– Molitveni dnevnik

Sreda, 17. avgust 2022. godine, vedro nebo

Danas sam započela novu dužnost. Bavim se tekstovima. Iako neočekivano, srećna sam što mogu da obavljam ovu dužnost. Znam da je to Božja blagodat i da mi On pruža priliku da praktično postupam. Želim dobro da obavim posao. Ali kad pomislim koliko mi je posao nepoznat i kako su drugi orezivani zbog samovolje i nepridržavanja načela u ovoj vrsti posla, počnem da brinem, razmišljajući: „Hoću li i ja biti orezana u ovoj dužnosti?“ Pa ipak, zar ne bi bilo dobro ako bih mogla da naučim lekciju iz orezivanja? Ovo je bila odlična prilika da steknem istinu! Na kraju sam prihvatila ovu dužnost.

Nedelja, 4. septembar 2022. godine, oblačno

Kako vreme leti. Za tren oka je prošlo preko pola meseca kako se bavim radom na tekstovima. Uz razgovor sa starešinom o načelima i smernice u poslu, malo više sam se upoznala sa ovim poslom i naučila neka načela. Danas sam videla kako neku braću i sestre orezuju zbog toga što svoju dužnost ne obavljaju u skladu sa načelima i što su samovoljni. Bila sam prilično nervozna i plašila se da ću i sama biti orezana. Iako znam da je orezivanje od strane starešine ukazivanje na iskvarene naravi i na suštinu problema u skladu sa Božjim rečima, i da nam to može pomoći da spoznamo sebe i uđemo u istina-načela, i dalje ne želim da budem orezana. Brat Sol je danas orezan jer nije obavljao svoju dužnost u skladu sa načelima. Starešina mu je ranije govorio i ispravljao ga u tome neprestano, ali je on nastavio da pravi istu grešku. Starešina je rekao da nije u stanju da shvati duhovne stvari i da nije razumeo načela. Iako te reči nisu bile upućene meni, kad sam čula reči „nije u stanju da shvati duhovne stvari“, kao da me je to pogodilo u živac. Upozorila sam sebe: „Moram da postupam u skladu sa načelima i ne smem da napravim nijednu grešku, inače ću biti orezana. Biću u nevolji ako se pokaže da nisam u stanju da shvatim duhovne stvari. Kako takva osoba može biti spasena? Je li ona uopšte vredna negovanja?“ Takva razmišljanja su me još više zabrinula. Večeras sam tokom obavljanja dužnosti bila napeta sve vreme. Sve sam radila sa krajnjim oprezom, prestravljena da ću nešto pogrešiti. Ali ne razumem zašto me toliko pogađa orezivanje drugih ljudi.

