15. Džojina priča
Glavni lik današnje priče se zove Džoj. Ona je sestra sa Filipina. U prošlosti se uvek ophodila prema ljudima vođena osećanjima. Ko se lepo ponašao prema njoj, ona se lepo ponašala prema tom nekom. Nije pravila razlike između ljudi i nije imala načela. To je bilo dok nije iskusila nešto zbog čega je shvatila da su i načela po kojima se slagala sa ljudima i po kojima je doživljavala druge pogrešna. Jedno posebno iskustvo, neke posebne stvari su je navele da shvati da na ljude i stvari moramo da gledamo na osnovu Božje reči da bismo se odnosili prema drugima sa načelima. Džoj je imala drugaricu sa fakulteta po imenu Ema i bile su dobre prijateljice. Kad god bi imala neke poteškoće, Džoj bi se uvek obratila Emi za pomoć i Džoj je negovala njihovo prijateljstvo.
U februaru 2021. godine Ema je pozvala Džoj na okupljanje Crkve Svemogućeg Boga. Čitajući reči Svemogućeg Boga i slušajući priče na skupovima, Džoj je utvrdila da je Svemogući Bog drugi dolazak Gospoda Isusa i rado je prihvatila Božje delo poslednjih dana. Nekoliko meseci kasnije, Džoj je izabrana za crkvenog đakona za zalivanje.
Ali jednog dana, Džoj je iznenada primetila da je u grupi za okupljanje Ema širila neistine koje su dovodile Boga u pitanje i napadale crkvu, kao i predrasude o vođama i đakonima. U njenim rečima je bilo nezadovoljstva i sarkazma. Takođe je rekla da ovo nisu njene lične misli, već su to bile ideje nekih drugih i nadala se da bi starešine mogle da održe sastanak kako bi odgovorili na ova pitanja. Džoj je bila šokirana videvši Emine besmislice i neistine. Istovremeno, bila je i zabrinuta, zato što su svi u ovoj grupi za okupljanje bili braća i sestre koji tek što su prihvatili Božje delo poslednjih dana. Slanje takvih poruka grupi bi zasigurno izazvalo smetnju i možda bi čak navelo neke sa slabim osnovama i bez moći rasuđivanja da pokleknu. Džoj nije znala zašto je Ema ovo radila. Da je stvarno želela odgovore na svoja pitanja, mogla je direktno starešinama da pošalje ova pitanja. Zašto širiti ovakve stvari među novim članovima? Džoj je bila potpuno zbunjena. Ubrzo, baš kao što se Džoj plašila, Emine opaske su izazvale pometnju i prekid u crkvi i uticale su na neku braću i sestre da razviju predrasude prema starešinama i đakonima i da se osećaju rastrzano. Jedna od starešina grupe je pitala Džoj: „Da li je istina to što Ema kaže?” Videvši ovu situaciju, Džoj se još više zabrinula. Zato je brzo otišla do Eme da je pita šta se dešava i zbog čega je rekla ove stvari. „Videla sam kakve si glasine širila i zbog njih je nastao haos u crkvi. Neki ljudi čak imaju predrasude prema starešinama i delatnicima. Ema, zašto iznosiš takve opaske? Odakle dolaze te reči?” „Ovo nisu stvari koje sam ja rekla. Samo želim da starešine održe sastanak kako bi odgovorili na ova pitanja.” „Onda treba da pošalješ ova pitanja direktno starešinama, pa da podele s tobom svoje odgovore. Ema, da li zaista nisi ti sama smislila te opaske?” „Naravno da nisam ja! Ja nemam predstave o Božjem delu.” „Zašto onda nećeš da kažeš ko je postavio pitanja? Ema, samo mi reci od koga potiču ove glasine.” Džoj nije dobila nikakav odgovor kada je pitala Emu o tim opaskama. Šta god da je Džoj pitala, Ema je odbijala da odgovori. Džoj je prijavila ovaj problem vođi, koja je takođe želela da zna ko je postavio ova pitanja kako bi brzo sasekli problem u korenu. Ali Emina usta su bila zapečaćena i nije im rekla. Kasnije, nakon istrage, niko od druge braće i sestara nije postavio ova pitanja. Ema je bila ta koja imala predstave o Božjem delu. Prikupila je neke glasine sa interneta i preformulisala ih u pitanja, ali je odbijala da to prizna. Nakon što je saznala istinu o tome, starešina je brzo organizovala okupljanje i podelila je svoje odgovore na svaku od Eminih neistina, tako da su braća i sestre mogli da ih razluče od onoga što je Ema rekla. Međutim, sama Ema nije bila svesna niti se kajala zbog svojih postupaka.
