Kako spoznati sopstvenu prirodu? Od čega je sazdana čovekova priroda? Poznaješ samo čovekove nedostatke, mane, namere, predstave, negativnost i neposlušnost, ali nisi u stanju da otkriješ stvari unutar čovekove prirode. Poznat ti je samo spoljašnji sloj, ali nisi u stanju da otkriješ njeno poreklo; a to ne predstavlja znanje o čovekovoj prirodi. Neki ljudi priznaju svoje nedostatke i negativnosti i kažu: „Razumem svoju prirodu. Vidite, ja priznajem svoju nadmenost. Zar to ne znači da poznajem svoju prirodu?“ Nadmenost je deo čovekove prirode, to je tačno. Međutim, nije dovoljno to priznati u teorijskom smislu. Šta znači poznavati sopstvenu prirodu? Kako je možemo spoznati i po kojim aspektima? Kako bi se čovekova priroda konkretno mogla sagledati na osnovu stvari koje on otkriva? Pre svega, čovekova priroda se vidi iz njegovih interesovanja. Na primer, neki ljudi posebno obožavaju poznate i ugledne ličnosti, drugi su ljubitelji pevača i filmskih zvezda, dok neki, pak, mnogo vole da igraju igrice. Iz tih sklonosti vidimo kakva je priroda tih ljudi. Evo prostog primera: nekima je idol neki pevač. U kojoj meri im je taj pevač idol? U toj meri da su opsednuti svakim njegovim pokretom, osmehom i rečju. Imaju fiksaciju na tog pevača i čak slikaju sve što on oblači, pa ga oponašaju. Na kakav problem takvo obožavanje neke ličnosti ukazuje? Ukazuje na to da takva osoba ima samo te neverničke stvari u svom srcu, ukazuje da ona nema istinu, da nema pozitivne stvari, a kamoli Boga u srcu. Sve stvari o kojima ta osoba razmišlja, voli i za čim traga su od Sotone. Te stvari zaokupljaju njeno srce i ona se njima prepušta. Da li možete da kažete koja je priroda-suština te osobe? Ako se nešto voli do krajnosti, onda to nešto može da postane nečiji život i obuzme njegovo srce, što u potpunosti dokazuje da je ta osoba idolopoklonik koji ne želi Boga, već voli đavola. Prema tome, može se zaključiti da je u prirodi takve osobe da voli i obožava đavola, da ne voli istinu i da ne želi Boga. Zar nije ispravno na taj način posmatrati nečiju prirodu? Potpuno je ispravno, i čovekovu prirodu bi trebalo analizirati upravo na taj način. Na primer, neki ljudi posebno veličaju Pavla. Vole da idu naokolo, da drže govore i delaju, da idu na skupove i propovedaju, a vole i da ih ljudi slušaju obožavaju i da se oko njih okupljaju. Vole da imaju svoje mesto u srcima drugih i zahvalni su kada drugi cene sliku koju stvaraju o sebi. Hajde da iz takvog ponašanja probamo da analiziramo njihovu prirodu? Kakva je njihova priroda? Ako se stvarno tako ponašaju, onda je to dovoljno da pokaže da su nadmeni i umišljeni. Uopšte ne obožavaju Boga, već teže višem statusu i žele da imaju vlast nad drugima, da ih poseduju i da imaju mesto u njihovim srcima. To je klasična slika Sotone. Istaknuti aspekti njihove prirode su nadmenost i uobraženost, odbijanje da obožavaju Boga i želja da ih drugi obožavaju. Takva ponašanja daju nam veoma jasnu sliku o njihovoj prirodi. Neki ljudi, na primer, zaista vole da se nepošteno okoriste na uštrb drugih i u svim situacijama teže tome da zadovolje sopstvene interese. Ne žele da rade ništa što im nije od koristi. Neće ni prstom mrdnuti ako ne mogu da ostvare nekakvu prednost i u svemu imaju skrivene namere. Pohvalno govore o svakome ko im je od koristi i zalažu se za svakoga ko im laska. Čak i kada njihovi miljenici imaju probleme, reći će da su ti ljudi ispravni i potrudiće se da ih odbrane i stanu iza njih. Kakva je priroda takvih ljudi? Njihova priroda se potpuno jasno može videti iz takvih ponašanja. Oni u svojim postupcima teže sticanju nelojalne prednosti, stalno i u svakoj situaciji su proračunati i možete biti sigurni da im je u prirodi da svim srcem žude za dobiti. U svemu što rade gledaju sopstveni interes. Neće da porane osim ako im to nije od koristi. Najsebičniji su od svih ljudi i potpuno su nezasiti. Priroda im se ispoljava kroz ljubav prema profitu i nepostojanjem bilo kakve ljubavi prema istini. Neki muškarci su očarani ženama i uvek se i svuda se vrzmaju oko njih. Lepe žene su predmet naklonosti takvih ljudi i u njihovom srcu one uživaju najviše poštovanje. Spremni su da daju svoj život i žrtvuju sve zarad lepih žena. Žene im ispunjavaju srce. Kakva je priroda tih muškaraca? U prirodi im je da vole lepe žene, da ih obožavaju i da vole zlo. Oni su zle i gramzive pijavice, to im je priroda. Zašto to kažem? Njihovi postupci otkrivaju gramzivu prirodu. Ta ponašanja nisu tek povremeni prestupi, niti su takvi muškarci tek nešto gori od običnih ljudi; oni su jednostavno postali potpuno zaokupljeni tim stvarima, koje su postale sama njihova priroda i suština. Kroz te stvari se, prema tome, ispoljava njihova priroda. Sastojci nečije prirode se stalno otkrivaju. Sve što neko radi, ma šta to bilo, može da otkrije prirodu te osobe. Ljudi imaju sopstvene porive i ciljeve za sve što rade i bilo da se radi o pružanju gostoprimstva, propovedanju jevanđelja ili nekoj drugoj aktivnosti, to može da otkrije delove njihove prirode, a da oni toga nisu svesni, jer je čovekova priroda njihov život i čoveka vodi njegova priroda dok je živ. Čovekova priroda ne otkriva se samo povremeno ili slučajno, već može da u potpunosti predstavlja njegovu suštinu. Sve što izbija iz nečije krvi i mesa pokazuje kakva mu je priroda i kakav mu je život. Neki ljudi vole lepe žene. Drugi vole novac. Nekima je posebno stalo do statusa. Neki posebno vrednuju ugled i lični imidž. Neki posebno vole ili obožavaju idole. A neki ljudi su posebno nadmeni i umišljeni, u srcu nemaju mesta ni za koga i teže statusu, vole da se ističu i da imaju određeni autoritet nad drugima. Postoji široka lepeza različitih priroda. Priroda se razlikuje od čoveka do čoveka, ali su im svima zajednički otpor i izdaja Boga. Po tome su sve te prirode iste.

