Danas ćemo u zajedništvu nastaviti da razgovaramo o sadržaju našeg poslednjeg susreta. O čemu smo poslednji put razgovarali? (Prošli put, Bog se uglavnom bavio dvema temama. Prvo je Bog govorio o pitanju koje ljudi postavljaju: „Da čovečanstvo nije težilo ka svojim idealima i željama, da li bi se svet razvijao kao što se razvijao do danas?” Zatim je Bog govorio o pogrešnim perspektivama i gledištima nekih ljudi o braku i onda o ispravnom konceptu i definiciji braka.) Prošli put sam govorio o veoma širokoj temi – o braku. Brak je široka tema koja dotiče sve ljude i prožima istoriju ljudskog razvoja. Ona se dotiče svakodnevnog života ljudi i važna je za sve. Poslednji put smo se u zajedništvu dotakli jednog dela sadržaja koji se ticao te teme, uglavnom o poreklu braka i o stupanju u njega, kao i o Božjim uputstvima i određenju za obe strane u braku, i o odgovornostima i obavezama koje te dve strane treba da preuzmu na sebe. Na čemu se prvenstveno zasnivao taj sadržaj? (Na biblijskim zapisima.) To naše zajedništvo zasnivalo se na rečima i stihovima zabeleženim u Bibliji, u kojoj je Bog ljudima, nakon što ih je stvorio, odredio brak, zar ne? (Tako je.) Kroz naš poslednji razgovor u zajedništvu i čitajući o nekim Božjim izjavama i postupcima u vezi sa brakom kako je zabeleženo u Bibliji, da li sada znate tačnu definiciju braka? Neki kažu: „Mladi smo, nepoznat nam je koncept braka, niti imamo bilo kakvog iskustva. Teško nam je da definišemo brak.” Zar je teško? (Nije.) Nije teško. Dakle, kako treba da definišemo brak? Zar na osnovu Božjih izjava i postupaka u vezi sa brakom ne bi trebalo da znate tačnu definiciju braka? (Trebalo bi.) Što se tiče braka, bez obzira na to da li si trenutno venčan ili ne, sada moraš pravilno da upoznaš ove Moje reči koje ti prenosim u zajedništvu. To je aspekt istine koji treba da shvatiš. Govoreći iz te perspektive, bez obzira na to imaš li iskustva sa brakom ili ne, jesi li zainteresovan za brak ili ne, i bez obzira na sve kalkulacije i planove koje si možda pravio u prošlosti u vezi sa brakom, sve dok se to pitanje dotiče tvog stremljenja ka istini, trebalo bi to da znaš. To je takođe stvar koju treba jasno da vidiš, jer se dotiče istine, ljudskih ideja i gledišta, stremljenje ljudi ka istini i tvojih načela i pravca primene na tvom putu stremljenja ka istini. Dakle, bez obzira na to da li si već bio u braku, da li si zainteresovan za brak ili kakva je tvoja bračna situacija, ako želiš da stremiš ka istini i postigneš spasenje, onda moraš da imaš tačno znanje i ispravne ideje i stavove u vezi sa brakom, baš kao što bi to učinio sa svim pitanjima koja se tiču istine; u srcu ne treba tome da se opireš, niti da sve vidiš ružičasto i da imaš predstave o tome, ili da se baviš time na osnovu sopstvenih uslova i okolnosti, ili da donosiš bilo kakve odluke u vezi sa tim. To su sve netačna gledišta. Brak, kao i svako drugo pitanje, dotiče se gledišta, stanovišta i perspektiva ljudi. Ako želiš da imaš tačne i sa istinom usaglašene ideje, gledišta, perspektive i stanovišta o braku, onda moraš da imaš tačno znanje i definiciju tog pitanja, a sve se to dotiče istine. Dakle, kada je u pitanju brak, trebalo bi da imaš ispravno znanje i da shvatiš istinu koju Bog želi da ljudi shvate po tom pitanju. Samo shvatanjem istine ovde možeš da imaš ispravne ideje i stavove da se suočiš sa brakom kada se venčaš, ili kada ti u životu iskrsnu stvari koje se tiču braka; samo tada možeš da imaš tačna stanovišta i perspektive o tome i, naravno, da imaš tačan put za rešavanje problema koji uključuju brak. Neki kažu: „Nikada neću nogom kročiti u brak.” Možda stvarno nikada nećeš kročiti u njega, ali ćeš neminovno imati neke ideje i gledišta o braku, važna ili nevažna, ispravna ili pogrešna. Pored toga, u životu ćeš neizbežno naići na neke ljude ili stvari koji će imati probleme izazvane pitanjima braka, pa kako ćeš onda posmatrati i rešavati te probleme? Kada se pojave takvi problemi koji se tiču braka, šta treba da uradiš da bi imao tačne ideje, gledišta, stanovišta i načela primene? Kako treba da postupaš da bi bio u skladu sa Božjim namerama? To je nešto što treba da shvatiš, nešto u čemu treba da nastaviš da napreduješ. Na šta mislim kada to kažem? Na to da postoje ljudi koji možda misle da brak nema nikakve veze s njima, pa ne slušaju pažljivo. Da li je to ispravno gledište? (Nije.) Nije. Bez obzira na temu o kojoj govorim, dokle god se ona dotiče istine, dok se dotiče stremljenja ka istini, i dok se dotiče osnova i kriterijuma za posmatranje ljudi i stvari, kao i ponašanja i delovanja, onda treba da je prihvatiš i revnosno, pažljivo slušaš. Jer to nije zdrav razum, niti je znanje, a još manje je stručno razumevanje – to je istina.

Ali hajde sada da nastavimo razgovor u zajedništvu na temu braka. Šta bi trebalo da bude definicija braka? Na osnovu Božjeg određenja i uređenja braka, kao i Božjih podsticaja i uputstava obema bračnim stranama o kojima sam prošli put govorio, vaši koncept i definicija braka ne bi trebalo da budu nejasni; radije bi trebalo da budu jasni i nedvosmisleni. Brak treba da bude sjedinjenje jednog muškarca i jedne žene po Božjem određenju i uređenju. To je sastav braka, a on ima preduslove. Prema Božjem određenju i uređenju, kada se jedan muškarac i jedna žena sjedine, oni čine brak. Nije li tako? (Jeste.) Zar takva definicija braka nije teoretski tačna? (Jeste.) Zašto treba reći da je tačna? Kako možete da budete sigurni da je tačna? Zato što se zasniva na biblijskom zapisu i ima indikacije koje se mogu pratiti. Biblijski zapis jasno objašnjava poreklo braka. To je definicija braka. Na osnovu ove jasne definicije braka, pogledajmo koje dužnosti svaka strana u braku preuzima na sebe. Zar odlomci iz Biblije koje smo pročitali prilikom poslednjeg susreta nisu to jasno zabeležili? (Jesu.) Najjednostavnija od svih obaveza koje svaka strana u braku preuzima jeste da prate i pomažu jedna drugoj. Zatim, šta je bilo Božje uputstvo ženi? (Bog je rekao ženi: „Umnožiću tvoje trudničke muke, te ćeš s mukom decu rađati. Žudećeš za svojim mužem, ali on će vladati nad tobom!” (1. Mojsijeva 3:16).) To je prvobitni način obraćanja u Bibliji. Koristeći naše savremene reči, Božje uputstvo ženi bilo je njena dužnost. Koja je to bila dužnost? Da rađa decu, da ih vaspitava, da se stara o svom mužu i da ga obožava. To je bilo Božje uputstvo ženi. A šta je Bog naložio muškarcu da uradi? Kao glava porodice, muškarac mora da nosi breme života porodice i da stiče za porodicu u znoju svoga čela. On takođe mora da snosi breme upravljanja članovima porodice, svojom ženom i sopstvenim životom. To je Božja podela dužnosti između žena i muškaraca. Dužnosti muškaraca i žena treba da vam budu potpuno jasne. To je definicija i stvaranje braka, kao i odgovornost koju obe strane treba da preuzmu na sebe, kao i obaveze koje treba da ispune. To je sam brak i njegov pravi sadržaj. Ima li negativnih stvari u sadržaju o kojem smo razgovarali u vezi sa brakom? (Nema.) U njemu nema negativnih stvari. Sve je maksimalno čisto, u skladu sa istinom i u skladu sa činjenicama, i u skladu je sa osnovom Božjih reči. Sa biblijskim zapisima kao temeljima, pitanje braka postaje veoma određeno i jasno savremenim ljudima; ne treba da postavljamo previše preduslova, niti da koristimo previše reči da bismo govorili o poreklu braka. Nema potrebe za tim. Definicija braka je jasna, a dužnosti koje obe strane u braku treba da preuzmu na sebe, kao i obaveze koje treba da ispune, jasne su i određene. Jednom kada je neko jasan i određen u vezi s tim stvarima, kakav uticaj to vrši na nečije stremljenje ka istini? Šta znači razumeti definiciju i strukturu braka i dužnosti obe strane? Odnosno, kakvi su rezultati koje razgovor u zajedništvu o ovom sadržaju ima na ljude i kakvo dejstvo izaziva? Da se jednostavnije izrazim, kakvu korist imate od slušanja ovog sadržaja? (Omogućava nam da imamo ispravno i sa istinom usklađeno gledište za sagledavanje stvari kada se suočavamo sa brakom, ili kada posmatramo brak; nećemo biti pod uticajem niti zavedeni rđavim trendovima ili idejama koje je Sotona usadio.) To je jedno pozitivno dejstvo. Da li razgovor o definiciji i sklapanju braka i dužnostima obe strane omogućava ljudima da imaju ispravne ideje i gledišta u vezi sa brakom? (Da.) Da li korist i pozitivno dejstvo ispravnih ideja i gledišta čoveku omogućavaju da u svesti uspostavi ispravan pogled na brak? Kada neko ima ispravan pogled na brak i ispravne ideje i gledišta, da li ima određenu otpornost i imunitet na suprotne, negativne ideje i gledišta, koji pripadaju štetnim trendovima? (Da, imaju.) Na šta se odnosi ta otpornost i imunitet? To znači da, u najmanju ruku, poseduješ razboritost kada su u pitanju neke štetne ideje i gledišta u vezi sa brakom, koje dolaze od sveta i društva. Jednom kada stekneš moć rasuđivanja, više nećeš gledati na brak na osnovu ideja i gledišta koja dolaze od štetnih trendova sveta, niti ćeš prihvatiti te ideje i gledišta. Dakle, kakvu korist ti imaš ako ne prihvatiš te ideje i gledišta? Radi se o tome da te ideje i gledišta neće kontrolisati tvoju perspektivu i postupke u vezi sa brakom i da te više neće kvariti, niti će sejati u tebi te štetne ideje i gledišta; stoga nećeš gledati na brak tako što ćeš pratiti štetne trendove sveta, niti će te ti štetni trendovi poneti, tako da ćeš moći da budeš postojan u svom svedočenju o braku. Dakle, u izvesnom smislu, da li ćeš se već odreći nekih od onih sotonskih, svetovnih ideja, gledišta i perspektiva u vezi sa brakom? (Hoću.) Kada ljudi steknu tačnu definiciju braka, u stanju su da otpuste neke od svojih težnji, ideala i želja u vezi sa brakom, ali da li je dovoljno da se tu zaustave? Da li su u stanju da potpuno otpuste svoje težnje, ideale i želje u vezi sa brakom? To nije ni približno dovoljno. Oni nemaju ništa više od tačne definicije i koncepta braka, samo početni, osnovni koncept i znanje o braku u svojim mislima. Ali različite ideje, stavovi i teme koje svet i društvo šire u vezi sa brakom i dalje će uticati na tvoje ideje i gledišta i uticati na tvoju perspektivu – pa čak i na postupke – u vezi sa brakom. Dakle, do sada, nakon što su tačno definisali brak, ljudi još uvek nisu u stanju da potpuno i u celosti otpuste svoje težnje, ideale i želje u vezi sa brakom. Zar ne bi onda trebalo sada u nastavku da razgovaramo o različitim težnjama, idealima i željama koji se u ljudima javljaju u vezi braka? (Da, trebalo bi.)

