Nedugo nakon što sam prihvatila delo Svemogućeg Boga u poslednjim danima, sveštenik Li je saznao za to. Jednog dana me je pozvao i zamolio da dođem u crkvu. Pretpostavila sam da dobro poznaje Bibliju, da služi Gospodu već duži niz godina i da živi istinski pobožnim životom. Povrh toga, stalno nam je govorio da budno čekamo povratak Gospoda, a ja sam želela da podelim jevanđelje sa njim i da mu kažem da se Gospod Isus vratio. Pomislila sam da je ovo dobra prilika. Ali kada smo se sreli, na moje iznenađenje, prekorno me je pogledao i zatražio objašnjenje: „Mildred, kako vi kao đakon možete da verujete u Svemogućeg Boga? Zašto nisi došla da se posavetuješ sa mnom pre nego što si to prihvatila? Mogao sam da to proverim za tebe! Očigledno ti nedostaje biblijsko znanje, a bez našeg nadzora možeš vrlo lako da budeš navedena na pogrešan put.” There is nothing to change here. Lee is also Li in Serbian. Pomislila sam: „Istraživanje istinitog puta je moja lična sloboda – zašto biste to vi morali da odobrite ili nadzirete? Osim toga, verujem u Gospoda duže od dve decenije, i iako ne znam toliko o Bibliji kao vi, nije da nemam svoje mišljenje i stavove! Revnosno sam istraživala ovo tri meseca, pročitala sam mnogo reči Svemogućeg Boga, i tek kada sam bila sigurna da su reči Svemogućeg Boga Božji glas, tada sam ih prihvatila.” Zato sam odgovorila: „Svešteniče Lee, dovoljno je samo pročitati reči Svemogućeg Boga da bi se znalo da li je On Gospod Isus koji se vratio ili nije.” Zatim sam otvorila aplikaciju Crkve Svemogućeg Boga na svom telefonu i pročitala odlomak reči Svemogućeg Boga. Svemogući Bog kaže: „U celoj vaseljeni Ja činim Svoje delo, a na Istoku gromoglasni udari čuju se neprestano, tresući sve nacije i sve veroispovesti. Moj glas je ono što je sve ljude dovelo u sadašnjost. Ja činim da svi ljudi budu osvojeni Mojim glasom, da upadnu u ovaj tok i da se preda Mnom predaju, jer sam odavno celoj zemlji povratio slavu Svoju i nanovo je objavio na Istoku. Ko ne čezne da vidi slavu Moju? Ko nestrpljivo ne čeka Moj povratak? Ko ne žudi za ponovnom pojavom Mojom? Ko ne vapi za divotom Mojom? Ko ne bi izašao na svetlo? Ko ne bi gledao u bogatstva Hanana? Ko ne čezne za povratkom Spasitelja? Ko ne obožava Njega, čija je moć silna? Glas Moj proširiće se zemljom; suočiću se sa Svojim izabranim narodom i izgovoriću mu još reči, poput silnog groma koji potresa planine i reke. Svoje reči govorim celoj vaseljeni i ljudskom rodu. Stoga su reči iz usta Mojih postale čovekovo blago, i svi ljudi cene Moje reči. Munja seva od Istoka pa sve do Zapada. Moje su reči takve da čovek ne želi da ih se odrekne i ujedno ih smatra nedokučivim, ali im se sve više raduje. Poput tek rođenog deteta, svi ljudi su srećni i veseli, dok slave Moj dolazak. Posredstvom Svog glasa, sve ljude ću dovesti preda Se. Počev od tad, zvanično ću stupiti u ljudski rod tako da će oni početi da Me obožavaju. Slavom kojom zračim i rečima iz usta Svojih, učiniću tako da svi ljudi dođu preda Me i vide da munja seva od Istoka i da sam sišao i na ’Maslinovu goru’ Istoka. Videće da sam na zemlji već odavno, ne više kao jevrejski Sin već kao Munja Istoka. Jer Ja sam odavno vaskrsao i napustio ljude, a onda sam se u slavi ponovo pojavio među njima. Ja sam Onaj koji je obožavan bezbroj doba pre sadašnjeg, a Ja sam i odojče koje je narod Izraela napustio bezbroj doba pre sadašnjeg. Osim toga, Ja sam i preslavni Svemogući Bog sadašnjeg doba!” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Odjek sedam gromova – proricanje da će se jevanđelje carstva proširiti na celu vaseljenu”). Nije ni sačekao da završim, već me je prekinuo nestrpljivo rekavši: „Nema potrebe da nastaviš. Tu aplikaciju sam preuzeo još odavno i pročitao reči Svemogućeg Boga. One svedoče da su Njegove reči Božje reči, ali to nije moguće! Sve Božje reči su u Bibliji. Ne može biti nikakvih Božjih izjava van nje. Čak i ako reči Svemogućeg Boga sadrže autoritet, ja ipak neću verovati u Njega!” Bila sam zaista iznenađena kada sam ga čula da to kaže. Budući da je sveštenik, kako je mogao reći da neće verovati u Svemogućeg Boga, čak i ako Njegove reči zaista sadrže autoritet? Zar on nije vernik? Uzvratila sam, rekavši: „Svešteniče Lee, da li smete da tvrdite da su sve Božje reči u Bibliji? Vi ste često citirali Jovana 21:25: ’Ima još mnogo toga što je Isus učinio. Kada bi se sve to redom zapisalo, mislim da napisane knjige ne bi stale ni u ceo svet.’ Gospod Isus je radio i propovedao na zemlji tri i po godine. Šta mislite, koliko je On govorio svakog dana? Šta mislite, koliko je On rekao u svakoj propovedi koju je održao? Tokom te tri i po godine, Gospod Isus mora da je održao toliko propovedi i izgovorio toliko toga da bi bilo nemoguće sve to izbrojati! Ono što je zabeleženo u Četiri jevanđelja može da predstavlja samo mali, ograničeni deo, vrh ledenog brega. Zato je tvrdnja da ne postoje Božje reči izvan Biblije jednostavno u suprotnosti sa stvarnošću. Uostalom, Gospod Isus je davno prorekao: ’Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu’ (Jovan 16:12-13). Takođe je prorečeno u Knjizi Otkrivenja da će se Gospod vratiti u poslednjim danima i otvoriti svitak, da će govoriti crkvama. To bi bile nove reči koje Bog izgovara u poslednjim danima, pa nikako nisu mogle da budu unapred zapisane u Bibliji. Dakle, ako ne postoji Božje delo ili reči izvan Biblije, kako bi ta proročanstva mogla da budu ispunjena? U poslednjim danima Svemogući Bog je izrazio sve istine koje pročišćavaju i spasavaju čovečanstvo, a to je upravo svitak za koji je u Knjizi Otkrivenja prorečeno da će ga Jagnje otvoriti. To je ono na šta se mislilo kada je rečeno: ’Ko ima uši, neka sluša šta Duh govori crkvama!’ (Otkrivenje 2:7). Treba da tražimo otvorenog srca. To je jedini način da dočekamo povratak Gospoda.” Kada sam prestala da govorim, sveštenik Lee je prezrivo rekao: „Imaš poprilično znanja o ovoj temi, i čini se da si pročitala dosta reči Svemogućeg Boga! Ali ne smemo da odstupamo od Biblije u našoj veri. Ako to učiniš, kako onda možeš sebe i dalje nazivati vernikom u Gospoda? Ma koliko divne bile reči Svemogućeg Boga, čak i ako su istina, nikada neću priznati niti prihvatiti nešto što je izvan Biblije. Pozivam te da se odrekneš svoje vere u Svemogućeg Boga. U suprotnom, tvoja dozvola da služiš u crkvi biće opozvana i na kraju ćeš zažaliti zbog toga!” Tada sam rekla: „Svešteniče Lee, zar kao vernici ne čekamo da Gospod dođe i primi nas k Sebi? Sada, kada se Gospod vratio i izrazio toliko istina, zar ne bi trebalo da ovo temeljno istražimo? Ako ne tražimo otvorenog uma i samo se držimo sopstvenih predstava i zamisli, pa propustimo priliku da dočekamo povratak Gospoda, biće prekasno za kajanje!” Na moje iznenađenje, on je ljutito odgovorio: „Dosta je! Neću da verujem u Svemogućeg Boga. Daću ti još malo vremena da razmisliš, ali ako nastaviš da veruješ u Svemogućeg Boga, izopštiću te iz crkve.” Zatim je otišao, ne osvrnuvši se. Bila sam zaista šokirana kada sam videla da se sveštenik ponaša na taj način. Uvek nam je govorio da će Gospod prihvatiti samo one koji traže otvorenog uma. Nikada nisam mogla zamisliti da će, suočen s nečim tako značajnim kao što je povratak Gospoda, ne samo odbiti da traži, već će nas sprečavati da to ispitujemo, pa čak i pretiti izopštenjem iz crkve. Zar to nije jedno pričati, a drugo raditi, biti licemer? To nije osoba koja čezne za pojavom Gospoda!

