Gde se, u poslednjim danima, Božja ljubav prema čovečanstvu ispoljava u Njegovoj pojavi i delu? To možete da vidite prilikom doživljavanja svakog koraka ovog dela. Bog u svakom koraku Svog dela koristi određene metode da bi se obraćao, izgovara određena proročanstva i izražava neke Svoje istine i naravi, a ljudi odgovaraju na sve njih. Koji su odgovori ljudi? Niko od njih nije pokoran Bogu i niko od njih se ne uključuje aktivno u traganje za istinom niti dobrovoljno prihvata Njegovo delo. Svi su oni negativni i protivni, neprijateljski raspoloženi, odbacuju i odbijaju. Međutim, Bog je uvek nastavljao sa Svojim delom i Njegova ljubav prema ljudima je uvek ista. Bez obzira na stavove ljudi, bez obzira da li odbijaju ili nevoljno prihvataju ili se neznatno menjaju, Božja ljubav se ne menja, koraci Njegovog dela nikada se ne prekidaju. To je manifestacija Njegove ljubavi prema ljudima. Takođe, svaki put kada Bog dovrši neki korak dela, bez obzira na to kako se ljudi ponašaju, Njegova ljubav prema njima se ne menja; On i dalje nastavlja da obavlja Svoje delo i nastavlja da spasava ljude. U svakom budućem koraku dela, Božje reči koje sude i razotkrivaju ljude biće dublje i prodornije i tačnije za njihovo trenutno stanje. On će izgovoriti stvari koje omogućavaju ljudima da Ga bolje razumeju i spoznaju, da bolje shvate i dokuče Njegove namere i ljudi će biti u stanju da shvate da On i dalje voli čovečanstvo. Iako su ljudi uvek reagovali negativno ili se opirali, iako su tako reagovali na svakom koraku dela, Bog je uvek nastavljao da govori i da radi, a Njegova ljubav prema ljudima se ni danas nije promenila. Prema tome, čitavo Božje delo za ljudski rod jeste ljubav, i to je nesumnjivo. Neki ljudi kažu: „Ako je sve to ljubav, zašto Bog sudi ljudima i grdi ih kao da ih mrzi? Kako može da pusti ljude da prođu kroz kušnju smrti?” Istina je, sve što Bog ima za ljudski rod je ljubav! Božja grdnja i sud ljudskog buntovništva treba da nateraju ljude da shvate istinu, da se pokaju i promene i da im omogući da upoznaju Njegovu narav kako bi mogli da Ga se plaše i da Mu se pokoravaju. Iako neki ljudi i dalje gaje određeni otpor, Bog nije ni najmanje umanjio Svoj trud da spase ljude, niti je od njih odustao. To je ono od čega je sadržana velika Božja ljubav.

Tokom kušnje služitelja, mnogi ljudi su postali toliko negativni i uznemireni da su vapili i nebu i zemlji, pa su čak i plakali u znak protesta, misleći: „Kako sam mogao da postanem služitelj posle toliko godina verovanja u Boga i tolike patnje? Nisam to želeo!” Ljudi su bili nezadovoljni i nisu shvatali, ali ih je Bog razumeo i zar to nije bila ljubav? Božja ljubav uključuje razumevanje ljudi, pronicljiv uvid u njihovu suštinu i potpuno razumevanje ljudi. U njegovoj ljubavi nema zbunjenosti, pretencioznosti, niti pretvaranja. Njegova ljubav je iskrena i istinita. Gde god imaš mane i nedostatak znanja ili razumevanja, On se sažaljeva nad tobom, On te voli i uvek te pokreće. Koliko god se nevoljno ili nezadovoljno ljudi osećali kao služitelji, Bog nikada nije odustao od ljudi uprkos njihovoj iskvarenosti i buntovništvu. Uvek je govorio, opskrbljivao ljude, podržavao ih i kroz nekoliko meseci oplemenjivanja otkrivao njihovu iskvarenost i činio ih svesnim njihovog lošeg stanja. Da li je Bog gajio ljubav prema ljudima tokom ta tri meseca? Da nije, nikada ne bi obratio pažnju na tebe. Neki ljudi su bili eliminisani za vreme kušnje služitelja, jer su oni zaista bili bezvernici. Postali su negativni čim su čuli da su služitelji i nisu mogli to da izdrže duže od nekoliko meseci. Nisi bio voljan da budeš služitelj i nisi bio voljan da patiš sledeći Boga, ali kada ti je rečeno da postoje blagoslovi, ozario si se od sreće, pa čak i ushitio. Da Bog nije gajio ljubav, već samo mržnju i da je video takvu iskvarenost otkrivenu u ljudima, onda je