Svakodnevne reči Božje  Odlomak 520

Tokom vremena koje je proveo sledeći Isusa, Petar je stekao mnogo utisaka o Njemu i uvek je sudio o Njemu iz sopstvene perspektive. Iako je Petar imao određeni stepen razumevanja Duha, njegovo razumevanje je bilo donekle nejasno, zbog čega je rekao: „Ja moram da sledim onoga koga je poslao Otac nebeski. Moram da priznam onoga koga je Sveti Duh izabrao.” On nije razumeo stvari koje je Isus činio i nije imao jasnu sliku o njima. Nakon što Ga je neko vreme sledio, Petar se zainteresovao za ono što je On činio i govorio, kao i za Samog Isusa. U njemu se javio osećaj da Isus nadahnjuje i naklonost i poštovanje; voleo je da provodi vreme s Njim i da bude uz Njega, a slušanje Isusovih reči pružilo mu je opskrbu i pomoć. Dok je sledio Isusa, Petar je posmatrao i primao k srcu sve o Njegovom životu: Njegove postupke, reči, pokrete i izraze. Duboko u sebi, shvatio je da Isus nije običan čovek. Iako je Njegov ljudski izgled bio izuzetno normalan, On je bio pun ljubavi, milosti i tolerancije prema čoveku. Sve što je učinio ili rekao bilo je od velike pomoći drugima, a Petar je video i zadobio od Isusa stvari koje nikada ranije nije video niti posedovao. Video je da, iako Isus nije bio krupan rastom niti se u Njemu mogla primetiti ikakva neobična ljudskost, Njegovo je prisustvo zračilo nečim zaista izuzetnim i neobičnim. I premda Petar to nije mogao u potpunosti da objasni, mogao je da vidi da se Isus ponašao drugačije od svih ostalih, jer su se stvari koje je činio veoma razlikovale od onih koje su činili normalni ljudi. Tokom vremena koje je proveo sa Isusom, Petar je takođe video da je Njegova priroda drugačija od one običnog čoveka. On je uvek postupao postojano i nikada nije žurio, nikada nije preuveličavao ili potcenjivao neku temu, a živeo je Svoj život ispoljavajući prirodu koja je bila i normalna i dostojna divljenja. Prilikom razgovora, Isus je govorio jasno i blagodatno, razgovarajući uvek na veseo, a opet spokojan način – ali ipak nikada nije gubio dostojanstvo dok je obavljao Svoje delo. Petar je video da je Isus ponekad ćutljiv, dok bi drugom prilikom govorio bez prestanka. Ponekad je bio toliko srećan da je izgledao baš kao okretan i veseli golub, skačući tamo-amo, a u drugim prilikama je bio toliko tužan da uopšte nije progovarao, delujući da je opterećen tugom, kao majka koja je pretrpela bezbrojne nedaće. Ponekad je bio ispunjen besom kao hrabri vojnik koji juriša da ubije neprijatelja ili je, u nekim prilikama, ličio čak i na razjarenog lava. Ponekad se smejao; u drugim prilikama se molio i jecao. Bez obzira na to kako se Isus ponašao, u Petru su se izrodili bezgranična ljubav i poštovanje prema Njemu. Isusov smeh ga je ispunjavao srećom, Njegova tuga ga je bacala u žalost, Njegov bes ga je plašio, dok su ga Njegova milost, praštanje i strogi zahtevi koje je stavljao pred ljude naterali da istinski zavoli Isusa i počne da oseća istinsku bogobojažljivost i čežnju za Njim. Naravno, Petar je postepeno shvatio sve ovo tek pošto je živeo nekoliko godina uz Isusa.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kako je Petar spoznao Isusa”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 521

Vrhunac Petrovog iskustva bio je kada je njegovo telo bilo skoro potpuno slomljeno, ali ga je Isus iznutra i dalje ohrabrivao. Jednom prilikom, Isus se ukazao Petru. Kada je Petar bio na velikim mukama i osećao da mu je srce slomljeno, Isus ga je posavetovao: „Bio si sa Mnom na zemlji, a Ja sam bio ovde s tobom. I premda smo ranije bili zajedno na nebu, to je, na kraju krajeva, stvar duhovnog carstva. Sada sam se vratio u duhovno carstvo, a ti si na zemlji, jer Ja nisam od zemlje, i mada ni ti nisi od zemlje, ti moraš da obaviš svoju ulogu na zemlji. Pošto si sluga, moraš da ispuniš svoju dužnost.” Čuvši da će moći da se vrati Bogu, Petar se utešio. U to vreme, Petar je bio u takvoj agoniji da je gotovo bio prikovan za krevet; osećao je toliko kajanje da je rekao: „Toliko sam iskvaren da nisam u stanju da udovoljim Bogu.” Isus mu se ukazao i rekao: „Petre, da nisi možda zaboravio ono što si jednom odlučio preda Mnom? Jesi li zaista zaboravio sve što sam rekao? Zar si zaboravio svoju odluku koju si Mi saopštio?” Videvši da je to Isus, Petar je ustao iz postelje i Isus ga je ovako tešio: „Ja nisam od zemlje, to sam ti već rekao – to ti mora biti jasno, ali jesi li zaboravio još nešto što sam ti rekao? ’Ni ti nisi od zemlje, niti od sveta.’ U ovom trenutku, postoji delo koje treba da obaviš. Ne smeš biti u takvoj žalosti. Ne možeš tako da patiš. Iako ljudi i Bog ne mogu da borave u istom svetu, Ja imam Svoje delo, a ti imaš svoje, i jednog dana kada se tvoje delo završi, bićemo zajedno u jednom carstvu, i Ja ću te dovesti da budeš sa Mnom zauvek.” Petru su ove reči poslužile kao uteha i potvrda. Znao je da su te muke nešto što mora da izdrži i iskusi, i od tada je postao nadahnut. Isus mu se ukazivao u svakom ključnom trenutku, dajući mu posebno prosvećenje i vođstvo, i mnogo je radio na njemu. A šta je Petar najviše zažalio? Nedugo pošto je Petar rekao: „Ti si Sin živog Boga”, Isus je postavio još jedno pitanje Petru (iako to nije zapisano u Bibliji na ovaj način). Isus ga je upitao: „Petre! Da li si Me ikada voleo?” Petar je razumeo šta je On hteo da kaže i rekao: „Gospode! Nekada sam voleo Oca na nebu, ali priznajem da Tebe nikada nisam voleo.” Isus je tada rekao: „Ako ljudi ne vole Oca na nebu, kako mogu voleti Sina na zemlji? A ako ljudi ne vole Sina koga je poslao Bog Otac, kako mogu voleti Oca na nebu? Ako ljudi istinski vole Sina na zemlji, onda istinski vole i Oca na nebu.” Kada je Petar čuo te reči, shvatio je šta mu je nedostajalo. Kad bi se setio svojih reči: „Nekada sam voleo Oca na nebu, ali Tebe nikada nisam voleo”, uvek bi zbog kajanja bio na ivici plača. Posle Isusovog vaskrsenja i vaznesenja, osećao je još veće kajanje i tugu zbog ovih reči. Prisećajući se svog prethodnog dela i svog trenutnog rasta, često je dolazio pred Isusa u molitvi, uvek osećajući kajanje i dug zbog toga što nije udovoljio Božjim namerama i nije bio dovoljno dobar po Božjim aršinima. Ta pitanja postala su njegovo najveće breme. Rekao je: „Jednog dana posvetiću Tebi sve što imam i sve što jesam, i daću Ti sve što je najvrednije.” Rekao je: „Bože! Imam samo jednu veru i samo jednu ljubav. Moj život ne vredi ništa i moje telo ne vredi ništa. Imam samo jednu veru i samo jednu ljubav. Imam veru u Tebe u svom umu i ljubav prema Tebi u svom srcu; te dve stvari samo imam da Ti dam, i ništa drugo.” Petar je bio veoma ohrabren Isusovim rečima, jer je pre nego što je Isus bio razapet, rekao Petru: „Ja nisam od ovog sveta, a ni ti nisi od ovog sveta.” Kasnije, kada je Petar iskusio veliki bol, Isus ga je podsetio: „Petre, jesi li zaboravio? Ja nisam od sveta, i samo sam zbog Mog dela otišao ranije. Ni ti nisi od sveta, zar si to zaboravio? Rekao sam ti dva puta, zar se ne sećaš?” Čuvši to, Petar je rekao: „Nisam zaboravio!” Isus je tada rekao: „Ti si jednom proveo srećno razdoblje zajedno sa Mnom na nebu i jedno razdoblje uz Mene. Ja tebi nedostajem i nedostaješ ti Meni. Iako u Mojim očima stvorena bića nisu vredna spomena, kako da ne volim nekoga ko je nevin i dostojan ljubavi? Zar si zaboravio Moje obećanje? Ti moraš da prihvatiš Moj nalog na zemlji; moraš da ispuniš zadatak koji sam ti poverio. Jednog dana ću te sigurno dovesti da budeš pored Mene.” Čuvši to, Petar se još više ohrabrio i dobio veće nadahnuće, tako da je, dok je bio na krstu, mogao da kaže: „Bože! Ne mogu dovoljno da Te volim! Čak i ako tražiš od mene da umrem, još uvek ne mogu dovoljno da Te volim. Gde god da pošalješ dušu moju, bilo da ispuniš ili ne ispuniš obećanja koja si dao, šta god da kasnije učiniš, ja Te volim i verujem u Tebe.” Ostao je privržen svojoj veri i istinskoj ljubavi.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kako je Petar spoznao Isusa”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 522

Sada bi trebalo da budeš u stanju da jasno vidiš kojim je putem tačno Petar išao. Ako možeš jasno da vidiš Petrov put, onda ćeš biti siguran u delo koje se danas obavlja, tako da se nećeš žaliti, biti negativan niti čeznuti za bilo čime. Ti treba da iskusiš Petrovo raspoloženje kakvo je bilo tada: on je bio pogođen tugom; više nije tražio budućnost niti ikakve blagoslove. On nije tražio zaradu, sreću, slavu ili bogatstvo u svetu; on je samo tražio da živi najsmislenijim životom, a to je da uzvrati Božju ljubav i da Bogu posveti ono što je smatrao najdragocenijim. Tada bi osećao zadovoljstvo u svom srcu. Često se molio Isusu rečima: „Gospode Isuse Hriste, jednom sam Te voleo, ali Te nikada nisam istinski voleo. Iako sam rekao da verujem u Tebe, nikada Te nisam voleo iskrenim srcem. Samo sam se ugledao na Tebe, obožavao Te i nedostajao si mi, ali Te nikada nisam voleo niti sam istinski verovao u Tebe.” Stalno se molio da donese svoju odluku, uvek su ga ohrabrivale Isusove reči i iz njih je crpeo motivaciju. Kasnije, posle razdoblja iskustva, Isus ga je kušao, izazvavši ga da žudi za Njim još više. Rekao je: „Gospode Isuse Hriste! Kako mi nedostaješ i kako čeznem da Te ugledam. Previše toga mi nedostaje, i ne mogu da nadoknadim Tvoju ljubav. Preklinjem Te da me uskoro odvedeš. Kada ću Ti biti potreban? Kada ćeš me odvesti? Kada ću ponovo ugledati Tvoje lice? Ne želim više da živim u ovom telu, da i dalje budem iskvaren, niti želim da se dalje bunim. Spreman sam da Ti posvetim sve što imam što pre mogu, i ne želim više da Te žalostim.” Tako se molio, ali tada nije znao šta će Isus usavršiti u njemu. Tokom agonije njegove kušnje, Isus mu se ponovo ukazao i rekao: „Petre, želim da te usavršim, tako da postaneš kriška voća, ona koja je kristalizacija Mog usavršavanja tebe, i u kojoj ću Ja uživati. Možeš li iskreno da svedočiš za mene? Da li si uradio ono što sam te zamolio da uradiš? Da li si proživeo reči koje sam izgovorio? Nekada si Me voleo, no, premda si Me voleo, jesi li Me proživeo? Šta si učinio za Mene? Tebi je jasno da nisi dostojan Moje ljubavi, ali šta si ti učinio za Mene?” Petar je video da nije učinio ništa za Isusa i setio se svoje prethodne zakletve da će dati svoj život Bogu. Stoga se više nije žalio, a njegove su se molitve od tada mnogo popravile. On se molio, govoreći: „Gospode Isuse Hriste! Jednom sam Te napustio, a i Ti si mene jednom napustio. Proveli smo vreme razdvojeni, a jedno vreme smo se družili. Ipak, Ti me voliš više od svega. Više puta sam se pobunio protiv Tebe i više puta sam Ti naneo tugu. Kako da zaboravim takve stvari? Ja uvek imam na umu i nikada ne zaboravljam delo koje si Ti obavio na meni i ono što si mi poverio. Učinio sam sve što sam mogao za delo koje si Ti obavio na meni. Ti znaš šta ja mogu da uradim, a znaš i koju ulogu ja mogu da igram. Želim da se stavim na milost Tvojim orkestracijama, i posvetiću Ti sve što imam. Samo Ti znaš šta mogu da učinim za Tebe. Iako me je Sotona toliko prevario i pobunio sam se protiv Tebe, verujem da se Ti zbog toga ne sećaš mojih prestupa i da Svoje ophođenje prema meni ne zasnivaš na tome. Želim da ceo svoj život posvetim Tebi. Ne tražim ništa, niti imam druge nade ili planove; samo želim da postupim u skladu sa Tvojim namerama i da sledim Tvoju volju. Ja ću piti iz Tvoje gorke čaše i tu sam da mi zapovedaš.”

Mora vam biti jasan put kojim hodate; mora vam biti jasan put kojim ćete ići u budućnosti, šta je to što će Bog usavršiti, i šta vam je povereno. Jednog dana ćete, možda, biti iskušani, kada dođe to vreme, ako ste u stanju da izvučete nadahnuće iz Petrovih iskustava, to će pokazati da vi zaista hodate Petrovim putem. Petra je Bog pohvalio zbog njegove istinske vere i ljubavi i zbog njegove odanosti Bogu. A zbog njegove iskrenosti i žudnje za Bogom u njegovom srcu, Bog ga je usavršio. Ako zaista imaš istu ljubav i veru kao Petar, onda će te Isus sigurno usavršiti.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kako je Petar spoznao Isusa”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 523

Dok ga je Bog grdio, Petar se ovako molio: „ Bože! Telo mi je buntovno, a Ti me grdiš i sudiš mi. Radujem se Tvojoj grdnji i Tvome sudu, a čak i ako me ne želiš, ja u Tvom sudu vidim Tvoju svetu i pravednu narav. Dok mi sudiš, ako i drugi u Tvom sudu mogu da vide Tvoju pravednu narav, ja se onda osećam zadovoljno. Dovoljno je ako Tvoj sud može da izrazi Tvoju narav i da svim stvorenim bićima omogući da sagledaju Tvoju pravednu narav, te ako moje srce koje voli Tebe može da učini čistijim kako bih mogao da dostignem obličje nekoga ko je pravedan. Ovaj Tvoj sud je dobar, jer takva je Tvoja dobra namera. Znam da u meni još ima mnogo toga buntovnog i da još uvek nisam sposoban da dođem pred Tebe. Želim da mi još više sudiš. Bilo da me staviš u neprijateljska okruženja ili ogromna nedaće; ma šta Ti činio, za mene je to dragoceno. Tvoja je ljubav tako snažna i ja sam voljan da se prepustim milosti Tvojih orkestracija bez i najmanje pritužbe.” To je Petar spoznao nakon što je iskusio Božje delo, a to je ujedno i svedočanstvo njegove ljubavi prema Bogu. Sada nakon što ste osvojeni, kako se to osvajanje izražava u vama? Neki kažu: „Moje je osvajanje ogromna blagodat i ushićenost Božja. Tek sad shvatam koliko je ljudski život šupalj i beznačajan. Generaciju za generacijom, čovek svoj život provodi jurcajući unaokolo i rađajući decu, da bi naposletku ostao bez ičega. Tek sam danas, nakon što me je Bog osvojio, uvideo da ne vredi tako živeti; takav je život zaista besmislen. Bolje da umrem i da svršim s tim!” Može li Bog da zadobije takve ljude koje je osvojio? Mogu li oni da postanu primeri i uzori? Takvi su ljudi školski primer negativnosti; oni nemaju odlučnosti, niti se trude da napreduju. Iako se ubrajaju među one koji su osvojeni, takvi negativni ljudi nisu u stanju da budu usavršeni. Pred kraj svog života, nakon što je bio usavršen, Petar je govorio: „Bože! Kad bih poživeo još neku godinu, poželeo bih da dostignem čistiju i dublju ljubav prema Tebi.” Neposredno pre nego što je prikovan za krst, u srcu se molio: „Bože! Sad je došlo Tvoje vreme; nastupio je čas koji si Ti za mene pripremio. Tebe radi moram da budem razapet na krst, za Tebe moram da svedočim i nadam se da moja ljubav može da udovolji Tvojim zahtevima i da se pročisti. Danas je za mene utešno i umirujuće to što mogu da umrem za Tebe i da zarad Tebe budem prikovan za krst, jer mogu za Tebe da budem razapet na krst i da udovoljim Tvojim željama. To što mogu da se predam Tebi i da Tebi ponudim svoj život potpuno me ispunjava zadovoljstvom. Bože! Tako si divan! Ako bi mi dopustio da živim, bio bih još spremniji da Te volim. Voleću Te dok sam živ. Želim da Te još jače volim. Ti mi sudiš, grdiš me i kušaš, zato što nisam pravedan i zato što sam zgrešio. I Tvoja pravedna narav postaje mi očiglednija. Ovo je za mene blagoslov, jer sam u stanju da Te volim snažnije. Spreman sam da Te ovako volim čak i ako Ti mene ne voliš. Spreman sam da sagledam Tvoju pravednu narav, jer sam zbog toga sposobniji da proživim smislenim životom. Stalno osećam da je moj život sada smisleniji, jer sam na krst razapet radi Tebe, jer umreti za Tebe ima smisla. Ja, međutim, još uvek nisam zadovoljan, zato što premalo znam o Tebi, znam da ne mogu u potpunosti da ispunim Tvoje želje i da sam Ti premalo toga uzvratio. U svom životu nisam bio u stanju da Ti se u potpunosti odužim; daleko sam od toga. Osvrćući se na ovaj trenutak, osećam toliki dug prema Tebi, a samo mi je ovaj trenutak preostao da Ti njime nadoknadim za sve svoje greške i svu ljubav koju Ti nisam uzvratio.”

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 524

Svi ljudi moraju da tragaju za tim da prožive smislen život i ne treba da se zadovoljavaju svojim trenutnim okolnostima. Da bi proživeli Petrov lik, moraju da poseduju Petrovo znanje i njegova iskustva. Moraju da streme ka uzvišenijim i dubljim stvarima. Moraju da streme ka dubljoj, čistijoj ljubavi prema Bogu i ka životu koji ima vrednost i smisao. Jedino je to život; tek tada će oni biti isti kao Petar. Moraš se usredsrediti na aktivan ulazak u ono što je pozitivno i ne smeš biti negativan i dozvoliti sebi da nazaduješ zato što si zadovoljan trenutnom udobnošću, istovremeno zanemarujući dublje, detaljnije i praktičnije istine. Moraš posedovati praktičnu ljubav i moraš iznaći svaki mogući način da se oslobodiš tog dekadentnog, bezbrižnog života, koji se ne razlikuje od životinjskog života. Moraš proživeti život pun smisla i vrednosti, ne smeš se zavaravati, niti na svoj život gledati kao na igračku s kojom možeš da se igraš. Za svakoga ko ima rešenost i voli Boga, ne postoje nedostižne istine i ne postoji pravda za koju ne može čvrsto da se zauzme. Kako treba da proživiš svoj život? Kako treba da voliš Boga i kako da tom svojom ljubavlju udovoljiš Njegovim namerama? Od toga nema preče stvari u tvom životu. Pre svega, moraš posedovati takvu rešenost i istrajnost, i ne treba da budeš slabić bez kičme. Moraš naučiti da doživljavaš smisleni život i smislene istine, i ne treba prema sebi da se odnosiš površno na taj način. Život će kraj tebe prohujati, a da ti toga nećeš ni biti svestan; da li ćeš nakon toga i dalje imati ovakvu priliku da voliš Boga? Može li čovek da voli Boga nakon smrti? Moraš da imaš istu rešenost i istu savest kao Petar; moraš živeti smislen život, a ne poigravati se sa sobom. Kao ljudsko biće i osoba koja teži Bogu, moraš pažljivo da razmotriš svoj život i da mu pristupiš, razmatrajući kako da sebe prineseš Bogu, kako da imaš smisleniju veru u Boga i kako da, pošto Ga voliš, tvoja ljubav prema Bogu bude čistija, lepša i bolja. Danas ne možeš biti zadovoljan samo time kako ćeš biti osvojen, već moraš razmisliti i kako treba da ideš putem koji je pred tobom. Moraš imati rešenost i hrabrost da budeš usavršen, i ne treba da sebe uvek smatraš nesposobnim. Može li istina da se odnosi nepravično prema ljudima? Može li se istina namerno suprotstaviti ljudima? Ako stremiš ka istini, može li te ona nadvladati? Ako se čvrsto zalažeš za pravdu, hoće li te ona srušiti? Ako si zaista rešen da težiš životu, može li ti život izmaći? Ako u tebi nema istine, to nije zato što se istina oglušuje o tebe, već zato što se ti kloniš nje; ako za pravdu ne možeš da budeš postojan, to nije zato što sa pravdom nešto nije u redu, već zato što smatraš da pravda iskrivljuje činjenice; ako ni nakon brojnih godina stremljenja nisi zadobio život, to nije zato što je život prema tebi nesavestan, već zato što si ti prema životu nesavestan i što si ga oterao od sebe; ako živiš u svetlosti, a tu svetlost ipak nisi zadobio, to nije zato što ta svetlost ne može da te obasja, već zato što nisi ni obratio pažnju na njeno postojanje i stoga te je svetlost tiho napustila. Ako ne stremiš, onda se samo može reći da si bezvredno smeće, da nemaš hrabrosti da živiš i da nemaš duha da se odupreš silama tame. Prevelika si kukavica! Nisi u stanju da se oslobodiš opsade Sotoninih sila i spreman si samo da provedeš svoj život u ovakvom spokoju i sigurnosti, te da umreš u neznanju. Stremljenje ka tome da budeš osvojen jeste ono što bi trebalo da postigneš; to je tvoja neizostavna obaveza. Ako se zadovoljavaš samo time što si osvojen, time onda isteruješ postojanje svetlosti. Zarad istine moraš da istrpiš teškoće, moraš da se žrtvuješ za istinu, moraš da istrpiš poniženje zarad istine, a da bi zadobio više istine, moraš da se podvrgneš većem stradanju. To je ono što treba da učiniš. Ne smeš odbacivati istinu zarad uživanja u porodičnoj harmoniji i ne smeš da izgubiš doživotno dostojanstvo i integritet zarad privremenog užitka. Treba da stremiš ka svemu što je lepo i dobro, i u svom životu treba da stremiš ka smislenijem putu. Ako vodiš tako prizeman i svetovni život i nemaš nikakav cilj kome bi stremio zar to nije traćenje života? Šta od takvog života možeš da dobiješ? Zarad jedne istine treba da napustiš sva telesna uživanja, a ne treba sve istine da odbaciš zarad malo užitka. Takvi ljudi nemaju ni integritet ni dostojanstvo; njihovo je postojanje lišeno svakog smisla!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 525

