Odlomak 64

Nakon što nekoliko godina proživi u veri, većina ljudi može da govori o doktrinama poput „Moramo imati ispravne namere u svojoj veri“, „Moramo naučiti da volimo Boga i da Mu se pokoravamo“, „Svoje dužnosti treba odano da izvršavamo; ne smemo se buniti protiv Boga“ ili „Moramo da spoznamo sebe“. Sve su te doktrine ispravne, ali vi ne razumete pravo značenje tih reči. Razumete ih samo površno; ne razumete njihovo duhovno značenje, kao ni dublji značaj Božjih reči, tako da u vašim srcima nema istine. Vaše iskustvo i razumevanje, kakvi god da su, previše su površni. Možda ste u stanju da iznosite neke doktrine i da neke jednostavne stvari jasno sagledate, ali vi ne postupate u skladu sa istina-načelima; niste ni blizu istine. Možda posedujete neko znanje i obrazovanje, ali istinu ne razumete. Razumevanje reči i doktrina nemojte smatrati razumevanjem istine. Među onima koji već dugo veruju u Boga, ima ljudi koji su dobrog kova i sa relativno dobrim duhovnim razumevanjem, koji možda imaju neko iskustvo istine – pa ipak, ne može se reći da oni istinu razumeju. U znanju koje nudiš, od deset rečenica, možda dve sadrže istinsko znanje. Sve ostale predstavljaju doktrinu. Uprkos tome, tebi se čini da razumeš istinu. Gde god da odeš, u stanju si da po nekoliko dana bez prekida držiš propovedi i uvek imaš nešto da kažeš. Kad završiš, hteo bi da objaviš zbirku svojih propovedi, kao „biografiju neke slavne ličnosti“, koju ćeš svima poslati da bi iz nje mogli jesti i piti, za sveopštu dobrobit. To je neverovatno nadmeno i besmisleno, zar ne? Ljudi ne mogu da dopru čak ni do rubova istine; u najboljem slučaju, možda mogu razumeti neke reči, onako kako su napisane. Pošto su pametni i imaju dobro pamćenje, pošto često govore o istini određenih aspekata, poput Božjeg dela, poput značaja i tajne ovaploćenja, kao i puteva i koraka Božjeg dela, nakon što se u određenoj meri snabdeju, čini im se da su i sami došli u posed istine i da je imaju u izobilju. Kako je to besmisleno s njihove strane; to dokazuje da ne razumeju istinu. U današnje vreme, ljudi razumeju tek delić doktrine. Ne poznaju sami sebe, a još manje poseduju razum. Na osnovu toga što razumeju nekoliko doktrina, misle da poseduju istinu i da više nisu obični ljudi. Čini im se da su postali veliki i misle: „Toliko sam puta pročitao Božje reči. Neke od njih sam čak naučio napamet i one su se ukorenile u mom srcu. Gde god da odem, mogu da držim propovedi na nekoliko skupova u nizu i mogu da govorim o osnovnim crtama svakog poglavlja Božjih reči.“ Činjenica je da niko ne razume istinu. Zašto to kažem? Kao prvo, vi ne možete da rešavate probleme, ne možete da im pronađete uzroke, niti da proniknete u njihovu suštinu. Nadalje, u stanju ste da samo delimično dokučite dato pitanje ili problem; vaše je razumevanje nejasno i ne možete da ga povežete sa istinom. Uprkos tome, zadovoljni ste sami sobom, nadmeni ste i samopravedni. Kako ste samo glupi i neuki.

