Dok sam bila mala, nisam mogla da hodam zbog jakih bolova u nogama, pa me je mama odvela pred Gospoda. Na moje iznenađenje, noge su mi čudnovato ozdravile posle samo mesec dana. Kako bih se odužila za ljubav Gospodnju, ispisala sam se iz škole 1998. godine i počela da se dajem za Gospoda. Ubrzo potom, crkva me je imenovala za kandidata za obuku i Starešina Ću me je vodio po različitim crkvama u kojima je držao propovedi. Pastori i starešine bi često rekli da se bliži dan Gospodnji i da bi trebalo da budemo kao mudre device koje su pripremile ulje za lampe i iščekivale dolazak Gospoda. Takođe su govorili: „Bibilja kaže: ’Evo, on dolazi na oblacima i gledaće ga svako oko, i oni koji su ga proboli, pa će zakukati zbog njega svi narodi zemaljski’ (Otkrivenje 1:7). U poslednjim danima, Gospod će se u velikoj slavi vratiti na oblacima i uzneće nas u vazduh da budemo s Njim. Ući ćemo u carstvo nebesko i uživaćemo večne blagoslove. Nevernici će cvileti i škrgutati zubima dok podležu nesrećama.” Kada sam čula vatrene propovedi starešina i pastora, odmah sam zamislila veličanstvenu scenu u kojoj smo svi okupljeni oko Gospoda dok se On na oblacima spušta ka zemlji. Možete da zamislite koliko sam bila uzbuđena pri pomisli na tako veličanstvenu scenu.

Onda, jednog dana početkom 1999. godine, Starešina Ću i Starešina Vang sazvali su sastanak osoblja i rekli: „Pojavila se jedna nova crkva, po imenu Istočna Munja, koja tvrdi da se Gospod već ovaplotio i vratio, te da On izražava reči i obavlja delo suda počevši od Božje kuće. Ali kako je to moguće? Sveti spisi jasno govore da će Bog sići na oblacima, a oni kažu da će se Gospod vratiti ovaploćen. To nije u skladu sa Biblijom, tako da ne treba da slušate njihove propovedi, niti da čitate njihove knjige, a pogotovo nemojte da ih primate u kuću. Ko god ih bude primio biće izbačen iz crkve!” Kada su rekli to, pomislila sam: „Starešine veoma dobro poznaju Bibliju, pa su sigurno u pravu. Biblija kaže da će Gospod sići na oblacima, kako to da se On već ovaplotio? I dalje mi je mali rast, tako da ne bi trebalo da stupam u kontakt sa članovima Istočne Munje, inače bih mogla da skrenem s puta.” Ali, nedugo potom, mnoge moje kolege i vernici su prešli u Istočnu Munju. Starešina Vang je naglasio da treba da prekinemo veze sa tim kolegama i vernicima i naredio nam je da saopštimo svim crkvama da niko ne može da prelazi u Istočnu Munju. Nakon toga sam otišla na sva mesta okupljanja i rekla im da zatvore crkvu. I stalno sam naglašavala: „Kada Gospod dođe, doći će na oblacima, a ne ovaploćen u telu. Sve glasine da se Gospod ovaplotio su lažne.” Kad su to čuli, svi vernici su klimali glavama i rekli da će oterati svakog ko dođe da širi jevanđelje. Da ljudi ne bi čuli propovedi Istočne Munje, žurno sam obilazila i zatvarala crkvu. Ali, uprkos svim naporima, mnoge kolege i vernici su prelazili u Istočnu Munju.

Jednog dana, dok sam bila kod jednog kolege, rekao mi je da Kolega Li i drugi istražuju Istočnu Munju. S nekoliko kolega brzo sam otišla da ih sprečim. Rekla sam im: „Sveti spisi kažu da će Gospod sići na oblacima i da će svi posvedočiti Njegovom silasku. Zato ne možemo da verujemo ovim ljudima iz Istočne Munje kad kažu da se Gospod ovaplotio.” Ali, tek što sam to izgovorila, jedan od njih reče: „To što oni propovedaju je veoma pronicljivo i u skladu je sa Biblijom! Zašto onda ne možemo da slušamo? Ko može da pojmi Božje delo u potpunosti? Mislim da treba da nastavimo da istražujemo.” Čuvši to, unervozila sam se i htela da nastavim da ih odvraćam, ali onda mi se grlo odjednom steglo i dobila sam napad kašlja. Zacrvenela sam se kao paprika i suze su mi potekle. Nisam mogla ni da beknem. Svi prisutni su samo šokirano zurili. Kolege su mi donele vodu, ali sam kašljala čak i kad sam je popila. Ozbiljno sam se uspaničila i neprestano sam se molila Gospodu, moleći Ga da mi zaustavi kašalj. Videvši u kakvom sam stanju, jedan kolega je počeo da govori umesto mene, ali nakon svega nekoliko opaski, na brzinu su zaključili okupljanje. Bila je to neverovatno čudna scena. Nakon okupljanja, nisam mogla da se ne zapitam: „Branila sam put Gospoda i štitila sam stado, zašto sam onda dobila napad kašlja u ključnom trenutku? Zašto Gospod nije uslišio moje molitve? Možda ono što sam rekla nije bilo u skladu s Njegovom voljom?” Nedugo potom sam se razbolela. Bolela me je glava, vrtelo mi se i boleo me je stomak. U postelji, slaba i klonula, iznova sam dozivala Gospoda. Ali koliko god bih Ga molila, stanje mi se nije menjalo. Nisam mogla da ne pomislim: „Zar nisam dovoljno posvećena Gospodu? Dala sam sve od sebe da zaštitim stado, zašto sam se razbolela?” Lupala sam glavu tražeći odgovor, ali nisam mogla da shvatim.

