Gu Venćing: Postao sam hrišćanin 1990. Postojao je izvesni crkveni poglavar koji je uvek govorio da je Biblija temelj naše vere i da smo kao vernici morali da sledimo Bibliju. Te reči su se zaista ukorenile u mom srcu, te sam pomislio u sebi kako moram mnogo da čitam Bibliju, i da ću, sve dok je budem razumeo, imati put u svojoj veri. Tako sam čitao Sveto pismo iznova i iznova i često posećivao svoje starešine u veri tražeći od njih savet. Sećam se da mi je jedan od njih uputio ove ohrabrujuće reči: „Uz tvoju strast prema Bibliji, Gospod ti zasigurno sprema neko važno mesto jednog dana.” Kao novom verniku, bilo mi je jako uzbudljivo što sam čuo takve reči. Zbog toga sam još više obožavao Bibliju. Nakon toga sam počeo da ustajem svakog jutra u 4 ujutro da čitam Pismo i oblepio sam celu kuću odabranim biblijskim stihovima. Uvek sam učio napamet biblijske odlomke ili ih čitao. Noću, dok bih spavao, stavio bih čak i Bibliju pored jastuka, misleći da bih, ako se Gospod vrati preko noći, mogao da Ga pozdravim sa Biblijom u naručju. Prosto nisam podnosio da Biblija nije pored mene.

Domaćin: To je već preterivanje.

Gu Venćing: I bilo je. Nakon nekoliko godina, bio sam jedan od glavnih saradnika harizmatika u našem gradu, zadužen za preko 300 mesta okupljanja. Toliko sam bio zaljubljen u Bibliju da sam braći i sestrama stalno govorio: „Gospod Isus je rekao: ’Neće čovek živeti samo od hleba, već od svake reči koja izlazi iz Božijih usta’ (Matej 4:4). Razgovarao bih sa njima o tome kako Biblija sadrži sve Božje reči, te da je čitati Bibliju jednako važno kao i svakoga dana jesti, da je Biblija temelj naše vere, te da je moramo slediti bez obzira na sve i da upravo to znači biti pravi vernik.”

Domaćin: Kada si čuo za delo Svemogućeg Boga u poslednjim danima?

Gu Venćing: Bilo je to 1997. Pojedini članovi crkava u severoistočnoj Kini su prihvatali delo Svemogućeg Boga poslednjih dana. Jedan od naših vođa je pohitao da sazove sastanak saradnika, na kojem nam je pokazao gomilu propagande koja blati Istočnu munju i tada nam rekao: „Postoji crkva koja se sada zove Istočna munja. Kažu da se Gospod Isus vratio ovaploćen kao Svemogući Bog i da je izgovorio nove reči i otvorio svitak. Kažu da je Biblija zastarela i da su reči Svemogućeg Boga način da se zadobije potpora, Kako mogu to da kažu? Hiljadama godina, svi vernici u Gospoda čitaju Bibliju. Sve Božje reči su u Bibliji i ništa izvan nje nije Božja reč. Moramo zauvek ostati verni Bibliji. Odstupanje od toga je izdaja Gospoda, a kada On dođe, neće vas spasiti.” U to vreme sam se potpuno slagao sa njim i pomislio sam: „Tako je. U našoj veri je sve zasnovano na Bibliji. Ljudi iz Istočne munje je čak i ne čitaju, pa zar ne skreću s puta Gospodnjeg? Moram da predvodim braću i sestre da podržavaju Bibliju i nikada ne odstupaju od nje.” Taj vođa je sazvao sastanke koji su trajali tri dana i savetovao kako se čuvati Istočne munje i kako joj se suprotstaviti. Posle tih sastanaka sam osetio da je moja odgovornost veća nego ikad. Da bih zaštitio crkvu, potrudio sam se sa ostalim saradnicima da je zatvorimo i odupremo se Istočnoj munji. Pri svakoj službi, razamatrali smo kako da se zaštitimo od nje i čak sam svima rekao da treba da se mole i poste, a od Boga zatražio da spreči Istočnu munju da krade ovce naše crkve.

Domaćin: I pored svega toga, da li je neko proučio Božje delo poslednjih dana?

Gu Venćing: Jeste. Ubrzo mi je jedna sestra rekla jednog dana da je njen saradnik tada verovao u Istočnu munju i da su mu se najstrastveniji članovi njegovog mesta okupljanja pridružili u tome. To me je toliko uznemirilo da nisam ni jeo, nego sam odjurio pravo do njega i video da skupu od četrdesetak ljudi nedostaje njih 19.

Domaćin: Njih 19 je prihvatilo Svemogućeg Boga?

Gu Venćing: Tako je. Stvar je bila u tome da su tih 19 bili najpobožniji članovi na tom mestu okupljanja, pa me je jako uznemirilo to što su nam ukrali te dobre ovce. Mislio sam da je Istočna munja zaista užasna, da su te dobre ovce ukrali za tek nekoliko dana delanja. Zato sam pojurio da posetim tu braću i sestre da ih razuverim i rekao im: „Istočna munja tvrdi da se Gospod vratio i izgovorio nove reči, ali to nije istina. Sve Božje reči su u Bibliji, a sve drugo je udaljavanje od Gospodnjeg puta i oni neće ući u carstvo kada Gospod dođe. Neće li onda sve te godine vere biti uzaludne?” Podsticao sam ih da se odmah pokaju pred Gospodom.

Domaćin: Kako su reagovali na to?

