Svakodnevne reči Božje  Odlomak 520

Tokom vremena koje je proveo sledeći Isusa, Petar je stekao mnogo utisaka o Njemu i uvek je sudio o Njemu iz sopstvene perspektive. Iako je Petar imao određeni stepen razumevanja Duha, njegovo razumevanje je bilo donekle nejasno, zbog čega je rekao: „Ja moram da sledim onoga koga je poslao Otac nebeski. Moram da priznam onoga koga je Sveti Duh izabrao.“ On nije razumeo stvari koje je Isus činio i nije imao jasnu sliku o njima. Nakon što Ga je neko vreme sledio, Petar se zainteresovao za ono što je On činio i govorio, kao i za Samog Isusa. U njemu se javio osećaj da Isus nadahnjuje i naklonost i poštovanje; voleo je da provodi vreme s Njim i da bude uz Njega, a slušanje Isusovih reči pružilo mu je opskrbu i pomoć. Dok je sledio Isusa, Petar je posmatrao i primao k srcu sve o Njegovom životu: Njegove postupke, reči, pokrete i izraze. Duboko u sebi, shvatio je da Isus nije običan čovek. Iako je Njegov ljudski izgled bio izuzetno normalan, On je bio pun ljubavi, saosećanja i tolerancije prema čoveku. Sve što je učinio ili rekao bilo je od velike pomoći drugima, a Petar je video i zadobio od Isusa stvari koje nikada ranije nije video niti posedovao. Video je da, iako Isus nije bio krupan rastom niti se u njemu mogla primetiti ikakva neobična ljudskost, Njegovo je prisustvo zračilo nečim zaista izuzetnim i neobičnim. I premda Petar to nije mogao u potpunosti da objasni, mogao je da vidi da se Isus ponašao drugačije od svih ostalih, jer su se stvari koje je činio veoma razlikovale od onih koje su činili normalni ljudi. Tokom vremena koje je proveo sa Isusom, Petar je takođe video da je Njegova priroda drugačija od one običnog čoveka. On je uvek postupao postojano i nikada nije žurio, nikada nije preuveličavao ili potcenjivao neku temu, a živeo je Svoj život ispoljavajući prirodu koja je bila i normalna i dostojna divljenja. Prilikom razgovora, Isus je govorio jasno i blagodatno, razgovarajući uvek na veseo, a opet spokojan način – ali ipak nikada nije gubio dostojanstvo dok je obavljao Svoje delo. Petar je video da je Isus ponekad ćutljiv, dok bi drugom prilikom govorio bez prestanka. Ponekad je bio toliko srećan da je izgledao kao živahni i veseli golub, a u drugim prilikama je bio toliko tužan da uopšte nije progovarao, delujući da je opterećen tugom, poput neke premorene i zabrinute majke. Ponekad je bio ispunjen besom kao hrabri vojnik koji juriša da ubije neprijatelja ili je, u nekim prilikama, ličio čak i na razjarenog lava. Ponekad se smejao; u drugim prilikama se molio i jecao. Bez obzira na to kako se Isus ponašao, u Petru su se izrodili bezgranična ljubav i poštovanje prema Njemu. Isusov smeh ga je ispunjavao srećom, Njegova tuga ga je bacala u žalost, Njegov bes ga je plašio, dok su ga Njegova milost, praštanje i strogi zahtevi koje je stavljao pred ljude naterali da istinski zavoli Isusa i počne da oseća istinsku bogobojažljivost i čežnju za Njim. Naravno, Petar je postepeno shvatio sve ovo tek pošto je živeo nekoliko godina uz Isusa.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako je Petar spoznao Isusa“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 521

Vrhunac Petrovog iskustva bio je kada je njegovo telo bilo skoro potpuno slomljeno, ali ga je Isus iznutra i dalje ohrabrivao. Jednom prilikom, Isus se ukazao Petru. Kada je Petar bio na velikim mukama i osećao da mu je srce slomljeno, Isus ga je posavetovao: „Bio si sa Mnom na zemlji, a Ja sam bio ovde s tobom. I premda smo ranije bili zajedno na nebu, to je, na kraju krajeva, stvar duhovnog carstva. Sada sam se vratio u duhovno carstvo, a ti si na zemlji, jer Ja nisam od zemlje, i mada ni ti nisi od zemlje, ti moraš da obaviš svoju ulogu na zemlji. Pošto si sluga, moraš da ispuniš svoju dužnost.“ Čuvši da će moći da se vrati Bogu, Petar se utešio. U to vreme, Petar je bio u takvoj agoniji da je gotovo bio prikovan za krevet; osećao je toliko kajanje da je rekao: „Toliko sam iskvaren da nisam u stanju da udovoljim Bogu.“ Isus mu se ukazao i rekao: „Petre, da nisi možda zaboravio ono što si jednom odlučio preda Mnom? Jesi li zaista zaboravio sve što sam rekao? Zar si zaboravio svoju odluku koju si Mi saopštio?“ Videvši da je to Isus, Petar je ustao iz postelje i Isus ga je ovako tešio: „Ja nisam od zemlje, to sam ti već rekao – to ti mora biti jasno, ali jesi li zaboravio još nešto što sam ti rekao? ’Ni ti nisi od zemlje, niti od sveta.’ U ovom trenutku, postoji delo koje treba da obaviš. Ne smeš biti u takvoj žalosti. Ne možeš tako da patiš. Iako ljudi i Bog ne mogu da borave u istom svetu, Ja imam Svoje delo, a ti imaš svoje, i jednog dana kada se tvoje delo završi, bićemo zajedno u jednom carstvu, i Ja ću te dovesti da budeš sa Mnom zauvek.“ Petru su ove reči poslužile kao uteha i potvrda. Znao je da su te muke nešto što mora da izdrži i iskusi, i od tada je postao nadahnut. Isus mu se ukazivao u svakom ključnom trenutku, dajući mu posebno prosvećenje i vođstvo, i mnogo je radio na njemu. A šta je Petar najviše zažalio? Nedugo pošto je Petar rekao: „Ti si Sin živog Boga“, Isus je postavio još jedno pitanje Petru (iako to nije zapisano u Bibliji na ovaj način). Isus ga je upitao: „Petre! Da li si Me ikada voleo?“ Petar je razumeo šta je On hteo da kaže i rekao: „Gospode! Nekada sam voleo Oca na nebu, ali priznajem da Tebe nikada nisam voleo.“ Isus je tada rekao: „Ako ljudi ne vole Oca na nebu, kako mogu voleti Sina na zemlji? A ako ljudi ne vole Sina koga je poslao Bog Otac, kako mogu voleti Oca na nebu? Ako ljudi istinski vole Sina na zemlji, onda istinski vole i Oca na nebu.“ Kada je Petar čuo te reči, shvatio je šta mu je nedostajalo. Kad bi se setio svojih reči: „Nekada sam voleo Oca na nebu, ali Tebe nikada nisam voleo“, uvek bi zbog kajanja bio na ivici plača. Posle Isusovog vaskrsenja i vaznesenja, osećao je još veće kajanje i tugu zbog ovih reči. Prisećajući se svog prethodnog dela i svog trenutnog rasta, često je dolazio pred Isusa u molitvi, uvek osećajući kajanje i dug zbog toga što nije udovoljio Božjim namerama i nije bio dovoljno dobar po Božjim aršinima. Ta pitanja postala su njegovo najveće breme. Rekao je: „Jednog dana posvetiću Tebi sve što imam i sve što jesam, i daću Ti sve što je najvrednije.“ Rekao je: „Bože! Imam samo jednu veru i samo jednu ljubav. Moj život ne vredi ništa i moje telo ne vredi ništa. Imam samo jednu veru i samo jednu ljubav. Imam veru u Tebe u svom umu i ljubav prema Tebi u svom srcu; te dve stvari samo imam da Ti dam, i ništa drugo.“ Petar je bio veoma ohrabren Isusovim rečima, jer je pre nego što je Isus bio razapet, rekao Petru: „Ja nisam od ovog sveta, a ni ti nisi od ovog sveta.“ Kasnije, kada je Petar iskusio veliki bol, Isus ga je podsetio: „Petre, jesi li zaboravio? Ja nisam od sveta, i samo sam zbog Mog dela otišao ranije. Ni ti nisi od sveta, zar si to zaboravio? Rekao sam ti dva puta, zar se ne sećaš?“ Čuvši to, Petar je rekao: „Nisam zaboravio!“ Isus je tada rekao: „Ti si jednom proveo srećno razdoblje zajedno sa Mnom na nebu i jedno razdoblje uz Mene. Ja tebi nedostajem i nedostaješ ti Meni. Iako u Mojim očima stvorena bića nisu vredna spomena, kako da ne volim nekoga ko je nevin i dostojan ljubavi? Zar si zaboravio Moje obećanje? Ti moraš da prihvatiš Moj nalog na zemlji; moraš da ispuniš zadatak koji sam ti poverio. Jednog dana ću te sigurno dovesti da budeš pored Mene.“ Čuvši to, Petar se još više ohrabrio i dobio veće nadahnuće, tako da je, dok je bio na krstu, mogao da kaže: „Bože! Ne mogu dovoljno da te volim! Čak i ako me zamoliš da umrem, još uvek ne mogu dovoljno da te volim. Gde god da pošalješ dušu moju, bilo da ispuniš ili ne ispuniš obećanja koja si dao, šta god da kasnije učiniš, ja Te volim i verujem u Tebe.“ Ostao je privržen svojoj veri i istinskoj ljubavi.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako je Petar spoznao Isusa“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 522

Sada bi trebalo da budeš u stanju da jasno vidiš tačan put kojim je Petar išao. Ako možeš jasno da vidiš Petrov put, onda ćeš biti siguran u delo koje se danas obavlja, tako da se nećeš žaliti, biti negativan niti čeznuti za bilo čime. Ti treba da iskusiš Petrovo raspoloženje kakvo je bilo tada: on je bio pogođen tugom; više nije tražio budućnost niti ikakve blagoslove. On nije tražio zaradu, sreću, slavu ili bogatstvo u svetu; on je samo tražio da živi najsmislenijim životom, a to je da uzvrati Božju ljubav i da Bogu posveti ono što je smatrao najdragocenijim. Tada bi osećao zadovoljstvo u svom srcu. Često se molio Isusu rečima: „Gospode Isuse Hriste, jednom sam Te voleo, ali Te nikada nisam istinski voleo. Iako sam rekao da verujem u Tebe, nikada Te nisam voleo iskrenim srcem. Samo sam se ugledao na Tebe, obožavao Te i nedostajao si mi, ali Te nikada nisam voleo niti sam istinski verovao u Tebe.“ Stalno se molio da donese svoju odluku, uvek su ga ohrabrivale Isusove reči i iz njih je crpeo motivaciju. Kasnije, posle razdoblja iskustva, Isus ga je isprobao, izazvavši ga da žudi za Njim još više. Rekao je: „Gospode Isuse Hriste! Kako mi nedostaješ i kako čeznem da Te ugledam. Previše toga mi nedostaje, i ne mogu da nadoknadim Tvoju ljubav. Preklinjem Te da me uskoro odvedeš. Kada ću Ti biti potreban? Kada ćeš me odvesti? Kada ću ponovo ugledati Tvoje lice? Ne želim više da živim u ovom telu, da nastavim da se kvarim, niti želim da se dalje bunim. Spreman sam da Ti posvetim sve što imam što pre mogu, i ne želim više da Te žalostim.“ Tako se molio, ali tada nije znao šta će Isus usavršiti u njemu. Tokom agonije njegovog isprobavanja, Isus mu se ponovo ukazao i rekao: „Petre, želim da te usavršim, tako da postaneš kriška voća, ona koja je kristalizacija Mog usavršavanja tebe, i u kojoj ću Ja uživati. Možeš li iskreno da svedočiš o Meni? Da li si uradio ono što sam te zamolio da uradiš? Da li si živeo reči koje sam izgovorio? Nekada si Me voleo, međutim, iako si Me voleo, jesi li Me proživeo? Šta si učinio za Mene? Tebi je jasno da nisi dostojan Moje ljubavi, ali šta si ti učinio za Mene?“ Petar je video da nije učinio ništa za Isusa i setio se svoje prethodne zakletve da će dati svoj život Bogu. Stoga se više nije žalio, a njegove molitve su od tada postale mnogo bolje. On se molio, govoreći: „Gospode Isuse Hriste! Jednom sam Te napustio, a i Ti si mene jednom napustio. Proveli smo vreme razdvojeni, a jedno vreme smo se družili. Ipak, Ti me voliš više od svega. Više puta sam se pobunio protiv Tebe i više puta sam žalio za Tobom. Kako da zaboravim takve stvari? Ja uvek imam na umu i nikada ne zaboravljam delo koje si Ti obavio na meni i ono što si mi poverio. Učinio sam sve što sam mogao za delo koje si Ti obavio na meni. Ti znaš šta ja mogu da uradim, a Ti opet znaš koju ulogu ja mogu da igram. Želim da se stavim na milost Tvojim orkestracijama, i posvetiću Ti sve što imam. Samo Ti znaš šta mogu da učinim za Tebe. Iako me je Sotona toliko prevario i bunio sam se protiv Tebe, verujem da me ne pamtiš po tim prestupima i da se ne ophodiš prema meni na osnovu njih. Želim da ceo svoj život posvetim Tebi. Ne tražim ništa, niti imam druge nade ili planove; samo želim da postupim u skladu sa Tvojim namerama i da sledim Tvoju volju. Ja ću piti iz Tvoje gorke čaše, i ja sam tu da mi zapovedaš.“

Mora vam biti jasan put kojim hodate; mora vam biti jasan put kojim ćete ići u budućnosti, šta je to što će Bog usavršiti, i šta vam je povereno. Jednog dana ćete, možda, biti isprobani i, kada dođe to vreme, ako ste u stanju da izvučete nadahnuće iz Petrovih iskustava, to će pokazati da vi zaista hodate Petrovim putem. Petra je Bog pohvalio zbog njegove istinske vere i ljubavi i zbog njegove odanosti Bogu. A zbog njegove iskrenosti i žudnje za Bogom u njegovom srcu, Bog ga je usavršio. Ako zaista imaš istu ljubav i veru kao Petar, onda će te Isus sigurno usavršiti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako je Petar spoznao Isusa“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 523

Dok ga je Bog grdio, Petar se ovako molio: „Oh, Bože! Telo mi je buntovno, a Ti me grdiš i sudiš mi. Radujem se Tvojoj grdnji i Tvome sudu, a čak i ako me ne želiš, ja u Tvom sudu vidim Tvoju svetu i pravednu narav. Dok mi sudiš tako da i drugi u Tvom sudu mogu da vide Tvoju pravednu narav, ja se osećam zadovoljno. Ako Tvoj sud može da izrazi Tvoju narav i da svim stvorenim bićima omogući da sagledaju Tvoju pravednu narav, te ako moju ljubav prema Tebi može da učini čistijom kako bih mogao dostignem izgled nekoga ko je pravedan, tada je Tvoj sud dobar, jer takva je dobra volja Tvoja. Znam da u meni još ima mnogo toga buntovnog i da još uvek nisam sposoban da dođem pred Tebe. Želim da mi još više sudiš, bilo neprijateljskim okruženjem ili kroz ogromno stradanje; ma šta Ti činio, za mene je to dragoceno. Tvoja je ljubav tako snažna i ja sam spreman da se bez i najmanje pritužbe potpuno prepustim Tebi.“ To je Petar spoznao nakon što je iskusio Božje delo, a to je ujedno i svedočanstvo njegove ljubavi prema Bogu. Vi ste danas već osvojeni – ali, kako se to osvajanje izražava u vama? Neki kažu: „Moje je osvajanje vrhunska blagodat i ushićenost Božja. Tek sad shvatam koliko je ljudski život šupalj i beznačajan. Čovek svoj život provodi jurcajući unaokolo, rađajući i podižući pokoljenje za pokoljenjem dece, da bi naposletku ostao bez ičega. Tek sam danas, nakon što me je Bog osvojio, uvideo da ne vredi tako živeti; takav je život zaista besmislen. Bolje da umrem i da svršim s tim!“ Može li Bog da zadobije takve ljude koje je osvojio? Mogu li oni da postanu primeri i uzori? Takvi su ljudi školski primer negativnosti; oni nemaju nikakvih težnji, niti se trude da sebe poboljšaju. Iako se ubrajaju među one koji su osvojeni, takvi negativni ljudi nisu u stanju da budu usavršeni. Pred kraj svog života, nakon što je bio usavršen, Petar je govorio: „O Bože! Kad bih poživeo još neku godinu, poželeo bih da dostignem čistiju i dublju ljubav prema Tebi.“ Neposredno pre nego što je prikovan za krst, u srcu se molio: „O, Bože! Sad je došlo Tvoje vreme; nastupio je čas koji si Ti za mene pripremio. Tebe radi moram da budem razapet na krst, o Tebi moram da svedočim i nadam se da moja ljubav može da udovolji Tvojim zahtevima i da postane čistija. Danas je za mene utešno i umirujuće to što mogu da umrem za Tebe i da zarad Tebe budem prikovan za krst, jer meni ništa nije prijatnije od mogućnosti da zbog Tebe budem razapet na krst i da udovoljim Tvojim željama, od toga da mogu da se predam Tebi i da Tebi ponudim svoj život. Oh, Bože! Tako si divan! Ako bi mi dopustio da živim, bio bih još spremniji da Te volim. Voleću Te dok sam živ. Želim da Te još jače volim. Ti mi sudiš, grdiš me i iskušavaš, zato što nisam pravedan i zato što sam zgrešio. I Tvoja pravedna narav postaje mi očiglednija. Ovo je za mene blagoslov, jer sam u stanju da Te volim snažnije i spreman sam da Te ovako volim čak i ako Ti mene ne voliš. Spreman sam da sagledam Tvoju pravednu narav, jer sam zbog toga sposobniji da proživim smislenim životom. Osećam da je moj život sada smisleniji, jer sam na krst razapet radi Tebe, jer umreti za Tebe ima smisla. Ja, međutim, još uvek nisam zadovoljan, zato što premalo znam o Tebi, znam da ne mogu u potpunosti da ispunim Tvoje želje i da sam Ti premalo toga uzvratio. U svom životu nisam bio u stanju da Ti se u potpunosti vratim; daleko sam od toga. Osvrćući se na ovaj trenutak, osećam toliki dug prema Tebi, a samo mi je ovaj trenutak preostao da Ti njime nadoknadim za sve svoje greške i svu ljubav koju Ti nisam uzvratio.“

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 524

Čovek mora da traga da živi smislenim životom i ne treba da se zadovoljava trenutnim okolnostima. Da bi proživeo Petrov lik, on mora da poseduje Petrovo znanje i njegova iskustva. Čovek mora da traga za uzvišenijim i dubljim stvarima. Mora da traga za snažnijom, čistijom ljubavi prema Bogu i za životom koji ima vrednost i smisao. Jedino se to može nazvati životom; tek tada će čovek biti isti kao Petar. Moraš se usredsrediti na to da budeš proaktivan u pogledu svog ulaska na pozitivnu stranu i ne smeš pasivno dozvoliti sebi da potoneš nazad zarad trenutne udobnosti, dok pri tom zanemaruješ dublje, konkretnije i praktičnije istine. Tvoja ljubav mora biti praktična i moraš iznaći načine da se oslobodiš tog izopačenog, bezbrižnog života, koji se ne razlikuje od životinjskog. Moraš proživeti životom punim smisla i vrednosti, ne smeš se zavaravati, niti na svoj život gledati kao na igračku s kojom možeš da se igraš. Za svakoga ko teži ljubavi prema Bogu, ne postoje nedostižne istine i ne postoji pravda za koju ne može čvrsto da se zauzme. Kako treba da proživiš svoj život? Kako treba da voliš Boga i kako da tom svojom ljubavlju udovoljiš Njegovim namerama? Od toga nema preče stvari u tvom životu. Pre svega, moraš posedovati takve težnje i istrajnost, i ne treba da nalikuješ onim beskičmenjacima i slabićima. Moraš naučiti da doživljavaš smisleni život i smislene istine, te pa u tom smislu prema sebi ne treba da se odnosiš površno. Život će kraj tebe prohujati, a da ti toga nećeš ni biti svestan; da li ćeš nakon toga imati još neku priliku da voliš Boga? Može li čovek da voli Boga nakon smrti? Moraš da imaš iste težnje i istu savest kao Petar; tvoj život mora biti smislen i ne smeš se poigravati sa sobom. Kao ljudsko biće i osoba koja traga za Bogom, moraš biti u stanju da pažljivo razmisliš o svom stavu prema životu, o tome kako da sebe ponudiš Bogu, kako da tvoja vera u Boga bude smislenija i kako da, pošto Ga već voliš, tvoja ljubav prema Bogu bude čistija, lepša i bolja. Danas se ne možeš jedino zadovoljavati načinom na koji si osvojen, već moraš razmisliti i o putu kojim ćeš ubuduće hodati. Moraš biti hrabar i težiti ka tome da budeš usavršen, i ne treba da sebe uvek smatraš nesposobnim. Ima li istina svoje miljenike? Može li se istina namerno suprotstaviti ljudima? Ako tragaš za istinom, može li te ona nadvladati? Ako se čvrsto zalažeš za pravdu, hoće li te ona srušiti? Ako uistinu težiš traganju za životom, može li ti život izmaći? Ako u tebi nema istine, to nije zato što se istina oglušuje o tebe, već zato što se ti kloniš nje; ako ne možeš da se čvrsto zauzmeš za pravdu, to nije zato što sa pravdom nešto nije u redu, već zato što smatraš da ona ne odgovara činjenicama; ako život nisi zadobio ni nakon dugogodišnjeg traganja za njim, to nije zato što je život nesavestan prema tebi, već zato što ti prema njemu nisi savestan i što si ga oterao od sebe; ako živiš u svetlosti, a nisi u stanju da tu svetlost zadobiješ, to nije zato što ta svetlost ne može da te obasja, već zato što nisi ni obratio pažnju na njeno postojanje i stoga te je svetlost tiho napustila. Ako ne tragaš, onda se samo može reći da si jedno bezvredno smeće, da u tebi nema životne hrabrosti i da nemaš hrabrosti da se odupreš silama mraka. Suviše si slab! Nisi u stanju da umakneš silama Sotone koje te opsedaju i spreman si samo da živiš ovim bezbednim i sigurnim životom, te da naposletku umreš u neznanju. Ono što bi trebalo da postigneš jeste traganje za tim da budeš osvojen; to je tvoja obaveza. Ako se zadovoljavaš time što si osvojen, ti onda teraš svetlost od sebe. Zarad istine moraš da otrpiš teškoće, moraš da se predaš istini, zbog istine moraš da podnosiš poniženje, a da bi zadobio više istine, moraš se podvrgnuti većem stradanju. To je ono što treba da učiniš. Ne smeš odbacivati istinu zarad mirnog porodičnog života i ne smeš da se u svom životu lišavaš dostojanstva i integriteta zarad trenutnog užitka. Treba da stremiš ka svemu što je lepo i dobro, i u svom životu treba da stremiš ka smislenijem putu. Ako živiš tako vulgarnim životom i ne težiš nikakvim ciljevima, zar time ne traćiš svoj život? Šta od takvog života možeš da dobiješ? Zarad jedne istine treba da se odrekneš svih telesnih uživanja, a ne da sve istine odbaciš zbog nekog sićušnog užitka. Takvi ljudi nemaju ni integritet ni dostojanstvo; njihovo je postojanje lišeno svakog smisla!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 525