Petak, 9. septembar 2022. godine, vedro nebo

U poslednje vreme sam ispunjena strepnjom tokom obavljanja dužnosti i neprestano se osvrćem preko ramena. Prestravljena sam da negde ne pogrešim. Ponekad me drugi pitaju za mišljenje, ali čak i u vezi sa onim u šta sam sigurna, plašim se da ću reći nešto pogrešno. Moram da se obratim nekolicini drugih ljudi i dobijem od njih potvrdu pre nego što izrazim svoje viđenje. Iskreno govoreći, obavljanje dužnosti na ovaj način je tako tegobno i imam osećaj da sam se udaljila od Boga. Danas sam pročitala odlomak Božjih reči koji me je zaista dirnuo. Svemogući Bog kaže: „Pojedini antihristi koji rade u kući Božjoj prećutno odlučuju da postupaju s naročitim obzirom, da izbegnu greške, da izbegnu da budu orezivani, da naljute Višnjeg ili da ih njihove starešine uhvate dok čine nešto loše, i staraju se o tome da dobra dela čine pred publikom. Ipak, koliko god da su skrupulozni, s obzirom na činjenicu da su im motivi i put kojim idu pogrešni, i budući da govore i postupaju samo zarad slave, dobitka i statusa i da nikada ne traže istinu, oni često krše načela, prekidaju i ometaju crkveni rad, postupaju kao Sotonine pokorne sluge i neretko čak počine mnoge prestupe. Prilično je uobičajeno i sasvim tipično da takvi ljudi počesto krše načela i čine prestupe. Prema tome, naravno da im je vrlo teško da izbegnu da budu orezivani. Nije im promaklo da su neki antihristi otkriveni i uklonjeni jer su strogo orezani. Te stvari su videli sopstvenim očima. Zašto se antihristi ponašaju tako oprezno? Jedan razlog je svakako u tome što se plaše da budu otkriveni i uklonjeni. Oni ovako razmišljaju: ’Moram da budem oprezan – na kraju krajeva, „Oprez je majka sigurnosti“ i „Dobri ljudi spokojno žive“. Moram da poštujem ova načela i da u svakom trenutku sebe podsećam da se klonim pogrešnog postupanja i upadanja u nevolju, i moram da suzbijem svoju iskvarenost i namere i da ne dopustim da ih iko zapazi. Sve dok ne učinim ništa pogrešno i do samoga kraja budem istrajan, dobiću blagoslove, izbeći ću nesreće i steći ću nešto u svojoj veri u Boga!’ Često na taj način sebe podstiču, motivišu i ohrabruju. Duboko u sebi oni smatraju da će im se, ako učine išta pogrešno, izgledi da dobiju blagoslove značajno smanjiti. Nisu li to sračunatost i uverenje koji su nastanjeni u dubini njihovog srca? Polazeći od ove sračunatosti i uverenja antihristâ – nastranu da li su oni ispravni ili pogrešni – zbog čega će se oni najviše brinuti dok budu orezivani? (Zbog svojih izgleda i sudbine.) Oni orezivanje povezuju sa svojim izgledima i sudbinom – a to ima veze sa njihovom rđavom prirodom“ („Reč“, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista“, „Deveta stavka: Svoju dužnost obavljaju samo da bi se istakli i nahranili sopstvene interese i ambicije; interese Božje kuće nikada ne uzimaju u obzir, već ih čak izdaju u zamenu za ličnu slavu (8. deo)“). Ovaj odlomak tačno opisuje moje stanje. Kad vidim da druge orezuju, ja to ne prihvatam od Boga niti tragam zašto su ti ljudi orezivani, kako su zastranili, kako mogu da naučim iz njihovih grešaka i kako treba da izbegnem da ne zastranim isto tako u budućnosti, već da postupam u skladu sa načelima. Umesto toga, ja nalazim nevidljivu, pa ipak blisku vezu između orezivanja i moje sudbine. Osećam da što si ozbiljnije orezan, to manje nade imaš da ćeš biti blagoslovljen. Postala sam uzdržanija i opreznija, razmišljajući da dokle god ne napravim puno grešaka i budem orezana, imam nade da budem blagoslovljena. Zbog mog pogrešnog razumevanja orezivanja i zbog toga što previše cenim blagoslove, izuzetno sam osetljiva na stvari koje se tiču moje sudbine i previše oprezna u svemu što radim. Plašim se da ću, ako ne budem oprezna, biti orezana i izgubiti svoj dobar ishod. Jasno mi je da sam zla i lažljiva! Starešina nam puno puta besedi o načelima i vodi nas, ali mi njegove reči ne shvatamo ozbiljno. Nastavljamo da postupamo svojevoljno i slepo i prekidamo rad crkve. Zar to što smo orezivani nije potpuno normalno? Razumna osoba bi razmislila o sebi u tom smislu, o tome gde greši ili nije u stanju da shvati duhovne stvari, da traga za istinom i odmah ispravi svoja odstupanja. To je osoba sa pozitivnim ulaskom i ona koja traga za istinom. Orezivani smo da bismo lakše ušli u istinu i dobro obavljali svoju dužnost. Ali ja ne samo da ne tragam za istinom niti razmišljam, već se isto tako čuvam i pogrešno tumačim stvari. Ne raspoznajem dobro od lošeg! Zahvaljujući otkrivenju Božjih reči, sada imam neko shvatanje o svom stanju.