Privešću kraju ovaj naš razgovor u zajedništvu o definisanju braka. Zatim ćemo u zajedništvu razgovarati o tome kako da otpustimo razne težnje, ideale i želje koje nastaju zbog braka. Za početak, hajde da razgovaramo o raznim ljudskim fantazijama u vezi sa brakom. Kada pomenem fantazije, mislim na scene koje ljudi zamišljaju u svojoj glavi. Te scene još nisu postale stvarnost; to je samo uobrazilja izazvana svakodnevnim životom ljudi ili okolnostima sa kojima se susreću. Ta uobrazilja stvara slike i iluzije u glavama ljudi i one čak postaju njihove težnje, ideali i želje u vezi sa brakom. Dakle, da bi otpustio svoje težnje, ideale i želje u vezi sa brakom, prvo treba da otpustiš razne fantazije koje su nekada bile ili jesu zasađene u tvom umu i duboko u tvom srcu. To je prva stvar koju treba da uradite da biste otpustili svoje težnje, ideale i želje u vezi sa brakom – to jest, da biste otpustili svoje razne fantazije o braku. Hajde prvo da razgovaramo o fantazijama koje ljudi imaju o braku. Razna viđenja braka koja su ljudi imali pre nekoliko stotina ili hiljada godina predaleko su od sadašnjosti, tako da nećemo ulaziti u to. Zato ćemo govoriti šta su sveža, popularna, moderna i mejnstrim mišljenja i postupci savremenih ljudi u vezi braka; to utiče na vas i dovodi do toga da se duboko u vašem srcu ili u vašem umu stalno javljaju svakojake fantazije u vezi sa brakom. Prvo, neka mišljenja o braku postaju popularna u društvu, a zatim razna književna dela prenose ideje i mišljenja autora o braku; kako se ta književna dela pretvaraju u televizijske emisije i filmove, oni još živopisnije izlažu različita mišljenja ljudi o braku, o njihovim različitim težnjama, idealima i željama o njemu. Više ili manje, primetno ili neprimetno, te stvari se neprestano usađuju u vas. Pre nego što shvatite bilo kakav tačan koncept braka, ta društvena mišljenja i poruke o braku stvaraju predrasude u vama i vi ih prihvatate; onda počinjete da maštate o tome kakav će biti vaš brak i kakva će biti vaša druga polovina. Bez obzira na to da li te poruke prihvatate kroz televizijske emisije, filmove i romane, ili kroz svoje društvene kontakte i bitne ljude u vašem životu – bez obzira odakle stižu, sve te poruke dolaze od ljudi, društva i sveta, ili da se preciznije izrazim, one proističu i razvijaju se iz štetnih trendova. A da se izrazim još preciznije, one dolaze od Sotone. Zar nije tako? (Jeste.) U tom procesu, bez obzira na to kakve ste ideje i stavove o braku prihvatili, činjenica je da, dok prihvatate različite ideje i stavove o braku, u mislima stalno maštate o braku. Sve te fantazije se vrte oko jedne stvari. Znate li koja je to stvar? (Romantična ljubav.) U današnjem društvu popularno je i deo mejnstrima da se o braku govori u kontekstu romantične ljubavi; sreća u braku zavisi od postojanja romantične ljubavi i od toga da li su muž i žena zaljubljeni jedno u drugo. Ti društveni stavovi o braku – te stvari koje prožimaju ljudske misli i dubine njihove duše – pre svega su o romantičnoj ljubavi. Ti stavovi su usađeni u ljude i u njima podstiču svakojake fantazije o braku. Na primer, oni maštaju o tome ko će biti osoba koju će voleti, kakva će ona biti ličnost i kakvi su njihovi zahtevi od bračnog druga. Konkretno, postoje razne poruke koje društvo šalje i koje govore da oni svakako treba da vole tu osobu i da ta osoba treba da im uzvrati ljubav, da je samo to prava romantična ljubav, da samo prava romantična ljubav može dovesti do braka, da je samo brak zasnovan na romantičnoj ljubavi dobar i srećan i da je brak bez romantične ljubavi nemoralan. Dakle, pre nego što pronađu osobu koju će voleti, svi se pripremaju da pronađu romantičnu ljubav, unapred planirajući brak, pripremaju se za dan kada će sresti osobu koju vole kako bi brzopleto krenuli za svojom ljubavi i ostvarili je. Zar ne? (Tako je.) U prošlosti ljudi nisu govorili o romantičnoj ljubavi, niti su govorili o takozvanom slobodnom izboru, niti da je ljubav bezgrešna, da je ljubav najuzvišenija. U to vreme ljudi su se stideli da pričaju o braku, ljubavi i romantici. Pogotovo kada se radilo o suprotnom polu, ljudi bi se osećali neprijatno, pocrveneli bi i srce bi im lupalo, ili bi jedva mogli da izuste koju reč. Danas su se stavovi ljudi promenili. Kada vide druge da tako smireno i samouvereno raspravljaju o ljubavnim vezama i braku, i oni žele da budu takvi, da o ljubavnim vezama i braku raspravljaju slobodno i otvoreno, da ne pocrvene i da im ne lupa srce. Štaviše, oni žele da budu u stanju da otvoreno priznaju svoja osećanja kada naiđu na osobu koju žele, da otvore svoje srce; čak maštaju o raznoraznim prilikama za obostrano udvaranje, a povrh toga maštaju i kakva će biti osoba koju će voleti i za kojom će juriti. Žene maštaju da će osoba za kojom tragaju biti princ na belom konju, visok najmanje metar i osamdeset, vispren sagovornik, prefinjen, obrazovan, dobrog porekla, a još bolje će biti ako ima automobil i kuću, društveni položaj, pozamašnu svotu novca i tako dalje. Muškarci, sa svoje strane, maštaju da će njihova druga polovina biti lepotica svetle puti, superžena koja može da zablista kako na društvenim okupljanjima, tako i u kuhinji. Čak maštaju da će njihova druga polovina biti lepa i bogata žena, a utoliko bolje ako ima solidno poreklo. Onda će ljudi da kažu da su njih dvoje kad su zajedno kao Romeo i Julija, kao savršen par ili par koji je stvoren jedan za drugo, par koji na ulici prate zavidni pogledi, koji se nikada ne svađa, niti ljuti jedno na drugo, koji se nikada ni zbog čega ne bi posvađao, koji se iskreno voli – kao filmski parovi koji se zaklinju da će se voleti sve dok mora ne presuše i stene se ne pretvore u prah, da će ostariti zajedno, da se nikada neće mrzeti ili izbegavati, da nikada neće odustati jedno od drugog i da će zauvek ostati zajedno. Žene maštaju da će jednog dana ući u salu za venčanja sa svojim voljenim i da će uz blagoslov propovednika sa svojim čovekom da razmeni burme i zavete, da će da se zakunu svečanim zavetom ljubavi, da će se obavezati da prožive ovaj život skupa i da se ni u bolesti ni u siromaštvu neće odreći niti napustiti jedno drugo. Muškarci takođe maštaju da će jednog dana ući u salu za venčanja sa svojom voljenom i da će uz blagoslov propovednika s njom razmeniti burme i zavete, zaklinjući se da svoju nevestu, bez obzira na to koliko ona ostari ili poružni, neće napustiti ili je se odreći, i da će joj pružiti najdivniji, najsrećniji brak i učiniti je najsrećnijom ženom na svetu. Svi muškarci i žene tako maštaju, tome teže, i u stvarnom životu neprestano slušaju o svakakvim vrstama težnji, ideala i želja o braku. Istovremeno, oni do besvesti ponavljaju te fantazije duboko u svom srcu, nadajući se da će se jednog dana one ostvariti i tako više neće biti neka vrsta ideala ili želje, već nešto stvarno. Pod uticajem savremenog života i uslovljavanjem koje nameću svakojake društvene poruke i informacije, svaka žena se nada da će nositi belu venčanicu i postati najlepša mlada na svetu, najsrećnija žena na svetu; takođe se nada da će nositi svoj dijamantski prsten koji sigurno mora biti veći od jednog karata, i mora biti najveće čistoće. Mora biti besprekoran, a njen najvoljeniji čovek mora da joj ga stavi na prst. Tako žene maštaju o braku. Kao prvo, ona ima neke fantazije o tome kako će se udati; kao drugo, ona takođe ima svakakve fantazije o bračnom životu, nadajući se da će čovek koga voli ispuniti njena očekivanja, da će je i u braku voleti podjednako snažno kao i kada su se zaljubili, da neće voleti drugu ženu, da će joj pružiti srećan život, ispuniti svoje obećanje i da će, sve dok mora ne presuše i stene se ne pretvore u prah, ostati zajedno u ovom i narednom životu. Pored toga, ona takođe ima svakakve fantazije i prohteve u vezi sa osobom u koju se zaljubljuje. U najmanju ruku mora da bude princ na belom konju, ako ne na belom, onda na vranom. Žena svog idealnog muškarca svakako zamišlja na nivou princa – koliko bi to bilo romantično i divno, kako bi samo njen život bio srećan. Osnova tih fantazija koje ljudi razvijaju u vezi braka dolazi od društva, od njihovih društvenih krugova ili iz svakojakih poruka, svakakvih knjiga, književnih dela i filmova; tome dodajte neke od onih blago buržoaskih elemenata u njihovim srcima koji su u skladu sa njihovim sopstvenim sklonostima, pa tako maštaju o raznoraznim vrstama ljudi u koje će se zaljubiti, svakakvim ljubavnicima, svakakvim oblicima braka i života. Ukratko, sve razne fantazije ljudi zasnovane su na tome kako društvo shvata brak, kako ga tumači, i na različitim mišljenjima o braku. Žene su takve, a muškarci su isti. Muškarci od braka ne očekuju ništa manje od žena. Muškarac se takođe nada da će naći devojku koja mu se sviđa, koja je čestita, nežna, dobra i obzirna, koja se prema njemu odnosi sa pažnjom i naklonošću i koja zavisi od njega kao neka ptičica koja mu je potpuno odana, koja ne prezire nijednu njegovu manu ili nedostatak, koja bi čak prihvatila sve njegove nedostatke i mane, koja bi mu, kada se on oseća obeshrabreno ili frustrirano i kada podbaci, pružila ruku da mu pomogne i podrži ga, a zatim mu rekla: „Dragi, nije važno, ja sam ovde. Ne postoji ništa što ne možemo zajedno da prevaziđemo. Ne plaši se. Bez obzira na sve, uvek ću biti uz tebe.” Žene imaju svakakve zahteve od muškaraca, a isto tako, muškarci imaju svakakve zahteve od žena, tako da ko god od njih da je u pitanju, oni traže svoju drugu polovinu u gomili, i to na osnovu brojnih fantazija koje imaju o braku. Naravno, muškarac će češće maštati o tome da ima čvrsto uporište u društvu, da se ostvari u poslu, da stekne određenu količinu novca i akumulira određeno bogatstvo, nakon čega može da potraži bolju polovinu koja mu je ravna po statusu, identitetu, ukusu i sklonostima. Sve dok mu se sviđa i dok je u skladu sa njegovim zahtevima, on će biti spreman da učini sve za nju, hodaće čak i po užarenom uglju zbog nje. Naravno, govoreći malo realnije, on će joj kupiti neke lepe stvari, zadovoljiti njene materijalne potrebe, kupiti joj auto, kuću, dijamantski prsten, firmiranu tašnu i garderobu. Ako je dovoljno imućan, kupiće i jahtu i avion, i povešće svoju voljenu na intimno putovanje na more, ili će je odvesti da vidi svet, da poseti najpoznatije svetske planine, zemlje i lepe krajolike. Kako bi takav život bio divan. Žene plaćaju svakakve cene za svoje brojne bračne fantazije, a na isti način muškarci slede i rade za svoje raznorazne fantazije o braku. Bez obzira na to kakvu fantaziju imaš o braku, sve dok ona dolazi od sveta, od shvatanja i mišljenja koje iskvareno čovečanstvo ima o braku, ili od informacija o braku koje svet i iskvareno čovečanstvo usađuju u tebe, te ideje i gledišta će u određenoj meri i donekle uticati na tvoj život i veru, i uticaće na tvoj pogled na život i na put kojim ideš kroz život. To je zato što je brak nešto što nijedna odrasla osoba ne može da izbegne, a takođe je i nezaobilazna tema. Čak i ako odlučiš da ostaneš sam celog života, da se nikada ne venčaš, tvoje fantazije o braku će i dalje postojati. Možeš da odlučiš da ostaneš sam, ali od onog trenutka kada si stekao svoj najosnovniji koncept i mišljenje o braku, već si stekao i svakakve fantazije o njemu. Te fantazije ne samo da zaokupljaju tvoje misli, već i preplavljuju tvoj svakodnevni život i utiču na tvoje ideje, gledišta i odluke dok se baviš svim i svačim. Prosto rečeno, ako žena ima merila za onoga u koga želi da se zaljubi, onda bez obzira na zrelost ili ispravnost merila, ona će na osnovu njih odmeravati dobrotu i pokvarenost ljudskosti i karaktera pripadnika suprotnog pola, kao i to da li on pripada onom soju s kojim bi želela da provodi vreme. Ta merila su neodvojiva od merila po kojima ona bira budućeg muža. Na primer, recimo da je tip muškarca koji joj se sviđa naočit, da ima veliko, četvrtasto lice i čistu kožu; da se izražava elegantno, blago knjiški, i da je u dovoljnoj meri pristojan. Po njenom shvatanju ljubavi, ona se dobro oseća po pitanju takvog muškarca i naklonjenija je takvim muškarcima. Dakle, bez obzira na to da li je osoba u koju se ona zaljubi takva, ona će sigurno osećati naklonost ka njemu. Hoću da kažem da kada ona dođe u kontakt sa takvom osobom, bilo da je njegova ljudskost dobra ili loša, kakav god da je njegov karakter, bilo da je nepouzdan ili rđav čovek, sve to pada u drugi plan; to nisu merila koja ona koristi za posmatranje pripadnika suprotnog pola. Koje je njeno merilo? Merilo po kojem ona bira muža. Ako je u kontaktu sa osobom koja je u skladu sa merilom po kojem ona bira muža, onda čak i ako on nije osoba koju ona zapravo izabere za muža, on i dalje jeste neko s kim bi ona volela da provodi vreme. Šta nam ovaj problem kazuje? Kazuje da nečiji pogled na ljubav – tačnije, njegovo merilo za izbor partnera za ljubav ili brak – u velikoj meri utiče na njen pogled na sve pripadnike suprotnog pola. Kada sretne muškarca koji zadovoljava njena merila za izbor muža, njenom oku prija sve u vezi sa njim, njenom uhu prija njegov glas i prijatno joj je da sluša njegove reči i posmatra njegove kretnje. Čak i ako on nije onaj u koga namerava da se zaljubi i da ga juri, ona ga i dalje smatra privlačnim. Ta privlačnost je mesto gde nastaju nevolje. Šta god on da kaže, ti ne uspevaš da razaznaš da li je to ispravno ili pogrešno; smatraš da je sve što ima veze s njim dobro i ispravno, i misliš da on sve radi dobro. Od te naklonosti koju gajiš prema njemu, postepeno počinješ da mu se diviš i da ga obožavaš. Odakle dolazi to divljenje i obožavanje? Dolazi iz merila koje koristiš za izbor partnera za ljubav i brak. Na određenom nivou, to merilo odvodi na stranputicu način na koji vidiš druge ljude; tačnije, zamagljuje kriterijume i osnove koje koristiš za posmatranje pripadnika suprotnog pola. Njegov izgled odgovara tvojim estetskim merilima, tako da bez obzira na to kakav je njegov karakter, bez obzira na to da li su njegovi postupci u skladu sa načelima, bez obzira na to da li ima istina-načela, bez obzira na to da li stremi ka istini, bez obzira na to da li ima istinsku veru i pokornost prema Bogu – te stvari ti postaju veoma mutne i verovatno ćeš biti emotivno pokolebana u načinu na koji vidiš tu osobu. Pošto gajiš naklonost prema tom čoveku i zato što na emotivnom nivou on zadovoljava tvoja merila, ti za sve što on čini misliš da je dobro i sasvim u redu; ti ga štitiš i obožavaš, do te mere da kada čini nešto loše, ti to ne prepoznaješ, niti ga otkrivaš ili napuštaš. Šta je razlog tome? Tvoja osećanja su u igri i ona osvajaju tvoje srce. Da li ti je lako da postupaš u skladu s načelima kada su ti osećanja van kontrole? Tvoja osećanja imaju prednost, tako da nemaš načela. Dakle, posledice koje to donosi veoma su ozbiljne. Iako on nije osoba u koju si zaljubljena ili za koju želiš da se udaš, on se i dalje uklapa u tvoju estetiku i tvoje emotivne potrebe; s tim preduslovom, ti si neizbežno pod uticajem i kontrolom svojih osećanja i veoma ti je teško da sagledaš tu osobu, da se nosiš sa problemima koji se javljaju sa tom osobom i da se nosiš sa sopstvenim problemima na osnovu Božjih reči. Čim osećanja ovladaju tobom i postanu dominantna sila u tebi, veoma je teško osloboditi se emocionalnih okova koji te vežu, ući u stvarnost primenjivanja istine. Dakle, šta svime ovim želim da kažem? Želim da kažem da svako ima svakojake fantazije o braku. To je zato što ne živiš u vakuumu ili na drugoj planeti, i naravno da nisi dete, a još manje si mentalno zaostala ili idiot; odrasla si osoba i imaš ideje odrasle osobe. Istovremeno, ti si takođe nevoljno prihvatila različita mišljenja društva o braku, prihvativši informacije o braku koje dolaze od društva i od pokvarenog čovečanstva. Kada to jednom prihvatiš, nehotice maštaš o tome ko će biti tvoj romantični partner. Na šta se odnosi to fantaziranje? Na formiranje nerealnih, praznih misli. Sve što smo do sada podelili i otkrili uglavnom je usmereno na različita mišljenja o braku koja dolaze od društva i od pokvarenog čovečanstva. Pošto nemaš ispravan pogled na brak usklađen sa istinom, neizbežno je da si pod uticajem, da si izjedena i iskvarena raznim mišljenjima o braku koja dolaze od društva i od pokvarenog čovečanstva, ali ti to ne znaš i nisi svesna. Ne možeš da osetiš da je to rđavost, iskvarenost. Ti nesvesno primaš taj uticaj i nesvesno počinješ da misliš da je sve to sasvim pošteno i razumno, i shvataš ga kao nešto uobičajeno; naravno, misleći da su to sve ideje koje odrasli treba da imaju. Ti ćeš sasvim prirodno sve to pretvoriti u sopstvene odgovarajuće zahteve i odgovarajuće potrebe – u odgovarajuće ideje koje odrasla osoba treba da ima. Dakle, od trenutka kada počneš da primaš te poruke, tvoje fantazije o braku će sve više eskalirati i postajati sve dublje. Istovremeno, tvoj osećaj stida u vezi braka će se stalno smanjivati, ili bi se moglo reći da ćeš osećati sve manje sklonosti da samostalno odbaciš te fantazije o braku. Drugim rečima, tvoje fantazije o voljenom čoveku ili o raznim prilikama i stvarima vezanim za brak postaće sve spontanije i smelije. Zar nije tako? (Jeste.) Što više ljudi prihvataju mišljenja i informacije o braku od društva i od pokvarenog čovečanstva, to postaju smeliji i neobuzdaniji u zamišljanju sopstvenog braka, u traženju voljene osobe i u potrazi za tom osobom. Istovremeno se nadaju da bi njihova voljena osoba mogla da bude baš kao lik iz ljubavnog romana, TV drame ili romantičnog filma – da će ih voleti bezuslovno, sve dok mora ne presuše i stene se ne pretvore u prah, i da će im ostati verni do smrti. Što se njih tiče, oni takođe iskreno vole svog partnera baš kao što to prikazuju TV drame i ljubavni romani, sve dok mora ne presuše i stene se ne pretvore u prah, ostajući im verni do smrti. Ukratko, te fantazije su odvojene od stvarnih potreba ljudskosti i života. Naravno, oni su odvojeni i od suštine ljudskosti; potpuno su nespojivi sa stvarnim životom. Baš kao i sa svime što ljudi misle da je dobro, to su samo prijatne misli, plod ljudske mašte. Imajući u vidu da te misli nisu u skladu sa Božjom definicijom braka i Njegovim uređenjem braka, ljudi treba da otpuste te ideje i gledišta koja su potpuno neusklađena sa činjenicama, kojima pre svega uopšte ne bi trebalo da teže.