i trebalo da budu eliminisani. Tromesečno oplemenjivanje uopšte nije dugo. Zašto kažem da uopšte nije dugo? Jer je to upravo količina vremena koju ljudi mogu da podnesu. Da je malo duže, ljudi ne bi mogli da ga podnesu. Iako su ljudi uvek pevali himne, prisustvovali skupovima i zajedništvu, sigurno ne bi bili u stanju da budu postojani samo zahvaljujući uživanju u tim stvarima. Zato je Bog ranije pretvorio ljude u Svoj narod, a to podrazumeva i Njegovu ljubav. Bog se služi Svojim srcem i svojom ljubavlju da utiče na ljude i da ih zadrži, a i to je ispoljavanje ljubavi. Božju ljubav možemo da vidimo i u tom sledu događaja. On ne kasni ni dan, On progovara čim dođe vreme da govori. Ako bi kasnio nekoliko meseci, neki ljudi bi se malo-pomalo povukli. To On dela u skladu sa stvarnim stanjem ljudi, bez ikakvog kašnjenja ili odlaganja. Bog posvećuje posebnu pažnju svima, a dok spasava ljude, Bog je odgovoran za njih do kraja. Ali nekim ljudima je nedostajala odlučnost ili odvažnost i povukli su se sami. Pre nego što su otišli, Sveti Duh je posebno ganuo neke ljude i pozvao ih da ostanu, a da odustanu samo onda kada ne mogu više da ih zadrže. Bog je toliko voleo ljude, ali ljudi nisu bili vredni Njegove ljubavi. Prema nekim ljudima koji su se povukli i koje On više nije mogao da voli, Božja ljubav se pretvorila u mržnju i On više nije imao nikakve veze s ljudima poput njih. Što se tiče koraka i vremena Božjeg dela, koliko svaki korak traje, koliko reči se izgovori prilikom svakog koraka, koji ton i metod se koriste tokom svakog koraka i koje istine se koriste da bi ljudi shvatili, sve ove stvari uključuju Božje dobre namere i mukotrpan trud i sve su to Njegova precizna uređenja i planovi. Bog je uvek izražavao istinu, koristeći Svoju mudrost da upravlja i vodi ljudski rod, da opskrbljuje i služi ljude, da hrani ljude malo po malo i da ih vodi za ruku do današnjih dana. Svako ko je do sada imao ovo iskustvo poseduje neka saznanja o tome i može donekle da pruži iskustveno svedočenje. Ovaj postepeni proces i dalje im je svež u sećanju, a ljubav sadržana u njemu ne može se izraziti rečima. Božja ljubav prema ljudima je toliko duboka da ljudi nikada neće moći da je u potpunosti shvate ili jasno izraze rečima. Prema vremenskom rasporedu Božjeg dela možemo videti koliko je duboka Njegova ljubav prema ljudima. On je precizan u svakoj sitnici, ne dozvoljava da oplemenjivanje potraje duže, plašeći se da će se ljudi povući i ostaviti Ga zato što previše traje. Njegova ljubav čvrsto drži ljude i nikada ni najmanje ne popušta. Bog je takođe imao preciznu kontrolu nad koracima dela grdnje i suda. Da je dodao još jednu metodu, ljudi bi pomislili da ih obmanjuje i izigrava i verovatno bi se povukli kada bi se njihov rast pokazao kao nedovoljan. Dakle, nakon tri meseca oplemenjivanja, Bog je ponovo progovorio da bi služitelje pretvorio u Svoj narod i svi su se obradovali. Bili su toliko uzbuđeni da su im suze tekle niz lice kada su videli koliko je Bog mudar i dobar. Posle nekoliko meseci oplemenjivanja, ljudi su zaista poverovali da su služitelji. Pomislili su: „Nema nama dobrog odredišta. Bog nas više ne želi. Nema za nas ni najmanje nade.” Da sam tada, u takvoj atmosferi, rekao da neću dozvoliti da ljudi umru, niko Mi ne bi poverovao. Mislili su da ako je Bog to već rekao, to mora da je tako. Međutim, posle tri meseca, izrazio sam još jedno poglavlje reči i okončao kušnju služitelja. Iako je Sotona iskvario ljudsku prirodu, ljudi su ponekad posebno nevini, kao deca. Zašto se kaže da su ljudi uvek nalik bebama pred Bogom? Kako ljudi to vide, čini se da su svi ljudi iskvareni i dekadentni, ali kako Bog to vidi, ljudi su oduvek bili bebe, a svi oni su posebno naivni i nevini. Stoga se Bog ne odnosi prema ljudima kao da su neprijatelji, već kao da su cilj Njegovog spasenja i Njegove ljubavi.

