod kapom nebeskom, a da se niko ne usudi da im se suprotstavi, i oni mogu da drže vlast na zemlji i da vladaju svim narodom Božjim. Ovi ljudi su se okupili iz celog sveta. Oni su ljudi koji dolaze iz celog sveta i govore različite jezike i razlikuju se po boji kože, ali značaj njihovog postojanja je isti; svi oni imaju bogoljubivo srce, svi oni imaju isto svedočanstvo, i imaju istu rešenost i istu želju. Oni koji vole Boga mogu slobodno da koračaju svetom, a oni koji svedoče o Bogu mogu da putuju širom vaseljene. Ove ljude Bog voli, oni su blagosloveni od Boga i oni će zauvek živeti u Njegovoj svetlosti.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Oni koji vole Boga zauvek će živeti u Njegovoj svetlosti”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 505

Koliko ti danas zapravo voliš Boga? A koliko tek znaš o svemu onome što je Bog učinio u tebi? To su lekcije koje treba da naučiš. Kada je Bog stigao na zemlju, sve što je učinio u čoveku i dozvolio čoveku da vidi jeste da bi Ga čovek zavoleo i istinski spoznao. Uzrok tome što je čovek sposoban da pati za Boga i što je uspeo da stigne ovako daleko, s jedne strane je Božja ljubav, a s druge Božje spasenje; još više, to je zbog suda i dela grdnje koje je Bog sproveo u čoveku. Ako ste bez Božjeg suda i grdnje i kušnji, i ako vas Bog nije izložio patnji, onda, iskreno rečeno, nećete voleti Boga istinski. Što je veće Božje delo u čoveku, što je veća čovekova patnja, to se više pokazuje koliko je Božje delo značajno i to je čovekovo srce sposobnije da istinski voli Boga. Kako se savladava lekcija o ljubavi prema Bogu? Bez patnje i oplemenjivanja, bez bolnih kušnji – i da je, povrh toga, sve što je Bog podario čoveku sama blagodat, milosrđe i milost – da li bi mogao da dostigneš istinsku ljubav prema Bogu? S jedne strane, tokom Božjih kušnji čovek upoznaje svoje nedostatke i uviđa da je neznatan, dostojan prezira i bedan, da nema ništa i da nije ništa; s druge strane, tokom kušnji Bog čoveku postavlja neka okruženja, tako da u njima čovek može bolje da iskusi Božju divotu. Iako je bol veliki, a ponekad i nesavladiv – dostiže čak i nivo slamajuće tuge – kada to iskusi, čovek uviđa kako je divno Božje delo u njemu, i tek na tom temelju se u čoveku rađa prava ljubav prema Bogu. Danas čovek shvata da Božja blagodat, dobrota i milost same po sebi nisu dovoljne da bi on mogao istinski da spozna sebe, a još manje da upozna suštinu čoveka, te da samo kroz Božji sud i oplemenjivanje, i za vreme samog procesa oplemenjivanja čovek može spoznati svoje nedostatke i saznati da nema ništa. Stoga je čovekova ljubav prema Bogu izgrađena na temelju oplemenjivanja i suda od Boga. Ako uživaš samo u blagodati Božjoj, imajući miran porodični život ili materijalne blagoslove, to ne znači da si zadobio Boga, niti znači da si uspešan u svom verovanju u Boga. Bog je već izveo jednu etapu dela blagodati u telu, i zaista je ljudima podario materijalne blagoslove, ali čovek ne može biti usavršen samo putem blagodati, dobrote i milosti. Kroz svoja iskustva, čovek donekle okusi Božju ljubav i vidi Božju dobrotu i milost, ali pošto ih je iskusio neko vreme, uviđa da Božja blagodat i Njegova dobrote i milost nisu u stanju da usavrše čoveka, niti su u stanju da razotkriju ono što je iskvareno u čoveku; nisu u stanju da oslobode čoveka od njegove iskvarene naravi niti da usavrše njegovu ljubav i veru. Božje delo blagodati bilo je delo u jednom razdoblju, a čovek se ne može osloniti na uživanje u Božjoj blagodati da bi spoznao Boga.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo kroz bolne kušnje možeš spoznati divotu Boga”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 506

Danas većina ljudi nema tu spoznaju. Oni veruju da patnja ničemu ne vredi i da ih svet odbacuje, da je njihov porodični život ispunjen nevoljama, da Bogu nisu ugodni i da su im izgledi sumorni. Neki ljudi čak žele i da umru kada pate do određene mere. To nije istinska ljubav prema Bogu; takvi ljudi su kukavice, nisu istrajni, oni su beskičmenjaci i nesposobni su! Bog je željan da Ga čovek voli, ali što Ga čovek više voli, to je veća čovekova patnja, i što Ga čovek više voli, to su veće njegove kušnje. Ako Ga voliš, onda će te zadesiti svakakve patnje – a ako Ga ne voliš, tada će ti možda sve ići glatko i sve će biti mirno oko tebe. Kada voliš Boga, uvek ćeš osećati da je mnogo toga oko tebe nesavladivo. A pošto je tvoj rast isuviše mali, bićeš oplemenjen i nećeš biti sposoban da udovoljiš Bogu – uvek ćeš osećati da su Božje namere previše uzvišene, da su izvan domašaja čoveka. Zbog svega toga, bićeš oplemenjen – pošto u tebi ima mnogo slabosti, i pošto, u mnogim aspektima, nisi u stanju da udovoljiš Božjim namerama, bićeš oplemenjen iznutra. Ipak, mora vam biti jasno da se pročišćenje postiže samo putem oplemenjivanja. Stoga, u ovim poslednjim danima nužno je da svedočite za Boga. Bez obzira na to kolika je vaša patnja, treba da idete do samog kraja, pa i kad budete ispuštali poslednji dah, i dalje morate biti odani Bogu i prepustiti se milosti Božje orkestracije; samo to je istinska ljubav prema Bogu, i samo to je snažno i glasno svedočanstvo. Kada vas Sotona bude iskušavao, recite: „Moje je srce Božje i Bog me je već zadobio. Ne mogu da udovoljim tebi – moram pravilno da udovoljim Bogu.” Što više udovoljavaš Bogu, to će te više Bog blagosloviti i tvoj podsticaj da voliš Boga postaće veći; takođe ćeš imati veru i odlučnost, i osećaćeš da je život proveden u ljubavi prema Bogu najvredniji i najsmisleniji život. Može se reći da ćeš, čim zavoliš Boga, biti bez tuge. Iako ima trenutaka kad je tvoje telo slabo i imaš mnogo stvarnih poteškoća, ako se u tim trenucima istinski osloniš na Boga, bićeš utešen i osećaćeš se spokojno i podržano u svom duhu. Na taj način ćeš moći da prevaziđeš mnoge situacije i nećeš se žaliti na Boga zbog patnje koju podnosiš. Umesto toga, želećeš da pevaš himne, plešeš i moliš se, da se okupljaš i razgovaraš u zajedništvu, i da misliš na Boga, i osećaćeš da su svi ljudi, događaji i stvari oko tebe koje je Bog uredio prikladni. Ako ne voliš Boga, što god pogledaš neće ti biti po volji i ništa neće biti ugodno tvojim očima; nećeš imati oslobođenje i bićeš potisnut u svom duhu, i uvek ćeš gajiti pritužbe na Boga, i uvek ćeš osećati da je patnja koju podnosiš prevelika i da ti je naneta prevelika nepravda. Ako ne stremiš zarad sreće, već da bi udovoljio Bogu i da te Sotona ne bi optuživao, onda će ti takvo stremljenje dati veliki podsticaj da voliš Boga. Kad si u stanju da primenjuješ sve što Bog govori, i kad sve što radiš može da udovolji Bogu, to se naziva posedovanjem stvarnosti. Stremiti ka tome da se udovolji Bogu znači koristiti svoje bogoljubivo srce da bi se Njegove reči sprovele u delo. Bez obzira na to kada, uvek u sebi imaš bogoljubivo srce, čak i kad su drugi bez snage, i iz dubine duše čezneš za Bogom i misliš na Njega. To je pravi rast. Veličina tvog rasta zavisi od toga koliko je tvoje srce bogoljubivo, od toga da li si u stanju da budeš postojan kad si na kušnji, da li si slab u određenim okolnostima, i da li možeš da ostaneš čvrst kada te tvoja braća i sestre odbacuju; činjenice će pokazati kakvo je tačno tvoje bogoljubivo srce. Iz mnogih Božjih dela može se videti da Bog zaista mnogo voli čoveka. Samo je u pitanju to da čovekove duhovne oči tek treba da budu potpuno otvorene i on nije u stanju da jasno vidi veliki deo Božjeg dela i Njegovih namera, niti mnoge divne stvari o Bogu; čovek ima premalo istinske ljubavi prema Bogu. Sve ovo vreme si verovao u Boga, a danas je Bog ukinuo sva sredstva za bekstvo. Istinu govoreći, i nemaš drugog izbora nego da odabereš pravi put, a na taj pravi put te navode upravo strogi sud i ogromno spasenje Božje. Tek pošto iskusi teškoće i oplemenjivanje, čovek spozna da je Bog divan. Na osnovu iskustva sve do današnjeg dana, može se reći da je čovek spoznao deo Božje divote, ali to još uvek nije dovoljno, jer čoveku toliko toga nedostaje. Čovek mora da iskusi više Božjeg čudesnog dela i više teškog oplemenjivanja koje mu Bog priređuje. Tek tada se čovekova život-narav može promeniti.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo kroz bolne kušnje možeš spoznati divotu Boga”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 507