Kako bi ljudi trebalo da otpuste te nerealne fantazije o braku? Trebalo bi da isprave svoje stavove i misli o romantici i braku. Pre svega, ljudi treba da otpuste svoje takozvano viđenje ljubavi, da otpuste iluzorne stvari i izreke kao što su voleti nekoga sve dok mora ne presuše i stene se ne pretvore u prah, nepokolebljiva večna ljubav i ljubav koja traje iz života u život. Ljudi ne znaju ni da li će imati tu ljubav celog života, a kamoli u budućim životima ili sve dok mora ne presuše i stene se ne pretvore u prah. Koliko je godina potrebno da mora presuše i da se stene pretvore u prah? Zar ljudi ne bi bili čudovišta kada bi mogli da žive toliko dugo? Dovoljno je samo dobro živeti ovaj život, i živeti ga svesno i jasno. Dovoljno je samo da dobro odigrate svoju ulogu u braku, da radite ono što muškarac ili žena treba da rade, da izvršavate obaveze i odgovornosti koje muškarac ili žena treba da izvršavaju, da ispunjavate odgovornosti jedno prema drugom, podržavate jedno drugo, pomažete jedno drugom i budete jedno s drugim do kraja života. To je savršen i ispravan brak, a sve drugo, ta takozvana ljubav, te takozvane svečane zakletve na ljubav, ta ljubav koja traje iz života u život – sve je to beskorisno, nema nikakve veze sa brakom koji je Bog odredio, i nema nikakve veze sa Božjim uputstvima i podsticajima muškarcima i ženama. To je zato što osnova bilo kojeg braka nije bitna, niti je bitno kakvi su pojedinačni uslovi muža ili žene, jesu li siromašni ili bogati, koje talente, društveni status i poreklo mogu da imaju, ili da li su savršeni spoj ili savršeni par; nije bitno ni da li je brak sklopljen zbog ljubavi na prvi pogled ili su ga dogovorili roditelji, da li se dogodio slučajno ili je nastao iz ljubavi posle dugog poznanstva – nije bitno o kakvom se braku radi, kad se dvoje ljudi venčaju i stupe u brak, taj brak nužno mora da se spusti na zemlju, nazad u stvarni život svakodnevnih potreba. Niko ne može da pobegne od stvarnog života, a svaki brak, bez obzira na to da li u njemu ima ljubavi ili ne, na kraju mora da se vrati u svakodnevni život. Na primer, treba da se plate računi za komunalije i žena se žali: „Jao, računi su opet skočili. Sve skače, sve osim plata. Kako ljudi mogu da žive kad cene ovako skaču?” Ali uprkos vajkanju, ona i dalje mora da koristi vodu i struju – nema izbora. Onda ona plati račune, a kada ih podmiri, mora da štedi na hrani i drugim troškovima, pokušavajući da uštedi onoliko koliko je morala više da plati račune. Videvši da na pijaci ima povrća po povoljnim cenama, muž kaže: „Pasulj je danas na popustu. Kupi ga više, kupi da imamo za dve nedelje.” Žena kaže: „Koliko da kupimo? Ako kupimo previše i ne uspemo sve da pojedemo, pokvariće se. A ako kupimo toliko, neće nam stati u zamrzivač!” Muž odgovara: „Ako ne može sve da stane, možemo li da ga jedemo češće? Pasulj možemo da jedemo dvaput dnevno. Nemoj uvek samo da misliš o skupim namirnicama!” Muž prima platu i kaže: „Ponovo sam dobio bonus ovog meseca. Ako dobijem veliki bonus na kraju godine, možemo da odemo na odmor. Svi idu na odmor na Maldive ili na Bali. Odvešću i ja tebe tamo na odmor da se lepo provedeš.” Voćke oko njihove kuće su dobro rodile i muž i žena razgovaraju: „Prošle godine nije dobro rodilo. Plodovi su ove godine krupni, tako da možemo da prodamo jedan deo i zaradimo nešto novca, kojim bismo možda mogli da renoviramo kuću? Mogli bismo da ugradimo veće prozore od aluminijuma i novu veliku gvozdenu kapiju.” Kada dođe hladno zimsko vreme, žena kaže: „Nosim ovu pamučnu jaknu već sedam ili osam godina i sve je tanja i tanja. Kada dobiješ platu, smanji malo troškove i odvoji mi pare da kupim zimsku jaknu. Perjana jakna košta najmanje između trista i četristo juana, ili možda petsto-šeststo.” „Dobro”, kaže muž. „Odvojiću pare i kupiću ti dobru, toplu jaknu od pačjeg paperja.” Žena kaže: „Hoćeš meni da kupiš, ali ni ti je nemaš. Kupi jednu i sebi.” Muž odgovara: „Ako budem imao dovoljno para, kupiću. Ako ne, ova će mi poslužiti još godinu dana.” Drugi muž kaže svojoj ženi: „Čujem da je u blizini otvoren veliki restoran koji ima ogroman izbor morskih plodova. Da odemo tamo?” Žena kaže: „Idemo. Imamo dovoljno novca, možemo to sebi da priuštimo.” Odlaze da jedu morske plodove i vraćaju se kući oduševljeni i veoma srećni. Žena razmišlja: „Uh, sad baš dobro živim. Udala sam se za pravog čoveka. Mogu da jedem sveže morske plodove. Naše komšije to ne mogu sebi da priušte. Odlično živim!” Zar to nije bračni život? (Jeste.) Oni život provode u proračunima i raspravama. Rade svaki dan od jutra do mraka, idu na posao u osam, tako da moraju da se probude u pet ujutru. Kada budilnik zazvoni, oni pomisle: „Uf, baš mi se ne ustaje, ali nema mi druge. Moram da radim, da zaradim za hranu i za život”, i onda se jedva nekako dignu iz kreveta. „Srećom, danas nisam zakasnio, pa mi neće smanjiti bonus.” Posle posla se vraćaju kući i kažu: „Baš je bio težak dan, baš težak! Kada ću moći da prestanem da radim?” Moraju da rade da zarade platu i da imaju za hranu; moraju tako da rade da bi dobro živeli, da bi imali dovoljno za život dvoje ljudi u braku, ili da bi imali stabilan život. Provode tako život dok ne ostare i ne uđu u poodmakle godine, kad stara supruga kaže: „Vidi, mužu, osedela sam! Imam bore smejalice i vrat mi se naborao. Da li sam sada stara? Hoću li ti ovako matora biti ružna pa ćeš hteti da tražiš drugu ženu?” Muž joj odgovara: „Nema šanse, draga moja babo blesava. Proveo sam ceo život s tobom, a ti me još uvek ne poznaješ. Da li stvarno misliš da sam takav čovek?” Njegova žena se stalno brine da mu se neće dopasti to što je ostarila i plaši se da je više neće želeti. Ona sve više zvoca, muž je sve ćutljiviji, sve manje razgovaraju i svako gleda svoje emisije na televiziji, ne obaziru se jedno na drugo. Jednog dana, žena kaže: „Mužu, mnogo smo se svađali u životu. Bilo je baš teško živeti sa tobom sve ove godine. Neću da provedem svoj sledeći život sa čovekom kao što si ti. Kada završimo s jelom, nikada se ne ponudiš da mi pomogneš da pospremim, samo sediš i ne mrdaš. Ceo život vučeš tu manu i nikada je nisi ispravio. Kada menjaš odeću, nikada sam ne pereš onu koju si skinuo, uvek ja moram da je perem i slažem u orman. Da ja umrem, ko bi ti pomagao?” Muž joj kaže: „Ti stvarno misliš da ne bih mogao da živim bez tebe? Toliko me mladih žena juri da ne mogu da ih se otarasim.” Žena odgovara: „Aha, kako da ne! Pogledaj se kako si zapušten. Nijedna osim mene te ne bi htela.” Muž joj kaže: „Ljuti se koliko hoćeš, ali mnogima se sviđam. Samo me ti gledaš s visine i ne shvataš me ozbiljno.” Kakav brak to dvoje imaju? Žena kaže: „Mada nemam zbog čega da budem zadovoljna i nemam prijatnih uspomena posle čitavog života provedenog s tobom, nešto sam sada, pod stare dane, razmišljala: kada te ne bi bilo, osećala bih da mi nešto nedostaje. Ako odeš s ovog sveta pre mene, biću tužna i neću imati kome da zvocam. Ne želim da budem sama. Moram da odem pre tebe da bi ti morao da živiš sam, bez ikoga da ti pere i kuva, bez ikoga da se brine o tebi iz dana u dan, pa da shvatiš koliko sam ti bila dobra. Zar nisi rekao da te mnogo mladih žena juri? Kad umrem, možeš odmah da uzmeš bilo koju od njih.” Muž joj kaže: „Opusti se, pobrinuću se da odeš pre mene. Kada odeš, sigurno ću naći neku bolju od tebe.” Ali šta on zaista misli u srcu? „Ti idi prva, a kada odeš, ja ću trpeti u samoći. Radije bih podneo tu nevolju i tako patio nego da ti patiš.” Stara žena se, međutim, uvek žali na svog muža, da ništa od onoga što radi ne valja, da mu ništa ne ide od ruke, i mada njen muž ne ispravlja svoje nedostatke, oni nastavljaju tako da žive, a kako vreme prolazi, ona se navikava na to. Na kraju, žena se pomiri s tim, muškarac to istrpi, i tako žive zajedno ceo život. To je bračni život.

Iako u braku ima mnogo toga što se nekome ne dopada, kao što ima i mnogo svađe i bračni par u životu prolazi kroz bolesti, siromaštvo, finansijske poteškoće, pa čak nailazi i na izuzetno radosne i tužne događaje, kao i na druge slične događaje, ipak zajedno savladavaju sve vrste prepreka, a njihov partner je neko koga nikada ne bi mogli da napuste, neko koga nikada ne bi mogli da se odreknu pre nego što poslednji put sklope oči. Šta je partner? Partner je supružnik. Muškarac celog života ispunjava obaveze prema ženi, a isto tako žena celog života ispunjava obaveze prema muškarcu; žena pravi društvo muškarcu tokom života i muškarac pravi društvo ženi tokom života. Nijedno od njih ne zna tačno da kaže ko od njih više prati onog drugog; ne zna tačno da kaže ko je dao veći doprinos, ko je napravio više grešaka, ili ko ima više mana; ne zna tačno da kaže ko je od njih primarni oslonac ili glavni hranitelj njihove zajednice; ne zna tačno da kaže ko je glava domaćinstva ili ko je glavni, a ko je pomoćnik; ne zna tačno da kaže ko od njih nije u stanju da napusti drugog, da li muškarac ne može da napusti ženu ili žena ne može da napusti muškarca; i nijedno od njih ne zna tačno da kaže ko je u pravu a ko greši kada ustvrde: ovo je život, ovo je normalan bračni život muškarca i žene, i to je najnormalnija i uobičajena životna situacija za ljudska bića. Takav je život, neodvojiv od svih vrsta mana i predrasuda ljudskosti, a još više od svih vrsta potreba ljudskosti, kao i, naravno, svih tačnih ili netačnih, racionalnih ili iracionalnih odluka ljudskosti donetih pod uticajem sopstvene savesti i razuma. To je život, to je najnormalniji život. Tu nema ispravnog i pogrešnog, to je samo relativno ispravna i konvencionalna životna situacija i stvarnost života. E, sad, šta ljudima govori ta stvarnost života i životne situacije u okviru braka? Govori da ljudi treba da otpuste sve svoje nerealne fantazije o braku, sve ideje koje nemaju nikakve veze sa ispravnom definicijom braka i Božjim određenjem i uređenjem. To su sve stvari koje ljudi treba da otpuste, jer nemaju nikakve veze sa životom normalne ljudskosti, niti sa obavezama i odgovornostima koje normalna osoba ispunjava u životu. Stoga ljudi treba da otpuste razne definicije i izreke o braku koje dolaze od društva i od rđavog čovečanstva, naročito one takozvane ljubavi koja nema apsolutno nikakve veze sa stvarnim bračnim životom. Brak nije doživotna posvećenost, niti je doživotni svečani zavet na ljubav, a još manje doživotno ispunjenje zaveta. Naprotiv, to je stvarni život muškarca i žene u braku, to je ono što im je potrebno u stvarnom životu i njihovo izražavanje u stvarnom životu. Neki kažu: „Ako u zajedništvu razgovarate na temu braka, a pritom ne govoriš o ljubavi, ne govoriš o svečanim zavetima na ljubav, ni o ljubavi koja traje sve dok mora ne presuše i stene se ne pretvore u prah, niti o zavetima koje bračni parovi daju jedno drugom, o čemu onda govoriš?” Govorim o ljudskosti, o odgovornosti, o tome šta muškarac i žena treba da urade u skladu sa Božjim podsticajima i uputstvima, o ispunjavanju obaveza i odgovornosti koje muškarac i žena treba da ispune, o preuzimanju obaveza i odgovornosti koje muškarac i žena treba da preuzmu – tako će tvoje obaveze, tvoje odgovornosti ili tvoja misija biti ispunjeni. Bilo kako bilo, koji je ispravan način primene u vezi sa otpuštanjem raznih fantazija o braku o kojima treba da razgovaramo u zajedništvu? Radi se o tome da ne smeš da zasnivaš svoje misli ili dela na raznim idejama koje dolaze od rđavog čovečanstva i od rđavih trendova, već da ih moraš zasnivati na Božjim rečima. Kako god Bog govorio o braku, moraš da zasnivaš svoje misli i postupke na Njegovim rečima. To načelo je tačno, zar ne? (Jeste.) Da li smo sada uglavnom završili razgovor na temu otpuštanja raznih fantazija o braku? Da li vam je sada u osnovi jasno? (Da, sada je jasno.)

