U januaru 2018, upravo sam bila prihvatila delo Svemogućeg Boga poslednjih dana. Ubrzo sam preuzela dužnost i postala vodeći pevač u muzičkim video-snimcima za himne. U početku su me mnoga braća i sestre uočili, govoreći mi da lepo pevam, i gde god sam išla, prepoznali bi me. Videvši to, srce mi je bilo ispunjeno srećom. Nekoliko meseci kasnije izabrana sam za crkvenog vođu. Bilo je mnogo pridošlica koje je trebalo napojiti i još puno daljeg rada na jevanđelju. Da bih lakše rešila probleme novopridošlih, često sam gledala filmove o jevanđelju kako bih se pripremila i razumela istinu o Božjem delu i svaki put kad su imali izvesne predstave i probleme koje nisu razumeli, mogla sam da sa njima podelim svoja znanja i rešim njihove probleme. Takođe sam uvek bila domaćin velikih okupljanja. I moja braća i sestre su me često hvalili zbog mog dobrog kova i razumevanja. Bila sam srećna zbog pohvala svoje braće i sestara. Međutim, nisam bila mnogo uspešna u radu na jevanđelju. Svaki put kad bi vođe ispitivale uspešnost rada na jevanđelju u svim crkvama, moja crkva bi uvek imala najlošiji rezultat. Kasnije je sestra Keti premeštena u našu crkvu da propoveda jevanđelje. Videla sam da se sestra Keti brzo privikla na svoj rad. Bila je u stanju da deli znanje i rešava sve probleme koje su drugi imali u svojim dužnostima, a takođe je i aktivno komunicirala kad je organizovala sastanke. Trebalo je da budem srećna što je sestra Keti bila tako odgovorna u obavljanju dužnosti, ali mi se iz nekog nepoznatog razloga nije sviđala. Svaki put kad je sestra Keti komunicirala sa braćom i sestrama, nisam čak želela ni da je vidim. Posebno kad sam ih čula kako govore da misle da je sestra Keti tako dobra i da bi voleli da je izaberu za đakona zaduženog za jevanđelje. Tad sam se osećala još neprijatnije. Pomislila sam: „Pre nego što si ti došla, sva braća i sestre su mene hvalili zbog mog dobrog kova, razumevanja i pojenja i svi su me gledali s poštovanjem. Ali sada misle da si ti najbolja i tebi se dive. Ko će se onda meni diviti?” Od tada sam postala ljubomorna na sestru Keti i bila zabrinuta da će ona preuzeti moje mesto u srcima naše braće i sestara.

Nakon toga videla sam da sestra Keti često zove da pita za stanje pridošlica, a i mnogi od njih su je tražili da bi rešili probleme. Jednom je sestra koju sam pojila imala poteškoće u radu na jevanđelju i pitala me je za mišljenje. Nakon što sam porazgovarala sa njom, otišla je kod sestre Keti. Kad sam saznala da je išla kod sestre Keti, rastužila sam se. Pomislila sam da možda moje predloge nije shvatila ozbiljno, da je pomislila da je sestra Keti bolja od mene i da me više neće ceniti. Tako tužna, pomislila sam: „Pošto sam tako loša u radu na jevanđelju, moram da prevaziđem svoje nedostatke. Tada neću biti gora od sestre Keti i u budućnosti će, ako budu imali problem, braća i sestre dolaziti kod mene, a ne kod nje.” U narednim danima, videla sam da sestra Keti kasno večera svakog dana, da ima puno obaveza i da ponekad radi i celu noć. Zato sam i ja pokušala da ostanem budna do kasno da bih obavljala svoju dužnost. Tako bi braća i sestre mogli da vide da sam i ja odgovorna i da nisam lošija od nje. Kasnije je crkva organizovala izbore za đakona zaduženog za jevanđelje. Zapravo, sa svih aspekata, sestra Keti je bila najbolja za ovu dužnost, ali ja nisam želela da izaberem nju. Mislila sam da ako bi imala određeni položaj u crkvi, pažnja svih bi se postepeno okrenula ka njoj i svi bi pomislili bi da je sposobnija od mene, ali pošto vođe crkve ne mogu sav posao da obavljaju sami, potrebni su im đakoni da im pomognu, zapitala sam se da li bi trebalo da izaberem sestru Keti. Ako bih izabrala nju, braća i sestre bi se sigurno sjatili oko nje i mene ostavili samu. No, morala sam da priznam da je sestra Keti bila vrlo visokog kova i da bi dobro obavljala posao đakona zaduženog za jevanđelje. Razmišljala sam o tome dugo i na kraju nerado izabrala nju.