Ponedeljak, 12. septembar 2022. godine, jaka kiša

Danas, tokom okupljanja, starešina je saznao da je Sol postao negativan nakon orezivanja i da se oseća sputano i povučeno. Starešina nas je pitao da li se mi osećamo sputano. Setila sam se svog nedavnog stanja i rekla da sam se ja osećala nekako sputano. Starešina je tada nešto podelio što me je zaista dirnulo. Rekao je: „Zašto neki ljudi bivaju stalno orezivani, a i dalje ne stiču istinu i kažu da se osećaju sputano, potlačeno i mučeno? To je zato što se ne fokusiraju na razumevanje niti sticanje istine, što znači da ne stiču ništa. Kad su orezivani, oni pokazuju otpor i ljutnju. Idu protiv drugih. Da li je to osoba koja prihvata istinu? Zaista, takvi ljudi su orezivani jer su prekršili istina-načela, ali oni odbijaju da o tome promisle i još i lenčare. To pokazuje da ne prihvataju istinu i da se protive istini i ne slažu se sa njom. Neslaganje sa istinom je u suštini neslaganje sa Bogom. Priroda toga je zaista ozbiljna.“ Iz starešinine besede sam konačno shvatila koliko je ozbiljna priroda odbacivanja istine i orezivanja i koliko je opasno to stanje. Kad sam stigla kući, osećala sam duboki nemir duže vreme i ležala sam u krevetu i nisam dugo mogla da zaspim. Osetila sam da ova situacija nije nimalo slučajna i da iza toga stoji Božja namera. Počela sam da se pitam kako se tačno manifestuje neprihvatanje istine. Kako mogu da naučim lekciju i razmislim u ovoj situaciji?

