Moj muž mi nije stajao na putu kada sam bila nova u veri i sa njim sam takođe delila jevanđelje. Ali je on bio previše fokusiran na to da zaradi novac i nije želeo da se priključi veri. Zatim je primetio da se moje ponašanje u potpunosti promenilo i da sam bila mnogo smirenija, pa me je zaista podržao u tome. Ali godinu dana kasnije počeo je da mi se isprečava na putu. Jednog dana kada je stigao kući pitao me je: „Da li je Istočna munja ono u šta veruješ? Danas sam povezao Majka kući i rekao mi je da sve sveštenstvo iz njegove crkve kaže da to nije istinit put, da su njene propovedi duboke i mogu čoveka lako da odvedu na stranputicu. Majk me je upozorio da ne bi trebalo da slušaš njihove propovedi.“ Majk je bio njegov šef i dugogodišnji vernik u Gospoda. Bio je zaista talentovan – moj muž ga je izuzetno poštovao. Shvatila sam da je moj muž mislio da je Majk u pravu pa sam mu rekla da on ne razume u veru i da ne može kao papagaj da ponavlja ono što drugi ljudi kažu. Činilo se da na trenutak okleva, ali nakon toga nije ništa više rekao.

Zatim mi je drugi put ozbiljno rekao: „Istraživao sam malo po internetu i video sam da je tvoj Svemogući Bog na udaru Komunističke partije. Osim toga, ljudi govore mnogo toga o Svemogućem Bogu, da je On osoba, a ne Bog i da Crkva Svemogućeg Boga muze novac od ljudi. Ne mogu više da ti dopustim da prisustvuješ okupljanjima sa ljudima iz te Crkve. Bojim se da će te prevariti.“ Bila sam zaista ljuta kad sam to čula i odgovorila sam: „Ti nisi čitao reči Svemogućeg Boga i ne razumeš Crkvu. Kako možeš proizvoljno da sudiš na osnovu nekih glasina na internetu? Ti znaš da svi hrišćani veruju u Gospoda Isusa i znaju da je On istinski Bog. Pre 2000 godina, kada je Gospod Isus delovao, takođe su Ga mnogi ljudi osuđivali i poricali. Pričali su da je On obična osoba, sin drvodelje. Gospod Isus je spolja izgledao kao obična osoba, ali je imao božansku suštinu i mogao je da izrazi istinu i iskupi čovečanstvo. On je bio otelovljeni Božji Duh, Spasitelj čovečanstva. Ako slušamo Komunističku partiju i priče o tome da niko ko izgleda kao obična osoba spolja ne može biti Bog, zar to nije i poricanje Gospoda Isusa Hrista? Baš kao i Gospod Isus, Svemogući Bog se po izgledu uopšte ne razlikuje, ali On je u stanju da izrazi istinu, da izrazi Božji glas. Do sada sam pročitala tako puno reči Svemogućeg Boga. One otkrivaju sve tajne o Bibliji i govore nam kako Sotona kvari čovečanstvo, kako Bog spasava čovečanstvo, govore o korenu sve tame i sveg zla u našem svetu i istinu o ljudskoj iskvarenosti. One nam takođe ukazuju na put kojim ćemo se osloboditi od greha, put kojim će nas Bog spasiti i put kojim ćemo ući u carstvo nebesko. Niko ne bi mogao da izrazi ove istine, bez obzira na to koliko je poznat i veliki. Koje ljudsko biće bi moglo da izrazi ovu istinu? Ko bi mogao da obavi delo iskupljenja i spasenja? Niko ne bi mogao. To dokazuje da je Svemogući Bog zaista ovaploćeni Bog koji je došao među ljude.“ Takođe sam mu rekla da Crkva Svemogućeg Boga nikada nije tražila bilo kakav novac. Sve knjige sa Božjim rečima su se delile besplatno. Tvrdnje KPK da Crkva samo želi novac od ljudi je čista kleveta. Rekla sam mu da apsolutno ne bi smeo da dozvoli da ga zavaraju te laži. Otišao je bez reči.