Upravo smo u zajedništvu razgovarali o otpuštanju raznih fantazija o braku, a neki su rekli: „Ako ne želim da živim sama i planiram da se zabavljam sa nekim i nađem nekoga s kim ću se venčati, kako onda da primenjujem Božje reči da bih mogla da otpustim razne fantazije o braku? Kako da primenim to načelo?” Zar to nije povezano s načelima o izboru supružnika, bračnog druga? Koja su načela u vezi sa izborom supružnika koja ti je svet usadio? Princ na belom konju, lepotica svetle puti, zgodan i bogat čovek, lepa i bogata žena, najbolje ako su druga generacija bogate porodice. Udajući se za nekog takvog, izbegavaš 20 godina patnje u životu. Taj muškarac mora da bude neko ko može da ti priušti dijamantski prsten, venčanicu i raskošno venčanje. On mora da bude neko ko je ambiciozan na poslu, ko može da zaradi veliki novac, ili neko ko je već stekao određeno bogatstvo. Zar to nisu misli i pogledi koje ti je svet usadio? (Jesu.) Postoje i oni koji kažu: „Moj partner mora da bude neko koga volim.” Neko drugi kaže: „To nije tačno. To što ti nekoga voliš ne mora da znači da on tebe voli. Ljubav mora biti uzajamna; onaj koga voliš mora da te voli. Ako te voli, onda te nikada neće napustiti ili te se odreći. Ako te onaj koga voliš ne voli, onda će jednog dana samo ustati i ostaviti te.” Da li su ti stavovi tačni? (Nisu.) Recite mi onda, koje načelo treba da sledite kada birate supružnika, a koje se zasniva na Božjim rečima i koje uzima istinu kao svoj kriterijum? Razgovarajte o ovoj temi u skladu sa ispravnim mislima i gledištima koje sada posedujete. (Ako bih želeo da nađem partnera, on mora biti barem neko ko veruje u Boga, neko ko može da stremi ka istini, ko ima iste životne težnje kao ja i da sledi isti put kao ja.) Neko ko deli iste težnje i sledi isti put kao ti i ko veruje u Boga – pominjete neke konkretne kriterijume za izbor supružnika. Da li još neko želi nešto da kaže? (Takođe moramo da proverimo da li je to neko ko ima ljudskost, i da li može da ispuni svoje odgovornosti i obaveze u braku i porodici. I još nešto: nije garantovano da će neko sigurno naći bračnog partnera samo zato što sada želi da ga nađe. Na Bogu je da to uredi, a čovek mora da se pokori i čeka.) Postoji određena primena i postoji određena osnova mišljenja i teorije. Morate da se pokorite i sačekate, da poverite to Bogu i dozvolite mu da to uredi za vas, dok u isto vreme takođe morate principijelno da pristupite tom pitanju. Da li još neko želi nešto da kaže? (Bože, moje gledište je isto kao i njihovo, to jest, mora da se nađe neko ko deli iste težnje i ide istim putem, neko sa ljudskošću i ko može da preuzme odgovornost. Čovek treba da se otpusti pogrešna gledišta o braku koje mu Sotona usađuje, da svim srcem obavlja svoju dužnost, da se pokori Božjoj neprikosnovenosti i da sačeka Božje uređenje.) Ako ne može da ti kupi dijamantski prsten, da li bi se ipak udala za njega? (Ako je on čovek koji poseduje ljudskost, onda bih ga prihvatila čak i ako ne bi mogao da mi kupi dijamantski prsten.) Recimo da ima nešto novca i da može ti kupi dijamantski prsten od jednog karata, ali umesto toga ti kupi dijamantski prsten od 0,3 karata – da li bi tada bila voljna da se udaš za njega? (Ne bih tako nešto zahtevala od njega.) U redu je ne zahtevati tako nešto. Ušteđeni novac možete vremenom da trošite i to se zove dugoročno planiranje. I pre nego što ste pronašle partnera, već imate mentalni sklop za dobar život – to je prilično realističan stav! Ima li još neko? (Bože, mislim da pre svega moram da otpustim one svetovne kriterijume za izbor supružnika. Odnosno, ne smem uvek da maštam o pronalasku princa na belom konju, ili zgodnog i bogatog muškarca, ili nekog romantičnog. Kada otpustim te stvari, trebalo bi da pristupim braku sa ispravnim gledištem, a zatim da se pokorim i sačekam Božje vreme. Iako neko takav može da se pojavi, on mora da bude neko ko ima iste težnje i sledi isti put kao ja. Ne smem da se oslanjam na svoje svetovne poglede, da zahtevam da čovek bude obziran prema meni. Najvažnije je da on može da stremi ka istini i da vodi računa o Božjim namerama.) Ako on stremi ka istini, vodi računa o Božjim namerama, odlazi da obavi svoju dužnost tako da nikada nije kod kuće, pa ti moraš sama da snosiš teret porodičnog života, tako da kad nestane plina ti moraš sama da iznosiš punu bocu na sprat – šta ćeš onda da radiš? (Sama ću je izneti.) A ako ne možeš da je izneseš, možeš da platiš nekome da ti pomogne. (Ili mogu da nađem brata ili sestru da mi pomognu.) Da, to su sve načini rešavanja takve situacije. Dakle, da li bi se ljutila da je odsutan godinu ili dve, ili tri godine ili pet godina? „Zar ne živim život udovice? Koja je bila svrha udaje za njega? Zar mi nije isto kao i pre nego što sam se udala, kao da živim sama? Sve moram sama da radim. Baš sam se prevarila što sam se udala za njega!” Zar ne bi i ti tako razmišljala? (Ne, ne bi trebalo tako da razmišljam, jer bi on obavljao svoju dužnost i radio za pravednu stvar. Ne bi trebalo da se uzbuđujem zbog toga.) To je odličan način razmišljanja, ali da li bi sve to mogla da prevaziđeš u stvarnom životu? Ako bi taj čovek koga si našla bio izuzetno pošten, ako bi najčešće bio nenametljiv u govoru i ponašanju, ako ne bi bio romantičan i nikada ti ne bi kupovao pristojnu odeću, ako ti nikada ne bi poklonio cveće, a posebno ti nikada ne bi rekao „volim te” ili bilo šta slično, tako da u srcu nemaš predstavu da li te voli ili ne, ali bi zaista bio dobar čovek koji je veoma obziran prema tebi i uvek se stara o tebi, koji naprosto ne govori takve stvari i ne radi ništa romantično, i koji ne bi ni pokušao da te uteši ili umiri kada se uznemiriš – zar ne bi u srcu gajila nekakvu ozlojeđenost prema njemu? (Verovatno bih osećala ozlojeđenost kada ne bih verovala u Boga i kada ne bih shvatala istinu, ali nakon slušanja Božjeg zajedništva, znam da ne bi bilo važno da li govori takve stvari i da li je romantičan ili ne. To su gledišta svetovnih ljudi i nisu ono čemu treba da teže ljudi sa normalnom ljudskošću. Trebalo bi da otpustim te stvari i onda se ne bih žalila.) Ne treba da se žališ, zar ne? (Tako je.) Trenutno nisi u takvoj situaciji i ne znaš šta bi osećala da se u njoj nađeš, niti u kakvom bi raspoloženju bila. Međutim, sada svi teoretski znate da, pošto verujete u Boga, ne bi trebalo da postavljate tako nerazumne uslove svom partneru, niti treba da se žalite na svog partnera kada se takve stvari dese, jer to nije nešto što želite. Sada imate te ideje, ali da li ste u stanju da ih ostvarite? Da li ih je lako postići? (Moramo da se pobunimo protiv svojih sklonosti i svojih svetovnih pogleda; tada bi trebalo da nam bude relativno lako da to otpustimo.) Reći ću vam kako da rešite to pitanje. Svi muškarci i žene će se suočiti s tim problemima i naići će im takve misli i raspoloženja u bračnom životu i svi će imati te potrebe. Međutim, osnovna stvar koju moraš da shvatiš jeste da, ako je partner koga izabereš želja tvog srca – ostavljajući po strani činjenicu da je Bog to uredio – ti si ga sama izabrala i zadovoljna si svim u vezi s njim, a posebno zato što ima iste težnje i sledi isti put kao ti, zato što može da obavlja svoju dužnost u Božjoj kući, i zato što je sve što radi pravedno, onda treba da zauzmeš racionalan pristup i dozvoliš mu da to čini, da mu dozvoliš da ignoriše tvoja osećanja, pa čak i tvoje postojanje – teoretski, to je nešto što ti treba da postigneš. Štaviše, ako se u tebi pojavi takva potreba ili te neka posebna situacija ili događaj iznervira, onda moraš da staneš pred Boga da se moliš. Da li ćeš moći u potpunosti da otpustiš te stvari nakon što se pomoliš? Nikako. Na kraju krajeva, ljudi žive u okviru svoje normalne ljudskosti, imaju umove i njihovi umovi će u njima izazvati svakojaka raspoloženja. Nećemo sada raspravljati da li su ta raspoloženja ispravna ili pogrešna. Za sada, najpraktičniji problem je taj što ti je teško da otpustiš ta raspoloženja. Čak i ako ih jednom otpustiš, mogu iznova da se pojave u nekoj objektivnoj situaciji. Dakle, šta bi trebalo da uradiš? To ne treba da te brine, jer si teoretski, kako u ispoljavanju, tako i u razumnosti, već odustala od te težnje ili potrebe. Radi se o tome da će, zbog svoje ljudskosti, ljudi različitih uzrasta imati te potrebe i dolaziće u takva raspoloženja u različitim stepenima i u većoj ili manjoj meri. Takve stvarne situacije su ti jasne i molila si se Bogu, ovog puta si otpustila loše raspoloženje, ili raspoloženje koje doživljavaš nije mnogo intenzivno, te ga ne shvataš previše ozbiljno. Međutim, sledeći put ćeš ponovo zapasti u takvo raspoloženje. Dakle, koja je tvoja konkretna primena? Radi se o tome da ne moraš da obraćaš pažnju na to, niti da ga shvataš ozbiljno, govoreći: „Eto, taj se aspekt moje naravi još uvek nije promenio.” Ne radi se tu o naravi; to je samo privremeno raspoloženje koje nema nikakve veze s tvojom naravi. Niti treba da praviš slona od muve, govoreći: „Jao, zašto sam još uvek takva? Zar ne tragam za istinom? Kako to da se ovako ponašam? To je užasno!” Nema potrebe da od muve praviš slona; to je samo izraz raspoloženja koje pripada različitim emocijama tvoje normalne ljudskosti. Ne pridaj mu pažnju. To je stav za izlaženje na kraj s lošim raspoloženjima. Štaviše, sve dok to ne utiče na redosled i ustaljenost tvog normalnog života, tvog duhovnog života ili obavljanja tvoje dužnosti, onda je to u redu. Na primer, pošto je tvoj muž (ili žena) zauzet obavljanjem svoje dužnosti, već duže vremena niste uspeli da se vidite i niste uspeli da nađete vremena da razgovarate. Jednog dana iznenada vidiš neku sestru sa njenim mužem kako razgovaraju i u srcu ti se javi nemir, te pomisliš: „Vidi kako ona može da obavlja svoju dužnost zajedno sa svojim mužem. Tako su srećni i radosni. Zašto je moj muž tako bezosećajan? Zašto me ne pita: ’Kako si ovih dana? Jesi li dobro?’ Zašto ne brine za mene? Zašto me ne ceni ili ne voli?” Zapadneš u takvo raspoloženje i posle nekog vremena pomisliš: „Uh, nije dobro da budem ovako mrzovoljna”. Znaš da nije dobro da se tako osećaš, ali i dalje se malo ljutiš i raspravljaš sama sa sobom, govoreći: „Neću da se bavim njime, sačekaću da on preuzme inicijativu, da obrati pažnju na mene. Ako to ne učini, onda ću se naljutiti na njega. U braku smo sve ove godine, dugo se već nismo videli i još uvek ne kaže da mu nedostajem. Da li mu uopšte nedostajem? On ne mari za mene, pa neću ni ja za njega!” Svađaš se sama sa sobom i obuzeta si takvim raspoloženjem. Samo na trenutak nailazi nalet besa i lošeg raspoloženja. Dokle god možeš normalno da spavaš i jedeš, da čitaš Božje reči, da prisustvuješ okupljanjima, normalno da obavljaš svoju dužnost i normalno da se slažeš sa svojom braćom i sestrama, ne moraš da brineš o takvim raspoloženjima i možeš da misliš šta god želiš u svom srcu. Šta god ti mislila, dokle god je tvoje poimanje normalno i dok normalno obavljaš svoju dužnost, to je u redu. Ne treba na silu da ga potiskuješ, niti da se na silu moliš Bogu i tražiš od Njega da te dovodi u red ili grdi ili da se osećaš kao grešnica. Nema potrebe da praviš slona od muve, jer će to raspoloženje uskoro nestati. Ako ti zaista toliko nedostaje muž, onda možeš da ga pozoveš i pitaš kako je, možete da otvorite svoja srca jedno drugom i razgovarate. Zar onda ta privremena neraspoloženja i nesporazumi neće nestati? Tebi on zapravo ni za šta i ne treba. Ponekad će ti naići neko kratkotrajno osećanje i želećeš da čuješ njegov glas, ili ćeš se možda na trenutak osetiti usamljeno, ili ćeš se nakratko osećati nezadovoljno, ili ćeš se možda osećati nesrećno, i onda ćeš ga pozvati i čuti mu glas. Tada ćeš videti da je dobro, da te, kao i ranije, mnogo voli i da misli na tebe. Nije te nazvao samo zato što mnogo radi, ili zato što muškarci baš i nemaju osećaj za nijanse, pa nije osetio koliko je vremena prošlo jer je bio zauzet svojom dužnošću. Zar nije dobro što je zauzet i što normalno obavlja svoju dužnost? Zar to nije upravo ono što si želela? Ako je počinio zlo, ako je izazvao ometanje i prekidanje, i bio uklonjen, zar se ne bi zabrinula za njega? Sa njim je sada sve normalno i sve je isto kao i pre – nije li onda tvoj um spokojan? Šta bi još htela? Zar nije tako? (Da, jeste.) Kada se tako čujete i izgovorite nekoliko reči jedno drugom, to ublažava usamljenost u srcu i smanjuje osećaj čežnje, baš kao što nevernici kažu. Zar to pitanje nije onda rešeno? Ima li nekih poteškoća? Ako pozoveš svog muža i pokažete uzajamnu brigu – reci mi, da li Bog osuđuje tako nešto? (Ne.) Vi ste zakoniti muž i žena, tako da je sasvim ispravno da ga pozoveš, da razgovarate i da poveravate jedno drugom svoju čežnju; to je normalno ljudsko osećanje, i to je nešto što treba da uradite u okviru ljudskosti. Štaviše, to je uključeno u Božje određenje ljudskog braka – da jedno drugo pratite, da jedno drugo tešite i da jedno drugo podržavate. Ako on ne ispuni te obaveze, zar ne možeš da mu pomogneš da ih ispuni? To je veoma prosto pitanje koje se veoma jednostavno rešava. Zar se taj problem ne rešava ovakvom primenom? Da li je potrebno da svakakva raspoloženja niknu u tvom srcu? Ne, nije. To je lako sprovesti u delo.

