Svakodnevne reči Božje  Odlomak 580

U bljesku munje, sve vrste životinja otkrivaju se u svom istinskom obličju. Isto tako, prosvetljen Mojom svetlošću, čovek je povratio svetost koju je nekada posedovao. O, iskvareni stari svete! Najzad se strovalio u prljavu vodu i, potonuvši ispod površine, pretvorio se u blato! O, sav ljudski rode, Moja sopstvena tvorevino! Konačno su se ljudi ponovo vratili u život na svetlosti, dobili temelj za postojanje i prestali da se koprcaju u blatu! O, sva stvorenja koja držim u Svojim rukama! Kako se ne bi obnovila usred Mojih reči? Kako, na svetlosti, ne mogu da ostvare svoje funkcije? Zemlja više nije samrtno mirna i tiha, nebo više nije pusto i turobno. Nebo i zemlja, više nerazdvojeni prazninom, ujedinjeni su kao jedno, nikada više da se ne razdvoje. Ovom radosnom prilikom, u ovom trenutku ushićenja, Moja pravednost i Moja svetost proširile su se iznad vaseljene i širom nje i neprestano se veličaju među svim ljudima. Nebeski gradovi se smeju od radosti, a carstvo zemaljsko radosno poskakuje. U ovo vreme, ko se ne raduje? I ko ne plače? Zemlja u svom iskonskom stanju pripada nebu, a nebo je sjedinjeno sa zemljom. Čovek je spona koja sjedinjuje nebo i zemlju. Zbog čovekove svetosti, zbog čovekove obnove, nebo više nije skriveno od zemlje, a zemlja više nije nema prema nebu. Lica svih ljudi krase osmesi zadovoljstva, a u svim njihovim srcima je skrivena slast koja ne poznaje granice. Ljudi se ne svađaju niti se međusobno tuku. Ima li ikoga ko, u Mojoj svetlosti, ne živi u miru sa drugima? Ima li ikoga ko, na Moj dan, sramoti Moje ime? Svoj pogled pun straha svi usmeravaju prema Meni, a u svom srcu Mi potajno uzvikuju. Ispitao sam svaki njihov postupak: među ljudima koji su očišćeni, više nema onih koji se bune protiv Mene, nema onih koji Mi sude. Moja narav prožima sve ljude. Svi počinju da Me spoznaju, približavaju Mi se i ugledaju se na Mene. Čvrsto stojim u duhu čoveka, uzdignut sam do najvišeg vrha u ljudskim očima i tečem kroz krv u ljudskim venama. Radost u čovekovom srcu ispunjava svako mesto na licu zemlje, vazduh je oštar i svež, guste magle više ne prekrivaju zemlju, a sunce blistavo sija.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 18. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 581

Carstvo se širi među ljudima, stvara se među ljudima i uzdiže se među ljudima; ne postoji sila koja može uništiti Moje carstvo. Moj narode, koji si u carstvu današnjice, ko od vas nije pripadnik ljudskog roda? Ko se od vas nalazi izvan ljudskog stanja? Kada Moja nova polazna tačka bude javno objavljena, kako li će ljudi reagovati? Videli ste sopstvenim očima stanje ljudskog sveta; zar još niste odagnali misao da ćete zauvek živeti na ovom svetu? Ja sada hodam među Svojim narodom i živim među njim. Danas su blagosloveni oni ljudi koji Me iskreno vole. Blagosloveni su oni koji Mi se pokoravaju, oni će zasigurno ostati u Mom carstvu. Blagosloveni su oni koji su Me spoznali, oni će imati vlast u Mom carstvu. Blagosloveni su oni koji streme ka Meni, oni će zasigurno pobeći iz Sotoninih okova i uživati u Mojim blagoslovima. Blagosloveni su oni koji mogu da se pobune protiv samih sebe, oni će biti zadobijeni od Mene i naslediće izobilje Moga carstva. Setiću se onih koji za Mene trče naokolo, prihvatiću one koji se za Mene daju, a onima koji Mi prinose podariću stvari da u njima uživaju. Blagosloviću one koji uživaju u Mojim rečima; oni će zasigurno biti stubovi Mog carstva, u Mojoj kući će se obogatiti van svake mere i s njima niko neće moći da se poredi. Da li ste ikada prihvatili blagoslove koji su za vas pripremljeni? Da li ste ikada stremili ka obećanjima koja su vam data? Vi ćete se, pod vođstvom Moje svetlosti, probiti kroz stisak sila tame. Zasigurno nećete, usred tame, izgubiti vođstvo svetlosti. Vi ćete zasigurno biti gospodari svega stvorenog. Vi ćete zasigurno biti pobednici pred Sotonom. Kada dođe propast zemlje velike crvene aždaje, vi ćete zasigurno stajati među bezbrojem ljudi kao dokaz Moje pobede. Vi ćete zasigurno stajati postojano i nepokolebljivo u zemlji Sinim. Zbog patnji koje trpite, nasledićete Moje blagoslove i isijavaćete Moje slavno svetlo po celoj vaseljeni.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 19. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 582

Kako se Moje reči upotpunjuju, carstvo se na zemlji postepeno gradi i čovek se postepeno vraća u normalno stanje, te se tako na zemlji uspostavlja carstvo u Mom srcu. U tom carstvu, sav narod Božji obnavlja život normalnog čoveka. Nema više ciče zime, koju je zamenio svet prolećnih gradova, u kojima proleće traje čitave godine. Ljudi više nisu izloženi tmurnosti čovečjeg sveta, niti više podnose njegovu hladnoću. Ljudi se ne nadmeću međusobno, države ne idu u rat jedne protiv drugih, niti više ima pokolja i krvi koja iz tog pokolja teče; sva je zemlja ispunjena radošću i svuda sve vrvi od topline među ljudima. Hodam po celom svetu, uživam sa vrha Svog prestola i živim među zvezdama. Anđeli Mi nude nove pesme i nove plesove. Oni više ne liju suze zbog sopstvene krhkosti. Preda Mnom se više ne čuje plač anđela i niko Mi više ne poverava svoje jade. Danas svi vi živite preda Mnom; sutra ćete svi biti u Mom carstvu. Nije li to najveći blagoslov kojim sam darovao čoveka? Zbog cene koju danas plaćate, nasledićete blagoslove budućnosti i živećete u Mojoj veličanstvenoj svetlosti. Da li i dalje ne želite da se pozabavite suštinom Moga duha? Da li i dalje želite da uništite sami sebe? Ljudi su voljni da slede ona obećanja koja mogu da vide, čak i ako su ona kratkog daha, ali niko nije voljan da prihvati obećanja sutrašnjice, iako će ona trajati večno. Ono što je čoveku vidljivo Ja ću uništiti, a ono što čovek ne može da opipa, Ja ću ostvariti. U tome je razlika između Boga i čoveka.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 20. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 583

U Mojoj svetlosti, ljudi ponovo vide svetlost. U Mojoj reči, ljudi zadobijaju ono što im donosi uživanje. Došao sam sa Istoka, krenuo sam sa Istoka. Kada Moja slava zasija, bezbrojne nacije bivaju obasjane, sve je prosvetljeno i nijedna stvar ne ostaje u tami. Bezmerno je srećan život koji Božji narod s Bogom živi u carstvu. Vode plešu radujući se blagoslovenim životima ljudi, planine uživaju s ljudima u Mom izobilju. Svi se ljudi u Mom carstvu zalažu, naporno rade i pokazuju svoju posvećenost. U carstvu buntovništva više nema, nema više otpora; nebesa i zemlja zavise jedno od drugog, čovek i Ja se zbližavamo u dubokim osećanjima, živeći slatko zajedno i oslanjajući se jedan na drugog… U ovom trenutku, Ja zvanično započinjem Svoj život na nebu. Nema više Sotoninih ometanja, a narod ulazi u počinak. U vaseljeni, Moj izabrani narod živi u svetlosti Moje slave, bezmerno blagosloven, ne kao ljudi koji žive među ljudima, već kao ljudi koji žive s Bogom. Svi su ljudi prošli kroz Sotoninu iskvarenost i do taloga ispili gorčinu i slast života. Sada, živeći u Mojoj svetlosti, kako da se oni ne raduju? Kako mogu olako da se odreknu ovog divnog trenutka i dopuste da im izmakne? Ljudi! Pohitajte da zapevate pesmu u svojim srcima i radosno igrajte za Mene! Pohitajte da podignite svoja iskrena srca i prinesite ih Meni! Pohitajte da udarite u svoje bubnjeve i radosno Mi svirajte! Svoju radost izlivam odozgo, iznad vaseljene! Otkrivam narodu Svoje slavno lice! Uskliknuću iz sveg glasa! Nadmašiću vaseljenu! Ja već carujem među ljudima! Ushićen sam ljudima! Lebdim gore, u plavim nebesima, a ljudi koračaju zajedno sa Mnom. Hodam među ljudima i oni Me okružuju! Ljudska srca se prelivaju od klicanja, njihove gromoglasne pesme tresu vaseljenu, prolamajući nebesa! Vaseljenu više ne obavija magla; nema više blata, ne skuplja se mulj. Sveti ljudi vaseljene! Pod Mojim ispitivanjem oni pokazuju svoje istinsko lice. Oni nisu ljudi prekriveni prljavštinom, već sveci čisti kao žad; svi su oni Moji ljubljeni, svi su oni Moja naslada! Sve se vraća u život! Svi sveti su se vratili da Mi služe na nebu, ulazeći u Moj topli zagrljaj; više ne plaču, više ne brinu, prinose se Meni, vraćaju se u Moj dom i u svojoj domovini voleće Me bez prestanka! Ne menjajući se do kraja večnosti! Gde je tuga! Gde su suze! Gde je telo! Zemlje više nema, a nebesa ostaju zanavek. Ja se pojavljujem bezbrojnim ljudima i bezbrojni ljudi me veličaju. Ovaj život i ova lepota, od pamtiveka do kraja vremena, neće se menjati. Ovo je život carstva.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, „Radujte se, ljudi!”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 584

Među vama sam učinio mnoga dela i, naravno, takođe izgovorio mnoge reči. Ipak, ne mogu se oteti utisku da Moje reči i Moje delo nisu u potpunosti ispunili svrhu Mog dela u poslednjim danima. Jer se svrha Mog dela u poslednjim danima ne tiče neke određene osobe ili određenog naroda, već ono ima za cilj da otkrije Moju suštinsku narav. Ipak, iz bezbroj razloga – možda usled nedostatka vremena ili zbog mnogobrojnih obaveza – ljudi iz Moje naravi nisu saznali baš ništa o Meni. Stoga se upuštam u ostvarivanje Svog novog plana, Svog konačnog dela i otvaram novu stranicu u Svom delu, tako da će se svi oni koji Me vide udarati u grudi, plakaće i jadikovaće bez prestanka zbog Mog postojanja. To je zato što Ja na svet donosim svršetak ljudskog roda i, odsad pa nadalje, ljudskom rodu sasvim ogoljeno pokazujem svu Svoju narav, kako bi svi oni koji Me poznaju i svi koji Me ne znaju mogli da naslađuju oči i da vide da sam zaista došao među ljude, da sam došao na zemlju gde se sve množi. To je Moj plan i Moja jedina „ispovest” otkako sam stvorio ljudski rod. S punom pažnjom pratite svaki Moj potez, jer Moj štap ponovo snažno pritiska ljudski rod, sve one koji Mi se protive.

Zajedno sa nebesima, započinjem delo koje želim da obavim. I tako se Ja provlačim kroz bujice ljudi i krećem se između neba i zemlje. Ljudi nikada nisu primetili Moje kretanje niti obratili pažnju na Moje reči. Stoga Moj plan i dalje glatko napreduje. Stvar je samo u tome da su sve vaše sposobnosti toliko otupele, da niste ni svesni koraka Mog dela. Ipak, neminovno će doći dan kada ćete shvatiti Moje namene. Ja danas živim zajedno s vama i zajedno s vama patim, a već odavno sam shvatio stav ljudskog roda prema Meni. O tome više ne želim da govorim, a još manje želim da vas postidim iznošenjem dodatnih primera na ovu bolnu temu. Jedino se nadam da u svojim srcima pamtite sve ono što ste učinili, kako bismo na dan našeg ponovnog susreta mogli da izmirimo račune. Nije mi želja da ikoga od vas lažno optužim, jer Ja sam oduvek postupao pravedno, razumno, i pošteno. Naravno, takođe se nadam da možete da budete otvoreni i pošteni, i da ne činite ništa što bi bilo protivno nebu i zemlji ili vašoj sopstvenoj savesti. To je jedino što tražim od vas. Mnogi ljudi osećaju nemir i nelagodu budući da su počinili gnusne zločine, dok se mnogi osećaju postiđeno jer nikada nisu učinili nijednu dobru stvar. Ipak, mnogo je i onih koji, nimalo se ne stideći svojih grehova, od loših postaju još gori, potpuno skidajući masku sa svojih odvratnih lica – a koje će tek biti do kraja raskrinkane – ne bi li iskušali Moju narav. Nije Mi stalo ni do čijih postupaka, niti na njih obraćam pažnju. Naprotiv, obavljam posao koji treba da obavljam, bilo da je to sakupljanje podataka, putovanje po zemlji ili nešto od stvari koje Me zanimaju. U ključnim trenucima, Ja obavljam Svoj posao među ljudima prema prvobitnom planu, ni sekundu prekasno ili prerano, lako i sažeto. Ipak, na svakom koraku Mog dela, neki pojedinci bivaju odbačeni, jer se gnušam njihovog laskavog ponašanja i njihove lažne pokornosti. Oni koji su Mi odvratni svakako će biti napušteni; bez obzira na to šta ljudi misle, Ja ću u svakom slučaju naterati sve one kojih se gnušam da se drže daleko od Mene. Suvišno je reći da neću štedeti zle ljude koji ostanu u Mojoj kući. Budući da je dan kažnjavanja ljudskog roda blizu, Ja ne žurim da iz Svoje kuće izgnam sve te gnusne duše, zato što imam Svoj plan.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Pripremi dovoljno dobrih dela za svoje odredište”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 585

Sada je vreme kada Ja određujem ishod za svaku osobu, a ne faza u kojoj sam počeo da radim čoveka. U Svoju Knjigu evidencije zapisujem, jedno po jedno reči i dela svake osobe, putanju kojom Me je sledila, njenu suštinsku klasifikaciju i njena krajnja ispoljavanja. Na taj način, bez obzira na to o kakvoj se osobi radi, niko neće izmaći Mojoj ruci i svi će biti razvrstani prema svojoj vrsti na osnovu Moje raspodele. Ja određujem odredište svake osobe ne na osnovu njenih godina, njene dužine službe, ili na osnovu toga koliko je propatila, a još manje na osnovu toga koliko je ona vredna sažaljenja, već prema tome da li ona poseduje istinu. Nema drugog izbora do ovog. Morate razumeti da će svi koji ne slede Božju volju biti kažnjeni bez izuzetka. To je nešto što nijedna osoba ne može da promeni. Stoga su svi koji su kažnjeni, kažnjeni zbog pravednosti Božje što predstavlja odmazdu za njihova brojna zlodela. Ja u Svom planu, od njegovog začetka, nisam načinio ni jednu jedinu izmenu. Naprosto, stvar je u tome da se, što se čoveka tiče, naizgled smanjuje broj onih kojima upućujem Svoje reči, kao i onih koje Ja istinski odobravam. Ipak, Ja i dalje tvrdim da se Moj plan nikada nije menjao; pre će biti da se čovekova vera i ljubav neprestano menjaju, neprestano blede, do te mere da svako ko Mi se ispočetka dodvoravao može odjednom da postane hladan prema Meni, pa čak i da Me potpuno odbaci od sebe. Moj stav prema vama neće biti ni topao ni hladan, sve dok prema vama ne osetim odvratnost i gnušanje, i dok, konačno, svakome ne odmerim zasluženu kaznu. Međutim, na dan vašeg kažnjavanja Ja ću i dalje moći da vidim vas, ali vi više nećete moći da vidite Mene. Budući da Mi je život među vama već postao dosadan i suvoparan, to sam, suvišno je reći, odabrao drugačija okruženja u kojima ću živeti, kako bih što bolje izbegao da Me vaše zlobne reči povređuju i da bih se sklonio od vašeg nepodnošljivo poganog ponašanja, tako da Me više ne možete zavaravati niti prema Meni postupati površno. Pre nego što vas napustim, moram još da vas snažno podstaknem da se uzdržite od svega što nije u skladu sa istinom. Umesto toga, treba da činite ono što svima godi, od čega će svi imati koristi, i ono što će koristiti vašem sopstvenom odredištu, jer ćete, u suprotnom, upravo vi stradati, našavši se usred nesreće.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Pripremi dovoljno dobrih dela za svoje odredište”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 586

Moja je milost upućena onima koji Me vole i koji se odriču sebe. U isto vreme, kazna koja je snašla zle ljude pravi je dokaz Moje pravedne naravi i, još više, svedočanstvo Moga gneva. Kad nastupi katastrofa, svi koji Mi se suprotstavljaju plakaće dok budu padali kao žrtve gladi i kuge. Oni koji su Me tokom mnogo godina sledili, ali koji su počinili svakojaka zla dela, neće izbeći ispaštanje za svoje grehe; oni će takođe biti bačeni u nesreću kakva se retko viđala tokom proteklih miliona godina, i živeće u neprekidnom stanju panike i straha. A oni Moji sledbenici koji su Mi iskazali nepodeljenu odanost, radovaće se i klicati, veličajući Moju veliku silu. Oni će doživeti neizrecivo raspoloženje bezbrižne sreće i živeti u radosti kakvu nikada pre nisam podario ljudskom svetu. Jer Ja izuzetno cenim čovekova dobra dela i gnušam se njegovih zlih dela. Još otkad sam počeo da vodim ljudski rod, žarko sam se nadao da ću zadobiti jednu grupu ljudi koji su istog uma kao Ja. U isto vreme, nikada ne zaboravljam na one koji nisu istog uma kao Ja; uvek ih mrzim u srcu Svom, iščekujući priliku da ih nateram da odgovaraju za svoja zla dela, što je nešto što ću sa velikim uživanjem posmatrati. Sada je konačno nastupio Moj dan, i ne moram više da čekam!