Bog čoveka grdi i sudi mu, zato što to zahteva Njegovo delo i, još više, zato što je to čoveku potrebno. Čoveku je potrebno da bude izložen grdnji i sudu, i on tek tada može postići ljubav prema Bogu. Danas ste se sasvim uverili u to, ali čim budete naišli na najmanju prepreku, bićete u nevolji; rast vam je još uvek premali i morate da iskusite još takvih grdnji i sudova da biste stekli dublje znanje. Danas koliko-toliko posedujete bogobojažljivo srce i Boga se bojite, znate da je On istiniti Bog, ali nemate mnogo ljubavi prema Njemu, a još manje ste dostigli čistu ljubav; vaše je znanje isuviše površno, a rast vam je još uvek nedovoljan. Kad ste se zaista suočili s nekim okruženjem, još uvek niste svedočili, imate premalo pozitivnog ulaska i nemate predstavu kako da praktično delujete. Većina ljudi je negativna i pasivna; oni u svom srcu samo potajno vole Boga, ali nemaju načina da praktično deluju, niti im je jasno koji su njihovi ciljevi. Oni koje je Bog usavršio ne samo da poseduju normalnu ljudskost, već poseduju i istine koje prevazilaze merila savesti, koje su više od standarda savesti. Oni ne samo da svoju savest koriste kako bi Bogu uzvratili za ljubav, već su, povrh toga, spoznali Boga i uvideli da je Bog divan, da On zavređuje čovekovu ljubav, te da u Njemu ima toliko toga što vredi voleti i čovek ne može a da Ga ne voli! Oni koje je Bog usavršio vole Ga da bi ispunili svoju ličnu rešenost. Njihova je ljubav spontana, to je ljubav koja ne traži ništa zauzvrat i ne predstavlja nikakvu razmenu. Oni Boga vole jedino radi svoje spoznaje Boga. Takve ljude ne zanima da li im Bog daruje blagodati i zadovoljni su jedino onda kad Bogu udovoljavaju. Sa Bogom ne pregovaraju o uslovima, niti svoju ljubav prema Bogu mere savešću: „Dao si mi, i ja Ti zauzvrat pružam ljubav; ako mi ništa ne daš, onda ni ja nemam ništa čime bih Ti uzvratio.” Oni koji su usavršeni uvek veruju: „Bog je Stvoritelj i On ovo delo obavlja na nama. Pošto imam ovu priliku, stanje i sposobnost da budem usavršen, trebalo bi da težim da proživim život pun smisla i da Njemu udovoljim.” To je identično onome što je iskusio Petar: Kad je bio najslabiji, on se Bogu molio rečima: „Bože! Ti znaš da, bez obzira na vreme i mesto, meni uvek nedostaješ i da, bez obzira na vreme i mesto, želim da Te volim, ali sam premali rastom, suviše sam slab i nemoćan, moja je ljubav previše ograničena, a moja iskrenost prema Tebi suviše oskudna. U poređenju s Tvojom ljubavlju, ja naprosto nisam sposoban za život. Želim samo da mi život ne bude uzaludan i da mogu ne samo da Ti uzvratim ljubav, već da Ti, uz to, posvetim sve što imam. Ako budem mogao da Ti udovoljim, ja ću, kao stvoreno biće, steći duševni mir i ništa Ti više neću tražiti. Mada sam sada slab i nemoćan, neću zaboraviti Tvoja uputstva i neću zaboraviti Tvoju ljubav. Ja Ti sad samo uzvraćam za Tvoju ljubav, i ništa više. Bože, užasno se osećam! Kako da Ti uzvratim ljubav koju nosim u srcu, kako da učinim sve što mogu da bih bio u stanju da ispunim Tvoje želje i da sve što imam ponudim Tebi? Poznate su Ti ljudske slabosti; kako da postanem vredan Tvoje ljubavi? Bože! Ti znaš da sam mali rastom, da je moja ljubav isuviše oskudna. Kako da u ovakvom okruženju učinim sve što je u mojoj moći? Znam da treba da Ti se odužim za Tvoju ljubav, znam da Tebi treba da podarim sve što imam, ali danas je moj rast premali. Molim Te da mi daš snagu i veru, kako bih bio sposobniji da Tebi posvetim čistu ljubav, da Ti posvetim sve što imam, i ne samo da budem u stanju da Ti uzvratim ljubav, već, još važnije, da iskusim Tvoju grdnju, sud i kušnje, pa čak i teže kletve. Dopustio si mi da vidim Tvoju ljubav i ja ne mogu da Te ne volim i, mada sam danas slab i nemoćan, kako bih mogao da Te zaboravim? Spoznao sam Te zahvaljujući Tvojoj ljubavi, grdnji i sudu, ali se ujedno osećam nesposobnim da udovoljim Tvojoj ljubavi, jer Ti si tako uzvišen. Kako da sve što imam posvetim Stvoritelju?” Takav je bio Petrov zahtev, ali je njegov rast bio nedovoljan. U tom se času on osećao kao da mu je neko zario nož u srce. Bio je u agoniji; nije znao šta da čini u takvim uslovima. Pa ipak, on je nastavio s molitvom: „Bože! Čovek ima detinji rast, njegova je savest oronula, a jedino što mogu da postignem jeste da Ti se odužim za ljubav. Ja danas ne znam kako da udovoljim Tvojim namerama i samo želim da učinim sve što mogu, da Ti dam sve što imam i da sve što imam posvetim Tebi. Bez obzira na Tvoj sud i grdnju, bez obzira na to da li me daruješ ili uzimaš od mene, molim Te, oslobodi me i najmanjih pritužbi na Tebe. Mnogo puta, dok si me grdio i sudio mi, uvek sam se žalio u sebi i nisam bio u stanju da postignem čistotu, niti da udovoljim Tvojim željama. Za Tvoju sam Ti se ljubav odužio iz prinude, i zbog toga u ovom času još više mrzim sebe.” Petar se ovako molio zato što je tražio čistiju ljubav prema Bogu. Tražio je i preklinjao i, još i više, sebe optuživao i svoje grehe ispovedao Bogu. Osećao se dužnim prema Bogu i osećao je mržnju prema sebi, ali je ujedno bio pomalo tužan i negativan. Uvek se tako osećao, kao da nije u stanju da zadovolji Božje namere i kao da nije u stanju da pruži sve od sebe. U takvim uslovima, Petar je ipak i dalje stremio ka Jovovoj veri. Uvideo je koliko je velika bila Jovova vera, jer Jov je shvatio da mu je sve što ima darovano od Boga, te je stoga bilo prirodno da Bog sve uzme od njega i to podari kome Mu se prohte – takva je bila pravedna narav Božja. Jov se nije zbog toga žalio i još uvek je bio u stanju da hvali Boga. Petar je takođe poznavao sebe i u svom se srcu molio: „Ja danas ne treba da se zadovoljim time što ću Ti se za Tvoju ljubav odužiti svojom savešću i sa onoliko ljubavi koliko Ti zauzvrat pružam, zato što su moje misli previše iskvarene i zato što nisam sposoban da na Tebe gledam kao na Stvoritelja. Budući da još uvek nisam sposoban da Te volim, moram početi da posvećujem Tebi sve što imam, I da to činim svojevoljno. Moram da spoznam sve što si učinio i da nemam drugog izbora, moram da sagledam Tvoju ljubav i moram biti u stanju da Te hvalim i veličam Tvoje sveto ime, kako bi Ti preko mene mogao da stekneš veliku slavu. Voljan sam da postojano svedočim za Tebe. Bože! Tvoja je ljubav tako dragocena i divna; kako bih mogao hteti da živim u rukama zloga? Zar me nisi Ti stvorio? Kako bih mogao da živim pod Sotoninom vlašću? Radije bih da celim svojim bićem živim usred Tvoje grdnje, nego da živim pod vlašću zloga. Sve dok mogu da budem pročišćen i da sve svoje posvetim Tebi, voljan sam da svoje telo i srce ponudim Tvom sudu i grdnji, jer Sotonu mrzim i ne želim da živim pod njegovom vlašću. Kroz Svoj sud o meni, Ti izražavaš Svoju pravednu narav; potpuno sam voljan i nemam ni najmanjih pritužbi. Dokle god sam u stanju da ispunim dužnost stvorenog bića, spreman sam da čitav moj život bude praćen Tvojim sudom i da putem njega spoznam Tvoju pravednu narav i oslobodim se uticaja zloga.” Petar se uvek tako molio, uvek je tako tražio i dostigao je, relativno visok nivo. Ne samo da je bio u stanju da se oduži za Božju ljubav, već je, što je još važnije, ispunio i svoju dužnost stvorenog bića. Ne samo da nije osećao grižu savesti, već je bio u stanju i da prevaziđe standarde savesti. Njegove su molitve i dalje dosezale Boga, te je stoga i njegova rešenost bivala sve veća, i posedovao je srce koje je sve više bilo bogoljubivo. Iako je trpeo užasan bol, ipak nije zaboravio da voli Boga i još uvek je tražio da postigne sposobnost razumevanja Božjih namera. U svojim je molitvama govorio sledeće reči: „Nisam postigao ništa drugo do da Ti se odužim za Tvoju ljubav. Nisam za Tebe svedočio pred Sotonom, niti sam se oslobodio njegovog uticaja, tako da još uvek živim u telu. Želim da svojom ljubavlju porazim Sotonu, da ga posramim i da na taj način udovoljim Tvojim namerama. Želim da se u celosti predam Tebi, da ni delić sebe ne dam Sotoni, jer Sotona je Tvoj neprijatelj.” Što je više u tom smeru tražio, sve snažnije je bio dirnut, a njegovo je znanje o ovim stvarima postajalo veće. Nesvesno je došao do spoznaje da treba da se oslobodi uticaja Sotone i da se u potpunosti preda Bogu. Takav je nivo dosegao. Prevazilazio je uticaj Sotone, oslobađao se telesnih užitaka i zadovoljstava, i bio je voljan da dublje iskusi i Božju grdnju i Njegov sud. Govorio je: „Iako živim usred Tvoje grdnje i Tvoga suda, ma koliko bilo bolno, ja i dalje ne želim da živim pod Sotoninom vlašću, niti želim da živim životom u kome me Sotona pravi budalom. Život usred Tvojih kletvi smatram srećom i smatram bolom život usred Sotoninih blagoslova. Volim Te dok živim usred Tvoga suda i to mi srce ispunjava ogromnom radošću. Tvoji su grdnja i sud pravedni i sveti; njihova je svrha da me pročiste i da me, povrh toga, spase. Radije bih da čitav svoj vek provedem usred Tvoga suda, primajući Tvoju brigu, nego da i na trenutak živim pod Sotoninom vlašću. Želim da me Ti pročistiš; čak i ako moram da patim, neću da me Sotona iskorišćava i pravi budalom. Mene, kao stvoreno biće, Ti treba da upotrebiš, Ti da me poseduješ, Ti treba da mi sudiš i Ti da me grdiš. Ti čak treba i da me proklinješ. Srce mi poskakuje od radosti kad si voljan da me blagosiljaš, jer sam video Tvoju ljubav. Ti si Stvoritelj, a ja sam stvoreno biće: ne treba da Te izdam, ni da živim pod Sotoninom vlašću, niti treba da me Sotona iskorišćava. Treba da budem Tvoj konj ili vo, umesto da živim za Sotonu. Radije bih živeo usred Tvoje grdnje i bez fizičkog blaženstva, a u tome bih uživao čak i ako bih ostao bez Tvoje blagodati. Iako Tvoja blagodat ne bi bila uz mene, uživao bih da me Ti grdiš i da mi sudiš; to je Tvoj najbolji blagoslov, Tvoja najveća blagodat. Iako si prema meni uvek veličanstven i gnevan, ja ipak nisam u stanju da Te napustim, niti još uvek mogu dovoljno da Te volim. Radije bih živeo u Tvom domu, da me Ti proklinješ, grdiš i udaraš, nego da živim pod Sotoninom vlašću, ili da jurcam unaokolo i bavim se samo telom, a kamoli da živim za telo.” Petrova je ljubav bila čista ljubav. To je iskustvo usavršavanja, i to je najviši nivo usavršavanja; od toga nema smislenijeg života. Prihvatio je Božju grdnju i sud, a Božju je pravednu narav čuvao kao blago, i ništa u vezi s Petrom nije bilo dragocenije od toga. Govorio je: „Sotona mi pruža materijalne užitke, ali meni nije stalo do njih. Božja grdnja i sud me stižu – ja na to gledam kao na blagodat, kao izvor uživanja i kao blagoslov. Da nije Božjeg suda, ja nikad ne bih voleo Boga, još uvek bih živeo pod Sotoninom vlašću i još bih uvek bio pod njegovom kontrolom i u njegovom stisku. U tom slučaju, ja nikad ne bih postao pravo ljudsko biće, zato što ne bih bio sposoban da udovoljim Bogu, niti bih mogao da se u potpunosti posvetim Bogu. Iako me Bog ne blagosilja, što me iznutra čini neutešnim baš kao da oganj bukti u meni i zbog čega nemam spokoja ni radosti, i mada se Božja grdnja nikad ne odvaja od mene, niti On ikada prestaje da me dovodi u red, ja u Božjoj grdnji i sudu mogu da vidim Njegovu pravednu narav. Ja u tome uživam; od toga nema vrednije ni smislenije stvari u životu. Iako su Njegova zaštita i briga prerasli u nemilosrdnu grdnju, sud, kletve i udarce, ja ipak uživam u tome, jer sve to može bolje da me očisti i promeni, može da me približi Bogu, učini sposobnijim da Boga volim, a moju ljubav prema Bogu učini čistijom. To mi omogućava da, kao stvoreno biće, ispunim svoju dužnost, to me dovodi pred Boga i udaljava od Sotoninog uticaja, i čini da više ne služim Sotoni. Kad više ne budem živeo pod Sotoninom vlašću i kad budem mogao da sve što imam i sve što mogu posvetim Bogu, ne zadržavajući ništa za sebe – tek tada ću biti potpuno zadovoljan. Upravo su me Božja grdnja i sud spasli, a moj je život neodvojiv od Božje grdnje i suda. Za mene je život na zemlji istovetan životu pod Sotoninom vlašću, i da nije bilo Božjeg staranja i Njegove zaštite, ja bih zauvek živeo pod Sotoninom vlašću i, još više, ne bih imao ni prilike ni sredstava da proživim smislenim životom. Samo ako me Božja grdnja i sud nikada ne napuste i omoguće mi da stalno budem pročišćen od Boga, ako su uz mene oštre reči i pravedna narav Božja, kao i veličanstveni Božji sud, ja zadobijam najveću moguću zaštitu, počinjem da živim u svetlosti i zadobijam Božje blagoslove. Mogućnost da budem pročišćen, da se oslobodim Sotone i da živim pod Božjom vrhovnom vlašću – to je najveći blagoslov u mom životu.” Ovo je najviša visina koji je Petar dosegao i svom iskustvu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 526

Čovek živi usred tela, što znači da živi u ljudskom paklu, a bez Božjeg suda i grdnje, čovek je prljav koliko i Sotona. Kako bi čovek mogao da bude svet? Petar je verovao: Božja grdnja i sud su najbolja zaštita čoveka i njegova najveća blagodat. Jedino posredstvom Božje grdnje i suda čovek može da se probudi i da omrzne telo, da omrzne Sotonu. Stroga Božja disciplina oslobađa čoveka od uticaja Sotone, oslobađa ga od njegovog sopstvenog majušnog sveta i omogućava mu da živi u svetlosti Božjeg lica. Nema boljeg spasenja od grdnje i suda! Petar se ovako molio: „Bože! Dokle god me Ti grdiš i sudiš mi, znaću da me nisi napustio. Čak i ako mi ne podariš radost i spokoj, ako učiniš da živim u patnji i uputiš mi bezbrojne prekore, dokle god me Ti ne napustiš, moje će srce biti spokojno. Danas su Tvoja grdnja i sud postali moja najbolja zaštita i moj najveći blagoslov. Blagodat koju mi Ti daješ štiti me. Ti mi danas daruješ blagodat, a ta blagodat jeste otkrivanje Tvoje pravedne naravi, ona je grdnja i sud; ona je, još više, kušnja i život u stradanju.” Petar je telesna zadovoljstva mogao da otpusti i da traga za dubljom ljubavlju i većom zaštitom, jer je posredstvom Božje grdnje i suda stekao toliko blagodati. Ako čovek želi da tokom svog života bude pročišćen i ostvari promene u svojoj naravi, ako želi da proživi smislen život i da ispuni svoju dužnost kao stvoreno biće, on mora da prihvati Božju grdnju i sud, i ne sme da dopusti da se Božja disciplina i Božji udarci udalje od njega, kako bi mogao da se oslobodi Sotoninih manipulacija i uticaja i kako bi živeo u svetlosti Božjoj. Znaj da su Božja grdnja i sud svetlost, i to svetlost spasenja čovekovog, te da za čoveka nema boljeg blagoslova, niti veće blagodati, ni bolje zaštite. Čovek živi pod uticajem Sotone i boravi u telu; ukoliko ne bude pročišćen i ne primi zaštitu od Boga, čovek će postajati sve izopačeniji. Ako želi da voli Boga, on mora da bude pročišćen i spasen. Petar se molio: „Kad si Ti, Bože, dobar prema meni, ja sam oduševljen i utešen; kad me grdiš, ja osećam još veću utehu i radost. Iako sam slab i pretrpeo sam neizrecivu patnju, iako plačem i tugujem, Ti znaš da je ta tuga posledica mog buntovništva i moje slabosti. Plačem, jer ne mogu da udovoljim Tvojim namerama, osećam tugu i duboko kajanje jer ne mogu dovoljno da ispunim Tvoje zahteve, ali sam voljan da dostignem ovaj nivo i voljan da učinim sve što mogu ne bih li Ti udovoljio. Tvoja mi je grdnja poslužila kao zaštita i kao najbolje spasenje za mene; sud Tvoj zasenjuje Tvoju trpeljivost i strpljenje. Bez Tvoje grdnje i suda ja ne bih uživao u Tvojoj milosti i dobroti. Danas sve više vidim da je Tvoja ljubav nadišla nebesa i prevazišla sve drugo. Tvoju ljubav ne čine samo milost i dobrota; i više od toga, ona je i grdnja i sud. Stekao sam toliko toga zahvaljujući Tvojoj grdnji i sudu. Bez Tvoje grdnje i suda, nijedna osoba ne bi bila pročišćena i niko ne bi mogao da iskusi ljubav Stvoriteljevu. Iako sam izdržao stotine kušnji i nedaća, i čak sam bio na ivici smrti, one su mi omogućile da Te istinski spoznam i da zadobijem neizmerno spasenje. Ako bi me Tvoja grdnja, Tvoj sud i Tvoja disciplina napustili, tada bih živeo u mraku, pod Sotoninom vlašću. U čemu je korist ljudskog tela? Kad bi me Tvoja grdnja i sud napustili, bilo bi to kao da me je Duh Tvoj napustio, kao da Ti nisi više sa mnom. Kako bih mogao da nastavim da živim kad bi tako bilo? Dao si mi bolest i oduzeo slobodu, bio sam u stanju da nastavim da živim, ali ako bi me Tvoja grdnja i sud ikada napustili, ja ne bih mogao da nastavim da živim. Kada bih ostao bez Tvoje grdnje i suda, izgubio bih Tvoju ljubav. Tvoja ljubav je za mene isuviše duboka da bih je izrazio rečima. Bez Tvoje ljubavi, živeo bih pod Sotoninom vlašću i ne bih mogao da vidim Tvoje slavno lice. Kako bih onda mogao da nastavim da živim? Teško bih mogao da nastavim u takvom mraku, u takvom životu. Imati Tebe uz sebe je kao da Te vidim, pa kako bih onda mogao da Te napustim? Preklinjem Te najiskrenije, molim Te da mi ne oduzmeš najveću utehu, pa makar da su to samo mrvice Tvojih utešnih reči. Uživao sam u ljubavi Tvojoj i ja danas ne mogu da se odvojim od Tebe; kako bih mogao da Te ne volim? Zbog Tvoje sam ljubavi mnogo žalosnih suza prolio, ali sam uvek osećao da je život poput ovog smisleniji, da me još više obogati, da me još više promeni i da mi još više omogući da dosegnem istinu koju stvorena bića treba da poseduju.”

