Konkretno, hodati Petrovim putem u svojoj veri znači hodati putem potrage za istinom; to je ujedno put istinskog upoznavanja sebe i promene sopstvene naravi. Jedino će hodanjem Petrovim putem čovek zakoračiti na put usavršavanja od strane Boga. Treba tačno znati tačno na koji način treba hodati Petrovim putem i kako to sprovesti u praksi. Pre svega, moraju se po strani ostaviti sopstvene namere, nedolična stremljenja, pa čak i porodica i sve povezano sa sopstvenim telom. Mora se biti svesrdno posvećen, odnosno, čovek se mora potpuno posvetiti Božjoj reči, usredsrediti na jedenje i pijenje Božjih reči, koncentrisati na potragu za istinom i Božje želje u Njegovim rečima i u svemu pokušati dokučiti Božje namere. To je ključni i najosnovniji način primene. To je ono što je Petar uradio pošto je video Isusa i jedino takvom primenom se mogu postići najbolji rezultati. Svesrdna posvećenost Božjoj reči pre svega podrazumeva da se traži istina i Božje želje u Njegovim rečima, da se bude usmeren na to da se dokuče Božje namere i da se razume i dobije više istine iz Božjih reči. Kada je čitao Božje reči, Petar nije bio usredsređen na razumevanje doktrina, a kamoli na sticanje teološkog znanja. Umesto toga, koncentrisao se na to da razume istinu i dokuči Božje namere, kao i da shvati Božju narav i divotu. Petar se takođe trudio da iz Božjih reči shvati razna iskvarena čovekova stanja, kao i čovekovu priroda-suštinu i stvarne nedostatke, ispunivši tako Božje zahteve da bi Mu udovoljio. Veoma veliki broj Petrovih postupaka bio je u skladu sa Božjom voljom. To je bilo najviše u skladu sa Božjim namerama i najbolji način da neko sarađuje dok živi Božje delo. Dok je prolazio stotine iskušenja koja mu je Bog slao, Petar je strogo procenjivao sebe u odnosu na svaku reč Božjeg suda i otkrivenje čoveka i u odnosu na svaku reč Njegovih zahteva čoveku, i težio tome da precizno razume značenje tih reči. Uistinu se trudio da razmisli o svakoj reči koju mu je Isus kazivao i da je zapamti i uspeo je da postigne dobre rezultate. Ovakvom primenom, uspeo je da razume samog sebe iz Božjih reči i ne samo da je shvatio razna čovekova iskvarena stanja i nedostatke, već je takođe dokučio čovekovu suštinu i prirodu. To znači istinski razumeti sebe. Zahvaljujući Božjim rečima, Petar je ne samo dostigao istinsko razumevanje samog sebe, već je ujedno uvideo Božju pravednu narav, ono što Bog ima i što jeste, Božje namere za Njegovo delo i Božje zahteve prema čovečanstvu. Zahvaljujući tim rečima je uspeo da istinski upozna Boga. Spoznao je Božju narav i Njegovu suštinu; upoznao je i shvatio ono što Bog ima i što jeste, kao i Božju divotu i Božje zahteve za čoveka. Iako se Bog u to vreme nije obraćao onoliko često kao danas, Petar je ipak ostvario rezultate po tim pitanjima. To je bilo nešto retko i dragoceno. Petar je prošao stotine iskušenja, ali nije propatio uzalud. Ne samo da je uspeo da razume samog sebe zahvaljujući Božjim rečima i delu, već je upoznao i Boga. Pored toga, posebno se usredsredio na zahteve Boga čovečanstvu, sadržane u Njegovim rečima. U svakom pogledu u kome bi čovek trebalo da udovolji Bogu da bi bio u skladu sa Njegovim namerama, Petar je uspeo da uloži veliki trud po tim pitanjima i postigne potpunu jasnoću. To je bilo izuzetno korisno u pogledu njegovog ulaska u život. Ma o čemu Bog govorio, sve dok su te reči postajale život i predstavljale istinu, Petar je uspeo da ih utisne u svoje srce da bi o njima često razmišljao i razumeo ih. Pošto je čuo Isusove reči, mogao je da ih utisne u srce, što pokazuje da je bio posebno usredsređen na Božje reči, i na kraju je stvarno postigao rezultate. Drugim rečima, uspeo je da slobodno primenjuje Božje reči, verodostojno primenjuje istinu i bude u skladu sa Božjim namerama, postupa u potpunosti shodno Božjim željama i odustane od svog ličnog mišljenja i svojih maštanja. Na taj način je Petar ušao u stvarnost Božjih reči. Petrova služba uskladila se sa Božjim namerama prvenstveno zato što je to uradio.