Posle ovog ispada, vođa je upitala Džoj: „Šta ćeš uraditi ako Ema nije ispravna osoba? Da li ćeš moći da se odnosiš prema njoj u skladu sa istina-načelima?” Suočavajući se sa ovim pitanjima starešine, Džoj nije znala kako da odgovori. Kasnije su vođa i Džoj zajedno pročitale pasus Božjih reči i Džojino srce se odobrovoljilo. Znala je kako da se ophodi prema Emi, imala je neku načelnu ideju. „Prema kojem načelu Božje reči nalažu da se ljudi rukovode u ophođenju prema drugima? Volite ono što Bog voli i mrzite ono što Bog mrzi: to je načelo kojeg treba da se držite. Bog voli one koji streme ka istini i sposobni su da slede Njegovu volju; to su ljudi koje i sami treba da volimo. Oni koji nisu u stanju da slede Božju volju, koji Ga mrze i protiv Njega se bune – takve ljude Bog mrzi, a i mi sami treba da ih mrzimo. To je ono što Bog traži od čoveka. (…) Tokom Doba blagodati, Gospod Isus je rekao: ’Ko je moja majka i ko su moja braća?’ ’Zato što Mi je onaj ko sledi volju Moga Oca, koji je na nebesima, i brat i sestra i majka.’ Ove reči su već postojale u Doba blagodati, a sada su Božje reči još jasnije: ’Voli ono što Bog voli, a mrzi ono što Bog mrzi.’ Ove reči pogađaju suštinu, ali ljudi često nisu u stanju da shvate njihovo pravo značenje” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo se prepoznavanjem sopstvenih pogrešnih gledišta može zaista postići preobražaj”). Nakon što je poslušala Božje reči, Džoj je shvatila ponešto o Božjoj nameri. Bog zahteva od nas da se odnosimo prema ljudima prema načelima, Kao što Božje reči kažu: „Voli ono što Bog voli, a mrzi ono što Bog mrzi.” Po bilo kom načelu i bez obzira na to o kome se radi, moramo se ophoditi prema njima na osnovu onoga što Bog kaže: „Voli ono što Bog voli, a mrzi ono što Bog mrzi.” Ema je namerno širila besmislene neistine, koje su ljudima dale predstave i pogrešna razumevanja u vezi sa Bogom i zabunu oko Božjeg dela. Ovo je ometalo život u crkvi, što je po prirodi zlo. Bog mrzi zlikovce, tako da ljudi treba da stanu na stranu Boga, da odbiju zlikovce i da zaustave njihova zlodela kako bi sprečili njihovo stalno ometanje drugih u svojim okupljanjima i čitanju Božjih reči. Kada je razumela ovo, Džoj je rekla vođi: „Iako mi je teško da prihvatim činjenicu da je Ema činila zlo, to je i dalje činjenica. Ona me neće omesti niti ograničiti, ophodiću se prema njoj u skladu sa načelima koja nam je dao Bog. Ako je crkva udalji, odreći ću se i svojih osećanja prema njoj i neću kriviti Boga.” Vođa je rekla Džoj: „E sad, da Ema ne bi navela braću i sestre na pogrešan put, crkva je odlučila da sredi da se Ema sama udalji.” Iako je Džoj bila zabrinuta oko Emine situacije, isto tako je bila svesna da je Ema delala kao Sotonin sluga, ometajući život crkve i starešinina odluka je imala za cilj da zaštiti braću i sestre da ih neistine ne uznemire i ne navedu na stanputicu, tako da Džoj ništa nije rekla. Ali, u roku od nekoliko dana je Ema ponovo pronašla Džoj… „Džoj, sredili su da se sama udaljim! Starešina me nije isključila iz naše grupe za okupljanje, ali mi nije dozvoljeno da se