Gu Venćing: Tada sam mislio da će me poslušati, ali na moje iznenađenje, sestra Zang Lin je rekla, „Brate Gu Čeng, tvoja tvrdnja da su sve Božje reči u Bibliji nije činjenična. Kaže se u Jovanu, 21:25: ’Ima još mnogo toga što je Isus učinio. Kada bi se sve to redom zapisalo, mislim da napisane knjige ne bi stale ni u ceo svet.’ Ovaj stih nam pokazuje da ono što je Gospod Isus uradio i rekao nije u potpunosti zabeleženo u Bibliji. A Otkrivenje proriče da će Gospod, kada se vrati, otvoriti svitak, slomiti sedam pečata i uputiti crkvama još reči. Očigledno, Božje nove reči za poslednje dane nikako ne bi mogle da budu zapisane u Bibliji unapred, tako da tvoja tvrdnja da su sve Božje reči u Bibliji ne drži vodu”. U to vreme zaista nisam znao kako to da opovrgnem. Pomislio sam: „Tako je. Taj biblijski stih je zaista jasan, pa kako to da nikad ranije nisam razmišljao o tome?” Zatim je Zang Lin rekla: „Svemogući Bog je Gospod Isus koji se vratio. On je izrazio sve istine koje sude, pročišćuju i potpuno spasavaju ljudski rod. Ove istine su reči Svetog Duha upućene crkvama. Ovo je početak svitka koji je prorečen u Otkrivenju.” Takođe je rekla da verovanje u Svemogućeg Boga nije izdaja Gospoda, već slušanje Božjeg glasa i praćenje Jagnjetovih stopa. Baš kao što piše u Otkrivenju: „Oni slede Jagnje kud god ono ide” (Otkrivenje 14:4). Ohrabrivala me je i da čitam reči Svemogućeg Boga, govoreći da je ponizno traganje jedini način da se čuje Božji glas i pozdravi Gospodnji povratak.

Domaćin: Zvuči kao dobro potkrepljeno.

Gu Venćing: I bilo je.

Domaćin: Šta si tada mislio?

Gu Venćing: Samo sam zdušno bio usredsređen na to da je nateram da se vrati, tako da njene reči nisu doprle do mene. Podigao sam Bibliju, mahnuo joj njome i rekao: „Ja Bibliju znam – ne moram da tragam! Sve što je izvan Biblije je jeres i ti nećeš biti spasena!” Nedelju dana sam išao svaki dan, u pokušaju da ih preobratim. Ali bez obzira na moje reči, svi su bili odlučni da slede Svemogućeg Boga. Nisam uspeo da vratim nijednog od njih.

Domaćin: To te je iznenadilo, zar ne?

Gu Venćing: Jeste. Otišao sam kući i, razmišljajući o svim onim članovima crkve koji su prešli u Istočnu munju, ostao sam zatečen. Jednom kad su pročitali knjigu Istočne munje, zašto se, bez obzira na sve, nisu mogli predomisliti? Da nema možda, kao što nam je vođa rekao, u njihovoj knjizi zaista neke vrste droge? Ali, izgledali su potpuno normalno, nimalo dezorijentisano, i bili su tako energični i samouvereni. Njihove reči su bile oštroumne i nisu mogle da se opovrgnu. Bio sam tako zbunjen. Hteo sam da vidim šta sve piše u toj knjizi Istočne munje. Ali sam mislio da sve što nije u Bibliji izdaje Gospoda i da neću biti spasen, te se nisam usudio. Tih 19 ljudi kasnije sam proterao iz crkve. i pozvao sve ostale da nemaju nikakvog posla sa njima. Posebno sam apelovao na saradnike da budno motre na svoja stada i odmah proteraju svakoga ko je prihvatio Istočnu munju.

Domaćin: Poduzeo si ekstremne mere da bi se crkva zatvorila. Kako je to ispalo?

Gu Venćing: Nije bilo od neke koristi. Naporno sam radio da izolujem crkvu, ali se sve više braće i sestara pridruživalo Istočnoj munji. Skoro svaki dan bi još neko prešao – nisam mogao to da zaustavim. U to vreme sam bio potpuno opsednut time. Nastojeći da ih navedem da se vrate, radio sam mnogo duže nego obično, ali ni jednog nisam ubedio. Naročito me je iznenadilo to što se nedugo zatim čak i brat Vang Minđi, koji je radio sa mnom, pridružio Istočnoj munji. To mi je bilo vrlo čudno. Minđi je počeo baš kao i ja – stalno je pričao o tome kako se zaštititi od Istočne munje. Nikada nisam pomislio da će im se pridružiti. Otišao sam kod njega da ga propitam i bio sam stvarno ljut. Rekao sam: „Itekako si svestan da Istočna munja odstupa od Biblije. Kako možeš da veruješ u nju?” Njegov odgovor je glasio: „Gu Čeng, i ranije sam slušao vođu i nisam uopšte proučavao Istočnu munju. Slepo sam joj se opirao i osudio je. Ali nakon čitanja reči Svemogućeg Boga, uvideo sam da ona otkriva toliko biblijskih tajni i daje nam put da se pročistimo od greha. Reči Svemogućeg Boga su istina i glas Božji. On je Gospod Isus koji se vratio. Trebalo bi i ti da pročitaš Njegove reči –” U tom trenutku sam ga odmah prekinuo, rekavši: „Sad je dosta! Tebe su obmanuli – ne radi to isto sad meni. Ne zanima me to što mi govoriš. Nema šanse da čitam tu knjigu!” Zalupio sam vratima i izašao besan. Kasnije sam čuo saradnicu Liu da kaže da je Istočna munja preotela preko 100 članova nekoj drugoj crkvi i mnogi drugi saradnici su pričali o tome kako je u njihovim krajevima Istočna munja krala dobre ovce svakog dana i da nijednu nisu mogli da povrate. Kada sam čuo tu vest, zaista sam se šokirao. Pitao sam se kako je mogla biti tako grozna i da li se Gospod odista vratio. Inače, zašto bi je toliki broj ljudi prihvatio i toliko verovao u nju?

Domaćin: Da li si u tom trenutku razmišljao o tome da je istražiš?

Gu Venćing: Ne, bio sam previše obuzet svojim predstavama. Mislio sam da ti ljudi više ne čitaju Bibliju, a naša vera mora biti zasnovana na Bibliji, te da neće ući u Božje carstvo. Prosto mi nije palo na pamet da istražim to.