Jednom je crkva tražila brata ili sestru sa dobrim znanjem filipinskog ili engleskog jezika za snimanje u grupi MV. Sestra Keti je dobro znala i filipinski i engleski i na kraju su braća i sestre izabrali nju. Bila sam frustrirana i pomislila: „I ja dobro znam filipinski i engleski. Zašto su onda izabrali nju a ne mene?” Bila sam ljubomorna na nju i u srcu sam osetila mržnju. U to vreme, zbog toga što je sestra Keti imala nekako nadmenu narav, naše vođe su ispitivale kako ona sprovodi svoje dužnosti i pitali su me da napišem procenu o njoj. Bila sam veoma srećna i želela sam da naglasim njene nedostatke kako bi joj naše vođe dale druge dužnosti i kako mi ne bi više bila u blizini. Ali sam isto tako znala da je takav način razmišljanja pogrešan i da treba korektno da se odnosim prema njoj. Naš vođa je takođe podelio sa nama da, iako sestra Keti ima iskvarene naravi, moramo da se pošteno ophodimo prema njoj u skladu sa načelima. Ali duboko u srcu, želela sam da ode kako ne bih morala da brinem o tome što je braća i sestre izuzetno cene. Pomislila sam: „Dok ti nisi došla, sva braća i sestre su dolazili kod mene u potrazi za odgovorima. Ali sad kad si ti tu, oni uvek odlaze kod tebe, a ne kod mene.” Pomisao na to izazivala je u meni bol i tugu. Čak i kad smo zajedno obavljale dužnosti, nisam želela da je vidim. U to vreme, ljubomora je zaista preplavila moje srce.

Nakon toga sam bila pod velikim pritiskom kad sam obavljala poslove u crkvi i imala sam probleme, ali nisam mogla da osetim Božju volju i nisam znala kako da ih rešim. Bilo je veoma iscrpljujuće. Nisam mogla da osetim delo Svetog Duha i da ga sledim i nisam bila uspešna u obavljaju svojih dužnosti. Uopšte nisam shvatala da je moje negativno stanje već uticalo na moje dužnosti dok nisam videla ove reči Svemogućeg Boga na jednom sastanku: „Kao crkveni vođa, ne treba samo da naučiš da koristiš istinu za rešavanje problema, već i da naučiš da otkrivaš i odgajaš nadarene ljude kojima nikako ne smeš da zavidiš, niti da ih sputavaš. Takva primena je korisna za rad crkve. Ako možeš da odgojiš nekoliko osoba koje tragaju za istinom tako da sarađuju s tobom i da dobro obavljaju sav posao i da na kraju svi imate iskustvena svedočanstva, onda si osposobljen za vođu ili za trudbenika. Ako si u stanju da u svemu postupaš po načelima, tada pokazuješ svoju odanost. Neki ljudi uvek strepe da su drugi bolji ili sposobniji od njih, da će neko drugi biti priznat a oni zanemareni, i to ih tera da napadaju i isključuju druge. Zar to nije slučaj zavisti prema nadarenim ljudima? Zar to nije sebično i ogavno? Kakva je to narav? To je zloba! Oni koji razmišljaju samo o svojim interesima, koji zadovoljavaju samo svoje sebične želje, a da pritom ne razmišljaju o drugima niti razmatraju interese doma Božjeg, imaju lošu narav i Bog ih ne voli. Ako si zaista sposoban da pokažeš obzir prema Božjim namerama, moći ćeš da postupaš pravedno prema drugima. Ako preporučiš dobru osobu i dozvoliš joj da prođe obuku i da obavlja dužnost, dodajući tako jednu nadarenu osobu u dom Božji, zar ti to neće olakšati posao? Zar onda nećeš pokazati odanost u svojoj dužnosti? To je dobro delo pred Bogom; to je minimum savesti i razuma koje treba da poseduju oni koji služe kao vođe” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svoje iskvarene naravi čovek može postati slobodan i nesputan”). Nakon čitanja Božje reči, shvatila sam da sam svoju dužnost obavljala radi reputacije i statusa kako bi me ljudi poštovali i divili mi se. Kad je sestra Keti došla u crkvu, videla sam da ona ume da deli istinu i rešava probleme i kad su drugi poželeli da komuniciraju sa njom umesto sa mnom, uplašila sam se da će sestra Keti preuzeti moje mesti i bila sam ljubomorna i takmičila se sa njom na svakom koraku. Želela sam da pokažem da i ja razumem istinu i da mogu da komuniciram i rešavam probleme drugih, kako bi