U septembru 2012. sam bio nadležan za crkveni rad kada sam upoznao svoju starešinu Jen Džuo. Saznao sam da je ona od braće i sestara tražila da propovedaju jevanđelje od vrata do vrata. Time je ozbiljno kršila načela. Zato smo joj moj saradnik i ja rekli: „Treba da se povinujemo načelima Božje kuće kada širimo jevanđelje. Ono što ti sada radiš je u suprotnosti sa njima i ukoliko bezvernici ili zli ljudi završe u crkvi, onda će to prekidati delo Božje kuće. U svakom slučaju, opasno je propovedati jevanđelje na taj način. Ukoliko neko pozove policiju, to bi značilo da si braću i sestre bacila lavovima.” Ne samo da nije obraćala pažnju na to, nego nas je optužila da se strogo držimo pravila. Nakon toga je na okupljanjima često ukoravala mene i mog saradnika, govoreći da ometamo jevanđeosko delo Božje kuće. Obojica smo se osećali stvarno sputano sa njene strane. U decembru te godine, članovi iz naše oblasti su izašli da propovedaju jevanđelje kako im je Jen Džuo rekla i preko 100 ljudi je uhapšeno. To je bio ogroman udarac za delo Božje kuće ali se Jen Džuo uopšte nije kajala. Nisam je nijednom video da je detaljno analizirala ili ozbiljno razmislila o svojoj nadmenosti ili bezobzirnosti. Do novembra 2013. bio sam nadležan za pravljenje video snimaka u crkvi. Primetio sam da ona i dalje nadmeno radi šta joj se prohte. Ukoravala bi i osuđivala svakog ko bi izrazio drugačije mišljenje. Više puta je zadržavala video snimke koje su ljudi predali da se pregledaju što je značilo da braća i sestre nisu mogli blagovremeno da dobiju smernice niti pomoć. Ukazao sam joj na neke manjkavosti u načinu na koji je obavljala svoju dužnost i dao joj neke sugestije, no, ona je jednostavno nastavljala kao i pre toga. Nije slušala i rekla je da sam ja taj koji je nadmen. U maju 2014. smenila me je i poslala kući. Nakon što sam stigao kući, slučajno sam pročitao neka načela o raspoznavanju antihrista i lažnih starešina. Poredeći dosledno ponašanje Jen Džuo sa njima, konačno sam uvideo koliko je zapravo nadmena i zlonamerna ona bila. Stalno je u svojoj dužnosti bila raskalašna i diktatorski nastrojena. Nije prihvatala istinu niti sugestije od strane braće i sestara, već je umesto toga ljude gušila i osuđivala. Nije li njeno ponašanje ukazivalo na to da je antihrist koji mrzi istinu? Uvidevši šta je njeno ponašanje predstavljalo, bio sam šokiran. Radili smo zajedno preko dve godine. Video sam njeno ponašanje i pristup, ali sam sve to pripisivao izražavanju iskvarenosti. Nikada nisam koristio Božje reči kako bih raščlanio njenu priroda-suštinu. Zato, kad god sam bio u njenoj blizini, morao sam da budem tolerantan i strpljiv, što bi usporilo delo Božje kuće i uticalo na njega. Razmišljao sam: „Ako Jen Džao ostane crkveni starešina, još više će prekidati delo Božje kuće.” Odlučio sam da prijavim njene probleme Božjoj kući. Izgovorio sam molitvu Bogu i prijavio je u pismu. Na kraju pisma sam dodao još jednu stvar. U to vreme sam znao da postoji video snimak sa kojim je bilo problema, pa sam rekao Božjoj kući da to ispita i pregleda ga.