U jesen 1999. godine, Starešina Vang je doživeo nesreću pri povratku kući posle zatvaranja crkve. Izgubio je svest u sudaru, zadobio je ozbiljnu povredu glave i bio je u kritičnom stanju nekoliko dana. Bila sam u šoku kad sam to čula: Starešina Vang je godinama radio za Gospoda, u dobru i zlu, a bilo mu je vrlo teško da zaštiti stado i spreči vernike da prihvate Istočnu Munju. Zašto bi mu se desilo tako nešto? Ali u to vreme nisam shvatala da je pogrešno raditi protiv Istočne Munje. Nakon nekoliko meseci, jednog popodneva sam čula da se još vernika zanima za Istočnu munju, pa smo nekoliko sestara i ja otišle brzo biciklima i rekle im razne glasine i neistine da ih zaplašimo i sprečimo. Od toga su se svi uplašili i rekli su da neće slušati propovedi Istočne Munje. Tek kad sam to čula, osetila sam konačno malo olakšanje. Ali sam na putu kući naišla na nizbrdicu, izgubila sam ravnotežu na biciklu, pao mi je mrak na oči i sletela sam sa bicikla dva metra dalje. Zavrtelo mi se u glavi i bolelo me je celo telo. Pri padu sam slomila ključnu kost. Iznenadna nesreća me je zbunila i pomela: Zar nam Gospod ne daruje mir i radost? Zašto su me snalazile nedaće kad sam štitila put Gospoda? Da li je ova Istočna Munja kojoj sam se opirala stvarno povratak Gospoda? Ali Biblija jasno kaže da će Gospod sići na oblacima, što znači da Istočna Munja ne može biti istiniti put! Da li me je Gospod testirao jer Mu nisam bila dovoljno posvećena? Ili sam Ga uvredila na neki način? Zaista sam bila začuđena i nisam mogla da shvatim volju Gospoda. Nakon toga sam se osećala sve mračnije i iscrpljenije. Čitanjem Biblije nisam stekla nikakav uvid i nisam imala šta da kažem u svojim propovedima. I moje molitve su delovale banalno i bezukusno. Činilo se da sam izgubila prisustvo Gospoda i vera je bledela kod većine naših vernika. Tokom okupljanja je većina ljudi samo ćaskala ili dremala, a mnoge kolege i vernici su čak potpuno napustili crkvu. Najviše me je razočarala velika ljubomora među kolegama. Tokom okupljanja kolega, starešine i kolege bi se žučno svađali oko najbeznačajnijih tema i razilazili bi se u svađi. Videvši sve to, nisam prosto mogla da shvatim kako je crkva postala ovakva. Bilo mi je dosta okupljanja i razmišljala sam da se vratim svetovnom životu.

Onda, jednog dana 2002. godine, majka mi je uzbuđeno rekla: „Gospod Isus se vratio i ovaplotio se da izrazi Svoje reči i da izvrši delo suda.” Bila sam u šoku kad sam to čula. Nije li to propovedanje Istočne Munje? Da li je i moja mama prešla u Istočnu Munju? Dok je još govorila, upitala sam je: „Ko ti je rekao da se Gospod Isus vratio? Zar si zaboravila da Biblija jasno kaže da kad Gospod dođe, sići će slavno na oblacima i ovo će zatresti i nebesa i zemlju? Kažeš da se Gospod vratio, zašto onda nismo videli nikakve znake? Takođe kažeš da se Gospod ovaplotio da izvrši delo suda, ali kako to može biti tačno? Ne treba tek tako da veruješ u sve što čuješ.” Videvši moju tvrdoglavost, majka je otišla u svoju sobu i vratila se sa knjigom predivnog poveza. Rekla je nestrpljivo: „Svemogući Bog je Gospod Isus koji se vratio. Ovde možeš da pronađeš nove reči koje je Gospod Isus izrazio. Pročitaj i videćeš.” Knjiga je bila nova novcata i naslov Reč se pojavljuje u telu je bio odštampan velikim zlatnim slovima. Smesta sam pomislila na upozorenja sveštenstva: „Ne smete čitati njihovu knjigu. Ako čitate, privući će vas.” Rekla sam: „Mama, ne bi trebalo da veruješ u ovo. Nisi mnogo čitala Bibliju, a ja sam dobro upućena u nju i išla sam na mnoge skupove obnove. Da li stvarno misliš da znaš bolje od mene? Ako zastraniš u svojoj veri, zar neće sve tvoje godine u crkvi biti uzaludne?” Ali u tom trenutku, nisam bila voljna da tragam i uporno sam pokušavala da ubedim mamu da se ne priključi Istočnoj munji. Ali, šta god bih rekla, moja majka nije popuštala niti menjala mišljenje. Čak mi je usrdno rekla: „Svemogući Bog je stvarno Gospod Isus za kim smo žudeli sve vreme. On je Božji Duh koji se još jednom ovaplotio da bi govorio i vršio dela. Reč se pojavljuje u telu je reč Boga za poslednje dane i razotkriva sve tajne Biblije. Nikad nisi pročitala reči Svemogućeg Boga, pa kako onda znaš da to nisu reči Gospoda koji se vratio? U Bibliji piše: ’Vera dolazi preko poruke’ (Rimljanima 10:17). Kako očekuješ da dočekaš Gospoda zatvorenih očiju i ušiju? Razmisli o tome: ako se Gospod zaista vratio, a ti Ga ne pozdraviš, zar nećeš žaliti za propuštenom prilikom?” Kad sam čula šta je imala da kaže, nisam imala dobar argument, pa sam samo nadureno odgovorila: „Neću da čitam ovu knjigu, ja čitam samo Bibliju. Uživali smo tolike blagodati Gospoda – ne mogu da budem nezahvalna! Šta god da kažeš, neću izdati Gospoda!” Videvši moj stav, samo je uzdahnula i otišla da sprema večeru. Nedugo potom, čula sam prigušeni zvuk muzike koji je dolazio iz kuhinje. Svidela mi se melodija, ali to nije bila himna koju smo učili ranije. Znala sam da mama to pušta da ja čujem, pa sam smesta otišla. Nakon toga, mama je počela dosta da pušta himne kod kuće i uveče bih često čula kako se u suzama moli za mene. U tom trenutku mi je palo na pamet da je ona neko ko misli svojom glavom, tako da je sigurno savesno istraživala temu dočekivanja Gospoda. Da li Istočna Munja stvarno može da bude povratak Gospoda Isusa? U suprotnom, zašto bi moja mama toliko strepela i brinula za mene u svojim molitvama? Ali, onda sam se setila šta su rekli pastori i starešine i rešila sam da se držim puta Gospodnjeg i da ne popuštam. Nakon toga sam se više otuđila od majke.