Kako biste objasnili reči „vera u Boga“? Kako razumete taj aspekt istine? Koji je ispravan stav koji ljudi treba da imaju u svojoj veri u Boga? Koji su pogrešni stavovi još uvek u opticaju? Kako bi tačno trebalo da ljudi veruju u Boga? Jeste li uopšte razmišljali o ovim pitanjima? Svi ste vi, navodno, nekakvi „divovi“ istine i sve to odlično razumete, pa vam postavljam najprostije moguće pitanje: šta je vera u Boga? Da li ste razmatrali to pitanje? Na šta se tačno odnosi vera u Boga? Šta tačno misliš da dobiješ time što veruješ u Njega i koje probleme misliš time da rešiš? Te bi stvari morale da vam budu jasne. Takođe, mora da vam bude jasno i ovo: koje manifestacije vere u Boga moraju biti prisutne u čoveku da bi on iskreno verovao u Njega? To jest, kako moraš da ispunjavaš svoju dužnost da bi tvoja vera u Boga bila iskrena? Kojim elementima Bog zahteva da ljudi koji veruju u Njega dokažu da je njihova vera iskrena? Da li u svojim glavama jasno razumete ova pitanja? Svi vi, u stvari, u svom svakodnevnom životu pokazujete izvesna ponašanja nevernika. Možete li jasno da navedete sve što ste uradili, a što nema veze s vašom verom u Boga ni sa istinom? Da li uistinu razumeš šta znači verovati u Boga? Kojoj vrsti ljudi pripada osoba čija je vera iskrena i koja istinski veruje u Boga? Razumeš li šta jednom stvorenom biću znači vera u Boga? Ovo se dotiče čovekovih stavova o veri u Boga. Neki ljudi kažu: „Verovati u Boga znači ići pravim putem i činiti dobro; to je velika stvar u životu. Vera u Njega praktično se manifestuje obavljanjem određenih dužnosti za Njega.“ Ima i onih koji kažu: „Verovati u Boga znači biti spasen; to znači ispuniti Njegovu volju.“ Možda i vi izgovarate sve te rečenice, ali da li ih zaista razumete? Činjenica je da ne razumete. Istinska vera u Boga ne znači da verujete u Njega samo zato da biste bili spaseni, a još manje zato da biste bili dobri ljudi. To takođe ne znači da u Njega verujete zato da biste dobili ljudsko obličje. Činjenica je da čovekovu veru u Boga ne treba posmatrati samo kao verovanje da Bog postoji i da je On istina, put i život i ništa više od toga. Ne radi se, takođe, ni o prostom priznavanju Boga, niti u verovanju da je On Suveren svih stvari, da je svemoguć, da je stvorio svet i sva stvorenja na njemu, da je On jedinstven i da ima vrhovnu vlast. Vera u Boga ne svodi se na tvoje verovanje u tu činjenicu. Božja je volja da Mu podariš svoje srce i celo svoje biće i da Mu se pokoriš. Drugim rečima, treba da slediš Boga, da Mu dopustiš da te koristi i da čak budeš srećan što možeš da obavljaš službu za Njega – šta god da radiš za Njega upravo je ono što treba uraditi. Nije reč o tome da u Boga treba da veruju samo ljudi koje je On predodredio i izabrao. Činjenica je da celo čovečanstvo treba da se klanja Bogu, da Ga sluša i da Mu se pokorava, zato što je ljude stvorio Bog. Ako znaš da je svrha verovanja u Boga dostizanje spasenja i večnog života, ali pritom uopšte ne prihvataš istinu, niti ideš putem traganja za istinom, ti samog sebe zavaravaš, zar ne? Da li istinu možeš da zadobiješ ako ne tragaš za njom, već samo razumeš doktrinu? Najvažniji deo verovanja u Boga jeste potraga za istinom. Sa svakom istinom, ljudi treba da traže, razmišljaju i istražuju njeno unutrašnje značenje, kao i načine njene primene i ulaska u taj aspekt istine. Vernici moraju da razumeju i da poseduju te stvari. Što se tiče različitih aspekata istine koje bi čovek koji veruje u Boga trebalo da poseduje, vi sada razumete samo reči i doktrine i spoljni vid primene; suštinu istine ne razumete i još uvek je niste iskusili. Na primer: ima mnogo istine u oblastima vršenja dužnosti i ljubavi prema Bogu, a takođe ima mnogo istine koju ljudi moraju razumeti ako žele da spoznaju sebe. U pogledu značaja i tajne ovaploćenja, takođe ima mnogo istine koju treba razumeti. Kako ljudi treba da se ponašaju; kako treba da se klanjaju Bogu; kako treba da slušaju Boga; šta treba da čine da bi se uskladili s Božjom voljom; kako treba da služe Bogu – sva ova pitanja sadrže u sebi mnogo istine. Kako se vi odnosite prema svim ovim istinama iz raznih oblasti i kako ih doživljavate? Kroz koje je aspekte istine najvažnije prvo proći? Ima mnogo istina u koje ljudi moraju da uđu i koje moraju da razumeju nakon što postave temelj na istinitom putu. Postoji istina o tome kako biti pošten, a naročito ima istina koje se tiču obavljanja dužnosti. Sve te istine ljudi treba da dožive i da ih primenjuju. Ako stalno izgovaraš te reči i doktrine, a pritom ne obraćaš pažnju na to kako praktično postupaš i kakva iskustva stičeš da bi ušao u istina-stvarnost, uvek ćeš živeti u tim rečima i nećeš ostvariti nikakvu stvarnu promenu.