Sreda, 14. septembar 2022. godine, vedro nebo

Sol je danas otpušten. I još nekoliko njih je otpušteno jer nisu prihvatili istinu i nisu napredovali u svojim dužnostima. Od jedne sestre sam saznala da je Sol često svojevoljno obavljao svoju dužnost i kršio načela, a da je starešina svaki put sa njim strpljivo razgovarao o načelima. Ponekad bi ga orezao i ukazao na suštinu njegovog problema, ali Sol nije tragao za istinom niti je razmišljao o tome. Kao odgovor na orezivanje, on bi lenčario i odbijao da deli svoja gledišta tokom diskusija o poslu. Jednom je na okupljanju čak rekao: „Starešina ne vidi kad dobro obavljam posao, ali bivam orezan kad to ne uradim.“ Bilo mi je teško da poverujem da je to rekao i da je mogao da pokaže da uopšte ne prihvata istinu! Pročitala sam nekoliko odlomaka Božjih reči: „Prilikom orezivanja nekog antihrista, prvo što će on uraditi jeste da će se iz dubine duše opirati tome i da će to odbacivati. On će se protiv toga boriti. Zašto je to tako? Zato što antihristi, zbog same svoje priroda-suštine, osećaju odbojnost prema istini, mrze je i uopšte je ne prihvataju. Sasvim prirodno, antihristova suština i njegova narav sprečavaju ga da prizna vlastite greške ili da prizna da mu je narav iskvarena. Na osnovu te dve činjenice može se zaključiti da se stav antihrista prema orezivanju ogleda u njegovom celovitom i potpunom odbacivanju i prkosu prema njemu. On iz dna duše mrzi i opire se orezivanju i ne pokazuje ni najmanji znak prihvatanja ili pokoravanja, a kamoli bilo kakvog iskrenog preispitivanja ili kajanja. Prilikom orezivanja, antihrist ne razmatra ko je taj koji ga orezuje, na šta se to orezivanje tačno odnosi, koliki je njegov deo krivice za to, koliko je očigledna njegova greška, koliko je zla počinio, niti kakve su posledice tog zlodela po rad crkve – njega ništa od toga ne zanima. Što se antihrista tiče, osoba koja ga orezuje je naprosto neko ko ga izdvaja ili mu pronalazi greške da bi ga mučio. Pritom, antihrist može čak pomisliti da je izložen maltretiranju i ponižavanju, da se prema njemu ne ophode kao prema ljudskom biću, te da ga omalovažavaju i nipodaštavaju. Nakon orezivanja, antihrist nikada ne razmišlja o tome kakvu je grešku zapravo počinio, koju je iskvarenu narav razotkrio, niti o tome da li je tragao za načelima kojih treba da se pridržava, da li je postupao u skladu sa istina-načelima, te da li je ispunio svoje obaveze u vezi sa materijom zbog koje je podvrgnut orezivanju. On ništa od toga ne analizira i ne preispituje, ne kontemplira o tome, niti o tim pitanjima uopšte razmišlja. Umesto toga, on orezivanju pristupa po svojoj volji i naprasito. Svaki put kada ga orezuju, antihrist kipti od besa, neposlušnosti i ozlojeđenosti i ne želi da sluša ničije savete. On odbija da prihvati vlastito orezivanje i nije u stanju da se vrati pred Boga kako bi samog sebe spoznao i preispitao, kako bi se pozabavio postupcima kojima je prekršio načela, poput površnosti ili divljanja prilikom obavljanja dužnosti, niti pak koristi ovu priliku da bi razrešio svoju iskvarenu narav. Umesto toga, iznalazi izgovore da bi odbranio i opravdao sebe, a u stanju je čak i da kaže neke stvari da bi druge ljude potpalio i izazvao razdor među njima“ („Reč“, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista“, „Dvanaesta stavka: Oni žele da se povuku kada nemaju nikakav status niti nadu da će dobiti blagoslove“). „Bez obzira na okolnosti koje se javljaju – posebno pred nedaćama i posebno kada Bog otkriva ili razotkriva ljude – prva stvar koju čovek treba da uradi jeste da stane pred Boga da preispita sebe i ispita svoje reči i dela i svoju iskvarenu narav, umesto da ispituje, proučava i sudi da li su Božje reči i dela ispravni ili pogrešni. Ako ostaneš na mestu koje ti pripada, trebalo bi da tačno znaš šta treba da radiš. Ljudi imaju iskvarenu narav i ne shvataju istinu. To nije tako veliki problem. Ali kada ljudi imaju iskvarenu narav i ne shvataju istinu, a ipak ne traže istinu – tada imaju veliki problem. Ti imaš iskvarenu narav i ne shvataš istinu, i možeš proizvoljno da sudiš Bogu i da Mu pristupaš i da komuniciraš sa Njim shodno svom raspoloženju, sklonostima i emocijama. Međutim, ako ne tražiš i ne primenjuješ istinu, stvari neće biti tako jednostavne. Ne samo da nećeš moći da se pokoriš Bogu, već bi mogao pogrešno da Ga shvatiš i da se žališ na Njega, da Ga osudiš, da Mu se suprotstaviš, pa čak i da Ga izgrdiš i odbaciš u svom srcu, govoreći da On nije pravedan, da sve što On čini nije nužno ispravno. Zar nije opasno to što i dalje možeš da izazoveš tako nešto? (Jeste.) Vrlo je opasno. Nedostatak traženja istine može nekoga da košta života! A to