Vratimo se na pitanje koje sam upravo postavio: „Kako bi ljudi trebalo da otpuste razne fantazije o braku?” Odgovarajući na to pitanje, svi ste izneli neke ideje. Ako ljudi žele da otpuste svoje fantazije o braku, prvo moraju da imaju veru i da se pokore Božjem uređenju i određenju. Ne treba da imaš bilo kakve subjektivne ili nerealne fantazije o braku, o tome ko je ili kakva je osoba tvoj partner; treba da imaš stav pokornosti prema Bogu, treba da se pokoravaš Božjem uređenju i određenju i da veruješ da će Bog pripremiti nekoga ko je za tebe najprikladniji. Zar nije neophodno imati poslušan stav? (Jeste.) Drugo, moraš da otpustiš kriterijume za izbor partnera koje su ti usadili rđavi društveni trendovi, a zatim da uspostaviš ispravne kriterijume za izbor partnera, odnosno, da tvoj partner u najmanju ruku treba da bude neko ko veruje u Boga kao ti i neko ko ide istim putem kao ti – ovo je rečeno sa opšte tačke gledišta. Pored toga, tvoj partner mora da bude u stanju da ispuni odgovornosti muškarca ili žene u braku; mora da bude u stanju da ispuni partnerske odgovornosti. Kako se procenjuje taj aspekt? Moraš da osmotriš kvalitet partnerove ljudskosti, da vidiš ima li osećaj odgovornosti i da li ima savest. A kako se procenjuje da li neko ima savest i ljudskost? Ako ne provodiš vreme s partnerom, onda ne možeš da znaš kakva mu je ljudskost, pa čak i ako provodite određeno vreme zajedno, ali ne dovoljno, možda i dalje nećeš moći da otkriješ kakav je. Dakle, kako procenjuješ da li neko ima ljudskosti? Posmatraš da li preuzima odgovornost za svoju dužnost, za Božji nalog i za delo Božje kuće i gledaš da li može da zaštiti interese Božje kuće i da li je posvećen svojoj dužnosti – to je najbolji način da se proceni kvalitet nečije ljudskosti. Pretpostavimo da je ta osoba veoma poštenog karaktera i da je, prilikom obavljanja posla koji joj Božja kuća poveri, izuzetno posvećena, odgovorna, ozbiljna i marljiva, veoma pedantna, nimalo nepažljiva i nikada nemarna, stremi ka istini i pažljivo i savesno sluša sve što joj Bog kaže. Kada joj sve bude jasno i sve shvati, odmah to sprovodi u delo; iako takva osoba možda nije zavidnog kova, ona je u najmanju ruku neko ko se prema svojoj dužnosti i radu u crkvi ne odnosi površno i ko može zaozbiljno da preuzme odgovornost. Ako je savesna i odgovorna prema svojoj dužnosti, onda će sigurno svesrdno živeti svoj život s tobom i preuzeće odgovornost za tebe do samog kraja – karakter takve osobe može da izdrži probe. Čak i ako se razboliš, ostariš, poružniš ili stekneš mane i nedostatke, ta osoba će se prema tebi uvek ophoditi ispravno i trpeljivo, i uvek će dati sve od sebe da zaštiti tebe i tvoju porodicu i da ti pruži zaklon i stabilan život, tako da živiš spokojno. To je najveća sreća koja može da zadesi muškarca ili ženu u bračnom životu. Ona neće nužno moći da ti pruži bogat, luksuzan ili romantičan život, i neće nužno moći da ti ponudi bilo šta drugačije u smislu privrženosti ili bilo kojeg drugog aspekta, ali će u najmanju ruku učiniti da se osećaš opušteno i da će, uz nju, tvoj život biti sređen, i neće biti opasnosti ili osećaja nelagodnosti. Kada pogledaš tu osobu, moći ćeš da vidiš kakav će njen život biti za 20 ili 30 godina, pa čak i u starosti. Takva osoba treba da ti bude kriterijum za izbor partnera. Naravno, taj kriterijum za izbor partnera je pomalo previsok i nekog takvog nije lako naći u današnje vreme, zar ne? Da bi procenila kakav je nečiji karakter i da li će biti u stanju da ispuni svoje obaveze u braku, moraš da pogledaš njegov stav prema dužnosti koja mu je zadata – to je jedan aspekt. Drugi aspekt je da moraš da vidiš da li ima bogobojažljivo srce. Ako ima, onda u najmanju ruku neće učiniti ništa nehumano, nemoralno ili neetičko, što znači da će se sigurno dobro odnositi prema tebi. Ako nema bogobojažljivo srce, ako je drzak, svojeglav, ili je njegova ljudskost zlobna, lažljiva i nadmena; ako ne nosi Boga u srcu i smatra se superiornim u odnosu na druge; ako se prema poslu, dužnostima, pa čak i prema Božjem nalogu i bilo kojem većem pitanju Božje kuće odnosi nepromišljeno i samovoljno, ako postupa nemarno, nikada nije oprezan, ne traži načela, a posebno kada se bavi crkvenim prilozima koje bezobzirno uzima i neprimereno troši, ne bojeći se ničega, onda apsolutno ne smeš da tražiš nekoga takvog. Ako nema bogobojažljivo srce, spreman je na sve. Upravo ti se sada možda jedan takav čovek udvara i kune se na večnu ljubav, ali kada jednog dana bude bio nezadovoljan, kada ne budeš u stanju da zadovoljiš njegove potrebe i više ne budeš njegova ljubljena, onda će reći da te ne voli i da više ništa ne oseća prema tebi, i samo će ustati i ostaviti te kad god mu se bude htelo. Čak i da još niste razvedeni, on će opet tražiti nekog drugog – sve je to moguće. Može da te napusti bilo kada, bilo gde, i spreman je za sve. Takvi ljudi su veoma opasni i ne zavređuju da im posvetiš ceo svoj život. Ako nađeš takvog čoveka da ti bude ljubavnik, tvoj voljeni, tvoj izabranik, bićeš u nevolji. Čak i da je visok, bogat i zgodan, neverovatno talentovan i vrlo brižan i uviđavan prema tebi i, površno govoreći, ispunjava sve uslove da ti bude dečko ili muž, ali nema bogobojažljivo srce, onda ta osoba ne može da bude partner koga ćeš izabrati. Ako si opčinjena njime i ako počnete da se zabavljate, a zatim se i venčate, on će se pretvoriti u tvoju doživotnu noćnu moru i propast. Ti kažeš: „Nije me strah, ja stremim ka istini.” Zapala si u ruke đavolu, a on mrzi Boga, prkosi Mu i koristi sve moguće načine da ometa tvoju veru u Boga – da li si u stanju da to prevaziđeš? To malo rasta i vere ne može da istrpi njegovo mučenje, i posle samo nekoliko dana bićeš toliko izmučena da ćeš preklinjati za milost i nećeš biti u stanju da nastaviš da veruješ u Boga. Gubiš veru i glava ti je puna tih neprestanih svađa. To je kao da si bačena u mašinu za mlevenje mesa i raskomadana, ostala si bez ljudskog obličja, potpuno zaglavljena u njoj, dok konačno ne budeš osuđena na istu sudbinu kao taj đavo za koga si se udala, i tada će tvoj život biti gotov.

Upravo smo u zajedništvu razgovarali o dva kriterijuma kako da procenimo da li je neko u stanju da ispuni svoje obaveze u braku. Možete li da se setite šta su? (Da.) Ta dva kriterijuma odnose se na kvalitet ljudskosti kod ljudi. Jedan kriterijum je da se sagleda da li savesno i odgovorno obavljaju svoju dužnost i da li mogu da zaštite rad crkve i interese Božje kuće. Možda nećeš moći jasno da sudiš o nekim ljudima samo tako što ćeš ih posmatrati; oni će možda moći da obavljaju svoju dužnost i zaštite rad crkve da bi jurili za statusom ili dok imaju status, ali kakvi će biti kada više ne budu imali status je nešto što još uvek nisi uspela jasno da vidiš. U ovom trenutku ne postoji način da ga tačno proceniš. Međutim, kada ga budeš videla da pravi scenu, da proklinje Boga i da huli na Njega kada izgubi status, govoreći da Bog nije pravedan, tada ćeš ga prozreti i pomislićeš: „Ovaj tip uopšte nema bogobojažljivo srce. Srećom, na vreme je pokazao svoje pravo lice. Da nije, izabrala bih ga za muža.” Vidiš, drugi kriterijum za izbor partnera – da li ima bogobojažljivo srce – takođe je od ključne važnosti. Ako prosuđuješ i procenjuješ ljude koristeći taj kriterijum, onda će te to spasiti od bračne noćne more. Da li su ta dva kriterijuma za izbor partnera važna? (Jesu.) Da li ih shvataš? (Da.) Vidiš, ima žena koje mnogo vole novac. Kada počnu da se zabavljaju sa muškarcem, one deluju veoma nežno i osećajno, tako da muškarac pomisli: „Ova žena je divna! Poput ptičice se privija i lepi uz mene po ceo dan. Ona je žena o kakvoj muškarac mašta i za kojom traga. Muškarcu je potrebna takva žena, žena čiji je glas nežan, koja zavisi od svog muškarca i pored koje se muškarac zaista oseća potrebnim. Uz ženu koja je tako vezana za mene, život će biti srećan.” Dakle, venčaju se, ali onda on shvata da se ona, iako veruje u Boga, ne trudi da stremi ka istini. Kad god joj kaže da obavi svoju dužnost, ona kaže da nema vremena, uvek nalazi izgovore, kaže da je umorna i da joj je to teško. Kod kuće niti kuva niti sprema, već samo zuri u televizor; kada vidi da je neko kupio firmiranu torbu, ili da nečija porodica živi u luksuznoj vili i da su kupili skup automobil, ona prokomentariše da je muškarac u toj porodici sigurno vrlo sposoban; ona obično nekontrolisano troši novac, a kad god ode u zlataru, draguljarnicu ili prodavnicu luksuzne robe, uvek želi da troši novac i da kupuje lepe stvari. Tebi ništa nije jasno i misliš: „Bila je tako divna. Kako je mogla da se pretvori u takvu ženu?” Vidiš? Promenila se, zar ne? Kada ste ranije izlazili, bila je u stanju da obavlja svoju dužnost i da malo pati, ali to je sve bilo površno. Sada kada ste u braku, više nije takva. Ona vidi da nisi u stanju da ispuniš njene materijalne zahteve i počinje da te krivi, govoreći: „Zašto ne ideš da zaradiš još para? Koja je vajda od verovanja u Boga i obavljanja te tvoje dužnosti? Može li verovanje u Boga da nas prehrani? Može li vera u Boga da te obogati?” Ona čak izgovara stvari koje bi neki nevernik rekao – da li ta žena zaista veruje u Boga? (Ne.) Ona nikada ne želi da obavlja svoju dužnost, ne ceni ni veru u Boga ni stremljenje ka istini, ne nastoji da postigne spasenje, a naposletku čak izgovara i krajnje buntovne stvari i nema nimalo bogobojažljivo srce. Dakle, o čemu ta žena sve vreme razmišlja? (O hrani, garderobi i provodu.) Samo misli na novac i fizička zadovoljstva, to je sve. Ona je čistokrvna ljubiteljka novca. Ako je oženiš i ona ometa tvoju veru u Boga i podstiče te da odustaneš od svoje dužnosti i težiš ovozemaljskim stvarima, šta ćeš učiniti? Još uvek želiš da stremiš ka istini i postigneš spasenje, ali ako je poslušaš nećeš moći da ga postigneš. Ako je ne poslušaš, posvađaće se s tobom i razvesti se. A posle razvoda ćeš ostati sam – da li ćeš moći to da podneseš? Da nikada nisi imao partnera, onda bi to bilo u redu, ali proveo si sa njom dugi niz godina i navikao se na život udvoje. Iznenada se nađeš razveden, bez partnera – da li možeš to da prevaziđeš? Nije lako, zar ne? Bilo da se radi o tvojim životnim ili emotivnim potrebama, ili o tvom unutrašnjem duhovnom svetu, ti to ne možeš da prevaziđeš. Način na koji živiš sada promenio se u odnosu na način na koji si živeo pre, a obrazac, ritam i način života koje si ranije imao razbijeni su u paramparčad. Kakav si brak imao? Šta ti je taj brak doneo? Sreću ili propast? (Propast.) Doneo je propast. Stoga, ako ne znaš kako da proceniš ljude i ne odmeravaš ih na osnovu ispravnih načela i Božjih reči, onda moraš da daš sve od sebe da ne zakazuješ ljubavne sastanke ni sa kim, niti da se uopšte zanosiš bilo kakvim idejama ili da imaš bilo kakve planove da se s nekim zabavljaš, ženiš ili osnuješ brak. To je zato što je u današnje vreme izazov svetovnih rđavih trendova prevelik za ljude, i svaki pojedinac se suočava sa mnogim i svakojakim iskušenjima u životu; niko nije u stanju da ih prevaziđe, pa čak i da stremiš ka istini, i dalje ćeš ih teško prevazilaziti. Ako stremiš ka istini, ako uspeš da je shvatiš i zadobiješ, onda ćeš moći da ih prevaziđeš. Međutim, sve dok ne shvatiš i ne zadobiješ istinu, iskušenje će uvek biti izazov i uvek će predstavljati opasnost za tebe. Štaviše, vi imate jedan ozbiljan problem, a to je da ne znate kako da procenite ljude i ne umete jasno da vidite suštinu ljudi – to je najozbiljniji problem. Šta je jedino što umeš da proceniš? Muškarci umeju samo da procene da li je žena lepa, da li je završila fakultet, da li je iz bogate porodice, da li se lepo oblači, da li ume da bude romantična i da li ume da bude nežna. Tačnije rečeno, muškarci umeju da vide da li će žena biti dobra supruga i majka, da li će moći dobro da vaspitava decu i da li ume da vodi domaćinstvo. To su stvari koje muškarci najbolje umeju da procene. A šta žene umeju da procene o muškarcima? Umeju da procene da li muškarac zna da bude romantičan, da li je sposoban, da li puni porodičnu kasu, da li mu je suđeno da bude bogat ili siromašan i da li poseduje veštine za snalaženje u svetu. Na višem nivou, žene umeju da procene da li je muškarac u stanju da pati, da li može uspešno da vodi porodicu, da li će ona moći dobro da jede i da se oblači ako bude sa njim, kakvog je on porekla, da li je njegova porodica dobrostojeća, da li imaju kuću, automobil i firmu, da li su poslovni ljudi ili su poljoprivrednici ili radnici, kakva je trenutna finansijska situacija njegove porodice i da li su roditelji odvojili novac za njegovu svadbu. To su stvari koje žene najviše zanimaju. Što se tiče kvaliteta ljudskost-suštine potencijalnog prosca, ili šta će odlučiti u vezi s putem verovanja u Boga, jeste li u stanju da to jasno sagledate? (Ne.) Tačnije rečeno, da li je taj čovek u stanju da sledi put antihrista? Da li je rđav? Sve u svemu, sudeći na osnovu izliva i ispoljavanja kvaliteta njegove ljudskosti, da li je on neko ko stremi ka istini ili je neko kome se istina smučila? Da li je u stanju da sledi put u stremljenju ka istini? Da li je u stanju da postigne spasenje? A ako se udaš za njega, da li ćete oboje moći da uđete u carstvo kao muž i žena? Te stvari ne možeš jasno da vidiš, zar ne? Ima onih koji kažu: „Zašto moramo jasno da vidimo te stvari? Na svetu ima toliko ljudi koji su u braku. Ni oni ne mogu jasno da vide te stvari, pa eno ih, živi su i zdravi, zar ne?” Mnogi ne vide brak jasno. Ako naiđete na dobru osobu koja živi pristojno i sa kojom možete da provedete život bez mnogo uznemiravanja ili uspona i padova, i pored koje se nećete mnogo patiti, onda se to može smatrati dobrim životom i dobrim brakom. Međutim, ima ljudi koji ne uspevaju jasno da vide druge i usredsređuju se samo na to kako druga osoba izgleda i kakav joj je status. Padnu na priču i tek posle venčanja otkrivaju da je njihov partner zla osoba, đavo, i da je svaki dan proveden s takvom osobom dug kao gladna godina. Žene često liju suze, dok su i muškarci neretko prevareni i bivaju žrtve, što posle nekoliko godina dovodi do razvoda. Neki bračni parovi se razvode kada im deca imaju tri ili četiri godine ili kada su u pubertetu, a neki čak imaju unuke kada otkriju da više ne mogu da podnesu da žive zajedno, pa se razvode. Šta ti ljudi kažu na kraju? „Brak je grobnica” i „brak je krematorijum”. Dakle, da li je greška žena ili muškaraca dovela do takvog ishoda? I jedno i drugo su grešili i ni jedno ni drugo nisu bili dobri. Ne znaju kakva je priroda braka ili bračnog života. Priroda braka je da budu odgovorni jedno za drugo, da uđu u stvarni život i podrže jedno drugo. To zavisi od normalne^[a] ljudskosti oba partnera, da bi mogli srećno i stabilno da dočekaju starost i ostanu zajedno do kraja. A kakva je priroda bračnog života? Takođe zavisi od normalne^[b] ljudskosti oba partnera, i samo na taj način mogu da žive mirno, smireno i srećno. Oba partnera moraju da preuzmu odgovornost jedno za drugo, i tek tada mogu konačno zajedno u slozi da prebrode starost i stignu do kraja. Međutim, to nije ulazak u carstvo; bračnom paru nije lako da zajedno uđu u carstvo. Čak i ako ne mogu da uđu u carstvo, da bi bračni par konačno živeo u slozi do starosti, to od njih u najmanju ruku zahteva da imaju savest i razum, i da njihova ljudskost zadovoljava merila. Zar nije tako? (Jeste.) Da li vas ovakav razgovor u zajedništvu dovodi do toga da imate više ili manje vere u brak, ili da imate ispravan stav i gledište? (Navodi nas da imamo ispravan stav i gledište.) Ovakav razgovor nema nikakve veze sa tim koliko ko ima vere, zar ne? Govorim o otpuštanju brojnih fantazija o braku, ne da bih te naterao da odustaneš od braka, niti da ga odbiješ, već da bi zauzeo ispravan i racionalan pristup tom pitanju. Tačnije rečeno, to je zato da bi to pitanje mogao da razmotriš, da mu pristupiš i rešiš ga u skladu sa Božjim rečima. Ne radi se o tome da potpuno prestaneš da razmišljaš o braku – ne razmišljati nije isto što i otpustiti. Istinsko otpuštanje znači imati ispravne i tačne misli i poglede. Sada, kada smo to ovako razmenili, zar niste već otpustili neke od svojih fantazija o braku? (Jesmo.) Da li se sada više plašiš braka ili više žudiš za njim? Zapravo, ni jedno ni drugo. Nema potrebe ni da ga se mnogo plašiš, niti da mnogo žudiš za njim. Ako si sada sam i kažeš: „Želim da stremim ka istini i da se dajem za Boga. Trenutno ne razmišljam o braku i ne planiram da se ženim, pa ću dozvoliti da brak bude otvoreno mesto u mom srcu, pustiću da bude neispisana stranica”, da li je takav pogled ispravan? (Ne, Bog deli sa nama tu istinu jer moramo da se opremimo njome, da je razumemo i sprovedemo u delo. Takođe treba da postupamo u skladu sa onim što Bog kaže, da posmatramo ljude i stvari, da se ponašamo i delujemo isključivo u skladu s Božjim rečima i uzimajući istinu kao kriterijum. Bez obzira da li trenutno razmišljamo o braku ili ne, mi ipak moramo da shvatimo tu istinu, i tek tada ćemo uspeti da izbegnemo greške.) Da li je takvo shvatanje ispravno? (Jeste.)