Baš kada sam mislio da pošaljem završeno pismo, počeo sam da se premišljam. Pomislio sam: „Ranije sam joj davao sugestije i ukazivao joj na probleme koje ima u svojoj dužnosti, no to nije dobro prošlo i ona me je poslala kući. Sada čak ne mogu ni svoju dužnost da obavljam. Ako pošaljem ovo pismo prijavljujući probleme koje ima i ono nekim slučajem završi kod nje i ona ga pročita, optužiće me da napadam starešine i delatnike i gde ću onda završiti? Treba jednostavno da zaboravim na to. Budući da uskoro odlazim, možda bolje da ne uzburkavam stvari.” Ali onda sam pomislio: „Bog me je danas usmerio da vidim da Jen Džuo hoda putem antihrista. Ako to ne prijavim, delo Božje kuće i braća i sestre će biti ti koji će patiti.” „Neću li onda biti Sotonin pomoćnik i zlikovac?” Zaista sam bio u nedoumici zbog interesa Božje kuće i braće i sestara na jednoj strani i mojih budućih izgleda na drugoj. Stvarno nisam znao šta da radim. Nekoliko dana sam često dolazio pred Boga da se pomolim, tražeći od Njega da me usmeri na pravi put. Kasnije sam pročitao odlomak Božjih reči: „Moraš biti hrabar i težiti ka tome da budeš usavršen, i ne treba da sebe uvek smatraš nesposobnim. Ima li istina svoje miljenike? Može li se istina namerno suprotstaviti ljudima? Ako tragaš za istinom, može li te ona nadvladati? Ako se čvrsto zalažeš za pravdu, hoće li te ona srušiti? Ako uistinu težiš traganju za životom, može li ti život izmaći? Ako u tebi nema istine, to nije zato što se istina oglušuje o tebe, već zato što se ti kloniš nje; ako ne možeš da se čvrsto zauzmeš za pravdu, to nije zato što sa pravdom nešto nije u redu, već zato što smatraš da ona ne odgovara činjenicama; ako život nisi zadobio ni nakon dugogodišnjeg traganja za njim, to nije zato što je život nesavestan prema tebi, već zato što ti prema njemu nisi savestan i što si ga oterao od sebe; ako živiš u svetlosti, a nisi u stanju da tu svetlost zadobiješ, to nije zato što ta svetlost ne može da te obasja, već zato što nisi ni obratio pažnju na njeno postojanje i stoga te je svetlost tiho napustila. Ako ne tragaš, onda se samo može reći da si jedno bezvredno smeće, da u tebi nema životne hrabrosti i da nemaš hrabrosti da se odupreš silama mraka. Suviše si slab! Nisi u stanju da umakneš silama Sotone koje te opsedaju i spreman si samo da živiš ovim bezbednim i sigurnim životom, te da naposletku umreš u neznanju. Ono što bi trebalo da postigneš jeste traganje za tim da budeš osvojen; to je tvoja obaveza. Ako se zadovoljavaš time što si osvojen, ti onda teraš svetlost od sebe. Zarad istine moraš da otrpiš teškoće, moraš da se predaš istini, zbog istine moraš da podnosiš poniženje, a da bi zadobio više istine, moraš se podvrgnuti većem stradanju. To je ono što treba da učiniš” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”). Čitajući ovaj odlomak dobio sam veru i snagu. „Da”, pomislio sam, „ne mogu dozvoliti ovoj mračnoj sili da me pobedi”. Nikada ranije nisam bio pronicljiv po pitanju Jen Džuo. Ali Bog je sada uredio stvari, pa sam mogao videti njenu priroda-suštinu i put koji je sledila. Trebalo je da zauzmem stav i drugima kažem za to, ali sam se umesto toga vodio Sotoninom filozofijom poput one „Pusti stvari neka teku ako te se lično ne dotiču” zarad svojih budućih izgleda. Uvideo sam koliko sam bio sebičan, lišen savesti ili razuma. Pomislio sam na sve godine koje sam proveo verujući u Boga i uživajući u zalivanju i opskrbi Božjih reči. A opet u ovom ključnom momentu sam ignorisao svoju savest kako bih zaštitio svoje interese i žmurio na ono što se dešava u Božjoj kući. Bio sam jedna nezahvalna, zla i ogavna osoba! Kada sam to shvatio, pomislio sam: „Moram da se ponašam savesno i da imam osećaj za pravdu, da primenjujem istinu i štitim delo Božje kuće.” Zato sam iznova mnogo puta dolazio pred Boga u molitvi i konačno doneo ovu odluku: „Kakve god da budu posledice nakon što napišem ovu prijavu, ne mogu da budem pomoćnik Sotoni samo da zaštitim sopstvene interese. Video sam kakve probleme Jen Džuo ima, zato treba da zauzmem stav, razotkrijem zlo koje čini i zaštitim delo Božje kuće.” Zatim sam poslao prijavu Božjoj kući. Nakon toga sam osetio takvo olakšanje i imao takav mir u srcu. Posle toga sam svakog dana nestrpljivo čekao da Božja kuća pošalje nekoga da ispita situaciju sa Jen Džuo i da braća i sestre vide kakav je ona antihrist i da je odbace. Nažalost, moja situacija se čak pogoršala zbog tog pisma.