Jednog dana, dok sam sedela na kauču u dnevnoj sobi, mama je pustila jednu himnu u svojoj sobi. Privukle su me reči himne: „Ovoga puta Bog se ovaplotio da obavi delo koje još uvek nije dovršio, da osudi ovo doba i privede ga kraju, da ljude spasi iz mora patnje, da temeljno osvoji ljudski rod i promeni ljudske život-naravi. Mnoge je besane noći Bog proveo da bi ljude oslobodio patnje i mračnih sila, crnih poput noći, i da bi se obavilo delo ljudskog roda. Spustio se sa najvišeg na najniže mesto da živi u ovom ljudskom paklu i da Svoje dane provodi sa ljudima. Bog se među njima nikada nije požalio na otrcanost, niti je od njih ikada previše tražio; naprotiv, dok je obavljao Svoje delo, Bog je pretrpeo najveću sramotu. Kako bi ceo ljudski rod mogao uskoro da uživa u počinku, Bog je, dolaskom na zemlju, podneo poniženje i istrpeo nepravdu, te je lično ušao u tigrovu jazbinu kako bi ljudski rod spasio. Toliko se puta suočio sa zvezdama, toliko puta je otišao u zoru i vratio se u sumrak; istrpeo je neizrecivu patnju i bio podvrgnut napadima i lomljenju od strane ljudi. Bog je došao u ovu prljavu zemlju i tiho podnosio ljudska pustošenja i ugnjetavanje u tami, ali nikada na to nije uzvratio, niti je ljudima postavljao ikakve preterane zahteve! Obavio je celokupno delo koje je ljudskom rodu neophodno: podučavao je, prosvećivao i prekorevao ljude, oplemenjujući ih Svojim rečima, a uz to ih je podsećao, ohrabrivao, tešio, osuđivao i razotkrivao. Svaki njegov korak je za dobrobit ljudskih života i ima za cilj da ih pročisti. Uprkos tome što im je oduzeo izglede i sudbinu, sve što Bog čini za dobrobit je ljudskog roda. Svaki Njegov korak doprinosi opstanku ljudi i omogućava im da na zemlji mogu da imaju lepo odredište” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Delo i ulazak”). Reči ove himne su duboko prodrle u mene. Nisam mogla da ne mislim kako se Gospod Isus ovaplotio kako bi iskupio čovečanstvo. Jurila Ga je i osuđivala vladajuća stranka, osudio Ga je i napustio religijski svet, izvrgnut ruglu i klevetan od strane običnih ljudi, i nikad nije imao mesto za odmor ili kuću koju bi zvao dom. Uprkos svemu, On je i dalje izražavao istinu kako bi opskrbio ljude, lečio ih i isterivao demone i na kraju je bio razapet kao večna žrtva za grehove čovečanstva, iskupljujući sve ljude od greha. Mislila sam na ljubav Gospoda prema čovečanstvu i uporedila je sa mukama koje je pretrpeo od ljudske ruke, i moje utrnulo i otupelo srce je bilo duboko uzdrmano i suze su mi potekle iz očiju. Može li Svemogući Bog zaista da bude Gospod Isus koji se vratio? Ko bi drugi osim Boga mogao da izrazi ovakve reči? Ko bi drugi platio toliku cenu za čoveka? Nakon toga sam čula još jednu himnu: „Nevini su, na kraju krajeva, otupeli; zašto Bog uvek mora da im otežava stvari? Slab čovek je potpuno lišen istrajnosti; zašto Bog treba da se stalno ljuti na njega? Slab i nemoćan čovek više nema ni trunku vitalnosti; zašto Bog treba uvek da ga grdi zbog njegovog buntovništva? Ko može da se odupre pretnjama Boga nebeskog? Čovek je, na kraju krajeva, slab, a Bog je, nemajući drugog izbora, potisnuo Svoju ljutnju duboko u Svoje srce, tako da čovek može polako da razmisli o sebi” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Delo i ulazak (8)”). Reči su imale snažan uticaj na mene. Reči su govorile o Božjoj dubokoj brizi za čovečanstvo. To je bilo u rangu neposlušnog deteta koje povredi majčina osećanja, a ona ga i dalje doziva u nadi da njeno dete može da ispliva iz magle i vrati se na njenu stranu. Osetila sam da su ove reči glas Boga. Nisam mogla da ne pomislim na sva neslaganja između mene i mame tokom tog perioda: Koliko god je pokušavala da me ubedi, nisam slušala, a kad mi je puštala himne Božjih reči, odbijala sam da slušam bez namere da ih istražim. Nisam čak ni prividno ličila na hrišćanku. Nakon toga, kada je moja mama puštala himne, nisam se toliko opirala.

Jednog dana sam čula ovu himnu: „Isusov povratak je veliko spasenje za one koji su u stanju da prihvate istinu, ali za one koji nisu u stanju da istinu prihvate, to je znak osude. Treba sami da birate svoj put, i ne treba da hulite na Svetog Duha i da odbacujete istinu. Ne treba da budete neuki i nadmeni, već oni koji se pokoravaju vođstvu Svetog Duha i koji čeznu za istinom i traže je; jedino ćete na ovaj način imati koristi” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju”). Čuvši tu himnu, odjednom me je obuzela briga: „Ako je Svemogući Bog zaista Gospod Isus koji se vratio, zar neću biti osuđena što Ga nisam prihvatila? Vređanje Boga je ozbiljna stvar – greh koji se ne prašta ni u ovom ni u narednom svetu!” Takođe sam pomislila kako je Gospod Isus rekao: „Blaženi su gladni i žedni pravednosti, jer će se nasititi” (Matej 5:6). Gospod Isus nas je naučio da samo traganjem i žudnjom za istinom možemo da primimo Božju obilatu podršku. Ali, ako bih istražila Istočnu Munju i oni me navedu na pogrešan put, zar ne bi sve moje godine verovanja bile uzaludne? Stalno sam se predomišljala i nisam mogla da se odlučim, pa sam se pomolila Gospodu: „O Gospode, osećam se stvarno rastrzano. Ove reči izgledaju kao Tvoj glas, ali plašim se da sam pobrkala i da bih Te mogla izdati. Gospode, nisam sigurna da li Si se vratio kao Svemogući Bog. Ako je ovo zaista Tvoje delo, molim te da me prosvetiš. Ako nije, molim Te pomozi mi da ostanem čvrsta.”