Da li će neko sada da kaže: „Mi smo samci, a u svetu nevernika važi da je plemenito biti samac. Zar ne možemo onda da kažemo da su u Božjoj kući samci sveti, a venčani nečisti?” Ima li nekoga ko bi rekao tako nešto? Ima venčanih ljudi koji su uvek u zabludi po pitanju braka. Veruju da njihove misli posle venčanja nisu tako čedne ili jednostavne ili čiste kao što su bile ranije, da se njihove misli u braku usložnjavaju, a posebno da ljudi koji su u braku imaju odnose sa suprotnim polom i da više nisu sveti. I tako, nakon što prihvate Božje delo, oni odlučno kažu svom partneru: „Prihvatio sam Božje delo i od danas moram da težim ka svetosti. Ne mogu više da spavam s tobom. Moraš da spavaš sama, a ja moram da spavam u drugoj sobi.” Onda počinju da spavaju odvojeno i partner spava sam, ali i dalje žive zajedno. Čemu takvi ljudi teže? Teže za nekom vrstom svetosti tela. Zar to nije pogrešno shvatanje braka? (Jeste.) Da li je lako rešiti tu zabludu? Ima venčanih ljudi koji veruju da više nisu sveti nakon što su imali odnose sa suprotnim polom. Oni time implicitno žele da kažu da će, ako nemaju odnose sa suprotnim polom, ako napuste brak i razvedu se, postati sveti. Ako se tako postaje svet, zar to ne znači da su nevenčani ljudi onda još više sveti? Sa takvim iskrivljenim shvatanjem, odluke ili postupci ljudi dovode do toga da se njihovi partneri osećaju zbunjeno i ljuto. Neki neverujući muževi ili žene to pogrešno shvataju i stiču odbojnost prema veri, a ima i onih koji se bogohulno odnose prema Bogu. Recite mi, da li je ispravno to što ovi ljudi čine u težnji ka „svetosti”? (Ne, nije.) Zašto nije? Pre svega, postoji problem u njihovom razmišljanju. Koji problem? (Pogrešno shvataju Božje reči.) Prvo, njihovi pogledi na brak su iskrivljeni; drugo, njihove definicije i shvatanja svetosti i nečistoće su iskrivljeni. Oni veruju da odricanje od odnosa sa suprotnim polom čini čoveka svetim, pa šta je onda nečistoća? Šta je svetost? Da li svetost znači nemati iskvarenu narav? Kada neko zadobije istinu i njegova narav se promeni, onda više nema iskvarenu narav. Da li neko ko nije imao odnose sa suprotnim polom ima neiskvarenu narav? Da li iskvarena narav nastaje samo kada imaju odnose sa suprotnim polom? (Ne.) Očigledno, to shvatanje je pogrešno. Kada si u braku i imaš odnose sa suprotnim polom, tvoja iskvarena narav se ne pogoršava, već ostaje ista kao što je bila. Ako nisi u braku i nisi imao odnose sa suprotnim polom, da li ti je narav imalo iskvarena? Jeste, i to mnogo. Dakle, ne meri se da li muškarac ili žena ima iskvarenu narav na osnovu njihovog bračnog statusa, jesu li u braku ili su imali odnose sa suprotnim polom. Zašto su ljudi koji tako razmišljaju i postupaju u takvoj zabludi u vezi braka? Zašto se tako ponašaju? Zar to nije problem koji treba rešiti? (Jeste.) Možete li da ga rešite? Neko samo treba da dođe u kontakt sa suprotnim polom i da ima odnose sa njim i tako postaje nečist i potpuno iskvaren – da li je tako? (Nije.) Da je tako, onda bi Božje određenje zajednice muškarca i žene bilo greška. Dakle, kako možemo da rešimo taj problem? Odakle on potiče? Taj problem se može rešiti raščlanjivanjem i razumevanjem njegovog porekla. Zar i vi nemate takav stav? Zar svi, bilo da su oženjeni ili neoženjeni, nemaju takav stav o braku? (Imaju.) Znam da ne možete da pobegnete od tog problema. Dakle, šta je uzrok tog gledišta? (Ljudima nije jasno šta je svetost, a šta nečistoća.) A šta je uzrok tome da ljudi ne znaju šta je svetost, a šta nečistoća? (Ljudi nisu u stanju da u potpunosti shvate Božje reči ili da shvate istinu.) Koji aspekt Božjih reči oni ne mogu jasno da shvate? (Brak je iskustvo koje bi ljudi trebalo da imaju u životu. Bog ga je odredio, ali ljudi stupanje u brak i odnose sa suprotnim polom dovode u vezu s tim da li su sveti ili ne, dok u stvarnosti biti svet znači nemati iskvarenu narav, i to nema nikakve veze sa činjenicom da li je neko u braku ili nije. Uzmimo za primer katoličke časne sestre. Ako ne prihvataju Božje delo poslednjih dana i ne shvataju istinu, onda se, iako ceo život provode neudate, za njih još uvek ne može reći da su svete, jer njihova iskvarena narav nije razrešena.) Da li to jasno objašnjava stvar? Da li razlika između svetosti i nečistoće leži u činjenici da li je neko u braku ili nije? (Ne.) Ne leži, a postoje i značajni dokazi za to. Na primer, ljudi sa mentalnim oštećenjima, sa kretenizmom, mentalno bolesni, katoličke časne sestre, budističke monahinje i monasi, svi su oni nevenčani, ali da li su sveti? (Nisu.) Ljudi koji imaju mentalna oštećenja, idiotizam i mentalne bolesti nemaju normalan razum; ne mogu da se venčaju, nijedan muškarac među njima ne može da nađe ženu i nijedna žena među njima ne može da nađe muža, pa ipak nisu sveti. Katoličke časne sestre, budističke monahinje i monasi, kao i neke druge posebne grupe se ne venčavaju, a ni oni nisu sveti. Šta znači to da „nisu sveti”? Znači da su nečisti. Šta znači „nečisti”? (Imaju iskvarenu narav.) Tačno, to znači da imaju iskvarenu narav. Svi ti nevenčani ljudi imaju iskvarenu narav i niko od njih nije svet. Dakle, šta je sa venčanim ljudima? Ima li suštinske razlike između onih koji su u braku i onih koji nisu? (Nema.) Suštinski, nema razlike među njima. Šta mislim kada kažem da nema razlike među njima? (Sotona ih je sve iskvario i svi imaju iskvarenu narav.) Tako je, Sotona ih je sve iskvario i svi imaju iskvarenu narav. Oni nisu u stanju da se potčine ni Bogu ni istini, i ne mogu da slede put bogobojažljivosti i izbegavanja zla. Bog ih nije pohvalio, nisu spaseni, i svi su nečisti. Dakle, da li je neko svet ili nečist ne može se meriti po tome da li jeste ili nije u braku. Zašto su onda ljudi u takvoj zabludi u vezi braka, verujući da oni koji se venčavaju nisu sveti i da su nečisti? Šta je suština te zablude? (Njihovi pogledi na brak su iskrivljeni.) Da li su njihovi pogledi na brak i bračni život iskrivljeni, ili su njihovi pogledi na nešto drugo iskrivljeni? Može li neko to da objasni? Kao što smo već rekli, svaki brak će se na koncu vratiti u stvarni život. Dakle, da li je bračni život uzrok onoga što ljudi veruju da je nečisto? (Nije.) On nije uzrok onoga što ljudi smatraju nečistim. Uzrok mišljenja o nečistom zapravo im je znan u umu i duboko u srcu: uzrok je njihova požuda, i u njoj leži pogrešno poimanje. Definicija i raspoznavanje osobe kao svete ili nečiste na osnovu toga da li je venčana ili nije, pogrešno je poimanje i zabluda, a uzrok tome je lažno i netačno shvatanje koje ljudi imaju o svojoj telesnoj požudi. Zašto kažem da je to shvatanje lažno? Ljudi veruju da jednom kada osete požudu i venčaju se, onda stupaju u odnose sa suprotnim polom i da, kada imaju odnose sa suprotnim polom počinju da žive takozvani život telesne požude, i postaju nečisti. Zar to nije opšte uverenje? (Jeste.)

Dakle, hajde da razgovaramo o tome šta je tačno požuda. Dokle god je ispravno shvataš i imaš tačno, ispravno i objektivno poimanje i shvatanje, moći ćeš da razmrsiš taj problem i to pogrešno shvatanje o nečistoti i svetosti. Zar nije tako? Kada ljudi stupe u brak, oni zadovoljavaju svoju požudu i puštaju na volju svojim seksualnim i fizičkim željama, pa misle: „Mi venčani ljudi nismo sveti, nečisti smo. Mladi ljudi koji nisu u braku su sveti.” To je očigledno iskrivljeno razumevanje koje proizilazi iz toga što ne znamo tačno šta je požuda. Pogledajmo sada prvo ljudsko biće: Da li je Adam osećao požudu? Čovečanstvo koje je Bog stvorio poseduje misao, jezik, čulnu percepciju, kao i slobodnu volju i emocionalne potrebe. Šta znači „emocionalne potrebe”? Znači da je ljudima potrebno da imaju partnera da im pravi društvo i da ih podržava, da imaju sagovornika, nekoga o kome će se brinuti, na koga će paziti i koga će negovati – to su emocionalne potrebe. Drugi aspekt je da ljudi takođe osećaju požudu. Na osnovu čega se to tvrdi? Na osnovu toga što je Bog, kada je stvorio Adama, rekao da mu je potreban partner, partner samo za njegove životne i emocionalne potrebe. Ali postojala je još jedna potreba o kojoj je Bog govorio. Šta je Bog rekao? Prva Mojsijeva, 2. poglavlje, 24. stih: „Stoga će čovek ostaviti svoga oca i svoju majku, te se priljubiti uz svoju ženu, pa će biti jedno telo.” Značenje tih reči je veoma jasno; ne moramo da budemo mnogo bukvalni oko toga. Te reči su ti jasne, zar ne? Očigledno, kada je Bog stvorio Adama, pretka čovečanstva, Adam je imao tu potrebu. Naravno, to je objektivno tumačenje. Što je još važnije, kada ga je Bog stvorio, on je imao taj čulni organ i imao je to fiziološko stanje i osobine – to je bilo stvarno Adamovo stanje, stanje prvog pretka čovečanstva koga je Bog stvorio, koji je bio prvo ljudsko biće u telu. Imao je jezik, mogao je da čuje, da vidi, da okusi, i imao je čulne organe, emocionalne potrebe, seksualnu želju, fiziološke potrebe i, naravno, imao je slobodnu volju, kao što smo malopre rekli. Te stvari zajedno čine ljudsko biće koje je Bog stvorio. Zar to nije stvarno stanje? (Jeste.) To je fiziološka struktura muškaraca. A šta je sa ženama? Bog je žensku fiziološku strukturu stvorio različitu od muške i, naravno, stvorio je istu požudu kao i kod muškaraca. Koji je osnov da se to kaže? U Prvoj Mojsijevoj, 3. poglavlje, 16. stih, Bog je rekao: „Umnožiću tvoje trudničke muke, te ćeš s mukom decu rađati.” Odakle dolaze deca pomenuta u „decu ćeš rađati”? Recimo da postoji žena koja ne poseduje tu vrstu fiziološke potrebe, ili tačnije, ne poseduje žensku požudu – da li bi mogla da zatrudni? Ne, i to je vrlo jasno. Dakle, sada, gledajući te dve rečenice koje je izgovorio Bog, muškarci i žene koje je On stvorio imaju različite fiziološke strukture, ali i jedni i drugi dele zajedničku fiziološku osobinu požude. To potvrđuju navedeni Božji postupci i poruka između redova u uputstvima datim ljudskim bićima. Ljudska bića koja je Bog stvorio poseduju fiziološku strukturu i takođe poseduju potrebe svoje fiziološke strukture. Dakle, kako sada treba da gledamo na to pitanje? To što se zove požuda jeste deo tela, kao ljudski organ. Na primer, doručkujete u šest ujutru, a do podne se sva ta hrana manje-više svari i želudac vam je prazan. Želudac prenosi te informacije mozgu i mozak vam kaže: „Želudac ti je prazan; vreme je da jedeš”. Kakav je to osećaj u stomaku? Osećaj je pomalo prazan i nelagodan, a ti bi rado nešto pojeo. Kako nastaje taj osećaj želje da se nešto pojede? To je rezultat rada i metabolizma čitavog tvog nervnog sistema i tvojih organa – vrlo jednostavno. Požuda ima istu prirodu kao i bilo koji drugi telesni organ; nervni sistem je povezan sa svim tvojim organima i šalje im komande. Na primer, tvoj nos oseća neprijatne mirise, a kada oseti neprijatan miris, taj miris ulazi u tvoj nervni sistem, koji govori mozgu: „Taj miris je loš, nije prijatan”. Prenosi ti te informacije i ti odmah pokrivaš nos ili mašeš rukom pred nosom – čitav niz pokreta. Vidiš, tim nizom pokreta i radnji, i tom vrstom osećanja i svesnosti upravljaju određeni organi i nervni sistem u tvom telu. Na primer, začuješ neverovatno glasan zvuk koji probija uši, a kada te informacije stignu do tvojih ušiju, osećaš se uznemireno ili užasnuto i pokrivaš uši. Zapravo, sve što su tvoje uši primile jeste zvuk, deo informacije, ali mozak razlikuje da li je taj zvuk koristan za tebe ili ne. Ako nema većeg uticaja na tebe, samo ćeš ga čuti i prepoznati i više nećeš obraćati posebnu pažnju na njega; ako ima negativan uticaj na tvoje srce ili telo, mozak će to razlikovati i onda će ti narediti da pokriješ uši ili da široko otvoriš usta – doći će do niza sličnih postupaka i misli. Ljudska požuda funkcioniše na isti način, sa odgovarajućim organima koji imaju različite procene i tumačenja pod kontrolom odgovarajućih nerava. Ljudska požuda je baš tako jednostavna. Na istom je nivou i jednaka je bilo kojem drugom organu u ljudskom telu, ali ima svoju posebnost i zato će ljudi uvek imati različite ideje, poglede ili misli o njoj. Dakle, posle ovakvog zajedništva, zar ne bi trebalo sada da imate ispravno razumevanje? (Da.) Ljudska požuda nije ništa tajanstveno; nju je stvorio Bog i postoji od kad je ljudi. Zato što ju je Bog odredio i stvorio, ona ne može da postane negativna ili nečista stvar samo zato što ljudi imaju svakakve zablude i predstave o njoj. Ista je kao i bilo koji drugi ljudski čulni organ; postoji u ljudskom telu i, ako se odvija u okviru ispravnog braka koji je Bog uredio i odredio, onda je to razumna stvar. Međutim, ukoliko joj se ljudi odaju ili je zloupotrebljavaju, onda ona postaje negativna. Naravno, sama požuda nije negativna, ali ljudi koji je koriste ili takva razmišljanja o njoj jesu. Na primer, ljubavni trouglovi, promiskuitet, incest, kao i silovanje i seksualno zlostavljanje i tako dalje – te stvari koje su povezane sa požudom postaju negativne i nemaju nikakve veze sa prvobitnom požudom ljudskog tela. Telesna požuda je isto što i fizički organ: Bog ju je stvorio. Međutim, zbog pokvarenosti i iskvarenosti čovečanstva, dolazi do svakakvih rđavih pojava vezanih za požudu, a onda to nema nikakve veze sa pravilnom i normalnom požudom – to su stvari različite prirode. Zar nije tako? (Jeste.) Ljubavni trouglovi, vanbračne afere, kao i incest i seksualno zlostavljanje – sve su to rđave stvari vezane za požudu koje se dešavaju među iskvarenim čovečanstvom. Te stvari nemaju nikakve veze sa prikladnom požudom i brakom; one su nečiste, neprikladne i nisu pozitivne. Da li vam je to jasno? (Jeste.)