Domaćin: Jesi li se pitao tada zbog čega nisi mogao da ubediš tu braću i sestre da se vrate?

Gu Venćing: Jesam, ali nisam mogao da pojmim zašto. U to vreme mi se, nakon što su poverovali u Istočnu munju, činilo da su svi razumeli Bibliju bolje od mene, a da ja nisam znao šta da im kažem. Sećam se septembra te godine, Li Zi, jedan od glavnih saradnika u crkvi, se pridružio Istočnoj munji zajedno sa svojom ženom. Kada sam čuo vest zgrabio sam Bibliju i krenuo da ih vidim sa svoja četiri saradnika. Kada smo stigli tamo, ne dajući im ni reč da izuste, samo sam viknuo na njih, „Gde vam je savest? Gospod Isus vas je svojim prisustvom toliko udostojio – zar ste zaboravili to? Kako ste mogli da poverujete u Svemogućeg Boga? Šta su vam dali? Koliko su vam platili?” Na moje iznenađenje, Li Zi se nasmešio i rekao: „Dali su nam istinu i život, a ne novac.” To me je još više razljutilo i odgovorio sam: „Kako su mogli da vam daju život? Sve što nije u Bibliji predstavlja izdaju Gospoda. Kakvu istinu i život?” Neočekivano, postavio mi je pitanje u odgovoru: „Da li bi rekao da istina i život dolaze od Boga ili iz Biblije? Šta je Gospod Isus rekao kada je ukorio fariseje? ’Vi istražujete Pisma, jer mislite da po njima imate večni život, a ona svedoče o meni. Ipak, vi nećete da dođete k meni da imate život’ (Jovan 5:39-40). Njegove reči su bile vrlo jasne. Biblija svedoči o Bogu, ali ne sadrži večni život. Tražiti večni život u Bibliji je pogrešno. Samo je Hristos put, istina i život i samo ako sledimo Hrista i pokoravamo se Njegovom delu i rečima možemo zadobiti istinu i život večni.” Zaista nisam znao kako da odgovorim kad sam ga čuo da ovo govori. Osećao sam se nekako posramljeno. Prisetio sam se kako je uvek slušao moje propovedi, pa zašto mi je sad objašnjavao stvari, opovrgavajući me? Nakon svih godina čitanja Biblije, kako bi oni mogli da znaju više o veri u Gospoda od mene?

Domaćin: Kad neko koristi poznavanje Biblije kao moć, teško ume da se oslobodi svog ega i ponizno traga.

Gu Venćing: Zaista teško. Onda sam ja odgovorio nešto jako nerazumno, rekavši: „Baš me briga šta kažeš. Ko ne čita Bibliju ide u pakao.” Onda su ostala četvorica saradnika pokušala da ih ubede i šargarepom i štapom, ali, uprkos našim rečima, Li Zi i njegova žena su bili odlučni u svojoj veri u Svemogućeg Boga. Kada sam došao kući, razmišljao sam o onome što je rekao kao i o onim drugima koji su se pridružili Istočnoj munji. Nekada sam znao više o Bibliji od njih, a oni su slušali moje propovedi, ali posle samo nekoliko dana u Istočnoj munji, mogli bi da me ućutkaju sa samo nekoliko reči. Šta se to dešavalo? Da li je Istočna munja zaista bila istiniti put? Ali brzo sam odbacio tu pomisao. Osećao sam da sve što nije u Bibliji predstavlja izdaju Gospoda. Zato sam odlučio da se držim Biblije i čekao sam da se Gospod vrati.

Domaćin: U to vreme, videvši kako svi ti pobožni ljudi prihvataju Svemogućeg Boga i ne vraćaju se, da li si razmišljao tome?

Gu Venćing: Pa, da sam u to vreme imao srce koje traga za Bogom i koje Ga se boji, ne bih učinio toliko toga da Mu se oduprem. Video sam da sve više i više ljudi prihvata Istočnu munju, a ja više nisam ni držao propovedi. Pronalazio sam gomilu materijala protiv Istočne munje i razgovarao o tome sa saradnicima na sastancima i nedeljnim službama. Takođe sam zapretio svima da se ne usude da pogledaju u Istočnu munju i čak sam sarađivao sa vođama i saradnicima drugih crkava u zajedničkoj borbi protiv toga. Kada bih čuo da neko pokušava da preobrati člana crkve u Istočnu munju, odmah bih odjurio tamo i oterao ga. Ponekad sam se bojao da će vožnja biciklom trajati predugo, pa bih išao taksijem po celom gradu da oteram ljude iz Istočne munje. U to vreme sam mislio da čuvam Gospodnji put i štitim stado i čak sam bio spreman da stavim život na kocku zbog toga. Ali ono što nisam mogao da razumem je zašto, što sam se ja jače borio protiv toga, bilo je više incidenata u crkvi.

Domaćin: Incidenata?