se može dogoditi bilo kad i bilo gde“ („Reč“, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista“, „Deseta stavka: Istinu preziru, drsko se rugaju načelima i zanemaruju uređenja Božje kuće (3. deo)“). „Svi oni koji su često negativni, takvi su zbog toga što ne mogu da prihvate istinu. Ako ne prihvataš istinu, negativnost će poput đavola prianjati za tebe, usled čega ćeš neprestano biti negativan, razvijaćeš u sebi osećanja neposlušnosti, nezadovoljstva i ozlojeđenosti prema Bogu, sve dok ne dođeš u sukob sa Njim, dok Mu se ne suprotstaviš i dok ne počneš glasno da negoduješ protiv Njega – tada ćeš shvatiti da si stigao do kraja i tvoje pravo ružno lice biće razotkriveno. Ljudi će početi da te raskrinkavaju, da te detaljno analiziraju i da ti lepe etikete, a ti ćeš tek tada, suočen sa sumornom stvarnošću, početi da se kaješ; tek tada ćeš pasti na kolena i početi da se, sav očajan, udaraš u grudi – čekaj samo, itekako ćeš prihvatiti Božju kaznu!“ („Reč“, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika“, „Odgovornosti starešina i delatnika (17)“). Božje reči su me konačno navele da shvatim da je najjasniji pokazatelj toga da li neko prihvata istinu to kako podnosi kad ga orezuju. Kad se orežu, oni koji tragaju za istinom i prihvataju je mogu da promisle o tome i ma koliko ozbiljno bili orezani, uvek mogu da se pomole Bogu, da promisle gde su tačno pogrešili, šta je uzrok tome i kakvu su iskvarenu narav pokazali, a onda da tragaju za istinom i iz toga izvuku pouku. Iako možda postoje neke negativnosti i slabosti, to je zato što oni vide dubinu svoje iskvarenosti i ozbiljnost svojih prestupa, onda počinju da osećaju krivicu i kajanje i mrze sebe iz sveg srca. Ali ta negativnost će proći. Oni mogu da tragaju za istinom i nastave da razmišljaju o sebi na osnovu tih neuspeha, a kad istinski spoznaju svoj problem i jasno uvide prirodu svojih postupaka, vide Božju ljubav i zaštitu u orezivanju i zahvaljuju Bogu. U tom trenutku, stanje te osobe je ispravno i pozitivno. Ali osoba koja ne prihvata istinu drugačije se odnosi prema orezivanju. Iako se neki neće otvoreno žaliti, oni nikad ne promišljaju o sebi niti spoznaju sebe kroz Božje reči. U sebi se svađaju, opiru i smišljaju izgovore, što znači da što više razmišljaju o tome, to više pate i tuguju, čak do te mere da misle da im je učinjena nepravda. Naravno, to stvara negativne emocije. Te negativne emocije sadrže njihovo nezadovoljstvo stvarnošću i drugima. Oni koji prihvataju istinu smatraju da im orezivanje omogućava da istinski spoznaju svoju iskvarenu narav, da se pokaju i promene i da je to prekretnica u njihovoj veri. Ali oni koji ne prihvataju istinu biće razotkriveni i odbačeni. Svi oni koji postanu mnogo negativni, ne prihvataju istinu po prirodi imaju odbojnost ka istini i ne mogu da napreduju ma koliko godina da veruju. Kad je bio orezan, Sol nije promislio o tome niti je prepoznao prirodu i posledice svojevoljnog rada, a još manje je tragao za načelima primene. Umesto toga, bio je sputan, negativan i ravnodušan. U početku sam mislila da je normalno što se oseća negativno nakon orezivanja i da će nakon par dana razmišljanja biti dobro. Ali neka braća i sestre su rekli da je bio ovakav i ranije – revnostan i aktivan spolja posmatrano, ali čim bi se pojavili problemi u poslu i kad bi bio orezan, postao bi negativan i ravnodušan i prestao bi da učestvuje u diskusijama o problemima. Rekao bi da što više predloga u vezi sa poslom navede, to bi se više problema razotkrilo i on bi davao manje predloga i mišljenja kako bi manje problema bilo razotkriveno. Zbog poslednjeg orezivanja osećao se sputano i povučeno u obavljanju dužnosti, bio je depresivan i patio je. Taj njegov negativni stav u suštini je odbacivanje istine i okrivljavanje Boga i opiranje Njemu. Pokazivao je narav antihrista. Konačno sam shvatila da se iza te negativnosti krije sotonska narav koja se opire Bogu. Nije li to što je Sol krenuo pogrešnim putem upozorenje za mene? Svemogući Bog kaže: „Nedostatak traženja istine može nekoga da košta života! A to se može dogoditi bilo kad i bilo gde.“ Ranije nisam imala puno ličnog iskustva s tim, ali sa onim što sam prošla u poslednje vreme, ove reči su me navele da se u srcu složim s njima. Toliko je opasno ne tragati za istinom i ne prihvatati je nakon orezivanja. Braća i sestre koji su nedavno otpušteni bili su zapravo nadareni, ali je njihova fatalna slabost bila je ta što su osećali odbojnost prema istini i nisu tragali za njom, što je dovelo do toga da nisu ostvarivali nikakve rezultate u svojim dužnostima i na kraju su otpušteni. Što više razmišljam o tome, to više uviđam značaj traganja za istinom.