U pogledu toga kako spoznati nečiju prirodu, hajde da pogledamo još nekoliko primera. Uzmimo, na primer, sebičnost. Moglo bi se reći da je sebičnost jedan od elemenata čovekove prirode. Svako u sebi ima taj element. Neki ljudi su strašno sebični, sebični do krajnosti, u svemu samo gledaju sebe, traže isključivo ličnu korist i nemaju ni trunku obzira prema drugima. Ta sebičnost je njihova priroda. Svi su u nekoj meri sebični, ali postoji razlika. Kada su sa drugim osobama, neki ljudi umeju da paze i vode računa onjima , mogu da se brinu za njih i uzimaju ih u obzir u svemu što rade. Drugi, međutim, nisu takvi. Ti ljudi su naročito sebični i uvek sitničavi kada ugoste braću i sestre. Sopstvenoj porodici služe najbolju hranu i najobilnije porcije, a braći i sestrama daju tek manje porcije sa manje ukusnom hranom. Kada im dođu rođaci, čine sve da im bude veoma udobno. Kada im, međutim, braća i sestre dođu u posetu, moraju da spavaju na podu. Misle da je dovoljno to što dozvoljavaju braći i sestrama da ih posete i da kod njih prenoće. Kada se braća i sestre razbole ili imaju druge poteškoće, takve osobe se ne obaziru na njih i ponašaju se kao da to ne primećuju. Takvi ljudi ne mare, niti se imalo brinu za druge. Brinu samo o sebi samima i o njihovim rođacima. Ta njihova sebična priroda je ono što određuje njihovu nebrigu za druge. Oni smatraju da će, ako se budu brinuli za druge, biti na gubitku i da im to može doneti samo probleme. Neki bi rekli: „Sebična osoba ne zna kako da bude obzirna prema drugima.“ To nije tačno. Ako ne znaju kako da budu obzirni, zašto su onda sebični ljudi tako dobri prema svojim rođacima i obzirni prema njihovim potrebama? Kako to da znaju šta njima nedostaje i šta priliči odenuti ili jesti u određenim prilikama? Zašto nisu u stanju da budu takvi prema drugima? U stvari, oni sve razumeju, ali su sebični i odvratni . To je odredila njihova priroda. Oni koji su sebični, nesposobni su da se pravično odnose prema drugima. Tu je i aspekt zlobe. Božja kuća odredila je da svi oni koji neprestano bludniče moraju biti isključeni. Za neke je to, međutim, bio tek trenutni prestup. Da li sa njima treba postupati isto kao i onima koji neprestano bludniče? To je pitanje načela. Oni koji su možda povremeno bludničili ne mogu se smatrati ljudima zle prirode. Ako se neko stalno i svuda vrzma sa suprotnim polom, ako je besraman i nemoralan u međuljudskim odnosima, to je onda zla osoba i njegova priroda je zla. Takva osoba otkriće svoju prirodu ma šta radila ili ma kakav posao obavljala. Njena priroda se ne može kontrolisati i srce joj je ispunjeno tom prljavštinom. Svuda se vucara sa suprotnim polom i čak i ako neko vreme prestane to da radi, to je zato što joj okruženje ne dozvoljava ili zato što nema odgovarajućih partnera. Stvari iz nečije prirode mogu da izbiju na površinu u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu i ništa ih ne može zauzdati. Neki ljudi su posebno zaokupljeni odevanjem, lepotom i taštinom i veoma su sujetni. Menjaju odeću nekoliko puta dnevno. Prate ko nosi lepu odeću i ko se lepo odeva i ako ne mogu da dobiju te stvari, ne mogu da spavaju i pozajmiće novac i platiti bilo koju cenune bi li ih nabavili. . Ukoliko u tome ne uspeju, , oni mogu da potpuno izgube interesovanje za veru u Boga, želju da prisustvuju sastancima i volju za čitanjem Božje reči. Te stvari su sve što im zaokuplja misli. Ni o čemu drugom ne mogu da razmišljaju. Ti ljudi su posebno tašti, mnogo više od prosečne osobe. To je nešto što im je u prirodi i u krvi, sama priroda im je tašta. Elementi čovekove prirode ne otkrivaju se u trenutku slabosti, već se ispoljavaju stalno. Ma šta ljudi radili, oni nose u sebi elemente svoje prirode. Čak i kada se to spolja ne vidi, nečistoće ostaju u njima. Ako lažljiva osoba govori iskreno, iza njenih reči je uvek skriveno značenje. Njene reči su i dalje zatrovane obmanom. Lažljiva osoba lažljiva je prema svima, čak i prema sopstvenim rođacima i decom. Ma koliko si prema njoj iskren, ona će prema tebi biti lažljiva. To joj je pravo lice, upravo je to njena priroda, ne može lako da se promeni i uvek će biti takva. Čestite osobe ponekad izgovaraju izopačene i lažljive reči, ali su obično poštene, postupaju relativno iskreno, u interakciji sa drugima ne iskorišćavaju ih i u razgovoru s njima nemaju nameru da ih iskušavaju. U stanju su da se otvore drugima i da sa njima iz srca razgovaraju i svi za njih kažu da su bezazlene. Kada ponekad izgovore lažljive reči, to se samo otkriva njihova iskvarena narav. To ne predstavlja njihovu prirodu, jer se ne radi o lažljivim osobama. Prema tome, kada je reč o nečijoj prirodi, morate da razumete šta su elementi te prirode, a šta je iskvarena narav. Morate da budete u stanju da jasno razlikujete jedno od drugog. E, sada, kada se od ljudi traži da analiziraju sopstvenu prirodu, neki kažu: „Ponekad sam preoštar u govoru“ ili „Nisam kultivisan i ne znam da se ponašam“ ili „U obavljanju mojih dužnosti ponekad ima nedostataka“, ali ne govore o tome kakva im je priroda ili da liimaju dobru ljudskost . To uvek izbegavaju i nikako ne mogu istinski da spoznaju sebe. Neprihvatljivo je stalno skrivati se i strahovati od bruke. Ono što je tvoja priroda mora se obelodaniti. Ako se ne može obelodaniti, ne može se ni razumeti, a ako se ne može razumeti, onda se ne može ni promeniti. Moraš da budeš veoma strog kada je reč o spoznavanju samog sebe. Ne smeš da se zavaravaš i tu ne sme biti nikakve konfuzije.