okupljam sa drugima. Osećam se izostavljeno.” „Širila si neistine i glasine u grupama za okupljanje i uradila si nešto pogrešno. Treba da razmisliš o sebi. Onda kad se istinski pokaješ, možeš da se vratiš okupljanjima.” „Zabrinuta sam da će me starešina isključiti iz grupe za okupljanje. Ali i ako me isključi iz grupe, u redu je. Upotrebiću drugi nalog da se priključim Crkvi Svemogućeg Boga u drugom regionu. Ionako ovde nisam dobrodošla!” „Da li ćeš da se priključiš crkvi pod lažnim imenom? Zar to nije obmanjivanje braće i sestara?” „Pa šta?” Džoj se iznenadila kad je čula Emine reči. Ema nije imala nameru da se pokaje. Čak je htela da napravi lažni nalog kako bi se infiltrirala u crkvu da izaziva prekide i sabotira. Nije li ona jednostavno Sotonin sluga? A i Emine reči su takođe pokazale da nije iskrena osoba. Planirala je da obmane braću i sestre i crkvu. U tom trenutku, Džoj je pomislila na zaduženja đakona za zalivanje: „Nakon otkrivanja nekog problema, treba mu odmah pristupiti traganjem za istinom; veliki problemi se moraju rešavati razgovorom sa crkvenim vođama. Ne smeju se prikrivati istinske činjenice” (Sto sedamdeset načela primene istine). Džoj je osećala da kao đakon za pojenje mora da se pridržava istina-načela i da štiti svoju braću i sestre od ometanja i navođenja na stranputicu. Zato je ispičala starešini o ovome. „Kažeš da će Ema da napravi lažni nalog?” „Uslikala sam naše dopisivanje, pokazaću Vam.” „Ema će biti izbačena što nastavlja da ovako ometa crkvu! Ali ona mi je prijateljica i propovedala mi je jevanđelje. Šta ako…” „Sestro, da li mislite da možemo da je zadržimo u grupi za okupljanje? Na taj način neće da napravi lažni nalog da ometa druge crkve.” „Ako ne čini zlo i ne izaziva smetnje, može da ostane. Ali trenutno, ona nema svest o zlodelima i smetnjama koje je izazvala. I dalje želi da laže, obmanjuje i da krišom odlazi u drugu crkvu. Ovo pokazuje da se nije pokajala. Ako je zaista zlotvor u srži, neće se pokajati i promeniti i neće prestati da čini zlo.” Vođine reči su podsetile Džoj i tek tada je shvatila da je delala vođena osećanjima jer je htela da Ema ostane u crkvi. Ema nije bila svesna sebe. Mogla bi da čini zlo i ometa crkvu u nekom trenutku. Ako bi se opet založila za Emu, u tim rečima ne bi bilo načela.
Kasnije je starešina istraživala i saznala da je Ema imala predstave i da nije tragala za istinom kako bi rešila probleme. Umesto toga, namerno je iskoristila priliku da napadne Boga, pobrkala je dobro i loše, širila je neistine i navodila je svoju braću i sestre na pogrešan put kako bi ih navela da imaju predstave o Božjem delu. Takođe je često govorila na okupljanjima da starešine grupa nisu dorasle svojim dužnostima kako bi podrivala njihovu pozitivnost, što ih je činilo negativnim i uticalo na rezultate njihovih dužnosti. Emini postupci su izazvali ozbiljan prekid u crkvi, a ona se nije pokajala, što znači da je zaista bila zlikovac. Na kraju, crkva je izbacila Emu na osnovu načela o pročišćenju ljudi i Džoj više nije štitila Emu. Ali ono što je usledilo je ostavilo Džoj zaglibljenu u boli.