Četvrtak, 15. septembar 2022. godine, slaba kiša

Razgovor sa starešinom one noći ne izlazi mi iz glave već par meseci i misli mi se stalno vraćaju na ove Božje reči: „Ako veruješ u Boga, a ipak ne tražiš ni istinu ni namere Božje, niti voliš put koji te približava Njemu, tada kažem da si ti onaj koji pokušava da izbegne sud, te da si marioneta i izdajnik koji beži od velikog belog prestola“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine“). Ranije, kad sam čitala Božje reči: „ti si onaj koji pokušava da izbegne sud“ i „ti si marioneta i izdajnik koji beži od velikog belog prestola“, odmah su mi pali na pamet oni u religijskom svetu koji se drže religijskih predstava. Oni samo žele da budu spaseni kroz blagodat. Oni odbijaju da prihvate Božje delo suda u poslednjim danima. Oni su marionete i izdajnici koji beže od Božjeg velikog belog prestola. Ali, pitam se, da li prihvatanje Božjeg dela u poslednjim danima takođe znači i prihvatanje Njegovog suda? Da li Bog to tako vidi? Šta to zapravo znači istinski prihvatiti Božji sud i grdnju? Razmišljajući o Božjim rečima, shvatila sam da prihvatanje Božjeg dela u poslednjim danima ne znači istinsko prihvatanje Njegovog suda u poslednjim danima. Morate makar biti u stanju da prihvatite da budete orezani kako biste prihvatili Božji sud u poslednjim danima. Ako ne možete da prihvatite da budete orezani, ne postoji način da ćete prihvatiti Božji sud i grdnju. Pročitala sam još neke Božje reči o tome kako ispravno podneti orezivanje. Svemogući Bog kaže: „Kad je reč o orezivanju, šta je ono najosnovnije što ljudi treba da znaju? Orezivanje je nužno iskustvo kako bi se na odgovarajući način izvršavala dužnost – ono je neophodno. Reč je o nečemu sa čim ljudi svakodnevno moraju da se suoče i da često iskuse ne bi li u svojoj veri u Boga postigli spasenje. Niko ne može biti pošteđen orezivanja. Da li su nečijim orezivanjem obuhvaćeni izgledi i sudbina te osobe? (Nisu.) Prema tome, zašto se sprovodi nečije orezivanje? Da li se ono sprovodi da bi se neko osudio? (Ne, sprovodi se kako bi se ljudima pomoglo da shvate istinu i da svoju dužnost izvršavaju shodno načelima.) Tako je. To je najispravniji način da se to shvati. Nečije orezivanje je vrsta discipline, vrsta grdnje i, naravno, to je ujedno način da se ljudima pomogne i da se oni poprave. To što te orezuju omogućava ti da na vreme promeniš svoje nepravilno stremljenje. Omogućava ti da odmah prepoznaš svoje trenutne probleme i da na vreme prepoznaš iskvarene naravi koje otkrivaš. U krajnjoj liniji, to što te orezuju pomaže ti da prepoznaš svoje greške i da svoje dužnosti izvršavaš shodno načelima, na vreme te pošteđuje lutanja i zastranjivanja, i sprečava te da izazivaš katastrofe. Nije li to od najveće pomoći ljudima, nije li im to najveći lek? Oni sa savešću i razumom trebalo bi da budu u stanju da se prema orezivanju ispravno odnose“ („Reč“, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista“, „Deveta stavka: Svoju dužnost obavljaju samo da bi se istakli i nahranili sopstvene interese i ambicije; interese Božje kuće nikada ne uzimaju u obzir, već ih čak izdaju u zamenu za ličnu slavu (8. deo)“). Božje reči su vrlo jasne po pitanju ispravnog stava i puta primene koji treba da imamo prema orezivanju. Zapravo, orezivanje nema nikakve veze sa sudbinom. Bilo da je jezik koji se koristi oštar, uznemirujući ili čak osuđujući, sve je to u cilju pomoći da prepoznamo svoju iskvarenost, samovolju, nedostatak načela u postupcima, kao i da uvidimo izopačenosti u svom radu. To treba da nam pomogne da tragamo za istinom i ispunjavamo svoje dužnosti koristeći načela. Često i ozbiljno orezivanje ne znači da neka osoba nema dobru sudbinu, niti to da ako neko nije orezivan, da će taj neko imati dobre izglede. Iako neki mogu biti često orezivani, a ponekad to može da bude oštro, potresno ili da liči na raskrinkavanje ili osudu, ti ljudi su kasnije sposobni da tragaju za istinom, da razmišljaju o tome steknu neko znanje o svojoj iskvarenoj naravi, nedostacima i izopačenostima. Oni su u stanju da se promene i napreduju u životu, a na kraju, svi će i dalje moći da na sebe preuzmu važan posao. Počela sam da razmišljam o svom ranijem stavu prema orezivanju otkako sam postala vernik. Verujem u Boga već devet godina i tokom svih tih godina, retko sam bila orezivana ili imala ozbiljne smetnje ili neuspehe. Oduvek sam imala drugačiji stav prema orezivanju. Smatrala sam da je orezivanje loša stvar, da je to isto što i razotkrivanje ili osuđivanje. Pretrnem od straha kad vidim da druge orezuju, prepadnem se da će se to i meni desiti jednog dana ako ne budem pažljiva. Pogrešno sam smatrala da je orezivanje osuđivanje i razotkrivanje. Odbacivala sam ga i opirala mu se u želji da ostanem u zoni komfora u svojoj veri. Kako se moje traganje uopšte razlikuje od traganja onih koji samo žele da imaju korist od religije? Pročitala sam tako puno Božjih reči i jasno znam da Njegovo delo u poslednjim danima ima za cilj da pročisti i usavrši čoveka kroz sud, oplemenjivanje i orezivanje. Ali nemam nikakva stvarna znanja i nisam voljna da prihvatim orezivanje niti oplemenjivanje i onda bez obzira na to koliko godina verujem u Boga, neću ostvariti nikakav napredak. Neću steći istinu niti promeniti svoju život-narav i na kraju ću biti kažnjena. Što više razmišljam o tome, to više shvatam koliko je moje stanje opasno. Za ljude poput mene, koji žude za komforom i streme ka blagodati, čak i ako nas ne orežu, to ne znači da ćemo imati dobar ishod. Ako nikad ne tragam za istinom i ne promenim svoju iskvarenu narav, na kraju neću biti spasena. Ne razotkriva orezivanje ishod neke osobe, već njihov stav prema istini razotkriva ko su oni. Oduvek sam mislila da je orezivanje loša stvar i da je to možda Božje nezadovoljstvo ili osuđivanje. Ali sada vidim koliko nisam bila u pravu! Kroz suze sam se pomolila Bogu: „Bože, konačno uviđam svoje neznanje i glupost. Tokom godina vere, nikad nisam tragala za istinom i moja priroda je imala odbojnost prema istini. Uvek sam izbegavala da me orežu. Bože, želim da se pokajem. Voljna sam da naučim lekciju kroz orezivanje.“ Nakon molitve sam se osećala mnogo lakše i imala sam osećaj žudnje i čežnje. Nadam se da ću moći da iskusim orezivanje u budućnosti kako bih mogla da napredujem u životu.