U avgustu 2014. crkva se složila da mi dopusti da ponovo vršim svoju dužnost. Ali jednog dana sredinom oktobra, jedna starešina po imenu Li je došla do kuće u kojoj sam odsela. Strogo me gledajući upitala je: „Da li si ti pre nekog vremena napisao prijavu?” Rekao sam da jesam. Izgledajući nezadovoljno, rekla je: „Jen Džuo je nadležna za crkveni rad i često sam u kontaktu sa njom. Nikada nisam primetila niti čula ikakav nagoveštaj da se ponaša kao lažni starešina ili antihrist. Pismo koje si napisao je nasumični napad na starešine i delatnike.” Nisam mogao da verujem svojim ušima kada je to rekla. Ni da zamislim nisam mogao takav ishod nakon što sam čekao četiri meseca. Ostao sam smiren uprkos onome što je rekla. Znao sam da sam to pismo o Jen Džuo napisao na osnovu činjenica i načela. Tu se nikako nije radilo o lažnoj optužbi. Strešina Li je potom rekla: „U tvojoj prijavi se pominje neki video snimak koji treba proveriti, pa je Božja kuća provela dva meseca ispitujući i pregledavajući ga. To je dovelo do ozbiljnog prekidanja dela Božje kuće i uvredilo Božju narav.” Isto tako je spomenula da je to ono što su starije starešine rekle. Ove napomene su me ostavile u stanju šoka. Nikada nisam ni pomislio da bi moje pismo izazvalo tako ozbiljan prekid dela Božje kuće i uvredilo Božju narav. Ako je to zaista tako, onda sam zaista počinio veliko zlo. Najednom sam potpuno ostao bez snage i nisam mogao da prestanem da plačem. Starešina Li je tada rekla: „Pokupi svoje stvari, idi kući i razmisli o onome što si uradio. Jednom kada završiš sa razmišljanjem, ponovo možeš početi da obavljaš svoju dužnost.” Seo sam na autobus ka kući sa uskovitlanim umom i velikom težinom na svom srcu. Verovao sam u Boga toliko godina a ipak sam postao zlikovac koji je doveo do ozbiljnog prekida dela Bežje kuće. Bio sam obuzet krivicom i grižom savesti i nisam imao ideju šta bi budućnost mogla da mi donese. Pozvao sam Boga i od Njega tražio da zaštiti moje srce. Bez obzira kako se Bog odnosio prema meni, pokorio bih se Njegovim uređenjima. Nikada nisam krivio Boga. Nakon što sam se molio, polako sam se smirio. Tri dana pošto sam stigao kući, razmišljao sam o onome što je Li rekla i počela su da mi iskrsavaju neka pitanja: Hristos i istina vladaju Božjom kućom i postoje načela za sve što radi, uključujući i to kako rukovodi ljudima. Tu se nije radilo samo o nekom privremenom ponašanju jedne osobe. Pa kojim su se to onda načelima Li i ostali koristili u odnosu prema meni? Da li je ono što je starešina Li rekla zaista istinito? Nisam to mogao da shvatim, ali sam znao da, kakva god istina bila, Bog je dozvolio da se sve to dogodi, pa zato treba da se pokorim Njegovim uređenjima. Nije prošlo dugo a crkveni starešina mi je dodelio grupu za okupljanja. Više od mesec dana kasnije, dodeljeno mi je da prisustvujem okupljanjima kod kuće sa svojom mamom i više nam nije bilo dopušteno da se bavimo svojim dužnostima. Tada sam znao da smo prognani. Verovao sam u Boga sve to vreme, a sada ne samo da sam bio izolovan kod kuće, već više nisam mogao ni svoju dužnost da obavljam. Osećao sam se lišenim svega. Tokom tog perioda, gotovo sam svake noći sanjao okupljanje i kako obavljam svoju dužnost sa svojom braćom i sestrama. Budio bih se i više nisam bio u stanju da zaspim. Svaka noć je bila tako duga, tako nepodnošljiva. Moja mama je patila zajedno sa mnom tokom tih dana. Pogotovo bih, kada bih je čuo kako noću plače dok se moli Bogu, krivio sebe i osećao se zaista loše. Imao sam osećaj kao da sam je ja do toga doveo. Ti dani su bili najbolniji i najteži kroz koje sam prošao otkako sam počeo da verujem u Boga. Osim što sam se stalno molio Bogu, nisam imao drugog načina da se oslobodim bola u svom srcu. Kasnije sam upitao svog crkvenog starešinu da li bih mogao ponovo da obavljam svoju dužnost. Ona je rekla: „I dalje želiš da obavljaš svoju dužnost? Ako ne razmisliš o sebi kako treba, na kraju ćeš biti izbačen!” Čuvši to što je rekla, preplavio me je očaj. Tad sam znao da po pitanju dužnosti ne mogu ništa drugo do da maštam. Starešine su svake nedelje dolazile do nas na sastanak, ali su zapravo dolazili da pitaju za mene da vide širim li negativnost i da li pravim klanove. Zato bih svaki put kada bi došli da pitaju za mene, postajao neverovatno utučen. Ponekad sam želeo da ih upitam: „Zašto se ovako ophodite prema meni? Prijavio sam Jen Džuo na osnovu načela. Ali umesto da istražujete ono što ona radi, vi mene držite kod kuće. Ima li nešto loše u tome da se istina primenjuje?” Bio sam zaista uznemiren. Ponekad bih mislio: „Zašto je primenjivanje istine dovelo do ovoga? Verujem da je Bog pravedan, ali ne mogu da vidim Njegovu pravednost u onome što se sada događa.” Bio sam tako zbunjen. Držao sam se samo onog osnovnog, nisam pričao na grešan način niti krivio Boga. Često sam dolazio pred Boga da se pomolim, tražeći od Njega da me usmerava da bih razumeo Njegovu nameru i da Ga ne razumem pogrešno.