me braća i sestre gledali s poštovanjem. Kad je crkva birala đakona zaduženog za jevanđelje, znala sam da je sestra Keti sposobna da obavlja taj posao, ali sam se bojala da će mi ukrasti slavu i zato nisam želela da je izaberem i u srcu sam je mrzela i prezirala. Čak sam imala i zlobne namere i pokušala sam da otkrijem njene mane. Bila sam srećna kad sam videla da pokazuje iskvarenost i želela sam da napišem neke loše stvari o njoj u proceni, kako bi je otpustili i kako bi braća i sestre ponovo mogli da uvide moje vrline. Tek kroz otkrivenje u Božjoj reči shvatila sam da sam ljubomorna na njenu sposobnost, da ne mogu da podnesem da bude bolja od mene i da je ono što sam razotkrivala bila je zlobna narav. Spolja posmatrana, ja sam aktivno obavljala svoju dužnost, ali u srcu se nisam mnogo bavila radom u Božjem domu. Sestra Keti je pomagala u radu u Božjem domu i njen rad na jevanđelju bio je uspešniji. Međutim, ja sam samo razmišljala kako da budem bolja od nje. Bog ispituje naša srca i jasno vidi naš odnos prema dužnostima. Ja sam svoju dužnost obavljala bez straha od Boga i samo sam jurila slavu, dobit i status. Takav način razmišljanja se gadi Bogu.

Kasnije sam pročitala još jedan odlomak iz Božje reči. „Tako da kada dođe do bilo čega što ima veze sa ugledom, statusom ili nekom prilikom da zasijate – kada čujete da dom Božji planira da odgoji različite vrste nadarenih pojedinaca, na primer – srce svakog od vas poskoči od nestrpljenja, svako od vas uvek želi da stvori ime za sebe i da bude u središtu pažnje. Svi vi želite da se borite za status i ugled. Sramota vas je zbog toga, ali loše biste se osećali ako ne biste tako postupili. Osećate zavist, mržnju i žalite se kad god vidite da se neko ističe i smatrate da to nije pravično: ’Zašto ja ne mogu da se istaknem? Zašto su uvek drugi ljudi u središtu pažnje? Zašto nikada ne dođe red na mene?’ A kada osetite ozlojeđenost, neuspešno pokušavate da je suzbijete. Molite se Bogu i neko vreme se bolje osećate, ali kada se iznova nađete u sličnoj prilici i dalje ne možete da je prevaziđete. Zar to nije ispoljenje nezrelog rasta? Kada se ljudi zateknu u takvim stanjima, zar to ne znači da su upali u Sotoninu klopku? To su okovi Sotonine iskvarene prirode koji vezuju ljude” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svoje iskvarene naravi čovek može postati slobodan i nesputan”). Božja reč je razotkrila moje stanje. Bila sam ljubomorna na svoju sestru jer sam snažno čeznula za slavom i statusom i zato što sam želela da se istaknem i imam svoje mesto u srcima ljudi. Sećam se da sam se na fakultetu, da bi me drugi hvalili i divili mi se, takmičila sa svojim kolegama i dokle god možemo da se istaknemo, nebitno je da li povređujemo jedni druge. Nakon što sam počela da verujem u Boga, na isti način sam se ponašala i u crkvi. Kad sam videla da je sestra Keti bolja od mene, želela sam da je nadmašim i čak sam je mrzela, jer sam želela da ljudi mene više cene, i ambiciozno se nadala da će mi se diviti i hvaliti me, što je pokazivalo koliko sam nadmena. Takođe sam uvidela da jurim za reputacijom i statusom i zbog toga nisam mogla dobro da obavljam svoje dužnosti, nisam shvatala delo Svetog Duha, i osećala sam da im se um sužava. Baš kao što otkriva Božja reč: „To su okovi Sotonine iskvarene prirode koji vezuju ljude.” Sećam se onog što kaže Biblija: „Zavist je kostiju trulež” (Priče Solomonove 14:30). To je tačno. Ljubomora je izraz sotonske naravi: ona može da navede ljude na mržnju, pa čak i na nerazumne stvari. Kasnije sam videla još jedan odlomak iz Božje reči koji mi je pomogao da razumem suštinu i posledice težnje za reputacijom i statusom. Svemogući Bog kaže: „Neki ljudi veruju u Boga, ali ne tragaju za istinom. Oni uvek žive prema potrebama tela, žude za telesnim zadovoljstvima, uvek zadovoljavaju sopstvene sebične pobude. Bez obzira na to koliko dugo veruju u Boga, nikada neće ući u istina-stvarnost. To je znak da su osramotili Boga. Ti kažeš: ’Nikada nisam pružao otpor Bogu. Kako sam Ga onda osramotio?’ Sve tvoje ideje i misli su rđave. Namere, ciljevi i motivi koji stoje iza onoga što činiš i posledice tvojih postupaka uvek udovoljavaju Sotoni, čine te njegovim predmetom podsmeha i dozvoljavaju mu da ućari nešto od tebe. Nisi nijednom svedočio onako kako hrišćanin treba da svedoči. Ti si Sotonin soj. Ti u svemu sramotiš Božje ime i tvoje svedočanstvo nije istinito. Da li će se Bog setiti stvari koje si učinio? Kakav će na kraju zaključak Bog izvući o svim tvojim postupcima, ponašanju i dužnostima koje si izvršio? Zar nešto ne mora da proistekne iz toga, neka vrsta izjave? U Bibliji Gospod Isus kaže: ’Mnogi će mi govoriti u onaj dan: „Gospode, Gospode! Nismo li prorokovali u tvoje ime, u tvoje ime izgonili zle duhove, i u tvoje ime činili mnoga čuda?” Onda ću im ja reći: „Nikada vas nisam poznavao. Odlazite od mene vi, koji činite bezakonje!”’ (Matej 7:22-23). Zašto je Gospod Isus to rekao? Zašto su mnogi od onih koji su propovedali, izgonili demone i činili mnoga čuda u ime Gospodnje postali zločinci? Zato što nisu prihvatili istine koje je izrazio Gospod Isus, nisu se držali Njegovih zapovesti, niti su imali ljubavi prema istini u svojim srcima. Jedino što su želeli bilo je da posao koji su obavili, teškoće koje su pretrpeli i žrtve koje su podneli za Gospoda zamene za blagoslove carstva nebeskog. Time su pokušavali da sklope dogovor sa Bogom i pokušavali su da iskoriste Boga i prevare Ga, pa su se smučili Gospodu Isusu, omrznuo ih je i osudio kao zlikovce. Danas ljudi prihvataju sud i grdnju Božjih reči, ali neki i dalje teže ugledu i statusu, i uvek žele da se istaknu, uvek žele da budu vođe i trudbenici i da steknu ugled i status. Iako svi kažu da veruju u Boga i da slede Boga i da se odriču i daju za Boga, oni izvršavaju svoje dužnosti da bi stekli slavu, dobitak i status, i uvek imaju neke svoje spletke. Oni nisu pokorni ni odani Bogu, u stanju su da divljaju čineći zlo, a da pritom uopšte ne razmišljaju o svojim postupcima, te tako postaju zlikovci. Bog se gnuša tih zlih ljudi i Bog ih ne spasava” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svoje iskvarene naravi čovek može postati slobodan i nesputan”). Nakon čitanja ovog odlomka iz reči Svemogućeg Boga, osećala sam se potreseno i posramljeno. Uvidela sam da moje ideje, razmišljanja, namere i motivi uopšte nisu bili da zadovoljim Boga, neko su u potpunosti bile usmerene ka tome da navedem druge da mi se dive. Kad sam videla da moja braća i sestre više pažnje poklanjaju sestri Keti nego meni, osetila sam ljubomoru, htela sam da se takmičim i nadmašim je, i čak sam se nadala da će je premestiti u drugu crkvu. Uvidela sam, kao vođa crkve, da nisam fokusirana na razvoj ljudi u obavljanju crkvenih poslova, zanemarivala sam svoju dužnosti, išla pogrešnim putem, bila ljubomorna na talenat i živela u potrazi za slavom i statusom. Ista sam kao i oni koji čine zlo i koje je osudio Gospod Isus. Oni nisu pokazivali nikakvu odanost Bogu i patili su i radili samo da bi održali svoju reputaciju i status i naveli druge da im se dive. Bila sam ista kao oni. Patila sam i činila sve da zadobijem divljenje svoje braće i sestara i da očuvam reputaciju i status. Dok sam ja bila zauzeta time da se pravim važna, moje namere u dužnosti koju sam obavljala više nisu bile ispravne, zbog čega je bilo nemoguće da zadobijem delo Svetog Duha. U mojoj komunikaciji nije bilo svetlosti i nisam mogla da rešim probleme pridošlica. Ljubomora je zaista zla stvar i to je nešto što Bog prezire. Gospod Isus je rekao: „Mnogi će mi govoriti u onaj dan: ’Gospode, Gospode! Nismo li prorokovali u tvoje ime, u tvoje ime izgonili zle duhove, i u tvoje ime činili mnoga čuda?’ Onda ću im ja reći: ’Nikada vas nisam poznavao. Odlazite od mene vi, koji činite bezakonje!’” (Matej 7:22-23). Bog istinski mrzi one koji spolja pokazuju da putuju i pate za Boga, ali u suštini delaju samo da bi zadovoljili sopstvene namere i motive. Oni sve rade zarad sopstvene koristi, a ne zato da bi zadovoljili Boga ili svedočili o Njemu. Zbog toga su oni izvršili mnoga dela, ali Bog to ne prepoznaje. I ja sam radila isto. Spolja posmatrano, ja sam obavljala svoje dužnosti, ali nisam tragala za istinom niti sam pokušavala da razmislim o sebi i upoznam sebe, i nisam pokušavala da naučim ništa iz vrlina svoje saradnice. Umesto toga, krenula sam pogrešnom stazom i jurila reputaciju i status tako da nisam bila nimalo drugačija od onih koji čine zlo. Verovanje u Boga, ne da bi se tragalo za istinom, već da bi se težilo slavi i statusu je staza suprotstavljanja Bogu. Bez obzira na to koliko se spolja odričemo i dajemo, Bog to nikad neće odobriti. Pomislila sam na to koliko se Pavle trudio samo da zaradi novac i navede druge da mu se dive i hvale ga. On nikad nije pokušao da promeni svoje iskvarene naravi i ono što je radio nije bilo svedočenje o Bogu već svedočenje o njemu samom. Na kraju ga je Bog kaznio zbog toga. Ako bih nastavila da svoje dužnosti obavljam sa sebičnim željama, nanela bih štetu i poremetila rad u Božjem domu nesvesno bih postala ona koja čini zla dela, baš kao Pavle, i Bog bi me odbacio i eliminisao. Kad sam to shvatila, otišla sam pred Boga i molila se. Rekla sam: „Svemogući Bože, živim jureći reputaciju i status. Ljubomorna sam na svoju sestru i poredim se i takmičim s njom. Bože, ne želim da dozvolim da mi moja iskvarena narav onemogući da obavljam svoju dužnost. Želim da se rešim svoje iskvarene naravi i radim sa svojom sestrom kako bih ispunila svoju dužnost. Bože, molim Te, vodi me tako da rešim ovaj problem.”

Kasnije sam pročitala još jedan odlomak iz Božje reči. „Nemoj uvek da radiš stvari za svoje dobro i nemoj stalno da vodiš računa o svojim interesima; ne uzimaj u obzir ljudske interese i ne razmišljaj o sopstvenom ponosu, ugledu i statusu. Prvo moraš da razmotriš interese doma Božjeg i da ih učiniš svojim prioritetom. Trebalo bi da budeš obziran prema Božjim namerama i da počneš da razmišljaš o tome da li je bilo nečistoća u obavljanju tvoje dužnosti, da li si bio odan, jesi li ispunio svoje odgovornosti i dao sve od sebe, kao i da li si svesrdno razmišljao o svojoj dužnosti i radu crkve. Te stvari moraš uzeti u obzir. Ako često razmišljaš o njima i shvatiš ih, biće ti lakše da dobro obaviš svoju dužnost. Ako si lošeg kova, ako je tvoje iskustvo plitko ili ako nisi stručan u svom profesionalnom radu, onda može doći do nekih grešaka ili nedostataka u tvom radu i možda nećeš imati dobre rezultate – ali ćeš dati sve od sebe. Ti ne zadovoljavaš sopstvene sebične želje ili sklonosti. Umesto toga, stalno razmišljaš o radu crkve i interesima doma Božjeg. Iako možda nećeš postići dobre rezultate u svojoj dužnosti, tvoje srce će doći na pravo mesto; ako, povrh toga, možeš da tražiš istinu da rešiš probleme u obavljanju svoje dužnosti, bićeš u skladu s merilima za obavljanje tvoje dužnosti, a istovremeno ćeš moći da uđeš u istina-stvarnost. To je ono što znači posedovati svedočanstvo” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svoje iskvarene naravi čovek može postati slobodan i nesputan”). Božja reč mi je pokazala put da to sprovedem u delo. Ne bi trebalo da obavljamo dužnosti pred drugima da bi nas oni hvalili i divili nam se. Trebalo bi da ostavimo po strani svoju reputaciju i razmišljamo o interesima Božjeg doma i dužnosti stavimo na prvo mesto. To je u skladu sa Božjom voljom. Sestra Keti je dobro obavljala svoj rad na jevanđelju i bila je odgovorna u svojim dužnostima. Nije trebalo da budem ljubomorna na nju. Trebalo je da učim iz njenih vrlina da bih prevazišla svoje nedostatke, da se sa njom lepo slažem i da obavljam svoje dužnosti sa njom.