Gu Venćing: Tako je. U avgustu 1999. dok smo obavljali grupno krštenje, dosta ljudi je uhapšeno i odvedeno u policijsku stanicu. A onda sam u avgustu 2000. uhapšen sa trojicom važnih saradnika dok sam obavljao krštenje. Pretresli su i moj dom, a sve crkvene prinose je odnela policija. Dok sam bio u pritvoru, razmišljao sam o tome šta se dešavalo u crkvi poslednjih nekoliko godina. Starešine koje su me stalno pozivale da držim propovedi i evangelizujem, Džang Ru i Vu Jong, su pokušavali da zaštite svoje stado, pa su izolovali svoju crkvu da bi se oduprli Istočnoj munji. Bili su izuzetno pobožni hrišćani, ali sam bio šokiran kada su se oboje razboleli od raka i umrli mučnom smrću. I jednom 1998, na velikom sastanku sa preko 200 ključnih crkvenih trudbenika, jednog od njih je iznenada zaposeo demon i niko ga nije mogao isterati, ma kako se svi molili za njega. Kroz glavu mi je prolazio jedan incident za drugim i prosto nisam mogao da shvatim zašto crkva ima toliko problema. Tokom godina u kojima sam sledio Gospoda, napustio sam posao i svoju porodicu, naporno radeći za Gospoda. Ostao sam dosledan u obavljanju raznih zadataka u crkvi i naporno radio da zaštitim Gospodnji put i sačuvam stado. Zašto me Gospod nije zaštitio i blagoslovio? Zašto sam, što sam se više borio protiv Istočne munje, sve više patio i stalno bio u stanju strepnje? Može li biti da grešim u pogledu Istočne munje? Da li se Gospod zaista vratio? Tokom sedam dana u pritvoru, jedva sam mogao da zaspim. Bio sam krajnje očajan. Nisam mogao da prokljuvim ništa od onoga što se dešavalo u crkvi. Onda sam se pomolio Gospodu rečima: „Gospode, Šta je pravi uzrok svemu tome? U čemu grešim?”

Kada su me pustili, video sam da se crkva sve više napušta – bilo je srceparajuće. Izrekao sam još jednu molitvu Gospodu: „Gospode! Zašto je crkva u ovakvom stanju? Crkva je podignuta zahvaljujući Tvojoj dragocenoj krvi, pa zašto je prezireš? Oh, Gospode, ja odista patim. Jato se raspršuje i što se više borim protiv Istočne munje, haos je sve veći. Ne znam kako da sve ovo spasem i oživim crkvu. Gospode, molim Te, otvori mi put!” Ali bez obzira na to kako sam se molio, u crkvi je ostala zbrka. Saradnici su se rasuli na sve strane, skrivajući se od hapšenja. U crkvi je vladao haos, a posećenost je opadala. Nisam znao šta da propovedam i plašio sam se propovedi sredom i nedeljom. Dok sam pričao, braća i sestre bi upadali u dremež, a nisam mogao ništa da učinim povodom toga. Nisam znao za šta da se molim i vera mi je bledela. Odjednom sam otkrio da nisam bio odlučan kao pre, da čak i kada niko drugi nije želeo, ja bih zadržao veru i ljubav prema Gospodu. Polako sam tonuo u izopačenost. Počeo sam da gledam televiziju i filmove, pa čak naučio da igram pasijans i poker. Živeo sam u grehu koji nisam mogao da izbegnem. Često bih se zatekao na vratima, držeći svoju Bibliju, osećajući se neverovatno jadno i izgubljeno. Nisam imao pojma kako da nastavim dalje… Često sam klečao, vapio ka Gospodu, moleći Ga, govoreći: „Gospode Isuse, gde si? Osećam se kao da ću umreti. Gospode, molim te, spasi i mene i crkvu.”

Domaćin: Čini se da si zaista bio u ćorsokaku.

Gu Venćing: I jesam. Onda 2002, baš kada sam bio najslabiji, Pozvao me je brat Džou Dženg iz južne Kine i zamolio da ga posetim radi izučavanja predanosti. Od srca sam se zahvalio Bogu kada sam čuo to. Zaista sam se mučio u životu u to vreme, pa sam bio nestrpljiv da iskoristim ovu priliku da povratim snagu. Kada sam stigao tamo, video sam da je svima bilo bolje nego pre dve godine kada sam ih video poslednji put. Vera im je bila jača. Kada su me videli, bili su saosećajni i ohrabrivali su me, kao da smo porodica. Odista sam bio dirnut. Sledećeg dana me je Džou Dženg pitao kako stvari uopšteno stoje, raspitujući se konkretno o problema s kojima sam se borio. Ispričao sam mu šta se dešava sa crkvom, ne skrivajući ništa. Nakon što sam završio, podelio je sledeće reči: „Ne gubi samo tvoja crkva trenutno vitalnost. To se dešava u svim crkvama. Vera i ljubav vernika se hlade i oni se ne dovode u red zbog svojih grehova. Saradnici nemaju o čemu da propovedaju i upuštaju se u ljubomorne bitke i svađe. Crkve se cepaju – već dugo nisu imale Božje prisustvo.” Takođe mi je rekao zašto sve crkve bivaju sve napuštenije.

Domaćin: Šta ti je rekao?

Gu Venćing: Pročitao mi je 8. poglavlje, 11. stih iz knjige proroka Amosa. Jahve Bog reče: „Gle, dolaze dani (…) kad ću na zemlju poslati glad. Ali ne glad za hlebom, niti žeđ za vodom, već za slušanjem reči Jahveovih!” Zatim je rekao: „Možemo da vidimo iz ovog stiha da je jedan od razloga ove ’gladi’ taj što ljudi ne primenjuju Božje reči. Kao u kasno Doba zakona, kada su prvosveštenici, književnici i fariseji podržavali samo ljudske tradicije, a ne Jahveov zakon. Prinosili su slabe žrtve i otvoreno prodavali stoku i trgovali novcem u hramu, pretvorivši ga u jazbinu razbojnika, pa se Bog zgrozio i napustio ga. Čim je ostao bez Božjeg dela, ljudi su radili šta su hteli i nisu bili dovođeni u red zbog tih grehova. Hram je postao jalov. Dakle, glavni razlog za to je bio taj da se verske vođe nisu držale Jahveovih zapovesti i da su skrenule sa Gospodnjeg puta. Drugi razlog je bio taj što je Bog obavljao novu etapu dela, tako da se delo Svetoga Duha promenilo. Gospod Isus je započeo Doba blagodati van hrama i ljudi koji su Ga pratili mogli su dobiti zalivanje i hranu. Sve dok su se molili i ispovedali Gospodu, gresi su im bili oprošteni i mogli su da uživaju svu blagodat i mir koje im je Gospod darovao. Ali prvosveštenici, književnici i fariseji koji su odbili da prihvate Njegovo delo i umesto toga se opirali i osudili Ga i oni koji su insistirali da pođu sa njima, su naravno bili napušteni i uklonjeni Božjim delom, upavši u tamu i pustoš.”