Ako neko može da udovolji Bogu dok obavlja svoju dužnost, ako je principijelan u svojim rečima i postupcima i ako ulazi u stvarnost u svim aspektima istine, onda se radi o osobi koju je Bog usavršio. Može se reći da su za nju Božje delo i reči bili potpuno delotvorni, da su Božje reči postale njen život, da je primila istinu i da je u stanju da živi u skladu sa Božjim rečima. Posle toga, priroda njenog ljudskog tela, odnosno sam stub njenog izvornog postojanja, raspašće se i urušiti. Tek pošto ljudima Božje reči postanu život, moći će da postanu novi ljudi. Ako Božje reči postanu život ljudi, ukoliko vizija Božjeg dela, ukoliko Njegova otkrivenja i zahtevi čovečanstvu i standardi za ljudski život čije ispunjenje Bog zahteva od ljudi postanu njihov život, ako ljudi žive po tim rečima i istinama, onda su usavršeni Božjom reči. Ti ljudi se ponovo rađaju i kroz Božje reči postaju novi ljudi. To je put kojim je Petar tragao za istinom. To je put usavršavanja. Petra su usavršile Božje reči, dobio je život kroz reči Božje, istina izražena od Boga postala je njegov život i postao je čovek koji je primio istinu. Svi znamo da je u vreme Isusovog uspenja Petar imao brojne predstave, buntovništva i slabosti. Zašto su se te stvari kasnije potpuno promenile? To je u neposrednoj vezi sa njegovom potragom za istinom. Tragajući za životom treba se usredsrediti na primenu istine. Od pukog razumevanja doktrine nema nikakve koristi, kao ni od količine doktrine o kojoj je neko u stanju da govori. Te stvari ne mogu da donesu promenu čovekove životne naravi. Ako neko razume tek bukvalno značenje Božjih reči, ne znači da razume istinu. Istina su ona pitanja o suštini i načelima opisana u Božjim rečima. Svaki redak u Njegovim izjavama sadrži istinu, iako je ljudi nužno ne razumeju. Na primer, kada Bog kaže, „Morate da budete pošteni ljudi,” u toj izjavi ima istine. Još je više istine u Njegovim izjavama, poput: „Morate da postanete ljudi koji se pokoravaju Bogu, koji vole Boga i koji obožavaju Boga. Morate da ispunjavate svoje dužnosti kao ljudi.” Svaki redak Božjih izjava prikazuje jedan aspekt istine i svaka od tih istina blisko je povezana sa drugim istinama. Prema tome, Bog iskazuje istinu u svemu što govori i Bog naširoko govori o svakoj istini. Cilj je da ljudi shvate suštinu istine. Samo se za one koji u toj meri razumeju Božju reč može reći da razumeju Božju reč. Ako samo razumeš i objašnjavaš Božje reči po njihovog bukvalnom značenju i izgovaraš prazne reči i doktrine, onda ne razumeš istinu. Samo se praviš važan, pričaš i ništa ne radiš, i poigravaš se doktrinama.