Moje konačno delo ne svodi se samo na kažnjavanje čoveka, već i na uređenje njegovog odredišta. Štaviše, svrha je da svi ljudi priznaju Moja dela i postupke. Učiniću da baš svaka osoba shvati da je sve što sam uradio ispravno i izraz Moje naravi, da to nije delo čovekovo, a još manje da je priroda ta koja je iznedrila ljudski rod, već da sam Ja taj koji hrani svako živo biće među svim stvorenim. Bez Mog postojanja, ljudski rod će samo propasti i trpeti pošast kataklizme. Nijedno ljudsko biće više nikada neće videti prelepo sunce i mesec, niti svet prepun zelenila; ljudski rod će pred sobom imati samo mračnu, ledenu noć i neumitnu dolinu samrtne seni. Ja sam jedino iskupljenje ljudskog roda. Ja sam ljudskom rodu jedina nada i, povrh toga, Ja sam Onaj na kome počiva postojanje čitavog ljudskog roda. Bez Mene, ljudski rod će odmah doživeti potpuni zastoj. Bez Mene, ljudski rod će samo pretrpeti razornu katastrofu i gaziće ga svakojake sablasti, mada niko ne haje za Mene. Obavio sam delo koje niko drugi ne bi mogao da obavi, i samo se nadam da će Mi čovek za to uzvratiti nekim dobrim delom. Iako je samo nekolicina bila u stanju da Mi se oduži, Ja ću Svoje putovanje u svetu ljudi ipak privesti kraju i započeti sledeći korak Svog dela koje tek predstoji, jer je sve Moje hitanje tamo-amo među ljudima tokom tolikih godina ipak urodilo plodom, i veoma sam zadovoljan. Ono što Mene zanima nije broj ljudi, već njihova dobra dela. Bilo kako bilo, nadam se da ćete spremiti dovoljno dobrih dela za svoje odredište. Tek tada ću biti zadovoljan; u suprotnom, niko od vas neće izbeći nalet katastrofe. Ova nesreća potiče od Mene i, naravno, Ja orkestriram njome. Ukoliko niste u stanju da se u Mojim očima prikažete kao dobri, nećete izbeći stradanje tokom te nesreće. Usred velike nedaće, vaša dela i postupci nisu ocenjeni kao najprikladniji, jer su vaša vera i ljubav bile šuplje, a vi ste se samo pokazali kao plašljivi ili jaki. Shodno tome, Ja ću vam samo suditi sa stanovišta dobra i zla. I dalje me brinu postupci i dela, kao i sve manifestacije svakog od vas, na osnovu kojih ću odrediti vaše ishode. Ovu stvar, međutim, moram da razjasnim: Prema onima koji Mi nisu pokazali ni najmanju odanost u vremenima nedaća, neću više biti milostiv, jer Moja milost doseže samo dotle. Štaviše, nimalo Mi se ne dopada niko ko Me je jednom izdao, a još manje volim da budem povezan sa onima koji izdaju interese svojih prijatelja. Takva je Moja narav, bez obzira na to o kojoj osobi da se radi. Ovo moram da vam kažem: prema onome ko Mi do kraja slomi srce, Ja neću po drugi put biti popustljiv, a onaj ko Mi je bio odan, zauvek će ostati u Mom srcu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Pripremi dovoljno dobrih dela za svoje odredište”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 587

U beskrajnom prostranstvu sveta, nebrojeno puta se okeani talože u polja, a polja se potapaju u okeane. Osim Njega koji ima suverenost nad svim među svim stvarima, ne postoji niko ko je u stanju da predvodi i usmerava ovaj ljudski rod. Nema nikakvog „moćnika” koji se trudi ili priprema bilo šta za ovaj ljudski rod, a još manje ima ikoga ko bi ljudski rod mogao povesti ka odredištu svetlosti i osloboditi ga nepravdi ljudskog sveta. Bog žali nad budućnošću ljudskog roda, tuguje zbog pada čovečanstva i boli Ga što čovečanstvo, korak po korak, korača ka propadanju i putu bez povratka. Niko nikada nije razmišljao o ovome: kuda bi moglo da se zaputi takvo čovečanstvo koje je potpuno slomilo srce Božje i ostavilo Ga da bi tražilo onoga koji je zao? Upravo iz ovog razloga niko ne pokušava da oseti bes Božji, niko ne traži put koji udovoljava Bogu niti pokušava da Mu se približi, a još više niko ne nastoji da istinski pojmi Božju tugu i bol. Čak i nakon što čuje glas Božji, čovek nastavlja svojim putem uporno se okrećući od Boga, izbegavajući Božju blagodat i brigu, i kloneći se Njegove istine, radije birajući da se proda Sotoni, Božjem neprijatelju. I ko je ikad razmišljao o tome kako će – ustraje li čovek u svojoj tvrdoglavosti – Bog postupati sa ovim čovekom koji Ga potpuno zanemaruje? Niko ne zna da razlog zbog kojeg Bog iznova i iznova podseća i usrdno savetuje ljudski rod leži u tome što u Svojoj ruci već ima pripremljene katastrofe kakvih nikada pre nije bilo, one koje će biti nepodnošljive za čovekovo telo i dušu; to neće biti samo kazna za telo, već katastrofe koje ciljaju na ljudsku dušu. Treba da znaš ovo: kakav će gnev Bog iskaliti kada Njegov plan propadne, i kada Njegova podsećanja i usrdni saveti ne dobiju nikakav odgovor? Biće to poput nečeg što nijedno stvoreno biće nikada nije doživelo niti znalo. I zato kažem, ove katastrofe su bez presedana i nikada se neće ponoviti. Jer Božji plan je da samo ovaj put stvori čovečanstvo i da ga samo ovaj put spase. Ovo je prvi put, a ujedno i poslednji. Stoga niko ne može da ceni brižljive namere i žarko iščekivanje sa kojima Bog ovoga puta spasava čovečanstvo.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog je izvor čovekovog života”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 588

Čovek ima izvesno razumevanje današnjeg dela i dela budućnosti, ali ne razume baš u kakvo odredište ljudski rod treba da uđe. Kao stvoreno biće, čovek treba da obavlja dužnost stvorenog bića: čovek treba da sledi Boga u svemu što On čini; vi treba da postupite onako kako vam Ja kažem. Ti ne umeš samostalno da upravljaš stvarima, niti imaš kontrolu nad sobom. Sve mora biti prepušteno milosti Božje orkestracije i sve je u Njegovim rukama. Ako bi, u Svom delu, Bog čoveku omogućio određeni ishod, jedno divno odredište, ispred vremena, i ako bi Bog to koristio da podstakne čoveka i tako postigne da Ga čovek sledi – ako bi napravio dogovor sa čovekom – onda to ne bi bilo osvajanje, niti bi to bio rad na čovekovom životu. Kada bi Bog koristio čovekov ishod da bi ga kontrolisao i zadobio njegovo srce, On time ne bi usavršavao čoveka, niti bi bio u stanju da zadobije čoveka, već bi umesto toga koristio odredište da bi ga kontrolisao. Čovekova najveća briga je njegov budući ishod, koje mu je konačno odredište i da li može nečemu dobrom da se nada. Ako bi tokom dela osvajanja čoveku bila data lepa nada i ako bi mu, pre osvajanja čoveka, bilo navedeno tačno odredište za kojim treba da traga, ne samo da osvajanje čoveka tada ne bi postiglo svoje dejstvo, već bi se to odrazilo i na dejstvo dela osvajanja. Drugim rečima, delo osvajanja postiže svoje dejstvo time što oduzima čovekovu sudbinu i izglede i sudi čovekovoj buntovnoj naravi i grdi je. To se ne postiže pogađanjem sa čovekom, to jest, time što se čoveku daju blagoslovi i blagodat, već oduzimanjem njegove „slobode” i uništavanjem njegovih izgleda, pa se tako vidi njegova odanost. To je suština dela osvajanja. Kada bi čoveku na samom početku bila data lepa nada, a tek potom usledilo delo grdnje i suda, čovek bi tada ovu grdnju i sud prihvatio na temelju svojih izgleda, pa bezuslovna pokornost Stvoritelju i obožavanje Stvoritelja od strane svih Njegovih stvorenih bića na kraju ne bi bili postignuti; postojala bi samo slepa, neuka pokornost ili bi u suprotnom čovek slepo ispostavljao zahteve Bogu, te bi bilo nemoguće u potpunosti osvojiti čovekovo srce. Shodno tome, bilo bi nemoguće da takvo delo osvajanja zadobije čoveka, a još manje da čovek svedoči o Bogu. Takva stvorena bića ne bi bila u stanju da izvršavaju svoju dužnost i samo bi se nagađala s Bogom; to ne bi bilo osvajanje, već udeljivanje milosti i blagoslova. Najveća teškoća za čoveka je u tome što on uvek razmišlja o svojoj sudbini i izgledima i oni mu postaju idoli. Čovek stremi ka Bogu zarad svoje sudbine i izgleda; on Boga ne obožava zbog svoje ljubavi prema Njemu. Prema tome, prilikom osvajanja čoveka moraju se ukloniti u celini čovekov sebičluk, pohlepa i stvari koje u najvećoj meri ometaju njegovo obožavanje Boga. Time se postiže efekat osvajanja čoveka. Shodno tome, u prvim etapama osvajanja čoveka neophodno je najpre iskoreniti čovekove ambicije i najkobnije mane kako bi se otkrilo čovekovo bogoljubivo srce i promenila njegova spoznaja ljudskog života, njegovo viđenje Boga i smisao njegovog postojanja. Na taj način čovekovo bogoljubivo srce postaje čisto, što znači da je čovekovo srce osvojeno. Međutim, u Božjem stavu prema svim stvorenim bićima, Bog ne osvaja samo radi osvajanja; već On osvaja da bi zadobio čoveka, radi Svoje sopstvene slave i da bi obnovio najranije, prvobitno ljudsko obličje. Ako bi osvajao samo radi osvajanja, tada bi značaj dela osvajanja bio izgubljen. Drugim rečima, ako bi Bog samo osvojio čoveka i nakon toga oprao ruke od njega i ne bi mario za njegov život ili smrt, to ne bi bilo upravljanje čovečanstvom niti bi to bilo radi njegovog spasenja. Samo to da Bog zadobije čoveka nakon što ga osvoji i da na kraju čovečanstvo odvede u divno odredište, jeste u središtu celokupnog dela spasenja, i samo to ostvaruje cilj čovekovog spasenja. Drugim rečima, samo dovođenje čoveka u divno odredište i njegov ulazak u počinak jesu izgledi koje treba da imaju sva stvorena bića, i delo koje treba da obavi Stvoritelj. Ako bi čovek obavljao ovo delo, ono bi bilo isuviše ograničeno: odvelo bi čoveka do određene tačke, ali ne bi bilo u stanju da ga odvede do večnog odredišta. Čovek nije u stanju da odlučuje o ljudskoj sudbini, a još manje je u stanju da se pobrine za ljudske izglede i buduće odredište. Međutim, delo koje obavlja Bog je drugačije. Budući da je On stvorio čoveka, On ga vodi; budući da On spasava čoveka, On će ga sasvim spasti i potpuno zadobiti; budući da On vodi čoveka, On će ga dovesti do odgovarajućeg odredišta; a budući da je On stvorio čoveka i da njime upravlja, On mora da preuzme odgovornost za čovekovu sudbinu i izglede. Upravo to je delo koje obavlja Stvoritelj. Iako se delo osvajanja postiže uništavanjem čovekovih izgleda, čovek na kraju mora biti doveden do odgovarajućeg odredišta koje mu je Bog pripremio. Upravo zato što Bog radi na čoveku, čovek ima odredište i sudbina mu je obezbeđena. Kada se kaže odgovarajuće odredište, ovde se ne misli na čovekove nade i izglede koji su ranije uništeni; to su dve različite stvari. Ono čemu se čovek nada i čemu teži jesu stvari za kojima žudi u svom stremljenju ka neumerenim željama tela, a ne odredište koje pripada čoveku. Ono što je Bog pripremio za čoveka, u međuvremenu, jeste blagoslov i obećanje koje pripada čoveku nakon što bude bio pročišćen, koje je Bog pripremio za čoveka nakon što je stvorio svet i koje nije ukaljano čovekovim izborima, predstavama, maštanjima ili telom. Ovo odredište nije pripremljeno za određenu osobu, već je mesto počinka čitavog ljudskog roda. Dakle, ovo odredište je najprikladnije odredište za ljudski rod.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 589

Stvoritelj namerava da orkestrira stvorenim bićima. Šta god On čini, ne treba da pokušavaš da pobegneš od toga – treba da Mu se pokoravaš i da ne budeš buntovan prema Njemu. Kada delo koje On obavlja konačno postigne Njegove ciljeve, u tome će On zadobiti slavu. Zašto se danas ne govori da si potomak Moava ili potomak velikog crvenog zmaja, niti o izabranom narodu, već se govori samo o stvorenim bićima? Ovo je bila čovekova prvobitna oznaka, njegov prvobitni identitet – stvoreno biće. Imena se razlikuju samo zato što se razlikuju periodi i faze dela; u stvari, čovek je obično stvoreno biće. Sva stvorena bića, bilo da su najiskvarenija ili najsvetija, moraju obavljati dužnost stvorenog bića. Kada Bog sprovodi delo osvajanja, On te ne kontroliše preko tvojih izgleda, sudbine ili odredišta. Zaista nema potrebe da deluje na taj način. Cilj dela osvajanja jeste da se čovek privoli da obavi dužnost stvorenog bića, da se privoli da poštuje Stvoritelja; tek posle toga on može da zakorači u divno odredište. Čovekova sudbina je u rukama Božjim. Ti nisi u stanju da kontrolišeš sebe. Čak i ako čovek stalno žuri i trudi se radi sebe, on i dalje nije u stanju da sebe kontroliše. Kada bi mogao da znaš svoje izglede, kada bi mogao da kontrolišeš sopstvenu sudbinu, da li bi i dalje mogao da se nazoveš stvorenim bićem? Ukratko, bez obzira na to kako Bog deluje, sve Njegovo delo je zarad čovečanstva. To je baš kao što su nebo i zemlja i sva stvorenja stvoreni od Boga da služe čoveku: Bog je stvorio mesec, sunce i zvezde za čoveka, On je stvorio životinje i biljke za čoveka, On je stvorio proleće, leto, jesen i zimu za čoveka i tako dalje – sve je ovo stvoreno zarad čovekovog postojanja. Prema tome, bez obzira na to kako Bog grdi čoveka i sudi mu, sve je to zarad spasenja čoveka. Čak i ako On čoveka lišava njegovih telesnih nada, i dalje to čini zarad pročišćenja čoveka, a pročišćenje čoveka se obavlja zarad čovekovog postojanja. Odredište čoveka je u rukama Stvoritelja; kako bi onda čovek mogao da kontroliše sebe?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 590

Nakon što delo osvajanja bude dovršeno, čovek će biti doveden u divan svet. Ovaj život će, naravno, i dalje biti na zemlji, ali ni po čemu neće ličiti na čovekov današnji život. To je život koji će ljudski rod imati nakon što čitav ljudski rod bude osvojen, biće to novi početak za čoveka na zemlji. Za ljudski rod će takav život biti dokaz da je ljudski rod zakoračio u novo i divno carstvo; biće to početak života Boga i čoveka na zemlji. Preduslov za tako divan život mora biti da se čovek, nakon što je pročišćen i osvojen, pokori Stvoritelju. Dakle, delo osvajanja je poslednja etapa Božjeg dela pre ulaska ljudskog roda u divno odredište. Takav život je čovekov budući život na zemlji, najlepši život na zemlji, vrsta života za kojom čovek čezne, vrsta života kakvu čovek nikada ranije nije postigao u istoriji sveta. To je krajnji ishod 6000 godina dugog dela upravljanja; to je ono za čim ljudski rod najviše žudi, a to je i Božje obećanje čoveku. Ali ovo obećanje ne može odmah da se ispuni: čovek će ući u buduće odredište tek kada se delo poslednjih dana završi i kada on u potpunosti bude osvojen, to jest, kada Sotona bude do kraja poražen. Nakon što čovek bude oplemenjen, neće imati grešnu prirodu, zato što će Bog tada već poraziti Sotonu, što znači da neprijateljske sile neće više nasrtati i nikakve neprijateljske sile neće moći da napadnu čovekovo telo. I tako će čovek biti slobodan i osvećen – zakoračiće u večnost. Samo ako neprijateljske sile tame budu porobljene i čovek bude slobodan gde god da ide, čovek neće imati bunt ni suprotstavljanje. Sotona jedino mora biti zarobljen i sve će biti dobro za čoveka; trenutno stanje je ovakvo zato što Sotona i dalje izaziva ometanje svuda po svetu i zato što čitavo delo Božjeg upravljanja tek treba da se dovrši. Kada Sotona bude poražen, čovek će biti potpuno oslobođen; kada čovek zadobije Boga i izbavi se iz Sotonine vlasti, on će ugledati Sunce pravednosti. Ponovo će biti zadobijen život koji pripada normalnom čoveku; sve što normalan čovek treba da poseduje – kao što je sposobnost da razlikuje dobro od zla, da razume kako da jede i da se oblači i da bude sposoban da normalno živi – sve će to biti ponovo zadobijeno. Nakon što je čovek prvobitno stvoren, čak i da zmija nije iskušala Evu, on bi imao ovu vrstu normalnog života nakon što je na početku bio stvoren. Jeo bi, oblačio se i vodio normalan ljudski život na zemlji. Ali, nakon što se čovek izopačio, taj život je postao nedostižna iluzija, tako da se ni danas čovek ne usuđuje da zamisli takve stvari. Zapravo, taj divni život za kojim čovek čezne jeste nužnost. Kada čovek ne bi imao takvo odredište, njegov izopačeni život na zemlji tada ne bi nikada prestao, a da nema tako divnog života, tada ne bi bilo kraja Sotoninoj sudbini niti dobu u kojem Sotona drži vlast nad zemljom. Čovek mora dospeti u carstvo koje je nedostižno silama tame, a kada to učini, biće to dokaz da je Sotona poražen. Dakle, samo kada nema ometanja od Sotone, i kada je čovečanstvo u rukama Samog Boga, i kada je ceo čovekov život u Božjem zahvatu i pod Njegovom kontrolom, to se može nazvati porazom Sotone. Čovekov današnji život uglavnom je život u prljavštini; to je i dalje život ispunjen patnjom i nedaćom. To se ne može nazvati porazom Sotone; čovek još uvek nije pobegao iz mora nevolja, još uvek nije pobegao iz patnje ljudskog života niti iz uticaja Sotone, i još uvek ima samo beskrajno malo znanja o Bogu. Sva čovekova patnja stvorena je od Sotone; Sotona je taj koji je doneo teškoće u čovekov život, i tek kada Sotona bude zarobljen čovek će moći da se sasvim izbavi iz mora nedaća. Međutim, zarobljavanje Sotone postiže se kroz osvajanje i zadobijanje čovekovog srca, time što čovek postaje plen u borbi sa Sotonom.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 591

Postati pobednik i biti usavršen jesu stvari kojima čovek teži danas pre nego što ima normalan ljudski život na zemlji i to jesu ciljevi ka kojima stremi pre nego što Sotona bude zarobljen. Suština čovekove potrage da postane pobednik i da bude usavršen, ili da bude odlično iskorišćen, jeste u tome da pobegne od Sotoninog uticaja: čovekova potraga je u tome da bude pobednik, ali će krajnji ishod biti njegovo bekstvo od Sotoninog uticaja. Sve dok čovek izbegne Sotone, može da vodi normalan ljudski život na zemlji, život obožavanja Boga. Postati pobednik i biti usavršen jesu stvari kojima čovek teži danas pre nego što ima normalan ljudski život na zemlji. Za tim se traga najviše zarad pročišćenja i sprovođenja istine u praksi, i da bi se poštovao Stvoritelj. Ukoliko čovek poseduje normalan ljudski život na zemlji, život bez patnje ili nedaće, čovek se ne bi upuštao u potragu da postane pobednik. „Postati pobednik” i „biti usavršen” jesu ciljevi koje Bog zadaje čoveku da za njima traga, a kroz potragu za tim ciljevima On navodi čoveka da sprovodi istinu u praksi i da živi smislen život. Cilj je da se čovek upotpuni i da se zadobije, a potraga da se postane pobednik ili za usavršavanjem puko je sredstvo. Ako, u budućnosti, čovek zakorači u divno odredište, neće biti ni reči o tome da se postane pobednik niti o usavršavanju; samo će postojati svako stvoreno biće koje ispunjava svoju dužnost. Danas je čovek primoran da traga za tim stvarima samo da bi se definisao čovekov delokrug, kako bi čovekova potraga bila usmerenija i praktičnija. U suprotnom, čovek bi živeo usred nejasne apstrakcije i tragao bi za ulaskom u večni život, a da je tako, ne bi li čovek bio još jadniji? Tragati na taj način, bez ciljeva ili načela – zar to nije samoobmanjivanje? Konačno, ova potraga bi, naravno, bila jalova; na kraju bi čovek i dalje živeo pod Sotoninom vlašću i ne bi bio sposoban da se iz nje samostalno izvuče. Zašto bi se podvrgavao tako besciljnoj potrazi? Kad zakorači u večno odredište, čovek će obožavati Stvoritelja, a budući da će čovek biti spasen i zakoračiti u večnost, čovek više neće stremiti ni prema kakvim ciljevima, a još manje će morati da brine o tome da će ga Sotona opsedati. U tom trenutku će se svaki čovek držati svog mesta i obavljaće svoju dužnost, te čak i ako ne bude izložen grdnji ili sudu, svaki će čovek obavljati svoju dužnost. Tada će čovek biti stvoreno biće i po identitetu i po statusu. Više neće biti razlikovanja višeg i nižeg; naprosto će svaki čovek obavljati različitu funkciju. Čovek će, ipak, i dalje živeti na odredištu koje je uređeno i pogodno za ljudski rod; čovek će obavljati svoju dužnost zarad obožavanja Stvoritelja i upravo će ovaj ljudski rod biti ljudski rod večnosti. Tada će čovek zadobiti život prosvetljen od strane Boga, život pod Božjom brigom i zaštitom i živeće zajedno s Bogom. Ljudski rod će voditi normalan život na zemlji, i svi ljudi će zakoračiti na pravi put. Planom upravljanja od 6000 godina Sotona će sasvim biti poražen, što znači da će Bog čoveku obnoviti prvobitni lik koji je imao nakon što ga je On stvorio na zemlji, pa će tako biti udovoljeno prvobitnim Božjim namerama. U početku, pre nego što je Sotona iskvario ljudski rod, ljudi su vodili normalan život na zemlji. Kasnije, kada je Sotona iskvario čoveka, čovek je izgubio normalan život i tako je započelo Božje delo upravljanja i borba protiv Sotone da bi se povratio čovekov normalan život. Tek kada se Božje delo upravljanja od 6000 godina privede kraju, zvanično će otpočeti život celog ljudskog roda na zemlji; tek tada će čovek imati divan život i Bog će obnoviti Svoju svrhu s kojom je stvorio čoveka na početku, kao i prvobitno čovekovo obličje. Prema tome, jednom kada čovek bude imao normalan život ljudskog roda na zemlji, čovek neće tragati za tim da postane pobednik niti da bude usavršen, jer će čovek biti osvećen. „Pobednici” i „biti usavršen” o kojima ljudi govore jesu ciljevi zadati čoveku da za njima traga za vreme borbe između Boga i Sotone, i oni postoje samo zato što je čovek iskvaren. Time što ti je dat cilj i time što si naveden da tragaš za tim ciljem, Sotona će biti poražen. To što se od tebe traži da budeš pobednik ili da budeš usavršen ili da budeš iskorišćen, zahteva da svedočiš kako bi osramotio Sotonu. Na kraju, ako ljudi budu vodili normalan ljudski život na zemlji i svi budu posvećeni, da li će i dalje težiti tome da postanu pobednici? Zar nisu svi oni stvorena bića? Kada se govori o pobedniku i o usavršenom čoveku, te reči su upućene Sotoni i čovekovoj prljavštini. Zar se ova reč „pobednik” ne odnosi na pobedu nad Sotonom i neprijateljskim silama? Kada kažeš da si usavršen, šta je unutar tebe usavršeno? Nije li to što si odbacio svoje sotonski iskvarene naravi i došao do toga da voliš Boga do krajnje mere? Takve stvari se izgovaraju u odnosu na prljavštinu u čoveku i u odnosu na Sotonu; one se ne izgovaraju u odnosu na Boga.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 592