Bog čoveka grdi i sudi mu, zato što to zahteva Njegovo delo i, povrh toga, zato što je to čoveku potrebno. Čoveku je potrebno da bude izložen grdnji i sudu, i on tek tada može postići ljubav prema Bogu. Danas ste se sasvim uverili u to, ali čim budete naišli na najmanju prepreku, bićete u nevolji; rast vam je još uvek premali i morate da iskusite još takvih grdnji i osuda da biste stekli dublje znanje. Danas koliko-toliko posedujete bogobojažljivo srce i Boga se bojite, znate da je On istiniti Bog, ali ne osećate veliku ljubav prema Njemu, a još manje ste dostigli čistu ljubav; vaše je znanje isuviše površno, a rast vam je još uvek nedovoljan. Kad ste se zaista suočili s nekim okruženjem, još uvek niste svedočili, premali deo vašeg ulaska je proaktivan i nemate predstavu kako da praktično delujete. Većina ljudi je pasivna i neaktivna; oni u svom srcu samo potajno vole Boga, ali nemaju načina da praktično deluju, niti im je jasno koji su njihovi ciljevi. Oni koje je Bog usavršio ne samo da poseduju normalnu ljudskost, već poseduju i istine koje prevazilaze merila savesti, koje su više od standarda savesti; oni ne samo da svoju savest koriste kako bi Bogu uzvratili za ljubav, već su, povrh toga, spoznali Boga i uvideli da je Bog divan i da zavređuje čovekovu ljubav, te da u Njemu ima toliko toga što vredi voleti; čovek ne može a da Ga ne voli! Oni koje je Bog usavršio vole Ga zato da bi zadovoljili svoje lične težnje. Njihova je ljubav spontana, to je ljubav koja ne traži ništa zauzvrat i ne predstavlja nikakvu razmenu. Oni Boga vole jedino radi svoje spoznaje Boga. Takve ljude ne zanima da li im Bog daruje blagodati i zadovoljni su jedino onda kad Bogu udovoljavaju. Sa Bogom se ne pogađaju, niti svoju ljubav prema Bogu mere savešću: „Dao si mi, i ja Ti zauzvrat pružam ljubav; ako mi ništa ne daš, onda ni ja nemam ništa čime bih Ti uzvratio.“ Oni koji su usavršeni uvek veruju da: „Bog je Stvoritelj i On Svoje delo obavlja na nama. Pošto imam ovu priliku, stanje i sposobnost da budem usavršen, trebalo bi da tragam da proživim život pun smisla i da Njemu udovoljim.“ To je identično onome što je iskusio Petar: Kad je bio najslabiji, on se Bogu molio rečima: „O, Bože! Bez obzira na vreme i mesto, Ti znaš da Te se uvek sećam. Bez obzira na vreme i mesto, Ti znaš da ja želim da Te volim, ali sam premali rastom, suviše sam slab i nemoćan, moja je ljubav previše ograničena, a moja iskrenost prema Tebi suviše oskudna. U poređenju s Tvojom ljubavlju, ja naprosto nisam sposoban za život. Želim samo da mi život ne bude uzaludan i da mogu ne samo da Ti uzvratim ljubav, već da Ti, uz to, posvetim sve što imam. Ako budem mogao da Ti udovoljim, ja ću, kao stvoreno biće, steći duševni mir i ništa Ti više neću tražiti. Mada sam sada slab i nemoćan, neću zaboraviti Tvoje opomene i neću zaboraviti Tvoju ljubav. Ja Ti sad samo uzvraćam za Tvoju ljubav, i ništa više. Oh, Bože, užasno se osećam! Kako da Ti uzvratim ljubav koju nosim u srcu, kako da učinim sve što mogu da bih bio u stanju da ispunim Tvoje želje i da sve što imam ponudim Tebi? Poznate su Ti ljudske slabosti; kako da postanem vredan Tvoje ljubavi? Oh, Bože! Ti znaš da sam mali rastom, da je moja ljubav isuviše oskudna. Kako da u ovakvom okruženju učinim sve što je u mojoj moći? Znam da treba da Ti se odužim za Tvoju ljubav, znam da Tebi treba da podarim sve što imam, ali danas je moj rast premali. Molim Te da mi pokloniš snagu i poverenje, kako bih bio sposobniji da dostignem čistu ljubav i Tebi je posvetim, i kako bih bolje mogao da Ti posvetim sve što imam; tako ću moći ne samo da Ti uzvratim ljubav, već ću biti sposobniji da iskusim Tvoju grdnju, Tvoj sud i Tvoje kušnje, pa čak i teže kletve. Dopustio si mi da vidim Tvoju ljubav i ja ne mogu da Te ne volim i, mada sam danas slab i nemoćan, kako bih mogao da Te zaboravim? Spoznao sam Te zahvaljujući Tvojoj ljubavi, grdnji i sudu, ali se ujedno osećam nesposobnim da udovoljim Tvojoj ljubavi, jer Ti si tako uzvišen. Kako da sve što imam posvetim Stvoritelju?“ Takav je bio Petrov zahtev, ali je njegov rast bio neodgovarajući. U tom se času on osećao kao da mu je neko zario nož u srce. Bio je u agoniji; nije znao šta da čini u takvim uslovima. Pa ipak, on je nastavio s molitvom: „O, Bože! Čovek ima detinji rast, njegova je savest oronula, a jedino što mogu da postignem jeste da Ti se odužim za ljubav. Ja danas ne znam kako da udovoljim Tvojim namerama i samo želim da učinim sve što mogu, da Ti dam sve što imam i da sve što imam posvetim Tebi. Bez obzira na Tvoj sud i grdnju, bez obzira na to čime me daruješ i šta od mene oduzimaš, oslobodi me i najmanjih pritužbi na Tebe. Dok si me grdio i sudio mi, mnogo sam puta gunđao u sebi i nisam bio u stanju da postignem čistotu, niti da ispunim Tvoje želje. Za Tvoju sam Ti se ljubav odužio iz prinude, i zbog toga u ovom času još više mrzim sebe.“ Petar se ovako molio zato što je tražio čistiju ljubav prema Bogu. Tražio je i preklinjao i, povrh toga, sebe optuživao i svoje grehe ispovedao Bogu. Osećao se dužnim prema Bogu i osećao je mržnju prema sebi, ali je ujedno bio pomalo tužan i negativan. Uvek se tako osećao, kao da nije u stanju da zadovolji Božje namere i kao da nije u stanju da pruži sve od sebe. U takvim uslovima, Petar je ipak i dalje tragao za Jovovom verom. Uvideo je koliko je Jovova vera bila velika, jer Jov je shvatio da mu je sve što ima darovano od Boga, te je stoga bilo prirodno da Bog sve uzme od njega i to podari kome Mu se prohte – takva je bila pravedna narav Božja. Jov se nije zbog toga žalio i još uvek je bio u stanju da hvali Boga. Petar je takođe poznavao sebe i u svom se srcu molio: „Ja danas ne treba da se zadovoljim time što ću Ti se za Tvoju ljubav odužiti svojom savešću i sa onoliko ljubavi koliko Ti zauzvrat pružam, zato što su moje misli previše iskvarene i zato što nisam sposoban da na Tebe gledam kao na Stvoritelja. Budući da još uvek nisam sposoban da Te volim, moram negovati sposobnost da sve što imam tebi posvetim, I da to učinim svojevoljno. Moram da spoznam sve što si učinio i da nemam drugog izbora, moram da sagledam Tvoju ljubav i moram biti u stanju da Te hvalim i veličam Tvoje sveto ime, kako bi Ti preko mene mogao da stekneš veliku slavu. Spreman sam da čvrsto stojim dok svedočim o Tebi. Oh, Bože! Tvoja je ljubav tako dragocena i lepa; kako bih mogao poželeti da živim u rukama onog zlikovca? Zar me nisi Ti stvorio? Kako bih mogao da živim pod Sotoninom vlašću? Radije bih da celim svojim bićem živim usred Tvoje grdnje. Ne želim da živim pod vlašću onog zlikovca. Ako mogu da budem pročišćen i da sve svoje posvetim Tebi, voljan sam da svoje telo i um ponudim Tvom sudu i grdnji, jer Sotonu mrzim i ne želim da živim pod njegovom vlašću. Kroz Svoj sud o meni, Ti pokazuješ Svoju pravednu narav; srećan sam i nemam ni najmanjih pritužbi. Ako sam u stanju da ispunim dužnost stvorenog bića, prihvatam da čitav moj život bude praćen Tvojim sudom, preko kojeg ću spoznati Tvoju pravednu narav i osloboditi se uticaja onoga zlikovca.“ Petar se uvek tako molio, uvek je tako tražio i dostigao je, u relativnom smislu, velike visine. Ne samo da je bio u stanju da se oduži za Božju ljubav, već je, što je još važnije, ispunio i svoju dužnost stvorenog bića. Ne samo da nije osećao grižu savesti, već je bio u stanju i da prevaziđe standarde savesti. Njegove su se molitve i dalje uzdizale pred Boga, te su stoga i njegove težnje bivale sve veće, i posedovao je srce koje je sve više bilo bogoljubivo. Iako je trpeo užasan bol, ipak nije zaboravio da voli Boga i još uvek je tražio da postigne sposobnost razumevanja Božjih namera. U svojim je molitvama govorio sledeće reči: „Nisam postigao ništa drugo do da Ti se odužim za Tvoju ljubav. Nisam o Tebi svedočio pred Sotonom, niti sam se oslobodio njegovog uticaja, tako da još uvek živim u telesnom. Želim da svojom ljubavlju porazim Sotonu, da ga posramim i da na taj način udovoljim Tvojim namerama. Želim da se u celosti predam Tebi, da ni delić sebe ne dam Sotoni, jer Sotona je Tvoj neprijatelj.“ Što je više u tom smeru tražio, sve snažnije je bio dirnut, a njegovo je znanje o ovim stvarima bilo uzvišenije. Nesvesno je došao do spoznaje da treba da se oslobodi uticaja Sotone i da se u potpunosti vrati Bogu. Takve je visine dosegao. Prevazilazio je uticaj Sotone, oslobađao se telesnih užitaka i zadovoljstava, i bio je voljan da dublje iskusi i Božju grdnju i Njegov sud. Govorio je: „Iako živim usred Tvoje grdnje i Tvoga suda, bez obzira na poteškoće koje iz toga proizilaze, ja i dalje nisam spreman da živim pod Sotoninom vlašću, niti želim da podnosim Sotonino lukavstvo. Radujem se što živim usred Tvojih kletvi i boli me što živim usred Sotoninih blagoslova. Volim Te time što živim usred Tvoga suda i to mi donosi ogromnu radost. Tvoji su grdnja i sud pravedni i sveti; njihova je svrha da me pročiste i da me, povrh toga, spase. Radije bih da čitav svoj vek provedem usred Tvoga suda, kako bi se Ti brinuo o meni. Ni na trenutak ne želim da živim pod Sotoninom vlašću; želim da me Ti očistiš; čak i ako trpim stradanja, neću da me Sotona iskorišćava i vara. Mene, kao stvoreno biće, Ti treba da upotrebiš, Ti da me poseduješ, Ti treba da mi sudiš i Ti da me grdiš. Ti čak treba i da me proklinješ. Srce mi poskakuje od radosti kad si voljan da me blagosiljaš, jer sam video Tvoju ljubav. Ti si Stvoritelj, a ja sam stvoreno biće: Ne treba da Te izdam, ni da živim pod Sotoninom vlašću, niti treba da me Sotona iskorišćava. Bolje je da budem Tvoj konj ili vo, nego da živim za Sotonu. Radije bih živeo usred Tvoje grdnje i bez fizičkog blaženstva, a u tome bih uživao čak i ako bih ostao bez Tvoje blagodati. Iako Tvoja blagodat nije uz mene, uživam da me Ti grdiš i da mi sudiš; to je Tvoj najbolji blagoslov, Tvoja najveća blagodat. Iako si prema meni uvek veličanstven i gnevan, ja ipak nisam u stanju da Te napustim, niti još uvek mogu dovoljno da Te volim. Radije bih živeo u Tvom domu, da me Ti proklinješ, grdiš i udaraš, jer ne želim da živim pod Sotoninom vlašću, niti sam voljan da jurcam unaokolo i bavim se samo telesnim stvarima, a još manje sam voljan da živim za telo.“ Petrova je ljubav bila čista ljubav. To je iskustvo usavršavanja, i to je najviši nivo usavršavanja; od toga nema smislenijeg života. Prihvatio je Božju grdnju i sud, a Božju je pravednu narav čuvao kao blago, i ništa u vezi s Petrom nije bilo dragocenije od toga. Govorio je: „Sotona mi pruža materijalne užitke, ali meni nije stalo do njih. Božja grdnja i sud me stižu – u tome ja vidim blagodat, u tome uživam i time sam blagosloven. Da nije Božjeg suda, ja nikad ne bih voleo Boga, još uvek bih živeo pod Sotoninom vlašću i još bih uvek bio pod njegovom kontrolom i komandom. U tom slučaju, ja nikad ne bih postao pravo ljudsko biće, zato što ne bih bio sposoban da udovoljim Bogu, niti bih se Bogu u potpunosti posvetio. Iako me Bog ne blagosilja, što me iznutra čini neutešnim baš kao da oganj bukti u meni i zbog čega nemam spokoja ni radosti, i mada se Božja grdnja nikad ne odvaja od mene, niti On ikada prestaje da me dovodi u red, ja u Božjoj grdnji i osudi mogu da vidim Njegovu pravednu narav. Ja u tome uživam; od toga nema vrednije ni smislenije stvari u životu. Iako su Njegova zaštita i briga prerasli u nemilosrdnu grdnju, sud, kletve i udarce, ja ipak uživam u tome, jer sve to može bolje da me očisti i promeni, može da me približi Bogu, učini sposobnijim da Boga volim, a moju ljubav prema Bogu učini čistijom. To mi omogućava da, kao stvoreno biće, ispunim svoju dužnost, to me dovodi pred Boga i udaljava od Sotoninog uticaja, tako da više ne služim Sotoni. Kad više ne budem živeo pod Sotoninom vlašću i kad budem mogao da sve što imam i sve što mogu posvetim Bogu, ne zadržavajući ništa za sebe – tek tada ću biti potpuno zadovoljan. Upravo su me Božja grdnja i sud spasli, a moj je život neodvojiv od Božje grdnje i suda. Moj život na zemlji je pod Sotoninom vlašću, i da nije bilo Božjeg staranja i Njegove zaštite, ja bih zauvek živeo pod Sotoninom vlašću i, osim toga, ne bih imao ni prilike ni sredstava da proživim smislenim životom. Samo ako me Božja grdnja i sud nikada ne napuste, ja ću biti u stanju da me Bog očisti. Samo zahvaljujući grubim rečima i pravednoj naravi Božjoj, te veličanstvenom Božjem sudu, dobio sam najveću moguću zaštitu, počeo sam da živim u svetlosti i stekao Božje blagoslove. Mogućnost da budem očišćen, da se oslobodim Sotone i da živim pod Božjom vlašću – to su danas najveći blagoslovi u mom životu.“ Ovo je najviši nivo Petrovog iskustva.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 526

Čovek živi usred tela, što znači da živi u ljudskom paklu, a bez Božjeg suda i grdnje, čovek je prljav koliko i Sotona. Kako bi čovek mogao da bude svet? Petar je verovao da su Božja grdnja i sud najbolja zaštita čoveka i njegova najveća blagodat. Jedino posredstvom Božje grdnje i suda čovek je mogao da se probudi i da omrzne telo, da prezre Sotonu. Stroga Božja disciplina oslobađa čoveka od uticaja Sotone, oslobađa ga njegovog sopstvenog majušnog sveta i omogućava mu da živi u svetlosti Božjeg prisustva. Nema boljeg spasenja od grdnje i suda! Petar se ovako molio: „O, Bože! Dokle god me Ti grdiš i sudiš mi, znaću da me nisi napustio. Čak i ako mi ne podariš radost i spokoj, ako učiniš da živim u patnji i uputiš mi bezbrojne prekore, dokle god me Ti ne napustiš, moje će srce biti spokojno. Danas su Tvoja grdnja i sud postali moja najbolja zaštita i moj najveći blagoslov. Blagodat koju mi Ti daješ štiti me. Blagodat kojom me danas daruješ ispoljavanje je Tvoje pravedne naravi, ona je grdnja i sud; ona je, povrh toga, i kušnja, a ponajviše je, život u stradanju.“ Petar je telesna zadovoljstva mogao da ostavi po strani i da traži dublju ljubav i veću zaštitu, jer je posredstvom Božje grdnje i suda stekao toliko blagodati. Ako čovek želi da tokom svog života bude pročišćen i ostvari promene u svojoj naravi, ako želi da živi smislenim životom i da ispuni svoju dužnost kao stvoreno biće, on mora da prihvati Božju grdnju i sud, i ne sme da dozvoli da se Božja disciplina i Božji udarci udalje od njega, kako bi mogao da se oslobodi Sotoninih smicalica i uticaja i kako bi živeo u svetlosti Božjoj. Znaj da Božja grdnja i sud predstavljaju svetlost, i to svetlost spasenja čovekovog, te da za čoveka nema boljeg blagoslova, blagodati, ni zaštite. Čovek živi pod uticajem Sotone i boravi u telu; ukoliko ne bude pročišćen i ne primi zaštitu od Boga, čovek će postajati sve izopačeniji. Ako želi da voli Boga, on mora da bude pročišćen i spasen. Petar se molio: „Kada si Ti, Bože, ljubazan prema meni, ja sam oduševljen i utešen; kad me grdiš, ja osećam još veću utehu i radost. Iako sam slab i trpim neizrecivu patnju, iako plačem i tugujem, Ti znaš da je ta tuga posledica mog buntovništva i moje slabosti. Plačem, jer ne mogu da udovoljim Tvojim namerama, tužan sam i kajem se jer ne mogu da ispunim Tvoje zahteve, ali sam zato voljan da dostignem ovo carstvo i voljan da učinim sve što mogu ne bih li Ti udovoljio. Tvoja mi je grdnja donela zaštitu i dala mi najbolje spasenje; sud Tvoj zasenjuje Tvoju trpeljivost i strpljenje. Bez Tvoje grdnje i suda ja ne bih uživao u Tvojoj milosti i dobroti. Danas sve više shvatam kako je Tvoja ljubav nadišla nebesa i prevazišla sve drugo. Tvoja ljubav nisu samo milost i dobrota; ona je, povrh toga, grdnja i sud. Tvoja grdnja i Tvoj sud pružili su mi toliko toga. Bez Tvoje grdnje i suda, nijedna osoba ne bi bila pročišćena i niko ne bi mogao da iskusi ljubav Stvoriteljevu. Iako sam izdržao stotine kušnji i nevolja, približivši se čak i smrti, oni su mi dozvolili da Te istinski spoznam i da zadobijem vrhunsko spasenje. Ako bi me Tvoja grdnja, Tvoj sud i Tvoja disciplina napustili, tada bih živeo u mraku, pod Sotoninom vlašću. U čemu je korist ljudskog tela? Kad bi Tvoja grdnja i sud od mene otišli, bilo bi to kao da me je Duh Tvoj napustio, kao da Ti nisi više sa mnom. Kako bih mogao da nastavim da živim kad bi tako bilo? Ako na mene baciš bolest i oduzmeš mi slobodu, mogu da nastavim da živim, ali ako bi me Tvoja grdnja i sud ikada napustili, ja ne bih mogao da nastavim da živim. Kada bih ostao bez Tvoje grdnje i suda, izgubio bih Tvoju ljubav, ljubav koja je za mene isuviše duboka da bih je izrazio rečima. Bez Tvoje ljubavi, živeo bih pod Sotoninom vlašću i ne bih mogao da vidim Tvoje slavno lice. Kako bih onda mogao da nastavim da živim? Ne bih mogao da izdržim takav mrak, takav život. Kad si pored mene, to je kao da Te gledam, pa kako bih onda mogao da Te napustim? Preklinjem Te, molim Te da mi ne oduzimaš najveću utehu, pa makar to bilo i samo nekoliko reči podrške. Uživao sam u ljubavi Tvojoj i ja danas ne mogu da se odvojim od Tebe; kako bih mogao da Te ne volim? Zbog Tvoje sam ljubavi mnogo gorkih suza prolio, ali sam uvek osećao da je život poput ovog smisleniji, više u stanju da me učini bogatijim, da me promeni i omogući mi da dosegnem istinu koju stvorena bića treba da poseduju.“

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 527

Ceo svoj život čovek živi pod Sotoninom vlašću i nema te osobe koja može sama da se oslobodi uticaja Sotone. Svi žive u prljavom svetu, u iskvarenosti i praznini, bez i najmanjeg smisla ili vrednosti; oni tako bezbrižno žive zarad tela, zarad požude i zarad Sotone. U njihovom postojanju nema nimalo vrednosti. Čovek je nesposoban da pronađe istinu koja bi ga oslobodila uticaja Sotone. Čak i ako veruje u Boga i čita Bibliju, čovek ne razume kako da se oslobodi kontrole Sotoninog uticaja. Kroz različita doba, veoma malo ljudi otkrilo je tu tajnu, veoma malo njih ju je dokučilo. Prema tome, iako čovek prezire Sotonu i prezire telo, on ne zna kako da se reši pogubnog uticaja Sotone. Zar i danas niste i dalje pod Sotoninom vlašću? Ne kajete se zbog svojih buntovnih postupaka, a još manje se osećate prljavima i buntovnima. Štaviše, nakon protivljenja Bogu, osećate duševni mir i veliki spokoj. Nije li taj spokoj posledica tvoje iskvarenosti? Ne potiče li taj duševni mir od tvog buntovništva? Čovek živi u ljudskom paklu, živi pod mračnim uticajem Sotone; širom zemlje, aveti žive zajedno sa čovekom, zadirući u ljudsko telo. Ti na zemlji ne živiš u predivnom raju. Mesto u kojem boraviš je carstvo đavolȃ, pakao ljudski, podzemni svet. Ako čovek nije pročišćen, pripada prljavštini; ako ga Bog ne štiti i ne brine o njemu, on je i dalje zatočenik Sotone; ako nije izložen sudu i grdnji, on nikako neće moći da pobegne od ugnjetavački mračnog uticaja Sotone. Iskvarena narav koju pokazuješ, kao i buntovno ponašanje koje proživljavaš, dovoljan su dokaz da još uvek živiš pod Sotoninom vlašću. Ako ti um i misli nisu pročišćeni, a narav tvoja nije podvrgnuta sudu i grdnji, onda je tvoje celokupno biće još uvek pod kontrolom Sotonine vlasti, tvojim umom upravlja Sotona, tvojim mislima manipuliše Sotona i celim tvojim bićem Sotona upravlja svojim rukama. Znaš li samo koliko si ti sad daleko od Petrovih standarda? Jesi li od takvoga kova? Koliko toga znaš o današnjoj grdnji i sudu? Koliko poseduješ od onoga što je Petar spoznao? Ako nisi u stanju da to danas spoznaš, hoćeš li ovo znanje moći da dosegneš u budućnosti? Takvi lenjivci i kukavice kao što si ti, jednostavno nisu u stanju da spoznaju grdnju i sud. Ako tragaš za telesnim spokojstvom i telesnim uživanjima, ti nipošto nećeš moći da budeš pročišćen i na kraju ćeš se vratiti Sotoni, jer to što proživljavaš jesu Sotona i ono telesno. Kako danas stoje stvari, mnogi ljudi ne tragaju za životom, što znači da im nije stalo ni do toga da budu pročišćeni, niti do ulaska u dublje životno iskustvo. Budući da je tako, kako bi oni mogli da budu usavršeni? Oni koji ne tragaju za životom ne dobijaju priliku da budu usavršeni, a oni koji ne tragaju za znanjem o Bogu, koji ne tragaju za promenama u svojoj naravi, nisu u stanju da se izbave od mračnog uticaja Sotone. U pogledu svoje spoznaje Boga i ulaska u promene sopstvene naravi oni su neozbiljni, baš kao i oni koji veruju u religiju, koji samo poštuju obrede i prisustvuju redovnim bogosluženjima. Nije li to obično traćenje vremena? Ako čovek, verujući u Boga, nije ozbiljan u vezi sa životno važnim stvarima, ako ne traga za ulaskom u istinu, ne traga za promenama u svojoj naravi, a još manje traga za znanjem o delu Božjem, njega onda nije moguće usavršiti. Ako želiš da budeš usavršen, moraš razumeti Božje delo. Pritom, naročito, moraš da razumeš značaj Njegove grdnje i suda, kao i razloge izvršenja tog dela na čoveku. Možeš li da prihvatiš to delo? Da li si u stanju da, tokom ovakve grdnje, stekneš ista iskustva i ista znanja kao Petar? Ako stremiš ka znanju o Bogu i delu Duha Svetoga, i ako stremiš ka promenama u svojoj naravi, imaćeš priliku da budeš usavršen.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 528