Božja ljubav prema ljudima ne postoji samo da bi nastavila da im daruje blagodat ili da ih blagosilja, ili govori reči koje ljudi žele da čuju onako kako oni to zamišljaju. Ona služi da izrazi istinu i pročisti ljude od njihove iskvarenosti, spasavajući ih od uticaja Sotone i osposobljavajući ih da prime Njegove blagoslove i Njegovo obećanje. To je istinska Božja ljubav. Bog razotkriva iskvarenost ljudi, sudi im i osuđuje ih rečima koje ne izgovara, imajući obzira prema njihovim osećanjima. Te reči se čak zarivaju u njihova srca i nanose im bol. Neke reči suda kao da osuđuju ljude ili ih proklinju, kao da ih Bog zaista mrzi, ali sve to ima svoj kontekst. Potpuno je u skladu sa činjenicama i nije preterivanje. Božje reči se zasnivaju na iskvarenoj suštini ljudi, a ljudi moraju to da iskuse na neko vreme da bi došli do spoznaje. To što Bog izgovara takve reči ima za cilj da promeni ljude i da ih spase. Samo Bog koji tako govori može da postigne najbolje rezultate. Trebalo bi da shvatiš da su Božji napori da spase ljude mukotrpni i da svi oni u sebi sadrže Njegovu ljubav. Bilo da pogledate mudrost Božjeg dela ili korake i metode dela, njegovu dužinu trajanja, ili Njegova precizna uređenja i planove, sve to sadrži Njegovu ljubav. Evo jednog primera. Svi roditelji vole svoju decu i svi oni ulažu mnogo truda da bi ih videli na pravom putu. Kada primete mane kod svoje dece, brinu se da će biti neposlušni i da se neće promeniti ako im se obrate previše nežno, ali se takođe brinu da će povrediti njihovo samopoštovanje ako budu strogi više nego što deca mogu da podnesu. To što mogu da vide situaciju iz perspektive svoje dece plod je ljubavi i u nju su uložili mnogo truda. Svi oni koji su bili deca možda su iskusili ljubav svojih roditelja. Ljubav nije samo blagost i obzirnost, već i stroga grdnja. Božjim spasavanjem čovečanstva još intenzivnije upravlja ljubav, te On daje sve od sebe da spase iskvareno čovečanstvo. On ne čini stvari tek da bi ih obavio, već pravi precizne planove, govori i radi korak po korak. Vreme i mesto, ton i način na koji govori i trud koji ulaže… može se reći da svaka od tih stvari otkriva Njegovu ljubav i svaka izdašno ukazuje na to da je Njegova ljubav prema čovečanstvu beskrajna i nemerljiva. Mnogi su ljudi tokom kušnji služitelja izgovarali buntovne reči ili su se žalili, ali Bog to nije iskoristio protiv ljudi, a još manje je kaznio bilo koga od njih zbog toga. Zato što voli ljude, On je trpeljiv po svakom pitanju. Da Bog nije imao ljubavi već samo mržnju, onda bi odavno osudio sve. Zato što poseduje ljubav, Bog se ne izjeda određenim stvarima, trpeljiv je prema ljudima, može da razume njihove teškoće, i sve što On radi rukovodi se ljubavlju. Samo Bog razume ljude, a čak ni ti ne razumeš sebe. Pažljivo razmisli, zar nije tako? Neki ljudi se žale na ovo ili ono kada se suoče s kušnjama. Ljudi se uznemire ni zbog čega i žive u blagoslovima, a da toga nisu ni svesni. Niko ne može da zna koliko je Bog propatio kada se spustio s neba na zemlju. Bog je tako veliki; da bi postao ljudsko biće, da bi postao tako beznačajno, ponizno ljudsko biće, tako ponižena osoba, koliko je samo morao da propati! Evo jednog primera iz sveta. Dobar vladar voli svoje podanike kao što voli svoju decu. Da bi ublažio patnju običnog naroda, on odlazi među njih u civilu kao običan čovek da uvidi i razume njihove teškoće. S obzirom na njegov status, uniziti se do statusa običnog