U nedelju sam otišla u crkvu i sveštenik Hung me je potražio i rekao: „Čuo sam da istražuješ Crkvu Svemogućeg Boga? Način na koji oni propovedaju je izvan Biblije, a naša vera se zasniva na Svetom Pismu. Odstupanje od Biblije je izdaja Gospoda. Moraš da se odrekneš svoje vere u Svemogućeg Boga!” Tada sam ga upitala: „Kada je Gospod Isus došao da deluje, da li je sledio Stari zavet? Propovedao je put pokajanja, lečio bolesne i uklanjao demone. Bio je razapet kao žrtva za grehe čovečanstva. Sve ove stvari koje je Gospod Isus govorio i činio bile su potpuno izvan Svetog Pisma i nisu se nalazile u Starom zavetu. Da li biste rekli da Gospod Isus nije pravi Bog, da Njegovo delo nije istiniti put? Da li biste rekli da verovanje u Gospoda Isusa znači izdaju Boga Jahve? Usudili biste se da tvrdite da Božje delo i reči ne mogu da prevaziđu Bibliju? Zar to nije korišćenje Biblije da biste pokušali da postavite granice Bogu i da Mu se opirete?” Ljutito me je prekinuo: „Dosta je! Ako budeš uporno verovala u Svemogućeg Boga, nemoj posle da žališ.” Na to se podrugljivo nasmejao i udaljio. Videvši izraz njegovog lica, malo sam se uplašila. Nisam znala šta će sledeće učiniti. Na moje iznenađenje, nakon što je služba počela, sveštenik Hung je pustio neke video – snimke koje kleveću Crkvu Svemogućeg Boga. Ti neosnovani video-snimci puni izmišljotina su me razbesneli. Sveštenici i starci služili su Gospodu dugi niz godina i naizgled su delovali veoma pobožno, ali nikada nisam mogla da zamislim da im nedostaje čak i osnovno bogobojažljivo srce. Kako je to ponašanje vernika? Svemogući Bog je izrazio toliko istina i sve su javno dostupne na internetu, na raspolaganju svima da traže i istražuju. Bez obzira na to da li ih prihvatate ili ne, nikada ne treba da učestvujete u klevetanju ili iznošenju lažnih tvrdnji, a posebno ne treba da sprečavate druge da istražuju istiniti put. Po čemu se ponašanje sveštenika razlikuje od fariseja koji su se svojevremeno opirali Gospodu Isusu? Nakon video-snimaka, sveštenik Hung je stao za propovedaonicu i pročitao odlomak Pavlovih reči iz Biblije: „Čudim se da se tako brzo odvraćate od onoga koji vas je pozvao Hristovom milošću, te se okrećete nekoj drugoj radosnoj vesti. U stvari, nema druge Radosne vesti, ali ima onih koji vas zbunjuju i hoće da vas odvrate od Radosne vesti o Hristu. Međutim, ako bismo vam mi, ili ako bi vam anđeo s neba propovedao radosnu vest koja je u suprotnosti sa onom koju smo vam mi propovedali, neka bude proklet!” (Galatima 1:6-8). Tada reče: „Mi smo već vernici u Gospoda Isusa i moramo da ostanemo verni imenu Gospodnjem i Njegovom putu. Ne smemo da idemo okolo i slušamo bilo šta što se propoveda, a još manje možemo da prihvatimo bilo koje drugo jevanđelje. Trenutno ne možemo da slušamo svedočanstva Crkve Svemogućeg Boga da se Gospod Isus već vratio. To bi značilo odstupanje od naše vere i suprotstavljanje