Odlomak 65

Pojedine starešine i delatnici ne uviđaju praktične probleme koji postoje unutar crkve. Čini im se kako na okupljanjima nemaju ništa vredno da kažu, pa stoga jednostavno primoravaju sebe da drugima ponude neke reči i doktrine. Pritom oni odlično znaju da to što govore zaista jesu puke doktrine, ali ih ipak izgovaraju. Na kraju, oni čak i sami osećaju da su im reči lišene žara, a ni njihova braća i sestre ih ne smatraju poučnim. Ako nisi svestan ovog problema, već tvrdoglavo nastavljaš da izgovaraš prazne reči, Sveti Duh ne deluje i ljudi od toga nemaju nikakve koristi. Ako istinu nisi doživeo, ali ipak želiš da govoriš o njoj, nećeš uspeti da prodreš do istine, ma šta govorio; sve što budeš dalje govorio biće samo reči i doktrine. Može ti se učiniti da su tvoje reči donekle prosvećene, ali one su ipak samo doktrine; one nisu istina-stvarnost. Ma koliko se trudio, niko od slušalaca neće iz tvojih reči moći da dokuči ništa stvarno. Dok te budu slušali, možda će im se učiniti da je to što govoriš prilično korektno, ali će nakon toga sve zaboraviti. Ako ne budeš govorio o svojim trenutnim stanjima, ljude nećeš moći da dirneš u srce i oni tvoje reči neće upamtiti. Tvoje reči nemaju ništa konstruktivno da im ponude. Kad se nađeš u takvoj situaciji, treba da budeš svestan da to što govoriš nije praktično; ako budeš nastavio tako da govoriš, niko od toga neće imati nikakve koristi, a biće još nezgodnije ako ti neko postavi pitanje na koje ne znaš da odgovoriš. Stoga treba odmah da prekineš i da pustiš druge da govore – to bi bila mudra odluka. Kada se nađeš na skupu i znaš ponešto o nekom konkretnom pitanju, možeš drugima da ponudiš svoja praktična rešenja. Možda ćeš zvučati pomalo površno, ali svi će te razumeti. Ako stalno želiš da govoriš dubokoumno kako bi na druge ljude ostavio utisak, a pritom nikako ne uspevaš da jasno izraziš svoje mišljenje, onda naprosto treba da odustaneš. Sve što dalje budeš govorio biće prazna doktrina; stoga treba da prepustiš reč drugima, pre no što nastaviš da govoriš. Ako ti se učini da ono što razumeš predstavlja doktrinu i da to što želiš da kažeš neće biti konstruktivno, znaj da Sveti Duh neće delovati ako u takvoj situaciji budeš uzeo reč. Ako se na silu nateraš da progovoriš, može ti se desiti da zaglibiš u apsurde i devijacije i da druge navedeš na pogrešan put. Većina ljudi poseduje tako slabe temelje i toliko su lošeg kova da dublje stvari ne mogu da shvate za kratko vreme, niti mogu lako da ih upamte. Sa druge strane, oni veoma brzo shvataju apsurdne, legalističke i doktrinarne stvari. To je rđavo s njihove strane, zar ne? Stoga se, kad u zajedništvu razgovarate o istini, morate držati načela i govoriti samo o onome što razumete. U ljudskim srcima ima taštine i oni ponekad, kad ova taština nadvlada, uporno žele da govore, čak i onda kad znaju da to što žele da kažu predstavlja doktrinu. Pritom oni ovako razmišljaju: „Možda braća i sestre neće znati kako da to kažu. Sve ću to ignorisati zarad vlastitog ugleda. Sada je najvažnije da ostavim dobar utisak.