Razumeti sopstvenu prirodu prvenstveno podrazumeva razumeti kakav si zaista tip osobe, a to, opet, ukazuje na to kakve si prirode. Na primer, kada se za nekog kaže da je „takav i takav“, to najviše govori o njegovoj prirodi. Vrsta nečije prirode određuje kakav je neko tip osobe. Čovekova priroda je njegov život. Kako se može videti kakva je nečija priroda? Morate se često družiti sa tom osobom i provoditi vreme posmatrajući je da biste shvatili o kakvoj osobi je reč. Može se reći da ono što vam najviše upada u oči i što predstavlja njenu suštinu i osobine predstavlja njenu priroda-suština. Ti elementi njene suštine čine njenu prirodu. Tim načinom se preciznije može uvideti kakav je stvarno neko kao osoba. Kakva god da je nečija suština, takva mu je i priroda. Čovekova priroda određuje to kakva je on osoba. Na primer, ako neko naročito voli novac, onda mu se priroda može opisati u nekoliko reči: voli novac. Ako je nečija najistaknutija osobina da voli žene i ako stalno juri za suknjom, onda ta osoba voli zlo i priroda joj je zla. Neki ljudi najviše vole da jedu. Pridobićete ih ako im date malo alkohola i malo mesa. Prema tome, to pokazuje da je ta osoba proždrljive prirode, kao svinja. Svako ima iskvarenu narav i svoju slabu tačku i u stvarnom životu je pod kontrolom iskvarene naravi. Takva osoba živi po svojoj iskvarenoj naravi, koja predstavlja njihovu prirodu. Za njihovu prirodu se može reći da je upravo onaj deo njih koji je njihova slaba tačka – njihova slaba tačka je njihova priroda. Čini se da neki ljudi imaju prihvatljivu ljudskost i na površini ne pokazuju bilo kakve ozbiljnije mane, ali njihova najveća slabost leži u tome što su krhki. Nemaju životne ciljeve ili težnje, životare i posrću pri najmanjem neuspehu i postaju negativni kada stvari krenu naopako. Ako na kraju steknu određene predstave, do te mere da više ne žele da imaju veru, onda im je najveća slabost to što su krhki; njihova priroda je krhka, , beskorisni su i nema im pomoći. Neki ljudi su izuzetno sentimentalni. Svakog dana, u svemu što govore i kako god da se ponašaju prema drugima, rukovode se sopstvenim osećanjima. Osećaju naklonost prema ovoj ili onoj osobi i po čitav dan su zaokupljeni emotivnim finesama. Sve što ih zadesi doživljavaju u carstvu osećanja. Kada takvoj osobi umre rođak koji nije bio vernik, plaču tri dana. Drugi bi želeli da ga sahrane, ali oni to ne dozvoljavaju. Još uvek gaje osećanja prema pokojniku i ta osećanja su veoma izražena. Moglo bi se reći da su toj osobi slaba tačka njena osećanja; u svemu se rukovodi sopstvenim emocijama, nije u stanju da primenjuje istinu niti da se ponaša u skladu sa načelima i često je sklona je tome da se buni protiv Boga. Osećanja su joj najveća slabost, njena slaba tačka, i osećanja mogu da je potpuno unište i odvedu u propast. Ljudi koji su previše osećajni nisu u stanju da primenjuju istinu ili da slušaju Boga. Zaokupljeni su ljudskim telom, budalasti su i smeteni. U prirodi takvih osoba je da su veoma emotivne i da se u životu rukovode osećanjima. Shodno tome, ako želiš da promeniš svoju narav, moraš da poznaješ svoju prirodu. „Vuk dlaku menja, ali ćud nikada.“ Nemoj da misliš da se priroda može promeniti. Ako je nečija priroda previše rđava, taj se nikad neće promeniti i Bog ga neće spasiti. Šta znači preobraziti narav? Do toga dolazi kada neko ko voli istinu, dok doživljava Božje delo, prihvata sud i grdnju Njegovih reči i prolazi kroz sve moguće patnje i oplemenjivanje. Takva osoba biva očišćena od sotonskih otrova u sebi i potpuno se oslabađa svoje iskvarene naravi da bi mogla da se povinuje Božjim rečima i svim Njegovim orkestracijama i uređenjima, da se nikada više ne pobuni protiv Njega ili Mu se usprotivi. To znači preobražaj naravi. Ako je neko rđave prirode i ako je zla osoba, onda ga Bog neće spasiti i Sveti Duh neće delovati u njemu. Drugim rečima, to je kao kada doktor leči pacijenta: neko ko ima zapaljenje može da se leči, ali neko ko ima rak ne može da se spase. Preobražaj naravi znači da neko, zato što voli i može da prihvati istinu, konačno upoznaje svoju prirodu, koja je neposlušna Bogu i protivi Mu se. Ona shvata da su ljudi iskvareni do srži, razume koliko je ljudski rod besmislen i lažljiv i uviđa njegovo jadno i bedno stanje , i konačno shvata priroda-suštinu ljudskog roda. Znajući sve to, ta osoba uspeva da potpuno porekne i zaboravi sebe, da živi po Božjoj reči i u svemu primenjuje istinu. To je onda neko ko poznaje Boga i čija se narav preobrazila.

Sotona je iskvario ceo ljudski rod i u čovekovoj prirodi je da izda Boga. Međutim, među ljudima koje je Sotona iskvario ima onih koji su u stanju da se pokore Božjem delu i prihvate istinu. To su ljudi koji mogu da dobiju istinu ostvare preobražaj naravi. Neki ljudi ne tragaju za istinom i samo rade ono što i ostali. Slušaju i rade šta im se kaže, mogu da se odreknu nekih stvari i da se daju, i mogu da istrpe svaku patnju. Takve osobe imaju malo savesti i razuma i nadaju se da će biti spasene i da će preživeti, ali im se narav ne može promeniti jer ne tragaju za istinom i zadovoljavaju se time da razumeju doktrinu. Ne govore i ne rade rade stvari koje vređaju savest, u stanju su da iskreno obavljaju svoje dužnosti i mogu da prihvate prisan razgovor o istini u vezi sa svakim problemom. Ipak, ne trude se dovoljno da traže istinu, zbunjeni su i nikada ne mogu da shvate suštinu istine. Narav im se ne može promeniti. Ako želiš da budeš pročišćen od iskvarenosti i prođeš kroz promenu tvoje životne naravi, onda moraš da gajiš ljubav prema istini i sposobnost da prihvatiš istinu. Šta znači prihvatiti istinu? Prihvatiti istinu znači da, ma koliko ti narav bila iskvarena, ili, ma koji ti otrovi crvene aždaje – Sotonini otrovi – bili u prirodi, kada Božje reči otkriju te stvari, treba da to priznaš i pokoriš se, nemaš drugog izbora i treba da sebe spoznaš u skladu sa Božjim rečima. To znači da budeš u stanju da prihvatiš Božje reči i prihvatiš istinu. Ma šta Bog govorio, ma koliko stroge bile Njegove izjave i bez obzira kakve reči On koristio, možeš da ih prihvatiš pod uslovom da je ono što On govori istina i možeš da ih prihvatiš dokle god odgovaraju stvarnosti. Možeš da se pokoriš Božjim rečima bez obzira koliko ih duboko razumeš, i prihvatiš i pokoriš se svetlosti koju otkriva Sveti Duh i o kojoj prisno razgovaraju tvoja braća i sestre. Kada je takva osoba do određene tačke tragala za istinom, može da dobije istinu i da joj se narav u potpunosti promeni. Iako ljudi koji ne vole istinu još imaju nešto ljudskosti, u stanju su da čine neka dobra dela i mogu da se odreknu sebe i daju se Bogu, istina ih zbunjuje i ne uzimaju je za ozbiljno, pa im se životna narav nikada ne promeni. Može se reći da je Petrova ljudskost bila slična kao i kod ostalih apostola, ali se on izdvajao žarkom potragom za istinom. Bez obzira na to šta je Isus govorio, Petar je to pažljivo odvagao. Isus je pitao: „Simone, sine Jonin, da li Me voliš?