njoj. Svako za koga se utvrdi da je prihvatio Svemogućeg Boga biće odmah izbačen iz crkve! Odmah mi prijavite ako sa vama neko deli jevanđelje Svemogućeg Boga! Ako to ne uradite, izdajete Gospoda.” Kada je sve to izgovorio, uputio mi je oštar pogled. Gledajući kako je zadovoljan samim sobom, pomislila sam na fariseje u hramu, koji su navodili vernike na pogrešan put i podsticali ih da odbace Gospoda Isusa. Bila sam stvarno ljuta kada sam videla da su svi prisutni izgledali preplašeno zbog onoga što je sveštenik Hung rekao. Sveštenik Hung je veoma dobro poznavao Bibliju. Zar je moguće da nije znao šta stoji iza Pavlovih reči? Istina je da je Pavle govorio da postoji samo jedno jevanđelje za Doba blagodati, a to je jevanđelje o delu iskupljenja Gospoda Isusa. Slušanje bilo kog drugog jevanđelja u Doba blagodati značilo bi izdaju Gospoda. Ali kada je Pavle to rekao, Bog još nije započeo Svoje delo u poslednjim danima i niko nije delio jevanđelje carstva. Zato se ovde izraz „drugo jevanđelje” apsolutno nije mogao odnositi na jevanđelje o povratku Gospoda u poslednjim danima. Pavle nikada nije rekao da je pogrešno propovedati jevanđelje carstva kada se Gospod vrati, a još manje se usudio da kaže da prihvatanje jevanđelja o povratku Gospoda Isusa znači izdaju Gospoda. Sveštenik Hung je proizvoljno primenjivao Pavlove reči na delo Svemogućeg Boga u poslednjim danima. Zar to nije izvlačenje odlomka iz konteksta i pogrešno tumačenje Biblije kako bi ljudi bili navedeni na pogrešan put? Nakon službe, sveštenik Hung me je još jednom upozorio da ne delim jevanđelje Svemogućeg Boga sa braćom i sestrama. Pomislila sam: „Braća i sestre pripadaju Božjem stadu, a Božje ovce slušaju Njegov glas. Sveštenik Hung mi govori da im ne delim jevanđelje, čineći sve što je u njegovoj moći da ih spreči da čuju Božji glas i da se okrenu ka Bogu. Zar im time ne preprečuje put ka ulasku u carstvo nebesko?” To me je podsetilo na nešto što je Gospod Isus rekao, osuđujući fariseje: „Jao vama, znalci Svetog pisma i fariseji! Licemeri! Vi zaključavate Carstvo Božije pred ljudima; sami ne ulazite, niti dajete da uđu oni koji bi hteli” (Matej 23:13). „Jao vama, znalci Svetoga pisma i fariseji! Licemeri! Putujete morem i kopnom da učinite nekoga svojim sledbenikom. A kada on to postane, onda ga načinite sinom paklenim dvaput gorim od sebe” (Matej 23:15). Čuvši svedočanstvo o povratku Gospoda, sveštenstvo ne samo da nije tražilo, već je takođe sprečavalo Božje ovce da čuju Njegov glas i dočekaju Gospoda. Bili su potpuno isti kao fariseji. Svi su oni bili zle sluge koje su sprečavale druge da uđu u carstvo nebesko. Nisam smela dozvoliti da me sveštenici sputavaju; morala sam da iskoristim svaku priliku kako bih podelila jevanđelje sa braćom i sestrama i sprečila da ih sveštenici dalje navode na pogrešan put kako ne bi propustili svoju priliku da dočekaju povratak Gospoda.