“ Zar to nije pokušaj da se ljudi naprave budalama? To je neverstvo prema Bogu! Ako takav čovek poseduje imalo razuma, pokajaće se i osetiće potrebu da zaćuti. Osetiće da treba da promeni temu i da sa ostalima u zajedništvu podeli nešto u čemu ima ličnog iskustva, ili da možda progovori o svom razumevanju i poznavanju istine. Svako treba da govori samo onoliko koliko razume. Ma koliko opširno da neko govori, broj praktični stvari koje može da saopšti je ograničen. Ako nemaš iskustva, tvoja razmišljanja i maštarije samo su teorija, samo puke ljudske predstave. Da bi ljudi razumeli reči koje jesu istina, neophodno je da poseduju istinsko iskustvo; niko ko ne poseduje iskustvo ne može u potpunosti da shvati suštinu istine, a kamoli da u celosti objasni stanje doživljavanja istine. Da biste mogli išta praktično da kažete, morate posedovati neko iskustvo istine. To se ne može učiniti bez iskustva. A čak i ako poseduješ nekakvo iskustvo, ono je ipak ograničeno. Postoje određena, ograničena stanja o kojima možeš da govoriš, ali izvan njih ti nemaš šta da ponudiš. Na okupljanjima bi razgovor u zajedništvu trebalo da se vrti oko jedne ili dve teme. Dosta ćete dobiti ako te teme budete uspeli da razjasnite u zajedništvu. Nemojte upasti u zamku pokušavajući da ispričate što više ili što veličanstvenije stvari – na taj način niko ne može ništa da prenese i niko od toga nema koristi. Svrha okupljanja je da se ljudi naizmenično javljaju za reč, a sve dok govore o praktičnim stvarima, ljudima će to koristiti. Prestanite da idete unaokolo misleći da jedna osoba može sama jasno da iznese svu istinu u zajedništvu; to je nemoguće. Ponekad ćeš možda pomisliti da komuniciraš na veoma praktičan način, ali te braća i sestre ipak neće uistinu razumeti. To je zato što je tvoje stanje smo tvoje, dok stanja tvoje braće i sestara ne moraju nužno biti identična tvom. Pored toga, ti možda imaš neko iskustvo u vezi sa konkretnom temom, koje tvoja braća i sestre nemaju, pa će zato misliti da se ono o čemu govoriš ne može primeniti na njih. Šta treba da radiš kad se nađeš u takvoj situaciji? Treba da im postaviš neka pitanja, kako bi saznao nešto o njihovom stanju. Pitaj ih šta će učiniti kad takvo nešto iskrsne i kako bi trebalo da postupaju u skladu sa istinom. Ako jedno vreme u zajedništvu budeš tako govorio, otvoriće ti se put za napredovanje. Na taj način, ljude ćeš moći da navedeš na odgovarajuću temu, a ako budeš nastavio da razgovaraš u zajedništvu, postići ćeš rezultate.