U to najteže, najbolnije vreme, pročitao sam neke od Božjih reči: „Kako da ljudi spoznaju i dokuče Božju pravednu narav? Pravednici primaju Njegove blagoslove, a zli su prokleti. To je Božja pravednost. Bog nagrađuje dobro, a kažnjava zlo i nagrađuje svakoga po delima njegovim. To je tačno, ali u ovom trenutku postoje neki događaji koji se ne slažu sa ljudskim predstavama. Naime, postoje oni koji veruju u Boga i obožavaju Ga, a ubijeni su ili su pogođeni Njegovim prokletstvima, ili oni koje Bog nikada nije blagoslovio i obratio pažnju na njih; ma koliko Ga obožavali, On ih ignoriše. Ima nekih zlih ljudi koje Bog ne blagosilja niti kažnjava, a ipak su bogati, imaju mnogo potomakai sve im ide dobro; uspešni su u svemu. Da li je to Božja pravednost? Neki ljudi kažu: ’Mi obožavamo Boga, pa ipak nismo dobili blagoslove od Njega, dok zli ljudi koji ne obožavaju Boga i čak Mu se opiru, žive bolje i uspešnije od nas. Bog nije pravedan!’ Šta vam ovo pokazuje? Dao sam vam samo dva primera. Koji od njih govori o Božjoj pravednosti? Neki ljudi kažu: ’Oba su ispoljavanje Božje pravednosti!’ Zašto to kažu? Postoje načela u Božjim postupcima – samo što ljudi ne mogu da ih vide jasno, a pošto nisu u stanju da ih jasno vide, ne mogu da kažu da Bog nije pravedan. Ljudi mogu da vide samo ono što je na površini; ne mogu da vide stvari onakvim kakve jesu. Dakle, ono što Bog čini je pravedno, ma koliko malo bilo u skladu sa ljudskim predstavama i zamislima. Mnogo je ljudi koji se neprestano žale da Bog nije pravedan. To je zato što ne shvataju situaciju na pravi način. Lako mogu da pogreše kada uvek gledaju na stvari kroz prizmu svojih predstava i zamisli. Ljudsko znanje postoji među njihovim sopstvenim mislima i gledištima, unutar njihovih ideja o transakcijama ili unutar njihovih gledišta o dobru i zlu, ispravnom i pogrešnom, ili o logici. Kada neko sagleda stvari iz takvih gledišta, lako mu je da pogrešno shvati Boga i da stvori predstave, a takva osoba će Mu se opirati i žaliti se na Njega” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo).