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 527

Ceo svoj život čovek živi pod Sotoninom vlašću i nema te osobe koja može sama da se oslobodi uticaja Sotone. Svi žive u prljavom svetu, u iskvarenosti i praznini, bez i najmanjeg smisla ili vrednosti; oni tako bezbrižno žive zarad tela, zarad požude i zarad Sotone. U njihovom postojanju nema nimalo vrednosti. Čovek je nesposoban da pronađe istinu koja bi ga oslobodila uticaja Sotone. Čak i ako veruje u Boga i čita Bibliju, čovek ne razume kako da se oslobodi kontrole Sotoninog uticaja. Kroz različita doba, veoma malo ljudi otkrilo je tu tajnu, veoma malo njih ju je dokučilo. Prema tome, iako čovek prezire Sotonu i prezire telo, on ne zna kako da se reši štetnog uticaja Sotone. Zar i danas niste i dalje pod Sotoninom vlašću? Ne kajete se zbog svojih buntovnih postupaka, a još manje se osećate prljavima i buntovnima. Štaviše, nakon protivljenja Bogu, osećate duševni mir i veliki spokoj. Nije li taj spokoj posledica tvoje iskvarenosti? Ne potiče li taj osećaj mira od tvog buntovništva? Čovek živi u ljudskom paklu, živi pod mračnim uticajem Sotone; širom zemlje, aveti žive zajedno sa čovekom, zadirući u ljudsko telo. Ti na zemlji ne živiš u predivnom raju. Mesto u kojem boraviš je carstvo đavolȃ, pakao ljudski, podzemni svet. Ako čovek nije pročišćen, pripada prljavštini; ako ga Bog ne štiti i ne brine o njemu, on je i dalje zatočenik Sotone; ako nije izložen sudu i grdnji, on još manje može da pobegne od ugnjetavački mračnog uticaja Sotone. Iskvarena narav koju pokazuješ, kao i buntovno ponašanje koje proživljavaš, dovoljan su dokaz da još uvek živiš pod Sotoninom vlašću. Ako ti um i misli nisu pročišćeni, a narav tvoja nije podvrgnuta sudu i grdnji, onda je tvoje celokupno biće još uvek u stisku Sotonine vlasti, tvojim umom upravlja Sotona, tvojim mislima manipuliše Sotona i celo tvoje biće je u Sotoninim rukama. Znaš li samo koliko si ti sad daleko od Petrovih standarda? Jesi li od takvoga kova? Koliko toga znaš o današnjoj grdnji i sudu? Koliko poseduješ od onoga što je Petar spoznao? Ako nisi u stanju da to danas spoznaš, hoćeš li ovo znanje moći da dosegneš u budućnosti? Takvi lenjivci i kukavice kao što si ti, jednostavno nisu u stanju da spoznaju grdnju i sud. Ako stremiš ka telesnom spokojstvu i telesnim uživanjima, ti nipošto nećeš moći da budeš pročišćen i na kraju biti predat Sotoni, jer to što proživljavaš jesu Sotona i to je telo. Kako danas stoje stvari, mnogi ljudi uopšte ne streme ka životu, što znači da im nije stalo ni do toga da budu pročišćeni, niti do ulaska u dublje životno iskustvo. Budući da je tako, kako bi oni mogli da budu usavršeni? Oni koji ne streme ka životu ne dobijaju priliku da budu usavršeni, a oni koji ne streme ka znanju o Bogu, koji ne streme ka promenama u svojim naravima, nisu u stanju da se izbave od mračnog uticaja Sotone. U pogledu svoje spoznaje Boga i ulaska u promene sopstvenih naravi oni su neozbiljni, baš kao i oni koji veruju u religiju, koji samo poštuju obrede i prisustvuju bogosluženjima. Nije li to uzaludno? Ako čovek, verujući u Boga, nije ozbiljan u vezi sa životno važnim stvarima, ako ne stremi ka ulasku u istinu, ne stremi ka promenama u svojoj naravi, a još manje stremi ka znanju o delu Božjem, njega onda nije moguće usavršiti. Ako želiš da budeš usavršen, moraš razumeti Božje delo. Pritom, naročito, moraš da razumeš značaj Njegove grdnje i suda, kao i razloge izvršenja tog dela na čoveku. Možeš li da prihvatiš to delo? Da li si u stanju da, tokom ovakve grdnje, stekneš ista iskustva i ista znanja kao Petar? Ako stremiš ka znanju o Bogu i delu Duha Svetoga, i ako stremiš ka promenama u svojoj naravi, imaćeš priliku da budeš usavršen.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 528

Za one koji će biti usavršeni, ovaj korak dela osvajanja je nezaobilazan; tek kad bude osvojen, čovek može da iskusi delo usavršavanja. Pritom nema velike vrednosti u tome da samo odigraš ulogu osvojenog čoveka, jer te to neće učiniti prikladnim za Božju upotrebu. Ti nikako nećeš moći da odigraš svoju ulogu u širenju jevanđelja, jer ne stremiš ka životu, niti stremiš ka sopstvenoj promeni i obnavljanju te stoga ni ne poseduješ praktično životno iskustvo. Tokom obavljanja ovog dela, koje se odvija korak po korak, neko vreme si bio služitelj i igrao ulogu kontrasta, ali ako na kraju ne budeš stremio ka tome da postaneš Petar, te ako tvoje stremljenje ne bude u skladu s načinom na koji je Petar usavršen, ti onda, naravno, nećeš iskusiti promene u svojoj naravi. Ako si neko ko teži da bude usavršen, ti ćeš onda posvedočiti i reći ovo: „U ovom Božjem delu, koje se odvija korak po korak, prihvatio sam Božje delo grdnje i suda i, premda sam pretrpeo velike patnje, saznao sam kako Bog usavršava čoveka, stekao sam delo koje obavlja Bog, došao u posed znanja o pravednosti Božjoj i bio sam spasen Njegovom grdnjom. Njegova me je pravedna narav susrela i donela mi blagoslove i blagodat; grdnja Njegova i sud zaštitili su me i pročistili. Da me Bog nije izgrdio i da mi nije sudio, da me nisu sustigle teške reči Božje, ne bih mogao da spoznam Boga, niti da budem spasen. Danas shvatam: čovek, kao stvoreno biće, ne samo da uživa u svemu što je Stvoritelj napravio, već je još i važnije da sva stvorena bića treba da uživaju u pravednoj naravi Božjoj i Njegovom pravednom sudu, jer Božja je narav dostojna čovekovog uživanja. Kao stvoreno biće koje je Sotona iskvario, čovek treba da uživa u Božjoj pravednoj naravi. U Njegovoj pravednoj naravi ima grdnje i suda, ali, još više, i velike ljubavi. Iako ja danas nisam u stanju da potpuno zadobijem ljubav Božju, barem sam imao sreće da je vidim i da time budem blagosiljan.” Ovo je put kojim idu oni koji doživljavaju usavršavanje i to je spoznaja o kojoj oni govore. Takvi su ljudi isti kao Petar; oni poseduju ista iskustva kao Petar. Takvi ljudi su, takođe, oni koji su stekli život, oni koji poseduju istinu. Ako je budu doživljavali do samog kraja, oni će moći da se, usred Božjeg suda, potpuno oslobode uticaja Sotone i biće zadobijeni od Boga.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 529

Adam i Eva, od Boga stvoreni, u početku su bili čisti ljudi, što znači da su oni, dok su boravili u Edenskom vrtu, bili čisti, neokaljani prljavštinom. Pored toga, bili su odani Jahvi i nisu znali ništa o izdaji Jahve. To je zato što nije bilo uznemiravanja Sotoninog uticaja i zato što u sebi nisu imali Sotoninog otrova. Bili su najčistiji u čitavom ljudskom rodu. Živeli su u Edenskom vrtu, neoskrnavljeni prljavštinom, nezaposednuti telom i bojali su se Jahvea. Kasnije, kada ih je Sotona iskušavao, u sebi su imali zmijski otrov i želju da izdaju Jahvea, te su živeli pod uticajem Sotone. U početku su bili čisti i bojali su se Jahvea; samo su u tom stanju oni bili ljudi. Kasnije, nakon što ih je Sotona iskušavao, jeli su voće s drveta spoznanja dobra i zla i živeli su pod uticajem Sotone. Sotona ih je postepeno iskvario i izgubili su prvobitni lik čoveka. U početku je čovek imao dah Jahvea, nije bio nimalo buntovan i nije nosio zlo u srcu. U to vreme je čovek zaista bio ljudsko biće. Nakon što ga je Sotona iskvario, čovek je postao zver. Misli su mu bile ispunjene zlom i prljavštinom, bez ičega dobrog i svetog. Nije li to Sotona? Iskusio si mnogo od Božjeg dela, ali se nisi promenio, niti si pročišćen. Ti još uvek živiš pod Sotoninom vlašću i još uvek se ne pokoravaš Bogu. Takav je neko ko je samo osvojen, ali ko još nije usavršen. A zbog čega se kaže da takva osoba nije usavršena? Zato što takva osoba ne stremi ka životu, niti ka znanju o Božjem delu, i zato što žudi isključivo za telesnim zadovoljstvima i za trenutnom udobnošću. Posledica toga je da nema nikakvih promena u njihovoj život-naravi i da oni nisu povratili prvobitno obličje čoveka koje je Bog stvorio. Takvi su ljudi hodajući leševi, mrtvaci bez duhova! Oni koji ne streme ka znanju o duhovnim stvarima, koji ne streme ka osvećenju i ka tome da prožive istinu, oni koji se zadovoljavaju samo time da budu osvojeni na negativnoj strani i koji ne mogu da žive prema rečima Božjim i postanu osvećeni ljudi – to su ljudi koji nisu spaseni. Jer, čovek koji ne poseduje istinu nije u stanju da čvrsto stoji tokom Božjih kušnji; spaseni su samo oni koji tokom Božjih kušnji mogu da ostanu čvrsti. Ono što želim jesu ljudi nalik Petru, ljudi koji streme ka tome da budu usavršeni. Današnja istina podarena je onima koji za njom žude i tragaju. Ovo spasenje se daruje onima koji čeznu da ih Bog spasi. Ne treba samo da vi zadobijete ovo spasenje; ono vam takođe omogućava da budete zadobijeni od strane Boga – vi zadobijate Boga da bi Bog mogao da zadobije vas. Danas sam vam saopštio ove reči i vi ste ih čuli, pa sada treba praktično da delujete u skladu sa ovim rečima. Ako na kraju sprovedete ove reči u delo, onda ću vas Ja zadobiti kroz te reči; u isto vreme, i vi ćete takođe zadobiti te reči, to jest, zadobićete i ovo ogromno spasenje. Onoga trenutka kad budete pročišćeni, postaćete prava ljudska bića. Ako nisi u stanju da proživljavaš istinu, niti da živiš životom onoga ko je usavršen, onda se može reći da ti i nisi čovek, već leš koji hoda, zver, jer ne poseduješ istinu, što znači da ne poseduješ ni dah Jahveov, te si ti stoga samo mrtvac bez duha! Iako je moguće da neko svedoči nakon što je osvojen, ono što si zadobio tek je mrvica spasenja, i ti još uvek nisi postao živo biće koje poseduje duh. Mada si iskusio grdnju i sud, tvoja narav, zahvaljujući tome, nije ni obnovljena, ni promenjena; ti si još uvek onaj stari, još uvek si od Sotone i nisi neko ko je pročišćen. Samo oni koji su usavršeni donekle vrede i samo su takvi ljudi zadobili istinski život.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 530

Danas neki ljudi streme ka tome da ih Bog upotrebi, ali njih nije moguće neposredno upotrebiti nakon što su osvojeni. Kad su u pitanju reči koje se danas izgovaraju, ako ti još uvek nisi u stanju da ih ostvariš dok Bog upotrebljava ljude, to znači da ti još uvek nisi usavršen. Drugim rečima, završetak perioda tokom kojeg čovek biva usavršen odrediće da li će Bog nekog čoveka eliminisati ili će ga upotrebiti. Oni koji su osvojeni samo su primer pasivnosti i negativnosti; oni su primeri i uzori, ali i ništa više od kontrapunkta. Čovek će moći da bude sasvim upotpunjen tek kad se njegova život-narav promeni i kad bude ostvario promene iznutra i spolja. Šta je to što ti danas želiš: da budeš osvojen ili da budeš usavršen? Šta od toga želiš da postigneš? Jesi li ispunio uslove da budeš usavršen? Koje još uslove nisi ispunio? Čime treba da se opremiš i kako da nadoknadiš svoje nedostatke? Kako treba da zakoračiš na put usavršavanja? Kako da se u potpunosti pokoriš? Budući da tražiš da budeš usavršen, da li stremiš ka osvećenju? Jesi li ti neko ko teži da iskusi grdnju i sud kako bi mogao da bude pročišćen? Pošto stremiš ka tome da budeš očišćen, jesi li spreman da prihvatiš grdnju i sud? Zahtevaš da spoznaš Boga, ali znaš li išta o Njegovoj grdnji i sudu? Najveći deo posla koji On na tebi danas obavlja sastoji se od grdnje i suda; šta ti znaš o tom delu koje se izvršava na tebi? Da li su te grdnja i sud, kojima si bio izložen, očistili? Jesu li te promenili? Jesu li imali ikakav uticaj na tebe? Da li si se umorio od ovoliko današnjeg dela – od kletvi, suda i razotkrivanja – ili smatraš da su ove stvari za tebe uveliko korisne? Ti voliš Boga, ali zašto Ga voliš? Da li Boga voliš zato što si dobio delić blagodati? Ili Ga voliš nakon što si stekao radost i spokoj? Ili si Boga zavoleo tek nakon što te je On Svojom grdnjom i sudom očistio? Zbog čega tačno voliš Boga? Koje je uslove Petar ispunio da bi bio usavršen? Nakon što je usavršen, na koji se suštinski način to izrazilo? Da li je on Gospoda Isusa voleo zato što je čeznuo za Njim ili zato što nije mogao da Ga vidi ili, pak, zato što je osećao da je prekoren? Ili je Gospoda Isusa još više zavoleo zato što je prihvatio da strada u nevolji i tako spoznao sopstvenu prljavštinu i buntovništvo, kao i svetost Gospodnju? Da li je njegovo bogoljubivo srce postalo čistije zbog Božje grdnje i suda ili zbog nečeg drugog? Zbog čega tačno? Ti Boga voliš zbog Božje blagodati i zato što ti je On danas podario mali blagoslov. Je li to istinska ljubav? Kako treba da voliš Boga? Treba li da prihvatiš Njegovu grdnju i sud i da, nakon što vidiš Njegovu pravednu narav, budeš u stanju da Ga uistinu voliš, tako da budeš potpuno uveren i da stekneš znanje o Njemu? Možeš li da, poput Petra, kažeš kako nisi u stanju da Boga dovoljno voliš? Da li ti stremiš ka tome da nakon grdnje i suda budeš osvojen ili da nakon grdnje i suda budeš očišćen, zaštićen i zbrinut? Ka čemu tačno od ovoga stremiš? Da li tvoj život ima smisla, ili je besmislen i bezvredan? Da li želiš telo ili želiš istinu? Da li želiš sud ili želiš utehu? Nakon što si toliko od Božjeg dela iskusio i nakon što si uvideo Božju svetost i pravednost, kako treba da stremiš? Kako tačno treba da koračaš tim putem? Kako da ljubav prema Bogu sprovedeš u delo? Da li su Božja grdnja i sud imali ikakvog uticaja na tebe? Da li imaš znanje o Božjoj grdnji i sudu ili ne, zavisi od onoga što proživljavaš i od toga u kojoj meri voliš Boga! Tvoja usta govore da voliš Boga, ali ono što ti proživljavaš samo je stara, iskvarena narav; ti ne poseduješ bogobojažljivo srce, a još manje imaš savesti. Da li takvi ljudi vole Boga? Jesu li takvi ljudi odani Bogu? Jesu li to ljudi koji prihvataju Božju grdnju i sud? Kažeš da voliš Boga i da veruješ u Njega, ali se ipak ne odričeš svojih predstava. Tvoja ljubav prema Bogu i bogobojažljivo srce se nimalo ne ispoljavaju u tvom radu, ulasku, u rečima koje izgovaraš, kao ni u tvom životu. Da li je to neko ko je zadobio grdnju i sud? Da li bi neko takav mogao biti nalik Petru? Da li oni koji su nalik Petru samo poseduju znanje, ali ga ne proživljavaju? Koji uslov čovek mora danas da ispuni da bi proživeo stvarni život? Da li su Petrove molitve bile samo prazne reči iz njegovih usta? Nisu li to bile reči koje su dolazile iz dubine njegovog srca? Da li se Petar samo molio, ne sprovodeći istinu u delo? Zarad koga ti stremiš? Kako da sebi obezbediš zaštitu i očišćenje tokom Božje grdnje i suda? Zar Božja grdnja i sud čoveku nisu od koristi? Da li je svaki sud ujedno i kazna? Da li je moguće da su samo spokoj i radost, samo materijalni blagoslovi i trenutna udobnost korisni za život čoveka? Ako čovek živi u prijatnom i udobnom okruženju, ako živi životom bez suda, može li on da bude očišćen? Ako čovek želi da se promeni i da bude očišćen, kako da prihvati da bude usavršen? Za koji put treba da se opredeliš danas?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 531

Kada se pomene Petar, ljudi ne prestaju da o njemu govore dobre stvari. Istog trena se prisete kako se triput odrekao Boga, kako je Boga iskušavao vršeći službu za Sotonu i kako je na kraju bio razapet naglavačke za Boga i tako dalje. Sada ću se usredsrediti na to da vam opišem kako Me je Petar spoznao i kakav je bio njegov konačan kraj. Petar je bio dobrog kova, međutim, njegove okolnosti nisu bile kao Pavlove: njegovi roditelji su Me progonili, bili su demoni koje je bio zaposednuo Sotona i, posledično, Petra nisu ništa naučili o Bogu. Petar je bio pametan, nadaren i obožavan od strane svojih roditelja odmalena. Pa ipak, kao odrasla osoba postao im je neprijatelj, jer nikada nije prestao da traga za znanjem o Meni, a kasnije im je okrenuo leđa. Bilo je to stoga što je, iznad svega, verovao da su nebo i zemlja i sva stvorenja u rukama Svemogućeg i da sve pozitivne stvari dolaze od Boga i da direktno iz Njega proizilaze, bez Sotoninog uplitanja. Suprotstavljanje Petrovih roditelja pružilo mu je veće znanje o Mojoj dobroti i milosti, pojačavajući time njegovu želju da Me traži. On se nije usredsredio samo na to da jede i pije Moje reči, već, povrh toga, na to da dokuči Moje namere i uvek je u svom srcu bio oprezan. Kao rezultat toga, uvek je u svom duhu bio osetljiv i stoga je u svemu što je činio bio u skladu sa Mojim namerama. Da bi sebe podsticao, neprekidno je bio usredsređen na neuspehe ljudi u prošlosti, duboko se plašeći da ne bude uhvaćen u zamku neuspeha. I tako se on usredsredio i na usvajanje vere i ljubavi svih onih koji su kroz vreme voleli Boga. Na ovaj način – ne samo u negativnim aspektima, već mnogo važnije, u pozitivnim aspektima – on se razvijao mnogo brže, tako da je njegovo znanje postalo najveće od svih u Mom prisustvu. Dakle, nije teško zamisliti kako je sve što je imao predao u Moje ruke, kako se čak odrekao donošenja odluka o hrani, odevanju, spavanju i mestu gde je živeo, i umesto toga uživao u Mom bogatstvu vodeći se time da Mi u svemu udovolji. Podvrgao sam ga brojnim kušnjama – kušnjama, naravno, zbog kojih je bio polumrtav – ali usred stotina ovih kušnji, u Mene nikada nije izgubio veru niti se osećao razočaranim u Mene. Čak i kada sam rekao da sam ga napustio, on ipak nije bio obeshrabren ili razočaran, već je nastavio da Me voli na praktičan način i u skladu sa prethodnim načelima primene. Rekao sam mu da ga neću hvaliti iako Me voli, da ću ga na kraju baciti u Sotonine ruke. Međutim, usred takvih kušnji, kušnji koje nisu udarale na njegovo telo, već su bile u rečima, on se Meni, ipak, molio i rekao: „O, Bože! Među nebom i zemljom i svim stvorenjima, postoji li ijedan čovek, ijedna stvar ili ijedan događaj koji nije u rukama Tebe, Svemogućeg? Kada si Ti milostiv prema meni, moje se srce veoma raduje Tvojoj milosti. Kada mi Ti sudiš, ma koliko da sam nedostojan, bolje shvatam nedokučivost Tvojih dela, jer si Ti ispunjen autoritetom i mudrošću. Iako moje telo trpi nedaće, moj duh je utešen. Kako da ne hvalim Tvoju mudrost i dela? Čak i kada bih umro nakon što Te spoznam, kako da to ne učinim tako rado i srećno? Svemogući! Zar zaista ne želiš da mi dozvoliš da Te vidim? Jesam li zaista nepodoban da primim Tvoj sud? Da li je moguće da u meni postoji nešto što Ti ne želiš da vidiš?” Iako, tokom takvih kušnji, Petar nije mogao tačno da dokuči Moje namere, bilo je očito da je bio ponosan i počastvovan što ga Ja koristim (iako je primio Moj sud kako bi ljudski rod mogao da vidi Moje veličanstvo i gnev) i da ga ove kušnje nisu uznemiravale. Zbog svoje odanosti preda Mnom i zbog Mog blagoslova njega, on je bio primer i uzor čoveku hiljadama godina. Nije li to upravo ono što bi trebalo da podražavate? Razmišljajte dugo i duboko o tome zašto sam tako nadugačko pričao o Petru; ovo bi trebalo da budu načela prema kojima postupate.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 6. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 532

Petar je pratio Isusa nekoliko godina i u Njemu video mnogo toga čega nije bilo u drugim ljudima. Nakon što Ga je pratio godinu dana, Isus je odabrao Petra između dvanaest učenika. (Naravno, Isus to nije naglas izgovorio, a drugi toga uopšte nisu bili svesni.) Petar se u životu odmeravao u odnosu na sve što je Isus činio. Najvažnije od svega, poruke koje je Isus propovedao duboko su se urezale u njegovo srce. Neverovatno je koliko je vodio računa o Isusu i koliko Mu je bio odan, te nikada nije izgovorio nikakve žalbe protiv Njega. Shodno tome, postao je Isusov verni pratilac gde god je On išao. Petar je posmatrao Isusova podučavanja, Njegove blage reči, ono što je uzimao za Svoju hranu, Njegovu odeću, Njegovo sklonište i način na koji je putovao. Oponašao je Isusa u svakom pogledu. Nikada nije bio samopravedan, već je odbacivao sve što je bilo zastarelo, sledeći Isusov primer kako na rečima tako i na delu. I tada je Petar osetio da su nebo i zemlja i sva stvorenja u rukama Svemogućeg i da, zbog toga, on nema lični izbor. Petar je, takođe, usvajao sve što Isus jeste i to mu je služilo kao primer. Isusov život pokazuje da On nije bio samopravedan u onome što je činio; umesto da se razmeće Sobom, On je ljubavlju ganuo ljude. Na različite načine se pokazivalo šta Isus jeste, pa je stoga Petar oponašao sve u vezi sa Njim. Petrova lična iskustva pružala su mu sve izraženiji osećaj za Isusovu divotu i govorio je stvari poput: „Tražio sam Svemogućeg u celoj vaseljeni i video sam čuda neba i zemlje i svih stvorenja, pa sam tako stekao dubok osećaj za divotu Svemogućeg. Međutim, nikada u svom srcu nisam imao iskrenu ljubav i nikada rođenim očima nisam video divotu Svemogućeg. Danas, u očima Svemogućeg, On me je gledao blagonaklono i konačno sam osetio Božju divotu. Najzad sam otkrio da ljudski rod voli Boga ne samo zato što je On stvorio sva stvorenja, već i zbog Njegove bezgranične divote koju sam pronašao u svom svakodnevnom životu. Kako bi se to uopšte moglo ograničiti na ono što se trenutno može videti?” Kako je vreme prolazilo, i u Petru se pojavilo mnogo toga lepog. Postao je izrazito pokoran Isusu i, naravno, pretrpeo je i brojne neuspehe. Kada ga je Isus vodio da na raznim mestima propoveda, Petar je uvek bio ponizan i slušao je Isusove propovedi. Nikada nije postao nadmen zbog godina koje je proveo sledeći Isusa. Nakon što mu je Isus saopštio da je došao da bude razapet i tako dovrši Svoje delo, Petar je u svom srcu često osećao patnju i krišom je plakao u samoći. Ipak, taj „nesrećni” dan je konačno stigao. Nakon što je Isus uhapšen, Petar je plakao u samoći svog ribarskog čamca i zbog toga se mnogo puta pomolio. Ali je u svom srcu znao da je to volja Boga Oca i da je niko ne može promeniti. I dalje je bio izmučen i uplakan jedino zbog svoje ljubavi. Ovo je, naravno, ljudska slabost. Stoga, kada je saznao da će Isus biti prikovan za krst, upitao je Isusa: „Nakon što odeš, hoćeš li se vratiti da budeš među nama i paziš na nas? Hoćemo li i dalje moći da Te vidimo?” Iako su ove reči bile veoma naivne i pune ljudskih predstava, Isus je znao gorčinu Petrove patnje, pa je kroz Svoju ljubav bio obziran prema Petrovoj slabosti: „Petre, Ja sam te voleo. Da li to znaš? Iako nema nikakvog smisla u onome što govoriš, Otac je obećao da ću se posle Svog uskrsnuća pred ljudima pojavljivati 40 dana. Zar ne veruješ da će Moj Duh svima vama često darivati blagodati?” Iako je Petra ovo donekle utešilo, svejedno je osećao da jedna stvar nedostaje, pa se pred njim, nakon uskrsnuća, Isus po prvi put otvoreno pojavio. Međutim, kako bi sprečio da se Petar i dalje drži svojih predstava, Isus je odbio raskošan obrok koji Mu je Petar pripremio i u tren oka je nestao. Od tog trenutka, Petar je konačno dublje razumeo Gospoda Isusa i zavoleo Ga je još više. Nakon Svog uskrsnuća, Isus se često pojavljivao pred Petrom. Pojavio se pred Petrom još tri puta nakon što je prošlo četrdeset dana i On se vazneo na nebo. Svako to pojavljivanje je bilo upravo onda kada je delo Svetoga Duha trebalo da bude završeno, a novo delo trebalo da počne.