Kada čovek postigne istinski ljudski život na zemlji i sve sile Sotonine budu zarobljene, čovek će živeti sasvim lako na zemlji. Stvari neće biti tako složene kao što su danas: međuljudski odnosi, društveni odnosi, složeni porodični odnosi – oni donose toliko nevolja, toliko bola! Tako je mučno živeti usred svega toga! Jednom kada čovek bude osvojen, njegovo srce i um će se promeniti. On će imati bogobojažljivo i bogoljubivo srce. Jednom kada budu osvojeni svi oni u vaseljeni koji traže da vole Boga, što znači, kada Sotona bude poražen i kada Sotona – sve sile tame – bude zarobljen, tada će čovekov život na zemlji biti neometan i on će moći da živi slobodno na zemlji. Kada bi čovekov život bio bez telesnih odnosa i složenih telesnih stvari, on bio bi mnogo lakši. Čovekovi telesni odnosi su previše složeni, a to što čovek poseduje nešto takvo dokaz je da tek treba da se oslobodi Sotoninog uticaja. Kada bi imao isti odnos sa svakim od braće i sestara, kada bi imao isti odnos sa svakim članom svoje porodice, onda te ništa ne bi mučilo i ne bi morao da brineš ni o kome. Tako bi bilo najbolje i time bi čovek bio pošteđen polovine sopstvene patnje. I dok živi normalnim ljudskim životom na zemlji, čovek bi bio sličan anđelima; iako još uvek sazdan od tela, on će umnogome biti poput anđela. Ovo je konačno obećanje, poslednje obećanje dato čoveku. Danas je čovek izložen grdnji i sudu; misliš li da je besmisleno što čovek proživljava takve stvari? Da li bi delo grdnje i suda moglo da se obavlja uzalud? Prethodno je rečeno da se grdnjom i sudom čovek smešta u bezdan, što znači da mu se oduzimaju sudbina i izgledi. Ovo se radi samo zbog sledećeg: čišćenja čoveka. Čovek se ne smešta namerno u bezdan da bi nakon toga Bog digao Svoje ruke od njega. Već je to radi orezivanja buntovništva u čoveku, kako bi se čovek na kraju pročistio, kako bi imao istinsku spoznaju Boga i nalikovao svetoj osobi. Ako se to obavi, onda će sve biti postignuto. Zapravo, nakon orezivanja svega onoga u čoveku što treba orezati i kada čovek bude odlučno posvedočio, i Sotona će, takođe, biti poražen, a čak i ako ostane nešto od onog izvornog što postoji u čoveku a što nije u potpunosti očišćeno, čim Sotona bude poražen, to više neće izazivati ometanje, i u tom trenutku će čovek biti potpuno pročišćen. Čovek nikada nije iskusio takav život, međutim kad Sotona bude poražen, sve će doći na svoje mesto i sve ono nevažno u čoveku će se razrešiti, a nakon što se reši i taj glavni problem, nestaće i sve druge nevolje. Tokom ovog ovaploćenja Boga na zemlji, dok On lično obavlja Svoje delo među ljudima, svako delo obavlja sa namerom da porazi Sotonu, a poraziće Sotonu time što će osvojiti čoveka i time što će vas upotpuniti. Kada budete odlučno posvedočili, i to će biti znak Sotoninog poraza. Čovek se prvo osvaja i na kraju potpuno usavršava kako bi se porazio Sotona. Međutim, uz poraz Sotone, ovo je u suštini i spasenje celog ljudskog roda iz ovog praznog mora nedaća. Bez obzira na to da li se delo obavlja u celoj vaseljeni ili u Kini, sve se dešava s namerom da se porazi Sotona i donese spasenje celom ljudskom rodu, kako bi čovek mogao da pristupi mestu počinka. Ovaploćeni Bog, ovo normalno telo, postoji upravo radi Sotoninog poraza. Delo Božje u telu se koristi da bi se donelo spasenje svima onima pod nebom koji vole Boga, da bi se osvojio ceo ljudski rod, a još više da bi se porazio Sotona. Srž celog Božjeg dela upravljanja je neodvojiva od poraza Sotone kako bi se donelo spasenje celom ljudskom rodu. Zašto se, u velikom segmentu ovog dela, stalno govori o tome da morate da svedočite? I na koga je ovo svedočenje usmereno? Zar nije usmereno na Sotonu? Ovo svedočenje je dato za Boga kako bi se svedočilo da je delo Božje postiglo svoj efekat. Svedočenje se odnosi na delo kojim se poražava Sotona; da nema borbe sa Sotonom, čovek onda ne bi morao da svedoči. Budući da Sotona mora biti poražen, istovremeno dok ga spašava, Bog od čoveka zahteva da pred Sotonom svedoči za Njega, što On koristi da spase čoveka i vodi borbu sa Sotonom. Kao rezultat toga, čovek postaje i predmet spasenja i oruđe za poraz Sotone, te i čini samu srž dela celokupnog Božjeg upravljanja, dok je Sotona isključivo predmet uništenja, neprijatelj. Možda smatraš da nisi ništa učinio, ali je zbog promena u tvojoj naravi dato svedočanstvo koje je usmereno na Sotonu, a ne za čoveka. Čovek nije sposoban da uživa u takvom svedočanstvu. Kako bi bio u stanju da jasno sagleda delo koje obavlja Bog? Onaj protiv koga Bog vodi borbu jeste Sotona; čovek je, međutim, samo predmet spasenja. Čovek ima sotonski iskvarene naravi te nije u stanju da jasno sagleda ovo delo. I to potiče od Sotonine iskvarenosti koja nije svojstvena čoveku i kojom upravlja Sotona. Danas, cilj glavnog Božjeg dela jeste da porazi Sotonu, odnosno, da potpuno osvoji čoveka koji bi pred Sotonom konačno posvedočio za Boga. Time će sve biti postignuto. U mnogim slučajevima, gledano golim okom, tebi se čini da ništa nije urađeno iako je u stvari delo već završeno. Čovek zahteva da celokupno delo bude vidljivo kada se završi ipak, iako ti to ne vidiš, Ja sam Svoje delo dovršio, jer se Sotona predao, što znači da je sasvim poražen, da su sva Božja mudrost, sila i autoritet savladali Sotonu. Upravo to svedočenje koje se mora dati, a koje niti predstavlja jasan izraz čovekov, niti je vidljivo golim okom, znači da je Sotona već poražen. Celokupno ovo delo je usmereno protiv Sotone i obavljeno je zbog borbe sa Sotonom. Stoga, postoje mnoge stvari koje čovek ne vidi kao uspešne, ali koje su, u Božjim očima, uspešno dovršene odavno. Ovo je jedna od skrivenih činjenica o celokupnom Božjem delu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 593

Svi oni koji su voljni da budu usavršeni imaju priliku da budu usavršeni, tako da svi moraju da se opuste: svi ćete u budućnosti stići na odredište. Međutim, ako nisi voljan da budeš usavršen i nisi voljan da zakoračiš u divno carstvo, onda je to na tebi. Svi oni koji su voljni da budu usavršeni i koji su odani Bogu, svi oni koji se pokoravaju i svi oni koji obavljaju svoju dužnost na pošten način – svi takvi mogu biti usavršeni. Danas, svi oni koji ne obavljaju svoju dužnost posvećeno, svi oni koji nisu odani Bogu, svi oni koji se ne pokoravaju Bogu, naročito oni koji su primili prosvećenje i prosvetljenje Duha Svetoga, ali to ne sprovode u praksi – svi takvi ne mogu biti usavršeni. Svi oni koji su voljni da budu odani i pokorni Bogu mogu biti usavršeni, čak i ako su pomalo neuki; svi oni koji su voljni da tragaju mogu biti usavršeni. Nema potrebe da brineš o tome. Sve dok si voljan da tragaš u ovom pravcu, možeš biti usavršen. Nisam spreman da napustim niti da eliminišem ikoga među vama, ali ako se ti ne trudiš da napreduješ, onda samo nanosiš štetu sebi; nisam Ja taj koji te eliminiše, već si to ti sâm. Ako ti sâm ne nastojiš da činiš dobro – ako si lenj ili ne obavljaš svoju dužnost ili ako nisi odan ili ne tragaš za istinom i uvek radiš po svom, ako se ponašaš nepromišljeno, boriš se za sopstvenu slavu i dobitak i beskrupulozan si u ophođenju sa suprotnim polom, onda ćeš poneti breme sopstvenih grehova; nisi dostojan ičijeg sažaljenja. Moja namera je da svi vi budete usavršeni i da makar budete osvojeni, kako bi se ova etapa dela mogla uspešno dovršiti. Božja želja je da svaka osoba bude usavršena, da na kraju bude zadobijena od Njega, da je On potpuno pročisti te da tako svi oni postanu narod koji On voli. Bilo da kažem da ste zaostali ili da ste lošeg kova – sve su to činjenice. Međutim, kada kažem takvo što, to nije dokaz da nameravam da vas napustim, da sam u vas izgubio nadu, a još i manje da nisam spreman da vas spasem. Danas sam došao da obavim delo vašeg spasenja, što znači da je delo koje obavljam nastavak dela spasenja. Svaka osoba ima priliku da bude usavršena: pod uslovom da si voljan, pod uslovom da stremiš, na kraju ćeš biti u stanju da postigneš ovaj rezultat i niko od vas neće biti napušten. Ako si lošeg kova, Moji zahtevi prema tebi biće u skladu sa tvojim lošim kovom; ako si dobrog kova, Moji zahtevi prema tebi biće u skladu sa tvojim dobrim kovom; ako si neuk i nepismen, Moji zahtevi prema tebi biće u skladu sa tvojom nepismenošću; ako si pismen, Moji zahtevi prema tebi biće u skladu s time; ako si starija osoba, Moji zahtevi prema tebi biće u skladu sa tvojim godinama; ako si sposoban da obavljaš dužnost domaćina, Moji zahtevi prema tebi biće u skladu s time; ako kažeš da ne možeš da obavljaš dužnost domaćina i da možeš da obavljaš samo određenu funkciju, bilo da je to propovedanje jevanđelja ili staranje o crkvi ili obavljanje drugih opštih poslova, način na koji te usavršavam biće u skladu sa funkcijom koju obavljaš. Da budeš odan, da budeš pokoran do samog kraja i da težiš da voliš Boga do krajnjih granica – te stvari moraš da postigneš, samo te tri stvari, i to su najbolje praktične primene. Na kraju, od ljudi se zahteva da postignu ove tri stvari i oni koji ih postignu biće usavršeni. Međutim, iznad svega, moraš iskreno da stremiš, moraš da budeš aktivan i da napreduješ, a ne da budeš pasivan u ovoj stvari. Rekao sam da svaka osoba ima priliku da bude usavršena i da je u stanju da bude usavršena, i to je istina, međutim, ti ne stremiš prema gore. Oni koji ne ispune ova tri kriterijuma na kraju će ipak biti eliminisani. Ja želim da svi drže korak, želim da svako ima delo i prosvećenje Duha Svetoga i da može da bude pokoran do samoga kraja, jer je to dužnost koju svako od vas treba da obavlja. Nakon što svi ispunite svoju dužnost, svi ćete biti usavršeni i svi ćete odlučno posvedočiti. Svi oni koji su odlučno posvedočili jesu oni koji su pobedili Sotonu i zadobili Božje obećanje, i oni su ti koji će ostati i živeti na divnom odredištu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 594

U početku, Bog je počivao. U to vreme nije bilo ljudi, niti ičeg drugog na zemlji, a Bog još nije bio obavio nikakav posao. On je Svoje delo upravljanja započeo tek nakon postanka čovečanstva i nakon što je čovečanstvo bilo iskvareno; od tog trenutka, On više nije počivao, već je počeo da se bavi ljudima. Upravo zbog iskvarenosti čovečanstva, a takođe i zbog arhanđelove izdaje, Bog je izgubio Svoj počinak. Ukoliko Bog ne pobedi Sotonu i ne spase iskvareno čovečanstvo, On više nikad neće moći da uđe u počinak. Kao što čoveku nedostaje počinka, isto važi i za Boga, a kad On bude još jednom otpočinuo, i ljudi će. Život u počinku znači život bez rata, bez prljavštine i bez ikakve nepravednosti. To je, drugim rečima, život lišen Sotoninih ometanja (ovde se pod „Sotonom” podrazumevaju neprijateljske sile) i Sotonine iskvarenosti, kao i bez zadiranja bilo koje sile koja se suprotstavlja Bogu; to je život u kome je sve razvrstano prema svojoj vrsti i može da obožava Stvoritelja, i u kome su nebo i zemlja potpuno spokojni. To je život počinka za ljude. Kad Bog bude počinuo, nepravednost više neće postojati na zemlji, niti će biti ikakvih daljih zadiranja neprijateljskih sila, a ljudski rod će zakoračiti u novo carstvo – ono više neće biti čovečanstvo iskvareno od Sotone, već čovečanstvo koje je spaseno nakon što ga je Sotona iskvario. Dan počinka za čovečanstvo ujedno će biti i dan Božjeg počinka. Bog je Svoj počinak izgubio zbog nemogućnosti čovečanstva da uđe u počinak; nije reč o tome da On prvobitno nije imao nikakav počinak. Ulazak u počinak ne znači da prestaje aktivnost svih stvari niti da prestaje razvoj svih stvari, niti to znači da Bog prestaje da dela ili da ljudi prestaju da žive. Znak ulaska u počinak je u tome da je Sotona uništen, da su oni zli ljudi koji su mu se pridružili u njegovim zlodelima bili kažnjeni i zbrisani, te da sve prema Bogu neprijateljski nastrojene sile prestaju da postoje. Ulazak Boga u počinak znači da On više neće obavljati Svoje delo spasenja čovečanstva. Ulazak čovečanstva u počinak znači da će svi ljudi živeti unutar Božje svetlosti i pod Njegovim blagoslovima, lišeni Sotonine iskvarenosti, više neće biti nepravednosti i svi ljudi će, pod Božjom brigom, normalno živeti na zemlji. Kada Bog i čovečanstvo zajedno ulaze u počinak, to znači da je čovečanstvo spaseno i da je Sotona uništen, da je Božje delo na ljudima u potpunosti dovršeno. Bog više neće nastavljati da deluje na ljudima, a oni više neće živeti pod Sotoninom vlašću. Bog, kao takav, neće više biti zauzet, a ljudi neće više biti stalno u pokretu; Bog i čovečanstvo će u počinak ući istovremeno. Bog će se vratiti na Svoje prvobitno mesto i svaka će se osoba vratiti na svoje odgovarajuće mesto. To će biti odgovarajuća odredišta Boga i ljudi nakon što celokupno Božje upravljanje bude privedeno kraju. Bog ima Božje odredište, a ljudi imaju mesto na koje će otići. Dok bude počivao, Bog će i dalje sve ljude predvoditi da žive na zemlji, a ljudi će, dok su u Njegovoj svetlosti, obožavati jednog istinitog Boga na nebu. Bog neće živeti među ljudima, niti će ljudi moći da sa Bogom žive na Njegovom odredištu. Bog i ljudi ne mogu živeti u istom carstvu; umesto toga, svako od njih ima svoj sopstveni način života. Bog je Onaj koji predvodi ceo ljudski rod, a ceo ljudski rod je kristalizacija Božjeg upravljanja. Ljudi su ti koji su vođeni i oni nisu od iste supstance kao Bog. „Počivati” znači vratiti se na svoje prvobitno mesto. Stoga, kada Bog ulazi u počinak, to znači da se vratio na Svoje prvobitno mesto. On više neće živeti na zemlji, niti boraviti među ljudima da bi s njima delio radost i patnju. Kada ljudi ulaze u počinak, to znači da su postali prava stvorena bića; oni će se Bogu klanjati sa zemlje i živeti normalnim ljudskim životom. Ljudi se više neće buniti protiv Boga, niti će mu se opirati, već će se vratiti prvobitnom životu Adama i Eve. Tako će izgledati životi i odredišta Boga i ljudi, nakon što uđu u počinak. Rat između Sotone i Boga neminovno vodi ka Sotoninom porazu. Stoga su Božji ulazak u počinak nakon završetka Njegovog dela upravljanja, te potpuno spasenje ljudskog roda i njegov ulazak u počinak, postali neminovni trendovi. Mesto počinka čovečanstva je na zemlji, dok je Božje mesto počinka na nebu. Ljudi će obožavati Boga dok budu počivali, živeći na zemlji. Bog će prevoditi preostale ljude dok bude počivao. On će ih predvoditi sa neba, a ne sa zemlje. Bog će i dalje biti Duh, dok će ljudi i dalje biti telo. Bog i ljudi imaju sopstvene načine počinka. Dok Bog bude počivao, On će dolaziti i pojavljivati se među ljudima; dok ljudi budu počivali, Bog će ih voditi u posetu nebesima i dopuštati im da tamo uživaju u životu. Nakon što Bog i čovečanstvo budu ušli u počinak, Sotone više biti neće; svi oni zli ljudi takođe će prestati da postoje. Pre no što Bog i čovečanstvo otpočinu, svi oni zli pojedinci koji su nekad na zemlji progonili Boga, kao i neprijatelji koji su tamo bili buntovni prema Njemu, već će biti uništeni; biće iskorenjeni velikim katastrofama poslednjih dana. Kada ti zli ljudi jednom budu potpuno uništeni, na zemlji se nikad više neće čuti za Sotonino ometanje. Tek tada će ljudski rod postići potpuno spasenje, a Božje će delo biti u celosti dovršeno. To su preduslovi za ulazak Boga i čovečanstva u počinak.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog i čovek će zajedno ući u počinak”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 595