Odlomak 68

Da li vi sada razumete od čega zavise sticanje istine i ulazak u istinu-realnost? Oni zavise od traženja istine i od primene istine – samo od te dve stvari, vrlo jednostavno. Iako je istina koju Bog izražava zabeležena u pisanom obliku, stvarnost istine nije zapisana, a čoveku je još teže da je kroz pisanu reč razume i shvati. Dakle, šta moramo da uradimo da bismo razumeli istinu? Da bismo razumeli i zadobili istinu, moramo pre svega da primenjujemo i doživimo Božje reči, da doživimo Njegovo delo, kao i da tražimo istinu i prosvećenje Svetog Duha. Stvarnost istine se ostvaruje tako što ljudi primenjuju istinu i podvrgavaju se njoj; to je nešto što proizlazi iz iskustva, što čovek proživljava. Istina nije prazna teorija, niti jednostavna, ugodna fraza. Ona je jezik bogat životnom snagom; nju čine večne životne pouke; ona je najpraktičnija, najvrednija životna pratilja čoveka tokom celog životnog veka. Šta je istina? Istina je osnova postojanja ljudskog života, načela primene u vlastitom ponašanju i ophođenju prema stvarima. Istina daje čoveku jedan pravac i svrhu u životu; ona omogućava čoveku da proživi obličje prave osobe i da živi pred Bogom, da Mu bude poslušan i da Ga obožava. Zbog toga ljudi ne mogu da žive bez istine. Dakle, na šta se ti sada oslanjaš u životu? Koje su tvoje misli i gledišta? Koji su tvoji pravac i svrha kad radiš nešto? Ako imaš istina-stvarnost, tvoj život ima načela, pravac i svrhu. Ako ih, pak, nemaš, u tvom životu ne postoje načela, pravac ili svrha. Ti bez sumnje živiš u skladu sa Sotoninom filozofijom, sa onim stvarima iz tradicionalne kulture. Tako žive nevernici. Da li možete da prozrete ovu stvar? Da bi razrešio ovaj problem, čovek mora da traži i prihvati istinu. Da li je lako steći istinu? (Jeste, ako se oslonimo na Boga.) Dok se oslanja na Boga, čovek mora da se osloni i na samog sebe. Ti moraš da nosiš to poverenje, tu volju i taj preduslov u svom srcu, da kažeš: „Ne želim da živim među iskvarenim sotonskim naravima. Ne želim da me one kontrolišu i prevare i tako, na Božje zgražavanje, naprave potpunu budalu od mene. Tako bih bio nedostojan života pred Bogom.“ To osećanje moraš da nosiš u svom srcu. I onda, kad ti se nešto desi, ako u svom životu primeniš istine koje možeš da razumeš i koje su u tvom domašaju i koje možeš da primeniš u svemu, zar neće onda istina tako postati tvoja stvarnost? A kada istina postane tvoja stvarnost, da li ćeš i dalje brinuti da tvoj život neće rasti? Kako možeš da utvrdiš da li neka osoba poseduje istina-stvarnost? To se može videti u onom što ona govori. Osoba koja govori samo reči i doktrine ne poseduje istina-stvarnost i svakako neće primenjivati istinu, tako da je to što govori prazno i nerealno. Reči nekoga ko ima istina-stvarnost mogu da reše probleme ljudi. Oni mogu jasno da vide suštinu problema. Sa samo nekoliko jednostavnih reči, problem koji te je mučio godinama može da bude rešen; razumećeš istinu i Božju volju, više ti neće biti teško, nećeš se više osećati kao da si vezan i sputan i steći ćeš slobodu i oslobađanje. Da li je ono što takva osoba kaže istina-stvarnost? Jeste, to je istina-stvarnost. Ako ti ne razumeš svoj problem bez obzira na to što neka osoba kaže i ako ništa što ona kaže ne rešava uzrok problema, onda ona govori samo puke reči i doktrine. Da li reči i doktrine mogu da pruže nešto ljudima i pomognu im? Reči i doktrine ne mogu ništa da pruže ljudima, niti mogu da im pomognu, i ne mogu da reše praktične poteškoće ljudi. Što se više reči i teorija izrekne, to one više nerviraju onog ko ih sluša. Ljudi koji razumeju istinu govore drugačije. Sa nekoliko reči, oni mogu tačno da ukažu na uzrok problema ili na poreklo bolesti. Čak jedna jedina rečenica može da probudi ljude i otkrije ključne probleme. Tako se koriste reči koje sadrže istina-stvarnosti da bi se rešile poteškoće ljudi i ukazalo na put primene.