Tokom svog života, Petar je živeo od pecanja, ali je još više živeo da bi propovedao. U poznijim godinama napisao je prvu i drugu Petrovu poslanicu, kao i nekoliko pisama tadašnjoj Filadelfijskoj crkvi. Duboko je ganuo ljude ovog perioda. Umesto da ljudima drži predavanja pozivajući se na svoja postignuća, on ih je na odgovarajući način opskrbljivao životom. Nikada nije zaboravio Isusova učenja pre nego što je On otišao i ona su ga tokom celog života nadahnjivala. Sledeći Isusa, odlučio je da na Gospodovu ljubav uzvrati svojom smrću i da u svemu sledi Njegov primer. Isus je pristao na ovo, pa se, kad je Petar imao 53 godine (više od 20 godina nakon Isusovog odlaska), Isus pred njim pojavio da bi mu pomogao da ispuni ono čemu je težio. Tokom narednih sedam godina, Petar je provodio život spoznavajući sebe. Jednoga dana, po isteku ovih sedam godina, bio je razapet naglavačke, čime je okončan njegov izuzetan život.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Otkrivanje tajni ’Božjih reči celoj vaseljeni’”, „O Petrovom životu”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 533

Šta je uticaj tame? Ovaj takozvani „uticaj tame” zapravo je uticaj Sotonine obmane, iskvarenosti, njegovog sputavanja ljudi i upravljanja njima; uticaj Sotone je uticaj koji ima auru smrti. Svi koji žive pod vlašću Sotone osuđeni su na propast. Kako možeš da pobegneš od uticaja tame nakon što poveruješ u Boga? Kada se iskreno pomoliš Bogu, tvoje srce će se potpuno okrenuti Njemu i tada će tvoje srce biti dirnuto Božjim Duhom, te ćeš postati voljan da Mu se u potpunosti dâš; i u tom trenutku ćeš pobeći od uticaja tame. Ako je sve što čovek čini ugodno Bogu i u skladu sa Njegovim zahtevima, onda je on neko ko živi unutar Božjih reči i pod Njegovom brigom i zaštitom. Ako ljudi ne mogu da sprovode Božje reči u delo, ako prema Njemu uvek postupaju nemarno i ne veruju u Njegovo postojanje, onda su to ljudi koji žive pod uticajem tame. Svi oni koje Bog nije spasio žive pod vlašću Sotone; to jest, svi oni žive pod uticajem tame. Oni koji ne veruju u Boga žive pod vlašću Sotone. Čak i oni koji veruju u Božje postojanje ne moraju nužno živeti u Njegovoj svetlosti, jer oni koji veruju u Njega ne žive nužno unutar Njegovih reči niti su u stanju da Mu se pokore. Čovek je ograničen na verovanje u Boga i, pošto nema spoznaju Boga, on i dalje živi po starim pravilima, među mrtvim rečima i živi životom koji je mračan i nejasan, te nije ni u potpunosti pročišćen od Boga niti ga je On sasvim zadobio. Stoga, podrazumeva se da oni koji ne veruju u Boga žive pod uticajem tame; čak i ljudi koji veruju da Bog postoji mogu i dalje živeti pod njenim uticajem jer nemaju delo Svetog Duha. Oni koji su bez Božje blagodati ili milosti ne mogu da vide tok dela Svetog Duha. Oni koji nisu u stanju da razaberu da li Sveti Duh deluje u njima ili ne, svi oni žive pod uticajem tame; a to u većini slučajeva važi i za ljude koji samo uživaju u Božjoj blagodati, ali Ga ne spoznaju. Ako čovek veruje u Boga, a veći deo života provodi živeći pod uticajem tame, onda postojanje takve osobe gubi svoj smisao – a šta reći o ljudima koji uopšte ne veruju da Bog postoji?

Svi oni koji ne mogu da prihvate Božje delo, ili ga prihvataju ali ne mogu da ispune Njegove zahteve, ljudi su koji žive pod uticajem tame. Samo one koji streme ka istini i u stanju su da ispune Božje zahteve Bog blagosilja, i samo su oni pobegli od uticaja tame. Oni koji ne osećaju oslobođenje, koji su uvek sputani određenim stvarima i koji nisu u stanju da svoje srce predaju Bogu, ljudi su u Sotoninim okovima koji žive usred aure smrti. Oni koji nisu posvećeni dužnostima koje treba da obavljaju, koji nisu posvećeni Božjem nalogu i koji propuštaju da obavljaju svoje funkcije u crkvi, ljudi su koji žive pod uticajem tame. Oni koji svesno ometaju crkveni život, namerno seju razdor među braćom i sestrama ili stvaraju klike, još su više ljudi koji žive pod uticajem tame, u Sotoninim okovima. Oni koji imaju nenormalan odnos sa Bogom, koji uvek imaju neumerene želje, koji uvek žele da izvuku korist i koji jednostavno ne žele da teže preobražaju svoje naravi, ljudi su koji žive pod uticajem tame. Oni koji su uvek traljavi, koji istinu nikada ozbiljno ne sprovode u delo i koji ne nastoje da udovolje Božjim namerama, koji samo udovoljavaju svom telu, takođe su ljudi koji žive pod uticajem tame, zaogrnuti smrću. Oni koji posežu za trikovima i varkama dok rade za Boga, koji se površno bave Bogom, varaju Ga i uvek prave planove za sebe, ljudi su koji žive pod uticajem tame. Svi oni koji ne umeju da vole Boga poštenim srcem, koji ne streme ka istini i ne usredsređuju se na promenu svoje naravi, ljudi su koji žive pod uticajem tame.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Pobegnite od uticaja tame i bićete zadobijeni od strane Boga”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 534

Ako želiš da zadobiješ Božje odobravanje, najpre moraš pobeći od mračnog uticaja Sotone, otvarajući srce Bogu i potpuno ga okrećući k Njemu. Da li su stvari koje sada činiš one koje Bog odobrava? Da li se tvoje srce okrenuo Bogu? Da li su stvari koje sada činiš one koje Bog od tebe zahteva? Da li su one u skladu sa istinom? Preispituj se sve vreme i usredsredi se na to da jedeš i piješ Božje reči; položi svoje srce pred Njega, voli Ga iskreno i predano se daj za Njega. Ljudi koji ovako rade sigurno će primiti Božje odobravanje. Svi koji veruju u Boga, ali ne streme ka istini, nemaju načina da pobegnu od uticaja Sotone. Svi koji se ne vladaju bezazleno, koji se na jedan način ponašaju pred drugima, a na drugi iza njihovih leđa, koji odaju utisak poniznosti, strpljenja i ljubavi, iako su u suštini podmukli i lukavi i nemaju nikakvu odanost prema Bogu – takvi ljudi su tipični predstavnici onih koji žive pod uticajem tame; oni su zmijski porod. Oni koji u svom verovanju u Boga spletkare samo radi sebe, koji su samopravedni i umišljeni, koji se ističu i štite sopstveni status, ljudi su koji vole Sotonu i protive se istini. Ti ljudi se opiru Bogu i u potpunosti su od Sotone. Oni koji ne vode računa o Božjem bremenu, koji Mu ne služe svim srcem, koji su uvek zabrinuti za sopstvene interese i interese svojih porodica, koji nisu u stanju da ostave sve kako bi se dali za Boga i koji nikada ne žive po Njegovim rečima, ljudi su izvan Njegovih reči. Takvi ljudi ne mogu da prime Božje odobravanje.

Kada je Bog stvorio ljude, učinio je to da bi oni mogli da uživaju u Njegovom izobilju i da Ga iskreno vole: na ovaj način, oni bi živeli u Njegovoj svetlosti. Danas, svi oni koji ne mogu da vole Boga, koji ne mogu da vode računa o Njegovom bremenu, koji ne mogu u potpunosti da Mu daju svoje srce, koji ne mogu da prihvate Njegovo srce kao svoje i koji ne mogu da ponesu Njegovo breme kao svoje, nemaju Božju svetlost koja ih obasjava, te stoga svi oni žive pod uticajem tame. Ovi ljudi se potpuno protive Božjim namerama i nema ni trunke istine u bilo čemu što čine. Valjaju se u blatu sa Sotonom; oni su ljudi koji žive pod uticajem tame. Ako si u stanju da često jedeš i piješ Božje reči, da vodiš računa o Njegovim namerama i da Njegove reči sprovodiš u delo, onda si izabran od Boga i osoba si koja živi u okviru Njegovih reči. Da li si voljan da pobegneš od vlasti Sotone i da živiš pod Božjom svetlošću? Ako živiš u okviru Božjih reči, Sveti Duh će imati priliku da izvrši Svoje delo. Ako živiš pod uticajem Sotone, onda Sveti Duh neće imati takvu priliku. Delo koje Sveti Duh vrši na ljudima, svetlost kojom ih obasipa i vera koju im pruža, traju tek jedan tren; ako ljudi ne vode računa i ne obraćaju pažnju, delo Svetog Duha će ih mimoići. Ako ljudi žive u okviru Božjih reči, Sveti Duh će biti s njima i obavljaće Svoje delo na njima. Ako oni ne žive unutar Božjih reči, onda žive u Sotoninim okovima. Ako žive unutar iskvarenih naravi, onda nemaju ni prisustvo ni delo Svetog Duha. Ako živiš unutar granica Božjih reči i u stanju koje Bog zahteva, onda si ti onaj koga je On izabrao i na tebi će Njegovo delo biti izvršeno. Ako ne živiš unutar granica Božjih zahteva, već umesto toga živiš pod vlašću Sotone, ti onda zasigurno živiš unutar Sotonine iskvarenosti. Samo živeći unutar Božjih reči i dajući svoje srce Njemu, možeš ispuniti Njegove zahteve. Moraš raditi onako kako Bog kaže, čineći Njegove reči temeljom svog postojanja i stvarnošću svog svakodnevnog života; tek tada si onaj koga je Bog izabrao. Ako istinski postupaš u skladu s Božjim namerama, On će izvršiti Svoje delo na tebi i živećeš pod Njegovim blagoslovom, u svetlosti Njegovog lica; dokučićeš delo Svetog Duha i osetićeš radost Božjeg prisustva.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Pobegnite od uticaja tame i bićete zadobijeni od strane Boga”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 535

Da bi pobegao od uticaja tame, najpre moraš biti odan Bogu i imati srce koje stremi ka istini; tek tada možeš imati ispravno stanje. Život u ispravnom stanju jeste upravo preduslov za beg od uticaja tame. Nemati ispravno stanje znači ne biti odan Bogu i nemati srce koje traga za istinom, u kom slučaju o begu od uticaja tame ne može biti ni govora. Moje reči su temelj čovekovog bega od uticaja tame, a ljudi koji ne mogu da postupaju u skladu s Mojim rečima neće moći da pobegnu iz okova uticaja tame. Živeti u ispravnom stanju znači biti vođen Božjim rečima, živeti u stanju odanosti Bogu, u stanju traganja za istinom, živeti u stvarnosti iskrenog davanja sebe Bogu i stanju iskrene ljubavi prema Bogu. Oni koji žive u ovakvom stanju i unutar ovakvih stvarnosti polako će se menjati dok budu ponirali u dubinu istine i dok se delo bude dalje odvijalo; na kraju, oni će zasigurno postati ljudi zadobijeni od strane Boga i ljudi koji Boga iskreno vole. Oni koji su pobegli od uticaja tame mogu postepeno da dokuče Božje namere i da ih postepeno razumeju, te da tako na kraju postanu Božji poverenici. Oni ne samo da ne gaje nikakve predstave o Bogu i ne bune se protiv Njega, već još više preziru svoje prvobitne predstave i buntovništvo, a u njihovim srcima rađa se prava ljubav prema Bogu. Svi koji nisu u stanju da pobegnu od uticaja tame potpuno su zaokupljeni telom i prepuni bunta; njihova srca su ispunjena ljudskim predstavama i filozofijama za ovozemaljsko ophođenje, kao i sopstvenim namerama i planovima. Ono što Bog želi jeste jedinstvenu ljubav čoveka; On želi da čovek bude zaokupljen Njegovim rečima i srcem koje je puno ljubavi prema Njemu. Živeti unutar Božjih reči, pronaći unutar Njegovih reči ono čemu treba da stremi, voleti Boga zbog Njegovih reči, hitati zbog Njegovih reči i živeti zbog Njegovih reči – to je ono što čovek treba da postigne. Sve mora biti sagrađeno na temelju Božjih reči; samo tada će čovek moći da ispuni Božje zahteve. Ako čovek nije opremljen Božjim rečima, on nije ništa do crv opsednut Sotonom! Odmeri ovo: koliko je od Božje reči pustilo korenje u tebi? U kojim stvarima živiš u skladu sa Njegovim rečima? U kojim stvarima ne živiš? Ako te Božje reči nisu potpuno zaokupile, šta je to što tačno zaokuplja tvoje srce? Da li u svakodnevnom životu tobom upravlja Sotona ili si zaokupljen Božjim rečima? Da li su Njegove reči osnova na kojoj počivaju tvoje molitve? Da li si izašao iz svog negativnog stanja kroz prosvećenje koje donose Božje reči? Uzeti Božje reči kao osnovu svog postojanja – to je nešto u šta svi treba da uđu. Ako Njegove reči nisu prisutne u tvom životu, onda ti živiš pod uticajem tame, buniš se protiv Boga, opireš Mu se i sramotiš Njegovo ime. Verovanje takvih ljudi u Boga je čista farsa i ometanje! Koliko vremena živiš u skladu s Njegovim rečima? A koliko ne? Koliko je u tebi ispunjeno od onoga što je Božja reč zahtevala od tebe? Koliko je od toga izgubljeno u tebi? Da li si pažljivo razmotrio ove stvari?

Beg od uticaja tame zahteva i delo Svetog Duha i čovekovu najveću saradnju. Zašto kažem da čovek nije na pravom putu? Ljudi koji su na pravom putu mogu prvi da svoje srce predaju Bogu. To je lekcija u koju se dugo ulazi, jer čovečanstvo oduvek živi pod uticajem tame i hiljadama godina je u Sotoninim okovima. Stoga se ovaj ulazak ne može postići za samo dan ili dva. Pokrenuo sam ovo pitanje danas da bi ljudi stekli uvid u sopstvena stanja; jednom kada ljudi budu mogli da raspoznaju šta je uticaj tame i šta znači živeti u svetlosti, ulazak postaje lak. To je zato što moraš znati šta je Sotonin uticaj pre nego što od njega možeš pobeći; tek nakon toga ćeš imati načina da se od njega postepeno oslobodiš. A ako se pitaš šta posle toga raditi, to je čovekova lična stvar. Uvek sve započinji sa pozitivne strane i nikada nemoj pasivno da čekaš. Jedino tako će Bog moći da te zadobije.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Pobegnite od uticaja tame i bićete zadobijeni od strane Boga”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 536

Svaka Božja reč pogađa naše vitalne tačke, ostavljajući nas povređenima i ulivajući nam strah. On razotkriva naše predstave, naše uobrazilje i naše iskvarene naravi. Od svake naše reči i postupka, svakog našeg pokreta, do svake naše misli i ideje, naša priroda-suština se otkriva u Njegovim rečima, dovodeći nas u stanje straha i trepeta, u kome nemamo gde da sakrijemo svoj stid. Jednom po jednom, On nam govori o svim našim postupcima, ciljevima i namerama, čak i o iskvarenim naravima koje sami nikada nismo otkrili, čineći da se osećamo razotkriveni u svoj svojoj bednoj nesavršenosti i, još i više, potpuno pobeđeni. On nam sudi što mu se protivimo, grdi nas što hulimo na Njega i osuđujemo Ga, i čini da osećamo da u Njegovim očima nemamo nijednu iskupljujuću osobinu, da smo žive Sotone. Naše nade su potonule; više se ne usuđujemo da postavljamo ikakve preterane zahteve pred Njega ili da gajimo bilo kakve zamisli o Njemu, a čak i naši snovi nestaju preko noći. To je činjenica koju niko od nas ne može da zamisli niti da prihvati. U samo jednom trenutku gubimo unutrašnju ravnotežu i ne znamo kako da nastavimo putem koji je pred nama niti kako da nastavimo sa svojim verovanjima. Čini se kao da se naša vera vratila na sam početak i kao da nikada nismo sreli Gospoda Isusa niti smo Ga spoznali. Sve pred našim očima nas ispunjava zbunjenošću i tera nas da se neodlučno kolebamo. Užasnuti smo, razočarani, a duboko u našim srcima su neizdržljiv bes i sramota. Trudimo se da sebi damo oduška, da pronađemo izlaz, i, povrh toga, da nastavimo da čekamo našeg Spasitelja Isusa, da bismo Mu otvorili svoja srca. Iako ima trenutaka kada spolja ne izgledamo ni gordo ni ponizno, u svom srcu imamo osećaj gubitka koji nikada ranije nismo osetili. Iako ponekad spolja možda izgledamo neobično smireni, naši umovi vrve od muke poput olujnog mora. Njegov sud i grdnja lišili su nas svih naših nada i snova, stavljajući tačku na naše preterane želje i ostavljajući nas nevoljnim da verujemo da je On naš Spasitelj i da je sposoban da nas spase. Njegovi sud i grdnja otvorili su ponor između nas i Njega, toliko dubok da niko nije voljan da ga pređe. Zbog Njegovog suda i grdnje smo po prvi put pretrpeli tako veliki neuspeh, tako veliko poniženje u svojim životima. Njegovi sud i grdnja učinili su da zaista osetimo Božju veličinu i netrpeljivost prema čovekovoj uvredi, naspram koje smo krajnje bedni, krajnje prljavi. Njegovi sud i grdnja su nas po prvi put naterali da postanemo svesni svoje nadmenosti i uobraženosti, i toga da čovek nikada neće biti ravan Bogu, niti uporediv s Bogom. Njegovi sud i grdnja učinili su da čeznemo da više ne živimo u takvim iskvarenim naravima, da se što pre oslobodimo ove priroda-suštine i da prestanemo da Mu budemo odvratni i da kod Njega izazivamo gnušanje. Njegovi sud i grdnja učinili su nas voljnim da se pokorimo Njegovim rečima i da ih poslušamo, ne buneći se više protiv Njegovih orkestracija i planova. Njegovi sud i grdnja su nam još jednom dali želju da preživimo i učinili nas srećnim da Ga prihvatimo kao našeg Spasitelja… Izašli smo iz dela osvajanja, iz pakla, iz doline senke smrti… Svemogući Bog nas je zadobio, ovu grupu ljudi! On je pobedio Sotonu i porazio mnoštvo Svojih neprijatelja!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 4: Posmatranje pojave Božje u Njegovom sudu i grdnji”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 537

Tek nakon što budeš odbacio svoju iskvarenu narav i uspeo da živiš od normalne ljudskosti, bićeš usavršen. Iako nećeš moći da izgovaraš proročanstva niti ikakve tajne, proživljavaćeš i otkrivati sliku čoveka. Bog je stvorio čoveka, ali ga je zatim Sotona iskvario, tako da su ljudi postali „mrtvi”. Dakle, nakon što se promeniš, više nećeš biti poput ovih „mrtvih”. Božje reči su te koje pale ljudski duh i čine da on oživi, a kada ljudski duh oživi, tada ljudi postaju živi. Kada govorim o „mrtvima”, mislim na leševe koji nemaju duha, na ljude čiji je duh u njima umro. Kada se ljudski duhovi zapale, tada ljudi postaju živi. Sveci o kojima je ranije bilo reči odnose se na ljude koji su postali živi, na one koji su bili pod Sotoninim uticajem, ali su porazili Sotonu. Božji izabrani narod u Kini pretrpeo je svirep i neljudski progon i obmanu velike crvene aždaje, usled čega je ostao mentalno opustošen i ostavljen bez trunke hrabrosti za život. Stoga buđenje njihovog duha mora otpočeti od njihovog bića: malo po malo, u njihovom biću, njihov duh mora biti probuđen. Kad jednoga dana on oživi, neće više biti nikakvih prepreka i sve će nastaviti da se odvija nesmetano. U ovom trenutku, to još uvek nije izvodljivo. Većina ljudi živi životom koji rađa brojna smrtonosna komešanja; zaodenuti su aurom smrti i toliko toga im nedostaje. Reči pojedinih ljudi u sebi nose smrt, njihova dela nose smrt i gotovo sve što oni proživljavaju sadrži smrt. Ako bi ljudi danas javno svedočili za Boga, oni bi u tom poslu bili neuspešni, jer tek treba u potpunosti da ožive, a među vama ima previše mrtvih. Pojedini ljudi se danas pitaju zašto Bog ne pokaže neka znamenja i čuda kako bi Svoje delo brzo proširio među neznabošcima. Mrtvi ne mogu svedočiti za Boga; to je nešto što jedino živi ljudi mogu da učine, a ipak, većinu ljudi danas čine mrtvi; previše njih živi pod pokrovom smrti, pod uticajem Sotone i nisu u stanju da to prevaziđu. Budući da je tako, kako bi oni mogli da svedoče za Boga? Kako bi mogli da šire rad na jevanđelju?