Sve dok ljudi ne dožive Božje delo i ne shvate istinu, obuzima ih Sotonina priroda i prevladava njima iznutra. Šta ta priroda konkretno podrazumeva? Na primer, zašto si sebičan? Zašto štitiš sopstveni položaj? Zašto imaš tako snažna osećanja? Zašto uživaš u nepravednim stvarima? Zašto voliš ta zla? Na čemu se zasniva tvoja naklonost tim stvarima? Odakle te stvari dolaze i zašto ih tako rado prihvataš? Do sada ste svi razumeli da je glavni uzrok svih tih stvari Sotonin otrov koji je u čoveku. Šta je, dakle, Sotonin otrov? Kako se može iskazati? Na primer, ako pitaš, „Kako bi ljudi trebalo da žive? Za šta bi ljudi trebalo da žive?” ljudi će odgovoriti, „Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi”. Ta jedna rečenica iskazuje sam koren problema. Sotonina filozofija i logika postale su čovekov život. Ma čemu stremili, ljudi to rade za sebe – i tako žive samo za sebe. „Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi” – to je životna filozofija čoveka i to ujedno predstavlja ljudsku prirodu. Te reči su već postale priroda iskvarenog ljudskog roda i jesu istinski portret sotonske prirode iskvarenog ljudskog roda. Ta sotonska priroda već je postala temelj postojanja iskvarenog ljudskog roda. Nekoliko hiljada godina iskvareni ljudski rod živeo je od tog Sotoninog otrova, sve do dana današnjeg. Sve što Sotona čini je zarad sopstvenih želja, ambicija i ciljeva. Želi da prevaziđe Boga, da se oslobodi od Boga i preuzme kontrolu nad svim stvarima koje je Bog stvorio. U toj meri je Sotona danas iskvario ljude: svi imaju sotonsku prirodu, svi pokušavaju da poreknu Boga i suprotstave Mu se i žele da kontrolišu sopstvenu sudbinu i usprotive se Božjim orkestracijama i uređenjima. Njihove ambicije i želje su potpuno iste kao Sotonine. Prema tome, čovekova priroda je Sotonina priroda. Ljudsku prirodu zapravo predstavljaju gesla i aforizmi mnogih ljudi i odražavaju suštinu ljudske iskvarenosti. Ljudi biraju ono što sami najviše vole, i te stvari predstavljaju njihovu narav i težnje. Svakom rečju koju čovek izgovori i svime što radi, ma kako to bilo zaodenuto, on ne može da sakrije svoju prirodu. Na primer, fariseji su obično prilično dobro propovedali, ali kada bi čuli Isusove propovedi i istine, umesto da ih prihvate, oni bi ih osudili. Na ovaj način je otkrivena priroda-suština fariseja – da budu odbojni prema istini i da je mrze. Neki ljudi su leporečivi i vešto se prikrivaju, ali nakon što se sa njima određeno vreme druže, drugi ljudi otkrivaju da su po prirodi izuzetno varljivi i dvolični. Posle dužeg druženja sa njima, svi ostali otkrivaju njihovu priroda-suštinu. Na kraju, oni dolaze do sledećeg zaključka: lažljivi su i nikada ne govore ni reč istine. Ova konstatacija opisuje prirodu tih ljudi i najbolji je opis i dokaz njihove priroda-suštine. Njihova filozofija za ovozemaljsko ophođenje je da nikom ne govore istinu, kao i da ne veruju nikome. Sotonska priroda čoveka sadrži mnoštvo sotonskih filozofija i otrova. Ponekad ih ni sam nisi svestan i ne razumeš ih; pa ipak, svaki ti se trenutak života zasniva na tim stvarima. Štaviše, misliš da su te stvari potpuno ispravne i opravdane i da uopšte nisu pogrešne. To dovoljno pokazuje da su Sotonine filozofije postale ljudska priroda i da ljudi, misleći da je takav način života ispravan, žive u potpunom skladu sa tim filozofijama i bez ikakvog osećaja kajanja. Samim