Onda mi je jednom kad sam se vratila sa deljenja jevanđelja rekao, prilično ljutito: „Upravo sam video na internetu da Partija kaže da ljudi u tvojoj Crkvi zanemaruju porodice. Ti u poslednje vreme puno izlaziš. Da li se to spremaš da odeš?“ Rekla sam mu: „Ja se odlično staram o našem domu. Kako možeš da kažeš tako nešto? Izlazim da bih podelila jevanđelje kako bi ljudi znali da je Spasitelj došao i da bi mogli da prihvate Njegovo spasenje. Video si kako ljudi sve vreme postaju sve iskvareniji jer prate zle trendove i žive u grehu. Pogledaj svoje prijatelje – svi oni se ili kockaju ili idu prostitutkama. Postoji li makar jedan koji je moralan? Svet je postao tako zao. Svi poriču Boga i protive Mu se i iskvarenost je dostigla vrhunac. Biblija proriče velike katastrofe u poslednjim danima koje će zbrisati čitavo iskvareno čovečanstvo. Katastrofe sada postaju sve veće. Jedino ako ljudi prihvate sud i grdnju Svemogućeg Boga i odbace greh i iskvarenost, Bog može da ih zaštiti kroz katastrofe i mogu da uđu u Njegovo carstvo. Oni koji veruju u Svemogućeg Boga shvataju koliko Bog što pre želi da spase ljude, a mi smo voljni da se odreknemo telesnih zadovoljstava i da pokušamo da govorimo o Božjem jevanđelju carstva i da mu svedočimo. To je pravedno! Ali Komunistička partija ne dozvoljava ljudima da veruju, da dele jevanđelje niti da svedoče o Bogu i hapsi i progoni hrišćane kao luda. To je prisililo mnoge hrišćane da napuste svoje porodice i da ne mogu da im se vrate. Neki su čak i uhapšeni i strpani u zatvor ili su do smrti progonjeni. Zar nije razlog svemu ovome progon hrišćana od strane Komunističke partije? Ali oni krive žrtve i govore da vernici napuštaju svoje porodice. Zar to nije izvrtanje stvari, izvrtanje istine naglavačke? Vera je ispravna i pristojna. KPK je zla. Ona samo zna da laže. Ali je ti ne prezireš – ti čak veruješ u njene laži. Ti se slažeš sa njom i govoriš da mi napuštamo svoje porodice. Ne razlikuješ ispravno i pogrešno.“ Bio je zaslepljen lažima KPK i nije želeo da me sluša. Besno je rekao: „Nije me briga. Veruj u šta hoćeš, samo ne u Svemogućeg Boga.“ Videvši da je odlučan u tome, odjednom sam osetila neku paniku. U braku smo već više od decenije i mnogo toga smo prošli zajedno. Uvek smo razgovarali o svemu i podržavali jedno drugo, bez ikakvih ozbiljnijih sukoba. Kad sam videla koliko je besan na mene zbog moje vere u Svemogućeg Boga, zaista sam se potresla. Izgovorila sam tihu molitvu i zamolila Boga da me vodi kako bih razumela Njegovu volju. Setila sam se citata iz Božjih reči nakon molitve: „Svaki korak dela Božjeg koji se dešava u ljudima spolja deluje kao da se radi o interakciji između ljudi, kao da su ljudsko uređenje ili ljudsko uplitanje izvor svemu. Ali iza scene, svaki korak dela, i sve što se dešava, jeste Sotonina opklada pred Bogom, i zahteva od ljudi da budu postojani u svom svedočenju o Bogu“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Jedino voleti Boga znači istinski verovati u Boga“). To mi je pomoglo da shvatim da se spolja činilo da moj muž stoji na putu mojoj veri, ali u pozadini svega toga bilo je zapravo Sotonino uplitanje. Sotona želi da vlada ljudima i da ih poseduje zauvek. Nije hteo da dođem pred Boga i klanjam Mu se, pa je činio sve kako bi me sprečio, koristeći laži i glasine na internetu kako bi obmanuo mog muža pokušavajući da iskoristi njega da mi se ispreči na putu, da bih se ja odrekla istinskog puta i izdala Boga zbog mojih osećanja prema njemu. Sotona je tako zao i lukav! Znajući to, odlučila sam da bez obzira na to šta Sotona radio, ja ću nastaviti sa svojom verom i slediti Boga i nikad neću pokleknuti pred Sotonom! Zato sam mu rekla sledeće: „Ja verujem u Boga i sledim Ga. To je pravi put. To je moj izbor i ti nemaš prava da se mešaš u to!“ Izašao je bez reči, besan.