„Zašto šalješ slike naših dopisivanja drugim ljudima? Više nikad neću pričati sa tobom. Džoj, nikad nisam mislila da bi ti ovo uradila. Izigrala si moje poverenje. Sve si upropastila!” Džoj je plakala nekoliko puta. Osećala je da njenom prijateljstvu sa Emom uskoro dolazi kraj. Počela je da se priseća trenutaka koje je provela sa Emom. Ema joj je pomogla da iznađe rešenja za neke poteškoće i često razmenjuju svoje misli jedna sa drugom… Ali sada, Džoj nije znala kako da se suoči sa Emom. Šta god radila, nije mogla da umiri svoje srce. Nije čak mogla ni da se fokusira dovoljno dugo da drži okupljanja. Stalno je krivila sebe u mislima: „Da li sam stvarno sve upropastila? Možda postoji bolji način da se spreči da napravi lažni nalog i da ometa crkvu…” Džoj je počela da preispituje ispravnost svoje odluke. Bila je uzemirena. Čak je htela da deaktivira svoj nalog, da izbegava braću i sestre i da pobegne od svega, Ali u duši je znala da ne može da ostavi svoja zaduženja, da ne može da izbegava probleme i da treba da bude preduzimljiva u potrazi za rešenjima. Stoga je rekla vođi u kom je stanju. Vođa je poslala pasus Božjih reči Džoj. „Moraš ući sa pozitivne strane; budi aktivan, a ne pasivan. Niko i ništa ne sme da te potrese, u kakvoj god situaciji da si, i ne smeš pasti pod uticaj ničijih reči. Moraš imati stabilnu narav; bez obzira šta ljudi kažu, moraš odmah primeniti ono za šta znaš da je istina. Moraju u tebi uvek biti na delu Moje reči, bez obzira sa kim se možeš suočiti; moraš biti postojan u svom svedočenju o Meni, da pokažeš obzir prema teretu koji nosim. Ne smeš se slepo slagati sa drugima, a da nemaš svoje ideje; umesto toga, moraš imati hrabrosti da ustaneš i usprotiviš se onim stvarima koje nisu u skladu sa istinom. Ako jasno znaš da nešto nije u redu, ali nemaš hrabrosti da to razotkriješ, onda ti nisi osoba koja primenjuje istinu. Ti želiš nešto da kažeš, ali se ne usuđuješ da odmah to izložiš, tako da okolišaš i onda promeniš temu; Sotona je u tebi i zadržava te, čineći da to što govoriš nema nikakvog efekta i da nisi u stanju da istraješ do kraja. Još uvek nosiš strah u svom srcu i nije li to zato što je tvoje srce još uvek ispunjeno Sotoninim idejama?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 12. poglavlje, „Hristove izjave na početku”). „Božje reči su veoma jasne. Ako otkriješ nešto što šteti delu Božje kuće i povređuje tvoju braću i sestre ili ako Sotona pravi smetnje, treba da se usprotiviš i skupiš hrabrost da to razotkriješ, zaustaviš i da braniš delo crkve. Takva je samo ona osoba koja primenjuje istinu. Ako znamo da nešto nije u redu, a i dalje nas ograničavaju naša osećanja, plašimo se raskidanja veza sa drugima i ne možemo da se pridržavamo istina-načela, onda smo na strani Sotone, a to je protiv Božje namere. Otkrila si da tvoja prijateljica širi neistine i razotkrila si je i zaustavila, štiteći svoju braću i sestre od zla. Donela si ispravnu odluku i nema potrebe da kriviš sebe ili da budeš tužna.” „Moj rast je i dalje premali i nedostaje mi razboritosti. Delala sam u skladu sa načelom, ali kad se Ema žalila i optužila me, potreslo me je to i posumnjala sam da grešim. Sad znam da su moj izbor i primena bili ispravni. U stvarima koje se tiču dela crkve i života mojih braće i sestara, moram da se držim načela i budem postojana. Moram da naučim da razlikujem dobro od lošeg i da me ne ograničavaju osećanja.”