tim stalno otkrivaju svoju sotonsku prirodu i neprekidno žive po Sotoninim filozofijama. Sotonina priroda je život ljudi i njihova priroda-suština. Ono što priroda jeste može se u potpunosti iskazati jednim usmenim sažetkom. U čovekoj prirodi su nadmenost, taština i želja da se bude izuzetan. Ona sadrži i koristoljubivu pohlepu koja dobit stavlja na prvo mesto i nema nimalo obzira prema životu. U toj prirodi ima i prepredenosti, pokvarenosti i sklonosti da ljude u svakoj prilici prevari, kao i nesnošljive zlobe i truleži. Takva je, ukratko, ljudska priroda. Ako si u stanju da razlučiš brojne aspekte koji se otkrivaju u tvojoj prirodi, onda si tu prirodu razumeo. Ako, međutim, uopšte ne razumeš stvari koje se otkriju u tvojoj prirodi, onda svoju prirodu nimalo ne razumeš. Petar je nastojao da upozna samog sebe i istraži šta je u njemu bilo otkriveno putem oplemenjenosti Božjih reči i kroz razna iskušenja koja mu je Bog priredio. Kada je istinski razumeo samog sebe, Petar je shvatio do koje mere su ljudi iskvareni, koliko su bezvredni i nedostojni da služe Bogu i da nisu zaslužili da žive pred Bogom. Petar se zatim prostro pre Bogom. Pošto je toliko toga doživeo, Petar je na kraju shvatio: „Poznavati Boga je nešto najdragocenije! Bila bi grehota da umrem pre nego što Ga upoznam. Upoznati Boga je nešto najvažnije i najsmislenije što postoji. Ako čovek ne poznaje Boga, onda ne zaslužuje da živi, isti je kao i životinje i nema života.” Do trenutka kada je Petrovo iskustvo dostiglo tu tačku, on je već bio upoznao svoju prirodu i relativno dobro je sagledao. Iako možda ne bi umeo da je objasni tako jasno kao današnji ljudi, Petar je istinski dostigao to stanje. Prema tome, da bi se hodalo putem traganja za istinom i postigla savršenost potrebno je upoznati sopstvenu prirodu iz Božjih izjava, kao i razumeti različite aspekte sopstvene prirode i precizno objašnjavanje iste rečima, jasno i otvoreno. Samo to znači istinski poznavati samog sebe i samo ćeš na taj način da postigneš rezultate koje Bog zahteva. Ako tvoje znanje još nije dostiglo tu tačku, ali tvrdiš da poznaješ sebe i govoriš da si stekao život, zar to jednostavno nije puko hvalisanje? Ne poznaješ sebe, niti znaš šta si pred Bogom, da li si zaista dostigao standarde ljudskosti ili koliko sotonskih osobina još uvek imaš u sebi. Još uvek ti nije jasno kome pripadaš i ne poseduješ nikakvo znanje o samom sebi – kako onda možeš da imaš razum pred Bogom? Kada je Petar tragao za životom, usredsredio se na razumevanje samog sebe i promenu njegove prirode tokom njegovih iskušenja, i težio je da upozna Boga. Na kraju je pomislio, „Ljudi moraju da tragaju za razumevanjem Boga u životu; poznavati Boga je najvažnija stvar. Ako ne poznajem Boga, ne mogu da počivam u miru kada umrem. Jednom kada Ga upoznam, ako Bog uredi da umrem, osećao bih se veoma zadovoljno. Neću se uopšte žaliti i ceo moj život do tog trenutka biće ostvaren.” Petar nije mogao da stekne taj stepen razumevanja ili dostigne taj nivo odmah pošto je počeo da veruje u Boga, već je prvo prošao brojna iskušenja. Bilo je potrebno da u svom iskustvu dođe do prekretnice i da u potpunosti razume sebe, pre nego što je shvatio vrednost poznavanja Boga. Prema tome, Petrov put je bio put traganja za istinom, i put sticanja života i usavršavanja. To je bio aspekt na koji je njegovo konkretno delovanje bilo usmereno.