Jednog dana me je zatekao kako slušam himne sa Božjim rečima. Lice mu se izobličilo i besno je rekao: „Rekao sam ti, ne veruj u Svemogućeg Boga. Zašto me nekada ne poslušaš? Majk je vernik već godinama i zaista je odani hrišćanin. Rekao mi je da Istočna munja nije istinit put. Dakle, ako ćeš da veruješ u Boga, idi u Majkovu crkvu. Ona je velika i dobro poznata. Ja ću ići na službu sa tobom svake nedelje, a i Majk može da pita svog pastora da razgovara sa tobom.“ Rekla sam mu: „Zašto si tako siguran u to što Majk govori? Zašto se ugledati na pastore? Jedino što vidiš je da pastori imaju kvalifikacije i dobro su poznati, ali ne mariš za to šta oni zapravo propovedaju. Bez prihvatanja Svemogućeg Boga oni neće biti nahranjeni istinom. Oni samo govore o poznavanju Biblije, govore iste stare stvari. Oni nemaju šta da kažu o tome kako reči Gospoda sprovesti u delo ili se rešiti ljudske grešnosti. Posete toj crkvi mi neće doneti ništa. Ja uživam na okupljanjima Crkve Svemogućeg Boga; ona me hrane. Ja razumem neke istine i učim o tome kako da proživim normalnu ljudskost. I ti si sam rekao da si video neke promene kod mene otkako sam stekla veru. Zašto ne pođeš od činjenica nego insistiraš na tome da i dalje veruješ u laži KPK i da mi stojiš na putu?“ Nije imao šta da kaže protiv toga pa mi je zapretio: „Ti jednostavno odbijaš da me saslušaš. Ako nastaviš s tim, predaćeš mi sav novac i bankovne račune i moraš da preneseš kuću na moje ime.“ Kad je to rekao, kao da mi je zabio nož u srce. Tokom svih naših godina braka, bila sam štedljiva i naporno radila da zaradim novac. Nije bilo lako da zajedno uštedimo novac za učešće da bismo kupili kuću. Nisam sebi priuštila nijedan komad garderobe. Nisam protraćila ništa od novca koji smo štedeli za kuću. Bila sam šokirana kada mi je rekao nešto tako bezdušno. Kako je naš odnos mogao da završi u takvom ćorsokaku nakon svih tih godina samo zbog moje vere? Kad ne bih imala novca i imovine, šta bih radila ako bi me izbacio iz kuće? Osećala sam kao da mi se nož sve dublje zaranja u srce. Otišla sam u spavaću sobu i počela da plačem i kroz suze sam se molila Bogu: „Bože, teško mi je i osećam se jako slabo. Ne znam kako da prebrodim ovako nešto. Molim Te, pokaži mi put da razumem Tvoju volju.“ Onda sam pomislila na neke Božje reči: „U prošlosti bi svi ljudi dolazili pred Boga da se zavetuju i govorili bi: ’Čak i ako niko drugi ne voli Boga, ja Ga moram voleti.’ Ali ti si sada podvrgnut oplemenjivanju i, pošto to nije u skladu s tvojim predstavama, ti gubiš veru u Boga. Je li to prava ljubav? Mnogo si puta čitao o delima Jova – jesi li zaboravio na njih? Prava ljubav se može samo iz vere oblikovati. Pravu ljubav prema Bogu razvijaš kroz oplemenjivanja kojima si podvrgnut i, upravo kroz svoju veru, možeš Božju volju uzeti u obzir u svojim praktičnim iskustvima, a ti se kroz veru takođe buniš protiv svog tela i tragaš za životom; to je ono što ljudi treba da rade. Ako to uradiš, moći ćeš da vidiš Božje postupke, ali ako ti nedostaje vera, tada nećeš moći ni da vidiš Božje postupke, niti da doživiš Njegovo delo“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju“). Božje reči su me malo osnažile. Ono što Bog želi kad smo suočeni sa protivljenjem i teškoćama je istinska vera i ljubav. Bez obzira na to kroz šta prolazimo i koliko patimo, ne možemo se udaljiti od Njega. Znala sam da sam imala sreću da čujem Božji glas u poslednjim danima. To što sam u stanju da dočekam povratak Gospoda, da svedočim Božjoj pojavi i da uživam u tome da se hranim istinama koje izražava Bog za mene je u potpunosti bila Njegova ljubav. Patnja da bi se sledio Hrist imala je vrednost i značenje. Sve je to bilo zarad pravednosti. Pomislila sam na apostole i sledbenike Gospoda Isusa koji su pratili Boga i svedočili o Njemu. Brutalno su ih proganjale