Za one koji će biti usavršeni, ovaj korak dela osvajanja je nezaobilazan; tek kad bude osvojen, čovek može da iskusi delo usavršavanja. Pritom nema velike vrednosti u tome da samo odigraš ulogu osvojenog čoveka, jer te to neće učiniti prikladnim za Božju upotrebu. Ti nikako nećeš moći da odigraš svoju ulogu u širenju jevanđelja, jer ne tragaš za životom, niti tragaš za sopstvenom promenom i obnavljanjem, te stoga ni ne poseduješ stvarno životno iskustvo. Tokom obavljanja ovog dela, koje se odvija korak po korak, neko vreme si bio služitelj i igrao ulogu kontrasta, ali ako na kraju ne budeš tragao za tim da postaneš Petar, te ako tvoje traganje ne bude u skladu s načinom na koji je Petar usavršen, ti onda, naravno, nećeš iskusiti promene u svojoj naravi. Ako si neko ko traga da bude usavršen, ti ćeš onda posvedočiti i reći ovo: „U ovom Božjem delu, koje se odvija korak po korak, prihvatio sam Božje delo grdnje i suda i, premda sam pretrpeo velike patnje, saznao sam kako Bog usavršava čoveka, stekao sam delo koje obavlja Bog, došao u posed znanja o pravednosti Božjoj i bio sam spasen Njegovom grdnjom. Njegova me je pravedna narav susrela i donela mi blagoslove i blagodat; grdnja Njegova i sud zaštitili su me i pročistili. Da me Bog nije izgrdio i da mi nije sudio, da me nisu sustigle teške reči Božje, ne bih mogao da spoznam Boga, niti da budem spasen. Danas shvatam: čovek, kao stvoreno biće, ne samo da uživa u svemu što je Stvoritelj napravio, već je još i važnije da sva stvorena bića treba da uživaju u pravednoj naravi Božjoj i Njegovom pravednom sudu, jer Božja je narav dostojna čovekovog uživanja. Kao stvoreno biće koje je Sotona iskvario, čovek treba da uživa u Božjoj pravednoj naravi. U Njegovoj pravednoj naravi ima grdnje i suda, ali, povrh toga, i velike ljubavi. Iako ja danas nisam u stanju da potpuno zadobijem ljubav Božju, barem sam imao sreće da je vidim i da time budem blagosiljan.“ Ovo je put kojim idu oni koji doživljavaju usavršavanje i to je spoznaja o kojoj oni govore. Takvi su ljudi isti kao Petar; oni poseduju ista iskustva kao Petar. Takvi ljudi su, takođe, oni koji su stekli život, oni koji poseduju istinu. Ako je budu proživljavali do samog kraja, oni će se, zasigurno, tokom Božjeg suda potpuno osloboditi uticaja Sotone i biti zadobijeni od Boga.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 529

Adam i Eva, od Boga stvoreni, u početku su bili sveti ljudi, što znači da su oni, dok su boravili u Edenskom vrtu, bili sveti, neokaljani prljavštinom. Pored toga, bili su verni Jahveu i nisu znali ništa o izdaji Jahvea. To je zato što nije bilo uticaja Sotoninog uznemiravanja, zato što u sebi nisu imali Sotoninog otrova i zato što su bili najčistiji u čitavom ljudskom rodu. Živeli su u Edenskom vrtu, neoskrnavljeni prljavštinom, nezaposednuti telom i bojali su se Jahvea. Kasnije, kada ih je Sotona iskušavao, u sebi su imali zmijski otrov i želju da izdaju Jahvea, te su živeli pod uticajem Sotone. U početku su bili sveti i bojali su se Jahvea; samo su u tom stanju oni bili ljudi. Kasnije, nakon što ih je Sotona iskušavao, jeli su voće s drveta spoznanja dobra i zla i živeli su pod uticajem Sotone. Sotona ih je postepeno iskvario i izgubili su prvobitni lik čoveka. U početku je čovek imao dah Jahvea, nije bio nimalo buntovan i nije nosio zlo u srcu. U to vreme je čovek zaista bio ljudsko biće. Nakon što ga je Sotona iskvario, čovek je postao zver. Misli su mu bile ispunjene zlom i prljavštinom, bez ičega dobrog i svetog. Nije li to Sotona? Iskusio si mnogo od Božjeg dela, ali se nisi promenio, niti si pročišćen. Ti još uvek živiš pod Sotoninom vlašću i još uvek se ne pokoravaš Bogu. Takav je neko ko je osvojen, ali ko još nije usavršen. A zbog čega se kaže da takva osoba nije usavršena? Zato što takva osoba ne traga za životom, niti za znanjem o Božjem delu, i zato što žudi isključivo za telesnim zadovoljstvima i za trenutnom udobnošću. Posledica toga je da nema nikakvih promena u njihovoj životnoj dispoziciji i da oni nisu povratili prvobitni izgled čoveka kakvim ga je Bog stvorio. Takvi su ljudi hodajući leševi, mrtvaci bez duhova! Oni koji ne tragaju za znanjem o duhovnim stvarima, koji ne tragaju za svetošću i za tim da prožive istinu, oni koji se zadovoljavaju samo time da budu osvojeni na negativnoj strani i koji ne mogu da žive prema rečima Božjim i postanu sveti ljudi – to su ljudi koji nisu spaseni. Jer, čovek koji ne poseduje istinu nije u stanju da čvrsto stoji tokom Božjih kušnji; spaseni su samo oni koji tokom Božjih kušnji mogu da ostanu čvrsti. Ono što želim jesu ljudi nalik Petru, ljudi koji tragaju za tim da budu usavršeni. Današnja istina data je onima koji za njom žude i tragaju. Ovo spasenje dato je onima koji žude da budu spaseni od Boga i nije predviđeno samo da biste ga stekli. Svrha mu je da vam omogući da budete zadobijeni od Boga; vi zadobijate Boga kako bi Bog mogao da zadobije vas. Danas sam vam saopštio ove reči i vi ste ih čuli, pa sada treba praktično da delujete u skladu sa ovim rečima. Na kraju, trenutak u kojem ove reči budete sproveli u delo, ujedno će biti i trenutak u kojem sam vas, posredstvom ovih reči, zadobio; u isto vreme, vi ćete takođe zadobiti ove reči, što znači da ste zadobili i ovo vrhunsko spasenje. Onoga trenutka kad budete pročišćeni, postaćete prava ljudska bića. Ako nisi u stanju da proživljavaš istinu, niti da živiš životom onoga ko je usavršen, onda se može reći da ti i nisi čovek, već leš koji hoda, zver, jer ne poseduješ istinu, što znači da ne poseduješ ni dah Jahveov, te si ti stoga samo mrtvac bez duha! Iako je moguće da neko svedoči nakon što je osvojen, ono što si zadobio tek je mrvica spasenja, i ti još uvek nisi postao živo biće koje poseduje duh. Mada si iskusio grdnju i sud, tvoja narav, zahvaljujući tome, nije ni obnovljena, ni promenjena; ti si još uvek onaj stari, još uvek pripadaš Sotoni i nisi neko ko je pročišćen. Samo oni koji su usavršeni donekle vrede i samo su takvi ljudi zadobili istinski život.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 530

Danas neki ljudi tragaju za tim da ih Bog upotrebi, ali njih nije moguće neposredno upotrebiti nakon što su osvojeni. Kad su u pitanju reči koje se danas izgovaraju, ako ti još uvek nisi u stanju da ih ostvariš dok Bog upotrebljava ljude, to znači da ti još uvek nisi usavršen. Drugim rečima, završetak perioda tokom kojeg čovek biva usavršen odrediće da li će Bog nekog čoveka eliminisati ili će ga upotrebiti. Oni koji su osvojeni samo su primer pasivnosti i negativnosti; oni su primeri i uzori, ali i ništa više od kontrapunkta. Čovek će moći da bude sasvim upotpunjen tek kad se njegova životna dispozicija promeni i kad bude ostvario promene iznutra i spolja. Šta je to što ti danas želiš: da budeš osvojen ili da budeš usavršen? Šta od toga želiš da postigneš? Jesi li ispunio uslove da budeš usavršen? Koje još uslove nisi ispunio? Čime treba da se opremiš i kako da nadoknadiš svoje nedostatke? Kako da zakoračiš na put usavršavanja? Kako da se u potpunosti pokoriš? Budući da tražiš da budeš usavršen, da li tragaš za svetošću? Jesi li ti neko ko traži da iskusi grdnju i sud kako bi mogao da bude pročišćen? Pošto tragaš za tim da budeš očišćen, jesi li spreman da prihvatiš grdnju i sud? Zahtevaš da spoznaš Boga, ali znaš li išta o Njegovoj grdnji i sudu? Najveći deo posla koji On na tebi danas obavlja sastoji se od grdnje i suda; šta ti znaš o tom delu koje se izvršava na tebi? Da li su te grdnja i sud, kojima si bio izložen, očistili? Jesu li te promenili? Jesu li imali ikakav uticaj na tebe? Da li si se umorio od ovoliko današnjeg dela – od kletvi, suda i razotkrivanja – ili smatraš da su ove stvari za tebe uveliko korisne? Ti voliš Boga, ali zašto Ga voliš? Da li Boga voliš zato što si dobio delić blagodati? Ili Ga voliš nakon što si stekao radost i spokoj? Ili si Boga zavoleo tek nakon što te je On Svojom grdnjom i sudom očistio? Zbog čega tačno voliš Boga? Koje je uslove Petar ispunio da bi bio usavršen? Nakon što je usavršen, na koji se suštinski način to izrazilo? Da li je on Gospoda Isusa voleo zato što je čeznuo za Njim ili zato što nije mogao da Ga vidi ili, pak, zato što je bio prekoren? Ili je Gospoda Isusa još više zavoleo zato što je prihvatio da strada u nevolji, zato što je spoznao sopstvenu prljavštinu i buntovništvo i spoznao svetost Gospodnju? Da li je njegovo bogoljubivo srce postalo čistije zbog Božje grdnje i suda ili zbog nečeg drugog? Zbog čega tačno? Ti Boga voliš zbog Božje blagodati i zato što ti je On danas podario mali blagoslov. Je li to istinska ljubav? Kako treba da voliš Boga? Treba li da prihvatiš Njegovu grdnju i sud i da, nakon što vidiš Njegovu pravednu narav, budeš u stanju da Ga uistinu voliš, tako da budeš potpuno uveren i da stekneš znanje o Njemu? Možeš li da, poput Petra, kažeš kako nisi u stanju da Boga dovoljno voliš? Da li ti tragaš za tim da nakon grdnje i suda budeš osvojen ili da nakon grdnje i suda budeš očišćen, zaštićen i zbrinut? Za čim od to dvoje tragaš? Da li tvoj život ima smisla, ili je besmislen i bezvredan? Da li želiš telo ili želiš istinu? Želiš li sud ili utehu? Nakon što si toliko od Božjeg dela iskusio i nakon što si uvideo Božju svetost i pravednost, kako treba da tragaš? Kako treba da koračaš tim putem? Kako da svoju ljubav prema Bogu sprovedeš u delo? Da li su Božja grdnja i sud imali ikakvog uticaja na tebe? Da li ćeš spoznati Božju grdnju i sud ili ne, zavisi od onoga što proživljavaš i od toga u kojoj meri voliš Boga! Tvoja usta govore da voliš Boga, ali ono što ti proživljavaš samo je stara, iskvarena narav; ti ne poseduješ bogobojažljivo srce, a još manje imaš savesti. Da li takvi ljudi vole Boga? Jesu li takvi ljudi odani Bogu? Jesu li to ljudi koji prihvataju Božju grdnju i sud? Kažeš da voliš Boga i da veruješ u Njega, ali se ipak ne odričeš svojih predstava. Tvoja ljubav prema Bogu i bogobojažljivo srce se ne ispoljavaju u tvom radu, ulasku, u rečima koje izgovaraš, kao ni u tvom životu. Da li je to neko ko je zadobio grdnju i sud? Da li bi neko takav mogao biti nalik Petru? Da li oni koji su nalik Petru samo poseduju znanje, ali ga ne proživljavaju? Koji uslov čovek mora danas da ispuni da bi proživeo stvarni život? Da li su Petrove molitve bile samo prazne reči iz njegovih usta? Nisu li to bile reči koje su dolazile iz dubine njegovog srca? Da li se Petar samo molio, ne sprovodeći istinu u delo? Zarad koga ti tragaš? Kako da sebi obezbediš zaštitu i očišćenje tokom Božje grdnje i suda? Zar Božja grdnja i sud čoveku nisu od koristi? Da li je svaki sud ujedno i kazna? Da li je moguće da su samo spokoj i radost, samo materijalni blagoslovi i trenutna udobnost korisni za život čoveka? Ako čovek živi u prijatnom i udobnom okruženju, životom u kome nema suda, može li on da bude očišćen? Ako čovek želi da se promeni i da bude očišćen, kako da prihvati da bude usavršen? Za koji put treba da se opredeliš danas?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 531

Kada se pomene Petar, ljudi ne prestaju da o njemu govore dobre stvari. Istog trena se prisete kako se triput odrekao Boga, kako je Boga iskušavao vršeći službu za Sotonu i kako je na kraju bio razapet naglavačke za Boga i tako dalje. Sada ću se usredsrediti na to da vam opišem kako Me je Petar spoznao i kakav je bio njegov konačan kraj. Petar je bio dobrog kova, međutim, njegove okolnosti nisu bile kao Pavlove: njegovi roditelji su Me progonili, bili su demoni koje je bio zaposednuo Sotona i, posledično, Petra nisu ništa naučili o Bogu. Petar je bio pametan, nadaren i obožavan od strane svojih roditelja odmalena. Pa ipak, kao odrasla osoba postao im je neprijatelj, jer nikada nije prestao da traga za znanjem o Meni, a kasnije im je okrenuo leđa. Bilo je to stoga što je, iznad svega, verovao da su nebo i zemlja i sva stvorenja u rukama Svemogućeg i da sve pozitivne stvari dolaze od Boga i da direktno iz Njega proizilaze, bez Sotoninog uplitanja. Suprotstavljanje Petrovih roditelja pružilo mu je veće znanje o Mojoj dobroti i milosti, pojačavajući time njegovu želju da Me traži. On se nije usredsredio samo na to da jede i pije Moje reči, već, povrh toga, na to da dokuči Moje namere i uvek je u svom srcu bio oprezan. Kao rezultat toga, uvek je u svom duhu bio osetljiv i stoga je u svemu što je činio bio u skladu sa Mojim namerama. Da bi sebe podsticao, neprekidno je bio usredsređen na neuspehe ljudi u prošlosti, duboko se plašeći da ne bude uhvaćen u zamku neuspeha. I tako se on usredsredio i na usvajanje vere i ljubavi svih onih koji su kroz vreme voleli Boga. Na ovaj način – ne samo u negativnim aspektima, već mnogo važnije, u pozitivnim aspektima – on se razvijao mnogo brže, tako da je njegovo znanje postalo najveće od svih u Mom prisustvu. Dakle, nije teško zamisliti kako je sve što je imao predao u Moje ruke, kako se čak odrekao donošenja odluka o hrani, odevanju, spavanju i mestu gde je živeo, i umesto toga uživao u Mom bogatstvu vodeći se time da Mi u svemu udovolji. Podvrgao sam ga brojnim kušnjama – kušnjama, naravno, zbog kojih je bio polumrtav – ali usred stotina ovih kušnji, u Mene nikada nije izgubio veru niti se osećao razočaranim u Mene. Čak i kada sam rekao da sam ga napustio, on ipak nije bio obeshrabren, već je nastavio da Me voli na praktičan način i u skladu sa prethodnim načelima primene. Rekao sam mu da ga neću hvaliti iako Me voli, da ću ga na kraju baciti u Sotonine ruke. Međutim, usred takvih kušnji, kušnji koje nisu udarale na njegovo telo, već su bile u rečima, on se Meni, ipak, molio i rekao: „O, Bože! Među nebom i zemljom i svim stvorenjima, postoji li ijedan čovek, ijedna stvarili ijedan događajkoji nije u rukama Tebe, Svemogućeg? Kada si Ti milostiv prema meni, moje se srce veoma raduje Tvojoj milosti. Kada mi Ti sudiš, ma koliko da sam nedostojan, bolje shvatam nedokučivost Tvojih dela, jer si Ti ispunjen autoritetom i mudrošću. Iako moje telo trpi nedaće, moj duh je utešen. Kako da ne hvalim Tvoju mudrost i dela? Čak i kada bih umro nakon što Te spoznam, kako da to ne učinim tako rado i srećno? Svemogući! Zar zaista ne želiš da mi dozvoliš da Te vidim? Jesam li zaista nepodoban da primim Tvoj sud? Da li je moguće da u meni postoji nešto što Ti ne želiš da vidiš?“ Iako, tokom takvih kušnji, Petar nije mogao tačno da dokuči Moje namere, bilo je očito da je bio ponosan i počastvovan što ga Ja koristim (iako je primio Moj sud kako bi ljudski rod mogao da vidi Moje veličanstvo i gnev) i da ga ove kušnje nisu uznemiravale. Zbog svoje odanosti preda Mnom i zbog Mog blagoslova njega, on je bio primer i uzor čoveku hiljadama godina. Nije li to upravo ono što bi trebalo da podražavate? Razmišljajte dugo i duboko o tome zašto sam tako nadugačko pričao o Petru; ovo bi trebalo da budu načela prema kojima postupate.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 6. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 532

Petar je pratio Isusa nekoliko godina i u Njemu video mnogo toga čega nije bilo u drugim ljudima. Nakon što Ga je pratio godinu dana, Isus je odabrao Petra među dvanaest sledbenika. (Naravno, Isus to nije naglas izgovorio, a drugi toga uopšte nisu bili svesni.) Petar se u životu odmeravao u odnosu na sve što je Isus činio. Najvažnije od svega, poruke koje je Isus propovedao duboko su se urezale u njegovo srce. Bio je potpuno predan i odan Isusu i nikada nije izgovorio nikakve uvrede protiv Njega. Shodno tome, postao je Isusov verni pratilac gde god je On išao. Petar je posmatrao Isusova podučavanja, Njegove blage reči, ono što je uzimao za Svoju hranu, Njegovu odeću, Njegovo sklonište i način na koji je putovao. Oponašao je Isusa u svakom pogledu. Nikada nije bio samopravedan, već je odbacivao sve što je bilo zastarelo, sledeći Isusov primer kako na rečima tako i na delu. I tada je Petar osetio da su nebo i zemlja i sva stvorenja u rukama Svemogućeg i da, zbog toga, on nema lični izbor. Petar je, takođe, usvajao sve što je Isus predstavljao i to mu je služilo kao primer. Isusov život pokazuje da On nije bio samopravedan u onome što je činio; umesto da se razmeće Sobom, On je ljubavlju doticao ljude. Na različite načine se pokazivalo šta je Isus bio, pa je stoga Petar oponašao sve u vezi sa Njim. Petrova lična iskustva pružala su mu sve izraženiji osećaj za Isusovu divotu i govorio je stvari poput: „Tražio sam Svemogućeg u celoj vaseljeni i video sam čuda neba i zemlje i svih stvorenja, pa sam tako stekao dubok osećaj za divotu Svemogućeg. Međutim, nikada u svom srcu nisam imao iskrenu ljubav i nikada rođenim očima nisam video divotu Svemogućeg. Danas, u očima Svemogućeg, On me je sa naklonošću gledao i konačno sam osetio Božju divotu. Najzad sam otkrio da ljudski rod ne voli Boga samo zato što je On stvorio sva stvorenja; u svom svakodnevnom životu, pronašao sam Njegovu bezgraničnu divotu. Kako bi se to uopšte moglo ograničiti na ono što se trenutno može videti?“ Kako je vreme prolazilo, i u Petru se pojavilo mnogo toga lepog. Postao je izrazito pokoran Isusu i, naravno, pretrpeo je i brojne neuspehe. Kada ga je Isus vodio da na raznim mestima propoveda, Petar je uvek bio ponizan i slušao je Isusove propovedi. Nikada nije postao nadmen zbog godina koje je proveo sledeći Isusa. Nakon što mu je Isus saopštio da je došao da bude razapet i tako dovrši Svoje delo, Petar je u svom srcu često osećao bol i krišom je plakao u samoći. Ipak, taj „nesrećni“ dan je konačno stigao. Nakon što je Isus uhapšen, Petar je plakao u samoći svog ribarskog čamca i u to ime se mnogo puta pomolio. Ali je u svom srcu znao da je to volja Boga Oca i da je niko ne može promeniti. I dalje je bio izmučen i uplakan jedino zbog svoje ljubavi. Ovo je, naravno, ljudska slabost. Stoga, kada je saznao da će Isus biti prikovan za krst, upitao je Isusa: „Nakon što odeš, hoćeš li se vratiti da budeš među nama i paziš na nas? Hoćemo li i dalje moći da Te vidimo?“ Iako su ove reči bile veoma naivne i pune ljudskih predstava, Isus je znao gorčinu Petrove patnje, pa je kroz Svoju ljubav bio obziran prema Petrovoj slabosti: „Petre, Ja sam te voleo. Da li to znaš? Iako nema nikakvog smisla u onome što govoriš, Otac je obećao da ću se posle Svog uskrsnuća pred ljudima pojavljivati 40 dana. Zar ne veruješ da će Moj Duh svima vama često darivati blagodati?“ Iako je Petra ovo donekle utešilo, svejedno je osećao da jedna stvar nedostaje, pa se pred njim, nakon uskrsnuća, Isus po prvi put otvoreno pojavio. Međutim, kako bi sprečio da se Petar i dalje drži svojih predstava, Isus je odbio raskošan obrok koji Mu je Petar pripremio i u tren oka je nestao. Od tog trenutka, Petar je konačno dublje razumeo Gospoda Isusa i zavoleo Ga je još više. Nakon Svog uskrsnuća, Isus se često pojavljivao pred Petrom. Pojavio se pred Petrom još tri puta nakon što je prošlo četrdeset dana i nakon što se uzdigao na nebo. Svako to pojavljivanje je bilo upravo onda kada je delo Svetoga Duha trebalo da bude završeno, a novo delo trebalo da počne.