„Bog će uraditi ono što treba da uradi i Njegova narav je pravedna. Pravednost ni u kom slučaju nije pravičnost ili razumnost; ona nije stvar jednakosti prema svima, niti se radi o tome da treba da dobiješ onoliko koliko zaslužuješ shodno poslu koji si obavio, da ti se plati za onaj posao koji si uradio ili da ti se dȃ ono što ti pripada prema uloženom trudu. To nije pravednost, već samo stvar pravičnosti i razuma. Vrlo malo ljudi je u stanju da spozna Božju pravednu narav. Zamisli da je Bog uklonio Jova nakon što je Jov svedočio o Njemu: zar bi to bilo pravedno? Zapravo, bilo bi. Zašto se to zove pravednost? Na koji način ljudi posmatraju pravednost? Ako je nešto u skladu sa njihovim predstavama, onda im je veoma lako da kažu da je Bog pravedan. Međutim, ako smatraju da to nije u skladu sa njihovim predstavama – ako se radi o nečemu što ne mogu da shvate – onda bi im bilo teško da kažu da je Bog pravedan. (…) Božja suština je pravednost. Iako nije lako razumeti ono što Bog radi, sve što radi je pravedno. Samo je reč o tome da ljudi to ne razumeju. Kada je Bog dao Petra Sotoni, kako je Petar odgovorio? ’Čovečanstvo nije u stanju da dokuči šta Ti radiš, ali sve ono što Ti radiš sadrži Tvoju dobru volju; u svemu tome ima pravednosti. Kako da ne hvalim Tvoju mudrost i dela?’ Trebalo bi da sada uviđate da razlog zbog kojeg Bog ne uništava Sotonu u vreme kad spasava čoveka leži u tome što želi da ljudi jasno vide kako ih je, i u kojoj meri, Sotona iskvario, i kako ih Bog pročišćava i spasava. Kad naposletku ljudi budu shvatili istinu, kad budu jasno videli Sotonino gnusno lice i kad budu sagledali čudovišni greh koji je Sotona počinio iskvarivši ih, Bog će Sotonu uništiti i ljudima pokazati Svoju pravednost. Trenutak kada Bog uništava Sotonu je ispunjen Božjom naravi i mudrošću. Sve što Bog radi je pravedno. Iako ljudi možda nisu sposobni da uvide Božju pravednost, ne bi trebalo da proizvoljno donose sudove. Ako nešto što Bog čini ljudima izgleda nerazumno, ili ako o tome imaju ikakve predstave, pa ih to navede da kažu da Bog nije pravedan, u tom slučaju su izuzetno nerazumni. Vidiš da su za Petra neke stvari bile neshvatljive, ali je bio siguran da je Božja mudrost prisutna i da je u tim stvarima bila Njegova dobra volja. Ljudi ne mogu sve da dokuče; ima toliko stvari koje ne mogu da shvate. Dakle, nije lako poznavati Božju narav” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo). Božje reči su zasjale kao fenjer u mraku i iznenada sam razumeo. Nisam mogao da vidim Božju pravednost jer sam pokušavao da je shvatim koristeći se svojim predstavama i zamislima. Kada sam video te antihriste i lažne starešine kako prekidaju delo Božje kuće, verovao sam da je prijaviti ih na istinit način dobro i pravedno delo koje bi trebalo da mi donese Božju naklonost i zaštitu. Verovao sam da će se njima odmah pozabaviti i da je samo to Božja pravednost. Ali nakon što sam prijavio te probleme, oni su ostali na svojim položajima i još uvek se ponašali raskalašno, dok sam ja bio taj koji je sputan i prognan. Tad sam počeo da sumnjam u Božju pravednost. Nakon što sam pročitao Božje reči konačno sam shvatio da je Božja suština pravedna. Bez obzira da li se Njegova dela poklapaju sa našim predstavama ili ne, ona uvek izražavaju Njegovu pravednost. Nalik Jovovim kušnjama. On je bio savršeni čovek u Božjim očima, ali ga je Bog predao Sotoni i oduzeo mu celokupno bogatstvo i decu. To je bila Božja pravednost. Jov se bojao Boga i klonio se zla i oslanjao se na svoju veru kako bi čvrsto i snažno posvedočio za Boga. Bog ga je potom blagoslovio dugim životom i još većim bogatstvom, kao i boljom decom. I to je bila Božja pravednost. Pretpostavimo da Bog Jova, nakon što je čvrsto posvedočio za Njega, nije blagoslovio, već da ga je umesto toga uništio. I to bi bila Božja pravednost. Božja suština i Njegova narav su sami po sebi pravedni, pa je sve što on čini pravedno. Onda sam pomislio na Petra koji je prošao kroz nekoliko stotina kušnji i oplemenjivanja, ali je i dalje slavio Božju pravednost. Nije mogao da razume sve što se dogodilo, ali je verovao da Božja pravednost i mudrost stoje iza svega toga. Onda sam tu ja – nisam istinski razumeo Božju pravednost, već sam je umesto toga procenjivao prema tome kako stvari izgledaju i da li je ishod usklađen sa mojim predstavama ili nije. Kada se ono što je Bog radio poklapalo sa mojim predstavama i koristilo mi, ja sam verovao u Njegovu pravednost. Ali kada bi On uredio situacije koji mi nisu bile od koristi, počeo bih da sumnjam u Njegovu pravednost, verujući da su stvari koje je uredio nepravedne. Iako nikada Boga nisam otvoreno krivio, u svom srcu sam se konstantno raspravljao sa Njim. Uvideo sam koliko sam bio nerazuman. Bog nije bio nepravedan. Ja sam bio taj koji nije razumeo Boga. Bio sam isuviše sebičan i lažljiv. Nisam tragao za istinom niti učio iz situacije koju je On za mene uredio. Umesto toga sam se raspravljao i bio opsednut sopstvenom budućnošću i interesima, pa kako onda da se ne osećam užasno i ne zapadnem u tamu i bol? Imao sam osećaj da konačno razumem šta se događa. Došao sam pred Boga u molitvi, voljan da se pokorim Njegovim uređenjima i razumem Ga u ovoj situaciji.