rimske vlasti, a verske vođe su ih osuđivale i ugnjetavale. Neki su se čak žrtvovali za Gospoda i davali svoj život za Njega. Ovo malo što sam ja propatila danas nije ništa u poređenju sa onim kroz šta su sveci vekovima prolazili. Nije trebalo da žalim sebe, već da učim od njih. Morala sam da sledim Boga do kraja, bez obzira na sve. Na tu pomisao, obrisala sam suze, izašla iz spavaće sobe i rekla svom mužu: „U braku smo više od decenije i puno sam učinila za naš dom. Ti sada želiš da mi oduzmeš sav moj novac i imovinu, da me kontrolišeš finansijski kako bih odustala od istinitog puta. Neću te slušati. Slediću Boga!“ Kad je čuo šta sam rekla, pobesneo je. Kao da je izgubio razum, oteo mi je MP3 plejer, a onda mi je pocepao sve lične stvari. Uzeo mi je sva lična dokumenta i nakit i bankovne kartice i gotovinu. Zatim je zgrabio moj telefon i svom snagom ga bacio o pod, a zatim je podigao stolicu i smrskao telefon u deliće. Pokušavao je da na taj način preseče sve moje kontakte sa spoljnim svetom. Zatim je pozvao moje roditelje, sestre i zeta da dođu kod nas i onda su se svi ujedinili protiv mene.

Moje sestre su videle razne klevete na internetu koje je Komunistička partija izmišljala o Crkvi Svemogućeg Boga, i pokazale mi sve o slučaju Džaojuan koji je KPK izmislila. Rekla sam: „Znam sve o tome. Slučaj Džaojuan je pokrenuo sud KPK a osumnjičeni nisu rekli da pripadaju Crkvi Svemogućeg Boga. Na sudu su jasno izjavili da nikada nisu bili u kontaktu sa Crkvom, ali je sudija iz Komunističke partije insistirao da kažu da su članovi crkve. Zar to nije jednostavno smeštanje Crkvi? Zar nije očigledno da je u pitanju lažni slučaj koji su oni izmislili? Znate da je Komunistička partija ateistična i da progoni religijska verovanja još od kako je preuzela vlast. Kako možete da verujete u bilo šta što kaže protiv Crkve Svemogućeg Boga?“ Ali moje dve sestre su verovale u te laži i nisu uopšte kritički razmišljale o glasinama koje je KPK širila. Rekle su: „To je ono o čemu pričaju svi najvažniji mediji. Kako onda može da ne bude istina?“ Rekla sam im: „Sve kineske medije kontroliše Komunistička partija, svi su oni glasnogovornici KPK. Oni moraju da govore sve što im KPK kaže da govore i ne usuđuju se da izveštavaju o istini. Mnoge strane medije je takođe potkupila KPK i govore ono što ona želi. Zar ne vidite da se upravo to događa? Savetujem vam da otvorite oči i da prestanete slepo da slušate te glasine.“ Nisu imale šta da kažu na to. Moja mama je ljutito rekla: „Ti prosto nećeš da nas slušaš. Zar ti je toliko teško da se odrekneš Svemogućeg Boga? Čitava porodica je zabrinuta zbog tebe zbog tvog verovanja. Zašto odbijaš da poslušaš naše savete?“ Onda je počela da plače. Kad sam videla svoju mamu tako tužnu bilo mi je zaista teško. Sama nas je podigla sve tri i nije joj bilo lako. Sad kad je stara, nisam želela da se brine zbog mene. Ta misao me je dovela do ivice suza. Tada je moja mlađa sestra rekla: „Pogledaj samo šta radiš našoj mami. Želiš li nju ili Svemogućeg Boga?“ Moja druga sestra je hladno rekla: „Ako želiš da nastaviš sa svojom religijom, ne možeš kriviti nas što se prema tebi ne ophodimo kao prema članu porodice. Prijavićemo te policiji za zločin, reći ćemo da si prevarila nekog i oni će te izručiti Kini. Ne zaboravi da sam ja sam bila ta koja ti je platila put u Kanadu.“ Bila sam neverovatno besna kad sam čula sve to što mi pričaju. Nikad nisam ni pomislila da će pokušati da me prisile da odustanem od svoje vere i da će mi čak pretiti tako podlim, užasnim taktikama. Nisam smela da padnem na te pretnje. Već sam bila naturalizovani državljanin Kanade, tako da nisu mogli proizvoljno da mi prilepe neke optužbe i da me deportuju. Nikad nisam pomislila da će mi moja rođena sestra reći tako nešto. Osećala sam se užasno i nisam mogla da prestanem da plačem.