Svi oni koji žive pod uticajem tame jesu oni koji žive usred smrti, oni koji su zaposednuti Sotonom. Bez Božjeg spasenja i bez Božjeg suda i grdnje, ljudi nisu u stanju da izbegnu uticaj smrti; oni ne mogu da postanu živi. Mrtvi poput njih ne mogu svedočiti za Boga, niti ih Bog može upotrebiti, a još manje mogu zakoračiti u carstvo. Bog želi svedočanstvo živih, a ne mrtvaca, i On traži da za Njega delaju živi, a ne mrtvaci. „Mrtvaci” su oni koji se protive Bogu i koji se bune protiv Njega; to su oni koji su obamrli duhom i koji ne razumeju reči Božje; to su oni koji istinu ne sprovode u delo i koji nemaju ni najmanje odanosti prema Bogu, a to su i oni koji žive pod vlašću Sotone i koje Sotona izrabljuje. Manifestacije mrtvih su protivljenje istini, buntovništvo protiv Boga, kao i to što su oni niski, prezreni, nemilosrdni, nadmeni, prepredeni i podmukli. Čak i ako jedu i piju Božje reči, takvi ljudi nisu u stanju da prožive Božje reči; iako su živi, oni su samo hodajući leševi, mrtvi koji dišu. Mrtvaci su potpuno nesposobni da udovolje Bogu, a još manje da Mu se sasvim pokore. Mogu samo da Ga obmanjuju, da hule na Njega i da Ga izdaju, a ono što proživljavaju u potpunosti su otkrovenja Sotonine prirode. Ako ljudi žele da postanu živa bića, da svedoče o Bogu i da ih Bog smatra dostojnim, onda moraju da prihvate Božje spasenje; moraju se rado pokoriti Njegovom sudu i grdnji i moraju dragovoljno prihvatiti Božje orezivanje. Tek tada će moći da u delo sprovedu sve istine koje Bog zahteva. Tek tada će zadobiti Božje spasenje i zaista postati živa bića. Živi su oni koje je Bog spasao; Bog im je sudio i grdio ih, voljni su da se posvete i radosni da svoje živote polože za Boga; i rado bi ceo svoj život dali za Boga. Tek kad živi svedoče o Bogu, Sotona može biti posramljen; samo živi mogu da šire Božje delo jevanđelja, samo živi su u skladu sa Božjim namerama i samo živi su pravi ljudi. Prvobitno od Boga stvoreni čovek bio je živ. Međutim, zbog Sotonine iskvarenosti čovek živi usred smrti i živi pod uticajem Sotone. Time su ljudi postali mrtvaci bez duha, postali su neprijatelji koji se suprotstavljaju Bogu, postali su oruđe u rukama Sotone i postali su Sotonini zatočenici. Živi ljudi koje je Bog stvorio postali su mrtvi, te je tako Bog izgubio Svoje svedočanstvo, a izgubio je i ljudski rod koji je stvorio i koji jedini u sebi nosi Njegov dah. Ako Bog želi da povrati Svoje svedočanstvo i povrati one koji su Njegovom rukom stvoreni, a Sotona ih je zarobio, On tada mora da ih vaskrsne tako da postanu živa bića i mora ih sve povratiti tako da žive u Njegovoj svetlosti. Mrtvi su oni koji su bez duha, koji su do krajnosti otupeli, koji se protive Bogu i, šta više, oni koji ne poznaju Boga. Ti ljudi ne ispoljavaju ni najmanju nameru da se pokore Bogu; oni se samo bune protiv Njega i suprotstavljaju Mu se, a nemaju ni trunke odanosti. Živi su oni čiji su duhovi oživeli, koji znaju da se pokore Bogu, koji su odani Bogu i koji poseduju istinu i svedočanstvo – jedino su takvi ljudi ugodni Bogu u Njegovoj kući. Bog spasava one koji mogu oživeti, koji mogu videti Božje spasenje, koji mogu biti odani Bogu, koji su voljni da tragaju za Bogom, koji veruju u Božje ovaploćenje i koji veruju u Njegovo pojavljivanje. Neki ljudi mogu da ožive, dok neki to ne mogu, zavisno od toga može li se njihova priroda spasti ili ne. Mnogi ljudi su čuli mnogo Božjih reči, ali svejedno ne razumeju Božje namere i još uvek nisu u stanju da ih sprovedu u delo. Takvi ljudi nisu u stanju da prožive istinu i u isto vreme namerno ometaju Božje delo. Oni nisu u stanju da išta urade za Boga i ne mogu se dati za Njega – naprotiv, oni krišom troše crkveni novac i žive na račun Božje kuće. To su mrtvi ljudi koji se ne mogu spasiti. Bog spasava sve one koji su usred Njegovog dela. Međutim, postoji jedan deo ljudi koji ne mogu da prime Njegovo spasenje; samo mali broj ljudi može da primi Njegovo spasenje. To je, stoga, što je većina ljudi isuviše duboko iskvarena i što su postali mrtvi, tako da njima nema spasa. Sotona ih je u potpunosti iskoristio i oni su, po svojoj prirodi, previše zlonamerni. Ta manjina ljudi takođe nije u stanju da se u potpunosti pokori Bogu. To nisu oni koji su od početka u potpunosti bili odani Bogu, niti oni koji su od početka najviše voleli Boga. Naprotiv, oni su postali pokorni Bogu zbog Njegovog dela osvajanja; oni vide Boga zbog Njegove vrhunske ljubavi, postižu promenu naravi zbog Božje pravedne naravi i spoznaju Boga zbog Njegovog dela – Njegovog dela koje je istovremeno i praktično i normalno. Bez ovog Božjeg dela, ma koliko da su ti ljudi dobri, oni bi i dalje pripadali Sotoni, i dalje bi bili u posedu smrti, i dalje bi bili mrtvaci. Činjenica da ovi ljudi danas mogu da prime Božje spasenje naprosto potiče od njihove spremnosti da sarađuju s Bogom.

Zbog svoje odanosti Bogu, živi će od Boga biti zadobijeni i živeće usred Njegovih obećanja, a mrtvaka će se, zbog svog protivljenja Bogu, Bog gnušati i odbaciće ih i živeće usred Njegove kazne i kletvi. Takva je pravedna narav Božja, koju nijedan čovek ne može promeniti. Ljudi zbog sopstvenog traženja dobijaju Božje priznanje i žive u svetlosti; zbog svojih lukavih spletki, ljudi su prokleti od Boga i sleduje im kazna; zbog svojih zlih dela, ljudi od Boga bivaju kažnjeni, a zbog svoje čežnje i odanosti, ljudi primaju Božje blagoslove. Bog je pravedan: On blagosilja žive, a mrtvace proklinje tako da se uvek nađu usred smrti i nikada neće živeti u Božjoj svetlosti. Bog će žive povesti u Svoje carstvo i u Svoje blagoslove, da postoje uz Njega za sva vremena. Ali što se tiče mrtvih, njih će predati večnoj smrti; oni su predmet Njegovog uništenja i uvek će pripadati Sotoni. Bog apsolutno ni prema kome neće postupati nepravedno. Svi oni koji istinski traže Boga zasigurno će ostati u kući Božjoj, a svi oni koji su prema Bogu buntovni i sa Njim se ne slažu zasigurno će živeti usred Njegove kazne. Možda nisi siguran u delo koje obavlja Božje ovaploćeno telo – ali jednog dana, ovaploćeno telo neće neposredno uređivati čovekov ishod; umesto toga, Njegov Duh će uređivati čovekovo odredište, i tada će ljudi znati da su Božje telo i Njegov Duh jedno, da Njegovo telo ne čini greške, a kamoli Njegov Duh. On će, na kraju, u svoje carstvo zasigurno povesti one koji su oživeli; nijednog više i nijednog manje. A kad je reč o mrtvima, onima koji nisu oživeli, oni će zasigurno biti bačeni u Sotonin brlog.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Da li si ti neko ko je oživeo?”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 538

Prvi korak na putu Svetoga Duha u čoveku jeste da, pre svega, ljudsko srce odvuče od svih ljudi, događaja i stvari u pravcu reči Božjih, navodeći ljudsko srce da veruje da su Božje reči neupitne i potpuno istinite. Ako veruješ u Boga, moraš verovati u Njegove reči; ako si, posle mnogo godina vere u Boga, i dalje nesvestan puta kojim je krenuo Sveti Duh, da li si ti zaista vernik? Da biste postigli normalan ljudski život – normalan ljudski život koji ima normalan odnos sa Bogom – prvo morate poverovati u Njegove reči. Ako nisi postigao prvi korak u delu Svetoga Duha na ljudima, onda nemaš temelj. Ako su izvan tebe i ona najmanje važna načela, kako ćeš ići putem pred sobom? Zakoračiti na pravi put kojim Bog usavršava čoveka znači stupiti na pravi put sadašnjeg dela Svetoga Duha; znači stupiti na put kojim ide Sveti Duh. Upravo sada, put kojim ide Sveti Duh jesu sadašnje reči Božje. Budući da je tako, ako ljudi žele da stupe na put Svetoga Duha, moraju da se pokore sadašnjim rečima ovaploćenog Boga i da ih jedu i piju. Delo koje On obavlja jeste delo reči; sve započinje od Njegovih reči i sve se gradi na Njegovim rečima, na Njegovim sadašnjim rečima. Bilo da je u pitanju sigurnost u ovaploćenog Boga ili spoznaja ovaploćenog Boga, obe zahtevaju da se u Njegove reči uloži više truda. U suprotnom, ljudi ne mogu ništa postići i ostaće bez ičega. Samo kroz izgradnju na temelju jedenja i pijenja Božjih reči, a time kroz Njegovu spoznaju i udovoljenje Njemu, ljudi mogu postepeno da izgrade normalan odnos sa Bogom. Za ljude nema bolje saradnje sa Bogom nego da jedu i piju Njegove reči i da ih sprovode u delo. Oni su s takvom primenom najbolje u stanju da budu postojani u svedočenju o Božjem narodu. Kada ljudi razumeju suštinu sadašnjih Božjih reči i kad su u stanju da joj se pokore, oni žive na putu kojim ih vodi Sveti Duh i stupili su na pravi put na kome Bog usavršava čoveka. Ljudi su ranije mogli da zadobiju Božje delo naprosto tražeći Božju blagodat ili tražeći mir i radost, međutim, sada su stvari drugačije. Bez reči ovaploćenog Boga, bez stvarnosti Njegovih reči, ljudi ne mogu da zadobiju Božje odobravanje i svi će od Boga biti eliminisani. Da bi postigli normalan duhovni život, ljudi ponajpre treba da jedu i piju Božje reči i sprovode ih u delo, a zatim da, na temelju ovoga, uspostave normalan odnos sa Bogom. Kako ti sarađuješ? Kako si ti postojan u svedočenju o Božjem narodu? Kako gradiš normalan odnos sa Bogom?

Kako da ustanoviš da li u svom svakodnevnom životu imaš normalan odnos sa Bogom:

1. Da li veruješ u Božje sopstveno svedočanstvo?

2. Da li u svom srcu veruješ da su Božje reči istinite i nepogrešive?

3. Jesi li neko ko Njegove reči sprovodi u delo?

4. Da li si posvećen Njegovom nalogu? Šta činiš da bi bio posvećen Njegovom nalogu?

5. Da li sve što činiš služi tome da udovoljiš Bogu i budeš Mu posvećen?

Pomoću prethodno navedenih stavki možeš da proceniš da li u sadašnjoj fazi imaš normalan odnos sa Bogom.

Ako si u stanju da prihvatiš Božji nalog, da prihvatiš Njegovo obećanje i da slediš put Svetoga Duha, onda slediš Božju volju. U tebi samom, da li ti je jasan put Svetoga Duha? Da li ovoga časa postupaš u skladu sa putem Svetoga Duha? Da li se tvoje srce približava Bogu? Želiš li da ideš u korak sa najnovijom svetlošću Svetoga Duha? Želiš li da budeš zadobijen od strane Boga? Želiš li da postaneš ispoljavanje Božje slave na zemlji? Imaš li rešenost da postigneš ono što Bog zahteva od tebe? Ako, kada se izgovaraju reči Božje, u tebi postoji rešenost da sarađuješ i rešenost da udovoljiš Bogu – ako je to tvoje razmišljanje – to znači da su Božje reči imale efekta u tvom srcu. Ako nemaš takvu rešenost, ako nemaš ciljeve ka kojima stremiš, to znači da Bog tvoje srce nije pokrenuo.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Ljudi čije su se naravi promenile jesu oni koji su ušli u stvarnost Božjih reči”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 539

U stremljenju ka promeni nečije život-naravi, put primene je vrlo jednostavan. Ako si, u svom stvarnom iskustvu, u stanju da slediš sadašnje reči Svetoga Duha i da doživiš Božje delo, onda je tvoja narav sposobna da se promeni. Ako slediš sve ono što Sveti Duh kaže i stremiš u skladu sa onim što Sveti Duh kaže, onda si neko ko je Njemu pokoran i doći će do promene u tvojoj naravi. Ljudske naravi se menjaju uz sadašnje reči Svetoga Duha; ako se uvek čvrsto držiš svojih starih iskustava i propisa iz prošlosti, onda se tvoja narav ne može promeniti. Ako današnje izjave Svetoga Duha traže da svi ljudi zakorače u život normalne ljudskosti, a ti ostaješ usredsređen na spoljašnji nivo stvari, zbunjen si u pogledu stvarnosti i ne shvataš je ozbiljno, onda si neko ko nije uspeo da ide u korak sa delom Svetoga Duha, neko ko nije stupio na put kojim vodi Sveti Duh. Može li se tvoja narav promeniti ili ne može, zavisi od toga da li ideš u korak sa sadašnjim rečima Svetoga Duha i da li imaš istinsko znanje. Ovo se razlikuje od vašeg pređašnjeg shvatanja. Promena u tvojoj naravi kakvom si je ranije razumeo bila je u tome da si ti, koji olako osuđuješ, kroz Božju disciplinu prestao da govoriš proizvoljno; međutim, to je samo jedan aspekt promene. Trenutno je od presudnog značaja slediti vođstvo Svetoga Duha: sledite sve ono što Bog kaže i budite pokorni svemu što On kaže. Ljudi ne mogu sami da promene svoju narav; moraju da budu podvrgnuti sudu i grdnji, i kušnjama i oplemenjivanju, Božjim rečima, ili tome da ih Njegove reči orezuju i dovode u red. Jedino tada mogu postići pokornost i odanost Bogu, prestajući da prema Njemu budu površni. Ljudske naravi se menjaju u okviru oplemenjivanja Božjim rečima. Jedino kroz razotkrivanje, sud, disciplinu i orezivanje Njegovim rečima oni se više neće usuđivati da postupaju ishitreno, već će umesto toga postati smireni i staloženi. Najvažnije od svega jeste to da će biti u stanju da se pokore sadašnjim Božjim rečima i Njegovom delu. Čak i ako to nije u skladu sa ljudskim predstavama, biće u stanju da otpuste te predstave i namerno se pokore. U prošlosti, razgovor o promenama u naravi uglavnom se odnosio na to da je neko u stanju da se pobuni protiv sebe, da dopusti telu da pati, da disciplinuje telo i reši se telesnih sklonosti – što je jedna vrsta promene u naravi. Danas svi znaju da je pravi izraz promene naravi u pokornosti sadašnjim rečima Božjim i u istinskoj spoznaji Njegovog novog dela. Na ovaj način se može izbrisati prethodno ljudsko bogopoznanje puno predstava, a ljudi mogu steći istinsko znanje o Bogu i pokornost Bogu – jedino je ovo istinski izraz promene u naravi.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Ljudi čije su se naravi promenile jesu oni koji su ušli u stvarnost Božjih reči”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 540

Ljudsko stremljenje ka život-ulasku zasniva se na rečima Božjim. Ranije se govorilo da se sve postiže zbog Njegovih reči, međutim, niko nije video ovu činjenicu. Ako uđeš u sadašnji korak i iskusiš ga, sve će ti biti jasno i gradićeš dobru osnovu za buduće kušnje. Šta god da Bog kaže, usredsredi se samo na ulazak u Njegove reči. Kada Bog kaže da će početi da grdi ljude, prihvati Njegovu grdnju. Kada Bog od ljudi traži da umru, prihvati tu kušnju. Ako uvek živiš u Njegovim najnovijim izjavama, Božje reči će te na kraju usavršiti. Što više ulaziš u Božje reči, brže ćeš biti usavršen. Zašto, iz razgovora u razgovor, od vas tražim da spoznate Božje reči i u njih uđete? Samo kada stremiš ka Božjim rečima i doživljavaš ih, i kada uđeš u stvarnost Njegovih reči, Sveti Duh ima priliku da deluje na tebi. Prema tome, svi vi ste učesnici u svakom metodu kojim Bog deluje i, bez obzira na stepen vašeg stradanja, svi ćete na kraju dobiti „suvenir”. Da biste konačno bili usavršeni, morate ući u sve Božje reči. Usavršavanje ljudi od Svetoga Duha nije jednostrano; On zahteva da ljudi sarađuju, Njemu je potrebno da sa Njim svi namerno sarađuju. Šta god da Bog kaže, usredsredite se samo na ulazak u Njegove reči – to će vam biti korisnije za život. Sve je zarad postizanja promene u vašoj naravi. Kada uđeš u Božje reči, On će pokrenuti tvoje srce i bićeš u stanju da spoznaš sve što Bog želi da postigne u ovom koraku Svoga dela, i imaćeš rešenost da to postigneš. Tokom vremena grdnje, bilo je onih koji su verovali da je to metod rada, a nisu verovali u Božje reči. Posledično, oni nisu prošli oplemenjivanje, pa su iz vremena grdnje izašli, a da ništa nisu stekli, niti su razumeli. Bilo je nekih koji su zaista, bez i najmanje sumnje, ušli u ove reči, koji su govorili da su reči Božje istinite i nepogrešive i da ljudski rod treba da dobije grdnju. Neko vreme su se mučili sa tim, otpuštajući svoju budućnost i svoju sudbinu, a kada su se pojavili, njihove su se naravi donekle promenile i zadobili su dublje razumevanje Boga. Svi oni koji su izašli iz grdnje osetili su divotu Božju i shvatili su da ovaj korak dela otelotvoruje veliku ljubav Božju koja se na njih spušta, da je to osvajanje i spasenje Božje ljubavi. Takođe su rekli da su Božje misli uvek dobre i da sve delo koje Bog obavlja na čoveku dolazi iz ljubavi, a ne iz mržnje. Oni koji nisu verovali u Božje reči, koji na Njegove reči nisu obraćali pažnju, nisu podvrgnuti oplemenjivanju tokom vremena grdnje i, shodno tome, Sveti Duh nije bio sa njima i nisu ništa zadobili. Za one koji su ušli u vreme grdnje, iako su prošli oplemenjivanje, Sveti Duh je u njima skriveno delovao, a njihova se život-narav kao rezultat toga promenila. Neki su, po svemu sudeći, izgledali veoma pozitivno, po ceo dan ispunjeni dobrim raspoloženjem, ali nisu ušli u stanje oplemenjivanja Božjim rečima i stoga se uopšte nisu promenili, što je bila posledica neverovanja u Božje reči. Ako ne veruješ u Božje reči, tada Sveti Duh neće delovati na tebi. Bog se pojavljuje svima onima koji veruju u Njegove reči, a oni koji veruju u Njegove reči i prihvataju ih, moći će da zadobiju Njegovu ljubav!

Da biste ušli u stvarnost Božjih reči, trebalo bi da pronađete put primene. Vaša život-narav može se promeniti samo kad ste u stanju da Božje reči sprovedete u delo. Samo tim putem možete biti usavršeni od Boga, i samo oni ljudi koje je Bog na ovaj način usavršio mogu da budu u skladu sa Njegovim namerama. Da biste primili novu svetlost, morate da živite unutar Njegovih reči. Uopšte ne vredi da vas Sveti Duh samo jednom pokrene – morate ići dublje. Za one koji su samo jedanput pokrenuti, samo je njihov unutrašnji žar probuđen i oni žele da streme, ali to ne može potrajati; Sveti Duh ih mora neprekidno pokretati. U prošlosti sam mnogo puta spomenuo Svoju nadu da Božji Duh može da pokrene duhove ljudi, kako bi oni mogli da streme ka promenama u svojoj život-naravi, i da, dok traže da ih Bog pokrene, mogu da razumeju svoje nedostatke, i da u procesu doživljavanja Njegovih reči mogu da odbace nečiste stvari u sebi (samopravednost, oholost, predstave i drugo). Nemojte misliti da će biti dovoljan samo aktivan stav u primanju nove svetlosti – morate odbaciti i sve ono što je negativno. S jedne strane, treba da uđete sa pozitivnog gledišta, a s druge, treba da se rešite svega što je nečisto sa negativnog gledišta. Sebe moraš stalno da proveravaš da bi ustanovio koje nečiste stvari u tebi i dalje postoje. Verske predstave ljudskog roda, namere, nade, samopravednost i oholost, sve su to nečiste stvari. Pogledaj u sebe i uporedi se sa svim Božjim rečima otkrivanja da bi video koje verske predstave poseduješ. Tek kada ih zaista prepoznaš, možeš da ih odbaciš. Neki kažu: „Sada je dovoljno samo slediti svetlost sadašnjeg dela Svetoga Duha. Nema potrebe zamarati se ičim drugim.” A opet, kada se pojave tvoje verske predstave, kako ćeš ih odbaciti? Misliš li da je jednostavno slediti sadašnje Božje reči? Ako si neko ko je predan religiji, u tvom srcu se iz tvojih verskih predstava i tradicionalnih teoloških teorija mogu pojaviti prekidi, a kada se te stvari pojave, one ometaju tvoje prihvatanje novih stvari. Sve su to stvarni problemi. Ako isključivo stremiš ka sadašnjim rečima Svetoga Duha, ne možeš da udovoljiš Božjim namerama. U isto vreme dok stremiš ka sadašnjoj svetlosti Svetoga Duha, trebalo bi da prepoznaš koje predstave i namere gajiš i kakvu ljudsku samopravednost poseduješ, a koja ponašanja su buntovna prema Bogu. A kada prepoznaš sve ove stvari, moraš ih odbaciti. To što si se pobunio protiv svojih ranijih postupaka i ponašanja, sve je zarad toga da ti omogući da slediš reči koje Sveti Duh danas izgovara. Promena naravi postiže se kroz Božje reči, s jedne strane, dok sa druge, to zahteva saradnju ljudskog roda. Postoji Božje delo, a zatim i ljudska primena, i oba su neizostavna.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Ljudi čije su se naravi promenile jesu oni koji su ušli u stvarnost Božjih reči”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 541

Kako na svom budućem putu službe možete da udovoljite Božjim namerama? Suštinska stvar je stremiti ka život-ulasku, stremiti ka promeni naravi i stremiti ka dubljem ulasku u istinu – tim putem postižeš da budeš usavršen od Boga i da od Njega budeš zadobijen. Svi ste vi primaoci Božjeg naloga, ali kakvog to naloga? Ovo se odnosi na sledeći korak dela; sledeći korak dela biće veće delo koje se obavlja u celoj vaseljeni, tako da danas treba da stremite ka promenama u svojoj život-naravi, kako biste u budućnosti zaista postali dokaz da je Bog stekao slavu kroz Svoje delo, i možete postati primeri za Njegovo buduće delo. Današnje stremljenje u celosti služi postavljanju temelja za buduće delo, kako bi Bog mogao da vas upotrebi i kako biste mogli da svedočite za Njega. Ako ovo postaviš kao cilj svojeg stremljenja, moći ćeš da zadobiješ prisustvo Svetoga Duha. Što viši cilj postaviš u svom stremljenju, to ćeš više moći da budeš usavršen. Što više stremiš ka istini, to više deluje Sveti Duh. Što je veća tvoja pokretačka snaga za stremljenje, više ćeš i zadobiti. Sveti Duh ljude usavršava shodno njihovom unutrašnjem stanju. Neki kažu da nisu voljni da ih Bog upotrebi ili da ih On usavrši, da samo žele da njihovo telo bude bezbedno i da ne pretrpi nikakvu nesreću. Neki nisu voljni da zakorače u carstvo, ali jesu voljni da se spuste u bezdan. U tom slučaju, Bog će takođe ispuniti tvoju želju. Ka čemu god da stremiš, Bog će to ostvariti. Dakle, ka čemu trenutno stremiš? Da budeš usavršen? Služe li tvoji sadašnji postupci i ponašanja tome da te Bog usavrši i da od Njega budeš zadobijen? U svom svakodnevnom životu moraš se neprekidno odmeravati. Ako celo svoje srce uložiš u stremljenje ka jednom cilju, Bog će te zasigurno usavršiti. Takav je put Svetoga Duha. Put kojim Sveti Duh vodi dostiže se kroz stremljenje ljudi. Što je veća tvoja žeđ da budeš usavršen i zadobijen od Boga, to će više Sveti Duh delovati u tebi. Što manje stremiš i što si negativniji i nazadniji, to manje mogućnosti Sveti Duh ima da deluje; kako vreme bude prolazilo, Sveti Duh će te ostaviti. Želiš li da te Bog usavrši? Želiš li da te Bog zadobije? Želiš li da te Bog upotrebi? Trebalo bi da težite da učinite sve zarad toga da budete usavršeni, zadobijeni i upotrebljeni od Boga, tako da vaseljena i sve što postoji mogu da vide Božja dela koja se ispoljavaju u vama. Vi ste gospodari svih stvari i, usred svega što postoji, treba da učinite da Bog kroz vas uživa u svedočanstvu i slavi. Samo to dokazuje da ste vi najblagoslovenije od svih pokoljenja!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Ljudi čije su se naravi promenile jesu oni koji su ušli u stvarnost Božjih reči”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 542

Što više vodiš računa o Božjim namerama, to ćeš veće breme nositi, a što je breme koje nosiš veće, to će tvoje iskustvo biti bogatije. Kada vodiš računa o Božjim namerama, Bog će na tebe položiti breme, a zatim te prosvetiti u pogledu zadataka koje ti je poverio. Kada Bog stavi na tebe ovo breme, obratićeš posebnu pažnju na povezane istine dok jedeš i piješ Božje reči. Ako nosiš breme za stanje života braće i sestara, onda je to breme koje ti je Bog poverio i to breme ćeš u svojim svakodnevnim molitvama uvek nositi sa sobom. Ono što Bog čini položeno je na tebe, a ti si spreman da učiniš to što Bog želi da uradi; to znači preuzeti Božje breme kao svoje. U tom trenutku, usredsredićeš svoje jedenje i pijenje Božjih reči na takva pitanja i zapitaćeš se: „Kako ću da rešim ove probleme? Kako mogu da pomognem svojoj braći i sestrama da budu oslobođeni i da imaju uživanje u svom duhu?” Takođe ćeš se usredsrediti na rešavanje ovih problema tokom razgovora u zajedništvu, a kada budeš jeo i pio Božje reči, usredsredićeš se na jedenje i pijenje reči koje se odnose na ova pitanja. Jedući i pijući Božje reči sa osećajem bremena, ti dolaziš do razumevanja Njegovih zahteva, a onda će ti put napred postati jasniji. To je prosvećenje i prosvetljenje Svetog Duha koje nastaje kada imaš breme, a to je ujedno i Božje usmeravanje za tebe. Zašto ovo govorim? Ako nemaš nikakvo breme, tada nećeš biti pažljiv dok jedeš i piješ reči Božje; kada jedeš i piješ reči Božje s osećajem bremena u svom srcu, bićeš u stanju da dokučiš njihovu suštinu, da pronađeš svoj put i vodiš računa o Božjim namerama. Prema tome, treba da se moliš da Bog položi na tebe više bremena i da ti poveri čak i veće naloge, kako bi ti imao jasniji put za primenu u budućnosti; kako bi tvoje jedenje i pijenje reči Božjih dalo veće rezultate; kako bi postao sposoban da dokučiš suštinu Njegovih reči; i kako bi stekao veću sposobnost da te pokreće Sveti Duh.