Svi se vi nalazite usred kušnje i oplemenjivanja. Kako treba voleti Boga tokom oplemenjivanja? Kada dožive oplemenjivanje, ljudi su u stanju da pruže istinsku hvalu Bogu, a usred oplemenjivanja mogu da uvide da im mnogo toga nedostaje. Što si više oplemenjen, to si više u stanju da se pobuniš protiv tela; što su ljudi više oplemenjeni, to više ljubavi daju Bogu. To je ono što treba da razumete. Zašto ljudi moraju da budu oplemenjeni? Kakvo se dejstvo time postiže? Koji je značaj Božjeg dela oplemenjivanja na čoveku? Ako zaista tražiš Boga, onda ćeš, kada iskusiš Njegovo oplemenjivanje do određene tačke, osetiti da je ono izuzetno dobro i krajnje neophodno. Kako čovek treba da voli Boga dok traje oplemenjivanje? Tako što će iskoristiti odlučnost da voli Boga da bi prihvatio Njegovo oplemenjivanje: tokom oplemenjivanja podnosiš unutrašnje muke, kao da ti neko uvrće nož u srcu, ali ti si ipak voljan da Bogu udovoljiš koristeći svoje bogoljubivo srce, i nemaš volju da udovoljavaš telu. To je značenje primene ljubavi prema Bogu. Osećaš bol u sebi, tvoja patnja dostiže određenu tačku, ali ti si i dalje spreman da staneš pred Boga i da se moliš, govoreći: „Bože! Ne mogu da Te napustim. Iako je u meni tama, voljan sam da Ti udovoljim; Ti znaš moje srce i pretoči više Svoje ljubavi u mene.” To je praktično postupanje tokom oplemenjivanja. Ako koristiš bogoljubivo srce kao temelj, oplemenjivanje te može približiti Bogu i učiniti da budeš prisniji sa Bogom. Pošto veruješ u Boga, moraš predati svoje srce pred Bogom. Ako nudiš i polažeš svoje srce pred Bogom, onda tokom oplemenjivanja sigurno nećeš poreći Boga niti ćeš Ga napustiti. Na taj način će tvoj odnos sa Bogom postajati sve bliži i sve normalniji, a tvoje zajedništvo sa Bogom sve učestalije. Ako uvek tako postupaš, onda ćeš više vremena provesti u Božjoj svetlosti i više vremena pod vođstvom Njegovih reči. Takođe će biti sve više i više promena u tvojoj naravi, a tvoje znanje će se povećavati iz dana u dan. Kad dođe taj dan da se na tebe iznenada spuste Božje kušnje, ne samo da ćeš biti u stanju da stojiš uz Boga, već ćeš biti u stanju i da daš svedočanstvo za Boga. Tada ćeš biti kao Jov i kao Petar. Kad budeš dao svedočanstvo za Boga, to će značiti da si neko ko Ga istinski voli, neko ko će rado položiti svoj život za Njega, te da si Božji svedok i onaj koga Bog voli. Ljubav koja je doživela oplemenjivanje jaka je, a ne krhka. Bez obzira na to kada te ili kako Bog podvrgava Svojim kušnjama, ti si u stanju da zanemariš sopstveni život, da zarad Boga sve rado odbaciš i da radi Boga zadovoljno istraješ u bilo čemu – tako će tvoja ljubav biti čista i tvoja vera će imati stvarnost. Tek tada ćeš biti neko koga Bog zaista voli i neko ko je zaista usavršen od Boga.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo kroz doživljavanje oplemenjivanja čovek može da poseduje istinsku ljubav”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 508

Ako ljudi padnu pod uticaj Sotone, onda u njima nema ljubavi prema Bogu, a njihove prethodne vizije, ljubav i odlučnost nestaju. Ljudi su nekada osećali da treba da pate za Boga, ali danas misle da je to sramota i ne manjka im pritužbi. To je Sotonino maslo, znak da su pali pod Sotoninu vlast. Ako se nađeš u takvom stanju, moraš odmah da se moliš i da ga preokreneš što je pre moguće – to će ti pružiti zaštitu kad Sotona napadne. Upravo tokom mukotrpnog oplemenjivanja čovek najlakše može da padne pod Sotonin uticaj, pa kako bi onda trebalo da voliš Boga tokom takvog oplemenjivanja? Trebalo bi da prikupiš svoju odlučnost, položiš svoje srce pred Boga i posvetiš Mu poslednji delić svog vremena. Bez obzira na to kako te Bog oplemenjuje, ti treba da budeš u stanju da istinu sprovodiš u delo kako bi udovoljio Božjim namerama i trebalo bi da preuzmeš na sebe da tragaš za Bogom i da tragaš za razgovorom u zajedništvu. U ovakvim vremenima, što si pasivniji, biće ti lakše da postaneš negativan i lakše ćeš nazadovati. Kad je potrebno da obaviš svoju funkciju, iako je ne obavljaš dobro, ti činiš sve što možeš, i pritom ne koristiš ništa drugo do svoje bogoljubivo srce; bez obzira na to šta drugi kažu – bilo da kažu da ti ide dobro, ili da ti ide loše – sve u svemu, tvoje namere su ispravne i nisi samopravedan, jer postupaš zarad Boga. Kada te drugi pogrešno protumače, u stanju si da se moliš Bogu i kažeš: „Bože! Ne tražim da mi drugi oproste, da se lepo odnose prema meni, niti da me razumeju i odobravaju. Samo tražim da u svom srcu mogu da Te volim, da u svom srcu budem spokojan i da mi savest bude čista. Ne tražim da me drugi hvale, niti da me veoma cene; samo tražim da Ti iz svog srca udovoljim. Izvršavam svoju funkciju čineći sve što mogu. Iako sam glup, lošeg kova i slep, znam da si Ti divan i voljan sam da Ti posvetim sve što imam.” Čim se pomoliš na ovaj način, javlja se tvoje bogoljubivo srce i u srcu se osećaš mnogo opuštenije. Upravo to znači upražnjavati ljubav prema Bogu. Kako budeš doživljavao, na svaka dva neuspeha imaćeš jedan uspeh ili na pet neuspeha dva uspeha, te dok budeš doživljavao na takav način, samo usred neuspeha moći ćeš da vidiš Božju divotu i da otkriješ šta u tebi nedostaje. Kad se sledeći put susretneš sa sličnom situacijom, treba da budeš oprezan, da proveriš svoj tempo i pojačaš svoje molitve, pa ćeš postepeno u takvoj situaciji moći da trijumfuješ. To znači da tvoje molitve daju rezultate. Jedino kad vidiš da si ovoga puta bio uspešan, da si iznutra zadovoljan i da, čim se pomoliš, možeš da osetiš Boga, te da te prisustvo Svetoga Duha nije napustilo, znaćeš kako Bog dela na tebi. Ako na ovaj način praktično postupaš, imaćeš put u svom doživljavanju. Ako ne primenjuješ istinu, Sveti Duh neće biti prisutan u tebi. Međutim, ako u susretu sa raznim stvarima istinu sprovodiš u delo, tada će, iako si iznutra povređen, Sveti Duh naknadno biti s tobom, moći ćeš da osetiš prisustvo Boga kada se moliš, imaćeš snagu da primenjuješ reči Božje, tokom razgovora u zajedništvu sa braćom i sestrama neće biti ničega što će opterećivati tvoju savest, osećaćeš se spokojno i tako ćeš moći da izneseš na videlo šta si učinio. Ma šta da drugi govore, ako tvoj odnos s Bogom ostane normalan, ako te drugi ne sputavaju i u stanju si da se iznad svega izdigneš, to ukazuje da je tvoja primena Božjih reči bila delotvorna.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo kroz doživljavanje oplemenjivanja čovek može da poseduje istinsku ljubav”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 509

Što Bog više oplemenjuje čoveka, to ;ovekovo srce više može da voli Boga. Patnja koju nosi u svom srcu korisna mu je za život, čini ga sposobnijim da se utiša pred Bogom, da ima prisniji odnos sa Bogom i da bolje može da vidi neizmernu Božju ljubav i Njegovo ogromno spasenje. Petar je iskusio oplemenjivanje stotinama puta, a Jov je prošao nekoliko kušnji. Ako želite da vas Bog usavrši, onda i vi morate da se podvrgnete oplemenjivanju stotinama puta – morate da prođete kroz ovaj proces i oslonite se na ovaj korak – samo tada ćete moći da udovoljite Božjim namerama i samo tada će Bog moći da vas usavrši. Oplemenjivanje je najbolje sredstvo kojim Bog usavršava čoveka; samo kroz oplemenjivanje i gorke kušnje čovekovo srce može da razvije istinsku ljubav prema Bogu. Bez patnje, čovek nema istinsku ljubav prema Bogu; ako nije kušan iznutra, ako nije podvrgnut istinskom oplemenjivanju, onda će njegovo srce uvek lutati vani. Kada budeš oplemenjen do određene tačke, uvidećeš svoje slabosti i teškoće, uvidećeš da ti toliko toga nedostaje i da nisi u stanju da prevaziđeš mnoge teškoće sa kojima se susrećeš, i uvidećeš da si se tako mnogo bunio. Samo tokom kušnji čovek je u stanju da zaista spozna svoje pravo stanje; kušnje mogu više da usavrše čoveka.