Nekoliko dana kasnije, moja mama je ponovo izvukla Reč se pojavljuje u telu i rekla mi je: „Savesno pročitaj reči Svemogućeg Boga i znaćeš da je On Gospod Isus koji se vratio. Ako ne istražiš, kako ćeš znati da li je On Gospod koji se vratio? To ti je kao švedski sto: Ako ga samo gledaš, ali ne probaš ništa od hrane, nikad nećeš znati kakvog je ukusa. Mi verujemo u istinitog Boga, čega se onda plašiš? Ja sam ti majka, da li stvarno misliš da bih ti nanela zlo?” Reči moje mame su bile prilično ubedljive: Pomislila sam: „Istina je, slušala sam samo pastore i starešine, ponavljajući njihove reči, ali nikad nisam čula propovedi Istočne Munje, niti reči Svemogućeg Boga. Pa kako bih onda znala da li je Svemogući Bog ustvari Gospod Isus koji se vratio? Zar čitajući Bibliju nisam potvrdila da je Gospod Isus Iskupitelj?” Na ovu pomisao sam uzela knjigu i počela da je prelistavam. Videla sam šta kaže Svemogući Bog: „Možda ti, pošto si čuo put istine i pročitao reč života, smatraš da je samo jedna od deset hiljada ovih reči u skladu sa tvojim uverenjima i sa Biblijom, a onda treba da nastaviš da tražiš u tom desethiljaditom delu ovih reči. I dalje ti savetujem da budeš ponizan, da ne budeš previše samouveren, i da sebe ne uzdižeš previše. Ako poseduješ i mrvicu bogobojažljivog srca, dobićeš veće svetlo. Ako brižljivo proučiš ove reči i iznova budeš o njima razmišljao, shvatićeš da li su one istina ili nisu, i da li su one život ili nisu” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju”). Čitajući ovo revnosno upozorenje, unervozila sam se i uplašila: „Mogu li ovo zaista da budu Božje reči? Zašto bi inače pisalo da su ovo reči života i put istine i zašto savetuje ljude da nastave da tragaju čak i ako je samo jedna od 10.000 stvari u skladu sa Biblijom.” Odlučila sam da istražim. U suprotnom, bilo bi prekasno za kajanje ako bih propustila priliku da dočekam Gospoda. Kad sam se odlučila, nastavila sam da čitam i naišla sam na ovaj odlomak. „Nadam se da nijedno od braće i sestara koji traže Božju pojavu neće ponoviti ovu tragediju iz prošlosti. Ne smete postati fariseji modernog vremena i ponovo prikovati Boga za krst. Treba pažljivo da razmislite o tome kako da dočekate povratak Boga i treba da ste načisto s tim kako da postanete neko ko se potčinjava istini. To je obaveza svakoga ko čeka da se Isus vrati jašući na oblaku. Treba da protrljamo svoje duhovne oči i da razbistrimo pogled, umesto da se zaglibljujemo u preterano maštovite reči. Treba da razmišljamo o realističnom delu Božjem i da osmotrimo praktičnu stranu Boga. Nemojte se zanositi, niti prepuštati maštarijama, neprestano žudeći za danom u kojem će se Gospod Isus, jašući na oblaku, iznenada spustiti među vas i povesti vas – vas koji Ga nikada niste poznavali niti videli i koji ne znate kako da sledite volju Njegovu. Bolje razmišljajte o nekim praktičnijim stvarima!” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”). Čitanje ovoga me je malo zbunilo. U Bibliji jasno piše da će se Gospod vratiti slavno na oblacima, pa zašto onda u ovom odlomku piše: „Treba da protrljamo svoje duhovne oči i da razbistrimo pogled, umesto da se zaglibljujemo u preterano maštovite reči.” „Nemojte se zanositi, niti prepuštati maštarijama, neprestano žudeći za danom u kojem će se Gospod Isus, jašući na oblaku, iznenada spustiti među vas.” Da li se Gospod zaista nije vratio na oblacima? Šta se ovde dešavalo? Razmišljala sam mnogo o tome, ali nisam uspela da shvatim. Ali su vernici u Svemogućeg Boga često dolazili kod nas, pa sam odlučila da ih pitam i vidim šta oni kažu.

Jednog dana, Sestra Muju iz Crkve Svemogućeg Boga došla je kod nas kući pa sam joj rekla za svoju dilemu. Nasmešila se i odgovorila: „Tačno je da Biblija pominje povratak Gospoda na oblacima, ali što se tiče načina povratka Gospoda, Biblija sadrži druga proročanstva osim onih u kojima On dolazi na oblacima. ’Jer kao što munja sevne s istoka i zasvetli sve do zapada, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg’ (Matej 24:27). ’Kad Sin Čovečiji dođe u svoj dan, to će biti kao kad munja sevne, pa osvetli nebo s jednog kraja na drugi. Ali on prvo treba da propati i da ga ovaj naraštaj odbaci’ (Luka 17:24-25). I ’Tako i vi budite spremni, jer će Sin Čovečiji doći u čas kada ne mislite’ (Luka 12:40). ’A ako ne budeš budan, doći ću kao lopov, pa nećeš znati u koji ću čas doći k tebi’ (Otkrivenje 3:3). ’Evo, dolazim kao lopov!’ (Otkrivenje 16:15). ’O ponoći nasta vika: „Evo mladoženje! Izađite mu u susret!”’ (Matej 25:6). Takođe, ’Evo, stojim pred vratima i kucam; ko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu i večerati s njim, i on sa mnom’ (Otkrivenje 3:20). U ovim stihovima, zašto Gospod i dalje naglašava ’dolazak Sina Čovečjeg,’ ’Sin Čovečji će doći,’ i ’Sin Čovečji dođe u Svoj dan’? Na šta se odnosi ’Sin Čovečji’? Odnosi se na Duh Božji koji se ovaploćuje i postaje Sin Čovečji. Sam Duh Božji se ne može nazvati Sin Čovečji. Takođe, Gospod stalno pominje da će se vratiti ’kao lopov’, te kaže: ’o ponoći nasta vika.’ Ovo ukazuje na to da kad se Gospod vrati, On će se vratiti u tišini, tajno, da će se ovaplotiti kao Sin Čovečji tako da niko ne otkrije šta se desilo. To je kao kad se Duh Božji ovaplotio kao Gospod Isus da se pojavi i obavlja Svoje delo. Gospod Isus je izgledao kao obična osoba i kad je putovao i propovedao unaokolo, niko nije prepoznao da je On ovaploćeni Bog, da je On ispoljavanje Hrista. Znači, možemo da budemo potpuno sigurni da, kada se Gospod vraća, On to čini ovaploćen kao Sin Čovečji kako bi se pojavio i obavljao Svoje delo.” Bila sam zaista iznenađena kad je Muju ovo rekla. Pastori i starešine bi često rekli da se „Sin Čovečji” odnosi na Gospoda Isusa, ne na Gospoda Isusa koji se vratio. Pastori i starešine su bili dobro upućeni u Bibliju, tako da nisu mogli da pogreše. Pretpostavila sam da je Muju verovatno loše razumela Bibliju i da je pogrešno govorila. Shvativši to, užurbano sam rekla: „Muju, pastori i starešine su nam rekli da se ’Sin Čovečji’ odnosi na Gospoda Isusa, ne na Gospoda koji se vratio ovaploćen.” Strpljivo je odgovorila: „Sestro, svi ovi stihovi jasno kažu da su ovo proročanstva povratka Gospoda Isusa. Svakoj pronicljivoj osobi će ovo biti jasno. Kako ovo može da se odnosi na Gospoda Isusa? Zar ovi sveštenici ne tumače pogrešno reči Gospoda? Takođe, pogledaj Jevanđelje po Luki, 17:24-25: ’Kad Sin Čovečiji dođe u svoj dan, to će biti kao kad munja sevne, pa osvetli nebo s jednog kraja na drugi. Ali on prvo treba da propati i da ga ovaj naraštaj odbaci.’ U ovim stihovima, Gospod proriče kakvi će uslovi biti tokom Njegovog povratka. Kad bi se Gospod vratio slavno na oblacima, onda bi se svako sigurno preplašio i pao na zemlju. Ko bi se onda usudio da se opire i da napusti Gospoda? Kako bi onda proročanstvo: ’Ali on prvo treba da propati i da ga ovaj naraštaj odbaci’ bilo ostvareno? Znači, sudeći po rečima Gospoda, nema sumnje da Gospod koji se vratio jeste ovaploćeni Sin Čovečji. Pojava i delo Svemogućeg Boga potpuno ispunjavaju proročanstva Gospoda Isusa.”