Približavanje ishoda svih stvari ukazuje na dovršetak Božjeg dela, kao i na kraj razvoja ljudskog roda. To znači da su ljudi, takvi kakvim ih je Sotona iskvario, dostigli kraj svog razvoja, te da su se potomci Adama i Eve razmnožili do kraja. To takođe znači da će takvom čovečanstvu, nakon što ga je Sotona iskvario, biti nemoguće da se dalje razvija. Adam i Eva u početku nisu bili iskvareni, ali Adama i Evu koji su proterani iz Edenskog vrta iskvario je Sotona. Kada Bog i ljudi budu zajedno ušli u počinak, Adam i Eva – koji su proterani iz Edenskog vrta – kao i njihovi potomci, doći će do kraja. Buduće čovečanstvo i dalje će činiti potomci Adama i Eve, ali oni neće biti ljudi koji žive pod Sotoninom vlašću. Umesto toga, oni će biti ljudi koji su spaseni i pročišćeni. To će biti čovečanstvo koje je bilo podvrgnuto sudu i grdnji i ono koje je osvećeno. Ovi ljudi neće nalikovati ljudskoj rasi spočetka; gotovo se može reći da će to biti sasvim drugačija vrsta čovečanstva u odnosu na to kakvi su Adam i Eva bili na početku. Ti ljudi će biti odabrani među svima onima koje je Sotona iskvario i biće oni koji su na kraju ostali postojani tokom Božjeg suda i grdnje; biće to poslednja preostala grupa ljudskih bića u iskvarenom čovečanstvu. Samo će ovi ljudi moći da uđu u poslednji počinak zajedno sa Bogom. Oni koji budu u stanju da ostanu postojani tokom Božjeg dela suda i grdnje u poslednjim danima – to jest, tokom završnog dela pročišćenja – biće oni koji će zajedno s Bogom ući u poslednji počinak; svi koji, dakle, uđu u počinak oslobodiće se od uticaja Sotone i biće zadobijeni od strane Boga tek nakon što budu podvrgnuti Njegovom završnom delu pročišćenja. Ovi ljudi, koji će na kraju biti zadobijeni od strane Boga, ući će u poslednji počinak. U suštini, Bog vrši delo grdnje i suda kako bi pročistio ljudski rod i zarad konačnog dana počinka; u protivnom, nijedan član čovečanstva ne bi mogao da bude klasifikovan prema svojoj vrsti, niti da uđe u počinak. Ovo delo je jedini put kojim čovečanstvo može ući u počinak. Samo će Božje delo pročišćenja očistiti ljude od njihove nepravednosti, a samo će Njegovo delo grdnje i suda razotkriti one buntovne elemente čovečanstva, razlikujući na taj način one koji mogu biti spaseni od onih koji ne mogu, i one koji mogu preostati od onih koji ne mogu. Kad ovo delo bude dovršeno, svi oni koji mogu da ostanu biće pročišćeni i zakoračiće u više carstvo ljudskosti, gde će uživati u divnijem drugom ljudskom životu na zemlji; drugim rečima, oni će ući u dan počinka čovečanstva i živeće zajedno sa Bogom. Nakon što oni koji ne mogu da ostanu budu podvrgnuti grdnji i sudu, njihova prava priroda biće u potpunosti razotkrivena, nakon čega će svi biti uništeni i više im, kao ni Sotoni, neće biti dozvoljen opstanak na zemlji. U ljudskom rodu budućnosti više neće biti nikog od ljudi ove vrste; takvi ljudi nisu podobni za ulazak u zemlju konačnog počinka, niti su podobni da uđu u dan počinka koji će Bog i čovečanstvo zajednički deliti, jer oni su na meti kazne i oni su zlikovci, a ne pravedni ljudi. Oni su jednom bili iskupljeni, a takođe su bili podvrgnuti sudu i grdnji; uz to, oni su nekada službovali za Boga. Međutim, kad nastupi poslednji dan, oni će ipak biti eliminisani i uništeni zbog svog zla i usled svog buntovništva i neizlečivosti; više nikada neće živeti u budućem svetu, niti će ikada više živeti među ljudima budućnosti. Bilo da su to duhovi mrtvih ili onih ljudi koji još uvek žive u telu, svi zlikovci i svi oni koji nisu spaseni biće uništeni čim osvećeni među ljudskim rodom budu ušli u počinak. Što se tiče ovih zlih duhova i zlih ljudi, kao i duhova pravednika i onih koji čine pravedna dela, ma kojem dobu da pripadaju, svi koji su zli biće uništeni, a svi koji su pravedni će preživeti. O tome da li će neki čovek ili duh primiti spasenje, ne odlučuje se u potpunosti na osnovu dela poslednjeg doba, već prema tome da li su se opirali Bogu i pobunili se protiv Njega, ili nisu. Ljudi koji su u prethodnoj eri činili zlo i nisu mogli da budu spaseni nesumnjivo će biti na meti kazne, a oni koji u sadašnjoj eri čine zlo i koji ne mogu biti spaseni takođe će zasigurno biti na meti kazne. Ljudi bivaju razvrstani na osnovu dobra i zla, a ne prema eri u kojoj žive. Nakon što budu na taj način razvrstani, oni neće odmah biti kažnjeni ili nagrađeni; već će Bog Svoje delo kažnjavanja zla i nagrađivanja dobra obaviti tek pošto dovrši Svoje delo osvajanja u poslednjim danima. On, zapravo, ljude odvaja na dobre i zle još od trenutka kad je započeo da obavlja Svoje delo spasenja čovečanstva. Radi se samo o tome da će On pravedne nagraditi, a zle kazniti tek nakon što Njegovo delo bude privedeno kraju; On ih neće razdvojiti po kategorijama i odmah zatim pristupiti kažnjavanju zla i nagrađivanju dobra nakon završetka Svog dela. Umesto toga, On će ovaj zadatak obaviti tek kad Njegovo delo bude u potpunosti dovršeno. Jedina svrha konačnog Božjeg dela kažnjavanja zla i nagrađivanja dobra sastoji se u temeljnom pročišćenju svih ljudi kako bi On zatim mogao da odvede potpuno osvećeno čovečanstvo u večni počinak. Ova etapa Njegovog dela je od presudnog značaja; to je završna etapa celokupnog Njegovog dela upravljanja. Da Bog nije uništio zle ljude, već da im je dozvolio da ostanu, onda celo čovečanstvo još uvek ne bi moglo da uđe u počinak, a Bog ne bi mogao da ga odvede u divnije carstvo. Takvo delo ne bi bilo sasvim dovršeno. Kada Njegovo delo bude dovršeno, celo čovečanstvo će biti potpuno osveštano; samo na taj način će Bog moći mirno da živi u počinku.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog i čovek će zajedno ući u počinak”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 596

Danas ljudi još uvek nisu u stanju da se oslobode telesnih stvari; oni ne mogu da odustanu od telesnih uživanja, sveta, novca, ni od svoje iskvarene naravi. Većina ljudi se u svoja stremljenja upušta na površan način. Ovi ljudi, u svom srcu, zapravo, uopšte nemaju Boga; što je još gore, oni se Boga ne boje. Budući da u svom srcu nemaju Boga, ne mogu jasno ni da vide sve što Bog čini, a kamoli da budu u stanju da poveruju rečima koje On izgovara. Takvi ljudi imaju previše telesnog u sebi; isuviše su duboko iskvareni i lišeni svake istine, a da stvari budu još gore, oni ne veruju da Bog može da se ovaploti. Svako ko ne veruje u Božje ovaploćenje – to jest, svako ko ne veruje u delo i reči vidljivog Boga, niti veruje u vidljivog Boga, već, umesto toga, obožava nevidljivog boga na nebu – taj je osoba koja u svom srcu nema Boga, neko ko je buntovan i opire se Bogu. Takvi ljudi nemaju ni ljudskost ni razum, o istini da i ne govorimo. Takvim ljudima je tim pre nemoguće da poveruju u vidljivog i opipljivog Boga, oni nevidljivog i neopipljivog boga, uprkos tome, smatraju najverodostojnijim i najradosnijim. Ono za čim oni tragaju nije prava istina, niti pravo značenje života; još manje su to Božje namere. Umesto toga, oni tragaju za uzbuđenjem. Njihovu veru i njihovo stremljenje bez sumnje predstavlja sve ono što im u najvećoj meri omogućava da ostvare sopstvene želje. Oni u Boga veruju samo zato da bi zadovoljili sopstvene želje, a ne da bi tražili istinu. Zar takvi ljudi nisu zlotvori? Do krajnjih granica su samouvereni i uopšte ne veruju da će Bog na nebu uništiti takve „dobre ljude” kao što su oni. Umesto toga, oni veruju da će im Bog dozvoliti da ostanu i da će ih, uz to, bogato nagraditi. Zato što smatraju da su mnogo toga učinili za Boga i pokazali značajnu „posvećenost” prema Njemu. Kad bi oni čak i krenuli u potragu za vidljivim Bogom, oni bi se odmah, čim bi se njihove želje izjalovile, ponovo okrenuli protiv Boga ili bi ih spopao bes. Svi ti ljudi su podli štenci koji samo tragaju za tim da udovolje sopstvenim željama; oni nisu ljudi od integriteta koji streme ka istini. To su takozvani zli ljudi koji slede Hrista. Oni koji ne tragaju za istinom nikako ne mogu ni da poveruju u istinu i utoliko su manje sposobni da jasno vide budući ishod čovečanstva, jer ne veruju ni u jedno delo ili reč vidljivog Boga, niti veruju u to kakvo će biti buduće odredište čovečanstva. Stoga oni, čak i ako slede vidljivog Boga, ipak čine zlo i uopšte ne traže istinu, niti u praksi sprovode istinu koju Ja zahtevam. Oni koji ne veruju da će biti uništeni jesu oni koji će, upravo obrnuto, zaista biti uništeni. Svi oni za sebe misle da su jako pametni i da su upravo oni ti koji praktikuju istinu. Oni cene svoja zla dela kao istinu. Takvi zli ljudi veoma su samouvereni; oni istinu smatraju doktrinom, a svoja zla dela istinom i na kraju mogu požnjeti samo ono što su posejali. Što su ljudi samouvereniji i nadmeniji, to su manje sposobni da zadobiju istinu; što ljudi više veruju u boga na nebu, to se oni više opiru Bogu. To su ljudi koji će biti kažnjeni.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog i čovek će zajedno ući u počinak”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 597

Pre nego što čovečanstvo uđe u počinak, da li će svaka osoba, ma kojoj vrsti da pripada, biti kažnjena ili nagrađena biće odlučeno na osnovu toga da li ta osoba traga za istinom, da li spoznaje Boga i da li može da se pokori vidljivom Bogu. Oni koji su službovali, ali vidljivog Boga pritom ne spoznaju, niti Mu se pokoravaju, nemaju istinu. Takvi ljudi su zlotvori, a zlotvori će nesumnjivo biti izloženi kazni; štaviše, oni će biti kažnjeni u skladu sa svojim zlim delima. Bog je tu da bi ljudi verovali u Njega, a takođe je i dostojan njihove pokornosti. Oni koji veruju jedino u nejasnog i nevidljivog boga jesu ljudi koji ne veruju u Boga i koji nisu u stanju da se Bogu pokore. Ako ovi ljudi ne budu uspeli da u vidljivog Boga poveruju sve do okončanja Njegovog dela osvajanja, te ako se i dalje budu bunili protiv Boga i opirali vidljivom Bogu koji je u telu, svi će ovi „zagovornici nejasnog” bez sumnje biti podvrgnuti uništenju. Isto je i među vama: svi koji samo rečima priznaju ovaploćenog Boga, a ne mogu da sprovode istinu pokornosti Njemu, na kraju će biti eliminisani i uništeni. I svi oni koji rečima priznaju vidljivog Boga, jedu i piju istinu koju On izražava, a ipak streme ka nejasnom i nevidljivom bogu, još i više će biti predmeti uništenja. Niko od tih ljudi neće moći da ostane do vremena počinka koje će nastupiti nakon okončanja Božjeg dela, niti će ijedan takav pojedinac moći da ostane do tog vremena počinka. Ljudi koji su od demona ne sprovode istinu u delo; njihova suština se ogleda u otporu i buntovništvu prema Bogu i oni uopšte ni ne nameravaju da Mu se pokore. Svi će takvi ljudi biti uništeni. Da li ti poseduješ istinu ili se opireš Bogu zavisi od tvoje suštine, a ne od tvog izgleda, niti od toga kako povremeno govoriš ili postupaš. Da li će neka osoba biti uništena ili ne, određeno je njenom suštinom; o tome se odlučuje na osnovu suštine koju ona otkriva svojim ponašanjem i svojom težnjom za istinom. Od svih ljudi koji obavljaju poslove i obavljaju istu količinu poslova, biće dozvoljeno da ostanu oni sa dobrom suštinom ljudskosti koji poseduju istinu, dok će oni sa zlom suštinom ljudskosti koji se bune protiv vidljivog Boga biti uništeni. Celokupno Božje delo i reči koje se odnose na odredište čovečanstva sa ljudima će se baviti na odgovarajući način, u skladu sa suštinom svakog pojedinca; to će se obaviti bez i najmanjeg problema, i štaviše, neće biti napravljena nijedna greška. Ljudska osećanja ili ideje bivaju umešani jedino onda kad posao obavljaju ljudi. Delo koje Bog obavlja je najprikladnije; On apsolutno nikada ne iznosi lažne tvrdnje ni protiv jednog stvorenog bića. U ovom trenutku ima mnogo onih koji ne mogu jasno da sagledaju buduće odredište čovečanstva i koji ne veruju rečima koje Ja izgovaram. Svi oni koji ne veruju, kao i oni koji ne praktikuju istinu, demoni su!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog i čovek će zajedno ući u počinak”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 598

Danas, oni koji streme i oni koji ne streme jesu dve vrste ljudi, čija su odredišta različita. Oni koji streme ka spoznaji istine i primeni istine jesu oni kojima će Bog doneti spasenje. Oni koji ne poznaju istiniti put jesu đavoli i neprijatelji; oni su potomci arhanđela i biće oni koji propadaju. Čak i oni koji pobožno veruju u izmaštanog boga – nisu li oni takođe demoni? Ljudi koji poseduju dobru savest, ali ne prihvataju istiniti put, jesu demoni; njihova se suština opire Bogu. Oni koji ne prihvataju istiniti put jesu oni koji se opiru Bogu, te će takvi ljudi, čak i ako istrpe veliku patnju, ipak propasti. Svi oni koji ne žele da ostave svet, koji ne mogu da podnesu rastanak od svojih roditelja i koji ne mogu da se liše svojih telesnih naslada, buntovni su prema Bogu i svi će biti podvrgnuti uništenju. Svako ko ne veruje u ovaploćenog Boga jeste đavo i, još i više, on će propasti. Oni koji veruju, ali ne primenjuju istinu, oni koji ne veruju u ovaploćenje Božje, kao i oni koji uopšte ne veruju da Bog postoji, svi će propasti. Svi oni koji mogu da ostanu jesu ljudi koji su prošli kroz patnju oplemenjivanja i koji su bili postojani; to su ljudi koji su zaista prošli kroz kušnje. Svako ko Boga ne priznaje jeste neprijatelj; drugim rečima, svako ko ne priznaje ovaploćenog Boga – bez obzira na to da li se nalazi unutar ili izvan ovog toka – antihrist je! Ko su Sotone, ko su demoni i ko su Božji neprijatelji? Nisu li to oni koji pružaju otpor i ne veruju u Boga? Nisu li to oni koji su buntovni prema Bogu? Nisu li to oni koji tvrde da poseduju veru, ali koji ipak nemaju istinu? Zar to nisu oni koji samo tragaju kako bi dobili blagoslove, ali pritom nisu u stanju da svedoče za Boga? Ti se i danas družiš s tim demonima i ophodiš se prema njima sa savešću i s ljubavlju, no, zar se to ne računa kao da pokazuješ dobrotu prema Sotoni? Nisi li ti u savezu s demonima? Ako su ljudi stigli dovde, a još uvek nisu u stanju da razlikuju dobro od zla, i nastavljaju da slepo budu puni ljubavi i milosrdni, bez ikakve želje da traže Božje srce ili da na bilo koji način budu u stanju da Božje srce uzmu kao svoje, njihovi će ishodi biti utoliko bedniji. Svako ko ne veruje u ovaploćenog Boga, neprijatelj je Božji. Ako prema Božjim neprijateljima možeš da se ophodiš sa savešću i ljubavlju, zar nisi lišen osećaja za pravdu? Ako si usklađen s onima koje mrzim i kojima se protivim, pa se prema njima i dalje ophodiš s ljubavlju ili im pokazuješ lična osećanja, zar nisi buntovan? Zar se namerno ne opireš Bogu? Da li takva osoba zapravo poseduje istinu? Ako se ljudi prema Božjim neprijateljima ophode sa savešću, prema demonima s ljubavlju, a prema Sotoni s milošću, zar oni time namerno ne prekidaju Božje delo? Oni koji veruju samo u Isusa i ne veruju u ovaploćenog Boga tokom poslednjih dana, kao i oni koji na rečima veruju u ovaploćenog Boga ali čine zlo, svi su oni antihristi, da i ne govorimo o onima koji u Boga ne veruju. Svi će ovi ljudi biti predmet uništenja. Merilo po kojem ljudi sude o drugima zasniva se na njihovom ponašanju; oni koji se dobro ponašaju su pravedni, dok su oni čije je ponašanje gnusno, zli. Standard po kojem Bog sudi ljudima zasniva se na tome da li se njihova suština pokorava Njemu ili ne; onaj ko se Bogu pokorava je pravedan, dok je onaj ko to ne čini neprijatelj i zao čovek, bez obzira na to da li se ta osoba ponaša dobro ili loše i bez obzira na to da li je ono što ona govori tačno ili netačno. Neki ljudi žele da dobra dela iskoriste radi sticanja dobrog odredišta u budućnosti, dok drugi žele da dobro odredište pribave korišćenjem lepih reči. Svi pogrešno veruju da Bog ishode ljudi određuje na osnovu njihovog ponašanja ili njihovog govora; stoga mnogi žele da to iskoriste kako bi na prevaru iskamčili trenutnu blagodat za sebe. Ljudi koji će preživeti u vreme počinka koje će doći, svi su oni koji su istrpeli dan patnje i koji su svedočili za Boga; sve će to biti ljudi koji su ispunili svoje dužnosti i koji su se svesno pokorili Bogu. Oni koji jedino žele da iskoriste priliku da pružaju usluge kako bi izbegli primenu istine, neće ostati. Bog ima odgovarajuća merila da uredi ishod svakog pojedinca; On ove odluke ne donosi naprosto prema nečijim rečima i nečijem vladanju, niti ih donosi na osnovu toga kako se neko ponaša tokom jednog vremenskog perioda. On neće biti nimalo popustljiv u pogledu svih zlih dela nekog čoveka zbog toga što Mu je on prethodno služio, niti će On nekog čoveka poštedeti smrti zato što se on neko vreme davao za Njega. Niko ne može izbeći odmazdu za svoje zlo i niko ne može da prikrije svoja zla dela i da time izbegne patnju uništenja. Ako ljudi zaista mogu da ispune svoje dužnosti, to znači da su oni za sva vremena odani Bogu i da ne traže nagradu za to, bez obzira na to da li primaju blagoslove ili trpe jad. Ako su ljudi Bogu odani dok vide blagoslove, ali gube svoju odanost kada ne vide nikakve blagoslove i ako ti ljudi, koji su nekada odano službovali Bogu, na kraju još uvek nisu u stanju da svedoče za Boga, niti da ispune dužnosti koje moraju da ispune, onda će takvi ljudi ipak biti podvrgnuti uništenju. Ukratko, zli ljudi ne mogu zauvek opstajati, niti mogu da uđu u počinak; samo će pravednici biti gospodari u počinku. Kad ljudski rod jednom stupi na pravi put, ljudi će živeti normalnim ljudskim životom. Svi će moći da obavljaju svoje dužnosti i svi će Bogu biti apsolutno odani. U potpunosti će odbaciti svoje buntovništvo i svoje iskvarene naravi, i živeće za Boga i zbog Boga, lišeni buntovništva i otpora. Svi će oni moći da se potpuno pokore Bogu. Biće to život Boga i ljudskog roda; to će biti život carstva i biće život počinka.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog i čovek će zajedno ući u počinak”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 599