Domaćin: Šta si mislio o svemu tome?

Gu Venćing: Osećao sam tada kako je sve to zaista prosvetljujuće, ali sam bio i zbunjen i mislio sam: „Sve sam to pročitao bezbroj puta u Bibliji, pa što onda nisam to ranije tako video? I sva braća i sestre tamo su tako mladi, pa kako imaju tako dobar uvid u ovaj problem?” Čudio sam se kako su to odgonetnuli. Nastavio sam da slušam pažljivo. Onda je Džou Dženg rekao: „Slično razlogu propadanja hrama u Doba zakona, današnje crkve su u ovakvom stanju jer Bog obavlja novu etapu dela.” Kada sam ga čuo da to kaže, preskočilo mi je srce i palo mi je na pamet da oni možda pripadaju Istočnoj munji. Svi su rekli da je ono što su podučavali zaista bilo oštroumno – šta ako sam i ja bio prevaren? Uhvatili su me nemir i unutrašnja borba. Da li da ih saslušam ili ne?

Domaćin: Sigurno si rešio da ostaneš.

Gu Venćing: Tako je. U to vreme sam samo želeo da rešim problem u crkvi. Tokom svih tih godina, nijedan od tih pastora i starešina, iz Kine ili inostranstva, nije uopšte mogao da pomogne, ma koliko čitao Bibliju, postio i molio se. Crkva je nastavila da propada. Ali ta braća i sestre su bili puni vere i ljubavi, a njihove besede oštroumne. Nikome ne bi moglo tako dobro da ide osim ako nije imao delo i vođstvo Svetog Duha. Pa sam shvatio da bi, ako bih pronašao način da oživim crkvu kroz njihovo zajedništvo, tada još bilo nade za nas. Hteo sam da iskoristim tu šansu, a čak i da su pripadali Istočnoj munji, ja se ne bih uplašio, jer sam poznavao Bibliju i nisam mogao biti zaveden. Dok sam tako mislio o tome, počeo sam da ih slušam i listao Bibliju da proverim šta govore i da vidim da li je to u skladu sa Biblijom.

Domaćin: Ipak si ostao, ali i dalje prilično oprezan.

Gu Venćing: Da. Džou Dženg je nastavio sa besedom, čitajući Knjigu proroka Amosa 4:7-8: „I kišu sam vam uskratio, puna tri meseca pre žetve. Na jedan sam grad kišu pustio, a drugom je uskratio. Jedan se kraj kišom natopio, dok se drugi, gde kiše ne bi, sasušio. Iz dva ili tri grada doteturaše se ljudi do trećeg, da se vode napiju; ali, žeđ svoju ne ugasiše, a vi se Meni ipak ne vratiste, reče Jahve.” On je to objasnio rekavši: „Ovaj stih govori o tome da jedan grad ima kišu, dok drugi ima sušu. ’Kiša’ se ovde odnosi na delo Svetog Duha. Bog uzima delo Svetog Duha sa svih mesta i daje ga onim ljudima koji prihvataju Njegovo novo delo. Oni koji idu u korak sa Božjim stopama hrane se trenutnim rečima Svetoga Duha i zadobijaju Njegovo delo. Ali oni koji ne prihvataju novo Božje delo se prirodno odstranjuju u toku Božjeg dela i žive u tami.” U tom trenutku, njegova beseda je počela da mi ima više smisla. Video sam da je crkva pusta jer je Bog vršio novo delo, tako da se delo Svetog Duha promenilo. Nije ni čudo što nisam osetio Božje prisustvo svih tih godina, i što sam osetio takvu duhovnu tamu, kao da sam upao u bezdan i kao da nisam imao ni trunku nade. Živeo sam u potpunoj bedi. Na pomisao da sustignem korake Božje i ponovo uživam u delu i vođstvu Svetog Duha, nestrpljivo sam upitao Džou Dženga: „Kako neko može da ide u korak sa Jagnjetovim stopama i zadobije delo Svetoga Duha?” On mi je odgovorio: „U Otkrivenju je sedam puta prorečeno sledeće: ’Ko ima uši, neka sluša šta Duh govori crkvama!’ (Otkrivenje, Poglavlja 2 i 3). Ovo proročanstvo nam govori da će se Bog obratiti crkvama u poslednjim danima, i svako ko čuje glas Božji ići će u korak sa Božjim stopama i prisustvovati svadbenoj gozbi Jagnjetovoj.” Onda je izvadio knjigu i nastavio: „Ova knjiga sadrži reči Svetog Duha upućene crkvama. Pročitaj je i sve ćeš razumeti.” Uzeo sam je i video „Reč se pojavljuje u telu.” Zar to nije bila knjiga Istočne munje? Za trenutak sam bio zapanjen i pomislio sam: „U sukobu sam sa njima već pet godina, ali nikada se do sada nisam s njima našao oči u oči.” Pomislio sam na svu tu braću i sestre koje nisam mogao da razuverim u vezi Istočne munje nakon što su je saslušali. Bio sam tako nervozan, kao da mi je srce bilo u grlu. Izrekao sam molitvu: „Gospode, molim Te da me zaštitiš. Ne smem skrenuti sa Biblije, ne smem skrenuti s Tvog puta bez obzira na sve.” Onda sam pitao: „Kako to da ova knjiga sadrži Božje reči? Sve Božje reči su u Bibliji i ništa sem toga nije reč Božja. Odstupanje od Biblije je jeres – to je izdaja Gospoda.” Ja prosto više tu nisam mogao da sedim, pa sam ljutito ustao i potpuno prestao da ih slušam.

Domaćin: Kada si čuo tu besedu o tome zašto je crkva pusta, osetio si prosvećenje.