Nedugo nakon toga, same as above Lee is also Li. Kada sam stigla, tamo je bilo još pet ljudi, uključujući njega, đakone i upravu. Sveštenik Lee me je, sa osmehom na licu, upitao: „Dakle, jesi li razmislila o tome?” Iskreno sam odgovorila: „Svemogući Bog je izrazio mnoge istine i sprovodi delo suda u poslednjim danima. Čitajući Njegove reči, već sam utvrdila da je Svemogući Bog Gospod Isus koji se vratio. Jedini način da se oslobodimo okova greha i budemo očišćeni jeste da prihvatimo Božje delo suda u poslednjim danima. Tek tada ćemo biti dostojni ulaska u carstvo nebesko. Uvek ću verovati u Svemogućeg Boga, bez obzira na sve.” Tek što sam izustila te reči, jedan đakon je ustao i ljutito, upirući prstom u mene, rekao: „Budući da si vernik u Svemogućeg Boga, od sutra ti je zabranjeno da predaješ u nedeljnoj školi i da upravljaš finansijama crkve!” Sveštenik Lee se okrenuo prema tom đakonu i odmahnuo mu rukom, a zatim mi je rekao: „Naši gresi su već oprošteni kroz veru u Gospoda Isusa. Apsolutno nema potrebe da Gospod izvršava delo suda i pročišćavanja čovečanstva. On će nas direktno uzeti u carstvo nebesko kada dođe.” Odgovorila sam: „Istina je da nam je Gospod Isus oprostio grehove kada je razapet, ali da li to što su nam gresi oprošteni znači da više ne grešimo i da smo pročišćeni? Oproštaj grehova odnosi se na primanje iskupljenja Gospoda Isusa kako ne bismo više bili osuđivani po zakonu. To ne znači da više ne grešimo niti da smo dostojni ulaska u carstvo nebesko. Verujemo u Gospoda i u oproštaj grehova, ali naša grešna priroda nije uklonjena, što znači da i dalje neprestano grešimo, ispovedamo se, pa opet grešimo, pokazujemo sotonske naravi poput nadmenosti i lažljivosti, borimo se za slavu i bogatstvo, nadmećemo se za vlast i bunimo se protiv Boga i opiremo Mu se. Nismo u stanju da se oslobodimo okova greha. Biblija kaže: ’Bez svetosti niko neće videti Gospoda’ (Jevrejima 12:14). Gospod je svet, pa kako bismo mi, koji smo puni prljavštine i potpuno nedostojni da vidimo lice Gospoda, mogli da budemo dostojni carstva nebeskog? Zato nam je Gospod Isus obećao da će se vratiti u poslednjim danima, da izrazi istine i izvrši još jedan korak dela kako bi sudio i pročistio čovečanstvo. Nismo dostojni ulaska u Božje carstvo dok ne prihvatimo Božji sud u poslednjim danima i dok naša iskvarenost ne bude pročišćena.” Sveštenik Lee je tada prezrivo rekao: „Mi čekamo Gospoda Isusa sa tragovima eksera na rukama, koji dolazi na oblaku da nas primi u carstvo nebesko. Čak i ako je sve što Svemogući Bog kaže istina, ja to ipak neću prihvatiti!” Đakoni su se takođe uključili, govoreći: „Da, mi čekamo da Gospod Isus siđe na oblaku i povede nas u carstvo nebesko.” Zatim su rekli neke stvari koje kleveću Svemogućeg Boga i hule na Njega. Kada sam videla koliko su rigidni i tvrdoglavi, to me zaista razljutilo. Rekla sam: „Vi ste starešine u crkvi, ali kada čujete svedočanstvo o tome da se Gospod vratio, ne samo da odbijate da to otvorenog uma tražite i preispitate, već se usuđujete da širite zablude i da se opirete Svemogućem Bogu i da osuđujete Njegovo delo. Činite sve što možete da nas sprečite da istražimo i prihvatimo istiniti put. Da li ste razmislili o prirodi ovog ponašanja i kakav će ishod i posledice biti? Fariseji su se držali svojih predstava i zamisli, ludački su se suprotstavljali i osuđivali Gospoda Isusa. Oni su Ga razapeli i uvredili Božju narav, i zbog toga ih je Bog osudio i kaznio. Zar vam ova lekcija iz neuspeha fariseja ne služi kao upozorenje? Trebalo bi barem da saslušate reči Svemogućeg Boga pre nego što donesete odluku!” Zatim sam im pročitala odlomak reči Svemogućeg Boga: „Oni koji žele da steknu život a da se ne oslanjaju na istinu koju Hristos govori najsmešniji su ljudi na zemlji, a oni koji ne prihvataju način života koji Hristos donosi izgubljeni su u uobrazilji. I zato kažem da će se Bog zauvek gnušati onih koji ne prihvataju Hrista poslednjih dana. Hristos je čovekov prolaz u carstvo tokom poslednjih dana i nema nikoga ko može da Ga zaobiđe. Niko ne može dobiti Božje usavršavanje osim