Oni koji svoju krajnje neverničku decu i rođake na silu dovlače u crkvu, krajnje su sebični i samo se prikazuju kao ljubazni. Ti su ljudi usredsređeni samo na to da vole, bez obzira da li veruju ili ne i bez obzira da li je to Božja namera. Neki svoje žene dovode pred Boga ili pred Njega dovlače svoje roditelje i, bez obzira na to da li se Sveti Duh s tim slaže ili ne i bez obzira na to da li Sveti Duh deluje na njima, oni slepo „usvajaju nadarene ljude” zarad Boga. Kakvu je korist uopšte moguće ostvariti pokazivanjem ljubaznosti prema ovim nevernicima? Čak i ako ovi bezvernici, u kojima nema Svetog Duha, nevoljno slede Boga, oni ipak ne mogu da budu spaseni kao što to ljudi zamišljaju. Oni koji mogu da prime spasenje zapravo se ne mogu tako lako zadobiti. Ljudi koji nisu podvrgnuti delu i kušnjama Svetog Duha i koji nisu usavršeni od strane ovaploćenog Boga, sasvim su nesposobni da budu upotpunjeni. Stoga su ti ljudi, od trenutka kad nominalno počnu da slede Boga, lišeni prisustva Svetog Duha. Imajući u vidu njihove uslove i njihovo stvarno stanje, oni jednostavno ne mogu da budu upotpunjeni. Pošto je već tako, Sveti Duh ne namerava da troši mnogo energije na njih i ne pruža im nikakvo prosvetljenje, niti ih na bilo koji način usmerava; On im samo dozvoljava da Ga slede i na kraju će im otkriti njihove ishode – to je dovoljno. Ljudski elan i želje potiču od Sotone, te se stoga pomoću njih ni na koji način ne može dovršiti delo Svetog Duha. Ma kakvi bili, ljudi u sebi moraju imati delo Svetog Duha. Mogu li ljudi da upotpunjuju druge ljude? Zašto muž voli svoju ženu? Zašto žena voli svog muža? Zašto deca pokazuju odanost svojim roditeljima? Zašto roditelji svoju decu obasipaju pažnjom? Koja je namera koju svi ljudi imaju? Nije li ona u tome da ispune sopstvene planove i sebične želje? Je li zaista u tome da postupaju radi Božjeg plana upravljanja? Je li zaista u tome da postupaju zarad Božjeg dela? Je li u tome da ispunjavaju dužnosti stvorenog bića? Oni koji, od trenutka kad su počeli da veruju u Boga, nisu u stanju da dobiju prisustvo Svetog Duha, nikada neće moći da dobiju delo Svetog Duha; ti su ljudi sasvim sigurno predmeti koji će biti uništeni. Ma koliko da te ljude neko voli, ta ljubav ne može da zameni delo Svetog Duha. Ljudski elan i ljubav predstavljaju ljudske želje, ali ne mogu predstavljati Božje želje, niti mogu biti zamena za Božje delo. Čak i ako neko najvećom mogućom ljubavlju i milosrđem obasipa te ljude koji nominalno veruju u Boga i te koji se pretvaraju da Ga slede, pri tom ne znajući šta zapravo znači verovati u Boga, oni ipak neće steći Božju naklonost, niti će dobiti delo Svetog Duha. Ljudi koji iskreno slede Boga, čak i ako su lošeg kova i nesposobni da shvate mnoge istine, s vremena na vreme ipak mogu da dobiju delo Svetog Duha; oni, međutim, koji su prilično dobrog kova, ali ne veruju iskreno, jednostavno ne mogu da dobiju prisustvo Svetog Duha. Ne postoji apsolutno nikakva mogućnost da takvi ljudi budu spaseni. Čak i ako čitaju Božje reči ili povremeno slušaju propovedi ili Bogu pevaju hvalospeve, oni na kraju ipak neće moći da opstanu do vremena počinka. To da li ljudi streme iskrenim srcem ne određuje se po tome kako drugi sude o njima, niti po tome kako ljudi iz njihovog okruženja gledaju na njih, već po tome da li Sveti Duh dela na njima i da li imaju prisustvo Svetog Duha. Još i više, to zavisi od toga da li su se, nakon što su određeno vreme bili podvrgnuti delu Svetog Duha, njihove naravi promenile i da li su zadobili neko bogopoznanje. Ako Sveti Duh dela na nekoj osobi, njena će se narav postepeno menjati, a njeno shvatanje u pogledu vere u Boga postepeno će se pročišćavati. Dokle god se ljudi menjaju, ma koliko dugo da su sledili Boga, to znači da Duh Sveti deluje na njih. Ako se nisu promenili, to znači da na njih ne deluje Sveti Duh. Čak i ako s vremena na vreme pruže neku uslugu, ono što ih na to nagoni samo je namera da prime blagoslove. Povremeno pružanje usluge ne može da zameni promenu naravi. Na kraju će oni ipak biti uništeni, jer u carstvu neće biti potrebe za služiteljima, niti će onima koji su usavršeni i koji su odani Bogu biti potrebna bilo kakva usluga od onih čija se narav nije promenila. One u prošlosti izgovorene reči: „Kada neko veruje u Gospoda, sreća se smeši celoj njegovoj porodici”, bile su primenljive za Doba blagodati, ali nemaju nikakve veze s čovekovim odredištem. One su bile primenljive samo za etapu koja je obavljena tokom Doba blagodati. Konotacija tih reči bila je usmerena na mir i materijalne blagoslove u kojima su ljudi uživali; one nisu značile da će cela porodica onoga ko veruje u Gospoda biti spasena, niti da će, kad neko primi blagoslove, njegova cela porodica takođe moći da bude dovedena u počinak. Da li neko dobija blagoslove ili trpi jad određuje se prema njegovoj suštini, a ne prema nekakvoj zajedničkoj suštini koju ta osoba možda deli s drugima. Za takve izreke i pravila, u carstvu, jednostavno nema mesta. Ako neka osoba na kraju i bude u stanju da opstane, to će biti zato što je ispunila Božje zahteve, a ako ona na kraju ne bude mogla da ostane do vremena počinka, to će biti zato što je bila buntovna prema Bogu i što nije udovoljila Božjim zahtevima. Svako ima prikladno odredište, o kojem se odlučuje na osnovu suštine svakog pojedinca i ono nema baš nikakve veze s drugim ljudima. Zla dela dece ne mogu se preneti na njihove roditelje, niti se pravednost dece može podeliti sa roditeljima. Zla dela roditelja ne mogu se preneti na decu, niti se pravednost roditelja može podeliti sa decom. Svako nosi svoje grehe i svako uživa u svojim blagoslovima. Niko ne može da zameni neku drugu osobu. To je pravednost. Sa stanovišta čoveka, ako roditelji primaju blagoslove, onda bi to i njihovoj deci trebalo da bude omogućeno, a ako deca učine neko zlo, onda bi njihovi roditelji zbog toga morali da ispaštaju. Tako ljudi na to gledaju i na taj način oni rade; to, međutim, nije i Božja perspektiva. Svačiji se ishod određuje prema suštini njegovih dela, i uvek se određuje primereno. Niko ne može da ponese tuđe grehe; povrh toga, niko ne može da bude kažnjen umesto nekog drugog. Apsolutno je tako. Prevelika ljubav roditelja prema deci ne znači da oni mogu činiti pravedna dela umesto svoje dece; niti odanost dece roditeljima znači da ona mogu činiti pravedna dela umesto svojih roditelja. To je ono što se zaista misli kada se kaže: „Tada će dvojica biti na njivi; jedan će biti uzet, a drugi ostavljen. I dve će mleti žito na žrvnju; jedna će biti uzeta, a druga ostavljena.” Svoju decu koja čine zlo ljudi ne mogu odvesti u počinak na osnovu svoje ogromne ljubavi prema njima, niti iko može da svoju ženu (ili muža) odvede u počinak na osnovu sopstvenih pravednih dela. Ovo je upravna odredba i niko od nje ne može biti izuzet. Na kraju krajeva, oni koji čine pravedna dela jesu oni koji čine pravedna dela, a zlikovci, na kraju krajeva, jesu zlikovci. Oni koji čine pravedna dela na kraju će moći da opstanu, dok će zlikovci propasti. Sveti ljudi su sveti; oni nisu prljavi. Prljavi su ljudi prljavi, i nijedan njihov deo nije svet. Oni koji će biti uništeni su svi zli, a oni koji će opstati su svi pravedni – čak i ako deca zlih ljudi čine pravedna dela, i čak i ako roditelji pravednika čine zla dela. Između verujućeg muža i neverničke žene suštinski ne postoji nikakva povezanost, niti su verujuća deca i nevernički roditelji međusobno povezani; ove dve vrste ljudi međusobno su nespojive. Ljudi pre ulaska u počinak imaju telesnu, porodičnu privrženost, ali, kad jednom uđu u počinak, neće više biti nikakve telesne, porodične privrženosti vredne pomena. Oni koji obavljaju svoju dužnost po svojoj su prirodi neprijatelji onih koji to ne čine; oni koji ljube Boga i oni koji Ga mrze suštinski su suprotstavljeni jedni drugima. Oni koji će ući u počinak i oni koji će biti uništeni dve su nespojive vrste stvorenih bića. Stvorena bića koja obavljaju svoju dužnost moći će da opstanu, dok će oni koji svoju dužnost ne obavljaju biti predmet uništenja; štaviše, ovo će večno trajati. Da li svog muža voliš zato da bi obavila svoju dužnost stvorenog bića? Voliš li svoju ženu zato da bi obavio svoju dužnost stvorenog bića? Da li pokazuješ odanost prema svojim neverničkim roditeljima da bi obavio svoju dužnost stvorenog bića? Da li su ljudska gledišta o veri u Boga zapravo ispravna ili pogrešna? Zašto tačno veruješ u Boga? Šta tačno želiš da zadobiješ? Kako tačno voliš Boga? Oni koji ne mogu da ispune svoju dužnost stvorenog bića i koji ne mogu da ulože maksimalan trud, postaće predmeti uništenja. Među ljudima danas postoje telesni odnosi, kao i krvne veze, ali će u budućnosti sve one biti prekinute. Vernici i nevernici po prirodi nisu međusobno u skladu; naprotiv, oni su jedni drugima suprotstavljeni. Oni koji su u počinku biće svi oni ljudi koji veruju da postoji Bog i pokoravaće se Bogu, dok će svi oni koji su prema Bogu buntovni biti uništeni. Porodice više neće postojati na zemlji; kako bi onda moglo da bude veza među roditeljima, decom ili supružnicima? Sama nespojivost vere i nevere potpuno će preseći takve telesne odnose!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog i čovek će zajedno ući u počinak”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 600

Među ljudima prvobitno nije bilo porodica; postojali su samo muškarci i žene – dve različite vrste ljudskih bića. Nije bilo ni država, a kamoli porodica; međutim, kao posledica iskvarenosti čovečanstva, svakojaki ljudi su se okupljali u pojedinačne klanove, koji su kasnije prerasli u države i etničke grupe. Te države i etničke grupe bile su sačinjene od malih pojedinačnih porodica, te su, na taj način, svakovrsni ljudi razdeljeni na razne rase, prema različitim jezicima i granicama. U stvari, ma koliko rasa da postoji na svetu, čovečanstvo na kraju krajeva ima jednog pretka. U početku su postojale samo dve vrste ljudi i to su bili muškarci i žene. Međutim, usled odvijanja Božjeg dela, kretanja istorije i geografskih promena, ove dve vrste ljudi su se, u različitom stepenu, razvile u više vrsta ljudi. U osnovi, bez obzira na to od koliko je rasa čovečanstvo sačinjeno, celo čovečanstvo je i dalje Božja tvorevina. Ma kojoj rasi da pripadaju, svi ljudi su Njegova stvorena bića; svi su oni potomci Adama i Eve. Iako nisu stvoreni Božjim rukama, oni su potomci Adama i Eve, koje je Bog lično stvorio. Ma kojoj vrsti bića da pripadaju, svi ljudi su Njegova stvorenja; pošto su stvorena bića, oni treba da imaju odredišta koja bi ljudi trebalo da imaju i biće podeljeni prema pravilima za pravljenje uređenja za ljude. Drugim rečima, svi zlikovci i svi oni koji čine pravedna dela su, na kraju krajeva, stvorena bića. Stvorena bića koja čine zlo će na kraju biti uništena, dok će stvorena bića koja čine pravedna dela opstati. Ovo je najprikladnije uređenje za ove dve vrste stvorenih bića. Zlikovci, zbog svog buntovništva, ne mogu poreći da su Božja stvorena bića i da ih je Sotona zarobio, te da stoga ne mogu da budu spaseni. Na osnovu činjenice da će opstati, stvorena bića koja obavljaju pravična dela ne mogu poreći da su stvorena od Boga, ali da su ipak primila spasenje nakon što ih je Sotona iskvario. Zlotvori su stvorena bića koja su buntovna prema Bogu; to su stvorena bića koja ne mogu biti spasena i koja je Sotona već u potpunosti zarobio. Ljudi koji čine zlo takođe su ljudi; to su ljudi koji su do krajnosti iskvareni i koji ne mogu biti spaseni. Pošto su i oni stvorena bića, ljudi koji obavljaju pravična dela takođe su iskvareni, ali to su ljudi koji su voljni da se oslobode svoje iskvarene naravi i koji su postali sposobni da se potčine Bogu. Ljudi koji obavljaju pravična dela ne kipe od pravednosti. Naprotiv, oni su ljudi koji su postigli spasenje, odbacili svoje iskvarene naravi i pokorili se Bogu, ljudi koji će na kraju biti postojani. Nije reč o tome da su oni ljudi koje Sotona nikada nije iskvario. Po završetku Božjeg dela, među svim stvorenim bićima biće onih koji će biti uništeni i onih koji će opstati. To je neumitni trend Njegovog dela upravljanja; to niko ne može da porekne. Zlotvorima neće biti dozvoljeno da opstanu; oni koji se potčine Bogu i slede Ga do kraja sigurno će opstati. Pošto je ovo delo upravljanja čovečanstvom, biće onih koji će ostati i onih koji će biti eliminisani. To su različiti ishodi za različite tipove ljudi i to su najprikladnija uređenja za stvorena bića. Konačan Božji plan za čovečanstvo jeste da ga podeli cepanjem porodica, slamanjem etničkih grupa i brisanjem granica među nacijama, čime će nastati uređenje bez porodica i državnih granica, jer ljudi, na kraju krajeva, potiču od jednog pretka i Božja su stvorena bića. Ukratko, sva stvorena bića koja čine zlo biće uništena, dok će stvorena bića koja se pokoravaju Bogu opstati. Na taj način, u nastupajućem vremenu počinka neće više biti porodica ni država, a naročito neće biti etničkih grupa; ova vrsta čovečanstva biće najsvetija vrsta čovečanstva. Prvobitno su Adam i Eva stvoreni zato da bi čovečanstvo moglo da upravlja svim stvorenjima na zemlji; drugim rečima, ljudi su prvobitno bili gospodari svih stvorenja. Prilikom stvaranja ljudskih bića, Jahveova želja bila je da im dozvoli da egzistiraju na zemlji i da upravljaju svim stvorenjima na njoj, jer čovečanstvo izvorno nije bilo iskvareno, niti je bilo u stanju da čini zlo. Međutim, nakon što su postali iskvareni, ljudi više nisu bili upravnici svih stvorenja. Svrha Božjeg spasenja jeste da obnovi ovu funkciju čovečanstva, da obnovi čovekov prvobitni razum i njegovu prvobitnu pokornost; čovečanstvo u počinku odražavaće upravo onaj rezultat za koji se Bog nada da će ga Svojim delom spasenja ostvariti. Mada to više neće biti život kakav je bio u Edenskom vrtu, njegova suština biće ista; radi se samo o tome da čovečanstvo više neće biti to neiskvareno čovečanstvo, već će to biti čovečanstvo koje je bilo iskvareno i zatim primilo spasenje. Ovi ljudi, koji su primili spasenje, ući će na kraju (to jest, nakon što Božje delo bude obavljeno) u počinak. Isto tako, ishodi onih koji će biti kažnjeni takođe će se potpuno razotkriti na kraju, a oni će biti uništeni tek nakon što se Božje delo dovrši. Drugim rečima, po završetku Njegovog dela biće otkriveni svi zlotvori, kao i svi koji su spaseni, jer će se delo otkrivanja ljudi svih vrsta (bilo da su zlotvori ili pripadaju onima koji su spaseni) obaviti nad svima istovremeno. Zlikovci će biti eliminisani, a istovremeno će biti razotkriveni oni kojima je dozvoljeno da ostanu. Dakle, ishodi svih tipova ljudi biće razotkriveni u isto vreme. Grupi ljudi kojima je podario spasenje Bog neće dozvoliti ulazak u počinak, pre nego što zlikovce odvoji na stranu da bi im, malo po malo, sudio i kažnjavao ih; to nisu činjenice. Kada zlikovci budu uništeni i kad oni koji mogu da opstanu uđu u počinak, Božje delo u vaseljeni biće dovršeno. Među onima koji primaju blagoslove i onima koji trpe jad neće biti nikakvog prioriteta; oni koji prime blagoslove živeće večno, dok će oni koji trpe jad zauvek nastradati. Ova dva koraka Božjeg dela biće obavljena istovremeno. Upravo zbog postojanja buntovnih ljudi razotkriće se pravednost onih koji se pokoravaju, a upravo zato što ima onih koji su primili blagoslove razotkriće se jad koji su zlotvori pretrpeli zbog svojih zlih dela. Da Bog nije otkrio zlotvore, onda ljudi koji se iskreno potčinjavaju Bogu nikad ne bi ugledali svetlo dana; da one koji Mu se potčinjavaju Bog nije odveo na prikladno odredište, onda oni koji su buntovni prema Bogu ne bi mogli da dobiju zasluženu odmazdu. Ovo je proces Božjeg dela. Da On nije obavio ovo delo kažnjavanja zla i nagrađivanja dobra, stvorena bića nikad ne bi mogla da zakorače u svoja odgovarajuća odredišta. Kad čovečanstvo bude ušlo u počinak, zlikovci će biti uništeni i čitavo će čovečanstvo biti na pravom putu; svi tipovi ljudi biće klasifikovani prema svojoj vrsti na osnovu funkcija koje treba da obavljaju. Samo će ovo biti dan počinka čovečanstva i samo to je neumitni trend razvoja čovečanstva. Veliko Božje delo biće konačno dovršeno tek kad čovečanstvo uđe u počinak; to će biti završna etapa Njegovog dela. Ovo delo će okončati dekadentni telesni život čitavog čovečanstva, kao i život iskvarenog čovečanstva. Ljudi će od tada zakoračiti u novo carstvo. Mada će svi ljudi živeti u telu, suština ovog života značajno će se razlikovati od suštine života iskvarenog čovečanstva. Značaj ovog postojanja takođe će se razlikovati od značaja postojanja iskvarenog čovečanstva. Iako to neće biti život neke nove vrste ljudi, može se reći da će to biti život ljudi koji su spaseni, kao i život u kojem su iznova zadobijeni ljudskost i razum. To će biti ljudi koji su nekad bili buntovni prema Bogu, ljudi koje je Bog osvojio, a potom i spasao; to će biti ljudi koji su Boga osramotili, a kasnije svedočili za Njega. Nakon što su prošli Njegovu proveru i ostali, njihovo će postojanje biti najsmislenije postojanje; oni će biti ljudi koji su za Boga svedočili pred Sotonom i ljudi koji su dostojni da žive. Oni koji će biti uništeni jesu oni koji ne mogu da budu postojani u svom svedočenju o Bogu i koji nisu podobni da nastave da žive. Njihovo uništenje biće rezultat njihovih zlih dela, a takvo uništenje je njihovo najbolje odredište. U budućnosti, kad čovečanstvo zakorači u prelepo carstvo, neće biti nikakvih odnosa između muža i žene, oca i kćeri, niti između majke i sina, o kojima ljudi maštaju da će ih pronaći. Tada će svaki čovek biti klasifikovan prema svojoj vrsti, a porodice će već biti rasturene. Pošto pretrpi potpuni neuspeh, Sotona više nikad neće ometati čovečanstvo, pa tako ljudi više neće imati sotonske iskvarene naravi. Svi oni buntovni ljudi već će biti uništeni i preživeće samo oni koji se pokoravaju. Stoga će vrlo malo porodica preživeti na okupu, pa kako bi telesni odnosi mogli i dalje da postoje? Čovekov prethodni telesni život biće potpuno zabranjen; kako bi među ljudima onda mogli da postoje telesni odnosi? Bez sotonskih iskvarenih naravi, ljudski život neće više biti onaj stari život iz prošlosti, već novi život. Roditelji će izgubiti decu, a deca roditelje. Muževi će izgubiti žene, a žene muževe. Trenutno među ljudima postoje telesni odnosi, ali oni više neće postojati kad svi budu ušli u počinak. Samo ovakvo čovečanstvo posedovaće pravednost i svetost; samo ovakvo čovečanstvo može da se klanja Bogu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog i čovek će zajedno ući u počinak”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 601