Da li kroz ovakvo zajedništvo možete sada jasno da pojmite ta iskrivljena shvatanja i postupke venčanih ljudi i da odredite šta oni čine ispravno, a šta pogrešno? (Da.) Kada sretnete novog vernika koji kaže: „Prihvatili smo Božje delo, da li mi kao bračni par moramo da živimo odvojeno?” šta ćeš reći? (Reći ćemo ne.) Možeš da ih pitaš: „Zašto biste živeli odvojeno? Jeste li se posvađali? Da li jedno od vas toliko glasno hrče da drugo ne može da spava? Ako je tako, onda je to vaš problem i možete da živite odvojeno. Ako je iz nekog drugog razloga, onda ne, nema potrebe.” Neko drugi kaže: „Skoro četrdeset godina smo u braku. Ostarili smo, deca su nam odrasla, da li treba da spavamo u odvojenim krevetima? Ne treba više da spavamo zajedno, deca će nam se smejati. Trebalo bi da sačuvamo svoj integritet u starosti.” Da li je suvislo reći tako nešto? (Nije.) Ne, nije. Oni žele da zadrže svoj integritet u starosti; šta beše taj integritet? Šta su radili kada su bili mladi? Da nije da se samo pretvaraju? Zar takvi ljudi nisu odvratni? (Jesu.) Kada sretnete takve ljude, recite im: „Mi u našoj veri to ne govorimo, niti Božja kuća ima takve zahteve ili pravila. S vremenom ćeš to naučiti. Možeš da živiš kako god želiš; to je tvoja stvar, i to nema nikakve veze s verom u Boga ili sa stremljenjem ka istini, niti ima ikakve veze s postizanjem spasenja. Za takve stvari ne treba da pitaš, niti treba išta da žrtvuješ za njih.” Zar stvar tada nije rešena? (Jeste.) Tada se rešava pitanje ljudske požude u braku – prevazilazi se najveća poteškoća. Da li vam je ovo naše zajedništvo to razjasnilo? Da li i dalje mislite da je požuda tajanstvena? (Ne.) Da li i dalje mislite da je požuda nečista ili prljava? (Ne.) Što se tiče požude, ona nije nečista i nije prljava; ona je ispravna. Međutim, ako se ljudi poigravaju s njom, onda to više nije prikladno i postaje potpuno druga stvar. U svakom slučaju, zar se nakon ovakvog zajedništva ne rešavaju realne i nerealne fantazije koje ljudi imaju o braku? (Da.) Posle zajedništva o definicijama i konceptima braka, vaše iskrivljene i izvitoperene težnje, ideali i želje u vezi sa brakom u osnovi su u određenoj meri otpuštene u vašim glavama. One koje su preostale zahtevaće od vas da ih postepeno identifikujete u sebi i nastavite da postepeno doživljavate i učite kroz ličnu praksu u stvarnom životu. Naravno, najvažnije je da ljudi imaju pravilno shvatanje i perspektivu samog braka – to je veoma važno. Bez obzira na to da li planiraš da se venčaš u budućnosti ili ne, tvoj stav prema braku i način na koji ga vidiš uticaće na tvoje stremljenje ka istini, i zato moraš pažljivo da čitaš Božje reči na tu temu, i da konačno stekneš ispravnu perspektivu i shvatanje braka, koji bi u najmanju ruku trebalo da budu u skladu sa istinom. Kada završimo zajedništvo po ovom pitanju, zar neće tvoje znanje biti prošireno? (Hoće.) Više nećeš biti tako detinjast i uskogrud, zar ne? Kada budeš razgovarao o tome sa ljudima u budućnosti, videće da si mlad, a ipak to razumeš, i pitaće te: „Koliko dugo si u braku?” Odgovorićeš: „Još se nisam oženio”. Reći će: „Kako onda imaš tako zrelo razumevanje braka, kao da je tvoje razumevanje zrelije čak i od razumevanja odraslih?” Odgovorićeš: „Razumem istinu i postoji osnova za te istine koje razumem. Ako mi ne veruješ, pokazaću ti mesto u Bibliji kada je Bog stvorio Adama, a ti ćeš videti da li je ono što kažem tačno ili ne.” Na kraju ih ubeđuješ srcem, i to je zato što sve što kažeš proizilazi iz tvog čistog razumevanja i poimanja, bez ikakvog izobličavanja ljudskom uobraziljom ili predstavama i bez bilo kakvih iskrivljenih ljudskih pogleda – sve što govoriš u skladu je sa istinom i sa Božjim rečima.

Sada kada smo završili naš razgovor o problemu iskrivljenih shvatanja i postupaka ljudi koji su u braku, hajde da u zajedništvu razgovaramo na temu: „težnja ka bračnoj sreći nije tvoja misija”. To što ljudi otpuštaju fantazije o braku samo znači da dolaze do nekih ispravnih shvatanja i ideja koje su relativno u skladu sa istinom u smislu koncepta i definicije braka; to, međutim, ne znači da mogu potpuno da otpuste svoje težnje, ideale i želje u vezi sa brakom. Hajde da vidimo kako oni oni koji su u braku održavaju svoju bračnu sreću. Može se reći da mnogi ne umeju pravilno da pristupe bračnoj sreći, niti umeju pravilno da pristupe odnosu između bračne sreće i čovekove misije. Zar i to nije problem? (Da, jeste.) Venčani ljudi uvek smatraju brak velikim životnim događajem i pridaju mu veliku važnost. Stoga svu svoju životnu sreću poveravaju bračnom životu i svojim partnerima, verujući da je težnja ka bračnoj sreći jedini cilj kojem treba težiti u ovom životu. Zato mnogi ulažu veliki trud, plaćaju veliki ceh i podnose velike žrtve zarad bračne sreće. Na primer, neko se venča i, da bi privukao svog partnera i održao svoj brak i svoju ljubav „svežim”, spreman je na mnogo toga. Neka žena kaže: „Put do muškog srca vodi preko stomaka” i zato uči od majke ili starijih kako da kuva, kako da spravlja fina jela i peciva, da priprema razne stvari koje njen muž voli da jede i trudi se da mu priredi ukusnu i prijatnu hranu. Kad njen muž ogladni, odmah se seti njenih specijaliteta, pa se seti kuće, pa nje, i onda žuri kući. Zahvaljujući tome, ona nije često sama kod kuće, već uglavnom ima muža pored sebe, tako da oseća da je veoma važno da nauči da spravlja ukusna jela kako bi preko stomaka došla do svog muškarca. Pošto je to jedan od načina da se održi bračna sreća i zato što je to cena koju žena treba da plati i odgovornost koju treba da ispuni zarad svoje bračne sreće, ona vredno radi da održi svoj brak na taj način. Ima i žena koje se osećaju nesigurno u vezi sa svojim brakom i često koriste različite načine da privuku i podstaknu, kao i da udovolje svojim muževima. Na primer, takva žena će svako malo pitati muža da li se seća kada je bio njihov prvi sastanak, kada su se upoznali, kada im je godišnjica braka, kao i za druge datume. Ako muž pamti sve te datume, ona oseća da je on voli, da je ima u srcu. Ako ih se ne seća, onda se ona uznemiri i požali: „Ne možeš da se setiš ni tako važnog datuma. Zar me više ne voliš?” Vidite, pošto stalno pokušavaju da privuku svog partnera, da privuku njegovu pažnju i održe svoju bračnu sreću, i muškarci i žene koriste svetovne načine da podstaknu svog partnera, i svi rade besmislene i detinjaste stvari. Ima žena koje su spremne da plate bilo koju cenu za stvari koje su štetne po njihovo zdravlje. Na primer, neke žene kada pređu tridesetu i vide da njihova koža više nije tako nežna i svetla, niti da je njihovo lice više tako zategnuto i lepo, odlučuju se za lifting lica ili injekciju hijaluronske kiseline. Ima žena koje, da bi lepše izgledale, operišu očne kapke i tetoviraju obrve, često se lepo oblače i ističu svoje obline kako bi privukle svoje muževe, pa čak i nauče da rade neke romantične stvari koje drugi rade zarad svoje bračne sreće. Na primer, kada je neki poseban datum, takva žena može da priredi raskošnu večeru uz sveće i vino. Zatim gasi svetla i, kada se njen muž vrati kući, tera ga da zažmuri i pita: „Koji je danas dan?” Muž duže vremena pokušava da se seti koji je dan, ali mu ne polazi za rukom. Ona pali sveće i kada njen muž otvori oči i pogleda, ispostavi se da mu je rođendan i on kaže: „Ovo je predivno! Obožavam te! Zaboravio sam na sopstveni rođendan. Ali ga zato ti nisi zaboravila, divna si!” Žena je tada srećna i zadovoljna. Samo zahvaljujući toj nekolicini muževih reči, oseća se zadovoljno i opušteno. I muškarci i žene razmišljaju o načinima da održe bračnu sreću. Žena prolazi kroz velike promene, žrtvuje se, ulaže mnogo vremena i truda, a muž isto tako vredno radi i zarađuje novac, puni porodičnu kasu, donosi sve više novca kući, svojoj ženi obezbeđuje sve bolji život u kojem može da uživa. Da bi održao bračnu sreću, on takođe mora da oponaša druge, pa kupuje cveće, poklone za rođendan i za Božić, čokoladu za Dan zaljubljenih i tako dalje, razbijajući glavu kako da usreći svoju ženu, trudeći se iz petnih žila da radi sve te besmislene stvari. A onda jednog dana ostane bez posla i ne usuđuje se da to prizna ženi, plašeći se da će ona da traži razvod ili da njihov brak neće biti srećan kao ranije. Zato se on svakog dana pravi da ide na posao i vraća se s njega u isto vreme, dok istovremeno svuda traži posao. A šta radi kada treba da donese kući platu, a ne dobije nikakav novac? Pozajmljuje od svih redom da bi usrećio ženu i kaže: „Vidi, dobio sam bonus od 2000 juana ovog meseca. Idi kupi sebi nešto lepo.” Njegova žena nema predstavu šta se zaista dešava i stvarno odlazi da kupi nešto skupo. Glava mu puca od brige, oseća da nema kud i postaje sve anksiozniji. Bilo da je reč o muškarcu ili ženi, svi oni čine svašta i troše mnogo vremena i truda da održe svoju bračnu sreću, pa čak idu toliko daleko da čine stvari za koje znaju da su nerazumne. Uprkos svom tom utrošenom vremenu i trudu, ljudi koji su se u to upustili još uvek nemaju predstavu kako da se pravilno suoče ili nose s tim stvarima, čak se trude da uče od drugih, da ih proučavaju i s njima se savetuju kako bi održali svoju bračnu sreću. Postoje čak i ljudi koji, nakon što počnu da veruju u Boga, prihvataju svoju dužnost i nalog koji im je dala Božja kuća, ali da bi održali sreću i zadovoljstvo svog braka, oni daleko zaostaju u obavljanju dužnosti. Prvo je trebalo da odu u daleke krajeve da propovedaju jevanđelje, da se vraćaju kući jednom nedeljno ili čak i ređe, ili su mogli da odu od kuće i da obavljaju svoju dužnost puno radno vreme u skladu sa svojim kovom i uslovima, ali se plaše da će njihov partner biti nezadovoljan njima, da njihov brak neće biti srećan, ili da će im brak u potpunosti propasti, te zarad održavanja bračne sreće oni žrtvuju mnogo vremena koje bi trebalo da provedu obavljajući svoju dužnost. Naročito kada čuju da se njihov partner žali, da je nezadovoljan ili da kuka, postaju još brižniji u održavanju braka. Čine sve što mogu da zadovolje svog partnera i vredno rade na tome da njihov brak bude srećan kako se ne bi raspao. Naravno, još ozbiljnije od ovoga je to što neki ljudi odbijaju poziv Božje kuće i odbijaju da obave svoju dužnost kako bi održali svoju bračnu sreću. Kada treba da odu od kuće da bi obavljali svoju dužnost, zbog toga što ne mogu da podnesu da se rastanu sa svojim supružnikom ili zato što se roditelji njihovog supružnika protive njihovom verovanju u Boga i protive se napuštanju posla i kuće zbog obavljanja dužnosti, takvi ljudi prave kompromise i napuštaju svoju dužnost, odlučuju da održe svoju bračnu sreću i stabilnost braka. Da bi održali bračnu sreću i stabilnost braka i da bi sprečili raspad i kraj njihovog braka, oni odlučuju da jedino ispunjavaju svoje odgovornosti i obaveze u bračnom životu i da napuste misiju stvorenog bića. Ti ne shvataš da, bez obzira na tvoju ulogu u porodici ili u društvu – bilo da si supruga, muž, dete, roditelj, zaposleni ili bilo šta drugo – i bez obzira na to da li je tvoja uloga u bračnom životu važna, ti imaš samo jedan identitet pred Bogom, a to je identitet stvorenog bića. Ti pred Bogom drugi identitet nemaš. Stoga, kada te Božja kuća pozove, to je vreme kada treba da obaviš svoju misiju. Drugim rečima, pošto si ti stvoreno biće, ne radi se o tome da treba da ispuniš svoju misiju samo kada je zadovoljen uslov održavanja tvoje bračne sreće i stabilnosti tvog braka, već o tome da, sve dok si stvoreno biće, misija koju ti Bog dodeljuje i poverava treba bezuslovno da bude ispunjena; bez obzira na okolnosti, uvek si u obavezi da daš prednost misiji koju ti je Bog poverio, dok su misija i odgovornosti koji su ti dodeljeni brakom sporedni. Misija koju ti je Bog dodelio i koju treba da ispuniš kao stvoreno biće uvek treba da ti bude na prvom mestu u bilo kojim uslovima i pod bilo kojim okolnostima. Stoga, bez obzira na to koliko želiš da svoj brak održiš srećnim, ili kakve su ti bračne prilike, ili koliko je veliki ceh koji tvoj partner plaća zarad vašeg braka, ništa od toga nije razlog da odbiješ misiju koju ti je Bog poverio. Drugim rečima, bez obzira na to koliko ti je brak srećan ili stabilan, tvoj identitet stvorenog bića se ne menja, tako da je misija koju ti Bog poverava ono na šta te dužnost pre svega obavezuje, i to je neosporno. Dakle, kada ti Bog poveri misiju, kada dobiješ dužnost i misiju stvorenog bića, treba da otpustiš svoje težnje za srećnim brakom, da napustiš svoju težnju za održavanjem neokrnjenog braka, da ti Bog i misija koju ti je Bog poverio postanu glavni prioritet, i da ne postupaš nepromišljeno. Održavanje bračne sreće je samo odgovornost koju u braku snosiš kao muž ili žena; to nije odgovornost niti misija stvorenog bića pred Stvoriteljem, stoga ne treba da napustiš misiju koju ti je Stvoritelj poverio da bi održao bračnu sreću, niti treba da radiš toliko nepromišljenih, nezrelih i detinjastih stvari koje nemaju nikakve veze sa odgovornostima supruge ili muža. Sve što treba da uradiš jeste da ispuniš svoje odgovornosti i obaveze supruge ili muža u skladu sa Božjim rečima i Božjim zahtevima – to jest, u skladu sa najranijim Božjim uputstvima. U najmanju ruku, trebalo bi da ispunjavaš obaveze supruge ili muža sa savešću i s razumom normalne ljudskosti, i to je dovoljno. Što se tiče verovanja da „put do muškog srca vodi preko stomaka”, ili romantike, ili stalnog proslavljanja svih vrsta godišnjica, ili intimnog sveta udvoje, ili težnje da se „držite za ruke i ostarite zajedno”, ili „zauvek ću te voleti kao što te volim danas”, i sličnih besmislica, to nisu odgovornosti normalnog muškarca i normalne žene. A da budemo još precizniji, to nisu ni bračne odgovornosti i obaveze nekoga ko stremi ka istini. Takav način života i takve životne težnje nisu ono čime treba da se bavi neko ko stremi ka istini, pa bi pre svega trebalo iz svakog kutka svog uma da otpustite te neukusne, budalaste, detinjaste, površne, mučne i odvratne izreke, gledišta i postupanja. Ne dozvoli da ti brak propada i ne dozvoli da ti težnja za bračnom srećom veže ruke, noge, misli i korake i učini te detinjastim, budalastim, vulgarnim, pa čak i zlim. Svetovne težnje za srećnim brakom nisu obaveze i odgovornosti koje neko sa normalnim razumom treba da ispuni, već su one potekle samo i jedino od ovog pokvarenog sveta, iskvarile su čovečanstvo i imaju nagrizajuće dejstvo na ljudskost i na misli svih ljudi. Zbog njih će tvoj um da se degeneriše, one će izvitoperiti tvoju ljudskost, i zbog njih će tvoje misli da postanu zle, složene, zbrkane, pa čak i radikalne. Na primer, neke žene vide da su drugi muškarci romantični, da za godišnjicu braka poklanjaju cveće svojim ženama, izvode ih u kupovinu, grle ih ili im daruju posebne poklone kada su neraspoložene ili nesrećne, ili čak smišljaju iznenađenja ne bi li ih usrećili, i tome slično. Jednom kada u svojoj nutrini prihvatiš te izreke i postupanje, i ti ćeš želeti da tvoj partner radi isto što i oni, želećeš da tako živiš i da imaš takav tretman, i tako će tvoj razum postati nenormalan i biće poremećen i nagrižen takvim izrekama, idejama i postupanjem. Ako ti partner ne kupuje cveće, ne pokušava da te usreći, i ne čini ništa romantično za tebe, ti postaješ ljuta, ogorčena i nezadovoljna – prolaziš kroz raznorazna osećanja. Kada ti je život obuzet takvim stvarima, onda sve obaveze koje treba da ispuniš kao žena i sve dužnosti i odgovornosti koje treba da ispuniš kao stvoreno biće u Božjoj kući, postaju haotične. Stalno ćeš biti nezadovoljna i tvoj normalan život i svakodnevica biće poremećeni tim nezadovoljnim mislima i osećanjima. Dakle, te težnje će uticati na logičko razmišljanje tvoje normalne ljudskosti, na tvoje normalno rasuđivanje i, naravno, na odgovornosti i obaveze koje treba da obaviš kao normalna osoba. Ako težiš ka svetovnim stvarima i bračnom srećom, onda ćeš neizbežno postati „sekularizovana”. Ako težiš samo za bračnom srećom, onda će ti sigurno uvek biti potrebno da tvoj supružnik govori stvari kao što su „volim te”, a ako ti supružnik nikada ne kaže „volim te”, pomislićeš: „Oh, kako mi je brak nesrećan. Muž mi je bezosećajan kao kolac, kao neki debil. U najboljem slučaju zaradi neku crkavicu, trudi se, i tu i tamo nešto popravi po kući. Kad dođe vreme da se jede, kaže: ’Hajde da jedemo’, a kada je vreme za spavanje kaže: ’Vreme je za spavanje, lepo sanjaj, laku noć’, i to je to. Zašto nikada ne može da kaže: ’Volim te’? Zar ne može da izusti ništa romantično?” Možeš li da budeš normalna osoba kada ti je srce ispunjeno takvim stvarima? Zar nisi uvek u nenormalnom i uzrujanom stanju? (Tako je.) Neki ljudi ne umeju da prepoznaju te štetne svetovne trendove; nisu dovoljno otporni, nemaju imunitet. Takvoj ženi je taj fenomen izjavljivanja ljubavi znak bračne sreće i onda ona želi da mu teži, da ga imitira, da ga postigne, a kada ne može da ga postigne, naljuti se i često pita svog muža: „Da li me voliš? Reci mi.” Posle mnogo navaljivanja, njen muž se onda naljuti i, porumenevši, obznani: „Volim te, dušo.” A ona kaže: „Jao, reci mi to opet.” Njen muž se toliko suzdržava da mu i lice i vrat pocrvene i, razmislivši malo, kaže: „Dušo, volim te.” Vidite, taj pristojan čovek kaže tu odvratnu stvar, ali to mu ne dolazi iz srca, pa mu je neprijatno. Kada njegova žena čuje te reči, presrećna je i kaže: „To volim da čujem!” A šta na to kaže muž? „Pogledaj se samo. Jesi sad srećna? Samo tražiš nevolje.” Recite mi, kada žena i muškarac imaju takav bračni život, da li je to sreća? (Nije.) Da li ste srećni kada čujete reči „volim te”? Da li to govori o bračnoj sreći? Da li je to tako jednostavno? (Nije.) Neka žena uvek pita svog muža: „Da li misliš da izgledam matoro?” Muž je pošten čovek, pa iskreno kaže: „Da, malo. Ko ne izgleda matoro posle četrdesete?” Ona odgovara: „Zar me ne voliš? Zašto ne kažeš da izgledam mlado? Da li ti smeta što starim? Hoćeš da nađeš ljubavnicu?” Muž joj odgovara: „Koji si smor! Ne mogu ništa iskreno da ti kažem. Šta je s tobom? Samo sam bio iskren. Ko ne stari? Hoćeš da budeš neko čudovište?” Takve žene su nerazumne. Kako nazivamo ljude koji teže takvoj vrsti takozvane bračne sreće? Vulgarnim rečnikom, one su ološ. A kako možemo da ih nazovemo ako nismo vulgarni? One su mentalno obolele. Šta podrazumevam pod „mentalno obolelim”? Podrazumevam da nemaju normalno ljudsko razmišljanje. Sa četrdeset ili pedeset godina približavaju se starosti i još uvek ne mogu jasno da vide šta je život, šta je brak i uvek vole da rade besciljne i neprijatne stvari. Smatraju da je to bračna sreća, da je to njihova sloboda i njihovo pravo, te da tome treba da teže, tako da žive i tako da pristupe braku. Zar to nije neadekvatno ponašanje? (Jeste.) Ima li mnogo ljudi koji se neadekvatno ponašaju? (Ima.) U svetu nevernika ima ih mnogo, ali ima li ih u Božjoj kući? Ima li ih mnogo? Romantika, pokloni, zagrljaji, iznenađenja i reči „volim te”, i tako dalje, sve su to znaci bračne sreće kojoj teže i predstavljaju ciljeve njihove težnje ka bračnoj sreći. Ljudi koji ne veruju u Boga su takvi, i sasvim sigurno postoje mnogi vernici koji sada tome teže i koji imaju takva gledišta. Dakle, postoje mnogi koji deset ili više godina veruju u Boga, koji su slušali propovedi i shvatili neke istine, ali koji, zarad održavanja bračne sreće, vremena provedenog sa svojim supružnikom i držeći se obećanja datih u vezi sa njihovim brakom i u vezi sa ciljem bračne sreće za koju su se zavetovali da će joj težiti, nikada nisu ispunili svoje odgovornosti i dužnosti pred Stvoriteljem. Umesto toga, oni neće mrdnuti iz kuće, neće napustiti svoj dom bez obzira na to koliko ima posla u Božjoj kući, i neće se odreći svog supružnika da bi obavili svoju dužnost, već će težnju ka bračnoj sreći i njeno održavanje smatrati doživotnim ciljem za koji se bore i u koji ulažu neprekidan trud. Kada imaju takvu težnju, da li oni streme ka istini? Jasno je da ne. Zato što u svom umu, u dubinama svog srca, pa čak i u svojim postupcima, nisu otpustili težnju ka bračnoj sreći, niti ideje, gledišta i poglede na život da je „težnja ka bračnoj sreći nije tvoja misija”; stoga oni apsolutno nisu u stanju da zadobiju istinu. Vi se još niste venčali i još niste stupili u brak. Ako i dalje zadržite to gledište kada stupite u brak, onda ni vi nećete moći da zadobijete istinu. Kada jednom stekneš bračnu sreću, tada nećeš moći da zadobiješ istinu. Pošto težnju ka bračnoj sreći smatraš svojom misijom u životu, neminovno ćeš se odreći i odustati od prilike da obaviš svoju misiju pred Stvoriteljem. Ako odustaneš od prilike i prava da obaviš misiju stvorenog bića pred Stvoriteljem, onda odustaješ od stremljenja ka istini i, naravno, odustaješ i od postizanja spasenja – na tebi je da odlučiš.