Petar je tokom života iskusio oplemenjivanje stotinama puta i prošao je kroz mnogo bolnih kaljenja. Ovo oplemenjivanje postalo je osnova njegove uzvišene ljubavi prema Bogu, i najznačajnije iskustvo u celom njegovom životu. To što je bio u stanju da poseduje uzvišenu Božju ljubav bilo je, u nekom smislu, zbog njegove rešenosti da voli Boga; međutim, još važniji razlozi bili su oplemenjivanje i patnja kroz koje je prošao. Ova patnja postala je njegov vodič na putu ljubavi prema Bogu, i stvar koja mu se najviše urezala u pamćenje. Ako ljudi ne prolaze kroz bol oplemenjivanja kada vole Boga, onda je njihova ljubav puna nečistoća i njihovih ličnih sklonosti; ljubav kao što je ova puna je Sotoninih ideja i krajnje je nesposobna da udovolji Božjim namerama. Imati odlučnost da se voli Bog nije isto što i istinski voleti Boga. Čak i ako je sve o čemu u svom srcu razmišljaju zarad ljubavi prema Bogu i udovoljavanja Njemu – naizgled lišeno bilo kakvih ljudskih ideja, naizgled kao da je sve zarad Boga – kad se takva primena ljubavi prema Bogu postavi pred Njega, On je ne odobrava niti je blagosilja. Čak i kada bi ljudi u potpunosti razumeli sve istine – kada bi ih sve spoznali – ne bi se moglo reći da je to znak ljubavi prema Bogu, ne bi se moglo reći da ovi ljudi imaju stvarnost ljubavi prema Bogu. Uprkos tome što su, i ne prošavši kroz oplemenjivanje, ljudi razumeli mnoge istine, oni nisu u stanju da ih primene; samo tokom oplemenjivanja ljudi mogu da razumeju pravo značenje ovih istina, samo tada ljudi mogu zaista da cene njihovo unutrašnje značenje. Tada, kad budu primenjivali ove istine, biće u stanju da to učine tačno, u skladu sa Božjim namerama; tada će u njihovoj primeni njihove sopstvene ideje biti umanjene, njihova iskvarenost oslabljena, a njihova ljudska osećanja smanjena. Jedino je tada njihovo praktično postupanje istinsko ispoljavanje ljubavi prema Bogu. Dejstvo istine ljubavi prema Bogu ne postiže se govornim znanjem niti voljom srca, niti se može postići samo razumevanjem te istine. Ono zahteva da ljudi plaćaju cenu, da prolaze kroz mnogo bola tokom oplemenjivanja, pa će tek tada njihova ljubav postati čista i u skladu sa Božjim namerama.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo kroz doživljavanje oplemenjivanja čovek može da poseduje istinsku ljubav”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 510

Suočen sa čovekovim stanjem i čovekovim stavom prema Bogu, Bog je učinio novo delo, dozvolivši čoveku da poseduje i znanje o Njemu i pokornost prema Njemu, kao i ljubav i svedočanstvo. Stoga čovek mora da iskusi Božje oplemenjivanje, kao i Njegov sud i orezivanje, bez čega čovek nikada ne bi spoznao Boga i nikada ne bi bio sposoban da ga istinski voli i da svedoči o Njemu. Božje oplemenjivanje čoveka nije sračunato na jednostrano, već na višestruko dejstvo. Zato Bog vrši delo oplemenjivanja na onima koji su voljni da tragaju za istinom, kako bi njihova rešenost i ljubav bile usavršene od Boga. Za one koji su voljni da tragaju za istinom i koji žude za Bogom, ništa nije značajnije, niti od veće pomoći, od oplemenjivanja kao što je ovo. Čoveku nije lako da razume ili da pojmi Božju narav. Pošto je Bog, na kraju krajeva, Bog i Bogu je, na kraju krajeva, nemoguće da ima istu narav kao i čovek, čoveku stoga nije lako da shvati Njegovu narav. Čovek sam po sebi ne poseduje istinu i ona nije lako shvatljiva onima koje je Sotona iskvario; čovek je lišen istine i odlučnosti da istinu sprovede u delo, a ako ne bude patio i ako ne bude oplemenjen ili mu ne bude suđeno, onda njegova odlučnost nikada neće doneti plodove. Za sve ljude, oplemenjivanje je izuzetno bolno i veoma teško prihvatljivo – ipak, tek tokom oplemenjivanja Bog obznanjuje čoveku Svoju pravednu narav i objavljuje Svoje zahteve prema čoveku, te pruža više prosvećenja i više praktičnog orezivanja. Poređenjem činjenica i istine, čovek zadobija veću spoznaju o sebi i istinu, te veće razumevanje Božjih namera, a to mu omogućava da ima iskreniju i čistiju ljubav prema Bogu. Takvi su Božji ciljevi u sprovođenju dela oplemenjivanja. Celokupno delo koje Bog obavlja na čoveku ima svoje ciljeve i značaj; Bog ne obavlja besmisleno delo, niti obavlja delo koje nije od koristi čoveku. Oplemenjivanje ne znači odstranjivanje čoveka od Boga, niti njegovo uništavanje u paklu. Naprotiv, ono znači promenu čovekove naravi tokom oplemenjivanja, promenu njegovih namera, njegovih starih gledišta, promenu njegove ljubavi prema Bogu i promenu čitavog njegovog načina života. Za čoveka je oplemenjivanje praktičan ispit i svojevrsni oblik praktične obuke i samo tokom oplemenjivanja njegova ljubav može služiti svojoj prirodnoj funkciji.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo kroz doživljavanje oplemenjivanja čovek može da poseduje istinsku ljubav”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 511

U svojoj veri u Boga, moraš da se pokoriš Bogu, da istinu sprovodiš u delo i da izvršavaš sve svoje dužnosti. Pored toga, moraš da razumeš stvari koje treba da doživiš. Ako se tvoj doživljaj svodi samo na to da te Bog orezuje, da te dovodi u red i da ti sudi, ako samo uživaš u Bogu, ali ne možeš da osetiš kad te Bog dovodi u red ili te orezuje – to je neprihvatljivo. Možda si, u ovom slučaju oplemenjivanja, u stanju da budeš postojan, ali to još uvek nije dovoljno; moraš i dalje da marširaš napred. Pouka o ljubavi prema Bogu je beskonačna; nikada neće doći trenutak u kome će se ona okončati. Ljudi na veru u Boga gledaju kao na nešto krajnje jednostavno, ali kad je zapravo dožive, oni tada shvataju da vera u Boga nije tako jednostavna kakvom je ljudi zamišljaju. Kad Bog dela da bi oplemenio čoveka, čovek pati. Što je čovekovo oplemenjivanje veće, to će i njegovo bogoljubivo srce biti veće i u njemu će se u većoj meri otkrivati velika Božja sila. Nasuprot tome, što je čovekovo oplemenjivanje manje, to će i njegovo bogoljubivo srce biti manje i u njemu će se u manjoj meri otkrivati velika Božja sila. Što je čovekovo oplemenjivanje snažnije i što više bola i muke on doživljava, to će njegova ljubav prema Bogu biti dublja, njegova vera u Boga postati iskrenija, a njegovo bogopoznanje biti dublje. U svojim iskustvima ćeš videti da oni ljudi koji prolaze kroz snažno oplemenjivanje i veliku patnju, koji često bivaju orezani i disciplinovani, imaju duboku ljubav prema Bogu i dublje i temeljnije bogopoznanje. Oni koji nisu doživeli orezivanje imaju tek površno bogopoznanje. Mogu samo da kažu: „Bog je tako dobar; On ljudima daje blagodat, kako bi mogli da uživaju u Njemu.” Ako su doživeli da ih Bog orezuje i dovodi u red, oni onda mogu da govore o istinskom bogopoznanju. Što je, dakle, Božje delo na čoveku čudesnije, to je ono vrednije i značajnije. Što je ono za tebe nedokučivije i što je neusaglašenije s tvojim predstavama, to je Božje delo više u stanju da te osvoji, zadobije i usavrši. Kako je veliki značaj Božjeg dela! Kada Bog ne bi čoveka oplemenjivao na ovaj način, kad ne bi radio po ovom metodu, Njegovo bi delo bilo nedelotvorno i beznačajno. U tome leži izvanredan značaj onoga što je ranije spomenuto – to što Bog bira i zadobija ovu grupu i što ih upotpunjuje u poslednjim danima. Što je delo koje On na vama vrši veće, to je vaša ljubav prema Bogu dublja i čistija. Što je Božje delo uzvišenije, to je čovek sposobniji da shvati nešto od Njegove mudrosti i dublje biva čovekovo znanje o Njemu. Tokom poslednjih dana, Božji plan upravljanja od šest hiljada godina biće priveden kraju. Može li se on zaista lako završiti? Kad On osvoji čovečanstvo, hoće li Njegovo delo biti završeno? Može li to da bude tako jednostavno? Ljudi zaista zamišljaju da je to tako jednostavno, ali ono što Bog čini nije tako jednostavno. Svaki segment dela koje Bog obavlja je čoveku nedokučiv. Kad bi mogao da ga dokučiš, onda bi Božje delo bilo beznačajno i bezvredno. Božje delo je nedokučivo; ono je u prevelikom neskladu sa tvojim predstavama, a što je više u neskladu sa tvojim predstavama, to se Božje delo pokazuje smislenijim; da je u skladu sa tvojim predstavama, ono bi bilo besmisleno. Ti danas osećaš da je Božje delo tako čudesno, a što ti se ono čini čudesnijim, to više osećaš da je Bog nedokučiv i vidiš koliko su veliki Božji postupci. Kad bi On samo na brzinu i površno obavio delo osvajanja čoveka i ništa drugo nakon toga, čovek ne bi bio u stanju da sagleda značaj Božjeg dela. Iako si sada podvrgnut malom oplemenjivanju, to je od velike koristi za tvoj rast u životu; stoga je od najveće važnosti da iskusite takvu patnju. Danas prolaziš kroz malo oplemenjivanja, ali ćeš kasnije zaista moći da sagledaš Božja dela i na kraju ćeš reći: „Božja dela su tako čudesna!” To će biti reči koje nosiš u srcu. Pošto su neko vreme doživljavali Božje oplemenjivanje (kušnja služitelja i vreme grdnje), neki su ljudi na kraju kazali: „Zaista je teško verovati u Boga!” Činjenica da su upotrebili reči „zaista teško” pokazuje da su Božji postupci nedokučivi, da je Božje delo od velikog značaja i vrednosti i da je Njegovo delo itekako dostojno da ga čovek čuva i neguje. Kada ti, nakon što sam obavio toliko posla, ništa o tome ne bi znao, da li bi onda Moje delo i dalje moglo da bude vredno? Nateraće te da kažeš: „Služenje Bogu je zaista teško, Božji su postupci tako čudesni, a Bog je uistinu mudar! Bog je tako divan!” Ako nakon određenog perioda sticanja iskustva budeš u stanju da izgovoriš ovakve reči, onda to dokazuje da si zadobio Božje delo na sebi. Kad te jednoga dana, dok u inostranstvu budeš propovedao, neko upita: „Kako napreduje tvoja vera u Boga?”, moći ćeš da kažeš: „Božja dela su tako čudesna!” A on će osetiti kako iz tvojih reči izbijaju praktična iskustva. To je istinsko svedočanstvo. Reći ćeš da je Božje delo prepuno mudrosti, da te je Njegovo delo na tebi zaista ubedilo i osvojilo tvoje srce, i da ćeš Ga uvek voleti, jer je On više nego dostojan čovekove ljubavi! Ako možeš da govoriš o ovim stvarima, tada možeš da pokreneš ljudska srca. Sve je ovo svedočanstvo. Ako si u stanju da daš gromoglasno svedočanstvo, dovodeći ljude do suza, to pokazuje da si ti onaj koji zaista voli Boga, jer možeš da daš svedočanstvo o ljubavi prema Bogu, a kroz tebe se mogu posvedočiti Božji postupci. Ako tvoje svedočanstvo drugima omogući da tragaju za Božjim delom, da dožive Božje delo i da ostanu postojani u svakom okruženju u kojem se nađu, takvo i jedino takvo svedočenje jeste istinito svedočenje, a upravo to je ono što se sada od tebe zahteva. Trebalo bi da vidiš da je Božje delo izuzetno vredno i dostojno da ga ljudi čuvaju, da je Bog tako dragocen i tako izobilan; On može ne samo da govori, već i da ljudima sudi, da oplemenjuje njihova srca, donosi im uživanje, zadobija ih, osvaja i usavršava. Iz svog iskustva ćeš uvideti da je Bog veoma drag. Koliko, dakle, ti sad voliš Boga? Možeš li da ove stvari zaista izgovoriš iz srca? Kada budeš u stanju da ove reči izraziš iz dubine svog srca, tada ćeš imati svedočanstvo. Kad tvoje iskustvo bude dostiglo ovaj nivo, bićeš u stanju da daš svedočanstvo za Boga i bićeš podoban da to učiniš. Ako u svom iskustvu ne dostigneš ovaj nivo, još uvek ćeš biti predaleko. Normalno je da ljudi tokom procesa oplemenjivanja pokažu svoje slabosti, ali bi nakon oplemenjivanja trebalo da možeš da kažeš: „Bog je u Svom delu tako mudar!” Ako zaista budeš u stanju da zadobiješ praktično razumevanje ovih reči, to će biti dragoceno, a tvoje iskustvo će imati vrednost.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 512