Potom sam pročitao ove Božje reči: „Većina ljudi ne razume Božje delo i stoga im je vera previše oskudna. Nije lako poznavati Božje delo; osoba prvo mora da zna da postoji plan za svako Božje delo i da se sve dešava po vremenu koje je Bog odredio. Čovek nikada ne može da dokuči šta i kada Bog dela; Bog obavlja određeno delo u određeno vreme i ne odlaže ga; niko ne može da uništi Njegovo delo. Delanje shodno Njegovom planu i shodno Njegovim namerama načelo je po kom On sprovodi Svoje delo, i niko to ne može promeniti. U tome treba da vidiš Božju narav” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo). „Sve što Bog čini neophodno je i izuzetno značajno, jer sve što On čini u čoveku tiče se Njegovog upravljanja i spasenja ljudskog roda. Naravno, ni delo koje je Bog učinio u Jovu nije drugačije, iako je Jov bio savršen i uspravan u Božjim očima. Drugim rečima, svrha Božjih postupaka ostaje nepromenjena bez obzira na to šta On čini ili kojim sredstvima to čini, bez obzira na cenu i bez obzira na Njegov cilj. Njegova je svrha da u čoveka usadi Božje reči, kao i Božje zahteve i namere prema čoveku; drugim rečima, svrha Mu je da u čoveka usadi sve ono što On, u skladu sa Svojim koracima, smatra pozitivnim, čime omogućava čoveku da razume Božje srce i Božju suštinu, i dozvoljava mu da se pokori Božjem suverenitetu i uređenjima, omogućavajući mu da na taj način dostigne strah od Boga i da se kloni zla – sve je to jedan aspekt svrhe Božje u svemu što čini. Drugi aspekt je da čoveka često predaje Sotoni, jer je Sotona kontrast i uslužni predmet u Božjem delu; na ovaj način, Bog ljudima omogućava da u Sotoninim iskušenjima i napadima vide svu zlobu, ružnoću i odvratnost Sotone, čime kod ljudi stvara mržnju prema Sotoni i omogućava im da spoznaju i prepoznaju ono što je negativno. Ovaj proces ljudima omogućava postepeno oslobađanje od Sotonine kontrole i optužbi, narušavanja i napada – sve dok oni, zahvaljujući Božjim rečima, svom bogopoznanju i pokornosti Bogu, te svojoj veri i strahu od Boga, konačno ne trijumfuju nad Sotoninim napadima i optužbama; tek tada će ljudi biti potpuno izbavljeni iz vlasti Sotone” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Božje delo, Božja narav i Sȃm Bog II”). Božje reči su mi pokazale da On dela spram načela i uvek u Svoje pravo vreme i da Njegova pravednost i mudrost stoje iza svega toga. Zamišljao sam da Božja pravednost znači momentalnu odmazdu i da zlikovci treba da budu kažnjeni istog trenutka. Ali da su se stvari dogodile kako sam ih ja zamislio, kako bi Bog razotkrio sve vrste ljudi i dopustio Svojim izabranima da steknu pronicljivost? Bog zapravo dopušta antihristima i lažnim starešinama da se pojave u crkvi kako bi koristeći njih nama pomogao da napredujemo u životu, nagnao nas da tragamo za istinom i razvijemo pronicljivost. Time što što smo u stanju da razaznamo ljude uspomoć istina-načela znači da razumemo istinu i ulazimo u nju. Kada se to dogodi, antihristi i lažne starešine su poslužili svojoj svrsi. Iako su neki antihristi i lažne starešine bili na položajima u crkvi u to vreme i činilo se da su u stanju da kontrolišu i ljude navedu na pogrešan put, Hristos i istina su i dalje vladali crkvom pa će svi oni pre ili kasnije biti razotkriveni i uklonjeni.