Nakon što je razumela Božju nameru, Džoj se umirila i koncentrisala na svoju dužnost. Ali nije se završilo na tome. Ema je iznenada poslala Džoj još jednu poruku u kojoj je pisalo: „Izbacili su me iz grupe. Da li si sad srećna? Ovo je sve zahvaljujući tebi.” Bilo je ironije i sarkazma u tim rečima. Džoj neko vreme nije znala kako da odgovori Emi. Znala je da se u tom trenutku to prijateljstvo završilo i bila je veoma tužna. Džoj je razmišljala: „Naš odnos je bio tako dobar i ona je ta koja mi je propovedala jevanđelje. Ali sada sam ja prijavila njen problem vođi. Zar je nisam izdala? Šta li će misliti o meni? Šta treba da radim? Da li treba da joj se izvinim? Izneverila sam njeno poverenje. Da li sam omanula u negovanju našeg prijateljstva? Da li sam zaista postupila ispravno?” Dok je Džoj bila izgubljena u zbunjenosti i bolu, pročitala je jedan pasus Božjih reči: „Ponašanje koje ne predstavlja apsolutnu pokornost prema Meni jeste izdaja. Ponašanje koje ne predstavlja odanost Meni jeste izdaja. I kada Me varaš i služiš se lažima da bi Me obmanuo je izdaja. Kada neguješ mnoštvo predstava i širiš ih svuda okolo je izdaja. Kada nisi u stanju da braniš Moja svedočanstva i interesovanja je izdaja. Kada se smeješ lažno, a u srcu si daleko od Mene, je izdaja. Sve su ovo dela izdaje za koja ste oduvek bili kadri i ona su uobičajena među vama. Niko od vas možda ovo ne smatra problemom, ali ja ne mislim tako. Kada Me neko izda, ne odnosim se prema tome kao da je to neka beznačajna stvar i svakako to ne mogu ignorisati” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Veoma ozbiljan problem: izdaja (1)”). Nakon što je pročitala Božju reč, Džoj je bila prosvećena. Pomislila je: „Da, uvek razmišljam o tome da li sam izdala prijateljicu. Zašto ne razmišljam o tome da li su moji stavovi i ponašanje usaglašeni sa istinom ili izdaju Boga? Ne treba samo da brinem o osećanjima svoje prijateljice i da ignorišem stav Boga. Božje reči su veoma jasne. ’Kada nisi u stanju da braniš Moja svedočanstva i interesovanja je izdaja.’” Džoj je razmišljala: „Ema je raširila predstave o Božjem delu, navela je braću i sestre na pogrešan put i omela život u crkvi. Takođe je htela da napravi lažni nalog da zavara druge. Sve su to Sotonine radnje i ona uništavaju delo crkve. Da sam izabrala da stanem na Eminu stranu umesto da primenjujem istinu, to bi bilo stajanje na strani Sotone i izdaja Boga!” Džoj je takođe razmišljala o Božjim rečima: „Budi mi odan bez obzira na sve, i hrabro napreduj; Ja sam tvoja stena snage, zato se osloni na Mene!” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 10. poglavlje, „Hristove izjave na početku”). Džoj je osetila da treba da se iskreno moli Bogu i da veruje Bogu. Verovala je da će je Bog navesti da razluči dobro od lošeg, da nauči da pravi razlike između ljudi i da je spreči da izgubi načela i položaj u ovom problemu.