Bog je ljude stvorio, On ih je postavio na zemlju i od tada ih vodi, kasnije ih je On spasao i čovečanstvu poslužio kao žrtva za greh, a na kraju, On još mora da osvoji čovečanstvo, da u potpunosti spase ljude i da im obnovi prvobitno obličje. Ovo je delo kojim se On bavi od početka do kraja – obnavljanje prvobitnog lika i obličja ljudi. Bog će uspostaviti svoje carstvo i obnoviti prvobitno obličje ljudskih bića, što znači da će Bog obnoviti Svoj autoritet na zemlji i među svim stvorenim bićima. Ljudi su izgubili svoje bogobojažljivo srce, kao i funkciju koju stvoreno biće treba da ima, nakon što ih je Sotona iskvario. Svi su postali neprijatelji koji se bune protiv Boga, živeli su pod Sotoninom vlašću i bili su predmet Sotonine manipulacije; stoga Bog nikako nije mogao da deluje među Svojim stvorenim bićima i sve je manje bio u stanju da izazove bojazan u njima. Ljude je stvorio Bog i oni bi trebalo Njemu da se klanjaju, ali su Mu oni zapravo okrenuli leđa i, umesto Njega, obožavali Sotonu. Sotona je u njihovim srcima postao idol. Tako je Bog izgubio Svoje mesto u njihovom srcu, što će reći da je smisao Njegovog stvaranja ljudi izgubljen. Stoga On, da bi povratio smisao stvaranja ljudi, mora da obnovi njihovo prvobitno obličje i da ih oslobodi njihove iskvarene naravi. Da bi ljude povratio od Sotone, On ih mora spasiti od greha. Samo na taj način Bog može postepeno da obnovi njihovo prvobitno obličje i funkciju, te da, konačno, obnovi Svoje carstvo. I konačno potpuno uništenje onih sinova buntovništva će takođe biti radi toga da se ljudima omogući da bolje obožavaju Boga i da bolje žive na zemlji. Pošto je Bog stvorio ljude, On će učiniti da Ga oni obožavaju; pošto želi da obnovi prvobitnu funkciju čovečanstva, On će je obnoviti u potpunosti i bez ikakvih primesa. Obnoviti Njegov autoritet znači učiniti da Mu se ljudi klanjaju i potčinjavaju; to znači da će Bog učiniti da ljudi žive zbog Njega i da Njegovi neprijatelji nestanu kao rezultat Njegovog autoriteta. To znači da će Bog učiniti da sve u vezi s Njim opstane među ljudima, bez ičijeg protivljenja. Carstvo koje Bog želi da uspostavi jeste Njegovo sopstveno carstvo. Čovečanstvo za kojim On žudi jeste ono koje Ga obožava, koje Mu se potpuno pokorava i koje poseduje Njegovu slavu. Kad Bog ne bi spasao iskvareno čovečanstvo, smisao Njegovog stvaranja čovečanstva bio bi izgubljen; On više ne bi imao autoritet među ljudima i Njegovo carstvo više ne bi moglo da postoji na zemlji. Kad Bog ne bi uništio neprijatelje koji su buntovni prema Njemu, On ne bi mogao da zadobije potpunu slavu, niti bi mogao da uspostavi Svoje carstvo na zemlji. Potpuno uništenje onih među ljudima koji su buntovni prema Njemu i uvođenje u počinak onih koji su upotpunjeni – to će biti obeležja završetka Njegovog dela i Njegovog velikog dostignuća. Kad ljudi obnove svoj prvobitni izgled i kad oni budu bili u stanju da ispunjavaju svoje dužnosti, da se drže mesta koje im pripada i da se pokore svim Božjim uređenjima, Bog će tada na zemlji zadobiti grupu ljudi koji Mu se klanjaju, a takođe će uspostaviti carstvo na zemlji koje Mu se klanja. Ostvariće večnu pobedu na zemlji, a svi oni koji su Mu se suprotstavljali zauvek će propasti. Ovim će biti obnovljena Njegova prvobitna namera prilikom stvaranja čovečanstva; biće obnovljena Njegova namera prilikom stvaranja svega postojećeg, a obnoviće se i Njegov autoritet na zemlji, među svim stvarima i među Njegovim neprijateljima. To će biti znaci Njegove potpune pobede. Od tog časa, čovečanstvo će ući u počinak i započeti život koji je na pravom putu. Bog će takođe ući u večni počinak sa čovečanstvom i započeti večni život koji će On i ljudi da dele. Prljavština i buntovništvo na zemlji će biti već iščezli, sav će se plač raspršiti i sve što se na ovom svetu protivi Bogu prestaće da postoji. Ostaće samo Bog i oni kojima je On doneo spasenje; samo će Njegova tvorevina preostati.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog i čovek će zajedno ući u počinak”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 602

Čovek će u celosti biti upotpunjen u Dobu carstva. Nakon dela osvajanja, čovek će biti podvrgnut oplemenjivanju i nedaćama. Oni koji budu mogli da to prevaziđu i budu postojani u svom svedočenju tokom tih nedaća, jesu oni koji će na kraju biti upotpunjeni; oni su pobednici. Tokom ovih nedaća, od čoveka se zahteva da prihvati ovo oplemenjivanje, a ovo oplemenjivanje predstavlja poslednje Božje delo. To će biti poslednje oplemenjivanje čoveka pre kraja celokupnog dela Božjeg upravljanja, a svi oni koji slede Boga moraju da prihvate ovu poslednju proveru i ovo poslednje oplemenjivanje. Oni koji su usred nedaća jesu bez dela Svetoga Duha i bez Božjeg usmeravanja, ali oni koji su zaista osvojeni i koji istinski streme ka Bogu, na kraju će ostati postojani; to su oni koji poseduju ljudskost i koji iskreno ljube Boga. Ma šta Bog učinio, ovi pobednici neće biti lišeni vizija i nastaviće da sprovode istinu u delo ne gubeći svoje svedočanstvo. Oni su ti koji će na kraju isplivati iz velikih nedaća. Čak i ako oni koji se danas samo provlače radi koristi još uvek mogu da žive na tuđoj grbači, niko ne može izbeći poslednju nedaću i niko ne može da preskoči završnu proveru. Za pobednike, takva nedaća predstavlja snažno oplemenjivanje; ali za one koji se samo provlače radi koristi, to je delo potpunog uklanjanja. Vernost onih koji Boga nose u svom srcu ostaje nepromenjena ma kakvim kušnjama da su izloženi; oni, međutim, koji u svom srcu nemaju Boga, svoje gledište o Bogu menjaju i čak Ga napuštaju, čim Božje delo prestane da koristi njihovom telu. Takvi su oni koji na kraju neće čvrsto stajati, koji samo traže Božje blagoslove i uopšte nisu voljni da se daju za Boga, niti da Mu se posvete. Takvi niski ljudi će svi biti „izbačeni” kada se Božje delo privede kraju i prema njima se uopšte neće ukazati milost. Oni bez ljudskosti sasvim sigurno ne poseduju istinsku ljubav prema Bogu. Kada je okruženje prijatno ili kad nešto mogu da zadobiju, oni su potpuno poslušni Bogu, ali čim im želje budu ugrožene ili na kraju raspršene, oni se odmah pobune. Čak i za samo jednu noć, oni od nasmejane, „dobrodušne” osobe postanu dželat svirepog izgleda, neočekivano i bez ikakvog razumnog razloga tretirajući svog jučerašnjeg dobročinitelja kao smrtnog neprijatelja. Ako se ovi zli demoni koji ubijaju ne trepnuvši ne izopšte, zar neće postati ozbiljna skrivena opasnost? Nije tako da se delo spasenja čoveka privodi potpunom kraju čim se dovrši delo osvajanja. Mada je delo osvajanja privedeno kraju, to nije slučaj sa delom čovekovog pročišćenja; tek kad čovek bude potpuno pročišćen, kad oni koji se iskreno pokore Bogu budu upotpunjeni i kad budu uklonjeni svi oni prerušeni koji Boga ne nose u svom srcu, delo će biti završeno. Oni koji nisu u stanju da udovolje Bogu u završnoj etapi Njegovog dela biće potpuno uklonjeni, a oni koji su uklonjeni isti su kao đavoli. Oni koji nisu u stanju da Bogu udovolje, buntovni su prema Njemu. Iako ti ljudi danas slede Boga, to nije dokaz da oni spadaju među one koji će naposletku preostati. Kad se kaže da će „oni koji budu do kraja sledili Boga primiti spasenje”, reč „sledili” znači da će ostati čvrsti usred stradanja. Danas mnogi misle da je prilično lako slediti Boga, ali kad Božje delo bude privedeno skoro do samog kraja, saznaćeš šta zaista znači „slediti”. To što si ti i danas, nakon što si osvojen, još uvek u stanju da slediš Boga, nije dokaz da pripadaš onima koji će biti usavršeni. Oni koji nisu u stanju da izdrže kušnje i koji nisu sposobni da usred stradanja odnesu pobedu, naposletku će biti nesposobni da budu postojani i neće moći da Boga slede do samog kraja. Oni koji iskreno slede Boga sposobni su da izdrže proveru svog rada, dok oni koji Boga ne slede iskreno nisu u stanju da izdrže nijednu od Božjih kušnji. Pre ili kasnije, oni će biti oterani, dok će pobednici ostati u carstvu. Da li čovek iskreno traga ili ne traga za Bogom može se odrediti jedino proverom njegovog rada, odnosno, Božjim kušnjama, i to nema nikakve veze s onim što sâm čovek utvrđuje. Bog nijednu osobu ne odbacuje olako; sve što On čini može potpuno da ubedi čoveka. On ne čini ništa što je čoveku nevidljivo, niti obavlja ikakvo delo koje čoveka ne može da ubedi. Da li je čovekova vera iskrena ili nije, dokazuje se činjenicama i to ne može čovek da odredi. Nema nikakve sumnje u to da se „pšenica ne može pretvoriti u kukolj, a od kukolja ne može nastati pšenica”. Svi koji Boga iskreno vole na kraju će ostati u carstvu, a Bog se neće loše ophoditi ni prema kome ko Ga iskreno voli. Pobednici će unutar carstva, na osnovu svojih različitih funkcija i svedočenja, služiti bilo kao sveštenici ili sledbenici, a svi oni koji usred stradanja budu odneli pobedu ući će u svešteničko telo carstva. Ovo svešteničko telo biće formirano nakon što delo jevanđelja u vaseljeni bude privedeno kraju. Kada dođe to vreme, od čoveka će se zahtevati da izvršava svoju dužnost u carstvu Božjem i da unutar carstva živi zajedno sa Bogom. Svešteničko telo biće sačinjeno od prvosveštenika i sveštenika, dok će ostali biti sinovi i narod Božji. Oni će biti podeljeni na osnovu svojih svedočenja o Bogu tokom stradanja; to nisu titule koje se dodeljuju iz kaprica. Nakon što se ustanovi čovekov status, delo Božje prestaće da postoji, jer će svaki čovek biti razvrstan prema svojoj vrsti i vraćen na svoju prvobitnu poziciju, što je ujedno i znak ostvarenja velikog Božjeg dela, konačni ishod Božjeg dela i čovekove prakse, te kristalizacija vizija Božjeg dela i čovekove saradnje. Na kraju će čovek ući u carstvo Božje i tamo pronaći počinak, a i Bog će se vratiti u svoje prebivalište da počine. To će biti konačni ishod 6000 godina duge saradnje između Boga i čoveka.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje delo i čovekova praksa”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 603

Oni koji uvek iskaljuju negativnost na braći i sestrama jesu Sotonine sluge i oni ometaju crkvu. Takvi ljudi jednoga dana moraju da budu izbačeni i uklonjeni. Ako u svojoj veri u Boga ljudi nemaju bogobojažljivo srce, ako nemaju bogopokorno srce, ne samo da oni tada neće moći da obave nikakav posao za Njega, nego će, naprotiv, postati oni koji ometaju Njegovo delo i koji Mu se opiru. Verovati u Boga, ali Mu se ne pokoravati niti Ga se bojati, već Mu se protiviti, najveća je sramota za vernika. Ako se vernici jednako nemarno i neobuzdano vladaju i govore kao i nevernici, onda su još rđaviji od nevernika; oni su arhetipski zli demoni. Oni koji iskaljuju svoj otrovni, zlonamerni govor u crkvi, koji šire neosnovane glasine, podstiču neslogu i formiraju klike među braćom i sestrama – takvi bi trebalo da budu izbačeni iz crkve. Ipak, pošto je sada drugačije doba Božjeg dela, ovi ljudi su sputani jer će zasigurno biti uklonjeni. Svi oni koje je Sotona iskvario imaju iskvarene naravi. Međutim, neki osim iskvarenih naravi nemaju ništa više, dok se drugi od njih razlikuju: ne samo da imaju sotonske iskvarene naravi, nego im je i priroda izrazito zlonamerna. Reči i postupci tih ljudi nadilaze puko otkrivanje sotonskih iskvarenih naravi; oni su pravi đavoli i Sotone. Sve što rade jeste da prekidaju i ometaju Božje delo, da ometaju život-ulazak braće i sestara i da štete normalnom crkvenom životu. Pre ili kasnije, ovi vukovi u ovčijoj koži biće počišćeni; prema tim slugama Sotone treba usvojiti nemilosrdan stav, stav odbacivanja. Samo tako se staje na stranu Boga, a oni koji u tome ne uspeju, valjaju se u blatu sa Sotonom. Ljudi koji istinski veruju u Boga uvek Ga nose u svom srcu i u sebi uvek nose bogobojažljivo srce, bogoljubivo srce. Oni koji veruju u Boga treba da postupaju razborito, a sve što čine trebalo bi da bude u skladu sa Božjim zahtevima i da udovolji Njegovom srcu. Ne smeju da budu tvrdoglavi, da rade šta im je volja; to ne priliči svetačkoj pristojnosti. Ljudi ne smeju da divljaju, svuda se šepureći i varajući dok se razmahuju Božjom zastavom; to je vid vladanja koji je najviše buntovan. Porodice imaju svoja pravila, a države svoje zakone – nije li to još više tako u kući Božjoj? Zar u njoj još i više ne važe stroga merila? Zar ona još i više nema upravne odluke? Ljudi su slobodni da rade šta im je volja, ali se Božje upravne odluke ne mogu proizvoljno menjati. Bog je Bog koji ne trpi uvrede od ljudi; On je Bog koji ruši ljude. Zar ljudi zaista to još uvek ne znaju?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Upozorenje onima koji ne primenjuju istinu”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 604

U svakoj crkvi postoje ljudi koji je ometaju ili prekidaju delo Božje. Sve su to prerušene Sotone koje su se ušunjale u kuću Božju. Takvi ljudi naročito dobro glume: sa velikom bogobojažljivošću dolaze pred Mene, klanjajući se i ulagujući se, kao pravi pravcati šugavi psi, i posvećujući „sve što imaju” da bi postigli svoje ciljeve – ali pred braćom i sestrama pokazuju svoju ružnu stranu. Kada vide ljude koji primenjuju istinu, napadaju ih i guraju u stranu; kada vide ljude koji su moćniji od njih, laskaju im i podilaze. Oni divljaju u crkvi. Može se reći da takve „lokalne siledžije”, takvi „psi lajavci”, postoje u većini crkava. Potajno deluju u sprezi, namigujući jedni drugima i šaljući tajne signale, a niko od njih ne primenjuje istinu. Onaj sa najviše otrova u sebi jeste „glavni demon”, a vodi ih najugledniji među njima, noseći njihovu zastavu visoko podignutu. Ovi ljudi divljaju u crkvi, prenoseći negativnost, šireći smrt, radeći šta god požele, govoreći šta god požele, i niko se ne usuđuje da ih zaustavi. Oni kipte od sotonskih naravi. Onoga časa kad izazovu ometanje, dah smrti ulazi u crkvu. Oni koji unutar crkve primenjuju istinu bivaju odbačeni, nesposobni da urade sve ono što mogu, dok oni koji ometaju crkvu i šire smrt, divljaju u crkvi – i, povrh toga, većina ljudi ih sledi. Takvim crkvama bukvalno vlada Sotona; đavo im je car. Ako ljudi u takvim crkvama ne ustanu i ne odbace glavne demone, i oni će pre ili kasnije propasti. Protiv takvih crkava se od sada moraju preduzimati određene mere. Ako oni koji su sposobni da primenjuju ponešto od istine ne budu tragali, takva će crkva biti potpuno ukinuta. Ako crkva nema nikoga ko je voljan da primenjuje istinu i nikoga ko može postojano da svedoči za Boga, takva crkva bi trebalo da bude potpuno izolovana, a njene se veze sa drugim crkvama moraju prekinuti. To zovemo „sahranjivanjem smrti”; to znači odbaciti Sotonu. Ako u crkvi postoji nekoliko lokalnih siledžija, a prate ih „sitne mušice” koje nemaju nimalo pronicljivosti, ako ljudi u takvoj crkvi, čak i nakon što su uvideli istinu, i dalje nisu sposobni da odbace stege i manipulacije ovih siledžija, onda će svi ti smetenjaci na kraju biti uklonjeni. Ove sitne mušice možda nisu učinile nikakvo veliko zlo, ali su još lažljivije i još ljigavije, a svi takvi će biti uklonjeni. Neće preostati ni jedan jedini! Sotoni će biti vraćeni oni koji su od Sotone, dok će oni koje je Bog izabrao zasigurno tragati za istinom; o tome odlučuje njihova priroda. Neka propadnu svi koji slede Sotonu! Prema takvima neće biti sažaljenja. Neka budu opskrbljeni oni koji tragaju za istinom i neka u Božjoj reči uživaju do mile volje. Bog je pravedan; On ni prema kome ne pokazuje pristrasnost. Ako si đavo, onda si nesposoban da primenjuješ istinu; ako si neko ko traga za istinom, Sotona te sigurno neće zarobiti. U to nema sumnje.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Upozorenje onima koji ne primenjuju istinu”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 605

Ljudi koji ne teže napretku uvek žele da i drugi budu negativni i lenji poput njih samih. Oni koji ne primenjuju istinu ljubomorni su na one koji to čine i uvek nastoje da zalude one zbunjene, kojima nedostaje razboritost. Ono što ovi ljudi iz sebe izbacuju može da te izopači, da te unazadi, da dovede do toga da upadneš u nenormalno stanje i ispuni te tamom. To može da dovede do toga da se udaljiš od Boga, da neguješ telo i sebi povlađuješ. Ljudi koji ne vole istinu i koji su uvek površni prema Bogu nemaju samosvest, a svojom naravi zavode druge da počine grehe i da se opiru Bogu. Oni ne primenjuju istinu, niti drugima dozvoljavaju da to čine. Cene greh i ne mrze sami sebe. Sebe ne spoznaju i druge sprečavaju da spoznaju sebe; druge takođe sprečavaju da budu žedni istine. Oni koje su takvi ljudi zaludeli ne mogu da vide svetlost – upadaju u tamu, ne spoznaju sebe, istina im je nejasna i sve se više i više udaljavaju od Boga. Ne primenjuju istinu i sprečavaju druge da je primenjuju, dovodeći sve te smetenjake pred sebe. Umesto da kažu da veruju u Boga, bilo bi im bolje da kažu da veruju u svoje pretke, ili da veruju u idole u svom srcu. Bilo bi najbolje da ti ljudi, koji tvrde da slede Boga, otvore oči i dobro pogledaju u koga zapravo veruju: da li zaista veruješ u Boga ili u Sotonu? Ako znaš da ono u šta veruješ nije Bog, već su to tvoji idoli, onda bi bilo najbolje da ne tvrdiš da si vernik. Ako zapravo ne znaš u koga veruješ, opet bi bilo najbolje da ne tvrdiš da si vernik. Takva bi tvrdnja bila bogohulna! Niko te ne tera da veruješ u Boga. Ne govorite da verujete u Mene; dosta Mi je takvih priča i to više ne želim da čujem, jer zapravo verujete u idole u svom srcu i u lokalne siledžije koje su među vama. Svi oni koji odmahuju glavom kada čuju istinu, koji se smejulje kada čuju smrtne reči, Sotonini su potomci i biće uklonjeni. Mnogi u crkvi nemaju sposobnost raspoznavanja. Kad neko pokušava da zaluđuje druge, oni naprotiv stoje na strani Sotone; čak osećaju da im je nanesena ogromna nepravda kada ih nazovu Sotoninim slugama. Iako bi ljudi mogli reći da takvima nedostaje sposobnost raspoznavanja, oni uvek staju na stranu neistine, u kritičnom trenutku nikada nisu uz istinu, nikada se ne zalažu za istinu i ne ustaju u njenu odbranu. Da li im zaista nedostaje sposobnost raspoznavanja? Zašto su se oni, naprotiv, priklonili Sotoni? Zašto nikada ne izgovore nijednu pravičnu i razumnu reč zarad istine? Da li je ova situacija zaista nastala kao posledica njihove trenutne zbunjenosti? Što im je manja sposobnost raspoznavanja, ljudi su sve manje sposobni da se priklone istini. Šta to pokazuje? Zar to ne pokazuje da ljudi koji nemaju sposobnost raspoznavanja vole greh? Zar to ne pokazuje da su oni odani Sotonin okot? Kako je moguće da oni uvek mogu da se priklone Sotoni i da govore njegovim jezikom? Svaka njihova reč i svako delo, pa i izrazi na njihovim licima, dovoljni su da dokažu da oni nisu nikakvi ljubitelji istine; naprotiv, to su ljudi koji preziru istinu. To što mogu da se priklone Sotoni dovoljan je dokaz da Sotona zaista voli ove sitne đavole koji svoj život provode boreći se za Sotonino dobro. Nisu li sve ove činjenice sasvim jasne? Ako si zaista osoba koja voli istinu, zašto nemaš obzira prema onima koji primenjuju istinu i zašto, i na najmanji znak, odmah slediš one koji je ne primenjuju? Kakav je to problem? Ne zanima Me da li si razborit. Ne zanima Me koliku si cenu platio. Ne zanima Me kolike su tvoje sile, i nije Me briga da li si lokalni siledžija ili vođa koji vije zastavu. Ako su tvoje sile velike, to je samo zbog snage koju ti daje Sotona. Ako si veoma ugledan, to je samo zato što je oko tebe previše onih koji ne primenjuju istinu. Ako nisi izbačen, to je zato što sada nije vreme za delo izbacivanja; već je vreme za delo eliminacije. Trenutno ne žurim da te izbacim. Jednostavno čekam dan kada ću te kazniti nakon što budeš eliminisan. Svako ko ne primenjuje istinu biće eliminisan!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Upozorenje onima koji ne primenjuju istinu”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 606