Kad sam čula šta je podelila, bilo me je baš sramota. To što je podelila bilo je dobro utemeljeno i potpuno me je ubedilo. Konačno sam shvatila zašto bi, kada je Gospod Isus govorio o Svom povratku, uvek pominjao „dolazak Sina Čovečjeg,” da će „Sin Čovečji doći,” i „Sin Čovečji dođe u Svoj dan.” Stalno je naglašavao „Sin čovečji” da bi nam rekao da će se vratiti u telu, pojavljujući se i delajući kao Sin čovečji. Nisam mogla da zamislim da, iako dobro znam Bibliju i često je objašnjavam drugima, nisam videla da u Bibliji jasno piše da će Gospod koji se vratio postati Sin Čovečji da bi se pojavio i delovao. Samo sam slepo verovala šta su mi pastori i starešine rekli. Bila sam stvarno tako zbrkana u svojoj veri i sve godine izučavanja Biblije su bile uzalud. Nisam ni najmanje razumevala reči Gospoda, a i dalje sam bila slepo arogantna i ograničena. Baš sam bila nerazumna! Bilo mi je drago da sam uspela da utišam svoje srce i slušam ono što je Muju delila. Da sam samo slušala sveštenike, još uvek bih zurila u oblake, čekajući silazak Gospodnji. Na kraju bi me Bog jednostavno eliminisao i napustio! Muju je nastavila razgovor rečima: „Božji povratak u poslednjim danima se dešava u dve faze. Prvo, On se ovaploćuje i stiže u tajnosti, a onda će kasnije doći na oblacima, transparentno. Od sada, pojava i delo ovaploćenog Svemogućeg Boga čine prvu fazu u kojoj Gospod stiže u tajnosti. Bog izražava istinu da bi vršio delo suda, pročistio i spasao čovečanstvo i da bi dopustio čovečanstvu da se potpuno oslobodi greha. Oni koji istinski veruju u Boga i žude za Njegovom pojavom mogu da prepoznaju Božji glas u rečima Svemogućeg Boga, da postanu sigurni da je On Gospod Isus koji se vratio i dođu pred Njega. Ovo su sve mudre device koje su uznete pred Božji tron i sada doživljavaju pročišćenje Božjim rečima. Tako da tokom tog vremena, ne možemo nikako da vidimo da se Gospod pojavljuje na oblacima. Tek kad Bog upotpuni grupu pobednika i kad završi svoje tajno delo ovaploćen, On će izazvati katastrofe, nagraditi dobre i kazniti zle i najzad će se spustiti na oblacima, otkrivajući Sebe svim ljudima. U tom trenutku, oni koji su prethodno osuđivali Svemogućeg Boga i opirali Mu se, jadikovaće, udaraće se po grudima i škrgutaće zubima u kajanju jer su se opirali Gospodu Isusu koji se vratio. Ovo potpuno ispunjava proročanstvo u Otkrivenju: ’Evo, on dolazi na oblacima i gledaće ga svako oko, i oni koji su ga proboli, pa će zakukati zbog njega svi narodi zemaljski’ (Otkrivenje 1:7).”

Nakon toga mi je Muju pročitala odlomak reči Svemogućeg Boga. „Mnogi možda ne mare za ono što govorim, ali i pored toga želim da svakom takozvanom svecu koji sledi Isusa, kažem ovo: kad svojim očima budete videli Isusa kako na belom oblaku silazi sa neba, to će biti javna pojava Sunca pravednosti. Možda će to za tebe biti trenutak velikog uzbuđenja, ali treba da znaš da će trenutak kad budeš svedočio o Isusovom silasku sa neba, biti i trenutak kada ćeš sići u pakao da budeš kažnjen. To će biti trenutak u kom se završava Božji plan upravljanja i u kojem Bog nagrađuje dobre, a kažnjava zle. Jer, Božji sud će se već završiti pre nego što čovek bude video znamenja, kad postoji jedino iskazana istina. Oni koji prihvataju istinu i ne tragaju za znamenjem, i koji su samim tim pročišćeni, vratiće se pred Božji presto i pasti u zagrljaj Stvoritelja. Samo oni koji budu istrajni u verovanju da je ’Isus koji ne dolazi na belom oblaku lažni hristos’ biće podvrgnuti večnoj kazni, jer oni veruju jedino u Isusa koji pokazuje znamenja, ali ne priznaju Isusa koji izriče strogi sud i objavljuje istiniti put i život. I zato je jedino moguće da se Isus s njima obračuna kad se otvoreno vrati na belom oblaku. Oni su odveć tvrdoglavi, odveć sigurni u sebe, odveć nadmeni. Kako bi Isus mogao da nagradi takve izrode? Isusov povratak je veliko spasenje za one koji su u stanju da prihvate istinu, ali za one koji nisu u stanju da istinu prihvate, to je znak osude. Treba sami da birate svoj put, i ne treba da hulite na Svetog Duha i da odbacujete istinu. Ne treba da budete neuki i nadmeni, već oni koji se pokoravaju vođstvu Svetog Duha i koji čeznu za istinom i traže je; jedino ćete na ovaj način imati koristi” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju”). Kad sam odslušala reči Svemogućeg Boga, progutala sam ponos i konačno shvatila da sam imala razne predstave o dolasku Gospoda. Nije ni čudo što nisam videla da Gospod silazi na oblacima. On se ovaplotio i došao u tajnosti, izražavajući reči da spase čovečanstvo i pojaviće se na oblacima tek kad upotpuni grupu pobednika. Sveštenstvo me je obmanulo da se doslovno držim Biblije. Umalo sam propustila priliku da dočekam Gospoda i napustio me je Bog. Bilo je baš za dlaku!