Tada sam pomislila na jednu od crkvenih himni. „Ti si sa mnom sve vreme“: „Tvoje reči i delo me vode i Tvoja ljubav me vuče da Te sledim. Uživam u Tvojim rečima svakog dana. Ti si moj stalni saputnik. Kad sam u negativnom raspoloženju i kad sam slaba, Tvoje reči su mi hrana i snaga. Kad patim zbog prepreka i neuspeha, Tvoje reči su ruka koja mi pomaže da se podignem. Kad me opsedne Sotona, Tvoje reči mi daju snagu i mudrost. Kad naiđem na kušnje i oplemenjivanje, Tvoje reči me vode u svedočenju. Tvoje reči me prate i vode i u srcu mi vlada toplina i spokoj. Tvoja ljubav je tako stvarna, a moje srce je puno zahvalnosti“ („Sledi Jagnje i pevaj nove pesme“). Znala sam da je, čak i uz protivljenje porodice koja nije mogla da me razume, Bog uvek uz mene. Uz prosvećenje i vođstvo Njegovih reči, mogla sam da prozrem Sotonine trikove i Bog me je utešio i dao mi snagu i veru Svojim rečima. Nisam se osećala toliko jadno kad sam o tome razmišljala na taj način. Postojao je još jedan odlomak kojeg sam se setila: „Ne gubi hrabrost, ne budi slab i Ja ću ti razjasniti stvari. Put do carstva nije baš jednostavan; ništa nije mnogo lako! Želiš da lako dobijaš blagoslove, zar ne? Danas će svi morati da se suoče s mukotrpnim kušnjama. Bez takvih kušnji, vaše srce koje Me voli neće ojačati i nećete posedovati istinsku ljubav prema Meni. Čak i ako se ove kušnje sastoje samo od nevažnih dešavanja, svi moraju da prođu kroz njih; samo će se ozbiljnost kušnje razlikovati od osobe do osobe. (…) Oni koji učestvuju u Mojoj gorčini sigurno će učestvovati i u Mojoj slasti. To je Moje obećanje i Moj blagoslov vama“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 41. poglavlje, „Hristove izjave na početku“). Promislivši o tome, shvatila sam da je put do carstva nebeskog pun teškoća koje niko ne može da izbegne. Ovo ugnjetavanje i bombardovanje od strane moje porodice bilo je prilika da postojano svedočim pred Sotonom. Pošto sam razotkrila zlu suštinu KPK i to da je neprijatelj Bogu, shvatila sam da se to ne može postići iz udobnog okruženja. Ta patnja je imala vrednost i smisao. Pošto sam bila sigurna da je ovo istinit put, da je to Božje delo, bez obzira na to sa koliko se protivljenja i muka suočavala, bila sam spremna da nastavim da sledim Boga.

Kad je video da neću pokleknuti, oči su mu zasijale od besa i rekao je glasom punim gneva: „Znam da te je prijateljica preobratila. Ona je samo htela da izvuče novac od tebe. Prezirem je. Verovala ili ne, ubiću je pa makar to značilo da ću otići u zatvor.“ Kad sam ga čula da to kaže bila sam u potpunom šoku i zaista sam se prestravila. Počela sam da se tresem. Nikad ne bih pomislila da bi čovek sa kojim sam živela sve te godine mogao odjednom da postane tako brutalan. Kakav je to muž bio? Jasno je da je bio demon koji je mrzeo i Boga i istinu! Izgovorio je nešto užasno samo da bi me odbio od moje vere. Tada sam uvidela njegovu divljačku stranu i zaista sam se uplašila da će ubiti moju prijateljicu. Nisam stigla da se oporavim kad mi je mama rekla sledeće: „Izgleda da ćete se vas dvoje pobiti. Uzmi nešto odeće i dođi kod mene kući na nekoliko dana. Ne možeš da imaš dodira sa spoljnim svetom niti da ideš na posao, ali ostani u kući i razmisli o tome šta si učinila.