čoveka jeste ponižavajući čin sam po sebi. Mora da živi kao običan čovek, a ljudi koji ne znaju da je vladar ophodiće se prema njemu kao prema običnom čoveku. Među narodom ima mnogo opasnosti, niko ne zna koliko njih planira da ubije vladara ili da preuzme vlast, tako da on mora da bude posebno oprezan dok se kreće među ljudima u pokušaju da razume njihovu situaciju. Pošto na osnovu svog statusa i položaja on zaista ne bi trebalo ovako da pati, kako to da je u stanju da to uradi? On naprosto želi da bude dobar vladar i da zaista uradi nešto za običan narod. Bog želi da u potpunosti spase čovečanstvo u poslednjim danima i u stanju je da razotkrije čovečanstvo i da mu sudi na ovaj način danas jer je Njegov plan upravljanja stigao do tog koraka. Bog spasava čovečanstvo jer On voli čovečanstvo. Zato što On voli čovečanstvo i što je vođen i motivisan ljubavlju, On se ovaploćuje i lično ulazi u demonsku jazbinu da lično spasi čovečanstvo. Bog je u stanju da to učini zato što voli čovečanstvo. To što Bog trpi ogromno poniženje ovaploćujući se da bi spasao ovo iskvareno čovečanstvo je najbolji dokaz koliko je Njegova ljubav velika. Između redova Božjih reči nalazi se podsticaj, uteha, ohrabrenje, trpeljivost, strpljenje, ali i još više suda, grdnje, proklinjanja, javnog razotkrivanja i divnih obećanja. O kojem god metodu da se radi, on se rukovodi ljubavlju i to je suština Njegovog dela. Svi vi danas imate neko znanje o Njegovoj ljubavi, ali ono nije baš duboko. Ljudska mašta je pomešana u to znanje, a ono što uspevaš da doživiš od Njegove ljubavi je ograničeno. Kasnije, kada proživite još nekoliko godina, osetićete koliko je duboka i velika ova ljubav, kako se ljudskim jezikom ne može opisati. Kada ljudi spoznaju Božju ljubav, njihovo srce postane bogoljubivo. Ako ljudi nemaju bogoljubivo srce, kako mogu da Mu uzvrate ljubav? Čak i da ponudiš svoj život, još uvek ne bi mogao da uzvratiš Božju ljubav. Kada proživite još nekoliko godina, znaćete šta je Božja ljubav. Kada se tada osvrnete na svoja sadašnja stanja i ispoljavanja, osetićete najveće žaljenje i pašćete ničice pred Bogom. Zašto većina ljudi danas sledi Boga tako blisko i tako revnosno? Zato što su spoznali Božju ljubav i vide da je Božje delo tu da spase čovečanstvo. Razmislite o tome, Božje delo sve tempira sa neverovatnom preciznošću, kreće se iz jednog koraka u drugi, bez ikakvog zadržavanja. Zašto se On ne zadržava? Da bi spasao čovečanstvo. On spasava ljude što više može i nije spreman da izgubi osobu koja može da se spase, dok ljudi sami ne mare za svoju sudbinu. Dakle, ljudi čak i ne znaju ko ih na svetu najviše voli. Ti čak i ne voliš sebe i čak ne znaš da ceniš niti vrednuješ svoj sopstveni život, a samo Bog najviše voli ljude. Samo mali broj ljudi je iskusio Božju ljubav, ali većina još uvek nije. Veruju da je bolje pouzdati se u ljubav prema sebi, ali oni treba da imaju jasnije razumevanje o vrsti ljubavi koju gaje prema sebi. Da li ljudi mogu da se spasu tako što će voleti sebe? Samo Božja ljubav može da spase ljude, to je jedina prava ljubav, i ti ćeš s vremenom postepeno iskusiti šta je prava ljubav. Da se Bog nije ovaplotio da bi delao i vodio ljude licem u lice, komunicirajući s njima danju i noću i živeći zajedno sa njima, ne bi im bilo lako da zaista spoznaju Božju ljubav. Da se Bog nije ovaplotio i izrazio toliko istine, ljudi nikada ne bi mogli da Ga spoznaju i niko ne bi znao za Njegovu ljubav.