Čemu bi sada trebalo da stremiš? Da li si u stanju da svedočiš o Božjem delu ili nisi, da li si u stanju da postaneš svedočanstvo i manifestacija Boga ili nisi, da li si prikladan za Božju upotrebu ili nisi – to su stvari ka kojima treba da stremiš. Koliko je od dela Bog zaista obavio na tebi? Koliko si toga video, koliko toga dokučio? Koliko si toga iskusio, a koliko okusio? Bez obzira na to da li te je Bog kušao, orezivao ili te dovodio u red, Njegovi su postupci i Njegovo delo obavljeni na tebi. Da li si ti, međutim, kao vernik u Boga i kao neko ko je voljan da stremi ka tome da ga On usavrši, u stanju da o Božjem delu svedočiš na osnovu svog praktičnog iskustva? Možeš li Božju reč da proživiš kroz svoje praktično iskustvo? Da li si u stanju da kroz svoje praktično iskustvo opskrbljuješ druge i da sav svoj život uložiš u svedočenje o Božjem delu? Da bi svedočio o Božjem delu, moraš se pouzdati u svoje iskustvo, znanje i cenu koju si platio. Jedino tako možeš da udovoljiš Njegovim namerama. Jesi li ti neko ko svedoči o Božjem delu? Imaš li tu odlučnost? Ako si u stanju da svedočiš o Njegovom imenu i, povrh toga, o Njegovom delu, i ako možeš da proživiš lik Njegovog naroda koji On zahteva, onda si ti Božji svedok! Kako ti tačno svedočiš o Bogu? Ako ti tražiš i čezneš da proživiš Božju reč i da daš svedočenje sopstvenim ustima, tako da ljudi mogu da dođu do spoznaje Njegovog dela i vide Njegove postupke – ako istinski stremiš ka tome, Bog će te usavršiti. Ako, pak, stremiš samo ka tome da te Bog usavrši i da te na samom kraju blagoslovi, onda tvoje stanovište u pogledu vere u Boga nije čisto. Treba da stremiš ka načinu na koji možeš da vidiš Božja dela u stvarnom životu, ka načinu da udovoljiš Njemu nakon što ti otkrije Svoje namere, i da stremiš ka načinu na koji treba da svedočiš o Njegovoj čudesnosti i mudrosti, i o tome kako te On dovodi u red i orezuje te. Sve su to stvari o kojima sad treba da razmišljaš. Ako imaš bogoljubivo srce samo zato da bi mogao da stekneš slavu s Bogom nakon što te On usavrši, onda je to još uvek neadekvatno i ne može da ispuni Božje zahteve. Ti moraš biti u stanju da svedočiš o Božjem delu, da udovoljiš Njegovim zahtevima i da na praktičan način doživiš delo koje On obavlja na ljudima. Bilo da su u pitanju bol, suze ili tuga, ti sve ove stvari moraš praktično da doživiš. Oni imaju za cilj da te usavrše kao svedoka o Bogu. Šta te tačno sada nagoni da patiš i da stremiš tome da budeš usavršen? Da li je tvoje sadašnje stradanje zaista zarad ljubavi prema Bogu i svedočenja za Njega? Ili je ono zarad blagoslova tela, zarad tvojih budućih izgleda i sudbine? Sve tvoje namere, motivacije i ciljevi za kojima tragaš moraju biti ispravljeni i ne možeš ih sopstvenom voljom usmeravati. Ako jedan čovek stremi tome da bude usavršen kako bi dobio blagoslove i imao moć kao car, dok drugi čovek tome stremi kako bi udovoljio Bogu i da bi praktično svedočio o Božjem delu, koji bi od ta dva načina stremljenja ti izabrao? Ako bi izabrao prvi način, ostao bi predaleko od Božjih standarda. Jednom sam rekao da će Moji postupci biti obznanjeni u čitavoj vaseljeni i da ću u vaseljeni imati vlast kao Car. S druge strane, vama je povereno da svedočite o Božjem delu, a ne da postanete carevi i pojavite se pred čitavom vaseljenom. Dozvoliti Božjim postupcima da ispune svemir i nebeski svod, dozvoliti svima da ih vide i priznaju – te reči su izgovorene u vezi sa Samim Bogom, a ono što ljudska bića treba da urade jeste da svedoče o Bogu. Koliko razumeš Boga? O koliko toga o Bogu možeš da posvedočiš? Koja je svrha Božjeg usavršavanja čoveka? Kad jednom budeš razumeo Božje namere, kako da prema njima pokažeš razumevanje? Ako si voljan da budeš usavršen i da o Božjem delu svedočiš kroz ono što proživljavaš, ako u sebi imaš ovu pokretačku snagu, onda ti ništa nije previše teško. Ljudima je sada potrebna vera. Ako poseduješ ovu pokretačku snagu, lako ti je da otpustiš svaku negativnost, pasivnost i lenjost, kao i predstave o telu, filozofije za ovozemaljsko ophođenje, buntovnu narav, osećanja i tako dalje.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 513