Gu Venćing: Da, znao sam u svom srcu da je to istina.

Domaćin: Ali više nisi mogao da slušaš kada si video da veruju u Svemogućeg Boga.

Gu Venćing: Tako je. Opirao sam se tome i imao mnoštvo predstava. Videvši koliko sam se opirao i da sam prestao da slušam, svi su pali na kolena moleći se za mene, u suzama, tražeći od Boga da me prosveti i dâ mi da vidim Božje delo. Ja sam stajao sa strane i bio ganut kada sam čuo njihove iskrene molitve. Mislio sam, ko bi mogao da bude tako pun ljubavi, a da nema delo Svetog Duha? U tom trenutku sam počeo da se smirujem polako i moje opiranje je malo popustilo. Nakon što su završili sa molitvom, Džou Dženg je sa mnom podelio svoje iskustvo. Rekao je: „Razumem kako se osećaš. U početku sam bio isti kao ti – opirao sam se Božjem delu poslednjih dana. Pridružio sam se sveštenicima i starešinama u opanjkavanju Crkve Svemogućeg Boga i pisao tekstove protiv nje. Čak sam zastrašivao braću i sestre da ih sprečim da veruju u Svemogućeg Boga. Uradio sam toliko stvari da se oduprem i hulim na Boga, misleći da čuvam Gospodnji put i da sam odan. Verovao sam u Boga, ali Ga nisam poznavao, bio sam krut i nadmen. Da me nije Bog kaznio i doveo u red, da nije bilo Njegovih uticajnih, dirljivih reči, ja se nikada ne bih predao.” Takođe je rekao da je uvek razmišljao da su sve Božje reči sadržane u Bibliji i da, sem njih, ništa drugo nije bila reč Božja, pa je odstupanje od Biblije jeres. Zatim je pročitao neke od reči Svemogućeg Boga kojima je objasnio kako ta teorija ne drži vodu, kako nije u skladu sa činjenicama. U početku sam bio stvarno zbunjen i pitao se kako to nije zasnovano na činjenicama. Zatim je rekao: „Ti dobro poznaješ Bibliju, pa treba da znaš da su je sastavili ljudi godinama nakon što je Gospod završio svoje delanje, što znači da je deo sadržaja izbačen iz nje. Neke od Božjih proročkih reči nisu u celosti zabeležene u Starom zavetu, ali su stavljene u apokrife, kao što su i Jezdrina proročanstva.” Takođe je rekao da, u Doba blagodati, nisu sve reči i delo Gospoda Isusa dokumentovani u Svetom pismu. Zvanično je delao tri i po godine i ko zna koliko je toga rekao, koliko je propovedi za to vreme izgovorio. Ako saberemo sve reči Gospoda Isusa iz četiri jevanđelja, značilo bi da je pričao samo nekoliko sati. U poređenju sa onim koliko je toga rekao za te tri i po godine, vidimo da je to jako šturo. A Jovan kaže: „Ima još mnogo toga što je Isus učinio. Kada bi se sve to redom zapisalo, mislim da napisane knjige ne bi stale ni u ceo svet” (Jovan 21:25). Pitao me je da li je zaista istina da sve ono što nije u Bibliji nije Božja reč, da li je to činjenica. I to je u Otkrivenju više puta predskazano: „Ko ima uši, neka sluša šta Duh govori crkvama!” (Otkrivenje, Poglavlja 2 i 3). Ovim se dokazuje da Gospod ima još toga da saopšti crkvama u poslednjim danima. Kako su te reči, namenjene poslednjim danima, mogle biti unapred zapisane u Bibliji? Otkrivenje takođe proriče da će Jagnje otvoriti svitak, koji je u početku bio zapečaćen i samo je Jagnje moglo slomiti te pečate. Je l’ moguće da je sadržaj tog svitka već bio dokumentovan u Bibliji? Definitivno nije. Dakle, da li je tvrdnja pastora da su sve Božje reči u Bibliji logična? Nije li to poricanje i osuđivanje Božjih reči?

Domaćin: O čemu si razmišljao kada si čuo tu njegovu besedu?

Gu Venćing: U tom trenutku sam bio u potpunosti ubeđen njome. Znao sam da je istina da je Otkrivenje jasno proreklo da će Jagnje otvoriti svitak, slomivši sedam pečata u poslednjim danima. Pa kako je taj konkretni sadržaj mogao već biti zabeležen u Bibliji? Shvatio sam da sam grešio što sam insistirao na tome da Božjih reči nema van Biblije.

Domaćin: Sećam se da si jednom rekao, kada si sprečavao ljude da proučavaju Istočnu munju, pojedini su već podelili sa tobom neke jednostavne reči o tome.

Gu Venćing: Da, ispričali su mi ponešto. Ali sam ja bio previše nadmen i odbio sam da slušam. Međutim, Džou Džengovo izlaganje je bilo zaista jasno. Rekao mi je da je Biblija samo istorijski zapis o Božjem delu i da su i Stari i Novi zavet sastavili ljudi nakon što je Bog dovršio jednu etapu dela. Bog ne dela u skladu sa Biblijom, niti je njome ograničen. Bog dela u skladu sa sopstvenim planom upravljanja i potrebama čovečanstva. Kada je Gospod Isus došao, On nije delao u skladu sa Starim zavetom, već je otišao dalje od Svetog pisma tog vremena, propovedajući putem pokajanja, isceljujući bolesnike i izgoneći demone, govoreći ljudima da opraštaju drugima sedamdeset puta sedam, da ne svetkuju Šabat, itd. Na kraju je bio razapet, čime je završeno delo iskupljenja. Ali ništa od toga se nije moglo naći u Starom zavetu. Čak se činilo da je u suprotnosti sa zakonom u hebrejskim svetim spisima. Ako sledimo da je, kao što sveštenici kažu, sve van Svetog pisma jeres, zar ne bismo time osudili delo Gospoda Isusa? Bog je Stvoritelj i Njegovo obilje obuhvata sve. Dakle, može li biti istina da On može da obavlja samo ograničeno delo zabeleženo u Bibliji? Da li je istina da Bog ne može da obavlja novo delo niti izgovara nove reči van Biblije? Zar ne bismo time ograničili Boga i hulili na Njega? Fariseji su koristili hebrejske spise da osude delo Gospoda Isusa, govoreći da je ono izašlo van okvira Pisma, da je jeres. Oni su poricali i osuđivali istine koje je On izrazio, a na kraju su se dogovarali da Ga razapnu, te ih je Bog prokleo i kaznio. Sada je Svemogući Bog došao i izrazio sve istine koje pročišćuju i spasavaju čovečanstvo. To su reči Svetoga Duha upućene crkvama i to je Bog koji nam daje put večnog života. Ako ne slušamo i ne tragamo, već se slepo držimo Biblije, opirući se i osuđujući Božje delo i reči u poslednjim danima, zar ne pravimo istu grešku kao fariseji? Zbog toga će nas Bog odstraniti!