Muju je nastavila razgovor: „Svi znamo da su pre 2.000 godina, svi Izraelci iščekivali Mesiju, ali kad je Gospod Isus došao i delao, fariseji su se držali Svetog pisma od reči do reči i bili su puni predstava o Mesijinom dolasku. Verovali su da kada Bog dođe, zvaće se Mesija, rodiće se u plemićkoj porodici, imaće kraljevski status i moć i spasiće ih od vladavine Rimskog carstva. Ali kada je Gospod Isus došao, nije se zvao Mesija. Rodio se u porodici običnih ljudi, u štali i nije bio impozantan. Čak je bio potlačen i progonjen. Negirali su Ga i osudili i na kraju Ga razapeli na krst, čineći grozan greh, izazivajući Božje kletve i kaznu što je dovelo do dugotrajne potčinjenosti Izraelaca. Očitali su im brutalnu lekciju! Nama vredi da razmislimo o osnovnom uzroku njihovog neuspeha. Ako ne uspemo da steknemo uvid o ovome, onda ćemo, što se tiče dolaska Gospoda, verovatno slediti isti put opiranja Bogu kojim su fariseji išli.” Kad je sestra završila, pročitala je još jedan odlomak reči Svemogućeg Boga sa mnom: „Želite li da znate osnovni razlog zbog kog su se fariseji suprotstavili Isusu? Želite li da znate suštinu fariseja? Bili su prepuni uobrazilja o Mesiji. Štaviše, oni su jedino verovali da će Mesija doći, ali nisu tragali za život-istinom. I tako, čak i danas, oni i dalje čekaju Mesiju, jer ne znaju ništa o putu života, i ne znaju šta je put istine. Kako bi, pitate se vi, tako budalast, tvrdoglav i neuk narod mogao dobiti Božji blagoslov? Kako bi oni mogli da ugledaju Mesiju? Suprotstavili su se Isusu, jer nisu znali pravac delovanja Svetog Duha, jer nisu znali put istine koji je Isus govorio i, povrh toga, jer nisu razumeli Mesiju. A pošto nikad nisu videli Mesiju i nikad nisu bili u društvu Mesije, njihova greška je u tome što su se držali za samo ime Mesijino, dok su se na sve moguće načine suprotstavljali Mesijinoj suštini. Ovi fariseji su u suštini bili tvrdoglavi, nadmeni, i nisu se pokoravali istini. Načelo njihovog verovanja u Boga bilo je: ma koliko dubokoumna bila Tvoja propoved, ma koliko visok bio Tvoj autoritet, Ti nisi Hristos ukoliko Tvoje ime nije Mesija. Zar nije to verovanje besmisleno i smešno?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju”). Muju je podelila reči: „Svemogući Bog je otkrio suštinu i glavni uzrok opiranja Gospodu Isusu od strane fariseja. To je bilo zbog njihove tvrdoglave, arogantne prirode i zato što im je bilo muka od istine, mrzeli su je. Štaviše, nisu razumeli Božje delo i doslovno su se držali reči iz Svetog pisma, razgraničavajući pojavu i delo Boga prema svojim predstavama. Čak i kad je Gospod Isus izrazio mnoge istine i izveo mnoga čuda, i dalje nisu tražili niti prihvatili bilo šta od toga. Doslovno su se držali Svetog pisma, kako bi stekli prednost, osudili Gospoda i opirali Mu se, i na kraju Ga razapeli. Znači, kad razmatramo dolazak Gospoda u poslednjim danima, samo učenjem surove lekcije o neuspehu fariseja, ostavljanjem svojih predstava i ispitivanjem Božje pojave i dela, možemo imati nadu da ćemo dočekati Gospoda. U današnje vreme, sveštenici i starešine religijskog sveta su baš kao fariseji. Kad ljudi svedoče o dolasku Gospodnjem, oni to ne traže i ne istražuju i čak se tvrdoglavo drže pasusa u Bibliji u kom piše da će Gospod doći na oblacima. I onda kažu: ’Ako se Gospod vrati, ali ne na oblacima, onda je lažan,’ bezobzirno se opirući Svemogućem Bogu i sprečavajući vernike da istraže istiniti put. Ako se nikad ne pokaju, razotkriće ih Bog tokom poslednjih dana kao lažne vernike i antihriste, a kad se završi Božje delo spasenja, plakaće i škrgutaće zubima dok podležu neviđenim nesrećama.”