Ljudi koji iskreno veruju u Boga jesu oni koji su voljni da Božju reč sprovedu u delo i da primenjuju istinu. Ljudi koji mogu zaista da budu postojani u svom svedočenju o Bogu takođe su oni koji su voljni da Njegovu reč sprovedu u delo i mogu istinski da se priklone istini. Ljudi koji se prepuštaju nepoštenim i nepravednim postupcima svi su lišeni istine i sramote Boga. Oni koji u crkvi izazivaju razmirice jesu Sotonine sluge, oličenje su Sotone. Takvi ljudi su veoma zlobni. Oni koji nemaju sposobnost raspoznavanja, a ipak nisu u stanju da stoje na strani istine, svi su ljudi koji gaje zle namere i blate istinu. Oni su više arhetipski predstavnici Sotone. Oni se ne mogu iskupiti i prirodno će biti uklonjeni. Božja kuća ne dozvoljava da u njoj ostanu oni koji ne primenjuju istinu, niti dozvoljava da ostanu oni koji namerno rasturaju crkvu. Međutim, sada nije vreme da se obavi delo izbacivanja; takvi ljudi će jednostavno biti razotkriveni i na kraju eliminisani. Na ove ljude se više neće nepotrebno gubiti vreme; oni koji su Sotone ne mogu stajati na strani istine, dok to mogu oni koji traže istinu. Ljudi koji ne primenjuju istinu nisu dostojni da čuju Reč istine niti su dostojni da svedoče o istini. Istina jednostavno nije za njihove uši; umesto toga, usmerena je ka onima koji je primenjuju. Pre nego što se otkrije ishod svakog pojedinca, oni koji ometaju crkvu i prekidaju delo za sada će najpre biti odgurnuti u stranu i ostavljeni sami. Kada se delo bude završilo, svako od tih ljudi će biti razotkriven, a zatim će biti uklonjen. Za sada, dok traje opskrbljivanje istinom, biće zanemareni. Kad se ljudima bude otkrila cela istina, ljudi će početi da bivaju uklonjeni; biće to vreme kad će svi ljudi biti razvrstani prema svojoj vrsti. Sitni trikovi onih bez pronicljivosti dovešće do toga da budu uništeni od strane zlih ljudi, koji će ih zavesti da se više nikad ne vrate. Upravo takav tretman i zaslužuju jer ne vole istinu, jer nisu u stanju da se priklone istini i zato što slede zle ljude, njima se priklanjaju i sa njima se udružuju da bi se opirali Bogu. Oni savršeno dobro znaju da takvi zli ljudi otkrivaju zlo, a ipak hrabre sebe i okreću leđa istini da bi njih sledili. Zar ne čine zlo svi ovi ljudi koji ne primenjuju istinu, već čine razorne i gnusne stvari? Iako među njima ima onih koji postupaju kao „carevi”, kao i onih koji ih slede, zar priroda njihovog opiranja Bogu nije u oba slučaja ista? Kakav izgovor mogu imati kad tvrde da ih Bog ne spasava? Kakav izgovor mogu imati kad tvrde da Bog nije pravedan? Zar ih ne uništava njihovo sopstveno zlo? Zar ih sopstveno buntovništvo ne odvlači u pakao? Ljudi koji primenjuju istinu na kraju će biti spaseni i usavršeni zahvaljujući istini. Oni koji istinu ne primenjuju na kraju će zahvaljujući istini sami sebi doneti uništenje. Takvi ishodi čekaju one koji primenjuju istinu i one koji to ne čine. Savetujem da oni koji ne planiraju da primenjuju istinu što pre napuste crkvu kako ne bi počinili još grehova. Kada dođe vreme, biće kasno za kajanje. Naročito oni koji formiraju klike i stvaraju raskole, kao i lokalne siledžije u crkvi, svi oni moraju da odu još ranije. Takvi ljudi, sa prirodom zlih vukova, nisu u stanju da se promene. Bilo bi im bolje da što pre napuste crkvu, kako više nikada ne bi ometali normalan život braće i sestara, da ih Bog ne bi kaznio. Bilo bi dobro da vi, koji ste ih sledili, iskoristite ovu priliku da razmislite o sebi. Hoćete li napustiti crkvu zajedno sa zlikovcima ili ćete ostati i poslušno slediti? Morate pažljivo razmisliti o tome. Pružam vam još ovu jednu priliku da se odlučite i iščekujem vaš odgovor.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Upozorenje onima koji ne primenjuju istinu”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 607

Kao vernik u Boga, trebalo bi u svemu da budeš odan samo Njemu, i da budeš u stanju da se usaglasiš sa Njegovim namerama u svemu. Uprkos tome što svako razume ovu poruku, usled raznoraznih čovekovih poteškoća – usled njegovog neznanja, nerazumnog ponašanja i iskvarenosti, na primer – ove istine, koje su najpovršnije i najosnovnije od svih, nisu potpuno očigledne u njemu, i stoga, pre nego što vaš ishod bude određen, moram najpre da vam kažem nekoliko stvari koje su od najveće važnosti za vas. Pre nego što nastavim, treba prvo da shvatite ovo: Reči koje govorim, istine su upućene celom čovečanstvu; one nisu izrečene samo određenoj osobi ili tipu osobe. Stoga treba samo da se posvetite razumevanju Mojih reči sa stanovišta istine, i morate imati stav nepodeljene pažnje i iskrenosti; ne prenebregavajte nijednu reč ili istinu koju zborim, i ne prihvatajte olako sve reči koje zborim. Vidim da ste u svojim životima učinili ogroman broj stvari koje nemaju nikakve veze sa istinom, i zato izričito zahtevam da budete sluge istine, da ne budete robovi rđavosti i ružnoće, da ne gazite istinu i ne skrnavite nijedan kutak Božje kuće. To je Moja opomena vama. Sada ću govoriti o temi koja je pred nama.

Najpre, zarad svojih sudbina, treba da postignete to da vas Bog prizna. To znači da, pošto priznajete da ste članovi Božje kuće, tada treba da učinite Boga spokojnim u svakom pogledu, i da Mu udovoljavate u svim stvarima, što će reći, morate postupati po načelima i u skladu s istinom. Ako to ne možeš postići, Bog će te se gnušati i svi će te odbaciti s prezirom. Onog trenutka kada se nađeš u ovakvoj nevolji, više se ne možeš smatrati članom Božje kuće, a upravo to je ono što znači nemati priznanje od Boga.

Drugo, treba da znate da Bog voli one koji su pošteni. Bog poseduje suštinu vernosti, i stoga se Njegovim rečima uvek može verovati; uz to, Njegovi postupci su bezgrešni i neupitni. Zato Bog voli one koji su potpuno iskreni prema Njemu. Poštenje znači dati svoje srce Bogu, ne biti neiskren prema Njemu ni u čemu, u svemu biti otvoren prema Njemu, nikada ne kriti činjenice, niti nastojati da obmaneš one iznad sebe i sakriješ stvari od onih ispod sebe, te ne činiti stvari koje su samo pokušaji ulagivanja Bogu. Ukratko, biti pošten znači biti neukaljan u svojim postupcima i rečima, i ne obmanjivati ni Boga ni čoveka. Ovo što kažem veoma je jednostavno, ali vama je to više nego naporno. Mnogi ljudi bi radije bili bačeni u pakao nego što bi pošteno govorili i postupali. Nije čudo što za nepoštene imam predviđen drugačiji način ophođenja. Naravno, sasvim dobro znam koliko vam je teško da budete pošteni ljudi. To što ste toliko „dovitljivi”, toliko umešni u odmeravanju srca plemenitih ljudi na osnovu sopstvenog ogavnog načina razmišljanja, umnogome pojednostavljuje Moje delo. A pošto svako od vas privija svoje tajne na nedra, onda ću vas, jednog po jednog, baciti u nesreću da budete „podučeni” ognjem, kako biste potom mogli da postanete nepokolebljivi u veri po pitanju Mojih reči. Naposletku ću iz vaših usta izvući reči „Bog je verni Bog”, nakon čega ćete se busati u grudi i jadikovati, „Čovekovo srce je tako lažljivo!” Kakvo će tada biti stanje vašeg uma? Sigurno nećete biti tako zaneseni ponosom kao što ste sada! A još manje ćete biti toliko „duboki i nedokučivi” kao što ste sada. U prisustvu Boga, neki ljudi su sasvim pristojni i uljudni, naročito „dobro vaspitani”, pa ipak pokazuju zube i vitlaju kandžama u prisustvu Duha. Da li biste takve ljude svrstali među poštene? Ako si licemer, ako si neko ko je vešt u „međuljudskim odnosima”, Ja tvrdim da ti zasigurno pokušavaš da se zavitlavaš sa Bogom. Ako su tvoje reči prepune izgovora i bezvrednih opravdanja, tvrdim da si neko kome je mrsko da istinu sprovodi u delo. Ako imaš mnogo privatnih stvari o kojima ti je teško da govoriš, ako imaš izrazitu averziju prema otkrivanju svojih tajni – svojih problema – drugima, zarad traženja puta svetlosti, onda kažem da si ti osoba koja će veoma teško dostići spasenje i koja će teško izroniti iz tame. Ako zaista uživaš u traženju puta istine, onda si neko ko uvek obitava u svetlosti. Ako ti je veoma drago da budeš služitelj u Božjoj kući, vredno i savesno radeći u skrivenosti, uvek dajući i nikad ne uzimajući, tvrdim da si odani svetac, jer ne tražiš nikakvu nagradu i jednostavno si pošten čovek. Ako si voljan da budeš iskren, i voljan da se u potpunosti daješ, ako si spreman da žrtvuješ svoj život za Boga i postojan si u svom svedočenju, ako si pošten do te mere da ti je stalo samo do toga da udovoljiš Bogu i ne uzimaš u obzir sebe niti uzimaš za sebe, onda Ja kažem da su ljudi poput tebe oni koji se hrane svetlošću i koji će doveka živeti u carstvu. Trebalo bi da znaš ima li u tebi istinske vere i odanosti, postoji li zapis o tome da si trpeo muke zarad Boga i da li imaš potpunu pokornost Bogu. Ako ovo ne poseduješ, u tebi onda preostaju buntovništvo, prevrtljivost, pohlepa i prigovor. Pošto ti je srce nepošteno, Bog te nikada nije uvažavao i nikada nisi živeo u svetlosti. Kakva će tačno čovekova sudbina biti zavisi od toga ima li iskreno i čisto srce, i da li mu je duša čista. Ako si neko ko je veoma nepošten, neko sa velikom zlobom u srcu, neko nečiste duše, zasigurno ćeš završiti na mestu gde čovek biva kažnjen, kao što je zabeleženo u spisima o tvojoj sudbini. Ako tvrdiš da si veoma pošten, a pritom nikada ne postupaš u skladu sa istinom niti govoriš istinu, da li ti i dalje čekaš da te Bog nagradi? Nadaš li se i dalje da te Bog smatra zenicom oka Svog? Zar takvo razmišljanje nije apsurdno? Ako ti u svemu obmanjuješ Boga, kako bi onda u Božjoj kući moglo da bude mesta za nekoga kao što si ti, čije su ruke nečiste?

Treća stvar koju želim da vam kažem jeste ova: svaka osoba je, u toku svog života u veri u Boga, činila stvari koje se opiru Bogu, i obmanjuju Ga. Neke od njih se ne moraju beležiti kao prestupi, ali neke su neoprostive, jer mnogo njih krši upravne odluke – stvari kojima se vređa Božja narav. Mnogi koji su zabrinuti za svoju sudbinu mogu zapitati koje su to stvari. Trebalo bi da znate da ste po prirodi nadmeni i uobraženi, i nevoljni da priznate činjenice. Iz ovog razloga, govoriću vam malo pomalo, nakon što budete promislili o sebi. Podstičem vas da učinite stvarni napor da razumete sadržaj upravnih odluka i da nastojite da spoznate Božju narav. U suprotnom, biće vam teško da držite jezik za zubima, jezik će vam laparati i sipaćete visokoparne reči, nesvesno vređajući Božju narav i zapadajući u tamu, izgubivši prisustvo Svetoga Duha i svetlost. Zato što si neprincipijelan u svojim postupcima, radeći i govoreći ono što ne treba, primićeš odmazdu koju zaslužuješ. Iako si ti sâm neprincipijelan na rečima i delu, treba da znaš da je Bog izuzetno principijelan u obe ove stvari. Razlog za odmazdu prema tebi leži u činjenici da si uvredio Boga, a ne neku osobu. Ako u životu mnogo puta uvrediš Božju narav, sigurno ćeš postati dete pakla. Čoveku može izgledati da si učinio tek poneku stvar koja se kosi sa istinom i ništa više. Da li si, međutim, svestan da si u Božjim očima već postao neko za koga više ne postoji žrtva za greh? Budući da si prekršio Božje upravne odluke više puta i, štaviše, nisi pokazao nikakav znak pokajanja niti povratka, nema drugog izlaza nego da budeš bačen u pakao, gde Bog kažnjava čoveka. Mali broj ljudi je, sledeći Boga, počinio izvesna dela kojima su prekršena načela; međutim, nakon što ih orežu i nakon što su im date smernice, oni su postepeno spoznali sopstvenu iskvarenost i potom stupili na pravi put koji vodi ka stvarnosti, tako da danas i dalje čvrsto stoje na svojim nogama. Takvi ljudi su oni koji će na kraju preživeti. Bez obzira na to, Ja želim one poštene; ako si poštena osoba i neko ko deluje u skladu sa principima, možeš za Boga biti osoba od poverenja. Ako svojim postupcima ne vređaš Božju narav i tražiš Božje želje, i ako imaš bogobojažljivo srce, onda tvoja vera zadovoljava standard. Ko god se ne boji Boga i nema srce koje strahovito drhti, taj vrlo verovatno krši Božje upravne odluke. Mnogi služe Bogu gonjeni strašću, ali pri tom ne razumeju Božje upravne odluke, a još manje mogu da naslute posledice Njegovih reči. I tako oni, u najboljoj nameri, često naposletku čine stvari koje ometaju Božje upravljanje. U ozbiljnim slučajevima, takvi bivaju izbačeni iz Božje kuće, lišeni svake dalje prilike da Ga slede i bivaju bačeni u pakao, a svaka njihova veza sa Božjom kućom biva prekinuta. Ovi ljudi obavljaju posao Božje kuće vođeni svojom neukošću i dobrim namerama, ali završavaju tako što ljute Božju narav. Svoje načine služenja zvaničnicima i poglavarima ljudi unose u Božju kuću i pokušavaju da ih tu primene, uzaludno misleći da ti isti načini mogu i ovde biti s lakoćom upotrebljeni. Ni na pamet im ne pada da Bog nema narav jagnjeta, već lava. Stoga oni koji se po prvi put povezuju s Bogom ne mogu s Njim da komuniciraju, jer srce Božje nije kao čovekovo. Tek pošto shvatiš mnoge istine moći ćeš neprekidno da spoznaješ Boga. Ovo znanje ne čine reči i doktrine, već se ono može upotrebiti kao blago pomoću kojeg ulaziš u poverljive odnose s Bogom, i kao dokaz da On uživa u tebi. Ako ne poseduješ stvarnost znanja i nisi opremljen istinom, tvoja strasna služba može samo da ti donese Božje gnušanje i odvratnost. Do sada bi već trebalo da si shvatio da vera u Boga nije teološka studija.

Iako su reči kojima vas opominjem kratke, sve što sam izneo jeste upravo ono što vam najviše nedostaje. Trebalo bi da znate da sada govorim zarad Svog završnog dela među ljudima, zarad određivanja čovekovog ishoda. Ne želim više da obavljam toliko dela koje ne služi svrsi, niti želim da nastavim da usmeravam one ljude koji su poput suvih grana, a još manje da predvodim one koji potajno gaje zle namere. Možda ćete jednog dana razumeti mukotrpne namere koje stoje iza Mojih reči, kao i Moje doprinose čovečanstvu. Možda ćete jednog dana otkriti način razmišljanja koji će vam omogućiti da donesete zaključak o sopstvenom ishodu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Tri opomene”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 608

Uputio sam vam mnoga upozorenja i darivao vas mnogim istinama s namerom da vas osvojim. Do sada se svi vi osećate mnogo više obogaćenim nego što ste to bili u prošlosti, došli ste do spoznaje mnogih načela vladanja i dokučili ste onoliko zdravog razuma koliko bi verni ljudi trebalo da imaju. Sve je to žetva koju ste žnjeli tokom mnogih godina. Ne osporavam Ja vaša postignuća, ali moram sasvim iskreno da kažem da ne poričem ni mnogobrojna buntovništva i izdaje koje ste počinili prema Meni tokom mnogih ovih godina, jer među vama nema niti jednog svetog čoveka – vi ste, bez izuzetka, ljudi koje je Sotona iskvario, vi ste Hristovi neprijatelji. Vaši prestupi i buntovništva do današnjeg dana ostaju toliko brojni da se ne daju izbrojati, tako da se teško može smatrati čudnim to što vam stalno prigovaram. Ne želim da sa vama imam ovakav odnos – ali zarad vaših izgleda, zarad vašeg odredišta, Ja ću vam, ovde i sada, još jednom neumorno i brižno ponavljati. Nadam se da možete da pokažete razumevanje, te da ćete verovati svakoj reči koju izgovorim i spoznati duboke namere u pozadini Mojih reči. Nemojte sumnjati u ono što govorim, a kamoli da olako prihvatate Moje reči i onda ih po volji odbacujete; to smatram nepodnošljivim. Nemojte suditi Mojim rečima, a još manje ih uzimati olako, i nemojte govoriti da vas uvek testiram, a još manje da je ono što sam vam rekao netačno – sve to smatram nepodnošljivim. Budući da ste uvek puni sumnji prema Meni i prema onome što govorim, da Me uvek ignorišete i zanemarujete Moje reči, sa svom ozbiljnošću govorim svakome od vas: ne dovodite u vezu ono što Ja govorim sa filozofijom; ne povezujte Moje reči sa lažima prevaranta. A još i manje treba da budete prezrivo površni prema Mojim rečima. Možda niko u budućnosti neće biti u stanju da vam kaže ovo što vam Ja govorim ili da vam se obraća s takvom dobrotom ili, pogotovo, neće moći da vas, korak po korak, usmerava s takvom strpljivošću. Dane koji dolaze provodićete prisećajući se dobrih vremena ili glasno plačući ili stenjući u bolovima, ili preživljavajući mrkle noći bez imalo opskrbe istinom ili životom, ili samo u čekanju bez trunčice nade, ili u tako gorkom kajanju da zbog njega gubite sav razum… Niko od vas ne može da izbegne te mogućnosti. To je stoga što niko od vas ne zauzima mesto sa kojeg istinski obožava Boga, već se stapa sa svetom razuzdanosti i zla, unoseći u svoja verovanja, u svoj duh, dušu i telo, toliko toga što nema nikakve veze sa životom i istinom, i što im je zapravo potpuno suprotno. Stoga je Moja nada za vas da možete da dobijete put svetlosti. Moja jedina nada jeste da možete da cenite i vrednujete sebe i da ne pridajete toliki značaj svom odredištu, dok na svoje ponašanje i prestupe gledate ravnodušno.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prestupi će čoveka odvesti u pakao”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 609

Svi ljudi koji veruju u Boga dugo su se usrdno nadali lepom odredištu i svi vernici Božji nadaju se da će im se sreća iznenada dogoditi. Svi oni imaju nadu da će dok trepnu zateći sebe kako mirno sede negde na nebesima. Ali, Ja kažem da ovi ljudi, sa svojim mnogim krasnim razmišljanjima, nikada nisu spoznali da li su podobi da ponesu takvu sreću koja silazi sa neba, ili da tamo zasednu. Vi u ovom trenutku sebe dobro poznajete, a ipak se i dalje nadate da ćete izbeći katastrofe poslednjih dana i ruku Svemogućeg dok kažnjava one koji su zli. Izgleda da su slatko sanjarenje i maštanje zajednička osobina svih onih koje je Sotona iskvario, a ne genijalni potez usamljenog pojedinca. Čak i da jeste tako, i dalje želim da stavim tačku na ove vaše preterane želje, kao i na vašu žudnju za dobijanjem blagoslova, jer su vaši prestupi mnogobrojni, a primeri vašeg buntovništva se neprestano umnožavaju; kako se sve ovo uklapa u vaše divne nacrte za budućnost? Ako želiš da praviš greške kako ti se prohte, da te ništa u tome ne sprečava, a u isto vreme i dalje priželjkuješ da ti se snovi ostvare, onda ti savetujem da nastaviš da se kriješ pod pokrivačem i spavaš, i da se nikada ne budiš – zato što je tvoj san isprazan i, u prisustvu pravednog Boga, On zbog tebe neće napraviti izuzetak. Ako jednostavno želiš da ti se snovi ostvare, onda nikada nemoj da sanjaš; radije se večito suočavaj sa istinom i činjenicama. Jedino se na taj način možeš spasiti. Koji su, konkretno, koraci ove metode?