Normalno je da ljudi, dok prolaze kroz kušnje, budu slabi, da u sebi budu negativni, da ne razumeju Božje namere ili da im ne bude jasan put primene. Ali u svakom slučaju, ti moraš imati veru u Božje delo i, poput Jova, ne smeš poricati Boga. Iako je Jov bio slab i proklinjao dan svog rođenja, on nije poricao da je Jahve ljudima podario sve stvari koje poseduju nakon rođenja i da je Jahve ujedno Onaj koji će im ih oduzeti. Ma kakvim kušnjama da je bio podvrgnut, on je zadržao ovo uverenje. U okviru svojih iskustava, ma kakvom oplemenjivanju Božjim rečima da ste podvrgnuti, sve u svemu, ono što Bog želi, jesu vaša vera i bogoljubivo srce. Ono što On delujući na ovaj način usavršava jesu vera, ljubav i odlučnost ljudi. Bog na ljudima obavlja delo usavršavanja, a oni to ne mogu ni da vide, ni da dotaknu; pod takvim okolnostima, neophodno je da imaš veru. Kad nešto ne može da se vidi golim okom, potrebno je imati veru. Kada ne možeš da otpustiš svoje predstave, potrebno je da imaš veru. Kad ti nije jasno Božje delo, ono što se od tebe zahteva jeste da imaš veru, da zauzmeš čvrst stav i da budeš postojan u svom svedočenju. Kada je Jov stigao do ove tačke, Bog mu se ukazao i obratio. Drugim rečima, samo onda kada budeš imao veru, moći ćeš da vidiš Boga. Kad budeš imao veru, Bog će te usavršiti, a ako nemaš veru, On to ne može da učini. Bog će ti podariti sve ono što se nadaš da ćeš steći. Ako nemaš veru, ti onda nećeš moći da budeš usavršen i nećeš moći da vidiš Božja dela, a kamoli Njegovu svemogućnost. Kada, u svojim stvarnim iskustvima, imaš veru da ćeš videti Njegova dela, Bog će ti se ukazati, On će te prosvetiti i iznutra će te usmeravati. Bez te vere, Bog to neće moći da učini. Ako si izgubio nadu u Boga, kako ćeš onda moći da iskusiš Njegovo delo? Prema tome, samo kada imaš veru i ne gajiš sumnje prema Bogu, samo kada istinski veruješ u Njega bez obzira na to šta On čini, On će te kroz tvoja iskustva prosvetiti i prosvetliti, i tek tada ćeš moći da vidiš Njegova dela. Sve se ovo postiže kroz veru. Vera dolazi samo kroz oplemenjivanje, dok se u odsustvu oplemenjivanja vera ne može razvijati. Na šta se vera odnosi? Vera označava istinsko verovanje i iskreno srce koje ljudi treba da poseduju kad nešto ne mogu da vide ni da dodirnu, kad se Božje delo ne poklapa s ljudskim predstavama i kad je van ljudskog domašaja. To je vera o kojoj govorim. Ljudi treba da imaju veru u vreme patnje i u vreme oplemenjivanja, a kada imaju veru, onda se suočavaju s oplemenjivanjem; oplemenjivanje i vera su neodvojivi jedno od drugog. Ako, bez obzira na to kako Bog dela i bez obzira na tvoje okruženje, ti možeš da stremiš ka životu i da tragaš za istinom, da stremiš ka spoznaji Božjeg dela, da tragaš za spoznajom o Njegovim delima i možeš da postupaš u skladu sa istinom, to znači da imaš istinsku veru i to dokazuje da nisi izgubio veru u Boga. Ako si, za vreme oplemenjivanja, u stanju da istraješ u stremljenju ka istini, da uistinu voliš Boga i da ne gajiš sumnje u Njega, i ako ti, ma šta On činio, i dalje primenjuješ istinu da bi Mu udovoljio, te ako si u stanju da duboko u sebi tražiš Njegove namere i da o Njegovim namerama vodiš računa, to znači imati istinsku veru u Boga. Kad ti je Bog, u prošlosti, govorio da ćeš imati vlast kao car, ti si Ga voleo, a kad ti se otvoreno pokazao, ti si stremio ka Njemu. Ali, Bog je sada skriven, ti ne možeš da Ga vidiš i snašle su te nevolje – da li u ovom trenutku gubiš nadu u Boga? Ti, dakle, moraš u svakom trenutku težiti životu i tražiti da udovoljiš Božjim namerama. To je ono što se naziva istinskom verom i to je najiskrenija i najlepša vrsta ljubavi.

U prošlosti bi svi ljudi dolazili pred Boga da se zavetuju i govorili bi: „Čak i ako niko drugi ne voli Boga, ja Ga moram voleti.” Ali ti si sada podvrgnut oplemenjivanju i, pošto to nije u skladu s tvojim predstavama, ti gubiš veru u Boga. Je li to prava ljubav? Mnogo si puta čitao o delima Jova – jesi li zaboravio na njih? Iskrena ljubav se može oblikovati samo iz vere. Razvijanje prave ljubavi prema Bogu kroz oplemenjivanja kroz koja prolaziš; s verom voditi računa o Božjim namerama u svojim stvarnim iskustvima, buniti se protiv sopstvenog tela i s verom stremiti ka životu – to je ono što ljudi treba da rade. Ako tako budeš činio, moći ćeš da vidiš Božja dela, ali ako ti nedostaje vera, tada nećeš moći da vidiš Božja dela niti da iskusiš Njegovo delo. Ako želiš da te Bog upotrebi i usavrši, onda moraš posedovati svaki aspekt istine: rešenost da patiš, veru, istrajnost, pokornost, sposobnost da tragaš za istinom, da razumeš Božje namere i vodiš računa o Njegovoj tuzi i mukotrpnim namerama, i tako dalje. Nije lako usavršiti neku osobu, a svako pojedinačno oplemenjivanje koje doživljavaš zahteva tvoju veru i ljubav. Ako želiš da te Bog usavrši, nije dovoljno da samo juriš unaokolo, niti je dovoljno da samo daješ sebe za Boga. Mnogo toga moraš posedovati da bi mogao da postaneš neko koga je Bog usavršio. Kad se suočiš sa stradanjem, moraš biti u stanju da ostaviš po strani svoj obzir prema telu i da se ne žališ na Boga. Kad se Bog od tebe sakrije, moraš biti u stanju da imaš veru u to da Ga slediš, da očuvaš svoju raniju ljubav, ne dozvoljavajući joj da se promeni niti rasprši. Ma šta Bog činio, moraš da Mu dozvoliš da svime orkestrira kako Mu je volja i da radije prokuneš svoje telo nego da se žališ na Njega. Kad si suočen s kušnjama, moraš radije da istrpiš bol izazvan odricanjem od onoga što voliš i da gorko plačeš umesto da propustiš da udovoljiš Bogu. Samo je to istinska ljubav i istinska vera. Bez obzira na tvoj stvarni rast, najpre moraš imati i ovu rešenost da patiš i istinsku veru. Takođe moraš imati rešenost da se buniš protiv tela; moraš radije pristati na patnju i gubitke u svojim ličnim interesima nego propustiti da udovoljiš Božjim namerama. Moraš, takođe, biti u stanju da u srcu osetiš kajanje: ranije nisi mogao da udovoljiš Bogu i sad možeš da se kaješ. Ništa od toga ne sme da ti nedostaje – Bog će te upravo kroz ove stvari usavršiti. Ako ne ispunjavaš ove uslove, onda ne možeš da budeš usavršen.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 514

Neko ko služi Bogu ne treba samo da zna da pati za Njega; povrh toga, on treba da shvati da je svrha verovanja u Boga težnja ka ljubavi prema Njemu. Bog te ne koristi samo da bi te oplemenio i učinio da patiš, već te koristi da spoznaš Njegova dela, da spoznaš pravi značaj ljudskog života i, još više, da spoznaš da služenje Bogu nije lak zadatak. Doživljavanje Božjeg dela ne znači uživanje u blagodati; naprotiv, to je pre patnja zbog ljubavi prema Bogu. Budući da uživaš u Božjoj blagodati, moraš uživati i u Njegovoj grdnji; moraš sve to da iskusiš. Ako možeš da iskusiš kako te Bog prosvećuje, a takođe možeš da iskusiš kako te On orezuje i kako ti sudi, tvoje iskustvo će biti sveobuhvatno. Bog je na tebi obavio Svoje delo suda, a takođe je obavio i Svoje delo grdnje na tebi. Božja reč te je orezala, ali ona te je takođe prosvetila i prosvetlila. Kad si negativan i slab, Bog i dalje brine o tebi. Celokupno ovo delo uči te tome da je sve u vezi s čovekom pod Božjom orkestracijom. Ti možda misliš da vera u Boga podrazumeva samo patnju ili obavljanje mnogih stvari za Njega, ili telesni mir, ili to da ti sve ide glatko, i lagodnost i opuštenost u svemu. Ništa od toga nije svrha koju bi ljudi trebalo da imaju u svojoj veri u Boga. Ako je to svrha tvoje vere u Boga, onda tvoje gledište nije ispravno i naprosto je nemoguće da budeš usavršen. Božja dela, pravedna Božja narav, Njegova mudrost, Njegove reči i Njegova čudesnost i nedokučivost, sve su to stvari koje ljudi treba da razumeju. Kroz ovo razumevanje, trebalo bi da iz svog srca ukloniš lične zahteve, nadanja i predstave. Jedino uklanjanjem ovih stvari možeš ispuniti uslove koje Bog zahteva. Jedino kroz to možeš imati život i udovoljiti Bogu. Svrha verovanja u Boga jeste udovoljiti Njemu i proživeti narav koju On zahteva, kako bi Njegova dela i slava mogli da se ispolje kroz ovu grupu nedostojnih ljudi. Ovo je ispravan pogled na verovanje u Boga, a to je ujedno i cilj kojem treba da stremiš. Tvoje gledište prema veri u Boga treba da bude ispravno i ti treba da težiš da zadobiješ Božje reči. Treba da jedeš i piješ Božje reči i moraš biti u stanju da proživiš istinu, a naročito moraš biti u stanju da vidiš Njegova praktična dela, Njegova divna dela u čitavoj vaseljeni, kao i praktično delo koje On obavlja u telu. Kroz svoja stvarna iskustva, čovek treba da shvati kako to Bog obavlja Svoje delo na njemu i koje su Božje namere prema njemu. Svrha svega toga jeste da on odbaci svoje sotonske iskvarene naravi. Odbacivanjem sve nečistote i nepravednosti u tebi, kao i odbacivanjem tvojih pogrešnih namera, u tebi će se razviti istinska vera u Boga. Samo uz istinsku veru možeš istinski da voliš Boga. Boga možeš iskreno voleti samo na temelju verovanja u Njega. Može li se ljubav prema Bogu postići bez vere u Njega? Budući da veruješ u Boga, u vezi sa tim ne možeš da budeš smeten. Čim vide da će im vera u Boga doneti blagoslove, neki ljudi postanu motivisani, da bi svu motivaciju potom izgubili čim shvate da moraju da istrpe oplemenjivanje. Je li to vera u Boga? Naposletku, ti u svojoj veri moraš postići potpunu i bezuslovnu pokornost pred Bogom. Ti veruješ u Boga, međutim, ako Mu i dalje postavljaš zahteve, ako u sebi nosiš mnoge verske predstave koje ne možeš da odbaciš i lične interese koje ne možeš da otpustiš, a i dalje tragaš za telesnim blagoslovima i želiš da ti Bog spase telo, da ti spase dušu – tad ispoljavaš ponašanje nekoga ko ima pogrešan pogled na stvari. Iako ljudi s verskim shvatanjima veruju u Boga, oni ne traže da promene svoju narav i ne tragaju za bogopoznanjem, već samo traže da zadovolje interese svog tela. Mnogi među vama poseduju veru koja spada u kategoriju verskih ubeđenja; to nije istinska vera u Boga. Da bi verovali u Boga, ljudi moraju imati srce koje je spremno da strada za Njega i rešenost da Mu se predaju. Ukoliko ne ispune ova dva uslova, njihova vera u Boga nije validna i oni neće moći da postignu promene u svojim naravima. U Boga zaista veruju jedino ljudi koji iskreno streme ka istini, bogopoznanju i životu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 515