“ Kad sam je čula da to kaže zabrinula sam se. Moj muž je izgubio razum – ko zna šta će učiniti. Slomio mi je telefon u paramparčad i nisam mogla da upozorim prijateljicu. Sad mi ne dozvoljavaju da kontaktiram ni sa kim niti da idem na posao. Zar to nije bio kućni pritvor? Nisam znala kako da stupim u kontakt sa crkvom niti kako da vodim crkveni život. Hitno sam prizvala Boga u svoje srce moleći Ga da me vodi. Onda sam se setila da su verska prava zaštićena u zapadnim zemljama, da ljudi imaju slobodu vere. Moje sestre su htele da me prijave policiji, da me klevetaju, tako da sam i ja mogla da podnesem prijavu policiji. Kao prvo, zaštitila bih svoju prijateljicu, a kao drugo, ako bi se policija umešala, ne bi se usudili da prave takve gluposti. Zato sam rekla svojoj majci: „Ne želim da idem kod tebe kući. Želim da podnesem prijavu policiji.“ Ostali su zapanjeni kad sam to rekla i nisu progovorili ni reč. Odmah sam izašla i uputila se u policijsku stanicu. Kad sam tamo stigla, ukratko sam im ispričala o progonu moje porodice zbog moje vere. Nisu mogli da poveruju da se tako nešto dešava u zapadnoj zemlji. Bili su zaista puni razumevanja i vratili su me kući. Upozorili su mog muža i moju porodicu: „U ovoj zemlji vlada sloboda veroispovesti. Ne smete se mašati u njenu veru niti joj ograničavati ličnu slobodu. Ako želi da ide na posao, nećete je sprečavati u tome. Osim toga, lična dokumenta su lična svojina. Vratite joj dokumenta.“ Kad su čuli to što im je policija rekla, nisu se usuđivali da me prisiljavaju. Bila sam zahvalna Bogu i zahvaljivala Mu se što mi je otvorio put.

Mog muža je ograničavao zakon tako da se nije usuđivao da preduzme nikakve direktne mere prema meni, ali nije odustao i nastavio je da pokušava da smišlja načine da me prisili da odustanem od svoje vere. Dva dana kasnije počeo je da me pritiska da prenesem kuću na njegovo ime. Zabrinula sam se kad je to rekao. Samo dva dana ranije oduzeo mi je svu gotovinu i nakit, a sada je hteo da prebacim kuću na njegovo ime. Ako bi me izbacio iz kuće, ostala bih bez ičega. Osim toga, moji roditelji i sestre me ne bi primili kod njih. Ponovo sam počela da se sekiram kad sam pomislila na to, ali sam se upravo tada setila Božjih reči: „Dok Bog deluje, dok brine za neku osobu i pazi na nju, kad Mu ta osoba postane omiljena i kad joj oda priznanje, Sotona sve to budno prati, nastojeći da tu osobu navede na pogrešan put i nanese joj štetu. Ukoliko Bog poželi da tu osobu zadobije, Sotona će učiniti sve što je u njegovoj moći da Ga u tome spreči, nastojaće da pomoću raznih rđavih spletki iskušava, ometa i narušava Božje delo, te da tako ostvari svoj skriveni cilj. Koji je to cilj? On ne želi da Bog ikoga zadobije; ljude koje Bog želi da stekne on bi da preotme, da upravlja njima, da ih uzme pod svoje da bi mu se klanjali, da bi mu se pridružili u činjenju zlodela i da bi se opirali Bogu. Nije li upravo to Sotonin zlokobni motiv?“ („Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Sȃm Bog, jedinstveni IV“). „Svi ljudi koji slede Boga moraju se suočiti sa velikim i malim Sotoninim iskušenjima i napadima ukoliko žele da budu spaseni i da budu potpuno zadobijeni od Boga. Oni koji isplivaju iz ovih iskušenja i napada i koji su u stanju da u potpunosti pobede Sotonu, jesu oni koje je Bog spasao. To znači da su od Boga spaseni oni koji su prošli kroz Božje kušnje i koje je Sotona nebrojeno puta iskušavao i napadao. Oni koje je Bog spasao razumeju Božju volju i zahteve, spremni su da se pokore Božjem suverenitetu i uređenjima, i ne skreću s puta bogobojažljivosti i izbegavanja zla čak ni usred Sotoninih iskušenja. Oni koje je Bog spasao pošteni su i dobrodušni ljudi, ljudi koji razlikuju ljubav od mržnje, imaju osećaj za pravdu i razumni su, sposobni su da brinu o Bogu i da kao zenicu oka čuvaju sve što je od Boga. Takve ljude Sotona ne vezuje, ne špijunira, ne optužuje, niti ih zlostavlja; oni