Isto tako sam shvatio kako je podmukla i zlobna priroda-suština antihrista potpuno lišena ljudskosti. Oni brinu samo za prestiž i status, a o Božjim izabranima ni najmanje. Ko god da naruši njihove interese, postaje im trn u oku. Svi oni će napasti tu osobu i svetiti joj se, ne stajući dok ne završe. Ponašaju se upravo kao đavo Sotona. Dok antihristi ne budu izbačeni, Božji izabrani neće imati ni trenutak odmora da žive crkvenim životom ili da obavljaju svoju dužnost. Bog je dopustio da mi se to dogodi, da bih zapravo video kako ti ljudi druge navode na pogrešan put i povređuju ih, da bih prepoznao njihovu priroda-suštinu, razaznao njihove jeretičke laži i izbegao njihovu kontrolu i navođenje na pogrešan put. Bog je isto tako želeo da učim iz njihovih grešaka kako ne bih izabrao pogrešan put. Sve to mi je pokazalo da je Bog zaista uređivao ovu situaciju kako bi me spasio i usavršio. Kao što Božje reči kažu: „Služeći se mnogim protivrečnim i negativnim stvarima i koristeći svakovrsne manifestacije Sotone – njegove postupke, njegove optužbe, njegova ometanja i obmane – Bog ti jasno pokazuje Sotonino grdobno lice i na taj način usavršava tvoju sposobnost prepoznavanja Sotone, kako bi ti mogao da ga omrzneš i protiv njega se pobuniš” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju”). Zahvaljujem Bogu što me je usmerio da razumem Njegov mukotrpan trud i što me je izveo iz tame.

U januaru 2015. napisao sam još jedno pismo kojim sam prijavio Jen Džuo. Ponovo sam svakog dana čekao uznemiren da Božja kuća pošalje nekog da istraži njen slučaj. Ali prošlo je dva meseca i ja sam i dalje čekao da neko dođe i time se pozabavi. Naš crkveni starešina je dolazio da me ispituje više puta. „Imaš li ti nekih problema sa Bogom ili Božjom kućom?” Počeo sam da se brinem kada je to rekla. Pomislio sam: „Pitam se šta će se dogoditi sad kada sam napisao ovo pismo. Već sam izolovan, pa ako se još nešto dogodi, zasigurno ću biti izbačen iz crkve.” Iznenada sam shvatio da sam ponovo počeo da sumnjam u Božju pravednost. Žurno sam došao pred Boga u molitvi, govoreći: „Dragi Bože, usmeno priznajem Tvoju pravednost i verujem da Hristos i istina vladaju u Božjoj kući. Ali kada me vreme i činjenice testiraju, uviđam koliko malo vere imam i da još uvek istinski ne razumem Tvoju pravednost. Sada želim da otpustim svoje interese i pokorim se Tvojim uređenjima. Molim Te da me usmeriš da bih razumeo Tvoju nameru.” Potom sam pročitao odlomak Božjih reči: „Za svakoga ko teži ljubavi prema Bogu, ne postoje nedostižne istine i ne postoji pravda za koju ne može čvrsto da se zauzme. Kako treba da proživiš svoj život? Kako treba da voliš Boga i kako da tom svojom ljubavlju udovoljiš Njegovim namerama? Od toga nema preče stvari u tvom životu. Pre svega, moraš posedovati takve težnje i istrajnost, i ne treba da nalikuješ onim beskičmenjacima i slabićima. Moraš naučiti da doživljavaš smisleni život i smislene istine, te pa u tom smislu prema sebi ne treba da se odnosiš površno. Život će kraj tebe prohujati, a da ti toga nećeš ni biti svestan; da li ćeš nakon toga imati još neku priliku da voliš Boga? Može li čovek da voli Boga nakon smrti? Moraš da imaš iste težnje i istu savest kao Petar; tvoj život mora biti smislen i ne smeš se poigravati sa sobom” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”). Božje reči su mi pokazale da je ono što On usavršava naša čežnja za istinom i pravdom i naša rešenost da volimo Boga. Bez obzira na poteškoće, prepreke ili napade sa kojima se susrećemo, ne možemo da se povlačimo, već treba da živimo za Boga i istinu. Ne možemo da se poklonimo nijednoj Sotninoj sili. Samo tada možemo zadobiti istinu i biti usavršeni. Ja jednostavno nisam posedovao tu vrstu rešenosti i snagu volje. Iako sam se molio i bio rešen pred Bogom da zaštitim delo Njegove kuće i primenjujem istinu, onog trenutka kada bih video da se pojavljuju zle sile, uplašio bih se da ne budem sputan i povlačio se. Shvatio sam da i dalje ne razumem istinski Božju pravednost i da sam mislio samo na sebe kada bi se nešto desilo. Nešto što je Bog rekao mi je tada palo na pamet: „Zlikovci će zasigurno biti kažnjeni.” Božje reči će se ostvariti, a ono što On ostvari traje zauvek. Svaki zlikovac će biti kažnjen po Božjoj pravednosti. Ma koliko to trajalo ili ma kako se to dogodilo, stvari će na kraju uvek ispasti onako kako Božje reči kažu. Zato sam pomislio: „Moram da otpustim svoje predstave, pobunim se protiv svoje lažljive sotonske naravi, imam poverenja u Božje reči i u to da je Bog pravedan. Neću se pokloniti nijednoj sili Sotone!” Jednom kada sam ovo shvatio, polako sam se smirio i prestao da brinem.