Jednom sam htela da propovedam jevanđelje svom rođaku, ali je on imao duboke religijske predstave i nisam znala kako da mu prenesem svedočenje Božjeg dela u poslednjim danima, a bila sam i zabrinuta da svoje svedočenje neću preneti dovoljno jasno pa sam poželela da nađem sestru koja će mi pomoći i pomislila na sestru Keti, ali sam oklevala. Pomislila sam: „Ako je povedem kao svoju saradnicu, zar to ne dokazuje da sam ja lošija? Da ne mogu da svedočim Božjem delu ili da razrešim religijske predstave? Kad bi to saznala moja braća i sestre, da li bi prestali da me poštuju? Ako bi sestra Keti razrešila religijske predstave mog rođaka, moja braća i sestre bi joj se zasigurno divili.” Kad sam to pomislila, shvatila sam da se ponovo takmičim sa njom za slavu i dobiti i zato sam se u tišini pomolila Bogu. Kasnije sam se setila odlomka iz Božje reči: „Moraš da naučiš da se odrekneš tih stvari i da ih ostaviš po strani, da preporučuješ druge i da im dozvoliš da se istaknu. Nemoj da se boriš ili da žuriš da iskoristiš prilike da se istakneš i zasijaš. Moraš biti u stanju da takve stvari ostaviš po strani, ali takođe ne smeš da zaostaješ u obavljanju svoje dužnosti. Budi osoba koja tiho dela iz senke i ne hvali se pred drugima dok odano obavljaš svoju dužnost. Što se više odričeš svog ponosa i statusa i što se više odričeš svojih interesa, osećaćeš veći mir, više će svetlosti biti u tvom srcu i više će se tvoje stanje popravljati. Što se više boriš i takmičiš, mračnije će postajati tvoje stanje. Ako Mi ne veruješ, pokušaj pa se sam uveri!” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svoje iskvarene naravi čovek može postati slobodan i nesputan”). Božja reč me je prosvetlila. Morala sam da potisnem ponos i sarađujem sa njom. Takvo delanje će mi pomoći da obavljam svoje dužnosti. Da sam nastavila da budem ljubomorna na nju i takmičim se sa njom za slavu i dobit, moje stanje bi samo postalo još negativnije i mračnije jer je težnja za slavom i statusom Sotonin put. Pomolila sam se Bogu: „Svemogući Bože, znam da još uvek imam iskvarenu narav. Ljubomorna sam na svoju sestru i razmišljam o takmičenju sa njom za slavu i dobit, ali bi trebalo da ostavim po strani svoju reputaciju i status. Molim te, vodi me u buntu protiv tela i sprovođenju istine da Te zadovoljim.” Nakon što sam se pomolila, osećala sam se opuštenije i otišla kod sestre Keti da joj objasnim situaciju. Odmah je pristala i razgovarale smo o tome kako tome da pristupimo. Kad sam to videla, bila sam ganuta. Razmišljala sam kako sam uvek živela za svoju sopstvenu reputaciju i pretvarala se da se dobro slažem sa sestrom Keti, ali ona nikad nije saznala šta mi je zapravo bilo u glavi. Odlučila sam da otvoreno razgovaram sa sestrom Keti. Nakon večere razgovarala sam sa sestrom keti i ispričala joj sve o iskvarenosti koju sam pokazivala. Pošto me je saslušala rekla je: „U redu je. U tom pogledu ja sam iskvarenija od tebe. Ovakva vrsta razgovora je veoma dobra.” Nakon otvorenog razgovora sa njom, osetila sam olakšanje i bila sam u stanju da odbacim svoju ljubomoru prema njoj. Sada mogu da obavljam svoje dužnosti sa sestrom Keti i osećam se sigurno i opušteno. Sve ovo je postignuto zahvaljujući Božjoj reči. Sprovođenje istine u delo donosi nam mir i spokoj. Hvala Bogu!