Sreda, 5. oktobar 2022. godine, oblačno

Danas se desilo nešto nezaboravno. Dok sam radila na projektu, zato što sam obavljala dužnost svojevoljno i nisam tragala za načelima, posao je morao ponovo da se uradi, što je usporilo napredak. Starešina je ukazao na prirodu ovog problema i orezao me jer sam bila nadmena i nisam imala kov. Rekao je da je to pokazalo da nisam u stanju da shvatim duhovne stvari. Te reči mi nisu izlazile iz glave. Bila sam vrlo uznemirena i počela sam da definišem sebe razmišljajući: „Starešina me je prozreo. Misli da nisam dorasla ovoj dužnosti. Biću otpuštena za koji dan.“ Postajala sam sve potištenija. Shvatajući koliko je moje stanje pogrešno, pomolila sam se Bogu: „O, Bože, danas sam bila orezana. Ne znam šta treba da naučim iz toga i kako da razmišljam o sebi. Molim Te, prosveti me i povedi da spoznam sebe i odbacim ove negativne emocije.“ Nakon molitve sam se setila da je traganje za istinom ključno nakon orezivanja. Šta će se rešiti ako ste negativni? Treba da razmislim o tome šta su zaista moji problemi i kako nisam u stanju da shvatim duhovne stvari. Nakon što sam smireno razmislila o tome, ovog puta sam bila orezana pre svega zato što sam dužnost obavljala svojevoljno, bez razmišljanja i traganja za načelima. Starešina mi je bio govorio o načelima vezanim za to, ali sam se ja držala samo pravila. Čak sam smatrala da sam već usavršila ta načela kad sam ih čula nekoliko puta i da ne moram više da radim na njima. Slepo sam verovala u sebe, načela ostavljala po strani, smatrala da su mi stavovi ispravni i nisam tražila mišljenje drugih. Bila sam isuviše samovoljna, nisam postupala u skladu sa načelima i slepo sam sledila pravila. Zar ovakvo ponašanje ne pokazuje da nisam u stanju da shvatim duhovne stvari? Da nisam bila orezana na ovakav način, i dalje bih bila otupela i mislila bih da sam svoju dužnost dobro obavila, a da zapravo ne bih znala kakvo zlo mogu da počinim. Orezivanje je upozorenje za mene i zaštita. Sad kad to uviđam, više se ne osećam negativno. Mogu da se fokusiram na traganje pomoću načela i podsećam sebe da ne napravim ponovo iste ovakve greške.