Svrha oplemenjivanja leži prvenstveno u usavršavanju vere kod ljudi. Na kraju se postiže to da želiš da odeš, ali ne možeš, da su neki ljudi i dalje u stanju da imaju veru čak i kad u njima ne postoji ni trunčica nade i da ljudi više nemaju baš nikakvu nadu u pogledu sopstvenih izgleda. Tek tada će Božje oplemenjivanje biti dovršeno. Ako ljudi još uvek nisu dostigli fazu u kojoj lebde između života i smrti, i nisu okusili smrt, onda proces njihovog oplemenjivanja još uvek neće biti završen. Čak ni oni koji su dostigli fazu služitelja nisu u punoj meri oplemenjeni. Jov je bio podvrgnut oplemenjivanju u najvećoj meri, a nije imao na šta da se osloni. Ljudi moraju da budu podvrgnuti oplemenjivanju do te mere da nemaju ni tračak nade i da nemaju ni jednu jedinu stvar na koju bi se oslonili. Samo je to istinsko oplemenjivanje. U vreme služitelja, ako ti je srce uvek bilo tiho pred Bogom i ako si se uvek, ma šta da je On činio i ma kakve da su Njegove namere bile prema tebi, pokoravao Njegovim uređenjima, ti bi na kraju puta razumeo sve što je Bog do tada učinio. Kad si podvrgnut Jovovim kušnjama, istovremeno si podvrgnut i Petrovim kušnjama. Tokom kušnje, Jov je bio postojan u svom svedočenju i na kraju mu se Jahve pojavio. Tek pošto je ostao postojan u svom svedočenju, bio je dostojan da vidi lice Božje. Zašto je rečeno: „Ja se skrivam od zemlje prljavštine, ali se pojavljujem svetom carstvu”? To znači da si dostojan da vidiš lice Božje jedino onda kad si osvećen i kad si postojan u svom svedočenju. Ako ne možeš da budeš postojan u svom svedočenju, nisi dostojan da vidiš Njegovo lice. Ako se, suočen s oplemenjivanjem, povlačiš ili se žališ na Boga, te usled toga ne uspevaš da ostaneš postojan u svom svedočenju i postaješ predmet Sotoninog podsmeha, ti onda nećeš zadobiti Božju pojavu. Ako si poput Jova, koji je usred kušnji prokleo svoje telo, ali se nije žalio na Boga i bio je u stanju da mrzi svoje telo, a da se pritom nije žalio niti je kroz svoje reči počinio greh, ti ćeš onda biti postojan u svom svedočenju. Kad se do određenog stepena podvrgneš oplemenjivanju i možeš da budeš poput Jova, uistinu pokoran pred Bogom, bez drugih zahteva prema Njemu i bez sopstvenih predstava, Bog će ti se pojaviti. Bog se sada ne pojavljuje pred tobom zato što u sebi nosiš mnogo predstava, ličnih predrasuda, sebičnih misli, individualnih zahteva i telesnih interesa, te stoga nisi ni dostojan da vidiš Njegovo lice. Kad bi i video Boga, ti bi Ga odmeravao u skladu sa svojim predstavama i, čineći to, ti bi ga prikovao za krst. Ako ti se dogode mnoge stvari koje se ne poklapaju s tvojim predstavama, ali si ipak u stanju da ih ostaviš po strani i da iz njih spoznaš Božje postupke, te ako usred oplemenjivanja otkriješ svoje bogoljubivo srce, onda je to postojanost u svedočenju. Ako živiš u spokojnom domu, uživaš u telesnim udobnostima, ako te niko ne progoni, a tvoja braća i sestre u crkvi te slušaju, možeš li onda da se razotkrije tvoje bogoljubivo srce? Može li jedna takva situacija da te oplemeni? Samo se kroz oplemenjivanje može pokazati tvoje bogoljubivo srce i samo kroz dešavanja koja se ne poklapaju s tvojim predstavama možeš biti usavršen. Služeći se mnogim negativnim stvarima i koristeći svakovrsne manifestacije Sotone – njegove postupke, njegove optužbe, njegova ometanja i zaluđivanja – Bog ti jasno pokazuje Sotonino grdobno lice i time ti daje sposobnost da raspoznaš Sotonu, kako bi Sotonu mogao da omrzneš i da se protiv njega pobuniš.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 516

Za sva tvoja mnogobrojna iskustva neuspeha i slabosti, kao i za tvoje brojne periode negativnosti, može se reći da su Božje kušnje. To je zato što sve dolazi od Boga i što su sve stvari i događaji u Njegovim rukama. Da li ćeš ti biti neuspešan, da li ćeš biti slab i posrnuti, sve to počiva na Bogu i u Njegovim je rukama. To je, sa Božjeg stanovišta, tvoja kušnja, a ako ti ne možeš da je prepoznaš, kušnja će prerasti u iskušenje. Postoje dve vrste stanja koja ljudi treba da prepoznaju: jedno potiče od Svetog Duha, dok je drugom verovatni izvor Sotona. Jedno je stanje u kojem te Sveti Duh prosvetljuje i omogućava ti da spoznaš samoga sebe, da osetiš mržnju i kajanje prema sebi kako bi mogao iskreno da voliš Boga i da u svom srcu rešiš da Mu udovoljiš. Drugo je stanje ono u kojem spoznaješ sebe, ali si negativan i slab. Moglo bi se reći da je to Božje oplemenjivanje, ali i da ujedno predstavlja Sotonino iskušavanje. Ako to prepoznaš kao Božje spasenje i osećaš da te je On time uveliko zadužio – te da odsad treba da nastojiš da stvari popraviš, da prestaneš da živiš u takvoj izopačenosti i da pravilno jedeš i piješ Njegove reči – i ako za sebe budeš uvek smatrao da nisi dobar i da imaš srce puno žudnje, to je onda Božja kušnja. Nakon što se stradanje završi i ti ponovo kreneš napred, Bog će te i dalje voditi, prosvećivati, prosvetljavati i negovati. Ukoliko, međutim, to ne možeš da prepoznaš, postaneš negativan i naprosto se prepustiš očaju, ako na taj način razmišljaš, to znači da te je zadesilo Sotonino iskušenje. Kad je Jov prolazio kroz kušnje, Bog i Sotona su se opkladili i Bog je Sotoni dozvolio da Jovu nanese bol. Iako je Bog kušao Jova, zapravo je Sotona bio taj koji se na njega okomio. Za Sotonu je to bilo iskušavanje Jova, ali je Jov stajao na Božjoj strani. Da nije tako bilo, Jov bi podlegao iskušenju. Kad ljudi padnu u iskušenje, preti im opasnost. Za iskustvo oplemenjivanja se može reći da predstavlja kušnju od Boga, ali, ako tvoje stanje nije dobro, može se reći da iskušavanje dolazi od Sotone. Ako nisi načisto u vezi sa vizijama, Sotona će te optužiti i zamagliće tvoju percepciju vizija. Dok se okreneš, pašćeš u iskušenje.