U svojoj veri u Boga, kojim putem danas hodate? Ako ne tragaš za životom, razumevanjem samog sebe i bogospoznajom kao što je to Petar činio, onda ne hodaš Petrovim putem. U današnje vreme, većina ljudi je u sledećem stanju: da bih dobio blagoslove, moram da se dam za Boga i da platim cenu za Njega. Da bih dobio blagoslove, moram sve da napustim za Boga. Moram da ostvarim ono što mi je On poverio i moram dobro da izvršim svoju dužnost. U tom stanju preovladava namera da se dobiju blagoslovi, što je primer potpunog davanja sebe za Boga, kako bi se od Njega dobile nagrade i kruna. Takve osobe u srcu nemaju istinu i sigurno je da se njihovo poimanje sastoji tek od nekoliko reči i doktrina kojima se razmeću gde god da odu. Njihov put je Pavlov put. Oni na svojoj veri stalno i mukotrpno rade i duboko u sebi osećaju da će, što se više budu trudili, više dokazati svoju odanost Bogu; da će, što se više budu trudili, Bog sigurno biti zadovoljan; da će još više zaslužiti da dobiju krunu pred Bogom i primiti veće blagoslove. Misle da će, ako budu mogli da izdrže patnje, ako budu mogli da propovedaju i umru za Hristosa, ako budu u stanju da žrtvuju sopstveni život i ako budu mogli da izvrše sve dužnosti koje im je Bog poverio, oni biti ti koji će dobiti najveće blagoslove i kojima će sigurno biti date krune. To je bilo upravo ono što je Pavle zamišljao i za čim je tragao. To je upravo i put kojim je hodao i te misli su ga vodile dok je delao u službi Boga. Zar te misli i namere ne potiču od sotonske prirode? Baš kao ljudi s ovog sveta koji veruju da, dok su na zemlji, moraju da streme ka znanju i, pošto ga budu stekli, mogu da se izdvoje od gomile, da postanu funkcioneri s višim statusom. Misle da, jednom kada steknu status, mogu da ostvare svoje ambicije i da svoje poslove i porodičnu situaciju dovedu do određenog nivoa blagostanja. Zar taj put ne slede i svi nevernici? Oni kojima preovladava ta sotonska priroda u svojoj veri mogu da liče samo na Pavla. Oni misle: „Moram da odbacim sve da bih se dao bogu. Moram da budem odan pred bogom i na kraju ću dobiti velike nagrade i velike krune.” To je isti stav koji imaju ovosvetski ljudi koji teže ovosvetskim stvarima. Oni se ni po čemu ne razlikuju i svima vlada ista priroda. Kada ljudi imaju tu vrstu sotonske prirode, u svetu će težiti sticanju znanja, učenju, dobijanju statusa i izdvajanju iz mase. Ako veruju u Boga, trudiće se da dobiju sjajne krune i velike blagoslove. Ako ljudi ne tragaju za istinom kada veruju u Boga, sigurno će stupiti na taj put. To je nepromenjiva činjenica i prirodni zakon. Put kojim hodaju ljudi koji ne streme ka istini sušta je suprotnost Petrovom putu. Kojim putem vi trenutno hodate? Iako možda nisi planirao da hodaš Pavlovim putem, tvoja priroda je odredila da njime hodaš i u tom pravcu ideš sebi uprkos. Iako bi želeo da stupiš na Petrov put, ako nisi siguran kako to da uradiš, nesvesno ćeš zakoračiti na Pavlov put: to je realnost. Kako danas hodati Petrovim putem? Ako nisi u stanju da razlučiš Petrov od Pavlovog puta ili ih uopšte ne poznaješ, ma koliko tvrdio da hodaš Petrovim putem, tvoje reči su isprazne. Prvo, moraš da imaš jasnu sliku o tome šta je Petrov, a šta Pavlov put. Tek kada stvarno budeš shvatio da je Petrov put u stvari put potrage za životom i jedini put ka savršenstvu, moći ćeš da hodaš Petrovim putem, tragajući kao što je on tragao i primenjujući principe koje je on primenjivao. Ako ne razumeš Petrov put, onda će put kojim ćeš hodati sigurno biti Pavlov put, jer drugog puta za tebe neće biti i po tom pitanju nećeš imati izbora. Ljudima koji ne razumeju istinu i koji nisu u stanju da tragaju