Jedenje i pijenje reči Božjih, vežbanje u molitvi, prihvatanje bremena Božjeg i prihvatanje naloga koje ti On poverava – sve to je stoga da bi ti imao put za dalje. Što više tereta nosiš za Božji nalog, biće ti lakše da te On usavrši. Neki čak nisu spremni da sarađuju sa drugima u vršenju svoje službe za Boga kada se od njih to zahteva; to su lenji ljudi koji žude za udobnošću. Što više se od tebe traži da u službi sarađuješ s drugima, to ćeš više iskustva imati. Zbog većeg bremena i više iskustva steći ćeš više prilika da budeš usavršen. Prema tome, ako Bogu možeš da služiš iskreno, tada ćeš voditi računa o teretu Božjem; kao takav, imaćeš više prilika da te Bog usavrši. Takva grupa ljudi se trenutno usavršava. Što te Duh Sveti snažnije pokreće, više ćeš voditi računa o Božjem bremenu, Bog će te više usavršiti i u većoj meri će te zadobiti – sve dok, na kraju, ne postaneš osoba koju Bog koristi. U ovom trenutku postoje neki koji za crkvu ne nose nikakvo breme. Takvi ljudi su nemarni i tromi i stalo im je jedino do sopstvenog tela. Takvi ljudi su izrazito sebični, a takođe su i slepi. Ako ovo ne možeš jasno da uvidiš, nećeš nositi nikakvo breme. Što više vodiš računa o namerama Božjim, On će ti dati veće breme. Sebičnjaci nisu spremni da trpe takve stvari; nisu spremni da plate cenu i, shodno tome, propustiće prilike da ih Bog usavršava. Zar time sebi ne nanose štetu? Ako si neko ko vodi računa o namerama Božjim, ti ćeš razviti istinsko breme za crkvu. Zapravo, umesto da ovo nazivaš bremenom koje nosiš za crkvu, bilo bi bolje nazvati ga bremenom koje nosiš za sopstveni život, jer ti razvijaš breme za crkvu kako bi te Bog mogao usavršiti kroz takva iskustva. Stoga, svi oni koji nose najveće breme za crkvu, svi oni koji nose breme za život-ulazak – to su oni koje Bog usavršava. Da li si ovo jasno video? Ako je crkva u kojoj se nalaziš rasuta kao pesak, a ti nisi zabrinut i ne uzbuđuješ se, pa čak i žmuriš kada tvoja braća i sestre ne mogu normalno da jedu i piju Božje reči, onda je to ispoljavanje koje ukazuje da nemaš bremena. Takvi ljudi nisu oni koje Bog voli. Oni koje Bog voli gladni su i žedni pravednosti i vode računa o Božjim namerama. Stoga, vi treba da vodite računa o Božjem bremenu, ovde i sada; ne treba da čekate da Bog pokaže Svoju pravednu narav mnoštvu ljudi pre nego što počnete voditi računa o Božjem bremenu. Zar tada ne bi bilo prekasno? Sada je dobra prilika da vas Bog usavrši. Ako dozvolite da vam ova prilika izmakne, žalićete za tim do kraja svog života, baš kao što Mojsije nije mogao da uđe u dobru hanansku zemlju, za čim je žalio do kraja života i umro kajući se. Kad se Božja pravedna narav pokaže mnoštvu naroda, bićeš ispunjen kajanjem. Čak i ako te Bog ne izgrdi, zbog sopstvenog kajanja sâm ćeš sebe grditi. Neki nisu ubeđeni u to, međutim, ako u to ne verujete, samo sačekajte i videćete. Neki ljudi su upravo oni koji će videti da se ove reči ostvaruju na njima samima. Da li si voljan da sebe pretvoriš u žrtvu za ove reči?

Ako ne tražiš prilike da te Bog usavrši i ako ne stremiš tome da budeš ispred drugih u svojoj težnji da budeš usavršen, tada ćeš se na kraju kajati zbog toga. Sadašnjost pruža najbolju priliku da ljudi budu usavršeni; sada je izrazito dobar trenutak. Ako iskreno ne težiš tome da te Bog usavrši, nakon što Njegovo delo bude dovršeno, propustićeš priliku – biće prekasno. Koliko god da je velika tvoja odlučnost, ako Bog više ne obavlja delo, nikada nećeš moći da postigneš savršenstvo, čak ni ako se iscrpiš do krajnjih granica. Moraš da dograbiš ovu priliku i da sarađuješ dok Sveti Duh obavlja svoje veliko delo. Propustiš li ovu priliku, drugu nećeš imati, ma koliki trud uložio. Neki među vama uzvikuju: „Bože, spreman sam da vodim računa o Tvom bremenu i spreman sam da udovoljim Tvojim namerama!” Međutim, nemaš put primene, pa tvoje breme neće potrajati. Ako pred sobom imaš put, tada ćeš korak po korak sticati iskustvo, a tvoje iskustvo će biti strukturisano i organizovano. Nakon što jedno breme bude dovršeno, biće ti dodeljeno drugo. Kako ti se životno iskustvo bude produbljivalo i tvoje će breme postajati sve temeljnije. Neki ljudi nose breme jedino kada ih pokrene Sveti Duh; nakon određenog vremena, kada više nemaju put primene, prestaju da nose ikakvo breme. Ne možeš u potpunosti da razviješ bremena naprosto jedući i pijući Božje reči. Bremena ćeš razviti samo razumevanjem mnogih istina, sticanjem moći raspoznavanja, i sposobnošću da rešavaš probleme koristeći istinu, i time stičući preciznije razumevanje Božjih reči i Božjih namera. Tek kada budeš imao bremena, moći ćeš pravilno da obavljaš posao. Ako imaš breme, ali ne i jasno shvatanje istine, to neće biti dovoljno; moraš lično da iskusiš Božje reči i da znaš kako da ih sprovodiš u delo. Tek nakon što sȃm uđeš u stvarnost moći ćeš da opskrbljuješ druge i da ih predvodiš, a Bog će moći da te usavrši.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Vodi računa o Božjim namerama kako bi postigao savršenstvo”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 543

U ovom trenutku, Božje delo je u tome da sve navede da stupe na pravi put, da imaju normalan duhovni život i istinska iskustva, da ih pokrene Sveti Duh i da – na temelju ovoga – prihvate Božje naloge. Svrha ulaska u obuku za carstvo jeste u tomeda svaka vaša reč, postupak, pokret, misao i ideja uđu u Božje reči; da vas Bog češće pokreće i da time razvijete bogoljubivo srce; i da vas navede da ponesete što veće breme Božjih namera, tako da svi budu na putu usavršenja od Boga, tako da se svi nađu na pravom putu. Nakon što kročiš na ovaj put usavršenja od Boga, nalaziš se na pravom putu. Kada tvoje misli i ideje, kao i tvoje pogrešne namere, budu mogle da se isprave i budeš u stanju da se od vođenja računa o telu okreneš ka vođenju računa o Božjim namerama i kada budeš u stanju da se odupreš ometanju pogrešnih namera kada se one jave, i umesto toga deluješ u skladu sa Božjim namerama – ako možeš da dostigneš takav preobražaj, tada si na pravom putu životnog iskustva. Čim tvoja obuka u molitvi bude na pravom putu, Sveti Duh će te pokrenuti u tvojim molitvama. Svaki put kad se pomoliš, pokrenuće te Sveti Duh; svaki put kad se pomoliš, moći ćeš da umiriš svoje srce pred Bogom. Svaki put kad budeš jeo i pio pasus Božjih reči, ako možeš da shvatiš delo koje On trenutno obavlja i možeš da shvatiš kako da se moliš, kako da sarađuješ i kako da uđeš u njih, jedino tada će to što jedeš i piješ Božje reči uroditi plodom. Kada, u okviru Božjih reči, budeš u stanju da pronađeš put ulaska i kada budeš mogao da dokučiš mehanizam Božjeg trenutnog delovanja, kao i trend dela Duha Svetoga, stupićeš na pravi put. Ako nisi dokučio ključne stvari dok si jeo i pio Božje reči i posle toga i dalje ne možeš da pronađeš put primene, to će pokazati da još uvek ne znaš kako dajedeš i piješ Božje reči, kao i da nisi otkrio postupak niti načelo kako da to činiš. Ako nisi dokučio delo koje Bog trenutno obavlja, tada nećeš moći da prihvatiš zadatke koje bi ti On poverio. Delo koje Bog trenutno obavlja jeste upravo ono u koje ljudi sada moraju da uđu i da ga razumeju. Da li ste razumeli ove stvari?

Kada efikasno jedeš i piješ Božje reči, tvoj duhovni život postaje normalan i, bez obzira na to sa kakvim kušnjama se suočavaš, sa kakvim okolnostima se susrećeš, kakve fizičke bolesti možda podnosiš, kakvo otuđenje od braće i sestara ili porodične nedaće možda proživljavaš, u stanju si da normalno jedeš i piješ Božje reči, da se normalno moliš i da normalno nastaviš sa svojim crkvenim životom; ako sve ovo možeš da postigneš, to će pokazati da si ušao na pravi put. Neki su ljudi previše krhki i nedostaje im istrajnost. Kada naiđu i na manji problem, kukaju i postaju negativni. Stremljenje ka istini zahteva istrajnost i odlučnost. Ako ovog puta niste uspeli da udovoljite Božjim namerama, tada morate biti u stanju da zamrzite sebe i da duboko u sebi budete smireno odlučni u tome da sledeći put uspete. Ako ovoga puta niste vodili računa o Božjem bremenu, onda bi trebalo da budete odlučni u nameri da se pobunite protiv tela kada se u budućnosti suočite sa istim problemomi da rešite da udovoljite Božjim namerama. Tako ćete postati hvale vredni. Neki ljudi ne znaju čak ni to jesu li njihove sopstvene misli ili ideje ispravne; ti ljudi su smetene budale! Ako želiš da pokoriš svoje srce i pobuniš se protiv tela, nužno je da prvo znaš jesu li tvoje namere ispravne; jedino tada možeš pokoriti svoje srce. Ako ne znaš jesu li tvoje namere ispravne, možeš li uopšte da pokoriš svoje srce i pobuniš se protiv telesnog? Čak i ako se pobuniš, činićeš to zbunjeno. Treba da znaš kako da se pobuniš protiv svojih pogrešnih namera; to znači buniti se protiv telesnog. Čim shvatiš da su tvoje namere, misli i ideje pogrešni, trebalo bi da brzo promeniš smer i kreneš pravim putem. Prvo pronađi rešenje za ovaj problem i u tom smislu se obuči da uđeš, jer ti najbolje znaš da li su ti namere ispravne ili nisu. Kada tvoje pogrešne namere budu ispravljene tako da tvoje namere budu zarad Boga, postići ćeš cilj pokoravanja svog srca.

Za vas je sada najvažnije da steknete znanje o Bogu i Njegovom delu; takođe, moraš znati kako Sveti Duh obavlja delo na ljudim. To je neophodno za ulazak na pravi put. To će ti biti lakše da učiniš kada shvatiš ovu važnu stvar. Ti veruješ u Boga i spoznaješ Boga, što pokazuje da je tvoja vera u Boga dostojna svog imena. Ako nastaviš da stičeš iskustvo, a na kraju ipak ne možeš da spoznaš Boga, tada si zasigurno osoba koja se suprotstavlja Bogu. Oni koji veruju samo u Isusa Hrista, a ne veruju u ovaploćenog Boga današnjice, svi su osuđeni. Svi su fariseji novijih dana, jer ne priznaju današnjeg Boga i svi su u suprotnosti sa Bogom. Ma koliko ispravno verovali u Isusa, sve je to uzalud; Bog ih neće odobriti. Licemeri su svi oni koji transparentom proklamuju svoju veru u Boga, a koji u svojim srcima nemaju istinsko znanje o Bogu!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Vodi računa o Božjim namerama kako bi postigao savršenstvo”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 544

Da bi čovek tražio da ga Bog usavrši, prvo mora razumeti šta znači biti usavršen od Boga, kao i koje uslove mora ispuniti da bi bio usavršen. Kada čovek shvati ove stvari, mora pronaći put primene. Da bi bio usavršen, čovek mora posedovati određeni kov. Mnogi ljudi po prirodi nisu dovoljno visokog kova, a u tom slučaju moraš platiti cenu i naporno raditi na sebi. Što si lošijeg kova, moraš uložiti veći lični trud. Što je veće tvoje razumevanje Božjih reči i što ih više sprovodiš u praksi, tim pre možeš stupiti na put na kom će te Bog usavršiti. Kroz molitvu možeš biti usavršen tokommolitve; takođe možeš biti usavršen i kroz jedenje i pijenje reči Božjih, shvatanje njihove suštine i proživljavanje njihove stvarnosti. Kroz svakodnevno doživljavanje Božjih reči, trebalo bi da saznaš šta ti nedostaje; povrh toga, trebalo bi da prepoznaš svoju kobnu manu i svoje slabosti, i da se moliš Bogu i preklinješ Ga. Čineći to, postepeno ćeš biti usavršen. Put ka usavršenju je sledeći: da se moliš; da jedeš i piješ Božje reči; da dokučiš suštinu Božjih reči; da uđeš u iskustvo Božjih reči; da spoznaš svoje nedostatke; da se pokoriš Božjem delu; da vodiš računa o Božjem bremenu i da se pobuniš protiv tela kroz svoje bogoljubivo srce; i da često budeš u zajedništvu sa svojom braćom i sestrama, što ti može obogatiti iskustvo. Bilo da je reč o zajedničkom životu ili tvom ličnom životu, i bilo da je reč o velikim okupljanjima ili malim, sve to može da ti omogućida imaš iskustva, da primiš obuku, i može da omogući tvom srcu da se umiri pred Bogom i okrene prema Njemu. Sve je to deo procesa usavršavanja. Doživljavanje Božjih reči, kao što je ranije pomenuto, znači biti u stanju da ih zapravo lično iskusiš i da dozvoliš sebi da ih proživiš – tako da zadobiješ veću veru i ljubav prema Bogu – i, čineći to, postepeno odbaciš svoje sotonske iskvarene naravi, odbaciš svoje neprikladne namere, i proživiš obličje normalnog čoveka. U tebi će biti sve više i više ljubavi prema Bogu – što će reći, biće sve više i više delova tebe koje je Bog usavršio, a potom i sve manje i manje delova tebe koje je Sotona iskvario. Kroz svoja praktična iskustva postepeno ćeš stupati na put savršenstva. Dakle, ako želiš da budeš usavršen, onda je naročito važno da vodiš računa o namerama Božjim i da iskusiš Njegove reči.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Vodi računa o Božjim namerama kako bi postigao savršenstvo”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 545

Bog sada želi da zadobije određenu grupu ljudi, grupu koju čine oni koji daju sve od sebe da s Njim sarađuju, koji mogu da se pokore Njegovom delu, koji veruju da su reči koje Bog govori istinite i koji Božje zahteve mogu da sprovedu u delo; oni su ti kojima je istinsko razumevanje u srcu, oni su ti koji mogu biti usavršeni i oni će svakako moći da idu putem usavršavanja. Oni koji ne mogu da budu usavršeni jesu ljudi bez jasnog razumevanja Božjeg dela, koji ne jedu i ne piju Božje reči, koji na Njegove reči ne obraćaju pažnju i koji u svom srcu nemaju nimalo ljubavi prema Bogu. Oni koji sumnjaju u ovaploćenog Boga, koji nikada u Njega nisu sigurni, koji Njegove reči nikada ne shvataju ozbiljno i uvek pokušavaju da Ga obmanu, jesu ljudi koji se opiru Bogu i koji su od Sotone; nema načina da se takvi ljudi usavrše.

Ako želiš da budeš usavršen, najpre moraš da pronađeš naklonost u Božjim očima, jer On usavršava one na koje gleda s naklonošću i koji su u skladu sa Njegovim namerama. Ako želiš da budeš u skladu sa Božjim namerama, moraš da imaš srce koje se pokorava Njegovom delu, moraš da daš sve od sebe da stremiš ka istini i moraš u svemu da prihvatiš Božji nadzor. Da li se sve što radiš odvijalo pod Božjim nadzorom? Da li je tvoja namera ispravna? Ako je tvoja namera ispravna, Bog će te odobravati; ako je tvoja namera pogrešna, to pokazuje da ono što tvoje srce voli nije Bog, već telo i Sotona. Zato moraš da koristiš molitvu kao način pihvatanja Božjeg nadzora u svemu. Kada se moliš, iako Ja lično ne stojim pred tobom, Sveti Duh je s tobom, i ti se moliš i Meni i Duhu Božjem. Zašto veruješ u ovo telo? Veruješ, jer On ima Duh Božji. Da li bi verovao u ovu osobu da je On bez Duha Božjeg? Kada veruješ u ovu osobu, veruješ u Duh Božji. Ako se plašiš ove osobe, to znači da se plašiš Duha Božjeg. Vera u Duh Božji je vera u ovu osobu, a vera u ovu osobu takođe je vera u Duh Božji. Kada se moliš, osećaš da je Duh Božji s tobom i da je Bog pred tobom, i zato se moliš Njegovom Duhu. Danas se većina ljudi plaši da svoje postupke iznese pred Boga; iako možda možeš da prevariš Njegovo telo, ne možeš da prevariš Njegov Duh. Sve ono što ne može da izdrži Božje ispitivanje nije u skladu sa istinom i treba ga odbaciti; raditi drugačije znači uvrediti Boga. Dakle, bilo da se moliš, da govoriš, da u zajedništvu razgovaraš sa svojom braćom i sestrama ili da obavljaš svoju dužnost i završavaš poslove, svoje srce moraš da položiš pred Boga. Dok ispunjavaš svoju dužnost, Bog je s tobom, i sve dok je tvoja namera ispravna i u službi je dela Božje kuće, On će prihvatati sve što radiš; trebalo bi da iskreno ispunjavaš svoje dužnosti. Tokom molitve treba da imaš bogoljubivo srce i da tražiš Božju brigu, zaštitu i ispitivanje. Ako su to tvoje namere, tvoje će molitve biti delotvorne. Dok se, recimo, moliš na okupljanjima, ako otvaraš svoje srce i moliš se Bogu govoreći Mu šta ti je u srcu, i ako ne govoriš neistinu, tvoje će molitve sigurno biti delotvorne. Ako si u srcu iskreno bogoljubiv, ovako se zakuni Bogu: „Bože, koji si na nebesima i na zemlji i među svim stvarima, kunem Ti se: neka Tvoj Duh ispita sve što činim i neka me štiti i brine za mene u svako doba, kako bi sve što radim moglo da bude postojano u Tvom prisustvu. Ukoliko Te moje srce ne bude volelo ili Te ikada izda, izgrdi me i prokuni žestoko. Nemoj me pomilovati ni u ovom životu ni u životu koji će doći.” Smeš li da daš takvu zakletvu? Ako ne smeš, to pokazuje da si plašljiv i da još uvek voliš sebe. Posedujete li takvu odlučnost? Ako imate rešenost, položite ovu zakletvu. Ako si odlučio da daš takvu zakletvu, Bog će ispuniti tvoju odluku. Kada se zaklinješ Bogu, On sluša. Bog na osnovu tvoje molitve i tvojih postupaka određuje jesi li grešan ili pravedan. Sada ste u toku procesa usavršavanja i, ako istinski veruješ da možeš da budeš usavršen, sve što radiš iznećeš pred Boga i prihvatićeš Njegovo ispitivanje. Ako učiniš nešto strašno buntovno ili izdaš Boga, On će tvoju zakletvu sprovesti u delo; U tom trenutku, bilo da se suočiš sa propašću ili sa grdnjom, za to ćeš sȃm biti kriv. Dao si zakletvu i treba da je se pridržavaš. Ako se ne držiš date zakletve, doživećeš propast. Pošto je zakletva bila tvoja, Bog će je sprovesti u delo. Neki se posle molitve plaše, pa kažu: „Sve je svršeno! Moja je prilika da budem razvratan nestala; moja je prilika da činim loše stvari nestala; moja je prilika da utažim svoje svetovne žudnje nestala!” Takvi ljudi još uvek vole svet i greh, i sigurno će doživeti propast.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog usavršava one koji su u skladu sa Njegovim namerama”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 546