Kasnije se Džoj pitala: „Kada sam saznala da Ema čini nešto loše, prijavila sam to starešini. Razlog za to je očigledno da se obezbedi delo crkve. Zašto uvek sažaljevam Emu?” Božje reči su pružile odgovor na njeno pitanje. Božje reči kažu: „Ukoliko nemaš normalan odnos sa Bogom, tada će se, ma šta ti činio zarad očuvanja svojih odnosa s drugim ljudima, ma koliko se ti upinjao i ma koliko energije u to ulagao, sve svesti samo na ljudsku filozofiju za ovozemaljsko ophođenje. Ti ćeš čuvati svoj položaj među ljudima i od njih dobijati pohvale sa stanovišta ljudi i čovekove filozofije, umesto da normalne međuljudske odnose uspostavljaš u skladu sa Božjom reči. Ako se ne usredsređuješ na svoje odnose s ljudima, već umesto toga održavaš normalan odnos sa Bogom, ako si voljan da svoje srce predaš Bogu i da naučiš kako da Mu budeš pokoran, onda će i tvoji međuljudski odnosi prirodno postati normalni. (…) Normalni međuljudski odnosi uspostavljaju se na temelju okretanja srca Bogu, a ne kroz ljudski napor. Ako je Bog odsutan iz nečijeg srca, onda su odnosi te osobe s drugim ljudima ništa drugo do telesni odnosi. To nisu normalni odnosi, već samo požudna zadovoljstva, koja Bog mrzi i prezire” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Veoma je važno uspostaviti normalan odnos sa Bogom”). „U svemu što radiš i u svemu što govoriš, budi kadar da svoje srce ispravno podesiš, budi pravičan u svojim postupcima, ne dopusti da te vode osećanja i ne postupaj svojevoljno. Ovo su principi po kojima se vernici u Boga moraju ponašati” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kakav je tvoj odnos sa Bogom?”). Džoj je razumela iz Božjih reči da je previše brinula za svoje odnose sa drugima i previše se trudila da ih održi. Zapostavila je svoj normalan odnos sa Bogom i živela je u telesnim osećanjima. Zapravo, održavanje veza sa drugima ima za cilj samo da zaštiti sopstvene interese, ugled i položaj. Dolazi od telesnih potreba. Takođe je okaljano osećanjima i ličnim namerama i nije u skladu sa istina-načelima. Džoj je takođe shvatila da se kolebala po pitanju Eme i da nije zauzela stav jer je očigledno bila ograničena osećanjima koja su je sprečavala da postupi ispravno. Samo je razmišljala o tome da održi svoje prijateljstvo i svoj ugled i mesto u srcima ljudi, zbog čega je upala u zamku osećanja. Stoga nije mogla da se odnosi prema ljudima po istina-načelima i nije mogla da uzme u obzir delo crkve. Čak je htela da odustane od svojih zaduženja, da se kloni braće i sestara i da izda Boga. Tek tada je Džoj videla da su osećanja sebična, Sotona koristi osećanja da upravlja ljudima, što ih tera da izdaju istinu i Boga. Džoj je takođe shvatila da, zapravo, kada joj je Ema propovedala jevanđelje i pozvala je na okupljanje, to su bile suverene uredbe Boga. Bog je iskoristio Emu da dovede Džoj pred Njega i trebalo je da bude zahvalna Bogu, ne Emi. Kada je shvatila ove stvari, Džoj je osetila olakšanje i bila je znatno manje izmučena.