“ Petar je iskreno odgovorio: „Volim samo Oca koji je na nebesima, ali nisam voleo Gospoda na zemlji.“ Kasnije je shvatio, razmišljajući: „Ovo je pogrešno. Bog na zemlji je Bog na nebu. Zar isti Bog nije na nebu kao na zemlji? Ako volim samo Boga na nebesima, onda moja ljubav nije stvarna. Moram da volim Boga na zemlji, jer će samo onda moja ljubav biti stvarna.“ Tako je iz Isusovog pitanja Petar shvatio pravo značenje Božje reči. Voleti Boga istinskom ljubavlju znači voleti ovaploćenog Boga na zemlji. Voleti nekakvog nejasnog i nevidljivog Boga nije ni realno ni opipljivo, dok je voleti praktičnog, vidljivog Boga je istina. Iz Isusovih reči Petar je zadobio Božju volju. Jasno je da je u svojoj veri u Boga, Petar bio usredsređen na traganje za istinom. Na kraju je zavoleo praktičnog Boga – Boga na zemlji. Petar je posebno bio ozbiljan dok je tragao za istinom. Svaki put kada ga je Isus savetovao, ozbiljno je razmišljao o Njegovim rečima. Možda je razmišljao mesecima, godinu dana ili čak nekoliko godina pre nego što ga je Sveti Duh prosvetio, pa je shvatio suštinu Božjih reči. Petar je tako ušao u istinu i time je njegova životna narav promenjena i obnovljena. Ukoliko čovek ne traga za istinom, nikada je neće razumeti. Možeš da govoriš o rečima i doktrinama deset hiljada puta, ali će to i dalje biti samo reči i doktrine. Neki samo kažu: „Hrist je istina, put i život.“ Čak i ako deset hiljada puta ponoviš te reči, svejedno će biti uzaludne, jer ne razumeš njihovo značenje. Zašto se kaže da je Hrist istina, put i život? Da li možeš da obrazložiš znanje koje si iskustvom stekao o tome? Da li si ušao u stvarnost istine, puta i života? Bog je izgovorio Svoje reči tako da ih vi doživite i steknete znanje, ali je beskorisno samo govoriti o rečima i doktrinama. Sebe možeš da upoznaš tek kada si shvatio Božje reči i ušao u njih. Ako ne razumeš Božje reči, onda ne možeš da upoznaš sebe. Bićeš u stanju da rasuđuješ tek kada shvatiš istinu. Ako ne budeš shvatio istinu, nećeš biti u stanju da rasuđuješ. Jasno ćeš sagledati stvari tek kada shvatiš istinu. Ako ne budeš shvatio istinu, nećeš biti u stanju da jasno sagledaš stvari. Spoznaćeš sebe samo ako budeš shvatio istinu. Ako ne budeš shvatio istinu, nećeš moći da spoznaš sebe. Tvoja narav može se promeniti samo kada zadobiješ istinu. Bez istine, tvoja se narav ne može promeniti. Tek kada budeš zadobio istinu, moći ćeš da vršiš službu shodno Božjoj volji. Ako ne stekneš istinu, nećeš moći da vršiš službu shodno Božjoj volji. Tek pošto budeš zadobio istinu, moći ćeš da obožavaš Boga. Ako ne shvataš istinu, čak i ako Ga obožavaš, tvoje obožavanje biće puko izvođenje verskih rituala. Bez istine, nijedan tvoj postupak nije stvaran. Sve te stvari zavise od zadobijanja istine iz Božjih reči. Neki će pitati: „Šta tačno znači zadobiti istinu iz Božjih reči?“ Zar je to uopšte potrebno pitati? Istina je sve što Bog iskazuje i u celini se nalazi u Božjim rečima. Nema istine izvan Božjih reči. Mnogi veruju da, ako je čovek u stanju da govori o rečima i doktrinama, to znači da poznaje istinu i to je besmisleno. Ne može se zadobiti istina pukim izgovaranjem reči i doktrine. Kakva je svrha pukog razgovora o bukvalnom značenju Božjih reči? Potrebno je da dokučiš značenje u Božjim rečima, izvoru Božjih reči i njihovom nameravanom efektu. Božje reči sadrže istinu, život, svetlost, načela i puteve. Svaka Božja reč sadrži mnogo toga. Nije dovoljno samo kazivati kakvo je njihovo bukvalno značenje i zaboraviti na njih. Daću vam primer. Bog je rekao: „Budite pošteni, a ne lažljivi.“ Šta ta izjava znači? Neki kažu: „Jednostavno je rekao ljudima da budu pošteni, a ne lažljivi, zar ne?“ Ako ih pitate šta još to znači, reći će vam: „To znači da treba biti čestit, a ne lažljiv. Samo te dve stvari.“ Onda biste mogli da ih pitate: „Šta tačno znači biti čestit? Kakav je to tip osobe koja je čestita? Kako se to ponaša čestita osoba? Kako se ponaša lažljiva osoba?“ Oni bi odgovorili: „Čestita osoba je neko ko govori iskreno, ne ubacuje neistine u svoje reči i ne laže. Lažljiva osoba je neko ko govori izokola, ne govori istinu, reči su joj nečiste i voli da laže.“ To je sve što umeju da kažu. Ljudsko razmišljanje je previše prosto. Da li ikada možete da uđete u istina-stvarnost sa tako pojednostavljenim objašnjenjem čestitih ljudi? Šta Božja reč kaže za čestite ljude? Prvo, da čestiti ljudi ne sumnjaju u druge; i drugo, da čestiti ljudi umeju da prihvate istinu. To su dve glavne karakteristike. Šta Bog time želi da kaže? Zašto Bog to govori? Iz Božje reči može se razumeti dublje značenje toga šta znači biti čestita osoba, na šta se to odnosi i koja je tačna definicija čestite osobe. Jednom kada precizno shvatiš tu definiciju, onda ćeš iz Božje reči uvideti kako se čestita osoba ispoljava, šta su lažljivi ljudi i kako se ispoljavaju. Ako onda bude procenjivao to što je ispoljeno, shvatićeš tačno šta je čestita, a šta lažljiva osoba, kao i kako se lažljivi ljudi odnose prema Božjoj reči, kako se odnose prema Bogu i kako se odnose prema drugim ljudima. Na taj način češ istinski razumeti Božje reči i saznati koliko se shvatanje različitih ljudi o čestitim i lažljivim osobama razlikuje od onog što kazuje Božja reč. Kada ti Božja reč kaže: „Budi čestit, nemoj biti lažljiv“, tu ima mnogih detalja. Kada budeš stvarno shvatio značenje reči, znaćeš šta je čestita, a šta lažljiva osoba. Kada budeš primenjivao, znaćeš kako da primenjuješ na način koji će sigurno prikazati ispoljenja čestite osobe i jasno ćeš videti put primene i načela primene da bi bio čestita osoba, što ti garantuje da ćeš uspešno proći proveru kod Boga. Ako stvarno shvataš te reči i sprovodiš ih u delo, moći ćeš da zadobiješ Božje odobrenje. Međutim, ako ne shvataš te reči, nećeš biti čestita osoba i nikada nećeš dobiti Božje odobrenje. Istinski shvatiti Božje reči nije jednostavna stvar. Nemoj da razmišljaš ovako: „Mogu da tumačim bukvalno značenje Božjih reči i svi kažu da mi je tumačenje pravilno i podržavaju me, što znači da razumem Božje reči.“ To nije isto što i razumevanje Božjih reči. Ako si iz Božjih izjava zadobio nešto svetla i stekao neki osećaj o stvarnom značenju Njegovih reči i ako možeš da izraziš koja to namera stoji iza Njegovih reči i kakav će efekat na kraju one postići – ako ti je sve to jasno – može se smatrati da u određenoj meri razumeš Božje reči. Prema tome, razumeti Božje reči nije uopšte jednostavno. Samo zato što umeš da pružiš lepo „upakovano“ objašnjenje bukvalnog značenja Božjih reči, ne znači da ih razumeš. Ma koliko objašnjavao njihovo bukvalno značenje, tvoje objašnjenje se ipak zasniva na ljudskoj mašti i ljudskom načinu razmišljanja. To je beskorisno! Na koji način možeš onda da razumeš Božje reči? Ključ je u potrazi za istinom unutar njih. Samo ćeš na taj način stvarno razumeti Božje reči. Bog nikada ne izgovara prazne reči. Svaka rečenica koju izgovara sadrži pojedinosti koje će sigurno dalje biti otkrivene u Njegovim rečima i koje se mogu izraziti na različite načine. Čovek ne može da dokuči načine na koje Bog izražava istinu. Božje izjave su veoma duboke i nije ih lako dokučiti ljudskim načinom razmišljanja. Ljudi mogu da otkriju skoro celokupno značenje svakog aspekta istine pod uslovom da se potrude. Preostali detalji biće im objašnjeni tokom njihovih kasnijih iskustava kada ih bude prosvetio Sveti Duh. Jedan deo odnosi se na razmišljanje i razumevanje Božjih reči i čitanje istih kako bi se potražilo njihovo konkretno značenje. Drugi deo je razumevanje značenja Božjih reči iskustvenim putem i dobijanjem prosvećenja od Svetog Duha. Stalnim napredovanjem u ova dva aspekta, na kraju ćeš uspeti da shvatiš Božju reč. Ako je tumačiš samo na bukvalnom, tekstualnom nivou ili samo sopstvenim razmišljanjem i maštom, onda čak i ako je kitnjasto i elokventno budeš objašnjavao, svejedno nećeš stvarno razumeti istinu. Sve će se i dalje zasnivati na ljudskom razmišljanju i mašti i neće biti stečeno prosvećenjem Svetog Duha. Ljudi obično tumače Božje reči prema sopstvenim predstavama i mašti i desi se i da pogrešno i van konteksta protumače Božje reči, zbog čega će pogrešno razumeti Boga i suditi Mu, što je problematično. Prema tome, istina se prvenstveno stiče razumevanjem Božjih reči i prosvećenjem Svetog Duha. Ako si u stanju da razumeš i objasniš bukvalno značenje Božje reči, to ne znači da si stekao istinu. Ako bi razumevanje bukvalnog značenja Božjih reči značilo da si shvatio istinu, onda bi ti bilo potrebno samo nešto obrazovanja i znanja, i čemu onda potreba za prosvećenjem Svetog Duha? Da li je Božje delo nešto što ljudski um može da shvati? Prema tome, razumevanje istine ne zasniva se na ljudskim predstavama ili mašti. Potrebno ti je prosvećenje, prosvetljenje i savetovanje Svetog Duha da bi posedovao stvarno iskustvo i znanje. To je proces razumevanja i sticanja istine, ali i neophodan uslov.

Kakvo je vaše shvatanje ljudske prirode? Najvažnije je razaznati je sa aspekta čovekovog shvatanja sveta, pogleda na život i njegovih vrednosti. Svi oni koji su od đavola žive za sebe. Njihovi pogledi na život i osnovni principi uglavnom potiču od Sotoninih izreka, kao što su „Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi“, „Čovek gine za novcem, a ptica za hranom“ i slične zablude. Sve te reči izgovorene od strane tih đavoljih kraljeva, velikana i filozofa postale su sȃm čovekov život. Posebno je većina reči Konfučija, koga Kinezi smatraju „mudracem“, postala čovekov život. Tu su i čuvene poslovice budizma i taoizma, i često citirane klasične izreke raznih poznatih ličnosti. Sve su to sažeci Sotoninih filozofija i Sotonine prirode, ali i najbolje ilustracije i objašnjenja Sotonine prirode. Svi ti otrovi koji su natopili ljudsko srce potiču od Sotone i ni delić ne dolazi od Boga. Takve đavolske reči takođe su u potpunoj suprotnosti sa Božjom reči. Potpuno je jasno da stvarnost svih pozitivnih stvari dolazi od Boga, a sve negativne stvari koje truju čoveka su od Sotone. Prema tome, moguće je razlučiti nečiju prirodu i spoznati kome ta osoba pripada iz njenih pogleda na život i njene vrednosti. Sotona kvari ljude kroz obrazovanje i uticaj državnih vlasti, kao i onih slavnih i velikih. Njihove đavolske reči postale su čovekov život i priroda. „Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi“ dobro je poznata sotonska izreka koja je usađena u svakoga i postala je čovekov život. Postoje i druge izreke iz životnih filozofija koje prenose istu poruku. Sotona koristi tradicionalnu kulturu svakog naroda da obrazuje, obmanjuje i kvari ljude, zbog čega ljudski rod tone i biva progutan u beskrajnom ponoru uništenja, a na kraju ljude uništava Bog jer služe Sotoni i opiru se Bogu. Neki ljudi su decenijama služili društvu kao javni službenici. Zamislite da ih upitamo sledeće: „Bili ste veoma uspešni na svom položaju, koje su najvažnije poznate izreke kojima se rukovodite u životu?“ Možda će reći: „Jedino što ja razumem jeste sledeće: ’Službenici ne otežavaju stvari onima koji donose darove, a oni koji nisu laskavci ništa ne postižu.’“ Ovo je sotonska filozofija na kojoj se zasniva njihova karijera. Zar ove reči ne predstavljaju prirodu takvih ljudi? Beskrupulozno korišćenje svih raspoloživih sredstava da dođu na položaj ušlo im je u prirodu, a službovanje i uspeh u karijeri njihovi su ciljevi. Još uvek postoje brojni sotonski otrovi u ljudskim životima, ophođenju i ponašanju. Na primer, njihove životne filozofije, način na koji rade stvari i njihova načela ispunjeni su otrovima velike crvene aždaje i sve to potiče od Sotone. Dakle, sve što prožima kosti i krv ljudsku potiče od Sotone. Svi ti službenici, oni koji imaju moć i koji su ostvareni poseduju sopstvene putanje i tajne za uspeh. Zar te tajne savršeno ne predstavljaju njihovu prirodu? Postigli su tako velike stvari u svetu i niko ne može da vidi spletke i intrige koje se nalaze u pozadini. Ovo ukazuje na to koliko je samo podmukla i otrovna njihova priroda. Sotona je duboko iskvario ljudski rod. Sotonin otrov teče kroz svačiju krv i može se reći da je čovekova priroda iskvarena, zla, neprijateljska i u suprotnosti sa Bogom, ispunjena Sotoninim filozofijama i otrovima i u njima utopljena. Ona je u potpunosti postala priroda i suština Sotone. Zbog toga se ljudi opiru Bogu i protive Mu se. Čovek lako može da upozna sebe ako je njegovu prirodu moguće razlučiti na ovaj način.

Kada ljudi istinski razumeju Božju narav, kada uvide da je Božja narav stvarna, da je istinski sveta i istinski pravedna, i kada iz srca mogu da hvale Božju svetost i pravednost, tada će oni istinski spoznati Boga i doći do istine. Tek kada spoznaju Boga, ljudi žive u svetlosti. Neposredno dejstvo istinske spoznaje Boga jeste u sposobnosti da se Bog istinski voli i da Mu se bude poslušan. Kod ljudi koji istinski spoznaju Boga, razumeju istinu i dolaze do istine nastupa prava promena u pogledu na svet i život, nakon čega nastupa i prava promena u njihovoj životnoj dispoziciji. Kada ljudi imaju ispravne životne ciljeve, kada mogu da tragaju za istinom i ponašaju se u skladu sa istinom, kada se u potpunosti pokoravaju Bogu i žive prema Njegovim rečima, kada osete spokoj i prosvetljenje u dubini srca, kada su im srca bez tame i kada mogu da žive potpuno slobodno i nesputano u Božjem prisustvu, tek tada vode prave ljudske živote i tek tada dolaze u posed istine i ljudskosti. Osim toga, sve istine koje si razumeo i zadobio potekle su od Božjih reči i od Samoga Boga. Tek kada dobiješ odobrenje od Vrhovnog Boga – Gospoda stvaranja, i kada On kaže da si podobno stvoreno biće koje živi u ljudskom obličju, tvoj će život biti najsmisleniji. Imati odobrenje od Boga znači da si došao do istine i da si neko ko poseduje istinu i ljudskost. U današnjem svetu u kome prevlast ima Sotona, kao i tokom najmanje nekoliko hiljada godina istorije, ko je među celokupnim ljudskim rodom stekao istinski ljudski život? Niko. Jer ljude je duboko iskvario Sotona, žive prema sotonskoj filozofiji i sve što rade je protivno Bogu; svaka njihova izjava i teorija rođena je iz iskvarenosti koju je izazvao Sotona i nosi direktnu averziju prema Božjim rečima, te su oni upravo ona vrsta ljudi koja se protivi Bogu. Ako ne prihvate Božje spasenje, biće odgurnuti u propast i uništenje, bez ikakvog života vrednog pomena. Oni streme ka prestižu i profitu, nastoje da budu nekakav veliki ili poznati pojedinac i nadaju se „da će im se ime prenositi kroz buduća pokolenja“ i da će biti „poznati tokom čitave istorije“. Ovo su besmislice, i to potpuno neodržive. Svaka velika ili poznata ličnost je, zapravo, od Sotonine sorte i za kaznu je odavno bačena u osamnaesti nivo pakla, da se nikada ponovo ne ovaploti. Kada iskvareni ljudski rod slavi te ljude i prihvata njihove đavolske reči i njihove zablude, iskvareni ljudski rod postaje žrtva đavola Sotone. Stvorena bića bi trebalo da se klanjaju Stvoritelju. Ovo su odredila nebesa i prihvatila zemlja, jer samo je Bog istina. Bog kontroliše nebesa i zemlju i sve drugo, i vlada nad svim. Ne verovati u Boga i ne pokoriti se Bogu isto je što i ne biti u stanju da dođeš do istine. Ako živiš u skladu sa Božjim rečima, u dubini srca osetićeš svetlost i spokoj, a uživaćeš i u neuporedivoj slasti. Kada se ovo dogodi, uistinu ćeš steći život. Ma koliko sjajna bila dostignuća svetskih naučnika, čim se približe umiranju, osetiće da su praznih ruku i da nisu ništa stekli. Čak su se i Ajnštajn i Njutn, ti visoki intektualci, osetili praznim. To je zato što nisu imali istinu i zato što nisu istinski razumeli Boga. Iako su verovali u Boga, verovali su samo u Njegovo postojanje, ali nisu tragali za istinom. Hteli su da se oslone samo na nauku i istraživanje, kako bi otkrili i dokazali da postoji Bog. Zbog toga su čitav život proveli istraživajući i nisu ništa stekli; iako su verovali u Boga čitav život, nikada nisu zadobili istinu. Tragali su isključivo za naučnim saznanjima, ali se nisu trudili da spoznaju Boga. Nisu zadobili istinu, niti su stekli stvarni život. Put kojim hodate danas nije put kojim su oni hodali. Vi danas tragate za spoznajom Boga; stremite tome da Mu se pokorite, da Ga obožavate i da vodite smislen život. To je sve potpuno drugačije od onog što su Ajnštajn i Njutn tražili. Iako su to bili ljudi koji su verovali u Boga, istinu nisu zadobili. Vama je, dakle, ovaploćeni Bog kazivao o svakom aspektu istine i podario vam put istine i života. Bilo bi glupo sa vaše strane da ne tragate za istinom.