Ako ne doživiš Božje delo, nikad nećeš moći da budeš usavršen. Pored toga, u svom doživljavanju moraš da zalaziš u pojedinosti. Primera radi, koje stvari dovode do toga da u tebi nastaju predstave i mnogi motivi, a kojim prikladnim praktičnim postupcima raspolažeš da bi ove probleme mogao da rešiš? Ako možeš da doživiš Božje delo, to znači da poseduješ rast. Ako samo gledano spolja poseduješ životnu snagu, to onda nije pravi rast i ti zasigurno nećeš moći da budeš postojan. Tek kad budeš bio u stanju da doživiš Božje delo i kad budeš mogao da o njemu razmišljaš u svako doba i na svakom mestu, kad budeš mogao da napustiš pastire i da živiš samostalno, uzdajući se u Boga, i kad budeš mogao da vidiš Božje praktične postupke – tek tada će Božje namere biti ispunjene. U ovom trenutku, većina ljudi ne ume da doživljava stvari, a kad se susretnu s nekim problemom, ne umeju da ga reše; nesposobni su da dožive Božje delo i ne mogu da žive duhovnim životom. Moraš da uzmeš Božje reči i da ih pretočiš u svoj stvarni život.

Ponekad ti Bog pruža određenu vrstu osećanja, osećanja zbog kojeg gubiš svoje unutarnje uživanje i Božje prisustvo, i to na takav način da bivaš uronjen u tamu. Ovo je jedna vrsta oplemenjivanja. Kad god nešto uradiš, uvek ti krene po zlu ili udariš glavom o zid. To te, zapravo, Bog dovodi u red. Ponekad, kad radiš nešto što je buntovno prema Bogu i čime Mu se opireš, iako možda niko drugi ne zna za to – Bog zna. On ti to neće dopustiti i dovešće te u red. Delo Svetoga Duha je veoma detaljno. On sa velikom jasnoćom ispituje svaku reč i svaki postupak ljudi, svaki njihov čin i pokret i svaku njihovu misao i ideju, budeći u njima unutrašnju svest. Jedanput nešto uradiš i to pođe po zlu, uradiš to ponovo, a ono opet ispadne naopako – tako postepeno počinješ da razumeš delo Svetog Duha. Kroz mnogo ovakvih slučajeva dovođenja u red, naučićeš šta treba da radiš kako bi se uskladio s Božjim namerama i šta je to što nije u skladu s Njegovim namerama. Na kraju ćeš naučiti kako da, iz samoga sebe, pravilno reaguješ na usmeravanja Svetog Duha. Ponekad ćeš biti buntovan i Bog će te iznutra prekoriti. Sve ovo potiče od tvog dovođenja u red od strane Boga. Ako Božju reč ne čuvaš kao blago, ako omalovažavaš Njegovo delo, On će te potpuno ignorisati. Što ozbiljnije shvataš Božje reči, to će te On više prosvećivati. U crkvi trenutno postoje neki ljudi koji su u svojoj veri u Boga smeteni i zbunjeni i čine mnoge stvari kojima prelaze granicu, a da pritom ne bivaju disciplinovani, pa se tako delo Svetoga Duha u njima ne može jasno videti. Da bi zaradili novac, neki ljudi napuštaju svoj nalog i odlaze da vode posao, a zbog toga ne bivaju disciplinovani; takav čovek je u još većoj opasnosti. Ne samo da u sebi on trenutno nema delo Svetoga Duha, već će ga i u budućnosti biti teško usavršiti. Ima mnogo onih u kojima se delo Svetog Duha ne može videti i u kojima se ne može videti dovođenje u red od strane Boga. To su oni kojima Božje namere nisu jasne i koji ne spoznaju Njegovo delo. Ako usred oplemenjivanja ljudi mogu da ostanu postojani, da slede Boga bez obzira na to šta On radi, da makar ne odu i da postignu 0,1% onoga što je Petar postigao, onda je to dovoljno. Međutim, takvi ljudi nemaju nikakvu vrednost u pogledu toga da ih Bog upotrebi. Mnogi ljudi brzo shvataju stvari, iskreno vole Boga i mogu da nadmaše Petrov nivo, a Bog na njima obavlja delo usavršavanja. Takvi ljudi bivaju podvrgnuti dovođenju u red i prosvećenju, te ako u njima postoji išta što nije u skladu s Božjim namerama, oni to mogu odmah da odbace. Takvi ljudi su zlato, srebro i drago kamenje – njihova je vrednost najveća! Ako je Bog obavio veliki deo dela, a ti si i dalje nalik pesku ili kamenu, onda si bezvredan!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 517

Božje delo u zemlji velike crvene aždaje čudesno je i nedokučivo. On će jednu grupu ljudi usavršiti, dok će neke druge eliminisati, jer u crkvi ima svakakvih ljudi – ima onih koji vole istinu i onih koji je ne vole; tu su oni koji doživljavaju Božje delo i oni koji ga ne doživljavaju; ima onih koji vrše svoju dužnost i onih koji to ne čine; ima onih koji svedoče o Bogu i onih koji ne svedoče – a jedan deo njih su bezvernici i zli ljudi, koji će zasigurno biti uklonjeni. Ako ti Božje delo nije sasvim jasno, bićeš negativan; to je zato što se Božje delo može videti samo u manjem broju ljudi. U tom trenutku će se otkriti ko iskreno voli Boga, a ko ne. Oni koji iskreno vole Boga imaju u sebi delo Svetoga Duha, dok će oni koji ga ne vole iskreno biti razotkrivani na svakom koraku Njegovog dela. Oni će postati ljudi koji bivaju uklonjeni. Ti će ljudi biti razotkriveni tokom dela osvajanja, a oni su isuviše bezvredni da bi bili podvrgnuti usavršavanju. One koji su usavršeni Bog je u potpunosti zadobio i oni su sposobni da vole Boga onako kako Ga je Petar voleo. Oni koji su osvojeni ne vole spontano, već mogu samo pasivno da vole, i oni su prinuđeni da vole Boga. Spontana se ljubav rađa kroz razumevanje zadobijeno praktičnim iskustvom. Ova ljubav zaokuplja čovekovo srce, a to mu omogućava da dobrovoljno bude odan Bogu, da Božje reči uzme za svoj temelj i da strada zarad Boga. Naravno, to su stvari koje poseduje neko koga je Bog usavršio. Ako samo tražiš da budeš osvojen, ti onda ne možeš da svedočiš za Boga; ako bi Svoj cilj spasenja Bog mogao da postigne samo putem osvajanja ljudi, onda bi fazom služitelja posao bio završen. Krajnji Božji cilj, međutim, nije osvajanje ljudi, već njihovo usavršavanje. Prema tome, umesto da kažete kako ova etapa predstavlja delo osvajanja, recite da je to delo savršenstva i eliminacije. Neki ljudi nisu do kraja osvojeni, dok će, u toku njihovog osvajanja, neka grupa ljudi biti usavršena. Ove dve komponente dela izvode se u međusobnom saglasju. Ljudi nisu otišli čak ni tokom tako dugog perioda obavljanja dela, što pokazuje da je cilj osvajanja postignut – kada ste osvojeni, to je činjenica. Cilj oplemenjivanja nije osvajanje, već usavršavanje. Bez prethodnog oplemenjivanja, ljudi ne bi mogli da budu usavršeni. Stoga su oplemenjivanja zaista dragocena! Danas je jedna grupa ljudi usavršena i zadobijena. Svih deset prethodno pomenutih blagoslova usmereni su ka onima koji su usavršeni. Pitanje promene obličja na zemlji usmereno je ka onima koji su usavršeni. Oni koji nisu usavršeni, nisu podobni da naslede Božja obećanja.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 518