Tokom svog života, Petar je živeo od pecanja, ali je još više živeo da bi propovedao. U poznijim godinama napisao je prvu i drugu Petrovu poslanicu, kao i nekoliko pisama tadašnjoj Filadelfijskoj crkvi. Duboko je doticao ljude ovog perioda. Umesto da ljudima drži predavanja pozivajući se na svoja postignuća, on ih je na odgovarajući način opskrbljivao životom. Nikada nije zaboravio Isusova učenja pre nego što je On otišao i ona su ga tokom celog života nadahnjivala. Sledeći Isusa, odlučio je da na Gospodovu ljubav uzvrati svojom smrću i da u svemu sledi Njegov primer. Isus je pristao na ovo, pa se, kad je Petar imao 53 godine (više od 20 godina nakon Isusovog odlaska), Isus pred njim pojavio da bi mu pomogao da ispuni ono čemu je težio. Tokom narednih sedam godina, Petar je provodio život spoznavajući sebe. Jednoga dana, po isteku ovih sedam godina, bio je razapet naglavačke, čime je okončan njegov izuzetan život.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Tumačenja tajni ’Božjih reči celoj vaseljeni’“, „O Petrovom životu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 533

Šta je uticaj tame? Ovaj takozvani „uticaj tame“ zapravo je uticaj Sotonine obmane, iskvarenosti, njegovog sputavanja ljudi i upravljanja njima; uticaj Sotone je uticaj sa aurom smrti. Svi koji žive pod vlašću Sotone osuđeni su na propast. Kako da pobegneš od uticaja tame nakon što zadobiješ veru u Boga? Čim se iskreno pomoliš Bogu, ti svoje srce u potpunosti okrećeš Njemu i ono u tom trenutku biva dirnuto Božjim duhom. Postaješ spreman da Mu se potpuno predaš i u tom si trenutku već pobegao od uticaja tame. Ako je sve što čovek čini ugodno Bogu i ako je u skladu s Njegovim zahtevima, onda taj čovek živi u okviru Božjih reči i pod Njegovom je brigom i zaštitom. Ako ljudi ne mogu da sprovode Božje reči, ako stalno pokušavaju da Ga prevare, ako se prema Njemu ponašaju površno i ne veruju u Njegovo postojanje – onda su sve to ljudi koji žive pod uticajem tame. Ljudi koji nisu primili Božje spasenje žive pod vlašću Sotone; drugim rečima, svi oni žive pod uticajem tame. Oni koji ne veruju u Boga žive pod vlašću Sotone. Čak i oni koji veruju u Božje postojanje ne moraju nužno živeti u Njegovoj svetlosti, jer oni koji veruju u Njega možda zapravo ne žive u okviru Njegovih reči, niti su u stanju da se potčine Bogu. Čovek je ograničen na verovanje u Boga i, pošto ne poseduje znanje o Bogu, on još uvek živi po starim pravilima, među mrtvim rečima, životom koji je mračan i neizvestan, tako da nije ni potpuno pročišćen od strane Boga, niti je u potpunosti zadobijen od Njega. Stoga, iako se za ljude koji ne veruju u Boga podrazumeva da žive pod uticajem tame, čak i oni koji veruju u Boga mogu još uvek biti pod njenim uticajem, jer im nedostaje delo Svetog Duha. Svi oni koji nisu primili Božju blagodat i milost, kao i oni koji ne vide delo Svetog Duha, žive pod uticajem tame, a to u većini slučajeva važi i za ljude koji samo uživaju u Božjoj blagodati, ali Ga ne poznaju. Ako čovek veruje u Boga, ali uprkos tome veći deo života provodi pod uticajem tame, onda postojanje tog čoveka gubi svaki smisao – a treba li uopšte i pominjati ljude koji ne veruju da Bog postoji?

Svi oni koji ne mogu da prihvate Božje delo, ili ga prihvataju ali ne mogu da ispune Njegove zahteve, ljudi su koji žive pod uticajem tame. Samo oni koji tragaju za istinom i kadri su da odgovore na Božje zahteve primiće od Njega blagoslove, i samo će oni pobeći od uticaja tame. Ljudi koji nisu oslobođeni, koji su uvek sputani određenim stvarima i koji nisu u stanju da svoje srce predaju Bogu, u Sotoninom su ropstvu i žive pod aurom smrti. Oni koji ne ispunjavaju sopstvenu dužnost, koji se ne odazivaju Božjem nalogu i koji ne obavljaju uspešno svoju ulogu u crkvi, jesu ljudi koji žive pod uticajem tame. Oni koji svesno ometaju crkveni život, namerno seju seme razdora među svojom braćom i sestrama ili stvaraju klanove, ljudi su koji žive pod još jačim uticajem tame, u Sotoninom ropstvu. Oni koji imaju neprirodnu vezu sa Bogom, koji uvek imaju prekomerne želje, koji uvek žele da steknu prednost i nikada ne tragaju za promenom u svojoj naravi, ljudi su koji žive pod uticajem tame. Oni koji su uvek traljavi, koji istinu nikada ozbiljno ne sprovode u delo i koji ne nastoje da udovolje Božjim namerama, već samo da zadovolje potrebe sopstvenog tela, takođe su ljudi koji žive pod uticajem tame, zaogrnuti smrću. Oni koji posežu za trikovima i varkama dok rade za Boga, koji se površno bave Bogom, varaju Ga i uvek prave planove za sebe, ljudi su koji žive pod uticajem tame. Svi oni koji ne umeju da iskreno vole Boga, koji ne tragaju za istinom i ne usredsređuju se na promenu svoje naravi, ljudi su koji žive pod uticajem tame.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Pobegnite od uticaja tame i bićete zadobijeni od strane Boga“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 534

Ako želiš da te Bog pohvali, najpre moraš pobeći od mračnog uticaja Sotone, otvarajući srce Bogu i potpuno ga okrećući k Njemu. Da li bi Bog pohvalio to što sada radiš? Da li si okrenuo srce ka Bogu? Da li su tvoji raniji postupci bili ono što Bog od tebe zahteva? Da li su oni u skladu sa istinom? Preispituj se sve vreme i usredsredi se na to da jedeš i piješ Božje reči; položi svoje srce pred Njega, voli Ga iskreno i predano Mu se podaj. Ljudi koji ovako rade sigurno će primiti pohvalu od Boga. Svi koji veruju u Boga, ali ne tragaju za istinom, nemaju načina da pobegnu od uticaja Sotone. Svi koji ne žive pošteno, koji se na jedan način ponašaju pred drugima, a na drugi način iza njihovih leđa, koji odaju utisak skrušenosti, strpljenja i ljubavi, iako su u svojoj suštini podmukli, lukavi i neverni Bogu – takvi ljudi su tipični predstavnici onih koji žive pod uticajem tame; oni su od zmijske sorte. Oni koji oduvek veruju u Boga samo zarad sopstvene koristi, koji su samopravedni i oholi, koji se prave važni i štite sopstveni status, ljudi su koji vole Sotonu i protive se istini. Oni se opiru Bogu i u potpunosti pripadaju Sotoni. Oni koji nisu pažljivi prema Božjem bremenu, koji Mu ne služe svesrdno, koji se uvek bave sopstvenim interesima i interesima svoje porodice, koji nisu u stanju da napuste sve i predaju se Bogu i koji nikada ne žive prema Njegovim rečima, predstavljaju ljude van okvira Njegovih reči. Takvi ljudi ne mogu da prime Božju pohvalu.

Kada je Bog stvorio ljude, učinio je to da bi oni mogli da uživaju u Njegovom izobilju i da Ga iskreno vole: na ovaj način, ljudi bi živeli u Njegovoj svetlosti. Danas, Božja svetlost ne obasjava one koji ne umeju da vole Boga, koji nisu pažljivi prema Njegovom bremenu, koji nisu u stanju da Mu potpuno predaju srce, koji ne mogu da preuzmu Njegovo srce kao svoje i ne mogu da ponesu Njegovo breme kao svoje, te stoga svi oni žive pod uticajem tame. Oni idu putem koji je dijametralno suprotan Božjim namerama, a u svemu što rade nema ni trunke istine. Valjaju se u blatu sa Sotonom; oni su ljudi koji žive pod uticajem tame. Ako si u stanju da često jedeš i piješ Božje reči, da vodiš računa o Njegovim namerama i da Njegove reči sprovodiš u delo, ti onda pripadaš Bogu i osoba si koja živi u okviru Njegovih reči. Da li si voljan da pobegneš od vlasti Sotone i da živiš pod Božjom svetlošću? Ako živiš u okviru Božjih reči, Sveti Duh će imati priliku da izvrši Svoje delo; ako živiš pod uticajem Sotone, nećeš Svetom Duhu pružiti takvu priliku. Delo koje Sveti Duh vrši na ljudima, svetlost kojom ih obasipa i poverenje koje im pruža, traju tek jedan tren; ako ljudi nisu oprezni i ne obraćaju pažnju, delo Svetog Duha će ih mimoići. Ako žive u okviru Božjih reči, Sveti Duh će biti s njima i vršiće Svoje delo na njima. Ako ljudi ne žive u okviru Božjih reči, onda žive u ropstvu Sotone. Ako žive sa iskvarenom naravi, u njima nema prisustva, niti dela Svetog Duha. Ako živiš u granicama Božjih reči i u stanju koje Bog zahteva, onda si ti onaj koji pripada Njemu i na tebi će Njegovo delo biti izvršeno; ako ne živiš u granicama Božjih zahteva, već umesto toga živiš pod vlašću Sotone, ti onda zasigurno živiš unutar Sotonine iskvarenosti. Božje zahteve možeš da ispuniš samo tako što ćeš živeti u okviru Njegovih reči i davati Mu svoje srce; moraš raditi onako kako Bog kaže, uzimajući Njegove izreke za osnovu svog postojanja i stvarnost svog života; tek tada ćeš pripasti Bogu. Ako istinski postupaš u skladu s Božjim namerama, On će izvršiti Svoje delo na tebi i živećeš pod Njegovim blagoslovom, u svetlosti Njegovog lica; dokučićeš delo koje obavlja Sveti Duh i osetićeš radost Božjeg prisustva.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Pobegnite od uticaja tame i bićete zadobijeni od strane Boga“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 535

Da bi pobegao od uticaja tame, najpre moraš biti odan Bogu i u srcu željan da tragaš za istinom; tek tada možeš biti u ispravnom stanju. Život u ispravnom stanju je preduslov za beg od uticaja tame. Nemati ispravno stanje znači ne biti odan Bogu i ne biti u srcu željan traganja za istinom; a tada ne može biti ni govora o begu od uticaja tame. Moje reči su osnova za čovekov beg od mračnih uticaja, a ljudi koji ne mogu da postupaju u skladu s Mojim rečima neće moći da pobegnu iz okova uticaja tame. Živeti u ispravnom stanju znači biti vođen Božjim rečima, živeti u stanju odanosti Bogu, u stanju traganja za istinom, živeti u stvarnosti iskrenog davanja sebe Bogu i stanju iskrene ljubavi prema Bogu. Oni koji žive u ovakvom stanju i unutar ovakve stvarnosti polako će se menjati dok budu ponirali u dubinu istine i menjaće se kako se delo bude dalje odvijalo; na kraju, oni će zasigurno postati ljudi zadobijeni od strane Boga i ljudi koji Boga iskreno vole. Oni koji su pobegli od uticaja tame mogu postepeno da dokuče Božje namere i da ih postepeno razumeju, te da tako na kraju postanu Božji poverenici. Oni ne samo da ne gaje nikakve predstave o Bogu i ne bune se protiv Njega, već još više preziru sve one predstave i pobune koje su ih ranije zaposedale, a u njihovim srcima rađa se prava ljubav prema Bogu. Svi koji nisu u stanju da pobegnu od uticaja tame potpuno su zaokupljeni telom i prepuni bunta; njihova srca su ispunjena ljudskim predstavama i filozofijama za ovozemaljsko ophođenje, kao i sopstvenim namerama i odlukama. Bog od čoveka traži jedinstvenu ljubav; to što On traži jeste da čovek bude zaokupljen Njegovim rečima i srcem punim ljubavi prema Njemu. Živeti u okviru Božjih reči, tragati unutar njih za onim što treba tražiti, voleti Boga zbog Njegovih reči, juriti za Njegovim rečima, živeti za Njegove reči – to su ciljevi čijem ostvarenju čovek treba da teži. Sve mora biti sagrađeno na temelju Božjih reči; samo tada će čovek moći da ispuni Božje zahteve. Ako čovek nije opremljen Božjim rečima, on nije ništa do crv opsednut Sotonom! Odmeri ovo: koliko je od Božje reči pustilo korenje u tebi? U kojim stvarima živiš u skladu sa Njegovim rečima? U kojim stvarima ne živiš u skladu sa njima? Ako te Božje reči nisu potpuno obuzele, šta tačno zaokuplja tvoje srce? Da li u svakodnevnom životu tobom upravlja Sotona ili si zaokupljen Božjim rečima? Da li su Njegove reči osnova na kojoj počivaju tvoje molitve? Da li si izašao iz svog negativnog stanja kroz prosvećenje koje donose Božje reči? Uzeti Božje reči kao osnovu svog postojanja – to je nešto što treba svi da učine. Ako Njegove reči nisu prisutne u tvom životu, onda ti živiš pod uticajem tame, buniš se protiv Boga, opireš Mu se i obeščašćuješ Njegovo ime. Vera takvih ljudi u Boga predstavlja čist bezobrazluk i ometanje. Koliki deo tvog života je proživljen u skladu s Njegovim rečima? A koliki deo nije proživljen u skladu sa Njegovim rečima? Koliko je u tebi ispunjeno od onoga što je Božja reč zahtevala od tebe? Koliko je od toga izgubljeno u tebi? Da li si pažljivo razmotrio ova pitanja?

Za beg od uticaja tame potrebni su i delo Svetog Duha i čovekova predana saradnja. Zašto kažem da čovek nije na pravom putu? Ljudi koji su na pravom putu mogu prvi da svoje srce predaju Bogu. To je zadatak za čije otpočinjanje je potrebno veoma mnogo vremena, jer čovečanstvo oduvek živi pod uticajem tame i hiljadama godina je pod ropstvom Sotone. Stoga se taj ulazak ne može postići za samo dan ili dva. Pokrenuo sam ovo pitanje danas, da bi ljudi stekli predstavu o sopstvenom stanju; kad čovek uspe da razazna šta je uticaj tame i šta znači živeti u svetlosti, ulazak postaje mnogo lakši. To je zato što najpre moraš saznati šta je Sotonin uticaj da bi mogao da od njega pobegneš; tek nakon toga ćeš znati kako da ga odbaciš. A ako se pitaš šta posle toga raditi, to je na ljudima da odluče. Uvek sve započinji sa pozitivne strane i nikada nemoj pasivno da čekaš. Jedino tako će Bog moći da te zadobije.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Pobegnite od uticaja tame i bićete zadobijeni od strane Boga“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 536

Svaka Božja reč pogađa jednu od naših slabih tačaka, ostavljajući nas ranjene i ispunjene strahom. On razotkriva naše predstave, naše misli i našu iskvarenu narav. Od svega što govorimo i činimo, do svake naše misli i ideje, naša priroda-suština se otkriva u Njegovim rečima, dovodeći nas u stanje straha i trepeta, u kome nemamo gde da sakrijemo svoj stid. Jednom po jednom, On nam govori o svim našim postupcima, ciljevima i namerama, čak i o iskvarenoj naravi koju sami nikada nismo otkrili, čineći da se osećamo razotkriveni u svoj svojoj bednoj nesavršenosti i, još i više, potpuno pobeđeni. On nam sudi što mu se protivimo, grdi nas što hulimo na Njega i osuđujemo Ga i čini da osećamo, da u Njegovim očima, nemamo nijednu iskupljujuću osobinu, da smo živi Sotona. Naše nade su potonule; više se ne usuđujemo da postavljamo ikakve nerazumne zahteve pred Njega ili da gajimo bilo kakve zamisli o Njemu, a čak i naši snovi nestaju preko noći. To je činjenica koju niko od nas ne može da zamisli niti da prihvati. U samo jednom trenutku gubimo unutrašnju ravnotežu i ne znamo kako da nastavimo putem koji je pred nama niti kako da nastavimo sa svojim verovanjima. Čini se kao da se naša vera vratila na sam početak i kao da nikada nismo sreli Gospoda Isusa niti smo Ga spoznali. Sve pred našim očima nas ispunjava zbunjenošću i tera nas da se neodlučno kolebamo. Užasnuti smo, razočarani, a duboko u našim srcima su neizdržljiv bes i sramota. Trudimo se da sebi damo oduška, da pronađemo izlaz, i, povrh toga, da nastavimo da čekamo našeg Spasitelja Isusa, da bismo Mu otvorili svoja srca. Iako ima trenutaka kada spolja izgledamo kao da smo uravnoteženi, da nismo ni oholi ni ponizni, u svojim srcima smo pogođeni osećajem gubitka koji nikada ranije nismo osetili. Iako ponekad spolja možda izgledamo neobično smireni, naši umovi vrve od muke poput olujnog mora. Njegov sud i grdnja lišili su nas svih naših nada i snova, stavljajući tačku na naše preterane želje i ostavljajući nas nevoljnim da verujemo da je On naš Spasitelj i da je sposoban da nas spase. Njegovi sud i grdnja otvorili su ponor između nas i Njega, toliko dubok da niko nije voljan da ga pređe. Zbog Njegovog suda i grdnje smo po prvi put pretrpeli tako veliki neuspeh, tako veliko poniženje u svojim životima. Njegovi sud i grdnja učinili su da zaista cenimo Božju čast i netrpeljivost prema čovekovoj uvredi, naspram koje smo krajnje bedni, krajnje nečisti. Njegovi sud i grdnja su nas po prvi put naterali da shvatimo koliko smo nadmeni i razmetljivi i kako čovek nikada neće biti ravan Bogu, niti jednak Bogu. Njegovi sud i grdnja učinili su da čeznemo da više ne živimo u tako iskvarenoj naravi, da se što pre oslobodimo ove priroda-suštine i da prestanemo da Mu budemo odvratni i odbojni. Njegovi sud i grdnja učinili su da se s radošću pokorimo Njegovim rečima i da ih poslušamo, ne buneći se više protiv Njegovih orkestracija i planova. Njegovi sud i grdnja su nam još jednom dali želju da preživimo i učinili nas srećnim da Ga prihvatimo kao našeg Spasitelja… Izašli smo iz dela osvajanja, iz pakla, iz doline senke smrti… Svemogući Bog nas je zadobio, ovu grupu ljudi! On je pobedio Sotonu i porazio mnoštvo Svojih neprijatelja!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dodatak 4: Posmatranje pojave Božje u Njegovom sudu i grdnji“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 537

Tek nakon što budeš odbacio svoju iskvarenu narav i uspeo da živiš od normalne ljudskosti, bićeš usavršen. Iako nećeš moći da izgovaraš proročanstva niti ikakve tajne, proživljavaćeš i otkrivati sliku čoveka. Bog je stvorio čoveka, ali je Sotona zatim iskvario čoveka, u toj meri da su ljudi postali „mrtvaci“. Dakle, nakon što se budeš promenio, više nećeš biti poput ovih „mrtvaca“. Duh ljudi oživljava i ljudi se iznova rađaju zbog reči Božjih, a kad se ljudski duh ponovo rodi, tada će oni i oživeti. Kada govorim o „mrtvacima“, mislim na leševe koji su bez duha, na ljude čiji je duh umro u njima. Kad se u ljudskom duhu potpali varnica, ljudi oživljavaju. Sveci o kojima se ranije govorilo označavaju ljude koji su oživeli, one koji su bili pod uticajem Sotone, ali su Sotonu porazili. Odabrani kineski narod izdržao je svirep i neljudski progon i lukavstvo velike crvene aždaje, usled čega je ostao mentalno opustošen i ostavljen bez trunke hrabrosti za život. Stoga buđenje njihovog duha mora otpočeti od njihovog bića: malo po malo, u njihovom biću, njihov duh mora biti probuđen. Kad jednoga dana on oživi, neće više biti nikakvih prepreka i sve će nastaviti da se odvija nesmetano. U ovom trenutku, to još uvek nije izvodljivo. Većina ljudi živi životom koji rađa brojna smrtonosna komešanja; zaodenuti su aurom smrti i toliko toga im nedostaje. Reči pojedinih ljudi u sebi nose smrt, njihova dela nose smrt i gotovo sve što oni donose načinom na koji žive sačinjeno je od smrti. Ako bi ljudi danas javno svedočili o Bogu, oni bi u tom poslu bili neuspešni, jer tek treba u potpunosti da ožive, a među vama ima previše mrtvaca. Pojedini ljudi se danas pitaju zašto Bog ne pokaže neka znamenja i čuda kako bi Svoje delo brzo proširio među neznabošcima. Mrtvaci ne mogu svedočiti o Bogu; to je nešto što jedino živi ljudi mogu da učine. Ipak, većinu ljudi danas čine „mrtvaci“. Previše njih živi pod pokrovom smrti, pod uticajem Sotone i nisu u stanju da ostvare pobedu. Budući da je tako, kako bi oni mogli da svedoče o Bogu? Kako bi mogli da šire delo jevanđelja?