Bog i čovek nisu od istog soja i žive u dva različita carstva. Ljudi nisu u stanju da razumeju Božji jezik, a još manje da spoznaju Njegove misli. Samo Bog razume ljude, a oni nisu u stanju Njega da razumeju. Samo tako što će se ovaplotiti i postati isto što i ljudi po soju (izgledaće isto) i pretrpeti ogromno poniženje i bol da bi spasao ljude, Bog im može pomoći da razumeju i spoznaju Njegovo delo. Zašto Bog nikada ne odustaje od spasavanja ljudi? Nije li to zato što On oseća ljubav prema ljudima? On vidi kako Sotona kvari čovečanstvo i ne može da podnese da ih pusti ili da ih se odrekne. Zato On ima plan upravljanja. Ako bi Bog, kao što ljudi zamišljaju, uništio čovečanstvo čim bi se naljutio, onda ne bi morao da trpi toliku patnju da bi ih spasio kao što čini danas. Takođe, upravo Božja patnja posle ovaploćenja otkriva Njegovu ljubav. Tek tada je čovečanstvo, postepeno, otkrilo Njegovu ljubav, koja je postala poznata svim ljudima. Da takvo delo danas ne postoji, ljudi bi samo znali da postoji Bog na nebu i da On gaji ljubav prema čovečanstvu. To bi bila samo doktrina i ljudi nikada ne bi mogli da iskuse pravu Božju ljubav. Samo kroz delo koje Bog obavlja u telu ljudi mogu imati istinsko razumevanje o Njemu. To razumevanje nije nejasno ili prazno ili obična doktrina reči, već je čvrsto i stvarno, jer je ljubav koju Bog daje ljudima korisna. Ovo delo može da obavi samo On u telu, ne može da se obavi Duhom. Koliko je velika bila ljubav koju je Isus pružio ljudima? Prikovan je za krst da bi spasao čovečanstvo, služeći im kao večna žrtva za greh. Došao je da izvrši delo iskupljenja za čovečanstvo do trenutka kada je razapet. Ta ljubav je tako velika. Božje delo mnogo znači. Ima mnogo ljudi koji uvek imaju izvesne predstave o Božjem ovaploćenju i to je njihova greška. Zašto uvek imaš te predstave? Kada se Bog ne bi ovaplotio, vera ljudi u Boga bila bi samo prazne reči, šuplje i nerealne, a oni bi ipak bili uništeni na kraju uprkos svojoj veri! Božja ljubav prema čovečanstvu uglavnom se ispoljava u delu koje On obavlja u telu, u spasavanju ljudi koje obavlja lično, u razgovoru s ljudima oči u oči i u zajedničkom životu s njima. Ne postoji ni najmanja distanca i nema pretvaranja; to je stvarno. To što je Njegovo spasavanje čovečanstva bilo takvo da je mogao da se ovaploti i provede bolne godine s ljudima u svetu, sve je to zbog Njegove ljubavi i milosti prema čovečanstvu. Božja ljubav prema čovečanstvu je bezuslovna i ne postavlja zahteve. Šta može da dobije od njih zauzvrat? Ljudi su hladni prema Bogu. Ko može da se ophodi prema Bogu kao prema Bogu? Ljudi ne daju Bogu ni trunku utehe, a On još uvek nije dobio pravu ljubav od čovečanstva do današnjeg dana. Bog stalno nesebično daje i nesebično opskrbljuje, ali ljudi još uvek nisu zadovoljni i uporno Ga mole za blagodat i blagoslove. Kako su ljudi teški i problematični! Međutim, pre ili kasnije doći će dan kada će Božje delo dati rezultate i kada će se većina Božjih izabranika iskreno zahvaliti, od srca. To mogu da osete i oni koji to već dugo doživljavaju. Ljudi su možda otupeli, ali su i dalje ljudi, a ne beživotne stvari. Oni koji nisu iskusili Božje delo možda neće biti u stanju da shvate ove stvari. Oni samo priznaju da su ove istine koje je Bog izrazio ispravne, ali nemaju veoma duboko razumevanje jer nemaju iskustvo.