Ove reči su me uplašile i tresla sam se. Razmotrila sam svoje ponašanje. Doslovno sam se držala Biblije prilikom dočekivanja Gospoda, verujući da će Bog stići na oblacima. Kada sam čula da ljudi pričaju da se Gospod Isus vratio, ne samo da nisam istraživala, već sam sledila sveštenike i starešine u slepoj osudi, šireći svakojake glasine kako bih oklevetala i ocrnila Svemogućeg Boga, a i sprečavala sam vernike da istraže istiniti put. Nije bilo razlike između mog ponašanja i ponašanja fariseja koji su se opirali Gospodu Isusu. Ja sam bila moderni farisej, kamen spoticanja koji sprečava vernike da istraže istiniti put. Da nije bilo Božje milosti, prikazane u istini koju je Muju podelila, dopustivši mi da čujem Božji glas, neko tako tvrdoglav u neprihvatanju istine kao što sam ja bila, na kraju bi bio napušten, eliminisan, proklet i kažnjen od strane Boga. Nakon toga sam je pitala: „Budući da se Gospod ovaplotio da vrši Svoje delo u tajnosti, kako možemo biti sigurni da je Svemogući Bog ovaploćeni Bog, Hristos poslednjih dana?” Pročitala mi je još odlomaka reči Svemogućeg Boga. „’Ovaploćenjem’ se Bog pojavljuje u telu; Bog u Svom telesnom obličju deluje među stvorenim ljudima. Da bi se, dakle, Bog ovaplotio, on najpre mora postati telo – telo sa odlikama normalne ljudskosti; to je najosnovniji preduslov. Božje ovaploćenje, zapravo, implicira da Bog živi i deluje u telu, da On samom Svojom suštinom postaje telo, postaje čovek” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Suština tela nastanjenog Bogom”). „Ovaploćeni Bog se zove Hristos, a Hristos je telo koje je zaodenuo Duh Božji. Ovo telo nije nalik nijednom čoveku koji je u telu. Razlika je u tome što je Hristos ovaploćenje Duha, a ne telo. On poseduje i normalnu ljudskost i potpuno božanstvo. Nijedan čovek ne poseduje Njegovo božanstvo. Njegova normalna ljudskost podržava sve Njegove normalne aktivnosti u telu, dok Njegovo božanstvo izvršava delo Samoga Boga” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Suština Hristova je u pokoravanju volji Oca nebeskog”). „Onaj koji je ovaploćeni Bog posedovaće suštinu Božju i Onaj koji je ovaploćeni Bog posedovaće izraz Božji. Pošto se Bog ovaploćuje, On će izneti delo koje namerava da učini i, pošto se Bog ovaploćuje, izraziće ono što jeste i biće u stanju da pred čoveka iznese istinu, da mu podari život i pokaže put. Telo koje nema Božju suštinu zasigurno nije ovaploćeni Bog; u to nema nikakve sumnje. Ako čovek namerava da istraži da li je to zaista Božje ovaploćeno telo, on to mora da utvrdi na osnovu naravi koju On izražava i na osnovu reči koje izgovara. Drugim rečima, da bi utvrdio da li se radi o Božjem ovaploćenom telu ili ne, i da li je to istiniti put ili nije, čovek to mora da razabere na osnovu Njegove suštine. Prema tome, ključ za utvrđivanje da li je u pitanju ovaploćeno telo Božje leži u Njegovoj suštini (Njegovom delu, Njegovim izjavama, Njegovoj naravi i mnogim drugim aspektima), a ne u Njegovom spoljašnjem izgledu. Ako čovek proučava samo Njegov spoljašnji izgled, i ako usled toga previdi Njegovu suštinu, to pokazuje da je čovek neprosvećen i neuk” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”). Kad je pročitala, Muju je podelila: „Reči Svemogućeg Boga nam jasno kažu da ovaploćenje znači da je Duh Božji odenut u telo i da postaje obična osoba koja se pojavljuje u svetu da izrazi istinu i vrši delo. Spolja, Hristos izgleda kao obična osoba, ali Duh Božji je u Njemu. On je otelovljenje Duha Božjeg. Znači Hristos nema samo normalnu ljudskost, već ima i potpuno božanstvo, što će reći: suštinska narav Božja, što Bog ima i što jeste, Njegov autoritet, svemogućost i mudrost su ostvareni u Njegovom ovaploćenom telu. Hristos je sȃm Bog, Gospod Stvoritelj. Znači, Hristos može da izrazi istinu, da otkrije tajne u svakom trenutku, da izrazi Božju narav i sve što On jeste i da izvrši delo iskupljenja i spasenja čovečanstva. Baš kao što je Gospod Isus bio ovaploćenje Boga – bio je Hristos. Iako je spolja Gospod izgledao kao obična osoba i zaista je živeo na zemlji među ljudima, mogao je da izrazi istinu i da otkrije tajne carstva nebeskog u svakom trenutku i učio je ljude kako da se pokaju. Gospod Isus je oprostio ljudima grehe i izrazio je Božju milosnu narav punu ljubavi. Takođe je izveo mnoga čuda: lečio je bolesne, vaskrsavao mrtve, smirivao vetrove i mora i nahranio je 5.000 ljudi sa pet vekni i dve ribe. Delo Gospoda Isusa je bilo potpuno ispoljenje Božje sile. Svi smo potvrdili da je Gospod Isus bio Hristos, ovaploćeni Bog, na osnovu Njegovih reči i dela. Znači, kad potvrđujemo da li je neko ovaploćeni Bog ili ne, ne treba da vršimo procenu na osnovu pojave, u kojoj su porodici rođeni, da li imaju status ili moć ili da li ga drugi podržavaju ili odbijaju, nego samo na osnovu toga da li mogu da izraze istinu i vrše Božje delo. U tome je ključ. Dokle god mogu da izraze istinu i vrše delo spasenja čovečanstva, ma koliko onda delovali spolja prosečno i ma koliko bili osuđeni i odbačeni, i dalje su neporecivo ovaploćeni Bog, oni su Hristos. Od kad se pojavio da vrši Svoje delo, Svemogući Bog je izrazio milione reči i otkrio sve tajne Božjeg plana upravljanja. On je otkrio svrhu Božjeg plana upravljanja, pozadinsku priču o trima fazama Svog dela, tajnu Božjih ovaploćenja i imena, pozadinsku priču o Bibliji, kako Božje delo suda u poslednjim danima pročišćava i spasava čovečanstvo, ishode osoba svake vrste, kako je carstvo Hristovo ostvareno na zemlji i još mnogo toga. Povrh svega toga, Svemogući Bog takođe sudi i razotkriva ljudsku prirodu opiranja Bogu i sve iskvarene naravi. Takođe pokazuje ljudima put oslobođenja od greha i put spasenja. Istine koje je Svemogući Bog izrazio su tako obilne – Izrazio je sve aspekte istine koji nam trebaju da bismo bili u potpunosti spaseni i nijedna od ovih tajni i istina nisu nikad pre izrečene. Božji izabranici su iskusili sud i grdnju Božjih reči i imaju neku dozu razumevanja svojih iskvarenih naravi, priznanje Božje pravedne i veličanstvene naravi, postepeno se oslobađaju okova i ograničenja greha i promenili su svoje život-naravi do raznih nivoa. Samo čitajući reči Svemogućeg Boga i lično doživljavajući Njegovo delo u poslednjim danima, došli smo do saznanja da je Svemogući Bog zapravo ovaploćeni Bog, Hristos poslednjih dana.”