Svi oni koji žive pod uticajem tame jesu oni koji žive usred smrti, oni koji su zaposednuti Sotonom. Bez Božjeg spasenja i bez Božjeg suda i grdnje, ljudi nisu u stanju da izbegnu uticaj smrti; oni ne mogu da postanu živi. Ovi „mrtvaci“ ne mogu svedočiti o Bogu, niti ih Bog može upotrebiti, a još manje mogu zakoračiti u carstvo. Bog želi svedočanstvo živih, a ne mrtvaca, i On traži da za Njega delaju živi, a ne mrtvaci. „Mrtvaci“ su oni koji se suprotstavljaju Bogu i koji se bune protiv Njega; to su oni koji su obamrli duhom i koji ne razumeju reči Božje; to su oni koji istinu ne sprovode u delo i koji nemaju ni najmanje odanosti prema Bogu, a to su i oni koji žive pod vlašću Sotone i koje Sotona izrabljuje. Mrtvaci se ispoljavaju svojim suprotstavljanjem istini, pobunom protiv Boga i time što su prosti, odbojni, zlobni, grubi, lažljivi i podmukli. Čak i ako jedu i piju Božje reči, takvi ljudi nisu u stanju da prožive Božje reči. Iako živi, oni su ništa drugo do hodajući leševi koji dišu. Mrtvaci su potpuno nesposobni da udovolje Bogu, a još manje da Mu se sasvim pokore. Mogu samo da Ga obmanjuju, da hule na Njega i da Ga izdaju, a sve ono što donose načinom na koji žive razotkriva prirodu Sotone. Ako ljudi žele da postanu živa bića i da svedoče o Bogu, ako žele da dobiju priznanje od Boga, tada moraju da prihvate Božje spasenje; moraju se rado potčiniti Njegovom sudu i grdnji i moraju dragovoljno prihvatiti Božje orezivanje. Tek tada će moći da u delo sprovedu sve istine koje Bog zahteva. Tek tada će zadobiti Božje spasenje i zaista postati živa bića. Živi su spaseni od strane Boga; njima je Bog sudio i izgrdio ih, oni su voljni da sebe posvete i radi da svoj život polože za Boga; čitav svoj život oni bi drage volje posvetili Bogu. Tek kad živi posvedoče o Bogu, Sotona može biti posramljen; samo živi mogu da šire Božje delo jevanđelja, samo živi su u skladu sa Božjim namerama i samo živi zaista jesu ljudi. Prvobitno od Boga stvoreni čovek bio je živ. Međutim, zbog Sotonine iskvarenosti čovek živi usred smrti i živi pod uticajem Sotone. Time su ljudi postali mrtvaci bez duha, postali su neprijatelji koji se suprotstavljaju Bogu, postali su oruđe u rukama Sotone i postali su Sotonini zatočenici. Svi živi, od Boga stvoreni ljudi postali su mrtvaci i tako je Bog izgubio Svoje svedočanstvo, a izgubio je i ljudski rod koji je stvorio i koji jedini u sebi nosi Njegov dah. Ako Bog želi da povrati Svoje svedočanstvo i povrati one koji su Njegovom rukom stvoreni, a Sotona ih je zarobio, On tada mora da ih vaskrsne tako da postanu živa bića i mora da ih povrati tako da žive u Njegovoj svetlosti. Mrtvaci su oni koji su bez duha, koji su do krajnosti otupeli i koji se protive Bogu. Pre svega, to su oni koji ne poznaju Boga. Ti ljudi ne ispoljavaju ni najmanju nameru da se pokore Bogu; oni se samo bune protiv Njega i suprotstavljaju Mu se, a nemaju ni trunke odanosti. Živi su oni čiji su duhovi iznova rođeni, koji znaju da se pokore Bogu i koji su Bogu odani. Oni poseduju istinu i svedočanstvo, i samo ovi ljudi su Bogu ugodni u Njegovoj kući. Bog spasava one koji mogu da ožive, koji mogu da vide Božje spasenje, one koji mogu da budu odani Bogu i koji su voljni da traže Boga. On spasava one koji veruju u Božje ovaploćenje i u Njegovu pojavu. Neki ljudi mogu da ožive, dok neki to ne mogu, zavisno od toga može li se njihova priroda spasti ili ne. Mnogi ljudi su čuli mnogo Božjih reči, ali svejedno ne razumeju Božje namere i još uvek nisu u stanju da ih sprovedu u delo. Takvi ljudi nisu u stanju da prožive istinu i u isto vreme namerno ometaju Božje delo. Nisu u stanju da išta urade za Boga, ne mogu Mu ništa posvetiti, a pritom krišom troše crkveni novac i besplatno jedu u kući Božjoj. Ovi ljudi su mrtvaci i neće biti spaseni. Bog spasava sve one koji su usred Njegovog dela. Međutim, postoji jedan deo ljudi koji ne mogu da prime Njegovo spasenje; samo mali broj ljudi može da primi Njegovo spasenje. To je, stoga, što je većina ljudi isuviše duboko iskvarena i što su postali mrtvaci, tako da njima nema spasa. Sotona ih je u potpunosti iskoristio i oni su, po svojoj prirodi, previše zlonamerni. Ta manjina ljudi takođe nije u stanju da se u potpunosti pokori Bogu. To nisu oni koji su od početka u potpunosti bili verni Bogu, niti oni koji su od početka najviše voleli Boga. Umesto toga, oni su se Bogu pokoravali zbog Njegovog dela osvajanja, vide Boga zbog Njegove uzvišene ljubavi, njihova se narav menja zbog Božje pravedne naravi i oni Boga spoznaju zbog Njegovog dela; Njegovog dela koje je istovremeno i praktično i normalno. Bez ovog Božjeg dela, ma koliko da su ti ljudi dobri, oni bi i dalje pripadali Sotoni, i dalje bi bili u posedu smrti, i dalje bi bili mrtvaci. Činjenica da ovi ljudi danas mogu da prime Božje spasenje naprosto potiče od njihove spremnosti da sarađuju s Bogom.

Zbog svoje odanosti Bogu, živi će od Boga biti zadobijeni i živeće usred Njegovih obećanja, a mrtvaka će se, zbog svog protivljenja Bogu, Bog gnušati i odbaciće ih i živeće usred Njegove kazne i kletvi. Takva je pravedna narav Božja, koju nijedan čovek ne može promeniti. Ljudi zbog sopstvenog traženja dobijaju Božje priznanje i žive u svetlosti; zbog svojih lukavih spletki, ljudi su prokleti od Boga i sleduje im kazna; zbog svojih zlodela, ljudi od Boga bivaju kažnjeni, a zbog svoje čežnje i odanosti, ljudi primaju Božje blagoslove. Bog je pravedan: On blagosilja žive, a mrtvace proklinje tako da se uvek nađu usred smrti i nikada neće živeti u Božjoj svetlosti. Bog će žive povesti u Svoje carstvo i u Svoje blagoslove, da s Njim budu zauvek. Ali će zato po mrtvacima On snažno udariti i predaće ih večnoj smrti; oni su predmet Njegovog uništenja i zauvek će pripadati Sotoni. Bog ni prema kome nije nepravedan. Svi oni koji istinski traže Boga zasigurno će ostati u kući Božjoj, a svi oni koji su prema Bogu buntovni i sa Njim se ne slažu zasigurno će živeti usred Njegove kazne. Možda nisi siguran u Božje delo kad je reč o telu – ali, jednog dana, telo Božje neće neposredno uređivati čovekov kraj; umesto toga, čovekovo odredište uređivaće Njegov Duh, i tada će ljudi spoznati da su Božje telo i Njegov Duh jedno, da telo Njegovo ne može da pogreši i da je Njegov Duh još manje sposoban da napravi grešku. On će, na kraju, u svoje carstvo zasigurno povesti one koji su oživeli; nijednog više i nijednog manje. A kad je reč o mrtvacima, onima koji nisu oživeli, oni će biti bačeni u Sotonin brlog.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Da li si ti neko ko je oživeo?“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 538

Prvi korak na putu Svetoga Duha u čoveku jeste da, pre svega, ljudsko srce odvuče od ljudi, događaja i stvari u pravcu reči Božjih, navodeći ljudsko srce da veruje da su Božje reči neupitne i potpuno istinite. Ako veruješ u Boga, moraš verovati u Njegove reči; ako si, posle mnogo godina vere u Boga, i dalje nesvestan puta kojim je krenuo Sveti Duh, da li si ti zaista vernik? Da biste postigli normalan ljudski život – normalan ljudski život koji ima normalan odnos sa Bogom – prvo morate poverovati u Njegove reči. Ako nisi postigao prvi korak u delu Svetoga Duha u ljudima, onda nemaš temelj. Ako su izvan tebe i ona najmanje važna načela, kako ćeš ići putem pred sobom? Zakoračiti na pravi put kojim Bog usavršava čoveka znači stupiti na pravi put sadašnjeg dela Svetoga Duha; znači stupiti na put kojim ide Sveti Duh. Upravo sada, put kojim ide Sveti Duh jesu sadašnje reči Božje. Budući da je tako, ako ljudi žele da stupe na put Svetoga Duha, moraju da se pokore sadašnjim rečima ovaploćenog Boga i da ih jedu i piju. Delo koje On obavlja jeste delo reči; sve započinje od Njegovih reči i sve se gradi na Njegovim rečima, na Njegovim sadašnjim rečima. Bilo da je u pitanju sigurnost u ovaploćenog Boga ili spoznaja ovaploćenog Boga, oba zahtevaju da se u Njegove reči uloži više truda. U suprotnom, ljudi ne mogu ništa postići i ostaće bez ičega. Samo kroz izgradnju na temelju jedenja i pijenja Božjih reči, a time kroz Njegovu spoznaju i udovoljenje Njemu, ljudi mogu postepeno da izgrade normalan odnos sa Bogom. Za ljude nema bolje saradnje sa Bogom nego da jedu i piju Njegove reči i da ih sprovode u delo. Oni se takvom primenom najbolje osposobe da budu postojani u svom svedočenju o Božjem narodu. Kada ljudi razumeju suštinu sadašnjih Božjih reči i kad su u stanju da jo se pokore, oni žive na putu kojim ih vodi Sveti Duh i stupili su na pravi put na kome Bog usavršava čoveka. Ljudi su ranije mogli da zadobiju Božje delo naprosto tražeći Božju blagodat ili tražeći mir i radost, međutim, sada su stvari drugačije. Bez reči ovaploćenog Boga, bez stvarnosti Njegovih reči, ljudi ne mogu da zadobiju Božje odobravanje i svi će od Boga biti eliminisani. Da bi postigli normalan duhovni život, ljudi ponajpre treba da jedu i piju Božje reči i sprovode ih u delo, a zatim da, na temelju ovoga, uspostave normalan odnos sa Bogom. Kako ti sarađuješ? Kako si ti postojan u svedočenju o Božjem narodu? Kako gradiš normalan odnos sa Bogom?

Kako da ustanoviš da li u svom svakodnevnom životu imaš normalan odnos sa Bogom:

1. Da li veruješ u Božje sopstveno svedočanstvo?

2. Da li u svom srcu veruješ da su Božje reči istinite i nepogrešive?

3. Jesi li neko ko Njegove reči sprovodi u delo?

4. Da li si veran Njegovom nalogu? Šta činiš da bi bio veran Njegovom pozivu?

5. Da li sve što činiš služi tome da udovoljiš Bogu i budeš Mu veran?

Pomoću prethodno navedenih stavki možeš da proceniš da li u sadašnjoj fazi imaš normalan odnos sa Bogom.

Ako si u stanju da prihvatiš Božji nalog, da prihvatiš Njegovo obećanje i da slediš put Svetoga Duha, onda slediš Božju volju. U tebi samom, da li ti je jasan put Svetoga Duha? Da li ovoga časa postupaš u skladu sa putem Svetoga Duha? Da li se tvoje srce približava Bogu? Želiš li da ideš u korak sa najnovijom svetlošću Svetoga Duha? Želiš li da budeš zadobijen od strane Boga? Želiš li da postaneš ispoljavanje Božje slave na zemlji? Imaš li rešenost da postigneš ono što Bog zahteva od tebe? Ako, kada se izgovaraju reči Božje, u tebi postoji rešenost da sarađuješ i rešenost da udovoljiš Bogu – ako je to tvoj mentalitet – to znači da su Božje reči u tvom srcu urodile plodom. Ako ti nedostaje takva rešenost, ako nemaš ciljeve za kojima tragaš, to znači da Bog tvoje srce nije pokrenuo.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Ljudi čije su se naravi promenile jesu oni koji su ušli u stvarnost Božjih reči“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 539

U potrazi za promenom nečije životne dispozicije, put primene je jednostavan. Ako si, u svom praktičnom iskustvu, u stanju da slediš sadašnje reči Svetoga Duha i da doživiš Božje delo, onda je tvoja narav sposobna da se promeni. Ako slediš sve ono što Sveti Duh kaže i tražiš sve ono što Sveti Duh kaže, onda si neko ko je Njemu pokoran i doći će do promene u tvojoj naravi. Ljudske naravi se menjaju uz sadašnje reči Svetoga Duha; ako se uvek čvrsto držiš svojih starih iskustava i pravila iz prošlosti, onda se tvoja narav ne može promeniti. Ako današnje reči Svetoga Duha traže da svi ljudi zakorače u život normalne ljudskosti, a ti ostaješ usredsređen na spoljašnje stvari, zbunjen si u pogledu stvarnosti i ne shvataš je ozbiljno, onda si neko ko nije uspeo da ide u korak sa delom Svetoga Duha, neko ko nije stupio na put vođstva Svetoga Duha. Može li se tvoja narav promeniti ili ne može, zavisi od toga da li ideš u korak sa sadašnjim rečima Svetoga Duha i da li imaš istinsko znanje. Ovo se razlikuje od vašeg pređašnjeg shvatanja. Promena u tvojoj naravi kakvom si je ranije razumeo bila je u tome da si ti, koji olako osuđuješ, kroz Božju disciplinu prestao da nepromišljeno govoriš; međutim, to je samo jedan aspekt promene. Trenutno je od presudnog značaja slediti vođstvo Svetoga Duha: sledite sve ono što Bog kaže i budite pokorni svemu što On kaže. Ljudi ne mogu da promene svoju sopstvenu narav; moraju da budu podvrgnuti sudu i grdnji, i patnji i oplemenjivanju, od Božjih reči, ili tome da ih Njegove reči dovode u red i orezuju ih. Jedino tada mogu postići pokornost i vernost Bogu, prestajući da prema Njemu budu površni. Ljudska narav se menja kroz oplemenjivanje Božjim rečima. Jedino kroz izloženost, sud, disciplinu i orezivanje Njegovim rečima oni se više neće usuđivati da postupaju ishitreno, već će umesto toga postati smireni i staloženi. Najvažnije od svega jeste to da budu u stanju da se pokore sadašnjim Božjim rečima i Njegovom delu, čak i ako to nije u skladu sa ljudskim predstavama, da budu u stanju da te predstave ostave po strani i voljno se pokore. U prošlosti, razgovor o promenama u naravi uglavnom se odnosio na to da je neko u stanju da se pobuni protiv sebe, da telu dopusti da pati, da telo disciplinuje i reši se telesnih želja – što je jedna vrsta promene u naravi. Danas svi znaju da je pravi izraz promene naravi u pokornosti sadašnjim rečima Božjim i u istinskoj spoznaji Njegovog novog dela. Na ovaj način se može izbrisati prethodno ljudsko shvatanje Boga, koje je bilo obojeno njihovim sopstvenim predstavama, a ljudi mogu steći istinsko znanje o Bogu i pokornost Bogu – jedino je ovo istinski izraz promene u naravi.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Ljudi čije su se naravi promenile jesu oni koji su ušli u stvarnost Božjih reči“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 540

Ljudska potraga za život-ulaskom zasniva se na rečima Božjim. Ranije se govorilo da se sve postiže zbog Njegovih reči, međutim, niko nije video ovu činjenicu. Ako uđeš u proživljavanje sadašnjeg koraka, sve će ti biti jasno i gradićeš dobru osnovu za buduće kušnje. Šta god da Bog kaže, usredsredi se samo na ulazak u Njegove reči. Kada Bog kaže da će početi da grdi ljude, prihvati Njegovu grdnju. Kada Bog od ljudi traži da umru, prihvati tu kušnju. Ako uvek živiš u Njegovim najnovijim izjavama, Božje reči će te na kraju usavršiti. Što više ulaziš u Božje reči, brže ćeš biti usavršen. Zašto, iz razgovora u razgovor, od vas tražim da spoznate Božje reči i u njih uđete? Samo kada tragaš za Božjim rečima i doživljavaš ih, i kada uđeš u stvarnost Njegovih reči, Sveti Duh ima priliku da deluje u tebi. Prema tome, svi vi ste učesnici u svakom metodu kojim Bog deluje i, bez obzira na stepen vašeg stradanja, svi ćete na kraju dobiti „suvenir“. Da biste postigli svoje konačno usavršenje, morate ući u sve Božje reči. Usavršavanje ljudi od Svetoga Duha nije jednostrano; On zahteva da ljudi sarađuju, Njemu je potrebno da sa Njim svi svesno sarađuju. Šta god da Bog kaže, usredsredite se samo na ulazak u Njegove reči – to će vam biti korisnije za život. Sve je zarad postizanja promene u vašoj naravi. Kada uđeš u Božje reči, On će pokrenuti tvoje srce i bićeš u stanju da spoznaš sve što Bog želi da postigne u ovom koraku Svoga dela, i imaćeš rešenost da to postigneš. Tokom vremena grdnje, bilo je onih koji su verovali da je to metod rada, a nisu verovali u Božje reči. Posledično, oni nisu prošli oplemenjivanje, pa su iz vremena grdnje izašli, a da ništa nisu stekli, niti su razumeli. Bilo je nekih koji su zaista, bez i najmanje sumnje, ušli u ove reči, koji su govorili da su reči Božje nepogrešiva istina i da ljudski rod treba da dobije grdnju. Neko vreme su se mučili sa tim, otpuštajući svoju budućnost i svoju sudbinu, a kada su se pojavili, njihove su se naravi donekle promenile i zadobili su dublje razumevanje Boga. Svi oni koji su izašli iz grdnje osetili su divotu Božju i shvatili su da ovaj korak dela otelotvoruje veliku ljubav Božju koja se na njih spušta, da je to osvajanje i spasenje Božje ljubavi. Takođe su rekli da su Božje misli uvek dobre i da sve što Bog u čoveku čini dolazi iz ljubavi, a ne iz mržnje. Oni koji nisu verovali u Božje reči, koji se na Njegove reči nisu obazirali, nisu podvrgnuti oplemenjivanju tokom vremena grdnje i, shodno tome, Sveti Duh nije bio sa njima i nisu ništa zadobili. Za one koji su ušli u vreme grdnje, iako su prošli oplemenjivanje, Sveti Duh je u njima skriveno delovao, a njihova se životna dispozicija kao rezultat toga promenila. Neki su, po svemu sudeći, izgledali veoma pozitivno, po ceo dan ispunjeni dobrim raspoloženjem, ali nisu ušli u stanje oplemenjivanja Božjim rečima i stoga se uopšte nisu promenili, što je bila posledica neverovanja u Božje reči. Ako ne veruješ u Božje reči, tada Sveti Duh neće delovati u tebi. Bog se pojavljuje svima onima koji veruju u Njegove reči, a oni koji veruju u Njegove reči i prihvataju ih, moći će da zadobiju Njegovu ljubav!

Da biste ušli u stvarnost Božjih reči, trebalo bi da pronađete put primene i da znate kako da Božje reči sprovedete u delo. Samo tako će doći do promene u vašoj životnoj dispoziciji, samo tim putem možete biti usavršeni od Boga, i samo oni ljudi koje je Bog na ovaj način usavršio mogu da budu u skladu sa Njegovim namerama. Da biste primili novu svetlost, morate da živite unutar Njegovih reči. Uopšte ne vredi da vas Sveti Duh samo jednom pokrene – morate ići dublje. Za one koji su samo jedanput pokrenuti, njihov unutrašnji žar je probuđen i oni žele da traže, ali to ne može potrajati; Sveti Duh ih mora neprekidno pokretati. U prošlosti sam mnogo puta spomenuo Svoju nadu da Božji Duh može da pokrene duhove ljudi, kako bi oni mogli da tragaju za promenama u svojoj život-naravi, i da, dok traže da ih Bog pokrene, mogu da razumeju svoje nedostatke, i da u procesu doživljavanja Njegovih reči mogu da odbace nečistoće u sebi (samopravednost, nadmenost, predstave i drugo). Nemojte misliti da će biti dovoljan samo aktivan stav u primanju nove svetlosti – morate odbaciti i sve ono što je negativno. S jedne strane, treba da uđete sa pozitivnog gledišta, a s druge, treba da se rešite svega što je nečisto sa negativnog gledišta. Sebe moraš stalno da proveravaš da bi ustanovio koje nečistoće u tebi i dalje postoje. Verske predstave ljudskog roda, namere, nade, samopravednost i nadmenost, sve su to nečiste stvari. Pogledaj u sebe i uporedi se sa svim Božjim rečima otkrivenja da bi video koje verske predstave poseduješ. Tek kada ih zaista prepoznaš, možeš da ih odbaciš. Neki kažu: „Sada je dovoljno samo slediti svetlost sadašnjeg dela Svetoga Duha. Nema potrebe zamarati se ičim drugim.“ A opet, kada se pojave tvoje verske predstave, kako ćeš ih se rešiti? Misliš li da je danas jednostavno slediti Božje reči? Ako si neko ko je predan religiji, u tvom srcu se iz tvojih verskih predstava i tradicionalnih teoloških teorija mogu pojaviti prekidi, a kada se te stvari pojave, one ometaju tvoje prihvatanje novih stvari. Sve su to stvarni problemi. Ako isključivo tragaš za sadašnjim rečima Svetoga Duha, ne možeš da udovoljiš Božjim namerama. U isto vreme dok tragaš za sadašnjom svetlošću Svetoga Duha, trebalo bi da prepoznaš koje predstave i namere gajiš i kakvu ljudsku samopravednost poseduješ, a koja ponašanja nisu buntovna prema Bogu. A kada prepoznaš sve ove stvari, moraš ih odbaciti. To što si se pobunio protiv svojih ranijih postupaka i ponašanja, sve je zarad toga da ti omogući da slediš reči koje Sveti Duh danas izgovara. Promena naravi postiže se kroz Božje reči, s jedne strane, dok sa druge, to zahteva saradnju ljudskog roda. Postoji Božje delo, a zatim i ljudska primena, i oba su neizostavna.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Ljudi čije su se naravi promenile jesu oni koji su ušli u stvarnost Božjih reči“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 541

Kako na svom budućem putu službe možete da udovoljite Božjim namerama? Suštinska stvar je tragati za život-ulaskom, tragati za promenom naravi i tragati za dubljim ulaskom u istinu – tim putem postižeš da budeš usavršen od Boga i da od Njega budeš zadobijen. Svi ste vi primaoci Božjeg naloga, ali kakvog to naloga? Ovo se odnosi na sledeći korak dela; sledeći korak dela biće veće delo koje se obavlja širom cele vaseljene, tako da danas treba da tragate za promenama u svojoj život-naravi, kako biste u budućnosti zaista postali dokaz da je Bog stekao slavu kroz Svoje delo, čineći vas uzorima za Svoje buduće delo. Današnja potraga u celosti služi postavljanju temelja za buduće delo, kako bi Bog mogao da vas upotrebi i kako biste mogli da svedočite za Njega. Ako ovo postaviš kao cilj svoje potrage, moći ćeš da zadobiješ prisustvo Svetoga Duha. Što viši cilj postaviš u svojoj potrazi, to ćeš više moći da budeš usavršen. Što više tragaš za istinom, to više deluje Sveti Duh. Što više energije uložiš u svoju potragu, više ćeš i zadobiti. Sveti Duh ljude usavršava shodno njihovom unutrašnjem stanju. Neki kažu da nisu voljni da ih Bog upotrebi ili da ih On usavrši, da samo žele da njihovo telo ostane bezbedno i da ne pretrpi nikakvu nesreću. Neki nisu voljni da zakorače u carstvo, ali jesu voljni da se spuste u bezdan. U tom slučaju, Bog će takođe ispuniti tvoju želju. Za čim god da tragaš, Bog će to ostvariti. Dakle, za čim trenutno tragaš? Da budeš usavršen? Služe li tvoji sadašnji postupci i ponašanja tome da te Bog usavrši i da od Njega budeš zadobijen? U svom svakodnevnom životu moraš se neprekidno odmeravati. Ako celo svoje srce uložiš u potragu za jednim ciljem, Bog će te zasigurno usavršiti. Takav je put Svetoga Duha. Put kojim Sveti Duh vodi ljude postiže se kroz njihovu potragu. Što je veća tvoja žeđ da budeš usavršen i zadobijen od Boga, to će više Sveti Duh delovati u tebi. Što manje tražiš i što si negativniji i nazadniji, to više Svetom Duhu uskraćuješ mogućnosti da deluje; kako vreme bude prolazilo, Sveti Duh će te napustiti. Želiš li da te Bog usavrši? Želiš li da te Bog zadobije? Želiš li da te Bog upotrebi? Trebalo bi da tragate da učinite sve zarad toga da budete usavršeni, zadobijeni i upotrebljeni od Boga, tako da vaseljena i sve stvari mogu da vide Božja dela koja se ispoljavaju u vama. Vi ste gospodar svih stvari i, usred svega što postoji, dozvolićete Bogu da kroz vas uživa svedočanstvo i slavu – ovo je dokaz da ste vi najblagosloveniji od svih pokoljenja!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Ljudi čije su se naravi promenile jesu oni koji su ušli u stvarnost Božjih reči“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 542