Razgovaramo o otpuštanju težnje ka bračnoj sreći, ne zato da biste odustali od braka kao formalnosti, niti da bismo vas podstakli da se razvedete, već da biste odustali od tih težnji ka bračnoj sreći. Pre svega, treba da otpustiš ona gledišta koja preovlađuju u tvojoj težnji ka bračnoj sreći, a zatim treba da otpustiš primenu težnje ka bračnoj sreći i većinu svog vremena i energije posvetiš obavljanju dužnosti stvorenog bića i stremljenju ka istini. Što se tiče braka, sve dok se ne sučeljava ili ne sukobljava sa tvojim stremljenjem ka istini, onda se obaveze koje treba da ispuniš, misiju koju treba da obaviš i uloga koju treba da igraš u braku neće promeniti. Stoga, to što se traži da otpustiš težnju ka bračnoj sreći ne znači da se od tebe traži da napustiš brak ili da se zvanično razvedeš, već znači da se od tebe traži da kao stvoreno biće ispuniš svoju misiju i da pravilno obaviš dužnost koju treba da obaviš, uz pretpostavku da ispunjavaš svoje odgovornosti u braku. Naravno, ako tvoja težnja ka bračnoj sreći utiče, ometa ili čak upropaštava obavljanje tvoje dužnosti stvorenog bića, onda treba da napustiš ne samo težnju ka bračnoj sreći, već i čitav brak. Koja je konačna svrha i značenje razgovora u zajedništvu po ovim pitanjima? Svrha je da ti bračna sreća ne ometa korake, ne veže ruke, da te ne zaslepi, ne iskrivi ti vid, ne uznemiri te i ne okupira tvoj um; svrha je da težnja ka bračnoj sreći ne zauzme sav prostor na tvom životnom putu i u tvom životu, kako bi mogao pravilno da pristupiš odgovornostima i obavezama koje treba da ispuniš u braku i da doneseš ispravne odluke u vezi sa odgovornostima i obavezama koje treba da ispuniš. Bolji način da primenjuješ jeste da više vremena i energije posvetiš svojoj dužnosti, da obaviš dužnost koju treba da obaviš i da ispuniš misiju koju ti je Bog poverio. Nikada ne smeš da zaboraviš da si stvoreno biće, da je Bog onaj koji te je vodio kroz život do ovog trenutka, da ti je Bog dao brak, da ti je dao porodicu, i da ti je Bog dodelio odgovornosti koje treba da ispuniš u okviru braka, i da nisi ti taj koji je izabrao brak, da nisi došao da se venčaš ni iz čega, niti možeš da održiš svoju bračnu sreću oslanjajući se na sopstvene sposobnosti i snagu. Da li sam sada to jasno objasnio? (Jesi.) Da li razumete šta treba da radite? Da li vam je put sada jasan? (Jeste.) Ako ne postoji sukob, niti protivrečnost između odgovornosti i obaveza koje treba da ispuniš u braku i tvoje dužnosti i zadatka kao stvorenog bića, onda pod takvim okolnostima treba da ispuniš svoje odgovornosti u okviru braka kako god one treba da budu ispunjene, i treba valjano da ispuniš svoje odgovornosti, da izneseš odgovornosti koje treba da preuzmeš, i da ne pokušavaš da ih izbegneš. Moraš da preuzmeš odgovornost za svog partnera i treba da preuzmeš odgovornost za život svog partnera, za njegova osećanja i sve što ima veze s njim. Međutim, kada postoji sukob između odgovornosti i obaveza koje si preuzeo u braku i tvog zadatka i dužnosti kao stvorenog bića, onda ono što moraš da otpustiš nije tvoja dužnost ili misija, već su to tvoje bračne odgovornosti. To je ono što Bog očekuje od tebe, to je Božji nalog za tebe i, naravno, to je ono što Bog zahteva od svakog muškarca ili žene. Tek kada budeš sposoban za to, stremićeš ka istini i sledićeš Boga. Ako nisi sposoban za to i ne možeš da primenjuješ na taj način, onda si samo nominalni vernik, ne slediš Boga iskrenim srcem i nisi neko ko stremi ka istini. Sada imaš priliku i uslove da napustiš Kinu da bi obavio svoju dužnost, a neki kažu: „Ako napustim Kinu da bih obavio svoju dužnost, onda ću morati da ostavim supružnika kod kuće. Zar se više nikada nećemo videti? Zar nećemo morati da živimo odvojeno? Zar više nećemo biti u braku?” Neki misle: „Kako li će moj partner da živi bez mene? Zar se naš brak neće raspasti ako odem? Hoće li to biti kraj našem braku? Šta ću da radim u budućnosti?” Da li treba da razmišljaš o budućnosti? O čemu najviše treba da razmišljaš? Ako želiš da budeš neko ko stremi ka istini, onda najviše treba da razmišljaš o tome kako da otpustiš ono što Bog traži od tebe da otpustiš i kako da postigneš ono što Bog traži od tebe da postigneš. Ako ćeš da živiš bez braka i bez partnera pored sebe u budućnosti, u danima koji dolaze, još uvek možeš da doživiš starost i da živiš dobro. Međutim, ako napustiš ovu priliku, onda je to ravno napuštanju svoje dužnosti i zadatka koje ti je Bog poverio. Za Boga ti onda ne bi bio neko ko stremi ka istini, neko ko istinski želi Boga, niti neko ko teži ka spasenju. Ako svesno želiš da se odrekneš svoje prilike i prava da postigneš spasenje i svog zadatka i da umesto toga izabereš brak, ako odlučiš da ostanete zajedno kao muž i žena, ako odlučiš da budeš sa svojim supružnikom i da mu udovoljavaš, i odlučiš da održiš svoj brak neokrnjenim, onda ćeš na kraju nešto dobiti, a nešto izgubiti. Razumeš šta ćeš izgubiti, zar ne? Brak nije tvoje sve, kao što to nije ni tvoja bračna sreća – ona ne može da odluči o tvojoj sudbini, ona ne može da odluči o tvojoj budućnosti, a još manje može da odluči o tvom odredištu. Dakle, koje odluke ljudi treba da donesu, i da li treba ili ne treba da otpuste težnju ka bračnoj sreći i da obave dužnost stvorenog bića, na njima je da odluče. Da li smo sada jasno razgovarali na temu „težnja ka bračnoj sreći nije tvoja misija”? (Jesmo.) Da li postoji neko nejasno pitanje u vezi sa kojim, nakon što ste Me saslušali, ne znate kako da primenjujete? (Ne.) Posle slušanja ovog razgovora u zajedništvu, da li su vam stvari sada jasnije, imate li ispravan put primene i da li imate tačan cilj prema kojem treba da primenjujete? Da li znate kako bi od sada pa nadalje trebalo da primenjujete? (Znamo.) Onda hajde da završimo ovo zajedništvo ovde. Do viđenja!

14. januar 2023. godine

a. Izvorni tekst ne sadrži reč „normalne”.

b. Izvorni tekst ne sadrži reč „normalne”.