Kao vernik u Boga, moraš biti u stanju da izneseš pred Njega sva svoja dela i postupke i da prihvatiš Njegovo ispitivanje. Ako ono što radiš može da bude izneto pred Duh Božji, ali ne i pred telo Božje, to znači da nisi prihvatio ispitivanje Njegovog Duha. Ko je Duh Božji? Ko je osoba za koju Bog svedoči? Nisu li Oni jedno te isto? Većina ih vidi kao dva odvojena bića i veruje da je Duh Božji Božji Duh, a da je osoba za koju Bog svedoči samo ljudsko biće. Ali, zar nisi u zabludi? U čije ime ova osoba dela? Oni koji ne poznaju ovaploćenog Boga nemaju duhovno razumevanje. Duh Božji i Njegovo ovaploćeno telo su jedno, jer je Duh Božji materijalizovan u telu. Ako je ta osoba neljubazna prema tebi, hoće li Duh Božji biti ljubazan? Zar nisi zbunjen? Svi oni koji danas ne mogu da prihvate Božje ispitivanje ne mogu da dobiju Njegovo odobravanje, a oni koji ne poznaju ovaploćenog Boga ne mogu da budu usavršeni. Posmatraj sve što radiš i vidi možeš li to da izneseš pred Boga. Ako ne možeš da izneseš sve što činiš pred Boga, to pokazuje da si zločinitelj. Mogu li zločinitelji da budu usavršeni? Sve što činiš, svaki postupak, svaku nameru i svaku reakciju treba izneti pred Boga. To znači da sve iz tvog svakodnevnog duhovnog života – molitve, približavanje Bogu, jedenje i pijenje Božjih reči, razgovor u zajedništvu s braćom i sestrama i vođenje crkvenog života – sve do tvoje službe u saradnji sa drugima, treba da bude izneto pred Boga radi Njegovog ispitivanja. Takvo će ti postupanje pomoći da postigneš rast u životu. Proces prihvatanja Božjeg ispitivanja jeste proces pročišćenja. Što više možeš da prihvatiš Božje ispitivanje, u većoj si meri pročišćen i više ćeš biti u skladu s Božjim namerama, tako da nećeš pasti u razvrat i tvoje srce će moći da živi u Njegovom prisustvu. Što više prihvataš Njegovo ispitivanje, veće je Sotonino poniženje i tvoja sposobnost da se pobuniš protiv tela. Prema tome, prihvatanje Božjeg ispitivanja jeste put koji bi ljudi trebalo da slede. Bez obzira na to šta radiš, čak i kada razgovaraš u zajedništvu sa svojom braćom i sestrama, treba da pred Boga izneseš svoja dela, da tražiš Njegovo ispitivanje, i treba da se svesno pokoriš Samom Bogu; to će tvoje postupanje učiniti mnogo tačnijim. Samo ako sve što činiš iznosiš pred Boga i prihvataš Božje ispitivanje možeš da budeš neko ko živi u Božjem prisustvu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog usavršava one koji su u skladu sa Njegovim namerama”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 547

Oni koji ne razumeju Boga nikada ne mogu sasvim da Mu se pokore. Takvi ljudi su sinovi buntovništva. Suviše su ambiciozni, previše je buntovništva u njima, i zato se udaljavaju od Boga i ne žele da prihvate Njegov nadzor. Takve ljude nije moguće lako usavršiti. Neki su probirljivi u tome kako jedu i piju Božje reči i kako ih prihvataju. Oni priznaju određene delove Božjih reči koji su u skladu s njihovim predstavama, a odbacuju one koje to nisu. Nije li to najotvorenija pobuna i suprotstavljanje Bogu? Ako neko veruje u Boga godinama, a nije Ga nimalo razumeo, onda je bezvernik. Oni koji su voljni da prihvate Božji nadzor jesu oni koji teže Njegovom razumevanju, koji žele da prihvate Njegove reči. To su oni koji će primiti Božju baštinu i blagoslove, i oni su najblagosloveniji. Bog proklinje one u čijem srcu za Njega nema mesta, i takve ljude On grdi i napušta. Ako ne voliš Boga, On će te napustiti, a ako ne slušaš šta ti govorim, obećavam ti da će te Duh Božji napustiti. Probaj ako ne veruješ! Danas ti objašnjavam put prakse, ali od tebe zavisi hoćeš li da ga sprovedeš u delo. Ukoliko ne veruješ u taj put, ako ga ne sprovodiš u delo, videćeš i sam da li Duh Sveti deluje u tebi ili ne! Ako ne težiš razumevanju Boga, u tebi neće delovati Duh Sveti. Bog deluje u onima koji teže Njegovim rečima i koji ih cene. Što više budeš cenio Božje reči, to će više u tebi delovati Njegov Duh. Što neka osoba više ceni Božje reči, to će imati više prilika da je Bog usavrši. Bog usavršava one koji Ga istinski vole i one čije je srce umireno pred Njim. Treba da ceniš celokupno Božje delo, da ceniš Božje prosvećenje, Božje prisustvo, Božju brigu i zaštitu, i da ceniš to kako Božje reči postaju tvoja stvarnost i opskrbljuju tvoj život – to je najviše u skladu sa Božjim namerama. Ako ceniš Božje delo, to jest, ako ceniš celokupno delo koje je izvršio na tebi, On će te blagosloviti i učiniće da se sve što je tvoje umnoži. Ako ne ceniš Božje reči, On na tebi neće delati; On će ti samo dati malo blagodati za tvoje verovanje, dozvoljavajući ti da imaš nešto materijalnih blagoslova ili pružajući tvojoj porodici nešto malo sigurnosti. Trebalo bi da tragaš za tim da Božje reči učiniš svojom stvarnošću, da budeš u stanju da Mu udovoljiš i da budeš u skladu sa Njegovim namerama; ne bi trebalo da tragaš samo za uživanjem u Njegovoj blagodati. Ništa nije za vernike važnije nego da prime Božje delo, da budu usavršeni i postanu oni koji slede volju Božju. To je cilj kome treba da težiš.

Sve ono čemu je čovek težio u Doba blagodati sada je prevaziđeno, jer je sada merilo te težnje strožije; ono čemu se teži ujedno je uzvišenije i praktičnije, i može bolje da zadovolji čovekove unutrašnje potrebe. U prošlim vremenima, Bog nije na ljude delovao kao što to danas čini; On im se nije obraćao koliko im se obraća danas, niti su Njegovi zahtevi prema njima bili tako visoki kao Njegovi zahtevi danas. To što Bog danas zahteva od vas ove stvari pokazuje da je konačna Božja namera usmerena na vas, na ovu grupu ljudi. Ako zaista želiš da te Bog usavrši, onda se tome posveti kao svom središnjem cilju. Bez obzira na to da li trčiš unaokolo, da li daješ sebe, da li obavljaš neku funkciju ili primaš Božji nalog, uvek nastoj da budeš usavršen i da udovoljiš Božjim namerama, da ispuniš ovaj cilj. Ako neko kaže da ne teži tome da bude usavršen od strane Boga niti život-ulasku, već samo teži telesnom miru i radosti, onda su ti ljudi najveći slepci. Oni koji ne teže život-stvarnosti, već samo večnom životu u budućem svetu i za sigurnošću u ovom životu, najveći su slepci. Dakle, sve što radiš treba da činiš zato da bi te Bog usavršio i zadobio.

Delo koje Bog obavlja na ljudima jeste da ih opskrbi prema njihovim različitim potrebama. Što je život neke osobe veći, to mu je više potrebno i to više stremi. Ako u ovoj fazi nemaš nikakvih težnji, to dokazuje da te je Sveti Duh napustio. Duh Sveti nikada neće napustiti one koji teže životu; takvi ljudi uvek imaju čemu da teže i uvek u srcu nose čežnju. Takvi ljudi nikada nisu zadovoljni svojim sadašnjim statusom. Svaka faza u delu Svetog Duha ima za cilj da u tebi postigne neki efekat, ali ako postaneš zadovoljan svojim sadašnjim statusom, ako više nemaš nikakvih potreba, ako više ne prihvataš delo Duha Svetog, on će te napustiti. Ljudima je potrebno Božje ispitivanje svakog dana; njima je od Boga svakodnevno potrebno obilno opskrbljivanje. Mogu li ljudi da se dovijaju ako svakog dana ne jedu i ne piju Božju reč? Ako neko stalno oseća kako ne može dovoljno da se najede ili napije Božje reči, ako je uvek traži i uvek je gladan i žedan pravednosti, Duh Sveti će uvek delati u njemu. Što je neko u većoj meri gladan i žedan pravednosti, u većoj je meri u stanju da u zajedništvu razgovara o praktičnim stvarima. Što se više neko fokusira na traganje za istinom, to će brže u svom životu postići rast, obogatiti se iskustvom i postati imućan stanovnik Božje kuće.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog usavršava one koji su u skladu sa Njegovim namerama”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 548

Sveti duh ima put kojim se kreće u svakoj osobi i svakoj osobi daje priliku da bude usavršena. Kroz svoju negativnost ti si se upoznao sa sopstvenom iskvarenošću, tako da ćeš, kada budeš odbacio negativnost, naći put primene; to su sve načini na koje bivaš usavršen. Dalje, kroz neke pozitivne stvari neprestano dobijaš unutrašnje smernice i prosvetljenje, što ti omogućava da samoinicijativno ispunjavaš svoju funkciju, rasteš u uvidu i zadobijaš moć raspoznavanja. Kada si u dobrom stanju, posebno si voljan da čitaš Božje reči, i posebno voljan da se moliš Bogu, te možeš da povežeš propovedi koje čuješ sa sopstvenim stanjem. U takvim trenucima Bog te iznutra prosvetljuje i prosvećuje, čineći da uvidiš neke stvari sa pozitivnog aspekta. Tako si usavršen na pozitivnoj strani. U negativnim stanjima si slab i negativan; osećaš da ti Bog nije u srcu, ali ipak, Bog te prosvetljuje, pomažući ti da pronađeš put primene. Ishod ovoga je postizanje savršenstva na negativnoj strani. Bog može da usavrši čoveka i sa pozitivne i sa negativne strane. Zavisi od toga da li si u stanju da iskusiš i od toga da li stremiš ka tome da te Bog usavrši. Ako istinski stremiš tome da te Bog usavrši, onda negativno ne može da te natera da doživiš gubitak, već ti može doneti stvari koje su stvarnije, i može da te učini sposobnijim da saznaš šta je to što nedostaje u tebi, sposobnijim da dokučiš svoje pravo stanje i shvatiš da čovek nema ništa i da je ništa; ako ne doživiš kušnje, ti nemaš znanje, i uvek ćeš osećati da si iznad drugih i bolji od svih drugih. Kroz sve ovo ćeš shvatiti da je sve što se desilo ranije učinio Bog i zaštitio Bog. Ulazak u kušnje ostavlja te bez ljubavi ili vere, ne uspevaš da se moliš i nisi u stanju da pevaš himne, i nesvesno, usred toga ti spoznaješ sebe. Bog ima mnogo sredstava da usavrši čoveka. On koristi svakakva okruženja da oreže čovekove iskvarene naravi i koristi razne stvari da bi otkrio čoveka; s jedne strane, On čoveka orezuje, s druge, On čoveka otkriva, a s treće, On čoveka razotkriva, kopajući i razotkrivajući „tajne” u dubinama čovekovog srca i pokazujući čoveku njegovu prirodu kroz razotkrivanje mnogih njegovih stanja. Brojnim metodama Bog usavršava čoveka – kroz razotkrivanje, kroz orezivanje čoveka, kroz oplemenjivanje i kroz grdnju – tako da čovek može da zna da je Bog praktičan.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo oni koji se usredsrede na primenu mogu biti usavršeni”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 549

Čemu sada stremite? Tome da vas Bog usavrši, da spoznate Boga, da zadobijete Boga – ili je to možda Petrov primer iz devedesetih, ili vera veća od Jovove, ili možda to da vas Bog nazove pravednima i da stignete pred presto Božji, ili da budete u stanju da ispoljite Boga na zemlji i date snažno i gromoglasno svedočanstvo za Boga. Bez obzira na to čemu stremite, sve u svemu, sve je to zarad toga da vas Bog spasi. Bez obzira na to da li stremiš tome da budeš pravedna osoba, da li stremiš Petrovom primeru, ili veri Jovovoj, ili tome da te Bog usavrši, sve je to delo koje Bog obavlja na čoveku. Drugim rečima, bez obzira na to ka čemu stremiš, to je sve zbog toga da bi te Bog usavršio, sve je zbog doživljavanja Božjih reči, radi udovoljavanja Božjem srcu; ka čemu god da stremiš, to je sve zbog otkrivanja Božje divote, traženja puta primene u stvarnom iskustvu sa ciljem da budeš u stanju da odbaciš sopstvenu buntovnu narav, postigneš normalno stanje u sebi, da u potpunosti budeš u skladu sa Božjim namerama, da postaneš ispravna osoba i da imaš ispravan motiv u svemu što radiš. Razlog zbog kojeg doživljavaš sve ove stvari jeste da dođeš do spoznaje Boga i postigneš porast života. Iako su ono što doživljavaš Božje reči i stvarni događaji, kao i ljudi, događaji i stvari u tvom okruženju, naposletku ćeš moći da spoznaš Boga i da budeš usavršen od Boga. Stremiti ka tome da kročiš putem pravednog čoveka ili stremiti ka sprovođenju Božjih reči u delo: to je trkačka staza, a spoznaja Boga i usavršavanje od strane Boga su odredište. Bilo da sada stremiš ka tome da te Bog usavrši ili stremiš ka tome da svedočiš za Boga, sve je to u krajnjoj liniji da bi spoznao Boga; to je da ne bi delo koje On obavlja na tebi bilo uzaludno, da bi ti najzad spoznao praktičnost Boga, da bi spoznao Njegovu veličinu, i još više da bi spoznao Božju poniznost i skrivenost i da bi spoznao ogromno delo koje Bog obavlja na tebi. Bog se ponizio do te mere da Svoje delo obavlja na ovim prljavim i iskvarenim ljudima i usavršava ovu grupu ljudi. Bog se nije samo ovaplotio da bi živeo i jeo među ljudima, da bi čuvao ljude kao pastir, i da bi ljude opskrbio onim što im je potrebno. Još je važnije da On obavlja Svoje neizmerno delo spasenja i osvajanja na ovim krajnje iskvarenim ljudima. Došao je u srce velike crvene aždaje da spasi ove najiskvarenije ljude, kako bi svi ljudi mogli da se promene i obnove. Neizmerna patnja koju Bog trpi nije samo patnja koju ovaploćeni On podnosi pri ovaploćenju, već je iznad svega to što Božji Duh trpi krajnje poniženje – On se toliko ponizuje i skriva da postaje običan čovek. Bog se ovaplotio i uzeo telesno obličje da bi ljudi videli da On ima normalan ljudski život i normalne ljudske potrebe. To je dovoljno da se dokaže da se Bog u velikoj meri ponizio. Duh Božji se ostvaruje u telu. Njegov Duh je tako vrhovni i tako velik, a ipak uzima oblik običnog čoveka, beznačajnog čoveka, da bi obavio delo Svog Duha. U pogledu kova, uvida, razuma, ljudskosti i života svakog od vas, vi ste zaista nedostojni da primite Božje delo ove vrste i zaista ste nedostojni toga da Bog podnosi takvu patnju zbog vas. Bog je tako uzvišen. On je toliko uzvišen, ljudi su toliko bedni, a On ipak deluje na njima. Ne samo da se On ovaplotio da bi opskrbio ljude, da bi govorio ljudima, već On i živi zajedno sa njima. Bog je tako ponizan, tako divan. Ako, čim se pomene Božja ljubav, čim se pomene Božja blagodat, ti proliješ suze dok rečima hvališ Boga, ako dostigneš ovo stanje, to znači da imaš istinsko znanje o Bogu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo oni koji se usredsrede na primenu mogu biti usavršeni”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 550

U stremljenju ljudi danas postoji određeno odstupanje; oni samo streme ka tome da vole Boga i da udovolje Bogu, ali nemaju nikakvo znanje o Bogu i zanemarili su prosvećenje i prosvetljenje Svetog Duha u sebi. Oni nemaju osnova za istinsko poznavanje Boga. Zato gube žar u meri u kojoj njihovo iskustvo napreduje. Svi oni koji streme ka istinskom bogopoznanju, iako ranije nisu bili u dobrom stanju, te su bili skloni negativnosti i slabosti i često plakali, padali u bezvoljnost i gubili nadu – sada, kako stiču više iskustva, njihovo stanje se poboljšava. Nakon što su doživeli orezivanje i slom, i iskusili kušnje i oplemenjivanja, ostvarili su veliki napredak. Negativna stanja su smanjena, i došlo je do nekih promena u njihovoj životnoj naravi. Kako prolaze kroz više kušnji, njihova srca počinju da vole Boga. Postoji pravilo u Božjem usavršavanju ljudi, a to je da te On prosvećuje koristeći tvoj poželjan deo, tako da imaš put primene i možeš da se odvojiš od svih negativnih stanja, pomažući svom duhu da se oslobodi i omogućavajući ti da Ga više voliš. Na ovaj način možeš da odbaciš sotonske iskvarene naravi. Ako si bezazlen i otvoren, voljan da spoznaš sebe i sprovodiš istinu u delo, Bog će te prirodno blagosloviti, a da kada budeš slab i negativan, On će te dvostruko prosvetiti, pomažući ti da bolje spoznaš sebe, da budeš spremniji da u svom srcu osetiš pokajanje i da lakše upražnjavaš ono što treba da upražnjavaš. Samo na taj način tvoje srce može biti mirno i opušteno. Osoba koja inače obraća pažnju na spoznaju Boga, koja obraća pažnju na spoznaju sebe, koja obraća pažnju na sopstveno praktikovanje, moći će često da prima Božje delo, kao i Njegovo usmeravanje i prosvećenje. Čak i kada je takva osoba možda u negativnom stanju, ona može odmah da preokrene stvari, bilo zbog delovanja savesti, bilo zbog prosvećenja koje dolazi od Božjih reči. Promena nečije naravi uvek se postiže kada ta osoba spozna svoje stvarno stanje, kao i Božju narav i delo. Osoba koja je voljna da spozna sebe i da se otvori, moći će da primenjuje istinu. Takva osoba je osoba koja je odana Bogu. Osoba koja je odana Bogu poseduje razumevanje Boga, bilo da je to razumevanje duboko ili plitko, oskudno ili obilno. To je Božja pravednost, i to je nešto što ljudi postižu; to je njihov lični dobitak. Osoba koja ima spoznaju o Bogu jeste ona koja ima temelj, koja ima viziju. Ovakva osoba je sigurna u Božje telo, kao i Božje reči i Božje delo. Bez obzira na to kako Bog deluje ili govori, ili kako drugi ljudi izazivaju ometanja, ona može ostati nepokolebljiva i biti postojana u svom svedočenju o Bogu. Što je čovek više ovakav, to više može da sprovodi u delo istinu koju razume. Zato što uvek na ovaj način sprovodi u delo Božje reči, on stiče veće razumevanje Boga i poseduje odlučnost da zauvek ostane postojan u svom svedočenju za Boga.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo oni koji se usredsrede na primenu mogu biti usavršeni”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 551

Imati moć raspoznavanja, imati pokornost i imati sposobnost da pronikneš u stvari kako bi bio oštrog duha, znači da te, čim se s nečim suočiš, Božje reči iznutra prosvetljuju i prosvećuju. To znači biti oštrog duha. Sve što Bog čini jeste da bi pomogao da se oživi duh ljudi. Zašto Bog uvek kaže da su ljudi tupi i glupi? Zato što su ljudski duhovi umrli i postali su toliko tupi da su potpuno nesvesni stvari duha. Božje delo je da učini da ljudski životi napreduju i da pomogne ljudskom duhu da oživi, tako da mogu da proniknu u duhovne stvari, kao i da uvek budu u stanju da vole Boga u svom srcu i da udovolje Bogu. Dolazak u ovu etapu pokazuje da je nečiji duh oživeo i da će sledeći put kada se s nečim suoči, moći odmah da reaguje. Prijemčiv je za propovedi i brzo reaguje na situacije. To znači postići oštrinu duha. Postoje mnogi ljudi koji imaju brzu reakciju na neki spoljašnji događaj, ali čim se pomene ulazak u stvarnost ili podrobnija pitanja duha, oni otupe i oglupe. Oni razumeju nešto samo ako im je detaljno objašnjeno. Sve su to ispoljavanja toga da su duhovno otupeli i glupi, te da imaju malo iskustva u duhovnim stvarima. Neki ljudi su oštroumnog duha i umeju da raspoznaju. Čim čuju reči koje razotkrivaju njihova stanja, oni ne gube vreme i odmah ih zapisuju. Jednom kada čuju reči o načelima primene, oni su u stanju da ih prihvate i primene na svoje kasnije iskustvo, čime menjaju sebe. To je osoba oštrog duha. Zašto su u stanju da reaguju tako brzo? Zato što su oni usredsređeni na te stvari u svakodnevnom životu. Kada čitaju Božje reči, oni mogu da preispitaju svoja stanja u odnosu na njih, te da razmišljaju o sebi i spoznaju sebe. Kada čuju razgovor u zajedništvu i propovedi, i čuju reči koje im donose prosvećenje i prosvetljenje, oni mogu odmah da ih prime. To je slično davanju hrane gladnoj osobi; ona je u stanju odmah da jede. Ako daješ hranu nekome ko nije gladan, on ne reaguje tako brzo. Ti se često moliš Bogu, pa možeš odmah da reaguješ čim se susretneš s nečim, razmišljajući o tome šta Bog zahteva u vezi s tim, kako treba da postupaš i kako te je Bog prošlog puta usmeravao u sličnoj situaciji. Kada se danas suočiš sa istom takvom situacijom, naravno da ćeš znati kako da postupaš na način koji udovoljava Božjem srcu. Ako uvek tako postupaš i uvek doživljavaš na taj način, u nekom trenutku će ti to postati lako. Kada čitaš Božje reči, znaćeš o kakvoj osobi Bog govori, znaćeš o kakvom stanju duha govori, i moći ćeš da dokučiš ključnu stvar i da je sprovedeš u delo; na taj način ćeš moći da stičeš iskustvo. Zašto neki ljudi ne uspevaju da budu takvi? Zato što ne ulažu mnogo truda u aspekt primene. Iako su spremni da sprovode istinu u delo, oni nemaju pravi uvid u pojedinosti službe, niti u najsitnije istine u svom životu. Zbune se kada se nešto desi. Tako možeš biti prevaren i naveden na stranputicu kada se pojavi lažni prorok ili lažni apostol. Često moraš u zajedništvu deliti Božje reči i delo – samo tako ćeš moći da razumeš istinu i razviješ moć raspoznavanja. Ako ne razumeš istinu, nećeš imati moć raspoznavanja. Na primer, ono što Bog govori, kako Bog deluje, koji su Njegovi zahtevi od ljudi, s kakvim ljudima treba da budeš u dodiru i kakve ljude treba da odbaciš – često moraš o tome razgovarati u zajedništvu. Ako uvek na ovaj način doživljavaš Božje reči, razumećeš istinu i u potpunosti ćeš razumeti mnoge stvari, a imaćeš i moć razlučivanja. Šta je disciplina Svetog Duha, šta je krivica rođena iz ljudske volje, šta je usmeravanje Svetog Duha, šta je orkestracija okruženja, šta je unutrašnje prosvećenje Božjim rečima – ako ti to nije jasno, nećeš imati moć raspoznavanja. Šta dolazi od Svetog Duha, šta je buntovna narav, kako se pokoriti Božjim rečima i kako odbaciti sopstveno buntovništvo – ako kroz svoja iskustva stekneš razumevanje o ovim stvarima, imaćeš temelj; kada se nešto desi, imaćeš odgovarajuću istinu kojom ćeš ga meriti i odgovarajuće vizije kao temelj. Imaćeš načela u svemu što radiš i moći ćeš da deluješ u skladu sa istinom. Tada će tvoj život biti ispunjen Božjim prosvećenjem, pun Božjih blagoslova. Bog neće nepravedno postupati sa bilo kim ko iskreno teži ka Njemu, ili ko Ga proživljava i svedoči o Njemu i neće proklinjati bilo koga ko oseća iskrenu žeđ za istinom. Ako, dok jedeš i piješ reči Božje, možeš da obratiš pažnju na spoznavanje sopstvenog stvarnog stanja, na sopstveno praktikovanje i na sopstveno razumevanje, onda ćeš, kada se suočiš s nekim pitanjem, primiti prosvećenje i zadobiti praktično razumevanje. Tada ćeš u svemu imati put primene i raspoznavanja. Čovek koji ima istinu neće biti zaluđen i neće prekidati niti će postupati preterano. Zbog istine, on je zaštićen, a takođe zahvaljujući istini stiče veće razumevanje. Zbog istine, on ima više puteva primene, dobija više prilika da Sveti Duh deluje u njemu i više prilika da bude usavršen.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo oni koji se usredsrede na primenu mogu biti usavršeni”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 552