Što više vodiš računa o Božjim namerama, veće je i breme koje nosiš, a što je breme koje nosiš veće, biće i bogatije tvoje iskustvo. Kada vodiš računa o Božjim namerama, Bog će na tebe položiti breme, a zatim te prosvetiti u pogledu zadataka koje ti je poverio. Kada Bog stavi na tebe ovo breme, obratićeš pažnju na sve povezane istine dok jedeš i piješ Božje reči. Ako nosiš breme koje je u vezi sa stanjem života tvoje braće i sestara, onda je to breme koje ti je Bog poverio i to breme ćeš u svojim svakodnevnim molitvama uvek nositi sa sobom. Ono što Bog čini natovareno je na tebe, a ti si spreman da učiniš to što Bog želi da uradi; to znači biti spreman da preuzmeš Božje breme kao svoje. U ovom trenutku, dok jedeš i piješ Božje reči, bićeš usredsređen na ovu vrstu pitanja i zapitaćeš se: „Kako ću da rešim ove probleme? Kako da svojoj braći i sestrama omogućim da se oslobode i pronađu duhovno uživanje?“ Na rešavanje ovih problema ćeš se usredsrediti i dok komuniciraš, a dok jedeš i piješ Božje reči, bićeš usredsređen na jedenje i pijenje onih reči koje se odnose na ove probleme. Breme ćeš nositi i dok jedeš i piješ Njegove reči. Nakon što shvatiš Božje zahteve, steći ćeš jasniji uvid u to kojim putem da kreneš. Ovo su prosvećenje i prosvetljenje Duha Svetoga koje je donelo tvoje breme, a to je takođe Božje usmerenje koje ti je darovano. Zašto ovo govorim? Ako nemaš nikakvo breme, tada nećeš biti pažljiv dok jedeš i piješ reči Božje; kada jedeš i piješ reči Božje dok nosiš breme, možeš da dokučiš njihovu suštinu, da pronađeš svoj put i vodiš računa o Božjim namerama. Prema tome, u svojim molitvama treba da poželiš da Bog stavi na tebe što veće breme i da ti poveri čak i veće zadatke, kako bi pred sobom još više imao put na kome ćeš vežbati; kako bi tvoje jedenje i pijenje reči Božjih imalo veći učinak; kako bi se osposobio da dokučiš suštinu Njegovih reči; i kako bi stekao sposobnost da te pokreće Sveti Duh.

Jedenje i pijenje reči Božjih, vežbanje molitve, prihvatanje bremena Božjeg i prihvatanje zadataka koje ti On poverava – sve to je stoga da bi pred tobom bio put. Što ti je teže breme Božjeg naloga, biće ti lakše da te On usavrši. U vršenju svoje službe za Boga, neki nisu spremni da se usklađuju sa drugima, čak ni kada se od njih to zahteva; to su lenji ljudi koji samo žele da uživaju u udobnosti. Što više se od tebe traži da službu vršiš u koordinaciji sa drugima, više iskustva ćeš steći. Zbog većeg bremena i više iskustva steći ćeš više prilika da budeš usavršen. Prema tome, ako Bogu možeš da služiš iskreno, tada ćeš biti obziran prema teretu Božjem; kao takav, imaćeš više prilika da te Bog usavrši. Upravo jedna takva skupina ljudi se trenutno usavršava. Što te Duh Sveti više dodiruje, više vremena ćeš posvetiti tome da budeš obziran prema bremenu Božjem, Bog će te više usavršiti i u većoj meri će te zadobiti – sve dok, na kraju, ne postaneš osoba koju Bog koristi. U ovom trenutku postoje neki koji za crkvu ne nose nikakvo breme. Takvi ljudi su nemarni i traljavi i stalo im je jedino do sopstvene telesnosti. Takvi ljudi su izrazito sebični, a takođe su i slepi. Ako ovo ne možeš jasno da uvidiš, nećeš nositi nikakvo breme. Što više vodiš računa o namerama Božjim, On će ti poveriti veće breme. Sebičnjaci nisu spremni da podnose takve stvari; nisu spremni da plate cenu i, shodno tome, propustiće prilike da ih Bog usavršava. Zar time sebi ne nanose štetu? Ako si neko ko vodi računa o namerama Božjim, tada ćeš razviti istinsko breme za crkvu. U stvari, umesto da to nazivamo bremenom koje nosiš za crkvu, bilo bi bolje da ga nazovemo bremenom koje nosiš zarad sopstvenog života, budući da je svrha tog bremena koje si razvio za crkvu u tome da te natera da takva iskustva iskoristiš da te Bog usavrši. Prema tome, svako ko nosi najveće breme za crkvu, svako ko nosi breme za život-ulazak – biće onaj koga Bog usavršava. Da li si ovo jasno uvideo? Ako se crkva kojoj pripadaš osipa poput peska, a ti nisi ni zabrinut ni uznemiren, već se čak praviš da ne vidiš dok tvoja braća i sestre ne jedu i ne piju normalno reči Božje, u tom slučaju ne nosiš nikakvo breme. Bog ne uživa u takvim ljudima. Bog uživa u ljudima koji su gladni i žedni pravednosti i vode računa o namarama Božjim. Dakle, treba da postanete obzirni prema bremenu Božjem, ovde i sada; ne treba da čekate da Bog Svoju pravednu narav otkrije celom ljudskom rodu da biste postali obzirni prema bremenu Božjem. Zar tada ne bi bilo prekasno? Sada je dobra prilika da vas Bog usavrši. Ako dozvolite da vam ova prilika izmakne, žalićete za tim do kraja svog života, baš kao što Mojsije nije mogao da uđe u dobru hanansku zemlju, za čim je žalio do kraja života i umro kajući se. Nakon što Bog svim narodima otkrije Svoju pravednu narav, bićeš ispunjen kajanjem. Čak i ako te Bog ne izgrdi, zbog sopstvenog kajanja sam ćeš sebe grditi. Neki nisu ubeđeni u to, međutim, ako u to ne verujete, samo sačekajte da vidite šta će se dogoditi. Postoje određeni ljudi čija je jedina svrha da ispune ove reči. Da li si spreman da se zarad ovih reči žrtvuješ?

Ako ne tražiš prilike da te Bog usavrši i ako ne stremiš tome da budeš ispred čopora u svom traženju savršenosti, tada ćeš na kraju biti ispunjen kajanjem. Sadašnjost pruža najbolju priliku da se postigne savršenstvo; sada je izrazito dobar trenutak. Ako iskreno ne tražiš da te Bog usavrši, nakon što Njegovo delo bude dovršeno, biće prekasno – i propustićeš priliku. Koliko god da su velike tvoje težnje, ako Bog više ne obavlja delo, tada, bez obzira na trud koji ulažeš, nikada nećeš moći da postigneš savršenstvo. Moraš da dograbiš ovu priliku i da sarađuješ dok Sveti Duh uveliko obavlja svoje delo. Propustiš li ovu priliku, drugu nećeš imati, ma koliki trud uložio. Neki među vama uzvikuju: „Bože, spreman sam da budem obziran prema Tvom bremenu i spreman sam da udovoljim Tvojim namerama!“ Međutim, nemaš put na kome bi vežbao, pa tvoje breme neće potrajati. Ako pred sobom imaš put, tada ćeš korak po korak sticati iskustvo, a tvoje iskustvo će biti strukturisano i organizovano. Nakon što jedno breme bude dovršeno, biće ti dodeljeno drugo. Kako ti se životno iskustvo bude produbljivalo i tvoje će breme postajati sve temeljnije. Neki ljudi nose breme jedino kada ih dodirne Sveti Duh; nakon određenog vremenskog perioda, kada više nemaju put na kome bi vežbali, prestaju da nose ikakvo breme. Ne možeš razvijati breme time što naprosto jedeš i piješ reči Božje. Shvatanjem brojnih istina steći ćeš razboritost, spoznaćeš kako da pomoću istine rešavaš probleme i usvojićeš preciznije razumevanje Božjih reči i Božjih namera. Uz ove stvari, razvijaćeš breme koje ćeš nositi i jedino tada ćeš moći da pravilno obavljaš posao. Ako imaš breme, ali ne i jasno shvatanje istine, to neće biti dovoljno; moraš lično da iskusiš Božje reči i da znaš kako da ih sprovodiš u delo. Tek nakon što sȃm uđeš u stvarnost moći ćeš da opskrbljuješ druge i da ih predvodiš, a Bog će moći da te usavrši.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Vodi računa o Božjim namerama kako bi postigao savršenstvo“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 543

U ovom trenutku, Božje delo je u tome da sve navede da stupe na pravi put, da imaju normalan duhovni život i istinska iskustva, da ih pokrene Sveti Duh i da – na temelju ovoga – prihvate Božje naloge. Svrha ulaska u obuku za carstvo jeste u tome da omogući da svaka vaša reč, postupak, pokret, misao i ideja uđu u Božje reči; da vas Bog češće dodiruje i da time razvijete bogoljubivo srce; i da vas navede da preuzmete što veće breme Božjih namera, tako da svi budu na putu usavršenja od Boga, tako da se svi nađu na pravom putu. Nakon što kročiš na ovaj put usavršenja od Boga, nalaziš se na pravom putu. Kada tvoje misli i ideje, kao i tvoje pogrešne namere, budu mogle da se isprave i budeš u stanju da se od vođenja računa o telu okreneš ka vođenju računa o Božjim namerama i kada budeš u stanju da se odupreš ometanju pogrešnih namera kada se one jave, i umesto toga deluješ u skladu sa Božjim namerama – ako možeš da dostigneš takav preobražaj, tada si na pravom putu životnog iskustva. Čim upražnjavanje tvojih molitvi bude na pravom putu, Sveti Duh će te dodirnuti u tvojim molitvama. Svaki put kad se pomoliš, dodirnuće te Sveti Duh; svaki put kad se pomoliš, moći ćeš da umiriš svoje srce pred Bogom. Svaki put kad budeš jeo i pio pasus Božjih reči, ako možeš da shvatiš delo koje On trenutno obavlja i možeš da spoznaš kako da se moliš, kako da sarađuješ i kako da postigneš ulazak, jedino tada će to što jedeš i piješ Božje reči uroditi plodom. Kada, posredstvom Božjih reči, budeš u stanju da pronađeš put ulaska i možeš da uočiš postojeći mehanizam Božjeg delovanja, kao i smer dela Duha Svetoga, stupio si na pravi put. Ako nisi shvatio ključne stvari dok si jeo i pio Božje reči i posle toga i dalje ne možeš da pronađeš put na kome ćeš vežbati, to će pokazati da još uvek ne znaš kako da pravilno jedeš i piješ Božje reči, kao i da nisi otkrio postupak niti načelo kako da to činiš. Ako nisi shvatio delo koje Bog trenutno obavlja, tada nećeš moći da prihvatiš zadatke koje bi ti On poverio. Delo koje Bog trenutno obavlja jeste upravo ono u koje ljudi sada moraju da uđu i da ga razumeju. Da li ste razumeli ove stvari?

Kada efikasno jedeš i piješ Božje reči, tvoj duhovni život postaje normalan i, bez obzira na to sa kakvim kušnjama se suočavaš, sa kakvim okolnostima se susrećeš, kakve fizičke bolesti možda podnosiš, kakvo otuđenje od braće i sestara ili porodične nedaće možda proživljavaš, u stanju si da normalno jedeš i piješ Božje reči, da se normalno moliš i da normalno nastaviš sa svojim crkvenim životom; ako sve ovo možeš da postigneš, to će pokazati da si na pravom putu. Neki su ljudi previše krhki i nedostaje im istrajnost. Kada naiđu i na manju prepreku, kukaju i postaju negativni. Traganje za istinom zahteva istrajnost i odlučnost. Ako ovaj put niste uspeli da udovoljite Božjim namerama, tada morate biti u stanju da prezrete sebe i da duboko u sebi budete smireno odlučni u tome da sledeći put uspete. Ako ovoga puta niste bili obzirni prema Božjem bremenu, onda bi trebalo da budete odlučni u nameri da se pobunite protiv telesnog kada se u budućnosti suočite sa istom preprekom i da rešite da udovoljite Božjim namerama. Tako ćete postati hvale vredni. Neki ljudi ne znaju čak ni to jesu li njihove sopstvene misli ili ideje ispravne; ti ljudi su budale! Ako želiš da pokoriš svoje srce i pobuniš se protiv telesnog, nužno je da prvo znaš jesu li tvoje namere ispravne; jedino tada možeš pokoriti svoje srce. Ako ne znaš jesu li tvoje namere ispravne, možeš li uopšte da pokoriš svoje srce i pobuniš se protiv telesnog? Čak i ako se pobuniš, činićeš to zbunjeno. Treba da znaš kako da se pobuniš protiv svojih pogrešnih namera; to znači buniti se protiv telesnog. Čim shvatiš da su tvoje namere, misli i ideje pogrešni, trebalo bi da brzo promeniš smer i kreneš pravim putem. Prvo reši ovaj problem i obuči se da uđeš u tom smislu, jer ti najbolje znaš da li su ti namere ispravne ili nisu. Kada tvoje pogrešne namere budu ispravljene i sada jesu zarad Boga, postići ćeš cilj pokoravanja svog srca.

Za vas je sada najvažnije da steknete znanje o Bogu i Njegovom delu. Takođe, moraš znati kako Sveti Duh obavlja delo na ljudima; ovi postupci su neophodni za ulazak na pravi put. To će ti biti lakše da učiniš kada shvatiš ovu važnu stvar. Ti veruješ u Boga i spoznaješ Boga, što pokazuje da je tvoja vera u Boga istinska. Ako nastaviš da stičeš iskustvo, a na kraju ipak ne možeš da spoznaš Boga, tada si zasigurno osoba koja se opire Bogu. Oni koji veruju samo u Isusa Hrista, a ne veruju i u ovaploćenog Boga današnjice, svi su osuđeni. Svi su fariseji novijih dana, jer ne priznaju današnjeg Boga; svi su u suprotnosti sa Bogom. Ma koliko da je njihovo obožavanje Isusa predano, sve će to biti uzaludno; Bog ih neće pohvaliti. Licemeri su svi oni koji transparentom proklamuju svoju veru u Boga, a koji u svojim srcima nemaju pravo znanje o Bogu!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Vodi računa o Božjim namerama kako bi postigao savršenstvo“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 544

Da bi čovek tražio da ga Bog usavrši, prvo mora razumeti šta znači biti usavršen od Boga, kao i koje uslove mora ispuniti da bi bio usavršen. Kada čovek shvati ove stvari, mora potražiti put praktičnog delovanja. Da bi bio usavršen, čovek mora posedovati određeni kov. Mnogi ljudi po prirodi nisu dovoljno visokog kova, a u tom slučaju moraš platiti cenu i naporno raditi na sebi. Što si lošijeg kova, moraš uložiti veći lični trud. Što je veće tvoje razumevanje Božjih reči i što ih više sprovodiš u praksi, tim pre možeš stupiti na put savršenstva. Kroz molitvu možeš biti usavršen u domenu molitve; takođe možeš biti usavršen i kroz jedenje i pijenje reči Božjih, shvatanje njihove suštine i proživljavanje njihove stvarnosti. Kroz svakodnevno doživljavanje Božjih reči, trebalo bi da saznaš šta ti nedostaje; povrh toga, trebalo bi da prepoznaš svoju kobnu manu i svoje slabosti, i Bogu se moliš i preklinješ Ga. Čineći to, postepeno ćeš biti usavršen. Put ka usavršenju je sledeći: da se moliš; da jedeš i piješ Božje reči; da dokučiš suštinu Božjih reči; da uđeš u iskustvo Božjih reči; da spoznaš svoje nedostatke; da se pokoriš Božjem delu; da budeš obziran prema Božjem bremenu i pobuniš se protiv tela kroz svoje bogoljubivo srce; i da često budeš u zajedništvu sa svojom braćom i sestrama, što ti može obogatiti iskustvo. Bilo da je reč o zajedničkom životu ili o tvom ličnom životu i bilo da je reč o velikim ili manjim okupljanjima, sve to će ti omogućiti da stekneš iskustvo i obučiš se kako bi ti srce moglo biti smireno pred Bogom i moglo Mu se vratiti. Sve ovo je deo procesa usavršavanja. Doživljavanje reči Božjih, kako je prethodno pomenuto, znači da možeš da ih zaista okusiš i sebi omogućiš da ih proživiš, tako da stekneš veću veru i ljubav prema Bogu. Na ovaj način, postepeno ćeš odbacivati svoju iskvarenu, sotonsku narav; oslobodićeš se neprikladnih podsticaja; i živećeš kao normalna osoba. Što je u tebi veća ljubav prema Bogu – što će reći, što je veći deo tebe Bog usavršio – manje ćeš biti zaposednut Sotoninom iskvarenošću. Kroz svoja praktična iskustva postepeno ćeš stupati na put savršenstva. Dakle, ako želiš da budeš usavršen, onda je naročito važno da vodiš računa o namerama Božjim i da iskusiš Njegove reči.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Vodi računa o Božjim namerama kako bi postigao savršenstvo“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 545

Bog sada želi da zadobije određenu grupu ljudi, grupu koju čine oni koji nastoje da s Njim sarađuju, koji mogu da se pokore Njegovom delu, koji veruju da su reči koje Bog govori istinite i koji Božje zahteve mogu da sprovedu u delo; oni su ti kojima je istinsko razumevanje u srcu, oni su ti koji mogu biti usavršeni i oni će svakako moći da idu putem usavršavanja. Oni koji ne mogu da budu usavršeni jesu ljudi bez jasnog razumevanja Božjeg dela, koji ne jedu i ne piju Božje reči, koji na Njegove reči ne obraćaju pažnju i koji u svom srcu nemaju nimalo ljubavi prema Bogu. Oni koji sumnjaju u ovaploćenog Boga, koji nikada u Njega nisu sigurni, nikada Njegove reči ne shvataju ozbiljno i uvek Ga obmanjuju, jesu ljudi koji se opiru Bogu i pripadaju Sotoni; nema načina da se takvi ljudi usavrše.

Ako želiš da budeš usavršen, najpre moraš da stekneš Božju naklonost, jer On usavršava one kojima je naklonjen i koji su u skladu sa Njegovim namerama. Ako želiš da budeš u skladu sa Božjim namerama, moraš imati srce koje se pokorava Njegovom delu, moraš da težiš traganju za istinom i moraš u svemu da prihvatiš Božji nadzor. Da li se sve što radiš odvijalo pod Božjim nadzorom? Da li je tvoja namera ispravna? Ako je tvoja namera ispravna, Bog će te pohvaliti; ako je tvoja namera pogrešna, to pokazuje da ono što tvoje srce voli nije Bog, već telo i Sotona. Zato moraš da koristiš molitvu kao način pihvatanja Božjeg nadzora u svemu. Kada se moliš, iako Ja lično ne stojim pred tobom, Sveti Duh je s tobom, i ti se moliš i Meni i Duhu Božjem. Zašto veruješ u ovo telo? Veruješ, jer On ima Duh Božji. Da li bi verovao u ovu osobu da je On bez Duha Božjeg? Kada veruješ u ovu osobu, veruješ u Duh Božji. Kad se plašiš ove osobe, plašiš se Duha Božjeg. Vera u Duh Božji je vera u ovu osobu, a vera u ovu osobu takođe je vera u Duh Božji. Kada se moliš, osećaš da je Duh Božji s tobom i da je Bog pred tobom, i zato se moliš Njegovom Duhu. Danas se većina ljudi suviše plaši da svoje postupke iznese pred Boga; iako možda možeš da prevariš Njegovo telo, ne možeš da prevariš Njegov Duh. Sve ono što ne može da izdrži Božji nadzor u suprotnosti je sa istinom i treba ga odbaciti; raditi drugačije znači činiti greh protiv Boga. Svoje srce, dakle, moraš otvarati Bogu u svako doba, dok se moliš, kad govoriš i u zajedništvu razmenjuješ misli sa svojom braćom i sestrama, dok obavljaš svoju dužnost i baviš se svojim poslom. Dok ispunjavaš svoju dužnost, Bog je s tobom, i sve dok je tvoja namera ispravna i u službi je dela Božje kuće, On će prihvatati sve što radiš; trebalo bi da se iskreno posvetiš ispunjavanju svoje dužnosti. Ako tokom molitve imaš bogoljubivo srce i ako tražiš Božju brigu, zaštitu i nadzor, ako je sve to tvoja namera, tvoje će molitve biti delotvorne. Dok se, recimo, moliš na skupovima, ako otvaraš svoje srce i moliš se Bogu govoreći Mu šta ti je u srcu, i ako ne govoriš neistinu, tvoje će molitve sigurno biti delotvorne. Ako si u srcu iskreno bogoljubiv, ovako se zakuni Bogu: „Bože, koji si na nebesima i na zemlji i među svim stvarima, kunem Ti se: neka Tvoj Duh ispita sve što činim i neka me štiti i brine za mene u svako doba i učini da sve što radim bude postojano u Tvom prisustvu. Prestane li moje srce ikada da Te voli ili Te ikada izda, izgrdi me i prokuni žestoko. Nemoj me pomilovati ni na ovom ni na onom svetu.“ Smeš li da daš takvu zakletvu? Ako ne smeš, to pokazuje da si plašljiv i da još uvek voliš sebe. Posedujete li takvu odlučnost? Ako ste zaista tako odlučili, trebalo bi da položite ovu zakletvu. Ako si odlučio da daš takvu zakletvu, Bog će ispuniti tvoju odluku. Kada se zaklinješ Bogu, On sluša. Bog određuje jesi li grešan ili pravedan po meri tvoje molitve i tvojih postupaka. Sada je u toku proces vašeg usavršavanja i, ako istinski veruješ da možeš da budeš usavršen, sve što radiš iznećeš pred Boga i prihvatićeš Njegov nadzor; ako učiniš nešto strašno buntovno ili izdaš Boga, On će tvoju zakletvu sprovesti u delo, i zato, šta god da ti se desi, bilo propast ili grdnja, sȃm ćeš za to biti kriv. Dao si zakletvu i treba da je se pridržavaš. Ako se ne držiš date zakletve, doživećeš propast. Pošto je zakletva bila tvoja, Bog će je sprovesti u delo. Neki se posle molitve plaše i jadikuju: „Sve je svršeno! Moja je prilika za razvrat nestala; moja je prilika da činim zle stvari nestala; moja prilika da utažim svoje svetovne žudnje nestala je!“ Takvi ljudi još uvek vole svetovnost i greh, i sigurno će doživeti propast.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog usavršava one koji su u skladu sa Njegovim namerama“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 546