Domaćin: Da, posledice su užasne.

Gu Venćing: Jesu. Kada sam čuo te reči, obuzeo me je strah i palo mi je na um nešto što je Gospod Isus rekao: „Svako ko kaže reč protiv Sina Čovečijeg, biće mu oprošteno, ali ko izgovori hulu protiv Svetoga Duha, tome se neće oprostiti” (Luka 12:10). Razmišljajući o sebi na taj način, znao sam, ako su reči Svemogućeg Boga zaista bile od Boga, onda su to bile reči Svetoga Duha, a ako sam Njegovo delo i reči nazvao jeresima, zar nisam time hulio na Svetog Duha? Onda mi se ne bi moglo oprostiti ni na ovom ni na onom svetu! Tako sam znao da tome više ne mogu da se suprotstavljam, već da moram da tragam i istražujem.

Domaćin: Znači, u potpunosti si se predomislio.

Gu Venćing: Jesam. Potom mi je Džou Dženg pročitao nekoliko odlomaka reči Svemogućeg Boga. „Mnogi ljudi veruju da je razumevanje i sposobnost tumačenja Biblije isto što i pronalaženje istinitog puta – ali, jesu li stvari zaista tako jednostavne? Niko ne zna stvarnost Biblije: da ona nije ništa drugo do istorijski zapis Božjeg dela i svedočanstvo prethodne dve etape Božjeg dela, i da ti ne nudi nikakvo razumevanje ciljeva Božjeg dela. Svako ko je čitao Bibliju zna da ona opisuje dve etape Božjeg dela tokom Doba zakona i Doba blagodati. Stari zavet beleži istoriju Izraela i Jahveovo delo od vremena stvaranja do kraja Doba zakona. Novi zavet beleži Isusovo delo na zemlji, koje je opisano u četiri jevanđelja, kao i Pavlovo delo – zar to nisu istorijski zapisi? Podsećanje na stvari iz prošlosti čini da one danas pripadaju istoriji, i bez obzira na to koliko istinite ili stvarne one bile, one i dalje pripadaju istoriji – a istorija ne može da govori o sadašnjosti, jer Bog se ne osvrće na istoriju! Dakle, ako ti samo razumeš Bibliju, a ne razumeš ništa od dela koje Bog namerava da obavi danas, i ako veruješ u Boga, ali ne tragaš za delom Svetog Duha, onda ne razumeš šta znači tražiti Boga. Ako čitaš Bibliju da bi proučavao istoriju Izraela, da bi istražio istoriju Božjeg stvaranja celog neba i zemlje, onda ti ne veruješ u Boga. Ali danas, pošto veruješ u Boga, i tragaš za životom, pošto tragaš za bogopoznanjem a ne tragaš za mrtvim rečima i doktrinama ili da razumeš istoriju, moraš da tražiš današnje Božje namere, i moraš da tražiš pravac dela Svetog Duha. Da si arheolog, mogao bi da čitaš Bibliju – ali ti to nisi, ti si jedan od onih koji veruju u Boga, i najbolje ti je da tražiš današnje Božje namere” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „O Bibliji (4)”). „U Isusovo vreme, Isus je vodio Jevreje i sve Svoje druge sledbenike shodno tadašnjem delovanju Svetog Duha u Njemu. On nije uzeo Bibliju kao osnovu za ono što je činio, već je govorio u skladu sa Svojim delom; nije obraćao pažnju na ono što Biblija kaže, niti je u Bibliji tražio put kojim će voditi svoje sledbenike. Od kada je počeo da dela, širio je put pokajanja – reči o kojoj nije bilo apsolutno nikakvog pomena u proročanstvima Starog zaveta. Ne samo da nije postupao u skladu s Biblijom, već je išao novim putem i činio nova dela. Nikada nije spominjao Bibliju kada je propovedao. Tokom Doba zakona, niko nikada nije bio u stanju da obavi Njegova čudesna isceljenja bolesnih, niti da izgoni demone. Tako je bilo i sa Njegovim delom, Njegovim učenjima, autoritetom i snagom Njegovih reči koji su bili iznad svakog čoveka u Dobu zakona. Isus je naprosto obavljao svoje novije delo i, mada su Ga mnogi osuđivali koristeći Bibliju – i čak koristeći Stari zavet da Ga razapnu – Njegovo delo je nadmašilo Stari zavet; ako nije bilo tako, zašto su Ga ljudi prikovali na krst? Nije li to zato što u Starom zavetu nije zapisano ništa o Njegovom učenju, i o Njegovoj sposobnosti da isceli bolesne i izgoni demone? Njegov posao bio je da ide novim putem, a ne da se namerno upusti u borbu protiv Biblije, niti da se namerno ogluši o Stari zavet. On je naprosto došao da izvrši Svoje delo, da donese novo delo onima koji su žudeli za Njim i tražili Ga. (…) Ljudima se činilo da Njegovo delo nema osnova, i bilo je mnogo toga što je bilo u suprotnosti sa zapisima Starog zaveta. Zar to nije ljudska zabluda? Da li propisi treba da se primene na delo Božje? I mora li Bog da dela prema predskazanju proroka? Na kraju krajeva, ko je veći: Bog ili Biblija? Zašto Bog mora da postupa shodno Bibliji? Da li je moguće da Bog nema pravo da prevaziđe Bibliju? Zar Bog ne može da napusti Bibliju i da čini druge stvari? Zašto Isus i Njegovi učenici nisu zadržali Šabat? Ako je trebalo da sprovodi delo u svetlosti Šabata i shodno zapovestima Starog zaveta, zašto Isus nije zadržao Šabat nakon što je došao, već je oprao noge, pokrio glavu, lomio hleb i pio vino? Nije li sve to odsutno iz zapovesti Starog zaveta? Ako je Isus poštovao Stari zavet, zašto je raskinuo sa ovim pravilima? Trebalo bi da znaš šta je bilo prvo, Bog ili Biblija! Pošto je Gospod Šabata, zar ne bi On mogao da bude i Gospod Biblije?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „O Bibliji (1)”). Kada sam čuo ove reči, osetio sam da su odista uticajne. Tokom svih godina verovanja, čuo sam mnoštvo propovedi kineskih i inostranih sveštenika i pročitao izvesne knjige o duhovnosti, ali nikada nisam video nekoga da objašnjava Bibliju tako jasno i podrobno. Za mene je to bilo zaista prosvećujuće. Video sam da je Biblija samo istorijski zapis o Božjem delu i da se pojavila nakon što je Bog obavio to delo. Ali sam Boga ograničio na okvire Biblije, smatrajući da nije trebalo da obavlja ikakvo delo niti izgovara nove reči izvan nje. Kakva sam budala bio! Tek tada sam shvatio da su reči Svemogućeg Boga odista potekle od Boga, da ih je Sveti Duh izgovorio i da sam morao da se dam u malu potragu, inače bih propustio šansu da dočekam Gospoda i onda bi bilo kasno za kajanje. Zato sam požurio sa molitvom, tražeći od Gospoda da me vodi.