Verovanje u Boga i poznavanje Boga savršeno je prirodno i opravdano, i danas je – dok traje doba u kojem ovaploćeni Bog lično obavlja Svoje delo – pravo vreme da se Bog spozna. Udovoljavanje Bogu je nešto što se postiže izgradnjom na temelju razumevanja Božjih namera, a da bi se Božje namere razumele, neophodno je imati znanje o Bogu. Ova spoznaja Boga predstavlja viziju koju onaj ko veruje u Boga mora imati; to je osnova čovekove vere u Boga. U nedostatku ove spoznaje, čovekova vera u Boga postojala bi u nejasnom stanju, usred praznih doktrina. Čak i kada bi takvi ljudi odlučili da slede Boga, oni ništa ne bi pridobili. Svi oni koji ne zadobiju ništa u ovom toku, jesu oni koji će biti eliminisani – svi oni su gotovani. Koji god korak Božjeg dela da iskusiš, trebalo bi da budeš praćen velikom vizijom. U suprotnom, bilo bi ti teško da prihvatiš svaki korak novog dela zato što se novo delo Božje nalazi izvan čovekove sposobnosti zamišljanja i izvan granica njegovog razmišljanja. Dakle, bez pastira da se brine o čoveku, bez pastira da se uključi u zajedništvo o viziji, čovek nije sposoban da prihvati ovo novo delo. Ukoliko čovek ne može da shvati vizije, onda ne može da shvati ni novo delo Božje, a ako čovek ne može da se pokori Božjem novom delu, onda neće biti u stanju ni da razume Božje namere, tako da će njegovo znanje o Bogu biti ravno nuli. Pre nego što čovek primeni reč Božju, on mora spoznati reč Božju; odnosno, on mora da razume Božje namere. Samo na taj način Božja reč može biti primenjena tačno i u skladu sa Božjim namerama. To je nešto što svako ko traži istinu mora da poseduje, a to je i proces kroz koji mora da prođe svako ko pokušava da spozna Boga. Proces spoznaje reči Božje jeste proces spoznaje Boga. To je takođe i proces spoznaje dela Božjeg. Dakle, poznavanje vizija se ne odnosi samo na poznavanje ljudskosti ovaploćenog Boga, već sadrži i poznavanje reči i dela Božjeg. Preko reči Božje ljudi dolaze do razumevanja Božjih namera, a preko dela Božjeg oni dolaze do spoznaje Božje naravi i onoga što Bog jeste. Vera u Boga predstavlja prvi korak ka spoznaji Boga. Proces napredovanja od ove početne vere u Boga do najdublje vere u Njega je proces spoznaje Boga, proces doživljavanja dela Božjeg. Ako veruješ u Boga samo radi verovanja u Boga, a ne da bi Ga spoznao, onda u tvojoj veri nema istine i tvoja vera ne može postati čista – u to nema sumnje. Ukoliko dok doživljava Božje delo, čovek postepeno spoznaje Boga, onda će se njegova narav postepeno menjati i njegova vera će postajati sve istinitija. Tako će čovek, kada bude uspešan u svom verovanju u Boga, u potpunosti zadobiti Boga. Razlog zbog kogBog toliko daje celo Svoje srce da bi se po drugi put ovaplotio kako bi lično obavio Svoje delo jeste taj da bi čovek mogao da Ga spozna i da Ga vidi. Spoznaja Boga^[a] je konačan ishod koji treba da bude postignut prilikom zaključivanja Božjeg dela; to je poslednji zahtev koji Bog postavlja ljudskom rodu. Razlog zbog kojeg On to čini jeste radi Njegovog konačnog svedočenja; On obavlja ovo delo da bi se čovek konačno i potpuno okrenuo Njemu. Čovek može da zavoli Boga samo spoznajući Boga, a da bi zavoleo Boga, on mora da spozna Boga. Nezavisno od toga kako on stremi ili šta se nada da će zadobiti u svom stremljenju, on mora biti u stanju da dostigne znanje o Bogu. Samo na taj način čovek može da udovolji Božjem srcu. Samo kroz spoznaju Boga čovek može da ima istinsku veru u Boga, i samo kroz spoznaju Boga on može istinski da Ga se boji i da mu se pokorava. Oni koji ne spoznaju Boga nikada neće dostići istinsku pokornost i poštovanje prema Njemu. Spoznaja Boga uključuje poznavanje Njegove naravi, razumevanje Njegovih namera i spoznaju onoga što On jeste. Pa ipak, koji god aspekt da čovek spozna, svaki od njih zahteva od njega da plati cenu, a zahteva i volju za pokoravanjem, bez koje niko ne bi bio u stanju da nastavi da sledi do kraja. Delo Božje isuviše je neusklađeno sa ljudskim predstavama. Božja narav i ono što Bog jeste isuviše su teški za čoveka da ih spozna i svaka Božja reč i delo i svaki Njegov postupak isuviše su čoveku neshvatljivi: ako čovek želi da sledi Boga, a ipak nije voljan da Mu se pokori, onda ništa neće ni dobiti. Od stvaranja sveta do danas, Bog je učinio mnogo toga što je čoveku neshvatljivo i teško prihvatljivo, te izrekao mnogo toga što otežava isceljenje ljudskih predstava. Ali On nikada nije prekinuo Svoje delo zato što je čovek imao previše poteškoća; naprotiv, On je nastavio da obavlja delo i da govori. Uprkos tome što je veliki broj „ratnika” usput pao, On i dalje obavlja Svoje delo i nastavlja da bez prekida bira jednu za drugom skupine ljudi koji su voljni da se pokore Njegovom novom delu. On ne sažaljeva te pale „heroje”, već umesto toga ceni one koji prihvataju Njegovo novo delo i reči. Ali koja je svrha ovakvog Njegovog načina obavljanja dela, korak po korak? Zašto uvek eliminiše neke ljude i bira druge? Zašto On uvek koristi takav metod? Cilj Njegovog dela je da dozvoli čoveku da ga spozna, i na taj način bude zadobijen od strane Njega. Načelo Njegovog dela je da radi na onima koji su u stanju da se pokore delu koje On danas obavlja, a ne na onima koji se pokoravaju delu koje je On obavljao u prošlosti, dok se protive delu koje obavlja danas. Tu leži razlog zašto je On eliminisao toliko ljudi.

Lekcija o spoznaji Boga ne može se naučiti za dan ili dva: čovek mora da prođe kroz iskustva, da prođe kroz patnju, i da se istinski pokori. Pre svega, treba početi od dela i reči Božjih. Veoma je važno je da razumeš šta znanje o Bogu podrazumeva, kako se to znanje postiže i kako da vidiš Boga u svojim iskustvima. To je ono što svako mora da učini kada tek treba da spozna Boga. Niko ne može da dokuči delo i reči Božije odjednom, i niko ne može za kratko vreme da postigne znanje o celosti Božjoj. Postoji neophodan proces iskustva, bez kojeg niko ne bi bio u stanju da spozna Boga ili da Ga iskreno sledi. Što više dela Bog obavlja, to Ga više čovek spoznaje. Što je delo Božje više neusklađeno sa ljudskim predstavama, to se više čovekova spoznaja o Njemu obnavlja i produbljuje. Ako bi delo Božje ostalo zauvek isto i nepromenjeno, onda čovek ne bi imao mnogo šta da zna o Njemu. Od vremena stvaranja pa do danas, ono što je Bog obavio tokom Doba zakona, tokom Doba blagodati, i ono što obavlja tokom Doba carstva – te vam vizije moraju biti kristalno jasne. Vi morate poznavati delo Božje.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo oni koji spoznaju Boga mogu da svedoče za Boga”

a. Izvorni tekst glasi: „Delo spoznaje Boga.”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 519

Čovek doživljava Božje delo, upoznaje sebe, odbacuje svoju iskvarenu narav i stremi napretku u životu, sve radi spoznaje Boga. Ako samo tražiš da spoznaš samoga sebe i da orežeš sopstvenu iskvarenu narav, dok ne znaš ništa o delu koje Bog sprovodi na čoveku, o tome koliko je veliko Njegovo spasenje, niti o tome kako ti doživljavaš Božje delo i svedočiš Njegovim radnjama, onda je to tvoje iskustvo besmisleno. Ako misliš da je nečiji život dostigao zrelost samo zato što je ta osoba u stanju da sprovede istinu u praksi i da vežba strpljenje, to znači da ti još uvek nisi dokučio pravi smisao života niti Božju svrhu u usavršavanju čoveka. Jednog dana, kada se budeš našao u nekoj od religioznih crkava, među članovima Crkve pokajanja ili Crkve života, srešćeš mnogo pobožnih ljudi čije molitve sadrže „vizije” i koji se, u svom traganju za životom, osećaju dirnuti i vođeni rečima. Osim toga, oni su u stanju da u mnogim stvarima vežbaju strpljenje, da otpuste sebe i da ne budu vođeni telom. U tom trenutku nećeš moći da ih raspoznaš: verovaćeš da je sve što oni rade ispravno, da je to prirodno otkrovenje života, i da ješteta to što je ime u koje veruju pogrešno. Nisu li takvi pogledi glupi? Zašto se kaže da mnogi ljudi nemaju život? Zato što ne poznaju Boga, zato se i kaže da nemaju Boga u svojim srcima i da nemaju život. Ako je tvoja vera u Boga dostigla tačku u kojoj si u stanju da podrobno poznaješ radnje Božje, praktičnost Božju i svaku etapu Božjeg dela, ti onda poseduješ istinu. Ako ne poznaješ delo i narav Božju, onda tvoje iskustvo još uvek nije dovoljno. Kako je Isus sproveo onu etapu Svog dela, kako se ova etapa sprovodi, kako je Bog obavio Svoje delo u Dobu blagodati i koliko toga je obavio, koje delo se obavlja u ovoj etapi – ako nemaš podrobno znanje o ovim stvarima, onda nikada nećeš imati samopouzdanje i uvek ćeš biti nesiguran. Ako si posle određenog iskustva u stanju da spoznaš delo koje je Bog obavio, kao i svaki korak tog dela, i ako si zadobio podrobno znanje o Božjim ciljevima izgovarajući Njegove reči i zašto se toliko reči koje je On izgovorio nisu ispunile, onda možeš smelo i bez zaziranja da tragaš putem koji je pred tobom, oslobođen od brige i oplemenjivanja. Trebalo bi da vidite kojim sredstvima se Bog služi kako bi postigao toliko od Svog dela. On koristi reči koje izgovara, oplemenjujući tako čoveka i preobražavajući njegove predstave pomoću mnogo različitih vrsta reči. Sve patnje koje ste pretrpeli, svo oplemenjivanje kroz koje ste prošli, orezivanje koje ste prihvatili unutar sebe i prosvećenje koje ste iskusili – sve je to postignuto rečima koje je Bog izgovorio. Zbog čega čovek sledi Boga? On Ga sledi zbog reči Božjih! Reči Božje su veoma tajnovite i u stanju su, štaviše, da pokrenu čovekovo srce, da razotkriju stvari zakopane duboko u njemu, da učine da spozna stvari koje su se dogodile u prošlosti, i dozvole mu da prodre u budućnost. Dakle, čovek trpi patnju zbog Božjih reči, a isto tako se i usavršava zbog Božjih reči: samo od tog trenutka pa nadalje čovek sledi Boga. Ono što čovek treba da učini u ovoj etapi jeste da prihvati reči Božje i, bez obzira da li se usavršava ili je podvrgnut oplemenjivanju, one predstavljaju ono što je ključno. To je delo Božje, a ujedno i vizija koju čovek treba da spozna danas.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo oni koji spoznaju Boga mogu da svedoče za Boga”