Kao prvo, ispitaj sve svoje prestupe, kao i svako svoje ponašanje i sve misli koje imaš, a koje nisu u skladu sa istinom.

To je nešto što lako možeš učiniti, a verujem da su svi ljudi koji imaju mozak u stanju da to učine. Međutim, oni koji nikada ne saznaju šta se pod prestupom i istinom podrazumeva predstavljaju izuzetke, jer oni prosto nemaju mozga. Moje reći su upućene ljudima koje je Bog priznao, koji su pošteni, koji se nisu ozbiljno ogrešili ni o jednu upravnu odluku i koji lako pronalaze sopstvene prestupe. Mada je lako izvršiti ovu jednu stvar koju zahtevam od vas, ona nije i jedino što od vas tražim. Bez obzira na sve, nadam se da se u sebi nećete podsmevati ovom zahtevu, a pogotovo da na njega nećete gledati sa visine ili ga olako shvatiti. Trebalo bi da se prema njemu odnosite sa ozbiljnošću i da ne budete ravnodušni.

Kao drugo, za svaki svoj prestup i buntovništvo, treba da pronađeš odgovarajuću istinu kojom ćeš to rešiti, pa da potom svoje prestupe i buntovne misli i postupke zameniš primenom istine.

Kao treće, trebalo bi da budeš bezazlena osoba; ne pokušavaj da budeš prepreden i nemoj da budeš lažljiva osoba. (Evo, Ja ponovo od vas tražim da budete pošteni ljudi.)

Ako možeš da ispuniš sve tri stvari, onda si srećan – ti si osoba čiji se snovi ostvaruju i koju sreća prati. Možda ćete se prema ova tri skromna zahteva odnositi ozbiljno, a možda ćete preko njih samo preleteti pogledom na veoma neodgovoran način. U svakom slučaju, Moj cilj je da ispunim vaše snove i da ostvarim vaše težnje, a ne da vas ismevam ili da se poigravam s vama.

Moji zahtevi mogu biti jednostavni, ali ono što vam govorim nije tako prosto kao jedan i jedan su dva. Ako o ovome samo uzgred razgovarate ili naklapate o ispraznim, visokoparnim izjavama, tada će vaši nacrti za budućnost i vaše želje zauvek ostati samo prazno slovo. Neću imati nikakvog sažaljenja prema onima među vama koji toliko godina pate i naporno rade, a ipak nemaju čime da se podiče. Naprotiv, imam samo kaznu spremnu za one koji nisu ispunili Moje zahteve, a ne nagrade, a još manje bilo kakvo saosećanje. Možda mislite da ste, kao dugogodišnji sledbenici, naporno radili bez obzira na sve, te da u svakom slučaju možete da službujete i da dobijete bon za hranu u Božjoj kući. Rekao bih da većina vas razmišlja na ovaj način, jer ste oduvek sledili načelo da vi nešto iskoristite, a da sami ne budete iskorišćeni. Zato vam sada najozbiljnije kažem: ne zanima Me da li si veoma naporno radio i dao velike doprinose, da li imaš dug staž, da li Me slediš u stopu, da li si veoma ugledan ili da li se tvoj stav popravio; dokle god ne postupaš u skladu sa Mojim zahtevima, nikada nećeš moći da zadobiješ Moje odobravanje. Bolje bi vam bilo da što pre delujete kako biste odbacili sve te svoje ideje i planove i da Moje zahteve shvatite ozbiljno. U suprotnom, Ja ću svakog pretvoriti u pepeo i tako okončati Svoje delo; u krajnjem slučaju, godine Mog dela i patnje biće uzaludne – jer Ja ne mogu u Svoje carstvo da uvedem Svoje neprijatelje i one ljude koji zaudaraju na zlo i imaju ono isto staro sotonsko obličje, niti da ih prenesem u sledeće doba.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prestupi će čoveka odvesti u pakao”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 610

Ja imam brojne nade. Nadam se da možete da se vladate umesno i pristojno, da posvećeno obavljate svoje dužnosti, da posedujete istinu i ljudskost, da budete ljudi koji se mogu odreći svega, pa i svog života, zarad Boga, i tako dalje. Sve ove nade se odnose na vaše nedostatke, vašu iskvarenost i buntovništvo. Ako nijedan od razgovora koje sam sa vama obavio nije bio dovoljan da vam privuče pažnju, onda jednostavno više neću reći ni reč. Međutim, i sami shvatate šta bi bili rezultati toga. Nisam često dokon, te ako ne progovaram, onda ću učiniti nešto u šta će ljudi gledati. Mogao bih učiniti da nečiji jezik istruli, ili dovesti do toga da neko umre raskomadan, ili učiniti da neko izgubi razum i ispoljava svakojaku grozotu. A opet, mogao bih naterati neke ljude da izdrže mnogo muka koje sam skovao za njih. Tako bi mi bilo veoma drago, bio bih vrlo srećan i veoma zadovoljan. Oduvek je bio slučaj da se „dobro dobrim vraća, a zlo zlim”, pa zašto ne i sada? Ako zaista želiš da staneš protiv Mene i sud o Meni, onda ću učiniti da tvoja usta istrunu, i to će Me beskrajno ispuniti zadovoljstvom. To je zato što, na kraju krajeva, ono što si učinio nije istina, a još manje ima bilo kakve veze sa životom, dok je sve što Ja činim istina i povezano je sa načelima Mog delanja i upravnim odlukama koje sam doneo. Stoga, pozivam svakog od vas da umnožavate svoje vrline, da prestanete da činite toliko zlo i da ne gubite iz vida Moje zahteve u svoje slobodno vreme. Tada ću se osećati radosno. Ako biste doprineli istini (ili, bolje rečeno, „darovali”) makar hiljaditim delom truda koji ulažete u jurnjavu za telom, kažem ti da tada ne bi često činio prestupe imao istrunula usta. Zar to nije očigledno?

Što više prestupa učiniš, manje prilika ćeš imati da se izboriš za dobro odredište. Nasuprot tome, što manje prestupa učiniš, veće su ti šanse da te Bog odobri. Ako se tvoji prestupi namnože do te mere da je za Mene nemoguće da ti oprostim, u potpunosti ćeš protraćiti svoje šanse da ti bude oprošteno. Kao takvo, tvoje odredište neće biti iznad, već će biti ispod. Ako Mi ne veruješ, onda se odvaži i čini nepravdu, te gledaj šta ti to donosi. Ako si osoba koja veoma usrdno istinu sprovodi u delo, onda ćeš svakako imati priliku da ti prestupi budu oprošteni i sve ćeš manje i ređe da se buniš. Ako si osoba koja je veoma nevoljna da primenjuje istinu, tada će se tvoji prestupi pred Bogom zasigurno umnožavati i ti ćeš više i češće biti buntovan, sve dok ne dostigneš meru koja će značiti tvoje potpuno uništenje. Tada će tvoj prijatni san o primanju blagoslova propasti. Ne smatraj svoje prestupe pukom greškom jedne nezrele ili budalaste osobe; ne pozivaj se na izgovor da usled svog lošeg kova nisi bio u mogućnosti da istinu sprovodiš u delo. I više od toga, nemoj prestupe koje si počinio da posmatraš kao dela koja je počinio neko ko naprosto nije umeo ništa bolje. Ako sebi olako praštaš i prema sebi se odnosiš velikodušno, onda kažem da si kukavica koja istinu nikada neće zadobiti, niti će tvoji prestupi ikada prestati da te progone; oni će te sprečiti da ikada ispuniš zahteve istine i navesti da zauvek ostaneš odani pratilac Sotone. Moj ti je savet i dalje ovaj: nemoj da obraćaš pažnju samo na svoje odredište, a da svoje skrivene prestupe ne primećuješ; shvati svoje prestupe ozbiljno i ne prelazi preko ijednog od njih brinući za svoje odredište.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prestupi će čoveka odvesti u pakao”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 611

Danas vas na ovaj način opominjem zarad vašeg vlastitog opstanka, kako bi Moje delo nesmetano napredovalo i kako bi se Moje početno delo unutar čitave vaseljene moglo izvršiti prikladnije i savršenije, otkrivajući narodima svih zemalja i nacija Moje reči, autoritet, veličanstvo i sud. Delo koje obavljam među vama početak je Mog dela unutar čitave vaseljene. Iako je sada već nastupilo vreme poslednjih dana, znajte da su „poslednji dani” samo naziv za jedno doba; pojam koji se odnosi na jedno doba; baš kao i Doba zakona i Doba blagodati, oni označavaju čitavo jedno doba, a ne samo poslednjih nekoliko godina ili meseci. Ipak, poslednji dani se prilično razlikuju od Doba blagodati i Doba zakona. Delo poslednjih dana se ne sprovodi u Izraelu, nego među neznabošcima; ovo delo osvaja ljude iz svih naroda i plemena izvan Izraela pred Mojim prestolom, tako da Moja slava u vaseljeni može ispuniti svemir i nebeski svod. To je stoga da Ja mogu steći veću slavu, kako bi sva stvorena bića na zemlji mogla širiti Moju slavu bezbrojnim narodima, zauvek među budućim naraštajima, i kako bi sva stvorena bića na nebu i na zemlji mogla videti svu slavu koju sam stekao na zemlji. Delo koje se obavlja tokom poslednjih dana jeste delo osvajanja. Ono nije usmeravanje svih ljudi na zemlji da vode svoj zemaljski život, već završetak neprolaznog, hiljadugodišnjeg života patnje ljudskog roda na zemlji. Shodno tome, delo poslednjih dana ne može biti nalik delu u Izraelu, koje je trajalo nekoliko hiljada godina, niti delu u Judeji, koje je trajalo svega nekoliko godina i potom se nastavilo tokom dva milenijuma, sve do drugog Božjeg ovaploćenja. Ljudi poslednjih dana dolaze u dodir samo sa ponovnom pojavom Otkupitelja u telu, i primaju Božje lično delo i reči. Neće proći dve hiljade godina do okončanja poslednjih dana; oni traju kratko poput Isusovog obavljanja dela iz Doba blagodati u Judeji. To je zato što su poslednji dani namenjeni završetku čitave ere. Oni služe dovršavanju i okončanju Božjeg šestohiljadugodišnjeg plana upravljanja i privođenju kraju patnjom ispunjenog životnog puta ljudskog roda. Oni nisu namenjeni odvođenju celog ljudskog roda u sledeće doba niti omogućavanju da se njegov život nastavi; to ne bi imalo nikakav značaj za Moj plan upravljanja niti za postojanje čoveka. Kad bi ljudski rod ovako nastavio, pre ili kasnije sasvim bi ga prožderao zli đavo, a one duše koje pripadaju Meni na kraju bi stradale od njegove ruke. Moje delo traje tek šest hiljada godina, a dopustio sam da i kontrola Zloga nad celim ljudskim rodom potraje šest hiljada godina. Prema tome, sada je vreme isteklo. Više ne želim ni da nastavim niti da odlažem: tokom poslednjih dana, Ja ću pobediti Sotonu, vratiću svu Svoju slavu i povratiti sve duše koje Mi pripadaju na zemlji, kako bi one, napaćene, mogle pobeći iz mora patnje, i time će biti završeno Moje celokupno delo na zemlji. Od ovog dana pa nadalje, nikada se više neću ovaplotiti na zemlji, a Moj Duh, koji je suveren nad svime, nikada više neće delovati na zemlji. Na zemlji ću samo iznova stvoriti ljudski rod, ljudski rod koji je osvećen i koji je Moj verni grad na zemlji. Ali znajte da neću uništiti ceo svet, niti ću uništiti ceo ljudski rod. Zadržaću tu preostalu trećinu – tu trećinu koju sam temeljno osvojio i koja Me voli i učiniću da ova trećina bude plodna i da se množi na zemlji baš kao što su to Izraelci činili pod zakonom; dobiće obilje ovaca i goveda kojima ću ih hraniti, kao i sva bogatstva zemlje. Ovaj ljudski rod će zauvek ostati sa Mnom, a ipak to neće biti današnji ljudski rod koji je očajno prljav, već ljudski rod koji predstavlja skup svih onih koje sam Ja zadobio. Takav ljudski rod Sotona neće oštetiti, ometati niti opsedati, i biće jedini ljudski rod koji nastavlja da živi na zemlji nakon što pobedim Sotonu. To je ljudski rod koji sam Ja danas osvojio i koji je od Mene zadobio obećanje. I tako, ljudski rod koji bude osvojen tokom poslednjih dana istovremeno je ljudski rod koji će ostati i koji će zadobiti Moje večne blagoslove. Biće to jedini dokaz Mog trijumfa nad Sotonom i jedini plen iz Mog rata sa Sotonom. Ovaj ratni plen, koji sam spasao iz Sotonine vlasti, jedina je kristalizacija i plod Mog plana upravljanja od šest hiljada godina. On potiče iz svakog naroda i veroispovesti, iz svakog mesta i države unutar vaseljene. Čine ga ljudi različitih etničkih pripadnosti, koji imaju različite jezike, običaje i boje kože, a rašireni su u svim narodima i veroispovestima na planeti, pa čak i u svakom kutku sveta. Naposletku, oni će se ujediniti kako bi sačinili celovit ljudski rod, zajednicu ljudi koja je van domašaja sila Sotone. Oni pripadnici ljudskog roda koje nisam spasio niti osvojio tiho će potonuti u morske dubine, za sva vremena sprženi Mojim proždirućim ognjem. Zatreću ovaj stari, krajnje nečisti ljudski rod, kao što sam zatro prvorođene sinove, stoku i ovce u Egiptu, ostavljajući samo Izraelce, koji su jeli jagnjeće meso, a jagnjeću krv pili i njome obeležavali nadvratnike. Zar ljudi koje sam osvojio i koji su iz Moje porodice nisu istovremeno ljudi koji jedu meso Jagnjeta koje jesam Ja, i piju krv Jagnjeta koje jesam Ja, koje sam Ja iskupio i koji Me obožavaju? Zar takve ljude ne prati uvek Moja slava? Nisu li oni koji su bez mesa Jagnjeta, koje sam Ja, odavno tiho potonuli u morske dubine? Danas Mi se opirete, a danas su Moje reči baš kao one koje je Jahve izgovorio sinovima i unucima Izraela. Ipak, postoji nepopustljivost u dubinama vaših srca i vi nagomilavate Moju srdžbu, donoseći više patnje na svoje telo, više suda svojim gresima i više gneva prema vašoj nepravednosti. Ko bi mogao biti pošteđen na dan Moje srdžbe kada se danas prema Meni ophodite ovako? Čija bi nepravednost mogla umaći Mojim očima punim grdnje? Čiji bi se gresi mogli izvući iz ruku Mene, Svemogućeg? Čiji bi otpor mogao izbeći Mom sudu, sudu Svemogućeg? Ja, Jahve, ovako se obraćam vama, potomcima neznabožačke porodice, a reči koje vam govorim nadilaze sve izjave iz Doba zakona i Doba blagodati, a vi ste ipak nepopustljiviji od svih ljudi iz Egipta. Ne nakupljate li Moju srdžbu dok Ja spokojno obavljam Svoje delo? Kako biste mogli pobeći nepovređeni od dana koji pripada Meni, Svemogućem?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Niko ko je od tela ne može izbeći dan srdžbe”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 612

Razumeš li sada šta je sud i šta je istina? Ako razumeš, savetujem ti da se poslušno pokoriš sudu, jer inače nikada nećeš biti u prilici da te Bog odobri ili da te povede u Svoje carstvo. Onih koji samo prihvataju sud ali nikada ne mogu da budu pročišćeni, odnosno onih koji pobegnu usred dela suda, Bog će se zauvek gnušati i odbaciće ih. Njihovi gresi su brojniji i teži od greha fariseja, jer su oni izdali Boga i oni su buntovnici protiv Njega. Takvi ljudi koji nisu dostojni čak ni da službuju biće još strože kažnjeni, i to kaznom koja je večna. Bog neće poštedeti nijednog izdajnika koji je nekada rečima pokazao odanost, a onda Ga izdao. Takve ljude sustići će odmazda kroz kaznu duha, duše i tela. Nije li upravo to otkrivanje pravedne naravi Božje? Nije li upravo to Božja svrha u sudu čoveku i njegovom otkrivanju? Sve koji u vreme suda čine svakojaka zla dela Bog predaje na mesto koje vrvi od zlih duhova, dopuštajući tim zlim duhovima da prema želji uništavaju njihova tela, a ta ljudska tela zaudaraju na leševe. To im je primerena odmazda. U njihove evidencije Bog beleži svaki greh tih nelojalnih lažnih vernika, lažnih apostola i lažnih radnika, a onda, u odgovarajuće vreme, baca ih među nečiste duhove, dozvoljavajući tim nečistim duhovima da po svojoj volji skrnave njihova cela tela, kako nikada ne bi mogli da se ponovo rode, niti da ponovo vide svetlost. One licemere koji neko vreme služe, ali ne ostanu odani do kraja, Bog ubraja među zle, dopuštajući im da se valjaju u blatu sa zlim ljudima i da sa njima obrazuju šaroliku bandu zlikovaca, te će ih na kraju Bog uništiti. Bog ostavlja po strani i ne obraća pažnju na one koji nikada nisu bili odani Hristu ili nikada nisu doprineli svojom snagom, pa će ih On, tokom smene doba, sve uništiti. Oni više neće postojati na zemlji, a još će manje moći ući u carstvo Božje. One koji nikada nisu bili iskreni prema Bogu, ali nemaju drugog izbora osim da se prema Njemu odnose površno, Bog ubraja među one koji služe Njegovom narodu. Samo mali broj takvih ljudi će preživeti, dok će većina propasti zajedno sa onima čije službovanje čak ni nije u skladu sa merilom. Konačno, Bog će u Svoje carstvo dovesti sve one koji su istog srca i uma s Bogom, narod i sinove Božje, kao i one Bogom predodređene da budu sveštenici. Oni su kristalizacija Božjeg dela. A kad je reč o onima koji ne mogu da budu svrstani ni u jednu kategoriju koju je odredio Bog, oni će biti ubrojani među nevernike, pa zasigurno možete da zamislite kakav će im biti ishod. Već sam vam rekao sve što je trebalo, a put koji izaberete je samo vaš izbor. Treba da shvatite sledeće: Božje delo nikada ne čeka nikoga ko sa Njim ne može da uhvati korak, a Božja pravedna narav nema milosti ni prema kome.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine”