Tokom godina doživljavanja Božjeg dela i slušanja propovedi, neki ljudi su donekle razumeli sebe. U stanju su da govore o nekim stvarnim iskustvima i razgovaraju o svojim stvarnim stanjima, o ličnim ulascima, o ličnom napretku, o svojim nedostacima i o tome kako planiraju svoj ulazak. Drugi, pak, ne razumeju sebe i nisu u stanju da govore o bilo kakvim stvarnim iskustvima. Mogu da govore samo o površnim pitanjima, kao što su reči i doktrine, spoljašnje delovanje, aktuelne situacije i napredak u propovedanju jevanđelja, ali ništa o konkretnom život-ulasku i ličnim iskustvima. To pokazuje da još nisu zakoračili na pravi put za život-ulazak. Preobražaj nečije naravi nije promena u ponašanju, niti nekakva lažirana spoljašnja promena ili privremena izmena učinjena iz revnosti. Ma koliko dobre te promene bile, one ne mogu da zauzmu mesto promenama u život-naravi. Razlog za to je taj što ove spoljašnje promene mogu ostvariti ljudskim trudom, ali čovek ne može samo sopstvenim snagama da promeni svoju život-narav. Da bi se u tome uspelo potrebno je doživeti Božji sud, grdnju, kušnje i oplemenjivanje, kao i savršenost Svetog Duha. Iako se ljudi koji veruju u Boga donekle dobro ponašaju, niko od njih se istinski ne pokorava Bogu, ne voli stvarno Boga, niti je sposoban da sledi Božju volju. Zašto? Zato što je za to potrebna promena život-naravi i puka promena ponašanja jednostavno nije dovoljna. Promena naravi znači da poznaješ istinu, doživeo si je i istina je postala tvoj život; može da te usmerava i vlada tvojim životom i svime što je u vezi sa tobom. To je promena u tvojoj život-naravi. Samo su ljudi koji imaju istinu kao život oni čija se narav promenila. U prošlosti je možda bilo nekih istina koje nisi mogao da primeniš pošto si ih shvatio, ali danas možeš da primeniš bilo koji aspekt istine koju razumeš bez ikakvih prepreka ili poteškoća. Kada primenjuješ istinu, osećaš se ispunjen mirom i srećom, ali ako ne možeš da primenjuješ istinu, osećaš bol i svest ti je pomućena. Možeš da primenjuješ istinu u svemu, živiš po Božjim rečima i imaš potporu za život. To znači da se tvoja narav promenila. Sada lako možeš da otpustiš svoje predstave i uobrazilje, tvoje telesne sklonosti i stremljenja i one stvari kojih ranije nisi mogao da otpustiš. Osećaš da su Božje reči istinski dobre i da je primena istine nešto najbolje što može da se učini. To znači da se tvoja narav promenila. Promena čovekove naravi zvuči veoma jednostavno, ali je to zapravo proces koji uključuje mnogo doživljaja. U tom periodu, ljudi moraju da istrpe veliku patnju – moraju da obuzdaju sopstveno telo i pobune se protiv svog tela; takođe moraju da istrpe patnju suda, grdnje, orezivanja, kušnji i oplemenjivanja, a moraju i da dožive brojne neuspehe i padove, te da istrpe patnju unutrašnjih borbi i mučenja. Samo posle tih doživljaja ljudi mogu donekle da razumeju sopstvenu prirodu, ali delimično razumevanje ne dovodi odmah do potpune promene; oni moraju da prođu kroz dug proces kušnji, oplemenjivanja i orezivanja i moraju neprekidno da tragaju za istinom i primenjuju istinu; tek tada će moći postepeno da odbace sopstvene iskvarene naravi. Zbog toga je za promenu sopstvene naravi potreban ceo život. Na primer, ako u nečemu otkriješ iskvarenost, da li možeš odmah da primeniš istinu čim to shvatiš? Ne možeš. U toj fazi razumevanja, drugi te orezuju i onda te tvoje okruženje navodi da postupaš u skladu sa istina-načelima. Ponekad još nisi raspoložen da to uradiš i kažeš sebi: „Zar moram ovako to da uradim? Zašto ne mogu to da uradim onako kako ja hoću? Zašto se od mene uvek zahteva da primenjujem istinu? Ne želim to da uradim, nemam energije za to!” Da bi se doživelo Božje delo, potrebno je proći kroz sledeći proces: od toga da se nevoljno primenjuje istina, do toga da se ona svojevoljno primenjuje; od negativnosti i slabosti, do snage i sposobnosti da se pobune protiv tela. Kada se dostigne izvesno iskustvo i zatim se dožive neke kušnje i oplemenjivanje i na kraju se shvate Božje namere i neke istine, oni onda mogu biti donekle srećni i spremni za postupanje u skladu sa istina-načelima. Na početku ljudi primenjuju istinu pomalo nevoljko. Uzmite, na primer, posvećeno obavljanje dužnosti: u izvesnoj meri imaš pokornost u obavljanju svojih dužnosti, neko znanje o tome šta znači posvećenost Bogu i u izvesnoj meri razumeš istinu, ali kada ćeš biti u stanju da budeš potpuno posvećen Bogu i u stanju da rečju i delom obavljaš svoje dužnosti? Za to je potreban proces. Tokom tog procesa, mogao bi da suočiš sa brojnim nedaćama. Neki će te možda orezati, a drugi će te možda kritikovati. Sve oči će biti uperene u tebe, svi će te ispitivati i tek tada ćeš početi da shvataš da grešiš i da si ti taj koji je kriv, da je nedostatak posvećenosti u obavljanju tvoje dužnosti neprihvatljiv i da ne smeš da budeš površan. Sveti Duh će te prosvetiti iznutra i prekoriti te kada pogrešiš. U tom procesu ćeš shvatiti neke stvari o sebi i uvidećeš da imaš previše nečistoća, da gajiš previše ličnih pobuda i previše ekstravagantnih želja dok obavljaš svoje dužnosti. Jednom kada budeš shvatio suštinu tih stvari, ako budeš u stanju da se pojaviš pred Bogom uz molitvu i istinsko kajanje, onda ćeš biti pročišćen od tih iskvarenih stvari. Ako na taj način često tragaš za istinom da bi rešio sopstvene stvarne probleme, postepeno ćeš zakoračiti na pravi put vere; počećeš da imaš prava životna iskustva i tvoje iskvarene naravi postepeno će biti pročišćene. Što više tvoje iskvarene naravi bude pročišćene, to će se više tvoja život-narav preobraziti.

Iako mnogi danas ispunjavaju svoje dužnosti, koliko njih, u suštini, otaljava svoje dužnosti? Koliko je ljudi u stanju da prihvati istinu i izvršava svoje dužnosti u skladu sa istina-načelima? Koliko ljudi obavlja svoje dužnosti prema Božjim zahtevima pošto se njihova narav promenila? Detaljnije proučavajući ta pitanja saznaćeš da li si zaista na visini zadatka kada obavljaš svoju dužnost i jasno ćeš moći da vidiš da li se tvoja narav promenila. Postići preobražaj sopstvene naravi nije mala stvar; to ne znači da treba samo da pretrpiš određene promene u ponašanju, da stekneš neka znanja o istini, da budeš u stanju da ponešto ispričaš o sopstvenom iskustvu u svakom aspektu istine, da se malo promeniš ili postaneš malo pokorniji pošto su te prekorili. Te stvari ne predstavljaju transformaciju život-naravi. Zašto to kažem? Iako si se možda donekle promenio, ti se i dalje ne pokoravaš istinski. Ponekad možda možeš da primeniš istinu zato što je okruženje prikladno ili zato što te neko nadgleda, i tek tada si u stanju da se donekle pokoriš. Pored toga, kada si dobrog raspoloženja i kada si u normalnom stanju, ili kada imaš delo Svetog Duha, možeš da primenjuješ istinu. Ali kada si usred kušnje – kada patiš kao Jov tokom kušnje, ili si pred kušnjom smrti – da li ćeš i dalje biti u stanju da primenjuješ istinu i postojano svedočiš? Da li ćeš moći da kažeš, kao što je Petar rekao: „Čak i kada bih umro nakon što Te spoznam, kako da to ne učinim rado i srećno?” Šta je Petar cenio? Petar je cenio pokornost i smatrao je da je spoznaja Boga najvažnija, pa je bio u stanju da bude pokoran do smrti. Preobražaj naravi ne dešava se preko noći, već je potreban čitav život prožet iskustvima da bi se postigla. Shvatiti istinu je nešto lakše, ali primeniti istinu u različitim kontekstima je teško. Zašto uvek postoje neke poteškoće u primenjivanju istine, dok ih nema kada se ide po sopstvenoj volji? To pokazuje da kada ljudi primenjuju istinu, uvek ih ometaju njihove iskvarene naravi; to ima malo veze sa spoljašnjim okruženjem. Dakle, najveća poteškoća ljudi u primenjivanju istine su njihove sopstvene iskvarene naravi. Bez obzira na to kakva je poteškoća, ona je direktno povezana sa nečijim iskvarenim naravima; sve poteškoće nastaju zato što njihove iskvarene naravi deluju i izazivaju prepreke. Stoga, da bi se primenjivala istina, neophodno je pobuniti se protiv tela i pobuniti se protiv sopstvenih iskvarenih naravi; od ljudi se traži da pate i plate cenu pre nego što mogu da sprovedu istinu u delo. Da nemaju iskvarenu narav, ne bi morali da pate i plate cenu za primenjivanje istine. Zar ta činjenica nije očigledna? Ponekad može da izgleda kao da primenjuješ istinu, ali u stvarnosti priroda tvojih postupaka nije ona koja primenjuje istinu. Sledeći Boga, mnogi su u stanju da odbace svoju porodicu i karijeru i obavljaju svoje dužnosti i samim tim veruju da primenjuju istinu. Međutim, nikada nisu u stanju da ponude pravo iskustveno svedočenje. Šta se tu zapravo dešava? Ako ih cenimo prema ljudskim predstavama, čini se da primenjuju istinu, a Bog ipak ne priznaje ono što čine kao primenu istine. To je zato što sve što rade nije da bi udovoljili Bogu, već da bi dobili blagoslove i nagrade. Ako su stvari koje radite ukaljane vašim ličnim motivima, onda ste skloni da odstupite od načela i ne može se reći da primenjujete istinu; ovo je samo vrsta ponašanja. Strogo govoreći, ovakvo tvoje vladanje verovatno će naići na Božju osudu i On ga neće ni odobriti niti će ga upamtiti. Dalje detaljno analiziranje njene suštine i izvora pokazaće da ona potiče iz Sotonine prirode. To te onda čini zlikovcem, a ovo tvoje ponašanje predstavlja opiranje Bogu. Iz ljudske perspektive, možda će neki ljudi koji nemaju sposobnost rasuđivanja reći: „Ovo ne predstavlja činjenje zla, niti predstavlja izazivanje prekida i ometanja, i nije prouzrokovalo nikakvu štetu. Ono što je rečeno i urađeno takođe deluje logično i razumno.” Ali ono što ljudi ne mogu da prozru jeste da su ukaljanost unutar njih i njihovi motivizli elementi, pa njihovi postupci zaista predstavljaju zla dela i zaista predstavljaju opiranje Bogu. Prema tome, moraš da odrediš da li ti se narav promenila i da li primenjuješ istinu koristeći Božje reči, posmatrajući motive iza svojih postupaka. To ne zavisi od toga da li su tvoji postupci u skladu sa ljudskim uobraziljama i zamislima, ili su po tvom ukusu; to ne zavisi od ovih stvari. Naprotiv, zavisi od toga da li Bog kaže da li si u skladu sa Njegovim namerama ili nisi, da li je istina-stvarnost sadržana u tvojim postupcima ili ne i da li ispunjavaju Njegova zahtevana merila. Jedino je ispravno porediti se u odnosu na Božje zahteve. Preobražaj naravi i primenjivanje istine nije tako lako i jednostavno kao što ljudi zamišljaju. Da li sada to shvatate? Da li imate ikakvog iskustva u tome? Kada se radi o suštini ove stvari, možda je ne razumete; vaš ulazak bio je previše površan. Po čitav dan jurcate okolo, od jutra do mraka, rano ustajete i kasno ležete, a opet niste postigli preobražaj svoje život-naravi i ne možete da dokučite šta je to preobražaj naravi. To znači da je vaš ulazak previše površan, zar ne? Ma koliko dugo verujete u Boga, moguće je da ne uviđate suštinska i duboka pitanja vezana za preobražaj naravi. Može li se reći da vam se narav promenila? Kako znate da vas Bog odobrava ili ne? U najmanju ruku, osetićeš se izuzetno neumoljivo u svemu što radiš i shvatićeš da te Sveti Duh vodi, da te prosvećuje i da deluje u tebi dok obavljaš svoje dužnosti, dok obavljaš bilo koje poslove u Božjoj kući ili u svakodnevnom životu. Moći ćeš da vidiš kako tvoji postupci odgovaraju Božjim rečima, oni će biti u skladu sa istina-načelima, i kada doživiš stvari do određenog stepena, osećaćeš da je način na koji si postupao u prošlosti bio relativno prikladan. Međutim, ako nakon što si neko vreme doživljavao stvari, smatraš da neke stvari koje si činio u prošlosti nisu u redu i nezadovoljan si njima, i ako misliš da nisu bile u skladu sa istinom, to onda dokazuje da je sve što si radio predstavljalo otpor prema Bogu. To je dokaz da je tvoja služba bila puna buntovništva, otpora i načina postupanja svojstvenog ljudima i da si doživeo potpuni neuspeh u pokušajima da promeniš narav. Posle ovog razgovora, da li vam je sada jasno na koji način bi trebalo da shvatite promenu naravi? Verovatno obično ne razgovarate o preobražaju svoje naravi i retko razmenjujete lična iskustva. U najboljem slučaju besedite: „Pre izvesnog vremena bio sam negativan. Onda sam se molio Bogu i On me je prosvetio u pogledu toga da vernici moraju da budu podvrgnuti kušnjama. Razmišljao sam neko vreme o tome i shvatio sam da je stvarno tako. Uz to, u nekim aspektima nisam posvećen dok izvršavam svoju dužnost, pa sam to jednostavno prihvatio. Posle izvesnog vremena, motivacija mi se vratila i više nisam bio negativan.” Posle razgovora, drugi takođe kažu: „Naše stanje je manje-više isto, baš kao i naša iskvarena narav”. Ako stalno razgovarate o tim stvarima, to će biti problem – nećete dokučiti suštinu stvari niti ih jasno videti. Bez obzira na to koliko godina verujete, vaša život-narav neće moći da se promeni.

Transformacija naravi uglavnom se odnosi na transformaciju nečije prirode. Stvari inherentne čovekovoj prirodi ne mogu se opaziti iz njegovog spoljašnjeg ponašanja. One su neposredno povezane sa vrednošću i značajem postojanja tog pojedinca, i sa njegovim stavom o životu i sopstvenim vrednostima; one su povezane sa stvarima u dubini njegove duše i sa njegovom suštinom. Ako neko nije u stanju da prihvati istinu, u tim aspektima neće doživeti preobražaj. Samo doživljavanjem suda i grdnje Božjih reči i sticanjem znanja o Bogu ljudi mogu istinski da razumeju istinu. Njihove perspektive o stvarima i njihovi pogledi na postojanje i vrednosti počinju da se menjaju. Njihovi pogledi na stvari postaju usklađeni sa istinom i dosledni Božjoj reči, i oni postaju sposobni da se istinski pokore Bogu i da Mu budu odani u obavljanju svoje dužnosti. Samo ovo je promena naravi. Trenutno, ako ljudi ne mogu da postignu razumevanje istine, onda iako spolja mogu da ulože malo truda i pretrpe malo teškoća u obavljanju svoje dužnosti, i mogu biti u stanju da sprovedu radne aranžmane od Višnjeg i obave neke jednostavne zadatke, i može se činiti da imaju malo pokornosti, kada naiđu na nešto što nije u skladu sa njihovim predstavama, njihovo buntovništvo će se ponovo pojaviti. Na primer, kada si orezan, ti ćeš se raspravljati i pokušati da se braniš, a kada udari prirodna nesreća ili nesreća koju je izazvao čovek, ti ćeš se žaliti i gunđati na Boga. To otkriva da ti nisi osoba koja se istinski pokorava Bogu. Stoga je to malo spoljašnje pokornosti i promene samo promena u ponašanju; to nije dovoljno za promenu naravi. Možda si u stanju da mnogo juriš naokolo, da pretrpiš brojne nedaće i velika poniženja; možda se osećaš veoma blisko Bogu i Sveti Duh možda donekle deluje u tebi. Međutim, kada Bog zatraži od tebe da uradiš nešto što nije u skladu sa tvojim predstavama, ti možeš da odbiješ da se pokoriš, da se pravdaš, buniš se i protiviš Bogu, a u teškim slučajevima čak i da Ga dovodiš u pitanje i suprotstavljaš Mu se. To je ozbiljan problem! To pokazuje da i dalje imaš prirodu koja se protivi Bogu, da istinski ne razumeš istinu, i da uopšte nisi doživeo nikakvu promenu u svojoj život-naravi. Nakon što su otpušteni ili uklonjeni, neki ljudi idu tako daleko da sude Bogu i da kažu da Bog nije pravedan. Čak se i svađaju sa Bogom i bore se protiv Njega, šireći svoje predstave o Bogu i nezadovoljstvo Bogom gde god da idu. Takvi ljudi su zaista zli đavoli koji se opiru Bogu. Ljudi koji imaju prirodu zlog đavola nikada se neće promeniti i treba ih napustiti. Samo za one koji mogu da tragaju za istinom u svakoj situaciji, prihvate istinu i pokore se Božjem delu ima nade da će steći istinu i uspeti da promene svoju narav. U tvojim iskustvima, moraš da naučiš da razlučiš stanja koja spolja deluju normalo. Možeš da jecaš i plačeš za vreme molitve ili da osećaš da tvoje srce mnogo voli Boga i da je jako blizu Bogu, ali su ta stanja samo delovanje Svetog Duha i ne znače da si neko ko voli Boga. Ako i dalje možeš da voliš Boga i pokoriš Mu se čak i bez delovanja Svetog Duha, ili kada Bog čini stvari koje nisu u skladu sa tvojim predstavama, samo u tom slučaju si neko ko iskreno voli Boga, neko ko ima istina-stvarnost i neko čija se život-narav promenila.

Gde da počneš sa preobražajem svoje naravi? Kreće se od razumevanja sopstvene prirode. U tome je ključ. Dakle, kako da razumeš svoju prirodu? Time što ćeš razaznati koje sve iskvarene naravi imaš. Jednom kada si jasno razaznao te iskvarene naravi, shvatićeš svoju priroda-suštinu. Neki pitaju: „Kako da razumem svoju iskvarenu narav?” Naravno, moraš da je razumeš u skladu sa Božjim rečima i da je razaznaš u skladu sa istinom. Kako, dakle, da to primeniš? Poređenjem iskvarene naravi koju otkrivaš sa Božjim rečima razotkrivanja. Onoliko koliko možeš da povežeš, toliko je potrebno da razaznaš. Ako možeš mnogo toga da povežeš i razabereš, onda ćeš biti u stanju da razumeš svoju iskvarenu narav. Da li oni među vama koji su dugo vernici i koji su na ovaj način postupali mnogo godina sada razumeju sopstvenu prirodu? Najverovatnije su daleko od toga! Tvoje poređenje mora da sledi određeni put; ne mogu se govoriti stvari bez ikakvog osnova. Moraš da čitaš više Božjih reči o tome kako On razotkriva čovekovu iskvarenu suštinu. Moraš da pretražuješ sve te reči, a zatim da ih često čitaš i razmišljaš o sebi i porediš svoje stanje sa tim rečima. Jednom kada se tvoja iskvarena narav potpuno poveže i osetiš da Božje reči tačno i veoma precizno razotkrivaju tvoje stanje i da to ni na koji način nije pogrešno, zar tada nećeš biti ubeđen? Neki kažu: „Ako razumeš svoju prirodu, možeš da je promeniš”. Lako je to reći. Ali kako ti to razumeš? Mora da postoji put. Ako postoji put, onda ćeš znati kako da ga doživiš. Bez puta, samo ćeš uzvikivati slogan: „Svi moramo da shvatimo svoju prirodu. Naša priroda nije dobra i od Sotone je. Kada shvatimo svoju priroda-suštinu, onda ćemo biti u stanju da promenimo svoju narav.” Pošto si završio sa vikom, ništa više nije postignuto i niko ništa ne razume. To je izgovaranje doktrina bez puta. Zar takvo postupanje ne stvara probleme? Šta će biti ishod takvog postupanja? Svi vi obično uzvikujete slogan: „Moramo da razumemo svoju prirodu! Svi moramo da volimo Boga! Svi moramo da se pokorimo Bogu! Svi moramo da padnemo ničice pred Boga! Svi moramo da obožavamo Boga! Ko kod ne voli Boga je neprihvatljiv!” Izgovaranje tih doktrina ne služi ničemu i ne rešava probleme. Kako da shvatiš ljudsku prirodu? Shvatanje sopstvene prirode zapravo znači detaljno analiziranje stvari koje su duboko u tvojoj duši – stvari u tvom životu i svu Sotoninu logiku i filozofiju po kojoj živiš, što je Sotonin život po kome živiš. Samo ćeš otkrivanjem stvari zakopanih u dubini svoje duše shvatiti svoju prirodu. Kako se mogu otkriti te stvari? Ne mogu se otkriti ili raščlaniti pomoću samo jedne ili dve stvari. Mnogo puta, nakon što završiš sa nekim poslom, ti i dalje nisi uspeo da shvatiš. Moglo bi da prođe tri ili pet godina pre nego što uspeš da sve do tančina shvatiš ili razumeš. Dakle, u mnogim situacijama, moraš da promišljaš o sebi i upoznaš sebe. Moraš da kopaš duboko i samog sebe detaljno analiziraš, u skladu sa Božjim rečima, da bi postigao bilo kakve rezultate. Kako sve dublje i dublje budeš razumevao istinu, postepeno ćeš upoznati sopstvenu priroda-suštinu kroz introspekciju i samospoznaju.

Da bi upoznao svoju prirodu, moraš da stekneš izvesno razumevanje iste kroz nekoliko postupaka. Prvo, moraš jasno da razumeš šta voliš. To se ne odnosi na to šta voliš da jedeš ili obučeš, već se odnosi na stvari u kojima uživaš, kojima zavidiš, koje obožavaš, ka kojima stremiš i na koje obraćaš pažnju u svom srcu, na vrstu osoba sa kojima voliš da se družiš i kojima se diviš i obožavaš u svom srcu. Na primer, većina voli ljude koji uživaju veliki ugled, koji imaju otmeno držanje u govoru ili vole one koji su slatkorečivi ili one koji glumataju. Ovo poslednje se odnosi na to sa kakvim ljudima vole da budu u društvu. Što se tiče stvari u kojima ljudi uživaju, to podrazumeva da su voljni da čine neke lake stvari, i da uživaju u tome da rade stvari za koje drugi misle da su dobre i koje bi ljudi odobravali i pohvalili. U prirodi ljudi postoji zajednička karakteristika u pogledu stvari koje vole. Drugim rečima, vole ljude, događaje i stvari na kojima im drugi zavide zbog spoljašnjeg izgleda; vole ljude, događaje i stvari koje izgledaju veoma lepo i luksuzno i vole ljude, događaje i stvari zbog kojih ih drugi obožavaju. Ljudi vole stvari koje su velike, blistave, raskošne i veličanstvene. Svi ljudi obožavaju takve stvari. Vidi se da ljudi ne poseduju ni trunku istine, niti da imaju istinsko ljudsko obličje. U obožavanju tih stvari nema ni trunke značaja, ali ih ljudi ipak vole. Te stvari koje se dopadaju ljudima čine se posebno dobrim onima koji ne veruju u Boga i to su stvari kojima su ljudi posebno skloni da streme. Evo jednostavnog primera: među nevernicima ima lakih devojaka. One jure za glumcima ili pevačima, traže im autograme i ostavljaju im poruke, ili se pak rukuju sa njima i grle ih. Da li te stvari postoje u srcima vernika? Da li s vremena na vreme pevate pesme zvezda koje obožavate? Ili ih s vremena na vreme imitirate i oblačite se u njihovom stilu za kojim žudite? Od tih zvezda i poznatih ličnosti pravite predmete vašeg obožavanja i uzore vašeg obožavanja. To su uobičajene stvari koje ljudi vole. Zar vernici zaista ne obožavaju te stvari, stvari koje nevernici obožavaju? Većina ljudi ih duboko u sebi i dalje obožava. Veruješ u Boga i deluje kao da više očito ne stremiš ka tim stvarima. Ipak, u svom srcu još uvek zavidiš tim stvarima i još uvek ih voliš. S vremena na vreme pomisliš: „I dalje želim da slušam njihovu muziku i još uvek želim da gledam televizijske emisije u kojima glume. Kako oni žive? Gde se sada nalaze? Kada bih mogao da ih vidim i da im pružim ruku, to bi bilo sjajno, ma umro bih i opet bi vredelo.” Ma koga obožavali, svi ljudi, uopšteno govoreći, vole te stvari. Možda nisi u prilici ili nemaš uslove da dođeš u dodir sa tim ljudima, događajima i stvarima, ali su ti te stvari u srcu. Stvari ka kojima ljudi streme i za kojima žude pripadaju mondenskim trendovima, te stvari su od Sotone i đavola, Bog ih mrzi i lišene su bilo kakve istine. Stvari za kojima ljudi obično žude omogućavaju da se razotkrije njihova priroda-suština. Čemu su ljudi skloni se može videti po načinu na koji se oblače. Neki ljudi vole da nose živopisnu odeću koja privlači pažnju ili je jednostavno bizarna. Spremni su da nose modne detalje koje niko pre toga nije nosio i vole stvari koje privlače suprotni pol. Činjenica da nose takvu odeću i modne detalje pokazuje njihovu sklonost ka tim stvarima u svom životu i duboko u srcu. Stvari koje im se dopadaju nisu dostojanstvene, niti su pristojne. To nisu stvari kojima bi normalna osoba trebalo da stremi. U njihovoj sklonosti ka tim stvarima ima nepravednosti. Oni izgledaju isto kao i svi ostali ljudi na ovom svetu. Ne može se uvideti nijedan deo koji odgovara istini. Prema tome, sve ono što ti se sviđa, na šta si usredsređen, što obožavaš, čemu zavidiš i ono o čemu svakodnevno razmišljaš u svom srcu, sve je to odraz tvoje prirode. Tvoja sklonost ka tim mondenskim stvarima dovoljno dokazuje da ti je priroda sklona nepravednosti i u ozbiljnim situacijama, tvoja priroda je rđava i neizlečiva. Trebalo bi da svoju prirodu detaljno analiziraš na sledeći način: ispitaj šta voliš i čega se odričeš u svom životu. Možda si prema nekome dobar neko vreme, ali to ne dokazuje da ti je drag. Ono što zaista voliš je upravo ono što je u tvojoj prirodi; i da ti polome sve kosti, opet bi u tome uživao i nikada se toga ne bi odrekao. To nije lako promeniti. Uzmi, na primer, pronalaženje partnera; ljudi tragaju za osobama istog tipa kao oni. Kada se žena istinski zaljubi u nekog, niko ne može da je zaustavi. I noge da joj polome, opet bi želela da bude s njim; želela bi da se uda za njega, pa makar to značilo da mora da umre. Kako je to moguće? To je zato što niko ne može da promeni ono što je ljudima duboko u srži, duboko u srcu. I da neko umre, njegova duša bi opet volela iste stvari. To su pitanja ljudske prirode i predstavljaju ljudsku suštinu. Stvari koje ljudi vole sadrže izvesnu nepravednost. Neki su otvoreno skloni tim stvarima, dok kod drugih to nije slučaj; neki ih jako vole, a drugi ne. Neki imaju samokontrolu, dok drugi ne mogu da se kontrolišu. Neke osobe su sklone da posrnu u mračne i rđave stvari, što dokazuje da ne poseduju život. Neki su u stanju da prebrode telesna iskušenja i ne budu obuzeti ili ograničeni tim stvarima, što dokazuje da imaju nekakav rast i da je njihova narav doživela mali preobražaj. Neki ljudi razumeju određene istine i osećaju da imaju život i da vole Boga, ali je u stvari još uvek prerano i preobražaj nečije naravi nije uopšte mala stvar. Da li je lako razumeti čovekovu priroda-suštinu? Čak i ako je neko pomalo razume, potrebno je da prođe razne peripetije da bi u tome uspeo; čak i sa izvesnim razumevanjem, promenu uopšte nije lako postići. To su sve poteškoće na koje ljudi nailaze i ne mogu sebe da upoznaju ako nemaju rešenost da streme ka istini. Ma kako se ljudi, događaji i stvari oko tebe menjali i čak i ako bi se svet okrenuo naglavačke, ako te istina iznutra vodi, ako je pustila koren u tebi i ako ti Božje reči vode život, sklonosti, iskustva i postojanje, u tom trenutku bićeš istinski preobražen. U ovom trenutku, takozvani preobražaj ljudi znači tek nešto malo saradnje, i spremnost da se nevoljno prihvati orezivanje, aktivno izvršavanje dužnosti i nešto malo entuzijazma i vere, ali se to ne može smatrati preobražajem naravi i ne dokazuje da ljudi poseduju život. To su samo sklonosti i naklonosti ljudi i ništa više.

Da bismo uspeli da shvatimo prirodu ljudi, pored otkrivanja stvari koje ljudi vole u svojoj prirodi, takođe moramo da otkrijemo nekoliko najvažnijih aspekata unutar njihove prirode. Na primer, mišljenja ljudi o stvarima, njihove metode i ciljevi u životu, životne vrednosti i pogledi na život, kao i njihovi stavovi i mišljenja o svemu u vezi sa istinom. To su sve stvari iz dubine ljudske duše, i neposredno su povezane sa preobražajem naravi. Kakav je, dakle, pogled iskvarenog ljudskog roda na život? Može se reći da je ovakav: „Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi”. Svi ljudi žive za sebe; prosto rečeno, žive zarad telesnog i žive samo da bi jeli. Na koji se način takva egzistencija razlikuje od života zveri? U takvom načinu života nema nikakve vrednosti, a kamoli smisla. Ono na šta se čovek oslanja da bi živeo u svetu, ono za šta živi i način na koji živi, to je ono što čini čovekov pogled na život – i sve su to suštinske stvari koje se nalaze unutar ljudske prirode. Detaljnom analizom ljudske prirode uvidećeš da se svi opiru Bogu. To su sve đavoli i nema istinski dobrog čoveka. Samo ćeš detaljnim analiziranjem ljudske prirode stvarno upoznati njihovu iskvarenost i ljudsku suštinu i shvatiti kakvi su zapravo ljudi, šta je ono što im zaista nedostaje, čime bi ih trebalo opremiti i kako bi trebalo da prožive ljudsko obličje. Detaljno analizirati ljudsku prirodu nije lako i ne može se postići a da se ne dožive Božje reči ili prava iskustva.

Proleće 1999. godine