Subota, 8. oktobar 2022. godine, vedro nebo

Danas smo bili na okupljanju sa starešinom. Strpljivo je razgovarao sa nama o načelima obavljanja dužnosti, a onda je pitao da li smo u poslednje vreme nešto stekli. Ohrabrio nas je da tragamo za istinom i da je bez obzira na okolnosti, najvažnije naučiti lekcije. Takođe nam je pročitao i odlomak Božjih reči: „Ma koliko puta da si tokom doživljavanja Božjeg dela podbacio, posrnuo, bio orezan ili razotkriven, u tome nema ničeg lošeg. Kako god da su te orezivali i bilo da su to učinile vođe, radnici ili tvoja braća ili sestre, sve je to dobro. Moraš da zapamtiš sledeće: ma koliko da patiš, ti zapravo dobijaš. To može da potvrdi svako ko ima iskustva. Bez obzira na sve, uvek je dobro biti orezan ili razotkriven. To nije osuda. To je Božje spasenje i najbolja prilika da upoznaš sebe. Zahvaljujući tome, tvoje životno iskustvo može da dobije nov zamajac. Bez toga nećeš imati ni priliku, ni uslove, a ni kontekst da shvatiš istinu o svojoj iskvarenosti. Ako zaista shvatiš istinu i možeš da iskopaš iskvarene stvari sakrivene u dubini svog srca, ako možeš jasno da ih razlučiš, onda je to dobro, time se rešava veliki problem život-ulaska i to je od velike koristi za promene u naravi. Razvijanje sposobnosti da zaista spoznaš sebe ti je najbolja prilika da se popraviš i postaneš nova osoba; to ti je najbolja prilika da zadobiješ novi život. Kada zaista spoznaš sebe, uvidećeš da je veoma dragoceno kada istina postane nečiji život, bićeš žedan istine, primenjivaćeš istinu i ući ćeš u stvarnost. To je baš velika stvar! Ako možeš da zgrabiš tu priliku, revnosno razmisliš o sebi i stekneš istinsko znanje o sebi kad god podbaciš ili posrneš, onda ćeš usred negativnosti i slabosti biti u stanju da iznova ustaneš. Kada pređeš taj prag, moći ćeš da napraviš veliki iskorak i uđeš u istina-stvarnost“ („Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Da bi zadobio istinu, čovek mora da uči od ljudi, događaja i stvari iz svog okruženja“). Božje reči su me zaista dirnule i nisam mogla da zadržim suze. Iako je orezivanje bilo uznemirujuće i bolno i ponekad sam imala osećaj da ću se onesvestiti od negativnosti, ovo iskustvo me je zaista navelo da uvidim Božju ljubav. Bila je to situacija koja me je naterala da dođem pred Boga da razmislim i spoznam svoju iskvarenu narav, kao i da promislim o tome gde leže moji problemi. Kad steknem neko saznanje o sebi, osetim unutrašnji mir i spokoj. Da nisam bila orezana, ne znam kakva bih ometanja izazvala u svojoj dužnosti ili kakvi bi se problemi i previdi pojavili. Ovakvo orezivanje me je navelo da obratim više pažnje na traganje za načelima u svojoj dužnosti. Lično sam uvidela da je orezivanje neodvojivo od obavljanja dužnosti. Ovo iskustvo je promenilo moj stav prema orezivanju.