Verovati u Boga znači da sve što činiš mora biti izneto pred njega i podvrgnuto Njegovom nadzoru. Ako ono što radiš može da bude izneto pred Duh Božji, ali ne i pred telo Božje, to znači da nisi došao pod nadzor Njegovog Duha. Ko je Duh Božji? Ko je osoba za koju Bog svedoči? Nisu li Oni jedno te isto? Većina ih vidi kao dva odvojena bića i veruje da je Duh Božji Božji Duh, a da je osoba za koju Bog svedoči samo ljudsko biće. Ali, zar nisi u zabludi? U čije ime ova osoba dela? Oni koji ne poznaju ovaploćenog Boga nemaju duhovno razumevanje. Duh Božji i Njegovo ovaploćeno telo su jedno, jer je Duh Božji materijalizovan u telu. Ako je ta osoba neljubazna prema tebi, hoće li Duh Božji biti ljubazan? Zar nisi zbunjen? Svi oni koji danas ne mogu da prihvate Božji nadzor ne mogu da dobiju Njegovo odobrenje, a oni koji ne poznaju ovaploćenog Boga ne mogu da budu usavršeni. Posmatraj sve što radiš i vidi možeš li to da izneseš pred Boga. Ako ne možeš da izneseš sve što činiš pred Boga, to pokazuje da si zločinitelj. Mogu li zločinitelji da budu usavršeni? Sve što činiš, svaki postupak, svaku nameru i svaku reakciju treba izneti pred Boga. Čak i tvoj svakodnevni duhovni život – tvoje molitve, tvoja bliskost s Bogom, način na koji jedeš i piješ Božje reči, tvoje zajedništvo s braćom i sestrama i tvoj život unutar crkve – kao i tvoja služba u partnerstvu, mogu da budu izneti pred Boga radi Njegovog nadzora. Takvo će ti postupanje pomoći da u životu napreduješ. Proces prihvatanja Božjeg nadzora jeste proces pročišćenja. Što više možeš da prihvatiš Božji nadzor, to si pročišćeniji i više u skladu s Božjim namerama, tako da nećeš biti uvučen u razvrat i tvoje će srce živeti u Njegovom prisustvu. Što više prihvataš Njegov nadzor, veće je Sotonino poniženje i tvoja sposobnost da se pobuniš protiv tela. Prema tome, prihvatanje Božjeg nadzora jeste put koji bi ljudi trebalo da slede. Bez obzira na to šta radiš, čak i kada vodiš prisne razgovore sa svojom braćom i sestrama, možeš da pred Boga izneseš svoja dela, da tražiš Njegov nadzor i da težiš pokornosti Samom Bogu; to će tvoje postupke učiniti znatno ispravnijim. Samo ako sve što činiš iznosiš pred Boga i prihvataš Božji nadzor možeš da budeš neko ko živi u Božjem prisustvu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog usavršava one koji su u skladu sa Njegovim namerama“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 547

Oni koji ne razumeju Boga nikada ne mogu sasvim da Mu se pokore. Takvi ljudi su sinovi buntovništva. Suviše su ambiciozni, previše je buntovništva u njima, i zato se udaljavaju od Boga i ne žele da prihvate Njegov nadzor. Takve ljude nije moguće lako usavršiti. Neki su probirljivi u tome kako jedu i piju Božje reči i kako ih prihvataju. Oni priznaju određene delove Božjih reči koji su u skladu s njihovim predstavama, a odbacuju one koje to nisu. Nije li to najotvorenija pobuna i suprotstavljanje Bogu? Ako neko veruje u Boga godinama, a nije Ga nimalo razumeo, onda je bezvernik. Oni koji su voljni da prihvate Božji nadzor jesu oni koji teže Njegovom razumevanju, koji žele da prihvate Njegove reči. To su oni koji će primiti Božju baštinu i blagoslove, i oni su najblagosloveniji. Bog proklinje one u čijem srcu za Njega nema mesta, i takve ljude On grdi i napušta. Ako ne voliš Boga, On će te napustiti, a ako ne slušaš šta ti govorim, obećavam ti da će te Duh Božji napustiti. Probaj ako ne veruješ! Danas ti objašnjavam put prakse, ali od tebe zavisi hoćeš li da ga sprovedeš u delo. Ukoliko ne veruješ u taj put, ako ga ne sprovodiš u delo, videćeš i sam da li Duh Sveti deluje u tebi ili ne! Ako ne težiš razumevanju Boga, u tebi neće delovati Duh Sveti. Bog deluje u onima koji Njegove reči slede i cene. Što više budeš cenio Božje reči, to će više u tebi delovati Njegov Duh. Što neka osoba više ceni Božje reči, to su veći izgledi da je Bog usavrši. Bog usavršava one koji Ga istinski vole i one čije je srce pred Njim spokojno. Ceniti celokupno Božje delo, ceniti Božje prosvećenje, ceniti Božje prisustvo, ceniti Božju brigu i zaštitu, ceniti način na koji Božje reči postaju tvoja stvarnost i opskrbljuju tvoj život – sve se to najbolje slaže s Božjim namerama. Ako ceniš Božje delo, to jest, ako ceniš sve što je nad tobom učinio, On će te blagosloviti i učiniće da se sve tvoje umnoži. Ako ne ceniš Božje reči, On u tebi neće delovati i daće ti samo beznačajnu blagodat za tvoju veru, ili te blagosloviti oskudnim bogatstvom, a tvoju porodicu oskudnom sigurnošću. Trebalo bi da težiš tome da Božje reči učiniš svojom stvarnošću, da budeš u stanju da Mu udovoljiš i da budeš u skladu sa Njegovim namerama; ne bi trebalo da težiš samo uživanju u Njegovoj blagodati. Ništa nije za vernike važnije nego da prime Božje delo, da budu usavršeni i postanu oni koji slede volju Božju. To je cilj kome treba da težiš.

Sve ono čemu je čovek težio u Doba blagodati sada je prevaziđeno, jer je sada merilo te težnje strožije; ono čemu se teži ujedno je uzvišenije i praktičnije, i može bolje da zadovolji čovekove unutrašnje potrebe. U prošlim vremenima, Bog nije na ljude delovao kao što to danas čini; On im se nije obraćao koliko im se obraća danas, niti su Njegovi zahtevi njima bili tako visoki kao Njegovi zahtevi danas. To što vam Bog o ovim stvarima sada govori pokazuje da je konačna Božja namera usmerena na vas, na ovu grupu ljudi. Ako zaista želiš da te Bog usavrši, onda se tome posveti kao svom središnjem cilju. Bez obzira na to da li trčiš unaokolo, da li daješ sebe, da li obavljaš neku funkciju ili si primio Božji nalog, uvek je cilj da budeš usavršen i da udovoljiš Božjim namerama, kako bi ispunio te ciljeve. Ako neko kaže da ne teži usavršavanju od strane Boga niti život-ulasku, već samo teži telesnom miru i radosti, takav je čovek od svih ljudi najviše slep. Oni koji ne trgaju za život-stvarnošću, već samo za večnim životom u budućem svetu i za sigurnošću u ovom svetu, sleplji su od svih ljudi. Dakle, sve što radiš treba da činiš zato da bi te Bog usavršio i zadobio.

Delo koje Bog obavlja u ljudima jeste da ih opskrbi prema njihovim različitim zahtevima. Što je život neke osobe uzvišeniji, to će i njeni zahtevi i težnje biti veći. Ako u ovoj fazi nemaš nikakvih težnji, to dokazuje da te je Sveti Duh napustio. Duh Sveti nikada neće napustiti one koji teže životu; takvi ljudi uvek nečemu teže i uvek u srcu nose čežnju. Takvi ljudi nikada nisu zadovoljni postojećim stanjem stvari. Svaka faza u delu Svetog Duha ima za cilj da u tebi postigne neki efekat, ali ako postaneš zadovoljan samim sobom, ako više nemaš nikakvih potreba, ako više ne prihvataš delo Duha Svetog, on će te napustiti. Ljudima je Božji nadzor potreban svakog dana; oni od Boga svakodnevno traže obilno opskrbljivanje. Mogu li ljudi da se dovijaju ako svakog dana ne jedu i ne piju Božju reč? Ako neko stalno oseća kako ne može dovoljno da se najede ili napije Božje reči, ako je nje uvek gladan i žedan i traži je, Duh Sveti će uvek delovati u njemu. Što je veća nečija žudnja, to praktičnije stvari mogu da proizađu iz njihovog zajedništva. Što vatrenije neko traga za istinom, to će brže u svom životu iskusiti napredak, obogatiti se iskustvom i postati imućni stanovnik Božje kuće.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog usavršava one koji su u skladu sa Njegovim namerama“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 548

Sveti duh ima put kojim se kreće u svakoj osobi i svakoj osobi daje priliku da bude usavršena. Kroz svoju negativnost ti si se upoznao sa sopstvenom iskvarenošću, tako da ćeš, kada budeš odbacio negativnost, naći put do primene; to su sve načini na koje se usavršavaš. Dalje, kroz neprestano vođenje i prosvetljenje nekih pozitivnih stvari unutar tebe, ti ćeš samoinicijativno ispuniti svoju funkciju, rasti u uvidu i zadobiti moć razlučivanja. Kada si u dobrom stanju, posebno si voljan da pročitaš Božju reč, i posebno voljan da se moliš Bogu, i možeš da povežeš propovedi koje čuješ sa svojim stanjem. U takvim trenucima Bog te prosvetljuje i prosvećuje iznutra, čineći da shvatiš neke stvari pozitivne strane. Tako si usavršen na pozitivnoj strani. U negativnim stanjima si slab i negativan; osećaš da ti Bog nije u srcu, ali ipak, Bog te prosvetljuje, pomažući ti da pronađeš put do primene. Ishod ovoga je postizanje savršenstva na negativnoj strani. Bog može da usavrši čoveka i sa pozitivne i sa negativne strane. Zavisi od toga da li si u stanju da iskusiš i od toga da li tragaš za tim da te Bog usavrši. Ako istinski tražiš da te Bog usavrši, onda negativno ne može da te natera da doživiš gubitak, već ti može doneti stvari koje su stvarnije, i može da te učini sposobnijim da saznaš šta je to što nedostaje u tebi, sposobnijim da dokučiš svoje pravo stanje i shvatiš da čovek nema ništa i da je ništa; ako ne doživiš kušnje, ti nemaš znanje, i uvek ćeš osećati da si iznad drugih i bolji od svih drugih. Kroz sve ovo ćeš shvatiti da je sve što se desilo ranije učinio Bog i zaštitio Bog. Ulazak u kušnje ostavlja te bez ljubavi ili vere, ne uspevaš da se moliš i nisi u stanju da pevaš himne, i nesvesno, usred toga ti spoznaješ sebe. Bog ima mnogo sredstava da usavrši čoveka. On koristi svakakva okruženja da oreže iskvarenu čovekovu narav i koristi razne stvari da bi razgolitio čoveka; u jednom pogledu, On orezuje čoveka, u drugom On razgolićuje čoveka, a u trećem On otkriva čoveka, kopajući i otkrivajući „tajne“ u dubinama čovekovog srca i pokazujući čoveku njegovu prirodu razotkrivajući mnoga njegova stanja. Bog usavršava čoveka kroz mnoge metode – kroz otkrivenje, kroz orezivanje čoveka, kroz oplemenjivanje čoveka i grdnju – tako da čovek može da zna da je Bog praktičan.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo oni koji se usredsrede na primenu mogu biti usavršeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 549

Šta je to što sada tražite? Da vas Bog usavrši, da spoznate Boga, da steknete Boga – ili možda tražite da se nosite kao Petar devedesetih godina, ili da imate veru veću od Jovove, ili možda tražite da vas Bog nazove pravednim i da stignete pred presto Božje, ili da budete u stanju da ispoljavate Boga na zemlji i snažno i odlučno svedočite o Bogu. Bez obzira na to šta tražite, sve u svemu, tražite radi toga da bi vas Bog spasao. Bez obzira da li tražiš da budeš pravedna osoba, da li tražiš Petrov način ili Jovovu veru, ili da te Bog usavrši, sve je to delo koje Bog čini na čoveku. Drugim rečima, bez obzira na to šta tražiš, to je sve zbog toga da bi te Bog usavršio, sve je zbog doživljavanja Božje reči, radi udovoljavanja Božjem srcu; šta god da tražiš, to je sve zbog otkrivanja Božje divote, traženja puta do primene u stvarnom iskustvu sa ciljem da budeš u stanju da odbaciš sopstvenu buntovnu narav, postigneš normalno stanje u sebi, da budeš u stanju da se u potpunosti usaglasiš sa Božjim namerama, postaneš korektna osoba i da imaš ispravan motiv u svemu što radiš. Razlog zbog kojeg doživljavaš sve ove stvari jeste da dođeš do spoznaje Boga i postigneš porast života. Iako su ono što doživljavaš Božja reč i stvarni događaji, kao i ljudi, pitanja i stvari u tvom okruženju, naposletku ćeš uspeti da budeš u stanju da upoznaš Boga i da te Bog usavrši. Tražiti da kročiš putem pravedne osobe ili tražiti da primeniš Božju reč: to su trkačke staze, a spoznaja Boga i usavršavanje od strane Boga su odredište. Bilo da sada tražiš usavršavanje od strane Boga ili tražiš da svedočiš o Bogu, sve je to u krajnjoj liniji da bi spoznao Boga; to je da ne bi delo koje On obavlja u tebi bilo uzaludno, da bi ti najzad spoznao praktičnost Boga, da bi spoznao Njegovu veličinu, i još više da bi spoznao Božju poniznost i skrivenost i da bi spoznao veliku količinu dela koje Bog obavlja u tebi. Bog se ponizio do te mere da Svoje delo obavlja u ovim prljavim i iskvarenim ljudima i usavršava ovu grupu ljudi. Bog se nije ovaplotio samo da bi živeo i jeo među ljudima, da bi usmeravao ljude, i da bi ljude opskrbio onim što im je potrebno. Još je važnije da On sprovodi svoje moćno delo spasenja i osvajanja na ovim nepodnošljivo iskvarenim ljudima. Došao je u srce velike crvene aždaje da spasi ove najiskvarenije ljude, kako bi svi ljudi mogli da se promene i obnove. Neizmerna teškoća koju Bog trpi nije samo nevolja koju otelotvoreni Bog podnosi, već je iznad svega to što Božji Duh trpi krajnje poniženje – On se toliko ponižava i krije da postaje obična osoba. Bog se ovaplotio i uzeo telesno obličje da bi ljudi videli da On ima normalan ljudski život i normalne ljudske potrebe. To je dovoljno da se dokaže da se Bog u velikoj meri ponizio. Duh Božji se ostvaruje u telu. Njegov Duh je tako uzvišen i veliki, a ipak uzima oblik običnog čoveka, zanemarljivog čoveka, da bi obavio delo Svog Duha. Kov, uvid, razum, ljudskost i životi svakog od vas pokazuju da ste zaista nedostojni da prihvatite Božje delo ove vrste. Vi ste zaista nedostojni da dozvolite Bogu da podnese takve teškoće zbog vas. Bog je tako veliki. On je tako uzvišen, ljudi su tako bedni, a On ipak radi na njima. Ne samo da se On ovaplotio da bi opskrbio ljude, da bi se obraćao ljudima, već On čak i živi zajedno sa njima. Bog je tako skroman, tako drag. Ako, čim se pomene Božja ljubav, čim se pomene Božja blagodat, ti proliješ suze dok rečima hvališ Boga, ako dostigneš ovo stanje, to znači da imaš istinsko znanje o Bogu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo oni koji se usredsrede na primenu mogu biti usavršeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 550

U čovekovom traženju danas postoji određeno odstupanje; oni samo traže da vole Boga i da udovolje Bogu, ali nemaju nikakvo znanje o Bogu i zanemarili su prosvećenje i prosvetljenje Svetog Duha u njima. Oni nemaju osnova za istinsko poznavanje Boga. Zato gube žar u meri u kojoj njihovo iskustvo napreduje. Svi oni koji traže da imaju istinsko bogopoznanje, iako ranije nisu bili u dobrom stanju, iako su bili skloni negativnosti i slabosti i često plakali, padali u bezvoljnost i gubili nadu – sada, kako stiču više iskustva, njihovo stanje se poboljšava. Nakon što su doživeli orezivanje i slom, i nakon što su prošli kroz krug kušnje i oplemenjivanja, postigli su veliki napredak. Negativna stanja su smanjena, i došlo je do nekih promena u njihovoj životnoj dispoziciji. Kako prolaze kroz više iskušenja, njihova srca počinju da vole Boga. Postoji pravilo u Božjem usavršavanju ljudi, a to je da te On prosvećuje koristeći tvoj pogodni deo, tako da imaš put ka primeni i možeš da se odvojiš od svih negativnih stanja, pomažući svom duhu da uspe da se oslobodi i učini da budeš u stanju da Ga više voliš. Tako dolaziš u stanje kada možeš da odbaciš iskvarenu Sotoninu narav. Ti si bezazlen i otvoren, voljan da upoznaš sebe i primeniš istinu. Bog će te sigurno blagosloviti, tako da kada budeš slab i negativan, On će te dvostruko prosvetiti, pomažući ti da bolje upoznaš sebe, da budeš spremniji da se pokaješ za sebe i da više budeš u stanju da primenjuješ ono što treba da primenjuješ. Samo na taj način tvoje srce može biti mirno i opušteno. Osoba koja obično obraća pažnju na poznavanje Boga, koja obraća pažnju na poznavanje sebe, koja obraća pažnju na svoju primenu, biće u stanju da često prima Božje delo, kao i Njegovo vođstvo i prosvećenje. Čak i kada je takva osoba možda u negativnom stanju, ona može odmah da preokrene stvari, bilo zbog delovanja savesti, bilo zbog prosvećenja koje dolazi od Božje reči. Promena nečije naravi uvek se postiže kada ta osoba poznaje svoje stvarno stanje i narav i delo Božje. Osoba koja je voljna da upozna sebe i otvori se, biće u stanju da sprovodi istinu. Takva osoba je osoba koja je verna Bogu, a osoba koja je verna Bogu poseduje razumevanje Boga, bilo da je to razumevanje duboko ili plitko, oskudno ili obilno. To je Božja pravednost, i to je nešto što ljudi postižu; to je njihova dobit. Osoba koja ima znanje o Bogu je ona koja ima osnovu, koja ima viziju. Ovakva osoba je sigurna u vezi Božjeg tela i sigurna je i u Božju reč i Božje delo. Bez obzira na to kako Bog deluje ili govori, ili kako drugi ljudi izazivaju smetnje, ona može čvrsto da stoji i svedoči o Bogu. Što je osoba više takva, to više može da sprovede istinu koju razume. Pošto uvek primenjuje Božju reč, ona stiče više razumevanja o Bogu i poseduje odlučnost da zauvek svedoči o Bogu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo oni koji se usredsrede na primenu mogu biti usavršeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 551

Imati moć razlučivanja, imati pokornost i imati sposobnost da prozreš stvari tako da ti duh bude oštar znači da te iznutra prosvetljuju i prosvećuju Božje reči čim naiđeš na nešto. To znači imati oštar duh. Sve što Bog čini jeste da bi pomogao da se oživi duh ljudi. Zašto Bog uvek kaže da su ljudi tupi i glupi? Zato što su ljudski duhovi umrli i postali su toliko tupi da su potpuno nesvesni stvari duha. Božji posao je da učini da ljudski životi napreduju i da pomogne ljudskom duhu da oživi, tako da mogu da prozru u stvari duha i da su uvek u stanju da vole Boga u svojim srcima i da udovolje Bogu. Dolazak u ovu etapu pokazuje da je nečiji duh oživeo i da će sledeći put kada naiđe na nešto on moći odmah da reaguje. Osetljiv je na propovedi i brzo reaguje na situacije. To znači postići oštrinu duha. Postoje mnogi ljudi koji imaju brzu reakciju na neki spoljašnji događaj, ali čim se pomene ulazak u stvarnost ili podrobnija pitanja duha, oni otupe i oglupe. Oni razumeju nešto samo ako im je pred nosom. Sve su to znaci da ste duhovno tupi i glupi, da imate malo iskustva po pitanjima duha. Neki ljudi su željni duha i razboriti su. Čim čuju reči koje ukazuju na njihovo stanje, oni ne gube vreme i odmah ih zapisuju. Jednom kada čuju reči o načelima primene, oni su u stanju da ih prihvate i primene na svoje kasnije iskustvo, čime menjaju sebe. Takva je osoba oštrog duha. Zašto su u stanju da reaguju tako brzo? Zato što su oni usredsređeni na te stvari u svakodnevnom životu. Kada čitaju Božje reči, oni umeju da uporede svoje stanje naspram onoga što čitaju i da razmisle o sebi. Kada čuju zajedništvo i propovedi i čuju reči koje im donose prosvećenje i prosvetljenje, oni su u stanju da ih odmah prime. To je slično davanju hrane gladnoj osobi; ona je u stanju odmah da jede. Ako daješ hranu nekome ko nije gladan, on ne reaguje tako brzo. Kada se često moliš Bogu, u stanju si da reaguješ čim naiđeš na nešto: ono što Bog zahteva po tom pitanju i kako treba da deluješ. Što se tog pitanja tiče, poslednji put te je Bog vodio; kada naiđeš na istu vrstu stvari danas, naravno da ćeš znati kako da primenjuješ na način koji zadovoljava Božje srce. Ako uvek tako postupaš i uvek doživljavaš na taj način, u nekom trenutku će ti to postati lako. Kada čitaš Božju reč, ti znaš o kakvoj vrsti osobe Bog govori, ti znaš o kakvoj vrsti uslova duha govori, a ti si u stanju da dokučiš tu ključnu stvar i primeniš je; to pokazuje da si sposoban da stičeš iskustvo. Zašto neki ljudi ne uspevaju da budu takvi? Zato što ne ulažu mnogo truda u aspekt primene. Iako su spremni da primene istinu, oni nemaju pravi uvid u pojedinosti službe, u pojedinosti istine u svojim životima. Zbune se kada se nešto desi. Tako možeš biti zaveden kada se pojavi lažni prorok ili lažni apostol. Često moraš u zajedništvu deliti Božje reči i delo – samo tako ćeš moći da razumeš istinu i razviješ moć razlučivanja. Ako ne razumeš istinu, nećeš imati moć razlučivanja. Na primer, ono što Bog govori, kako Bog deluje, koji su Njegovi zahtevi od ljudi, s kakvim ljudima treba da budeš u dodiru i kakve ljude treba da odbaciš – često moraš o tome razgovarati u zajedništvu. Ako uvek na ovaj način doživljavaš Božju reč, razumećeš istinu i u potpunosti ćeš razumeti mnoge stvari, a imaćeš i moć razlučivanja. Šta je disciplina po Svetom Duhu, šta je krivica rođena iz ljudske volje, šta je vođstvo Svetog Duha, šta je uređenje okruženja, šta Božje reči prosvećuju iznutra? Ako vam to nije jasno, nećete imati moć razlučivanja. Trebalo bi da znaš šta dolazi od Svetog Duha, šta je buntovna narav, kako da se pokoriš Božjoj reči i kako da odbaciš sopstveno buntovništvo; ako imaš iskustveno razumevanje ovih stvari, imaćeš temelj; kada se nešto desi, imaćeš odgovarajuću istinu naspram koje ćeš sve meriti i odgovarajuće vizije kao temelj. Imaćeš načela u svemu što radiš i moći ćeš da deluješ u skladu sa istinom. Tada će tvoj život biti ispunjen Božjim prosvećenjem, pun Božjih blagoslova. Bog neće nepravedno postupati sa bilo kim ko Ga iskreno traži, ili ko ga proživljava i svedoči o njemu i neće proklinjati bilo koga ko oseća iskrenu žeđ za istinom. Ako, dok jedeš i piješ reči Božje, uspeš da obratiš pažnju na to kakvo je tvoje istinsko stanje, da obratiš pažnju na sopstvenu primenu i obratiš pažnju na sopstveno razumevanje, onda ćeš, kada se budeš suočio s problemom, primiti prosvećenje i zadobiti praktično razumevanje. Tada ćeš u svemu imati put primene i razlučivanja. Osoba koja poseduje istinu verovatno neće biti obmanuta, verovatno se neće ophoditi remetilački ili se ekscesno ponašati. Zbog istine, ona je zaštićena, a takođe zbog istine, ona dobija više razumevanja. Zbog istine, ona ima više puteva za primenu, dobija više prilika da Sveti Duh radi u njoj i više prilika da bude usavršena.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo oni koji se usredsrede na primenu mogu biti usavršeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 552