Vaše shvatanje istine je, dakle, manjkavo. U stanju ste da govorite samo o praznoj teoriji. U svakom poslu koji započnete osećate se nedoraslo i nesigurno. To pokazuje da je vaš život-ulazak previše površan i da još niste zadobili istinu. Kada budeš istinski shvatio istinu i ušao u stvarnost Božje reči, imaćeš energiju, neiscrpnu energiju koja ti ispunjava telo. U tom trenutku ćeš se iznutra osećati vedrije i put će ti postajati ozareniji kako budeš dalje hodao njime. Ovih dana, većina ljudi koji veruju u Boga još nisu zakoračili na pravi put i nisu uspeli da shvate istinu, pa se iznutra i dalje osećaju prazno. Osećaju da je život patnja i da nemaju energiju za obavljanje svojih dužnosti. Tako se osećaju vernici u Boga pre nego što dobiju viziju u srcu. Ljudi nisu dobili istinu i još uvek ne poznaju Boga, pa još uvek retko osećaju zadovoljstvo. Vi ste, posebno, svi trpeli progon i imali poteškoće da se vratite kući. Kada patite, obuzimaju vas misli o smrti i nije vam do života. To su slabosti ljudskog tela. Neki čak pomisle: „Vera u Boga treba da je uživanje. U Doba blagodati, Sveti Duh je ljudima podario mir i radost. Danas ima premalo mira i radosti, a užitak kakav je postojao u Doba blagodati ne postoji. Verovanje u Boga danas samo donosi probleme.“ Ti samo znaš da su užici tela bolji od bilo čega drugog. Ne znaš koje delo Bog danas obavlja. Bog mora da dozvoli da vaše ljudsko telo pati kako bi vi potpuno promenili narav. Iako tvoje telo telo pati, imaš Božju reč i imaš Božji blagoslov. Ne možeš da umreš čak i kada bi to želeo. Možeš li da se pomiriš sa time da ne upoznaš Boga i ne dobiješ istinu? E, sad, radi se o tome da ljudi u najvećoj meri nisu dobili istinu i da nemaju život. Usred su potrage za spasenjem, pa moraju u tom nastojanju malo i da propate. Svi danas u svetu prolaze kroz iskušenja, čak i Bog pati. Zar bi onda bilo u redu da vi ne patite? Bez oplemenjivanja u velikim nesrećama ne može biti prave vere i ne mogu se dobiti istina i život. Ne može bez iskušenja i oplemenjivanja. Pogledajte samo Petra – na kraju je prošao sedam godina iskušenja (kada je imao pedeset tri godine). Doživeo je stotine iskušenja u tih sedam godina. Morao je da prolazi kroz jedno od tih iskušenja svakih nekoliko dana i samo je prolaskom kroz razne vrste iskušenja uspeo da dobije život i doživeo transformaciju svoje naravi. Kada istinski dobiješ istinu i spoznaš Boga, osetićeš da treba da živiš za Boga. Ako ne budeš živeo za Boga, biće ti žao. Gorko ćeš se kajati do kraja života i grišće te savest. Nije ti još vreme da umreš. Moraš da stisneš pesnice i odlučno nastaviš da živiš. Moraš da živiš život za Boga. Kada ljudi u sebi imaju istinu, imaju tu odlučnost i nikada više ne požele da umru. Kada ti smrt zapreti, reći ćeš: „O, Bože, ne želim da umrem. Još uvek Te ne poznajem. Još uvek se nisam odužio za Tvoju ljubav. Ne mogu da umrem dok Te dobro ne upoznam.“ Da li ste vi danas dostigli taj trenutak? Još niste, zar ne? Neke muči porodica, neke brak, a neki trpe progon i nemaju ni gde da žive. Ma gde da odu, to je tuđa kuća i boli ih srce. Zar bol koji u ovom trenutku osećate nije onaj isti bol koji je Bog trpeo? Vi patite sa Bogom i Bog u patnji prati ljude. Svi vi danas imate svoj udeo u Hristovim mukama, carstvu i izdržljivosti i na kraju ćete zadobiti slavu! Te patnje imaju smisao. Zar nije tako? Moraš da imaš tu volju! Moraš da shvatiš kakvo je značenje patnje danas i zbog čega toliko patiš. Moraš da tragaš za istinom i uspeš da shvatiš Božju volju i tada ćeš imati volju da patiš. Ako ne razumeš Božju volju i samo misliš na patnju, što više budeš razmišljao o njoj, to će ti biti teže i bićeš utoliko potišteniji, kao da ti se životni put završava. Mučiće te samrtne muke. Ako svoje srce i sav svoj trud uložiš u istinu i uspeš da je shvatiš, onda će ti se srce ozariti i osetićeš užitak. Pronaćićeš životni mir i radost u svom srcu i kada te zadesi bolest ili ti zapreti smrt, reći ćeš: „Nisam još dobio istinu, tako da ne mogu da umrem. Moram da se dobro podam Bogu, da dobro posvedočim o Bogu i odužim se za Božju ljubav. Na kraju krajeva, nije važno kako ću umreti, jer mi je život bio zadovoljavajući. Bez obzira na sve, ne mogu još da umrem. Moram da istrajem i da nastavim da živim.“ Ovo pitanje mora da ti bude jasno i iz tih stvari moraš da shvatiš istinu. Kada ljudi imaju istinu, imaju snagu. Kada imaju istinu, telo im ispunjava neiscrpna energija. Kada imaju istinu, imaju odlučnost. Bez istine, ljudi su mekani kao gnjilo povrće. Kada imaju istinu, očvrsnu poput čelika. Ma koliko okolnosti bile gorke, uopšte neće biti ogorčeni. Šta mislite koliko je mala vaša patnja? Ovaploćeni Bog još pati! Vi ste ljudi koje je iskvario Sotona i u čijoj prirodi je da se pobune protiv Boga. Nesvesno ste uradili mnogo toga što predstavlja pobunu i otpor Bogu i zaslužujete sud i grdnju. Da li je prikladno da se bolesni, koji će se izlečiti, boje patnje? Narav vam je iskvarena, zar mislite da možete da promenite svoju narav i zadobijete život bez ikakvog bola? Vaše patnje izaziva vaša iskvarena narav. To ste zaslužili i morate da istrpite. Niti ste nedužni, niti vam je te patnje Bog nametnuo. Patnje koje trenutno prolazite svode se na to da trčite na sve strane i marljivo obavljate svoju dužnost. Ponekad se ispostavi da se vaša iskvarena narav uopšte nije promenila, pa morate da se pročistite. Ponekad ne razumete Božju reč ili vam je bolno da čitate reči i onda malo patite od oplemenjivanja Božjim rečima. Ili možda svoj trenutni posao radite loše i neprestano grešite u obavljanju svojih dužnosti, osećate krivicu i mrzite sebe zato što niste u stanju da radite svoj posao, i zbog toga patite. Možda vidite kako drugi napreduju i osećate da vi sporo napredujete, da sporo napredujete u razumevanju Božje reči, da je premalo svetlosti i zbog svega toga patite. Ponekad se osećate ugroženo zbog neprijateljskog okruženja, hapšenja i progona od strane velike crvene aždaje; stalno se osećate uplašeno, uznemireno i živite u strahu, pa zbog toga patite. Osim tih patnji, kakve ste druge patnje iskusili? Ne primoravaju vas na težak fizički rad, niti imate nadređene ili šefove koji vas tuku i kude, i niko se prema vama ne odnosi kao prema robovima Ne trpite takve poteškoće. Poteškoće koje trpite zapravo nisu prave poteškoće. Razmislite o tome. Zar nije tako? Morate da shvatite koji je značaj odricanja od svoje porodice i kako biste se dali Bogu i koji je razlog zašto to činite. Ako to činiš da bi tragao za istinom i životom, i da bi istovremeno ispunio svoju dužnost i odužio se Bogu za Njegovu ljubav, onda je to skroz ispravno. To je pozitivno, potpuno prirodno i opravdano i nikada nećeš zažaliti zbog toga. Ma šta se desilo sa tvojom porodicom, pomirićeš se s tim. Ako jasno shvataš značaj toga, nećeš se kajati i nećeš biti negativan. Ako se ne daješ iskreno za Boga i samo se trudiš da bi dobio blagoslove, onda je to besmisleno. Jednom kada budeš shvatio to pitanje, problem će biti rešen i nećeš imati razloga da brineš za svoju porodicu. Sve je u Božjim rukama. Do sada ste svi doživeli neka iskušenja. Neki su zadobili neke istine, ali su drugi shvatili samo doktrine i nisu stekli nikakve istine. Neki su dobrog kova i samim tim relativno dobro shvataju, dok su drugi slabijeg kova i razumevanje im je relativno plitko. Bilo tvoje razumevanje duboko ili plitko, sve dok shvataš neke istine i u stanju si da prilikom svedočenja budeš odlučan dok prolaziš neko iskušenje, onda je tvoja patnja vredna i ima smisla. Ako ne možeš da prihvatiš stvari od Boga i uvek svemu prilaziš sa ljudskim predstavama i uobraziljom, ma koliko patio, nikada nećeš imati pravo iskustveno svedočenje. Tvoja patnja biće bezvredna, jer nisi zadobio istinu.

U svemu treba da tragaš za Božjom voljom i u svemu moraš da tragaš za istinom. Kako, na primer, da tragaš za istinom u stvarima poput hrane, odeće i ličnim pitanjima u životu? Zar u tim stvarima ima istine za kojom treba da tragaš? Neki kažu: „Bilo da čovek veruje u Boga ili ne, sreća je biti punog stomaka i lepo obučen. Bez toga, sve je ostalo jad i beda.“ Zar je to u skladu sa istinom? Previše je ljudi koji žive u obilju, uživajući u ukusnoj hrani i odeći i koji su pohlepni za telesnim užicima. Teško im je da prihvate istinu ili da je primenjuju, a još manje da se odreknu svega kako bi se dali za Boga. Takva vrsta ljudi neće dobiti Božje odobrenje i na kraju će ih sve zadesiti propast, pa će jecati i škrgutati zubima. Da li takve osobe mogu da dožive bilo kakvu sreću vrednu pomena? Veliki broj ljudi rođeni su u radničkim ili seljačkim porodicama i od detinjstva su se prilično namučili. Ako uspeju da shvate istinu, verovatno će je prihvatiti i primeniti i biće u stanju da se žrtvuju i daju za Boga bez straha od patnje. U stanju su da se potpuno posvete Božjem pozivu, a neki idu toliko daleko da i život daju za Boga. U Božjoj kući uvažavaju tu vrstu ljudi. Mnogi su usredsređeni na telesna zadovoljstva. Da li biste rekli da je uživati u ukusnoj hrani i lepoj odeći zaista važno? Naravno da nije. Ako je neko istinski u stanju da spozna Boga i zadobije istinu, onda u svemu što radi svedoči Bogu i udovoljava Mu. Ma koliko takva osoba slabo jela ili loše se oblačila, njen život ipak ima određenu vrednost i može da dobije Božje odobrenje. Zar to nije najznačajnija stvar? Ukusna jela i lepa odeća vam ne garantuju da ćete biti blagosloveni. Ako budete neposlušni Bogu ili zakoračite na pogrešan put, svejedno ćete biti prokleti, dok će nekoga ko se odrpano oblači i slabo jede, ali je stekao istinu, Bog uprkos svemu blagosloviti. Dakle, u tome kako prilazite pitanjima hrane i odevanja, ima istine za kojom treba da tragate, a još i više istine za kojom treba da tragate ima u tome kako se odnosite prema izvršavanju vaših dužnosti. Kako se odnosite prema Božjem nalogu izuzetno je važno i to je jako ozbiljno pitanje. Ako nisi u stanju da obavljaš ono što je Bog poverio ljudima, onda nisi dostojan da živiš u Njegovom prisustvu i treba da budeš kažnjen. Potpuno je prirodno i opravdano da su ljudi dužni da obave svaki nalog koji im Bog poveri. To je čovekova vrhovna dužnost, važna barem koliko i sam njihov život. Ako Božjem nalogu ne prilaziš ozbiljno, činiš najtežu moguću izdaju Boga. Tako postaješ još jadniji od Jude i treba da budeš proklet. Ljudi moraju do tančina da shvate na koji način da se odnose prema onome što im Bog poveri i u najmanju ruku moraju da razumeju da su nalozi koje On poverava ljudskom rodu zanos i posebne naklonosti od Boga i da su to najslavnije stvari. Od svega ostalog se može odustati. I po cenu žrtvovanja sopstvenog života, čovek je dužan da ispuni Božji nalog. Vidite, zar tu nema istine za kojom bi trebalo tragati? Ostvarivanje promene u tvojoj naravi je u tesnoj vezi sa traganjem za istinom! Ako shvatiš istinu u vezi toga zašto ljudi žive i na koji način bi trebalo da gledaš na život, zar se tvoj pogled na život neće promeniti? U tome ima još više istine za kojom treba da tragaš. Kakva se istina može pronaći u ljubavi prema Bogu? Zašto ljudi moraju da Ga vole? Kakav je značaj ljubavi prema Bogu? Ako neko jasno razume istinu ljubavi prema Bogu i u stanju je da Ga voli u dubini svog srca i ima bogoljubivo srce, onda može da vodi pravi život i nađe se među najblagoslovenijima. Oni koji tragaju za istinom u svemu najbrže napreduju u životu i mogu da postignu transformaciju naravi. Bog voli upravo one koji tragaju za istinom u svemu. Ako se neko oslanja na predstave i doktrine ili u svemu poštuje pravila, neće moći da napreduje. Nikada neće zadobiti istinu i pre ili kasnije biće izgnan. Takve ljude Bog prezire najviše od svih.

Proleće 1999.