za njom biće veoma teško da hodaju Petrovim putem, čak i ako su odlučni u toj nameri. Može se reći da Božja blagodat i Božje uzdizanje, koje vam je On sada otkrio, predstavljaju put ka spasenju i savršenstvu. On je Taj koji vas vodi na Petrov put. Bez Božjeg usmeravanja i prosvećenja, niko ne bi mogao da zakorači na Petrov put i jedini izbor bio bi hodati Pavlovim putem, idući Pavlovim stopama u propast. U to vreme, Pavle nije smatrao da greši što hoda tim putem; bio je uveren da je to ispravno. Nije stekao istinu, a posebno nije promenio narav. Previše je verovao u sebe i smatrao da u pogledu tog njegovog uverenja ne postoji nikakav problem. Nastavio je napred, pun samopouzdanja i potpuno siguran u sebe. Na kraju se nije urazumio. I dalje je mislio da za njega, živeti znači hristos. Pavle je takav nastavio tim putem do samog kraja, i kada je bio kažnjen, sve je za njega već bilo svršeno. Pavlov put nije podrazumevao samospoznaju, a kamoli stremiti ka promeni naravi. Nikada nije raščlanio sopstvenu prirodu, niti je stekao bilo kakvo znanje o tome ko je on. Jednostavno je znao da je on glavni krivac za Isusov progon. Međutim, nije uopšte razumeo sopstvenu prirodu i, pošto je završio svoje delovanje, Pavle je smatrao da živi kao Hristos i da bi trebalo da bude nagrađen. Pavlovo delo bilo je samo služenje Bogu. Što se Pavla lično tiče, iako je primio određena otkrivenja od Svetog Duha, on nije uopšte stekao istinu niti život. Stoga ga Bog nije spasao. Naprotiv, Bog ga je kaznio. Zašto se kaže da je Petrov put put ka savršenstvu? To je zato što je svojim delovanjem Petar stavio poseban naglasak na život, na stremljenje da upozna Boga i na upoznavanje samog sebe. Kroz svoje iskustvo Božjeg dela upoznao je sebe, stekao je razumevanje o iskvarenim stanjima čoveka, saznao za sopstvene nedostatke i otkrio najdragoceniju stvar kojoj bi ljudi trebalo da streme. Bio je u stanju da iskreno voli Boga, naučio je kako da se oduži Bogu, stekao je određenu istinu i posedovao je stvarnost koju Bog zahteva. Po svemu što je Petar izgovorio za vreme svojih iskušenja vidi se da je zaista bio onaj koji je najbolje razumeo Boga. Pošto je u toj meri shvatio istinu iz Božjih reči, njegov put postajao je sve sjajniji i sve usklađeniji sa Božjim namerama. Da Petar nije posedovao tu istinu, put kojim je hodao ne bi bio tako ispravan.

U ovom trenutku i dalje se postavlja pitanje: ako znaš šta je Petrov put, možeš li da hodaš njime? To je razumno pitanje. Moraš da budeš u stanju da jasno razlučiš kakav tip osobe može da hoda Petrovim putem i kakav ne može. Oni koji hodaju Petrovim putem moraju biti pravi tip osobe. Možeš da budeš usavršen samo ako si pravi tip osobe za to. Kada ljudi to nisu, ne mogu biti usavršeni. Oni koji su poput Pavla ne mogu da hodaju Petrovim putem. Određeni tip osobe hodaće određenom vrstom puta. To je u potpunosti određeno njihovom prirodom. Ma koliko jasno Sotoni objašnjavao Petrov put, on njime ne može hodati. Sve i da hoće, ne bi mogao da zakorači na taj put. Njegova priroda odredila je da ne može da hoda Petrovim putem. Samo oni koji vole istinu u stanju su da stupe na Petrov put. „Vuk dlaku menja, ali ćud nikada,” to je istina. Ako u tvojoj prirodi nema elemenata ljubavi prema istini, onda ne možeš da hodaš Petrovim putem. Ako si neko ko voli istinu, ako si u stanju da prihvatiš istinu uprkos svojoj iskvarenoj naravi i možeš da primiš delo Svetog Duha i razumeš Božje namere, onda ćeš biti u stanju da se pobuniš protiv ljudskog tela i pokoriš se Božjem planu. Kada posle određenih iskušenja promeniš narav, to znači da polako stupaš na Petrov put usavršavanja.

Zima 1998. godine