Ako želiš da budeš usavršen, moraš da ispuniš određene kriterijume. Kroz svoju rešenost, svoju upornost i svoju savest, i kroz svoju potragu, bićeš u stanju da iskusiš život i da udovoljiš Božjim namerama. Ovo je tvoj ulazak i to su stvari koje su neophodne na putu usavršavanja. Delo usavršavanja se može obaviti na svim ljudima. Svako ko traga za Bogom može biti usavršen i ima mogućnost i kvalifikacije da bude usavršen. Ovde ne postoji nikakvo utvrđeno pravilo. Može li neko da bude usavršen uglavnom zavisi od toga za čim traga. Ljudi koji vole istinu i u stanju su da prožive istinu svakako mogu da budu usavršeni. Ljudi koji ne vole istinu ne dobijaju pohvale od Boga; oni ne poseduju život koji Bog zahteva i ne mogu da budu usavršeni. Delo usavršavanja je samo zarad zadobijanja ljudi i nije u sastavu dela borbe sa Sotonom; delo osvajanja je samo zarad borbe sa Sotonom, što znači korišćenje osvajanja čoveka da bi se porazio Sotona. Delo osvajanja je glavno delo, najnovije delo, delo koje nikada ni u jednom dobu nije obavljeno. Može se reći da je cilj ove etape dela uglavnom da se osvoje svi ljudi kako bi se porazio Sotona. Delo usavršavanja ljudi – to nije novo delo. Suštinsko obeležje cilja sveukupnog rada tokom Božjeg dela u telu jeste osvajanje ljudi. Ovo je kao u Doba blagodati, kada je glavno delo bilo iskupljenje celog ljudskog roda raspećem. „Zadobijanje ljudi“ je predstavljalo dodatak delu u telu i obavljeno je tek nakon raspeća. Kada je Isus došao i obavljao Svoje delo, Njegov cilj je prvenstveno bio da iskoristi Svoje raspeće da bi trijumfovao nad ropstvom smrti i Ada, da bi trijumfovao nad Sotoninim uticajem – odnosno, da porazi Sotonu. Tek nakon što je Isus razapet, Petar je, korak po korak, krenuo na put usavršavanja. Naravno, Petar je bio među onima koji su sledili Isusa dok je Isus delovao, ali u to vreme nije bio usavršen. Naprotiv, tek nakon što je Isus dovršio Svoje delo Petar je postepeno shvatao istinu, a zatim postao usavršen. Ovaploćeni Bog dolazi na zemlju samo da završi ključnu, suštinsku etapu dela u kratkom vremenskom periodu, a ne da dugotrajno živi među ljudima na zemlji u nameri da ih usavršava. On ne obavlja to delo. On ne čeka do onog trenutka kada će čovek biti sasvim usavršen da bi završio Svoje delo. U tome nije cilj niti značaj Njegovog ovaploćenja. On dolazi jedino da obavi kratkotrajno delo spasavanja čoveka, a ne da obavlja dugotrajno delo usavršavanja čoveka. Delo spasavanja čoveka je reprezentativno, u stanju da pokrene novo doba. Može se završiti u kratkom vremenskom periodu. Međutim, usavršavanje čoveka zahteva da se čovek podigne na određeni nivo; za takvo delo je potrebno mnogo vremena. To je delo koje mora da obavi Duh Božji, ali se obavlja na temelju istine koja je izgovorena tokom dela u telu. Ono se, takođe, obavlja uzdizanjem apostola da sprovode dugotrajno delo usmeravanja kako bi postigli Njegov cilj usavršavanja čoveka. Ovaploćeni Bog ne obavlja ovo delo. On samo govori o putu života kako bi ljudi razumeli, i On jedino čoveku daje istinu, a ne prati ga neprestano na putu primene istine, jer to nije u okviru Njegove službe. Prema tome, On neće pratiti čoveka sve do dana dok čovek u potpunosti ne shvati istinu i potpuno ne dođe do istine. Njegovo delo u telu se završava kada čovek zvanično uđe na pravi put vere u Boga, kada čovek zakorači na pravi put ka usavršavanju. U tom će trenutku, naravno, On u potpunosti poraziti Sotonu i trijumfovati nad svetom. Njega ne zanima hoće li čovek u tom trenutku konačno ući u istinu, niti Ga zanima da li je čovekov život veliki ili minijaturan. Ništa od toga nije ono čime On u telu treba da upravlja; ništa od toga nije u okviru službe ovaploćenog Boga. Kada završi Svoje predviđeno delo, On će zaključiti Svoje delo u telu. Dakle, delo koje ovaploćeni Bog obavlja jeste samo ono delo koje Božji Duh ne može neposredno da obavi. Štaviše, to je kratkotrajno delo spasenja, a ne delo koje će On dugotrajno obavljati na zemlji.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo usavršeni mogu da žive smislenim životom“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 553

Ovo delo koje se obavlja među vama sprovodi se na vama shodno tome koje delo treba da se obavi. Nakon osvajanja ovih ljudi, biće usavršena jedna grupa ljudi. Prema tome, veliki segment sadašnjeg dela takođe je radi pripreme za cilj koji je vaše usavršavanje, budući da postoji mnogo ljudi željnih istine koji se mogu usavršiti. Kada bi se na vama obavilo delo osvajanja, ali ne i bilo kakvo dodatno delo nakon toga, zar istine ne bi bili lišeni neki koji za njom žude? Postojeće delo ima za cilj da otvori put za kasnije usavršavanje ljudi. Iako je Moje delo samo delo osvajanja, put života o kome govorim je, ipak, priprema za kasnije usavršavanje ljudi. Delo koje dolazi nakon osvajanja usredsređuje se na usavršavanje ljudi, a osvajanje se obavlja kako bi se postavio temelj za delo usavršavanja. Čovek se može usavršiti tek nakon što je osvojen. Ovoga časa, glavni zadatak je u osvajanju; kasnije će biti usavršeni oni koji traže istinu i žude za njom. Biti usavršen podrazumeva aktivne aspekte ulaska ljudi: Da li imaš bogoljubivo srce? Koliko je bilo duboko tvoje iskustvo dok si koračao ovim putem? Koliko je čista tvoja ljubav prema Bogu? Koliko je tačna tvoja primena istine? Da bi bio usavršen, čovek mora imati osnovno znanje o svim aspektima ljudskosti. Ovo je osnovni zahtev. Svi oni koji, nakon što su osvojeni, ne mogu da budu usavršeni, postaju uslužna sredstva i na kraju će biti bačeni u jezero ognja i sumpora, i svejedno će upasti u bezdan, jer se tvoja narav nije promenila i još uvek pripadaš Sotoni. Ako čovek ne ispunjava uslove za usavršavanje, tada je on beskoristan – on je otpad, oruđe, nešto što ne može da izdrži kušnju ognja! Koliko od svog bogoljubivog srca sada poseduješ? Koliko od srca koje se tebe gnuša? Koliko duboko zaista poznaješ Sotonu? Da li ste učvrstili svoju rešenost? Da li je vaš život u okviru vaše ljudskosti dobro regulisan? Da li vam se život promenio? Živite li novim životom? Da li vam se promenio pogled na život? Ako se ove stvari nisu promenile, ne možeš da budeš usavršen čak ni ako se ne povučeš; naprotiv, samo si osvojen. Kada dođe vreme da budeš stavljen na probu, nedostajaće ti istina, tvoja ljudskost će biti nenormalna i bićeš nizak poput tovarne životinje. Tvoje jedino dostignuće biće to što si osvojen – bićeš samo predmet Mog osvajanja. Poput magarca koji, nakon što je jednom iskusio bič gospodara, postaje strašljiv i, svaki put kada ga ugleda, plaši se da se nedolično ne ponaša – bio bi samo magarac koji je osvojen. Ako nekoj osobi nedostaju ovi pozitivni aspekti i umesto toga je negativna i strašljiva, bojažljiva i kolebljiva u svemu, nesposobna da išta jasno razluči, nesposobna da shvati istinu, i dalje bez puta za primenu, a povrh toga čak i bez bogoljubivog srca – ako neka osoba nimalo ne shvata kako da voli Boga, kako da živi smislenim životom ili kako da bude stvarna osoba – kako takva osoba može svedočiti o Bogu? To bi pokazalo da je tvoj život malo vredan i da si samo osvojeni magarac. Bio bi osvojen, ali bi to samo značilo da si se pobunio protiv velike crvene aždaje i odbio da se pokoriš njenoj vlasti; značilo bi da veruješ da postoji Bog, da želiš da se pokoriš svim Božjim planovima i da nemaš pritužbi. Međutim, kad je reč o pozitivnim aspektima, jesi li u stanju da proživiš Božju reč i ispoljavaš Boga? Ako nemaš nijedan od ovih aspekata, to znači da nisi zadobijen od strane Boga i da si samo osvojeni magarac. Nema ničeg poželjnog u tebi i Sveti Duh ne deluje u tebi. Tvoja ljudskost je odviše manjkava; Bogu je nemoguće da te upotrebi. Moraš da dobiješ Božje odobravanje i da budeš stotinu puta bolji od nevernih zveri i hodajućih mrtvaca – samo oni koji dostignu ovaj nivo spremni su da budu usavršeni. Za Božju upotrebu je podoban samo čovek koji poseduje ljudskost i ima savest. Tek kada ste usavršeni možete se smatrati ljudskim bićima. Samo oni koji su usavršeni jesu ljudi koji žive smislenim životom. Jedino takvi ljudi mogu još snažnije svedočiti o Bogu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo usavršeni mogu da žive smislenim životom“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 554

Kojim putem Bog usavršava čoveka? Koji su aspekti obuhvaćeni? Jesi li voljan da te Bog usavrši? Jesi li voljan da prihvatiš Njegov sud i grdnju? Šta znaš o ovim pitanjima? Ako ne poseduješ znanje o kojem možeš da govoriš, onda je to dokaz da još uvek ne poznaješ Božje delo, da te Sveti Duh nije nimalo prosvetio. Takvi se ljudi ne mogu usavršiti. Njima je dato samo malo blagodati u kojoj će nakratko uživati, i to neće potrajati. Bog ne može da usavrši ljude koji samo uživaju u Njegovoj blagodati. Neki se zadovoljavaju telesnim mirom i zadovoljstvom, lagodnim životom bez teškoća ili nedaća, time da im porodica živi skladno, bez prepirki i rasprava – oni mogu čak poverovati da je to Božji blagoslov. A to je zapravo samo Božja blagodat. Ne smete se zadovoljiti time da samo uživate u Božjoj blagodati. Takvo razmišljanje je vrlo prosto. Čak i ako svakodnevno čitaš reči Božje i moliš se svakog dana i tvoj duh oseća veliko zadovoljstvo i naročito je spokojan, ako naposletku nemaš šta da kažeš o svom znanju o Bogu i Njegovom delu i nisi ništa iskusio, bez obzira na to koliko si Božjih reči pojeo i popio, ako osećaš samo duhovni mir i zadovoljstvo, kao i to da se slast reči Božje ni sa čim ne može porediti, baš kao da je se nikada ne možeš dovoljno nauživati, ali nemaš baš nikakvo praktično iskustvo u reči Božjoj i potpuno si lišen stvarnosti Njegovih reči, šta onda možeš zadobiti od takve vere u Boga? Ako ne možeš da proživiš suštinu Božjih reči, to što jedeš i piješ te reči i što se moliš nije ništa drugo do puka religioznost. Bog ne može da usavrši takve ljude i ne može da ih zadobije. Ljudi koje je Bog zadobio jesu oni koji tragaju za istinom. Bog ne zadobija čovekovo telo, niti stvari koje čoveku pripadaju, već onaj deo u njegovoj nutrini koji pripada Bogu. Stoga, kad Bog usavršava ljude On ne usavršava njihova tela, već srca, dopuštajući njihovim srcima da budu zadobijena od Boga; drugim rečima, kad Bog usavršava čoveka On u suštini usavršava čovekovo srce kako bi se to srce okrenulo Bogu i kako bi moglo da Ga voli.

Čovekovo telo je smrtno. Nema nikakve svrhe da Bog zadobije telo čovekovo jer je telo čovekovo sazdano od tvari koja neminovno propada, te ne može da primi Njegovo nasleđe niti blagoslove. Ako bi se zadobijalo telo čovekovo i ako bi se samo ono nalazilo u ovom toku, onda bi, uprkos tome što se čovek navodno nalazi u tom toku, njegovo srce pripadalo Sotoni. Ako bi tako bilo, ne samo da ljudi ne bi bili u stanju da ispoljavaju Boga, već bi oni postali i Njegovo breme, čime bi odabir ljudi od strane Boga postao besmislen. Svi oni koje Bog namerava da usavrši primiće Njegove blagoslove i Njegovo nasleđe. Drugim rečima, oni u potpunosti preuzimaju ono što Bog ima i što jeste, tako da to postaje deo njihovog unutrašnjeg bića; sve reči Božje utisnute su u njih; šta god da je Bog, vi ste u stanju da to preuzmete onakvo kakvo jeste i da na taj način proživite istinu. Takva je osoba koju Bog usavršava i koju Bog zadobija. Samo takva osoba ima pravo da primi sledeće blagoslove koje daruje Bog:

1. Da zadobije čitavu Božju ljubav.

2. Da se po svim pitanjima ponaša u skladu s Božjim namerama.

3. Da zadobije Božje vođstvo, život u Božjoj svetlosti i Božje prosvećenje.

4. Da živi dane na zemlji u skladu s likom koji Bog voli; da zaista voli Boga kao što ga je Petar voleo, razapet zbog Boga i spreman da umre za nagradu Božje ljubavi; da poseduje istu slavu kao Petar.

5. Da ga svi na zemlji vole, poštuju i da mu se dive.

6. Da prevaziđe svaku potčinjenost smrti i Adu, ne dajući Sotoni priliku da obavlja svoje delo; da bude zaposednut Bogom; da živi u duhu svežine i živahnosti, da se ne zamara.

7. Da oseća neizrecivo ushićenje i uzbuđenje u svakom trenutku svog života, poput onog kada čovek ugleda dolazak dana slave Božje.

8. Da zadobije slavu zajedno sa Bogom i da mu je izraz lica nalik voljenim Božjim svecima.

9. Da postane ono što Bog voli na zemlji, odnosno voljeni sin Božji.

10. Da se preobrazi i uznese s Bogom na treće nebo i prevaziđe telo.

Bog usavršava i zadobija samo one ljude koji mogu da naslede Božje blagoslove. Da li si do sada nešto zadobio? U kojoj meri te je Bog usavršio? Bog ne usavršava ljude nasumično; Njegovo usavršavanje čoveka je uslovno i ima jasne, vidljive ishode. Nasuprot onome što čovek zamišlja, sama vera u Boga nije dovoljna da bi ga Bog usavršio i zadobio i da bi na zemlji primio blagoslove i nasledstvo Božje. To je izuzetno teško postići – a čovekovo preobraženje i da ne spominjemo. U ovom trenutku bi prevashodno trebalo da tražite da vas Bog usavrši u svemu i da vas Bog usavrši kroz sve ljude, događaje i stvari sa kojima se suočavate, ne bi li se utisnulo u vas što više onoga što Bog jeste. Najpre morate primiti Božje nasledstvo na zemlji; tek tada ćete steći pravo da nasledite još blagoslova od Boga, koji će biti i veći. Sve su to stvari koje treba da tražite i koje najpre treba da shvatite. Što više budete tražili da vas Bog u svemu usavrši, više ćete u svemu moći da primetite Božju ruku, usled čega ćete, kroz različita gledišta i po različitim pitanjima, aktivno tražite da proniknete u biće Božje reči i da zakoračite u stvarnost Njegove reči. Ne možete biti zadovoljni negativnim stanjima kao što su puko uzdržavanje od greha ili odsustvo bilo kakvih predstava, filozofije za ovozemaljsko ophođenje i ljudske volje. Bog usavršava čoveka na mnoštvo načina; u svemu postoji prilika za usavršavanje i On te može usavršiti ne samo u pozitivnom smislu, već i u negativnom, kako bi učinio da ono što zadobijaš bude što obilnije. Svakoga dana se ukazuju prilike da budeš usavršen i okolnosti da te Bog zadobije. Pošto neko vreme budeš proživljavao takvo iskustvo, duboko ćeš se promeniti i prirodnim putem ćeš razumeti mnogo toga što ti je prethodno bilo nepoznato. Neće biti potrebe za poukama drugih; bez tvog znanja, Bog će te prosvetiti, pa ćeš u svemu biti prosvećen i do detalja ćeš proniknuti u sva svoja iskustva. Bog će te sigurno voditi, da ne skreneš ni levo ni desno, pa ćeš tako stupiti na put Njegovog usavršavanja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Obećanja onima koji su usavršeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 555

Usavršavanje od Boga ne može se svesti samo na usavršavanje kroz jedenje i pijenje Božjih reči. Takvo iskustvo bilo bi isuviše jednostrano, premalo bi obuhvatalo i ograničavalo bi ljude samo na veoma uzano područje. U tom slučaju, ljudima bi nedostajalo mnogo duhovne hrane koja im je potrebna. Ako želite da vas Bog usavrši, morate naučiti kako da steknete iskustvo u svemu i budete u stanju da zadobijete prosvećenje kroz sve što vam se događa. Bilo da je dobro ili loše, trebalo bi da ti donese korist, a ne da te učini negativnim. Svejedno, treba da budeš u stanju da stvari posmatraš kao da stojiš na strani Boga, a ne da ih analiziraš ili proučavaš iz perspektive čoveka (bilo bi to odstupanje u tvom iskustvu). Budeš li to iskusio, tvoje će srce biti ispunjeno bremenom tvoga života; sve vreme ćeš živeti u svetlosti Božjeg lika, ne odstupajući lako u svom delanju. Pred takvim ljudima je svetla budućnost. Ima vrlo mnogo prilika za usavršavanje od Boga. Sve se zasniva na tome da li ste neko ko istinski voli Boga i da li ste rešeni da vas Bog usavrši, da vas Bog zadobije i da primite Njegove blagoslove i nasledstvo. Obična rešenost nije dovoljna; nužno je da posedujete veliko znanje, jer ćete u suprotnom uvek odstupati u svom delanju. Bog je spreman da usavrši svakoga od vas. Kako sada stvari stoje, iako većina ljudi već dugo prihvata delo Božje, oni su sami sebe ograničili na uživanje u blagodati Božjoj i jedino su spremni da Bogu dozvole da im pruži malo telesne utehe, odbijajući da prime veća i viša otkrivenja. To pokazuje da je srce čovekovo još uvek u spoljnom svetu. Iako u čovekovom radu, u njegovoj službi i njegovom bogoljubivom srcu ima manje nečistoća, kad je reč o njegovom unutrašnjem biću i njegovom nazadnom razmišljanju, čovek i dalje neprestano traži telesni mir i užitak, nimalo ne mareći za uslove i ciljeve Božjeg usavršavanja čoveka. I tako, životi većine ljudi i dalje ostaju priprosti i dekadentni. Njihovi životi se ni najmanje nisu promenili; veru u Boga naprosto ne smatraju važnom, kao da je imaju samo zarad nekog drugog, obavljajući je krajnje površno, otaljavaju je, prepušteni besmislenom bivstvovanju. Malo je onih koji su u stanju da traže da zakorače u reč Božju u svakom pogledu, da zadobiju još vrednije stvari, da postanu sve bogatiji ljudi u današnjem domu Božjem i da prime sve više Božjih blagoslova. Ako tražiš da te Bog u svemu usavrši i u stanju si da primiš ono što je On obećao na zemlji, ako tražiš da te Bog u svemu prosveti i ne dopuštaš da ti godine zaludno promiču, ovo je savršen put da njime aktivno kreneš. Samo tako ćeš postati dostojan i podoban da te Bog usavrši. Jesi li ti zaista neko ko traži da ga Bog usavrši? Jesi li ti zaista neko ko je ozbiljan u svemu? Imaš li isti duh ljubavi prema Bogu kao što ga je imao Petar? Imaš li volju da Boga voliš kao što Ga je Isus voleo? U Isusa veruješ godinama; da li si video kako je Isus voleo Boga? Da li je Isus zaista onaj u koga veruješ? Ti veruješ u praktičnog Boga današnjice; jesi li video kako praktični Bog od krvi i mesa voli Boga na nebu? Veruješ u Gospoda Isusa Hrista; to je stoga što su Isusovo raspeće zarad iskupljenja ljudskog roda i čuda koja je On izvodio opšteprihvaćene činjenice. Ipak, ljudska vera ne potiče iz spoznaje i istinskog razumevanja Isusa Hrista. Ti veruješ samo u ime Isusovo, ali ne veruješ u Njegov Duh, jer uopšte ne obraćaš pažnju na to kako je Isus voleo Boga. Tvoja vera u Boga je isuviše naivna. Uprkos svojoj dugogodišnjoj veri u Isusa, ti ne znaš kako da voliš Boga. Nisi li zbog toga najveća luda na svetu? To je dokaz da godinama unazad uzalud jedeš hranu Gospoda Isusa Hrista. Ne samo da Ja ne volim takve ljude, već verujem da ih ni Gospod Isus Hristos – koga ti poštuješ – takođe ne bi voleo. Kako se takvi ljudi mogu usavršiti? Zar već ne crveniš od sramote? Zar se ne osećaš postiđeno? Imaš li još uvek smelosti da se suočiš sa svojim Gospodom Isusom Hristom? Razumete li svi smisao ovoga što sam rekao?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Obećanja onima koji su usavršeni“