kroz Hrista. Ti veruješ u Boga, tako da moraš prihvatiti Njegove reči i pokoriti se Njegovom putu. Ne možeš razmišljati samo o sticanju blagoslova, a da pritom nisi kadar da prihvatiš istinu i opskrbu životom. Hristos dolazi tokom poslednjih dana kako bi svi oni koji istinski veruju u Njega mogli da budu opskrbljeni životom. Njegovo delo služi zaključenju starog doba i ulasku u novo, i Njegovo delo je put kojim moraju krenuti svi oni koji žele da zakorače u novo doba. Ako nisi kadar da Ga priznaš, i umesto toga Ga osuđuješ, huliš ili čak progoniš, sigurno ćeš večno goreti i nikada nećeš stupiti u carstvo Božje. Jer ovaj Hristos je Sȃm izraz Svetog Duha, izraz Boga, Onaj kome je Bog poverio Svoj posao na zemlji. Zato kažem da ako ne možeš da prihvatiš sve što Hristos čini u poslednjim danima, ti huliš na Svetog Duha. Svima je očigledna kazna koju će iskusiti svi koji hule na Svetog Duha” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života”). Pre nego što sam uspela da završim čitanje, jedan od upravnika je ustao i viknuo na mene, lica crvenog od besa: „Dosta je bilo! Nikada ovo neću prihvatiti, bez obzira na to koliko istine ima u rečima Svemogućeg Boga!” Rekla sam: „Svi ste vi zaista neverovatno nadmeni! Ovo su sve reči Svetog Duha, reči iz samih Božjih usta. Možete li da kažete? Da li ste zaista u stanju da prepoznate Božji glas? Da li ste zaista Božje ovce?” Sveštenik Lee je, prezrivo kao i ranije, odgovorio: „Ja verujem samo u Gospoda Isusa!” Videla sam koliko su svi oni neverovatno nerazumni i nisam želela više ništa da im kažem. Dok sam se spremala da odem, sveštenik Lee mi je zapretio: „Dajem ti još jedan mesec da razmisliš. Ako i dalje budeš verovala u Svemogućeg Boga, bićeš izopštena!” Rekla sam mu ljutito: „Nema potrebe da čekate još mesec dana, možete da me izbacite odmah. Ne bojim se da budem izbačena iz crkve. Ono čega se bojim jeste da ne čujem Božji glas ili ne vidim pojavu Gospoda, da ne budem u stanju da dočekam Gospoda i da propustim blagoslove ulaska u carstvo nebesko za svu večnost. Sada sam čula Božji glas, uzneta sam pred Božji presto i prisustvujem svadbenoj gozbi Jagnjeta. Čak i ako me ne izopštite, više nikada neću dolaziti na službe ovde!” Na moje iznenađenje, sveštenik Lee se hladno nasmejao i rekao: „Ne možemo sada da te izbacimo, jer će braća i sestre reći da se prema tebi ne ophodimo s ljubavlju. Kada prođe još jedan mesec, reći ćemo im da si izdala Gospoda i da smo odlučni da napustiš crkvu, da smo se trudili da te posavetujemo, ali da i dalje uporno veruješ u Svemogućeg Boga. Reći ćemo da nemamo drugog izbora osim da te izopštimo iz crkve.” Bila sam besna kada sam ga čula kako to govori. Bio je takav licemer! On je obično veoma brižan prema svojim parohijanima, ali ispostavilo se da je sve to bila gluma. To je radio samo da bi očuvao svoj ugled, učvrstio svoj položaj i stvorio lažnu sliku o sebi. To me podsetilo na nešto što je Gospod Isus rekao dok je proklinjao fariseje: „Jao vama, znalci Svetoga pisma i fariseji! Licemeri! Vi ste kao grobovi okrečeni u belo. Spolja izgledaju lepi, a iznutra su puni mrtvačkih kostiju i svakakve nečistoće. Tako i vi naoko izgledate ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja” (Matej 23:27-28). Razmišljala sam o tome kako su braća i sestre godinama bili vernici, neprestano čekajući da dočekaju povratak Gospoda, ali su ih sveštenici navodili na pogrešan put i obmanjivali. Verujući njihovim glasinama i đavolskim rečima, propuštali su svoju priliku da dočekaju povratak Gospoda. To je zaista tragično. Niko nikada ne bi pomislio da će upravo ti članovi sveštenstva, koji su nas neprestano pozivali da se čuvamo lažnih hristosa i antihrista, biti pravi antihristi i oni koji vode ljude pogrešnim putem. Oni su poput lopova koji viču „Lopov!” Kako je to krajnje odvratno! Pri toj pomisli izašla sam i nisam želela da razmenim više nijednu reč s njima. Sveštenik Lee me je ponovo upozorio, rekavši: „Tvoja je stvar ako želiš da veruješ u Svemogućeg Boga, ali neću ti dozvoliti da deliš ovo jevanđelje s ostalom braćom i sestrama.”