su sasvim slobodni, oni su u potpunosti oslobođeni i pušteni iz ropstva. Upravo je Jov bio jedan takav čovek slobode i upravo je zato značajno to što ga je Bog predao Sotoni“ („Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Božje delo, Božja narav i Sȃm Bog II“). Razlog zašto je Jov uspeo da se izbori sa svim Sotoninim optužbama i iskušenjima bila je njegova istinska vera, poslušnost i bogobojažljivost. Verovao je u Božju apsolutnu vladavinu i u to da mu je Bog dao sve što ima, pa je bio u stanju da to prihvati i pokori se, bez obzira na to da li Bog daje ili uzima. Kad je Jov ostao bez svoje imovine, bez svoje dece, i kad su mu i čirevi izašli svud po telu, on i dalje nije krivio Boga, već je slavio Njegovo ime. Njegova žena mu je rekla: „Ti li se još držiš svoje čestitosti? Prokuni Boga, pa umri!“ (Knjiga o Jovu 2:9). A on ju je prekoreo rekavši: „Brbljaš kao neka luda žena! Prihvatili smo dobro od Boga, pa zar da zlo ne prihvatimo?“ (Knjiga o Jovu 2:10). Jovovo svedočenje me je zaista inspirisalo. Želela sam da budem kao on. Bez obzira na to koliko se moj muž protivio meni i koliko mi imovine oduzeo, čak i ako bi me izbacio napolje i ostavio bez ičega, i dalje bih sledila Boga u veri, svedočila i ponižavala Sotonu.

Sledećeg dana, kad smo otišli u banku da prebacimo hipoteku, bankarska službenica nam je rekla da je to novi zajam, tako da ako bismo hteli novu hipoteku, to bi bio zaista komplikovan proces i prateći gubici bi zaista bili značajni. Predložila je, ako je uopšte moguće, da to izmenimo nakon pet godina. Mom mužu su ruke bile vezane, tako da je odustao. Nakon toga sam ponovo stupila u kontakt sa braćom i sestrama. Kad je to saznao, moj muž me je pitao da li ću nastaviti da idem na okupljanja. Odgovorila sam mu: „Planiraš li ponovo da me sprečavaš? Ako je tako, mogu da se iselim i živim negde drugde. Zar nisi zabrinut da će me Crkva obrlatiti i da ću napustiti porodicu? Tokom svim mojih godina u Crkvi, da li su mi ikad na prevaru izvukli neki novac? Jesu li glasine istinite da mi vernici napuštamo svoje porodice?“ Bio je zapanjen, a nakon nekog vremena je rekao: „U pravu si. Nisam nikad video da ti je Crkva uzela neki novac i vi nas ne napuštate. Bio sam previše lakoveran u vezi sa tim glasinama. Želeo sam da te zaštitim od obmana. Možeš da veruješ u šta god hoćeš.“ Bila sam tako srećna. Nisam normalno prisustvovala okupljanjima od kako je počeo da mi staje na put i znala sam da neću dozvoliti da me više u tome sprečava. Nedugo zatim je počeo da shvata da mu upravljanje našim finansijama zadaje pravu glavobolju i da mu to nije bila jača strana, pa mi je predao sve da ja vodim. Nikada više nije pokrenuo pitanje prebacivanja hipoteke na njegovo ime.

Ovo iskustvo u kojem se moja porodica meni usprotivila pokazalo mi je koliko je zla Komunistička partija. Ona ne samo da bezumno progoni i hapsi hrišćane u Kini, već i širi laži na internetu, klevećući Crkvu Svemogućeg Boga i pokušava da zavara ceo svet i okrene ga protiv Crkve kako bi se sa njom zajedno borio protiv Boga i kako bismo svi završili kažnjeni u paklu. Komunistička partija je zli demon koji se protivi Bogu, koji obmanjuje ljude i proždire ih. Sotona je neverovatno zao, ali Božja mudrost se primenjuje na osnovu Sotoninih spletki. Sotona je želeo da iskoristi to protivljenje kako bi me naterao da izdam Boga, da izgubim svoju priliku za spasenje, ali nije pomišljao da mi je to omogućilo da razvijem kritički stav i istinski uvidim njegovu ružnoću. Proklinjala sam ga i odbacivala u svom srcu i moja vera u Boga je bila snažnija. Hvala Bogu!