Do aprila 2015. primao sam pisma od starešine Li i drugih starešina i delatnika o tome kako ih je Jen Džuo zavarala i kako su mi naneli veliku štetu. Svi su se izvinili. U svom pismu starešina Li je priznala: „Nisu starije starešine te koje su te optuživale da si doveo do ozbiljnog prekida crkvenog dela, to je bila Jen Džuo.” Tada sam znao da je Jen Džuo pročitala oba moja pisma u kojima sam podneo prijavu protiv nje. Da bi spasila svoju kožu, pripremala je dokaze kako bih ja bio izbačen, ali su onda neke starešine i delatnici videli probleme koje ima, pa su je zajedno prijavili u pismu poslatom Božjoj kući. Dok sam čitao sva ta pisma, osetio sam ogromno olakšanje. Kleknuo sam pred Boga i zaplakao. U tom trenutku sam imao osećaj da toliko dugujem Bogu. Verovao sam u Boga toliko godina, ali sam Njegovu pravednost uvek video kroz prizmu svoje mašte. Kada su se pojavili problemi, pokušao sam da ih uklopim u ono što sam zamišljao a kada to ne bi uspelo, pogrešno sam razumeo Boga i krivio Ga. No, On je zanemario moju slabost i iskvarenost i usmeravao me u tom najbolnijem, nepodnošljivom periodu. Ovo iskustvo mi je pokazalo da je Bog koristio ovu duhovnu borbu rasuđivanja i prijavljivanja tih lažnih vođa da bi me izlečio od lažnih predstava i pružio mi istinsko razumevanje Njegove pravednosti. Isto tako sam shvatio da sam na sve što je Bog radio gledao kroz prizmu svoje mašte. Zapravo sam bogohulio i ograničavao Boga i uvredio Njegovu narav. Ovo iskustvo mi je pokazalo da je Božja suština pravedna. Sve što Bog govori i radi, poklapalo se to sa ljudskim predstavama ili ne, je otkrovenje Njegove pravedne naravi. Svemogući Bog kaže: „Božja pravedna narav jeste Božja sopstvena istinska suština. Ona nije nešto što je napisao ili oblikovao čovek. Njegova pravedna narav jeste Njegova pravedna narav i nema nikakve veze niti spone ni sa jednim stvorenim bićem. Sȃm Bog jeste Sȃm Bog. On nikada neće postati stvoreno biće, a čak i ako postane pripadnik stvorenih bića, Njegova suštinska narav i suština neće se promeniti. Prema tome, bogopoznanje nije isto što i spoznaja nekog predmeta; spoznati Boga nije isto što i razlučivanje neke stvari niti je isto što i razumevanje čoveka. Ako, da bi spoznao Boga, čovek koristi svoj koncept ili metod za spoznaju nekog predmeta ili za razumevanje osobe, onda on nikada neće moći da stekne znanje o Bogu. Spoznaja Boga ne znači oslanjanje na iskustvo ili maštu, te stoga nikada ne smeš Bogu da namećeš svoje iskustvo ili maštu; koliko god da tvoje iskustvo i mašta mogu biti bogati, oni su ipak ograničeni. Štaviše, tvoja mašta ne odgovara činjenicama, a još manje istini, i u neskladu je sa Božjom istinskom naravi i suštinom. Ako se uzdaš u svoju maštu da bi razumeo Božju suštinu, osuđen si na neuspeh. Jedini put je sledeći: prihvati sve što dolazi od Boga, a zatim to postepeno proživljavaj i shvataj. Doći će dan kada će te Bog prosvetiti da Ga zaista razumeš i spoznaš zbog tvoje saradnje i zbog tvoje gladi i žeđi za istinom” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni II”).

U maju 2015, antihrist Jen Džuo je izbačena iz crkve zbog toga što je činila veliko zlo. Rešen je problem i sa njenim ortacima i saučesnicima. Kada sam pročitao to obaveštenje o proterivanju, u dubini svog srca sam osetio koliko je Bog istinski pravedan! Istina i Hristos vladaju u Božjoj kući! Hvala neka je Bogu!