Reči Svemogućeg Boga i ono što je Muju podelila bilo je prosvećujuće. Videla sam da ključ u određivanju da li je neko ovaploćeni Bog leži u tome da li može da izrazi istine, vrši delo spasenja i da li može da izrazi Božju narav i sve ono što On jeste. Znači Svemogući Bog je zaista ovaploćeni Bog, Gospod Isus koji se vratio, u suprotnom, ko bi drugi mogao da otvori svitak i sedam pečata da bi otkrio sve skrivene tajne i istine? Osim Boga, ko bi mogao da spase čovečanstvo oslobađajući nas od okova greha?

Muju je nastavila rečima: „U ovom pojavljivanju, Bog pre svega izražava Svoje reči da prepozna one koji žude za Njegovim dolaskom i koji mogu da čuju Njegov glas. Gospod Isus je rekao: ’Moje ovce slušaju moj glas. Ja ih poznajem i one idu za mnom’ (Jovan 10:27). Svi koji su Božje ovce žude za istinom i bogobojazni su. Kad čuju da neko kaže da se Gospod vratio, oni traže i istražuju istiniti put. Kada čitaju reči Svemogućeg Boga, oni prepoznaju Božji glas, prihvataju Svemogućeg Boga i imaju šanse za spasenje. Svi oni koji nisu Božje ovce, arogantno i tvrdoglavo se drže religijskih predstava, odbijaju da slušaju Božji glas i čak sude Božjem delu i osuđuju Ga u poslednjim danima. Na kraju će dobiti kaznu koju zaslužuju. Znači, Bog koristi Svoje reči da otkrije ko je kakva osoba u poslednjim danima, razvrstavajući ih prema vrsti, nagrađujući dobre i kažnjavajući zle. Ovo u potpunosti ispoljava Božju pravednost.” Kada sam čula ovo, pognula sam glavu i suze su mi potekle niz lice. Znala sam da sam se zaista opirala Bogu. Razmišljala sam o tome kako, kad su ljudi posvedočili da se Gospod vratio, ja nisam tražila i istraživala već slepo slušala sveštenike i starešine, šireći laži i plašeći vernike da prestanu da traže istiniti put. Zbog toga sam dobila napad kašlja do te mere da nisam mogla da govorim, razbolela se i čak polomila ključnu kost. I starešina Vang je doživeo sudar. Shvatila sam da ništa od ovoga nije bio nesrećan slučaj. Sve su to bile kazne i odmazde zbog opiranja Bogu, ali ja sam bila otupela i nisam znala da moram da se probudim. Čak sam i uporno osuđivala Boga i opirala se Njegovoj pojavi i delu, misleći da čuvam put Gospodnji i štitim stado. Bila sam tako otupela! Ni u mojim najluđim snovima Istočna Munja, kojoj sam se uporno opirala, nije bila Gospod Isus kog sam čekala! Osetila sam neizrecivu teskobu i pokajanje i mrzela sam sebe što sam bila tako slepa i glupa. Verovala sam u Boga, a da nisam prepoznala Njegovo delo, i čak sam sledila starešine u opiranju Bogu i sprečavanju vernika da istraže istiniti put. Na osnovu mog ponašanja, zaista sam zaslužila da me Bog kazni. Ali Bog me nije pritiskao zbog mojih prestupa i čak je koristio moju majku da mi neprestano pušta himne sa Njegovim rečima i to što je Muju delila istinu da dozvoli mom otupelom, tvrdoglavom srcu da se postepeno probudi i zadobije uvid, pa sam prihvatila Božje novo delo. Hvala Svemogućem Bogu na Njegovoj milosti i spasenju!

Nakon toga sam žudno progutala reči Svemogućeg Boga. Kroz Njegove reči sam naučila značenje svih Božjih imena u različitim dobima, pozadinsku priču o Bibliji, i kako je Sotona iskvario čovečanstvo i kako nas Bog spasava. Takođe sam saznala da je sotonska priroda ljudi glavni uzrok naše grešnosti i opiranja Bogu i naučila sam kako da tražim da se otarasim iskvarenosti i dostignem spasenje. Videla sam da reči i delo Svemogućeg Boga potpuno ispunjavaju reči Gospoda Isusa: „Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu, jer neće govoriti po svome, nego će govoriti ono što čuje, i najavljivaće vam buduće događaje” (Jovan 16:12-13). Reči Svemogućeg Boga su u velikoj meri rešile moju zbunjenost i lažne predstave i postala sam potpuno sigurna da su ovo lične izjave Boga. Svemogući Bog je bio Gospod Isus kog sam tako dugo čekala. Osećala sam se kao dete koje se godinama vodilo kao nestalo i konačno se vratilo majci. Zagrlila sam knjigu Božjih reči i počela da jecam. Mrzela sam sebe što nisam prepoznala Boga, bezumno se opirući i osuđujući Božje delo poslednjih dana i postajući prepreka vernicima da traže i istraže istiniti put. Postala sam buntovnik i neprijatelj Božji. Shvativši ovo, osetila sam duboko kajanje i rešila sam da počnem da širim jevanđelje, da vratim one koje sam obmanula i sprečavala da se vrate u kolosek i da se iskupim za moje prošle prestupe kako bih utešila Božje srce. Nakon toga sam se priključila redovima onih koji šire jevanđelje. Dok sam delila jevanđelje, često bih govorila ljudima kako sam se doslovno držala Biblije i opirala se Bogu. Rekla sam im da uče iz mojih prethodnih grešaka i delila sam reči Svemogućeg Boga kako bi mogli da čuju Božji glas. Videvši da sve više ljudi prihvata Božje delo u poslednjim danima, osetila sam takvu sreću, prizemnost i mir.

Osvrćući se na put kojim sam prošla, od opiranja Bogu i pobune protiv Njega do toga da me Božje reči osvoje, videla sam kakve mukotrpne napore je Bog uložio zbog mene. Iako sam bila tako buntovna, Bog me nije napustio i čak mi je dozvolio da čujem Njegov glas i da Ga dočekam. Za mene je to velika Božja ljubav i spasenje! Hvala Svemogućem Bogu!