Ovaploćeni Bog došao je u poslednjim danima. Šta je to što bi čovek trebalo najviše da zadobije, s obzirom da on veruje u praktičnog Boga? Treba da zadobije istinu i život; ništa osim toga nije važno. Kada je Hristos došao, ono što je On doneo bila je istina, bio je život; On je došao da ljudima dȃ život. Kako, onda, čovek da veruje u praktičnog Boga? Šta je to što mora da uradi da stekne istinu i život? Bog je izrazio toliko istina. Svi oni koji su gladni i žedni pravednosti trebalo bi da jedu i piju neophodnu količinu Božjih reči. Sve Božje reči su istina, a Njegove reči su bogate i obilne; svuda okolo nalaze se dragocene stvari i blaga. Dok uživaju u obilju prelepog Hanana, onima koji vole istinu radost cveta u srcu. Istina i svetlo se nalaze u svakoj rečenici Božjih reči iz kojih jedu i piju, sve su one dragocene. Ljudi koji ne vole istinu mršte se od jada; oni sede na gozbi, a gladuju, time pokazujući svoju bedu. Dobici onih koji mogu da traže istinu nastaviće da rastu, dok će se oni koji to ne mogu naći u ćorsokaku. Sada je od najvećeg značaja da naučite da tražite istinu u svemu, da razumete istinu, da primenjujete istinu i da budete u stanju da se pokorite Bogu. To znači verovati u Boga. Verovati u praktičnog Boga znači steći istinu i život. Čemu služi istina? Da li ona služi da obogati duhovni svet ljudi? Da li treba da ljudima pruži dobro obrazovanje? (Ne.) Koji čovekov problem, onda, istina razrešava? Istina je tu da razreši čovekovu iskvarenu narav, da razreši čovekovu grešnu prirodu, da natera ljude da žive pred Bogom i da prožive normalnu ljudskost. Neki ljudi ne razumeju šta je istina. Oni stalno misle da je istina duboka i apstraktna i da je istina misterija. Ne razumeju da je istina nešto što ljudi primenjuju, što treba da primene. Neki ljudi veruju u Boga deset ili dvadeset godina i još uvek ne razumeju tačno šta je istina. Da li je takva osoba stekla istinu? (Ne.) Zar nisu jadni ti što nisu stekli istinu? Jesu, i to veoma – kao što se peva u onoj duhovnoj pesmi: oni „sede na gozbi, a gladuju“. Nije teško steći istinu, kao ni ući u istina-stvarnost, ali ako ljudi uvek osećaju odbojnost prema istini, da li je mogu zadobiti? Ne mogu. Zato ti uvek moraš da dođeš pred Boga, da ispitaš svoja unutrašnja stanjaodbojnosti prema istini, da vidiš koje oblike odbojnosti prema istini poseduješ, koji načini obavljanja stvari imaju odbojnost prema istini i po kojim pitanjima ti imaš stavodbojnosti prema istini – o ovim stvarima moraš često da razmišljaš. Na primer, neko te opomene rečima: „Ne možeš da obaviš svoju dužnost tako što se samo oslanjaš na svoju volju – trebalo bi da razmisliš o sebi i da upoznaš sebe.“ A ti se naljutiš i uzvratiš: „Način na koji ja ispunjavam svoju dužnost nije dobar, no da li je dobar način na koji ti ispunjavaš svoju? Šta nije u redu sa tim kako ja obavljam svoju dužnost? Bog poznaje moje srce!“ Kakav je to stav? Da li je to stav prihvatanja istine? (Ne.) Kada mu se nešto dogodi, čovek prvo mora da ima stav prihvatanja istine. Ako nemaš taj stav, to je kao da nemaš posudu u koju ćeš primiti blago, pa nisi u stanju da stekneš istinu. Ukoliko neka osoba ne može da stekne istinu, njena vera u Boga je uzaludna! Svrha verovanja u Boga jeste da se stekne istina. Ako neko ne može da stekne istinu, onda je njihova vera u Boga propala. Šta znači steći istinu? To je kada istina postane tvoja stvarnost, kada postane tvoj život. To znači steći istinu – to znači verovati u Boga! Zašto Bog govori Svoje reči? Zašto Bog izražava te istine? Da bi ljudi mogli da prihvate istinu kojom se iskvarenost pročišćuje, da bi ljudi stekli istinu koja je takva da postaje njihov život. Zašto bi inače Bog izrazio toliko istina? Da bi se takmičio sa Biblijom? Da bi osnovao „Univerzitet istine“ i obučavao neku grupu ljudi? Odgovor je „ne“ na oba pitanja. Zapravo, svrha toga je potpuno spasenje ljudskog roda, kao i da ljudi razumeju istinu i da je, konačno, steknu. Sada razumete, zar ne? Šta je najvažnije u verovanju u Boga? (Steći istinu i ući u istina-stvarnost.) Nakon tog trenutka, sve zavisi od toga kako vi ulazite u istina-stvarnost i da li ste u stanju to da uradite ili ne.