Da bi bio usavršen, moraš da ispuniš određene kriterijume. Kroz svoju rešenost, svoju upornost, svoju savest i svoje stremljenje, moraš da imaš iskustvo kad je reč o životu i da udovoljiš Božjim namerama. To je tvoj ulazak i to je ono što se zahteva na putu usavršavanja. Delo usavršavanja se može obaviti na svim ljudima. Svako ko stremi ka Bogu može biti usavršen i ima mogućnost i kvalifikacije da bude usavršen. To nije nešto što je predodređeno. Može li neko da bude usavršen uglavnom zavisi od toga ka čemu stremi. Ljudi koji vole istinu i u stanju su da prožive istinu svakako mogu da budu usavršeni. Bog ne odobrava ljude koji ne vole istinu; oni ne poseduju život koji Bog zahteva i ne mogu da budu usavršeni. Delo usavršavanja je samo zarad zadobijanja ljudi. Ono nije u sastavu dela borbe protiv Sotone; delo osvajanja je samo zarad borbe sa Sotonom, što znači korišćenje osvajanja čoveka da bi se porazio Sotona. Delo osvajanja je glavno delo, najnovije delo koje nikada ni u jednom dobu nije obavljeno. Može se reći da je cilj ove etape dela uglavnom da se osvoje svi ljudi kako bi se porazio Sotona. Delo usavršavanja ljudi – to nije novo delo. Cilj sveukupnog dela koje Bog obavlja tokom vremena u kom On dela u telu prvenstveno je osvajanje ljudi. Ovo je kao u Doba blagodati, kada je glavno delo bilo iskupljenje celog ljudskog roda raspećem. „Zadobijanje ljudi” je predstavljalo dodatak delu u telu i obavljeno je tek nakon raspeća. Kada je Isus došao i obavljao Svoje delo, Njegov cilj je prvenstveno bio da iskoristi Svoje raspeće da bi trijumfovao nad ropstvom smrti i Ada, da bi trijumfovao nad Sotoninim uticajem – odnosno, da porazi Sotonu. Tek nakon što je Isus razapet, Petar je, korak po korak, krenuo na put usavršavanja. Naravno, Petar je bio među onima koji su sledili Isusa dok je Isus delovao, ali u to vreme nije bio usavršen. Naprotiv, tek nakon što je Isus dovršio Svoje delo Petar je postepeno shvatao istinu, a zatim postao usavršen. Ovaploćeni Bog dolazi na zemlju samo da završi ključnu, suštinsku etapu dela u kratkom vremenskom periodu, a ne da dugotrajno živi među ljudima na zemlji u nameri da ih usavršava. On ne obavlja to delo. On ne čeka do onog trenutka kada će čovek biti sasvim usavršen da bi završio Svoje delo. U tome nije cilj niti značaj Njegovog ovaploćenja. On dolazi jedino da obavi kratkotrajno delo spasavanja čoveka, a ne da obavlja dugotrajno delo usavršavanja čoveka. Delo spasavanja čoveka je reprezentativno, u stanju da pokrene novo doba. Može se završiti u kratkom vremenskom periodu. Međutim, usavršavanje ljudskosti zahteva delanje na čoveku do određenog nivoa; za takvo delo je potrebno mnogo vremena. To je delo koje mora da obavi Duh Božji, ali se obavlja na temelju istine koja je izgovorena tokom Božjeg dela u telu ili se na drugi način obavlja time što On uzdiže apostole da sprovode dugotrajno delo pastirskog čuvanja – time se postiže Njegov cilj usavršavanja ljudskosti. Ovaploćeni Bog ne obavlja ovo delo. On samo govori o putu života kako bi ljudi razumeli i On jedino ljudskost opskrbljuje istinom, a ne prati čoveka neprestano u primeni istine, jer to nije u okviru Njegove službe. Prema tome, On neće pratiti čoveka sve do dana dok čovek u potpunosti ne shvati istinu i potpuno ne zadobije istinu. Njegovo delo u telu se završava kada čovek zvanično uđe na pravi put vere u Boga, kada čovek zakorači na pravi put ka usavršavanju. U tom će trenutku, naravno, On takođe u potpunosti poraziti Sotonu i trijumfovati nad svetom. Njega ne zanima hoće li čovek u tom trenutku konačno ući u istinu, niti Ga zanima da li je čovekov život veliki ili mali. Ništa od toga nije ono čime bi On u telu trebalo da se bavi; ništa od toga nije u okviru službe ovaploćenog Boga. Kad završi delo koje bi trebalo da obavi, On će zaključiti Svoje delo u telu. Dakle, delo koje ovaploćeni Bog obavlja jeste samo ono delo koje Božji Duh ne može neposredno da obavi. Štaviše, to je kratkotrajno delo spasenja, a ne delo koje će On dugotrajno obavljati na zemlji.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo usavršeni mogu da žive smislenim životom”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 553

Ovo delo koje se obavlja među vama sprovodi se na vama shodno potrebama dela. Nakon osvajanja ovih ljudi, biće usavršena jedna grupa ljudi. Prema tome, veliki segment sadašnjeg dela takođe je radi pripreme za cilj koji je vaše usavršavanje, budući da postoji mnogo ljudi željnih istine koji se mogu usavršiti. Kad bi delo osvajanja bilo jedini korak koji se obavlja na vama i nakon toga ne bi bilo nikakvog dodatnog dela, zar se ne bi dogodilo da istinu ne zadobiju neki koji za njom žude? Postojeće delo ima za cilj da otvori put za kasnije usavršavanje ljudi. Iako je Moje delo samo delo osvajanja, put života o kome govorim je, ipak, priprema za kasnije usavršavanje ljudi. Delo koje dolazi nakon osvajanja usredsređuje se na usavršavanje ljudi, a osvajanje se obavlja kako bi se postavio temelj za delo usavršavanja. Čovek se može usavršiti tek nakon što je osvojen. Ovoga časa, glavni zadatak je u osvajanju; kasnije će biti usavršeni oni koji traže istinu i žude za njom. Biti usavršen podrazumeva pozitivne aspekte ulaska ljudi: da li imaš bogoljubivo srce, koliko si iskusio dok si koračao ovim putem, koliko je čista tvoja ljubav prema Bogu, i koliko je tačna tvoja primena istine? Da bi bio usavršen, čovek mora da ima osnovno znanje o ljudskosti u svakom pogledu. Ovo je osnovni zahtev. Svi oni koji, nakon što su osvojeni, ne mogu da budu usavršeni, postaju uslužna sredstva i na kraju će biti bačeni u jezero ognja i sumpora, i svejedno će upasti u bezdan, jer se tvoja narav nije promenila i još uvek si od Sotone. Ako čovek ne ispunjava uslove za usavršavanje, tada je on beskoristan – on je smeće, oruđe, nešto što ne može da izdrži kušnju ognja! Koliko od svog bogoljubivog srca sada poseduješ? Koliko od srca koje se sebe gnuša? Koliko duboko zaista poznaješ Sotonu? Da li ste učvrstili svoju rešenost? Postoji li uređenost u načinu na koji živite u svojoj ljudskosti? Da li vam se život promenio? Živite li novim životom? Da li vam se promenio pogled na život? Ako se ove stvari nisu promenile, ne možeš da budeš usavršen čak ni ako se ne povučeš; naprotiv, samo si osvojen. Kada dođe vreme da budeš stavljen na probu, nećeš imati istinu, tvoja ljudskost će biti nenormalna i bićeš nizak poput životinje. Sve što si postigao biće to da si osvojen – bićeš samo predmet Mog osvajanja. Poput magarca koji, nakon što je jednom iskusio bič gospodara, postaje strašljiv i, svaki put kada ga ugleda, plaši se da se nedolično ne ponaša – bio bi samo magarac koji je osvojen. Ako nekoj osobi nedostaju ovi pozitivni aspekti i umesto toga je negativna i strašljiva, bojažljiva i kolebljiva u svemu, nesposobna da išta jasno vidi, nesposobna da shvati istinu, i dalje bez puta za primenu, a povrh toga čak i bez bogoljubivog srca – ako neka osoba nimalo ne shvata kako da voli Boga, kako da živi smislenim životom ili kako da bude stvarna osoba – kako takva osoba može svedočiti o Bogu? To bi pokazalo da je tvoj život malo vredan i da si samo osvojeni magarac. Bio bi osvojen, ali bi to samo značilo da si se pobunio protiv velike crvene aždaje i odbio da se pokoriš njenoj vlasti; značilo bi da veruješ da postoji Bog, da želiš da se pokoriš svim Božjim uređenjima i da nemaš pritužbi. Međutim, kad je reč o pozitivnim aspektima, jesi li u stanju da proživiš Božju reč i ispoljavaš Boga? Ako nemaš nijedan od ovih aspekata, to znači da nisi zadobijen od strane Boga i da si samo osvojeni magarac. Nema ničeg poželjnog u tebi i Sveti Duh ne deluje u tebi. Tvoja ljudskost je odviše manjkava; Bogu je nemoguće da te upotrebi. Bog te mora smatrati dostojnim i moraš biti stotinu puta bolji od nevernih zveri i hodajućih mrtvaca – samo oni koji dostignu ovaj nivo kvalifikovani su da budu usavršeni. Za Božju upotrebu je podoban samo čovek koji poseduje ljudskost i ima savest. Tek kada ste usavršeni možete se smatrati ljudskim bićima. Samo oni koji su usavršeni jesu ljudi koji žive smislenim životom. Jedino takvi ljudi mogu da daju još snažnije svedočanstvo za Boga.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo usavršeni mogu da žive smislenim životom”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 554

Kojim putem Bog usavršava čoveka? Koji su aspekti obuhvaćeni? Jesi li voljan da te Bog usavrši? Jesi li voljan da prihvatiš Njegov sud i grdnju? Šta znaš o ovim pitanjima? Ako ne poseduješ znanje o kojem možeš da govoriš, onda je to dokaz da još uvek ne poznaješ Božje delo, da te Sveti Duh nije nimalo prosvetio. Takvi se ljudi ne mogu usavršiti. Njima je dato samo malo blagodati u kojoj će nakratko uživati, i to neće potrajati. Bog ne može da usavrši ljude koji samo uživaju u Njegovoj blagodati. Neki se zadovoljavaju telesnim mirom i zadovoljstvom, lagodnim životom bez teškoća ili nesreća, time da im porodica živi skladno, bez prepirki i rasprava – oni mogu čak poverovati da je samo to Božji blagoslov. A to je zapravo samo Božja blagodat. Ne smete se zadovoljiti time da samo uživate u Božjoj blagodati. Takvo razmišljanje je vrlo vulgarno. Čak i ako svakodnevno čitaš reči Božje i moliš se svakog dana i tvoj duh oseća veliko zadovoljstvo i naročito je spokojan, ako naposletku nemaš šta da kažeš o svom znanju o Bogu i Njegovom delu i nisi ništa iskusio, bez obzira na to koliko si Božjih reči pojeo i popio, ako osećaš samo duhovni mir i zadovoljstvo, kao i to da se slast reči Božje ni sa čim ne može porediti, baš kao da je se nikada ne možeš dovoljno nauživati, ali nemaš baš nikakvo praktično iskustvo u reči Božjoj i potpuno si lišen stvarnosti Njegovih reči, šta onda možeš zadobiti od takve vere u Boga? Ako ne možeš da proživiš suštinu Božjih reči, to što jedeš i piješ te reči i što se moliš nije ništa drugo do puka religioznost. Bog ne može da usavrši takve ljude i ne može da ih zadobije. Ljudi koje je Bog zadobio jesu oni koji tragaju za istinom. Bog ne zadobija čovekovo telo, niti stvari koje čoveku pripadaju, već onaj deo u njegovoj nutrini koji pripada Bogu. Stoga, kad Bog usavršava ljude On ne usavršava njihova tela, već srca, dopuštajući njihovim srcima da budu zadobijena od Boga; drugim rečima, kad Bog usavršava čoveka On u suštini usavršava čovekovo srce kako bi se to srce okrenulo Bogu i kako bi moglo da Ga voli.

Čovekovo telo je od krvi i mesa. Nema nikakve svrhe da Bog zadobije telo čovekovo jer je telo čovekovo sazdano od tvari koja neminovno propada, te ne može da primi Njegovo nasleđe niti blagoslove. Ako bi se zadobijalo telo čovekovo i ako bi se samo ono nalazilo u ovom toku, onda bi, uprkos tome što se čovek navodno nalazi u tom toku, njegovo srce pripadalo Sotoni. Ako bi tako bilo, ne samo da ljudi ne bi bili u stanju da ispoljavaju Boga, već bi oni postali i Njegovo breme, čime bi odabir ljudi od strane Boga postao besmislen. Svi oni koje Bog namerava da usavrši primiće Njegove blagoslove i Njegovo nasleđe. Drugim rečima, oni u potpunosti prihvataju ono što Bog ima i što jeste, tako da to postaje deo njihovog unutrašnjeg bića; sve reči Božje utisnute su u njih; i šta god da je Bog, oni su u stanju da sve to prihvate upravo onakvim kakvo jeste. Na taj način oni proživljavaju istinu. Takva je osoba koju Bog usavršava i koju Bog zadobija. Samo takva osoba ima pravo da nasledi sledeće blagoslove koje daruje Bog:

1. Da zadobije čitavu Božju ljubav.

2. Da se po svim pitanjima ponaša u skladu s Božjim namerama.

3. Da zadobije Božje vođstvo, da živi u Božjem prosvetljenju i da zadobije Božje prosvećenje.

4. Da proživi na zemlji lik koji Bog voli; da bude poput Petra, koji je Boga istinski voleo, koji je razapet zbog Boga i bio dostojan da umre za Boga; da poseduje istu slavu kao Petar.

5. Da ga svi na zemlji vole, visoko cene i da mu se dive.

6. Da prevaziđe svaku potčinjenost smrti i Adu, ne dajući Sotoni priliku da obavlja svoje delo; da bude ispunjen Bogom; da živi u duhu svežine i živahnosti, da se ne oseća prezasićeno.

7. Da oseća neizrecivo ushićenje i uzbuđenje u svakom trenutku svog života, poput onog kada čovek ugleda dolazak dana slave Božje.

8. Da zadobije slavu zajedno sa Bogom i da mu je izraz lica nalik onim voljenim Božjim svetima.

9. Da postane ono što Bog voli na zemlji, odnosno voljeni sin Božji.

10. Da se preobrazi i uznese s Bogom na treće nebo i prevaziđe telo.

Bog usavršava i zadobija samo one ljude koji mogu da naslede Božje blagoslove. Da li si do sada nešto zadobio? U kojoj meri te je Bog usavršio? Bog ne usavršava ljude nasumično; Njegovo usavršavanje čoveka je uslovno i ima jasne, vidljive ishode. Nasuprot onome što čovek zamišlja, sama vera u Boga nije dovoljna da bi ga Bog usavršio i zadobio i da bi na zemlji primio blagoslove i nasledstvo Božje. To je izuzetno teško postići – a čovekovo preobraženje i da ne spominjemo. U ovom trenutku bi prevashodno trebalo da stremite tome da vas Bog usavrši u svemu i da vas Bog usavrši kroz sve ljude, događaje i stvari sa kojima se suočavate, i da Bog u tebe unese što više onoga što On jeste. Najpre morate primiti Božje nasledstvo na zemlji; tek tada ćete steći pravo da nasledite još blagoslova od Boga, koji će biti i veći. Sve su to stvari kojima treba da stremite i koje najpre treba da shvatite. Što više budete stremili tome da vas Bog u svemu usavrši, više ćete u svemu moći da primetite Božju ruku, usled čega ćete, kroz različita gledišta i po različitim pitanjima, aktivno da stremite da uđete u biće Božje reči i da uđete u stvarnost Njegove reči. Ne možete biti zadovoljni negativnim stanjima kao što su puko uzdržavanje od greha ili odsustvo bilo kakvih predstava, filozofije za ovozemaljsko ophođenje i ljudske volje. Bog usavršava čoveka na mnoštvo načina; postoji mogućnost da budeš usavršen u svim stvarima i On te može usavršiti ne samo u pozitivnom smislu, već i u negativnom, kako bi učinio da ono što zadobijaš bude što obilnije. Svakoga dana se ukazuju prilike da budeš usavršen i okolnosti da te Bog zadobije. Pošto neko vreme budeš proživljavao takvo iskustvo, mnogo ćeš se promeniti i prirodno ćeš početi jasno da uviđaš mnoge stvari koje prethodno nisi razumeo. Neće biti potrebe za poukama drugih; bez tvog znanja, Bog će te prosvetiti, pa ćeš u svemu biti prosvećen i ući ćeš u sve detalje svojih iskustava. Bog će te sigurno voditi, da ne skreneš ni levo ni desno, pa ćeš tako stupiti na put na kom te On usavršava.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Obećanja onima koji su usavršeni”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 555

Usavršavanje od Boga ne može biti ograničeno samo na usavršavanje kroz jedenje i pijenje Božjih reči. Doživljavati stvari na ovaj način bilo bi isuviše jednostrano, premalo bi obuhvatalo i ograničavalo bi ljude samo na veoma uzano područje. U tom slučaju, ljudima bi nedostajalo mnogo duhovne hrane koja im je potrebna. Ako želite da vas Bog usavrši, morate naučiti kako da steknete iskustvo u svemu i budete u stanju da zadobijete prosvećenje kroz sve što vam se događa. Bilo da je dobro ili loše, trebalo bi da ti donese korist, a ne da te učini negativnim. Svejedno, treba da budeš u stanju da stvari gledaš sa Božje strane, a ne da ih analiziraš ili proučavaš iz perspektive čoveka (bilo bi to odstupanje u tvom iskustvu). Budeš li iskusio stvari na ovaj način, tvoje će srce biti ispunjeno bremenom tvoga života; sve vreme ćeš živeti u svetlosti Božjeg lika, i u svojoj primeni verovatno nećeš imati odstupanja. Pred takvim ljudima je svetla budućnost. Ima vrlo mnogo prilika za usavršavanje od Boga. Sve se zasniva na tome da li ste neko ko istinski voli Boga i da li ste rešeni da vas Bog usavrši, da vas Bog zadobije i da primite Njegove blagoslove i nasledstvo. Obična rešenost nije dovoljna; nužno je da posedujete veliko znanje, jer ćete u suprotnom uvek imati odstupanja u svojoj primeni. Bog je spreman da usavrši svakoga od vas. Kako sada stvari stoje, iako većina ljudi već dugo prihvata delo Božje, oni su sami sebe ograničili na uživanje u blagodati Božjoj i jedino su spremni da Bogu dozvole da im pruži malo telesne utehe, odbijajući da prime veća i viša otkrivenja. To pokazuje da je srce čovekovo još uvek u spoljnom svetu. Iako u čovekovom radu, u njegovoj službi i njegovom bogoljubivom srcu ima manje nečistoća, kad je reč o njegovoj unutrašnjoj suštini i njegovom nazadnom razmišljanju, čovek i dalje neprestano traži telesni mir i užitak, nimalo ne mareći za uslove i ciljeve Božjeg usavršavanja čoveka. I tako, životi većine ljudi i dalje ostaju priprosti i dekadentni. Njihovi životi se ni najmanje nisu promenili; veru u Boga naprosto ne smatraju važnom, kao da je imaju samo zarad nekog drugog, obavljajući je krajnje površno, otaljavaju je i vuku se kroz bedan život. Malo je onih koji su u stanju da traže da zakorače u reč Božju u svakom pogledu, da zadobiju više stvari i vrednije stvari, da postanu sve bogatiji ljudi u današnjem domu Božjem i da prime sve više Božjih blagoslova. Ako tražiš da te Bog u svemu usavrši i u stanju si da primiš ono što je On obećao na zemlji, ako tražiš da te Bog u svemu prosveti i ne dopuštaš da ti godine zaludno promiču, ovo je najbolji put da njime aktivno kreneš. Samo tako ćeš postati kvalifikovan i podoban da te Bog usavrši. Jesi li ti zaista neko ko traži da ga Bog usavrši? Jesi li ti zaista neko ko je ozbiljan u svemu? Imaš li isti duh ljubavi prema Bogu kao što ga je imao Petar? Imaš li rešenost da Boga voliš kao što Ga je Isus voleo? U Isusa veruješ godinama; da li si video kako je Isus voleo Boga? Da li je Isus zaista onaj u koga veruješ? Ti veruješ u praktičnog Boga današnjice; jesi li video kako praktični ovaploćeni Bog voli Boga na nebu? Veruješ u Gospoda Isusa Hrista; to je stoga što su Isusovo raspeće zarad iskupljenja ljudskog roda i čuda koja je On izvodio opšteprihvaćene činjenice. Ipak, ljudska vera ne potiče iz spoznaje i istinskog razumevanja Isusa Hrista. Ti veruješ samo u ime Isusovo, ali ne veruješ u Njegov Duh, jer uopšte ne obraćaš pažnju na to kako je Isus voleo Boga. Tvoja vera u Boga je isuviše naivna. Uprkos svojoj dugogodišnjoj veri u Isusa, ti ne znaš kako da voliš Boga. Nisi li zbog toga najveća luda na svetu? To je dokaz da godinama unazad uzalud jedeš „hranu Gospoda Isusa Hrista”. Ne samo da Ja ne volim takve ljude, već verujem da ih ni Gospod Isus Hristos – koga ti poštuješ – takođe ne bi voleo. Kako se takvi ljudi mogu usavršiti? Zar već ne crveniš od sramote? Zar se ne osećaš postiđeno? Imaš li još uvek smelosti da se suočiš sa svojim Gospodom Isusom Hristom? Razumete li svi smisao ovoga što sam rekao?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Obećanja onima koji su usavršeni”