Kad god bih srela braću i sestre s kojima sam ranije službovala, bili su veoma hladni prema meni, a neki su pokušavali da me izbegnu. To me je zaista uznemirilo, ali sam znala da je to u potpunosti zbog toga što su ih sveštenici navodili na pogrešan put, provocirali i huškali. Setila sam se jednog odlomka Božjih reči koji sam ranije čitala na okupljanju: „Ima onih koji čitaju Bibliju u grandioznim crkvama i recituju je po ceo dan, a ipak niko među njima ne razume svrhu Božjeg dela. Nijedan od njih nije u stanju da spozna Boga; još manje se iko među njima može usaglasiti sa Božjim namerama. Svi su oni bezvredni, ogavni ljudi, i svako od njih stoji uzvišeno i drži predavanja Bogu. Oni se svojevoljno protive Bogu čak i kada nose Njegov barjak. Pozivajući se na veru u Boga, oni i dalje jedu ljudsko telo i piju ljudsku krv. Svi takvi ljudi su đavoli koji proždiru dušu čoveka, glavni demoni koji namerno ometaju one koji pokušavaju da stupe na pravi put i kamen su spoticanja koji sputava one koji traže Boga. Oni naizgled možda imaju ’zdravu konstituciju’, ali kako da njihovi sledbenici znaju da su oni ništa drugo do antihristi koji navode ljude da se usprotive Bogu? Kako da njihovi sledbenici znaju da su oni živi đavoli posvećeni proždiranju ljudskih duša?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Svi oni koji ne poznaju Boga jesu ljudi koji se Bogu protive”). To me je navelo da razmislim o sveštenicima i starcima. Oni poznaju Bibliju, spolja izgledaju pobožno i puni ljubavi, pa se čini da su na oprezu i da čeznu za dolaskom Gospoda. Ali kada čuju da neko svedoči o tome da se Gospod vratio, ne samo da odbijaju da traže i istražuju, već se tvrdoglavo drže svojih religioznih predstava i iskrivljuju Sveto Pismo. Oni vrlo dobro znaju da je Svemogući Bog izrazio razne istine, ali ipak odbijaju da Ga prihvate. Umesto toga, namerno Mu se opiru i osuđuju Ga, pa čak idu toliko daleko da šire razne jeresi i zablude. Oni čine sve što je moguće da uzdignu Bibliju i svedoče o njoj, govoreći da su sva Božja dela i reči sadržana u njoj, te da je sve drugo jeres i izdaja Gospoda, pri čemu navode ljude da slepo obožavaju i idolizuju Bibliju. To je pokušaj da koriste Bibliju kako bi vernike čvrsto držali pod svojom kontrolom. Stalno otvoreno govore o tome kako su odgovorni za živote vernika, dok istovremeno čine sve što mogu da ih spreče da traže i istražuju dela Svemogućeg Boga u poslednjim danima. Čak koriste zabranu služenja i izbacivanje iz crkve kao podle taktike da nam prete i zastrašuju nas, kako bi nas prisilili da odustanemo od istinitog puta. Radije bi gledali kako ljudi ostaju zarobljeni u religioznoj pustoši bez dela Svetog Duha, samo da bi im davali priloge, izdržavali ih i izgubili priliku da dočekaju povratak Gospoda. Ne dozvoljavaju ljudima da čitaju reči Svemogućeg Boga, da čuju Božji glas ili da se obrate Bogu. To je krajnje zlonamerno! Oni su zle sluge, antihristi i savremeni fariseji koje je razotkrilo Božje delo poslednjih dana. Oni su demoni koji sprečavaju ljude da uđu u carstvo nebesko. Videla sam pravo lice njihovog licemerja i donela odluku: bez obzira na to šta rade da mi stanu na put ili da me prekidaju, nikada neću dozvoliti da me sputavaju. Nastaviću da se molim Bogu, oslanjam na Njega i tražim svaku priliku da nastavim da delim jevanđelje s onom braćom i sestrama koji iskreno veruju u Gospoda. Tako će Božje ovce što pre čuti Njegov glas, osloboditi se antihrista iz religioznog sveta koji ih navode na pogrešan put i kontrolišu ih i slediti korake Jagnjeta.