Bog je nekoliko godina delao u telu i izgovorio je bezbroj stvari. Bog je počeo tako što je ljudima pružio kušnju služitelja, a zatim je izrekao proročanstva i započeo delo suda i grdnje, a zatim je koristio kušnju smrti da oplemeni ljude. Zatim je vodio ljude na pravi put vere u Njega. Bog govori i pruža ljudima svu istinu, boreći se protiv svih vrsta ljudskih predstava. Zatim pruža ljudima malo nade kako bi im omogućio da vide da pred njima ima nade, a ta nada je da Bog i čovek zajedno ulaze u divno odredište. Iako se ovo delo obavlja u skladu sa Božjim planom, sve se izvršava shodno potrebama čovečanstva. To se ne radi slučajno; Bog koristi Svoju mudrost da obavi čitavo ovo delo. Zato što Bog poseduje ljubav, On može da koristi mudrost da ovako posvećeno postupa s tim iskvarenim ljudima. Nikada se ne igra s ljudima kao s igračkama. Svojim tonom i rečima, ponekad On sudi i grdi ljude ili ih isprobava, ponekad zbog određenih reči ljudi trpe kušnje i muke, a ponekad On pruža ljudima određeni izbor reči koje ih oslobađaju i opuštaju. On zaista mnogo razmišlja o ljudima i uvažava ih. Iako su ljudi stvorena bića koja je Sotona sva iskvario i mada su ljudi bezvredni, ništa drugo do ološ, jer su takvi po prirodi, On se ne ophodi prema ljudima na osnovu njihove suštine i ne ophodi se prema ljudima na osnovu odmazde koju zaslužuju. Njegov govor je možda strog, ali On se uvek prema ljudima odnosi sa strpljenjem, tolerancijom i milošću. Ljudi treba polako i pažljivo da razmišljaju o tome! Da se Bog ne odnosi prema ljudima sa tolerancijom, milošću i blagodaću, da li bi mogao da kaže sve ove stvari da bi ih spasio? Zašto ih naprosto ne bi osudio? Ljudi još uvek ne poznaju ni Božju ljubav. Oni su tako nepromišljeni i neuki! U ljudskoj suštini nema ljubavi. Oni ne znaju šta je ljubav i ne znaju zašto Bog to čini. Kada ljudi nemaju iskustvo Božje ljubavi, oni samo osećaju da je ovo Božje delo prilično dobro, da je korisno za ljude i da može da promeni ljude, ali niko ne pomisli: „Božje delo je tako dobro, Njegovo delo toliko znači! Božja ljubav prema ljudima je tako duboka. On se zaista nije poneo prema ljudima kao da su pogani!” Ljudi se nisu ophodili prema Bogu kao prema Bogu, ali se Bog ophodio prema ljudima kao prema ljudima. Zar nije tako? Bog kaže da si zver, ali se uopšte nije poneo prema tebi kao prema zveri. Da se Bog prema tebi ophodio kao prema zveri, da li bi i dalje mogao da te opskrbi istinom? Da li bi On i dalje toliko patio da bi te spasio? Neki ljudi su izuzetno pogođeni i govore: „Bog kaže da sam bezvredan. Sramota me je da nastavim da živim.” Ljudi zapravo ne razumeju Božje namere. Može se reći da možda nećete iskusiti mudrost i mukotrpan trud Božjeg dela veoma duboko tokom celog svog života. Ali bez obzira na to koliko je duboko ili plitko tvoje iskustvo, dokle god ga na kraju shvatiš i stekneš malo znanja, to će biti dovoljno. Bog i dalje traži od ljudi da razumeju istinu, da se usredsrede na promenu svoje naravi i da postepeno prodube svoje razumevanje istine o odanosti, pokornosti i ljubavi prema Bogu u svojim srcima. Ako se ljudi daju ili barem malo pate, oni mogu da smatraju da su mnogo doprineli i sada imaju velike zasluge pred Bogom, a ako doprinesu još malo, oni će se hvaliti svojim sposobnostima, a ako to ne spomenu, osećaju se nesigurno i ogorčeno u sebi. Kako ljudi poseduju ljubav? Kakva je to ljubav koju ljudi poseduju? Da li je Bog zadobio pravu ljubav od čovečanstva? Zar On nije dostojan ljudske ljubavi?

Zima 1999. godine