Kasnije, na okupljanju, nekoliko sestara i Džoj su gledale video snimak čitanja Božjih reči, što ju je navelo da jasno uvidi Eminu priroda-suštinu. Božje reči kažu: „Ona braća i sestre koji uvek daju oduška svojoj negativnosti jesu Sotonine sluge i ometaju crkvu. Takvi ljudi moraju jednog dana biti izbačeni i eliminisani. Ako ljudi u svojoj veri u Boga nemaju bogobojažljivo srce, ako nemaju srce koje je pokorno prema Bogu, onda ne samo da neće moći da učine bilo šta za Njega, nego će postati oni koji ometaju Njegovo delo i koji Mu prkose. Verovati u Boga, ali Mu se ne pokoravati niti Ga se bojati, već Mu se protiviti, najveća je sramota za vernika. Ako se vernici jednako neobuzdano i opušteno ponašaju i govore kao i nevernici, onda su još rđaviji od nevernika; oni su arhetipski demoni. Oni koji šire svoj otrovni, zlonamerni govor u crkvi, koji raspiruju glasine, podstiču neslogu i formiraju klike među braćom i sestrama – takvi bi trebalo da budu izbačeni iz crkve. Ipak, pošto je sada različito doba Božjeg dela, ovi ljudi su sputani jer će svakako biti eliminisani. Svi koje je Sotona iskvario imaju iskvarenu narav. Neki samo imaju iskvarenu narav, dok se drugi od njih razlikuju: ne samo da imaju iskvarenu sotonsku narav već im je i priroda izrazito zlonamerna. Ne samo da njihove reči i dela otkrivaju njihovu iskvarenu, sotonsku narav, štaviše, oni su pravi đavoli i Sotone. Njihovo ponašanje prekida i ometa Božje delo, ometa da braća i sestre postignu život-ulazak i šteti normalnom životu crkve. Pre ili kasnije, ovi vukovi u ovčijoj koži moraju biti počišćeni; prema svim tih slugama Sotone bi trebalo usvojiti nemilosrdan stav, stav odbacivanja. Samo tako se stoji na strani Boga, a oni koji u tome ne uspeju, valjaju se u blatu sa Sotonom” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Upozorenje onima koji ne primenjuju istinu”). Ovaj pasus je Božje upozorenje. Razumem, oni koji ne primenjuju istinu, šire glasine i seju razdor su ljudi koji se bune protiv Boga i opiru Mu se. Takvi ljudi nisu izabrani od Boga, oni su Sotonine sluge i zlotvori. Sve što oni čine je neprijateljski prema Bogu i prema pravilima crkve, takve ljude treba izbaciti. Hvala Bogu! Sada se moje srce odobrovoljilo i umem da rasuđujem. Na osnovu Eminog nastupa, sigurna sam da je ona zlotvor. Džoj se setila da u „Načelima ophođenja prema drugima na osnovu njihovih suština” piše: „Dokle god je za nekog potvrđeno da je u srži zla osoba, zao duh, antihrist ili nevernik, ta osoba mora biti uklonjena ili izbačena, prema odluci crkve. Lažljivi ljudi koji često otkrivaju pogrešna gledišta, koji često gaje predstave o Bogu i koji brane stavove protiv Njega, smatrani su za nevernike: Treba ih ukloniti ili izbaciti” (Sto sedamdeset načela primene istine). U skladu sa načelima, zlotvori se moraju isterati iz crkve da bi se sprečili da izazivaju prekide u crkvi, tako da se drugi ne ometaju kada se okupljaju ili obavljaju svoje dužnosti. Džoj je takođe razumela da Bog dozvoljava zlotvorima da ometaju crkvu kako bi Božji izabranici mogli da razumeju istinu, da nauče da razlikuju ljude i da se ophode prema ljudima prema Božjoj reči. U isto vreme, omogućava nam da spoznamo svoj stvarni rast i da naučimo da primenjujemo istinu i da čuvamo crkveno delo. Kad je ovo shvatila, Džoj je bila zahvalna Bogu. Bez Božje zaštite i Božjih reči koje su je vodile, i dalje bi bila ograničena osećanjima, branila bi jednog zlotvora i bila bi navedena na stranputicu od strane Eme. Ovo je prilično opasna stvar! Kada je prepoznala ovo, Džoj ovaj problem više nije mučio i osetila je veliko olakšanje.
Nakon toga, Ema je prišla Džoj nekoliko puta, ali nije više uticala na Džoj niti je ometala. Posle tog iskustva, Džoj je bila duboko zahvalna Bogu. Bog je bio taj koji ju je vodio da shvati ponešto od istine, da zadobije moć rasuđivanja i oslobodio je od toga da je osećanja ograničavaju. Videla je da je istina previše važna ljudima. Tek kada sagledamo ljude i stvari na osnovu istine, možemo imati načela, a da nas Sotona ne navodi na stranputicu i koristi. Hvala Bogu!