Domaćin: Hvaljen Bog! U tom trenutku si zadobio pravu perspektivu o Bibliji.

Gu Venćing: Da. Ali sam i dalje bio pomalo zbunjen. Gospod Isus je jasno prorekao da će doći na oblaku i pojaviti se pred svim ljudima, ali ja još uvek nisam video da se to dogodilo. Govorili su da se već vratio, ovaploćen, i da izgovara nove reči. Dakle, jesu li postojala neka biblijska proročanstva o Gospodnjem drugom dolasku u telu? Pitao sam to Džou Dženga.

Domaćin: Šta ti je odgovorio?

Gu Venćing: „Rekao mi je da postoje neka biblijska proročanstva o Gospodu koji dolazi na oblaku i pojavljuje se pred svima, ali ima i dosta proročanstava o tome da će On doći u tajnosti, u telu. Gospod Isus je rekao: ’Evo, dolazim kao lopov!’ (Otkrivenje 16:15). ’Jer, kao što je bilo u vreme Nojevo, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg’ (Matej 24:37). ’Zato i vi budite spremni, jer će Sin Čovečiji doći u čas kada ne mislite’ (Matej 24:44). ’Kad Sin Čovečiji dođe u svoj dan, to će biti kao kad munja sevne, pa osvetli nebo s jednog kraja na drugi. Ali on prvo treba da propati i da ga ovaj naraštaj odbaci’ (Luka 17:24-25). Svi ti stihovi spominju Sina čovečjeg koji dolazi, a ’Sin čovečji’ znači nastao od osobe, od krvi i mesa, sa normalnom ljudskošću. Kada bi došao u duhovnom obliku na oblaku, pojavivši se pred svim ljudima, svi bi se uplašili kada bi Ga videli i pohrlili bi da se klanjaju. Ko bi se usudio da Mu se opire ili da Ga odbaci? Da li bi mnogo patio i bio odbačen od strane ovog naraštaja kada bi se vratio? Definitivno ne bi. Gospod Isus je prorekao da će se vratiti na dva različita načina. Prvo bi došao u tajnosti u telu kako bi izrazio istine i obavio delo suda počevši od doma Božjeg, stvarajući grupu pobednika pre nastupanja nesreća. Onda će Gospod, nakon nesreća, doći na oblaku i otvoreno se ukazati svima. Ako samo čekamo da vidimo Gospoda Isusa na oblaku, ne prihvatajući Božje delo i reči kada tajno dođe u telu, mi bismo mogli biti odbačeni od Gospoda!” Njegove reči su me potpuno rasvestile. Shvatio sam da se Sin čovečji odnosi na Boga u telu. Dosta sam razgovarao o tim biblijskim stihovima sa drugima, govoreći im da će Gospod doći kao razbojnik i da budu budni i da se mole dok čekaju Gospoda, ali nisam video da su prorekli da će Gospod doći u tajnosti.

Domaćin: Stekao si nov uvid o njima.

Gu Venćing: Jesam. U tom trenutku sam shvatio da sam svih tih godina čitao Bibliju, shvatajući je isključivo doslovno, a da nisam nikada razumeo stvarno značenje tih proročanstava. Uputio sam Džou Džengu još jedno pitanje u vezi sa tim. Rekao sam: „Gospod Isus je razapet kao žrtva za greh za čovečanstvo, i On je preuzeo na sebe naše grehe. Kao verniku, gresi su mi oprošteni, tako da treba da budem odveden pravo gore u carstvo nebesko kada On dođe. Zašto bi Bog morao da izvrši još jednu etapu dela radi spasenja?” Umesto odgovora, pitao me je: „Kažeš da možeš ući u carstvo jer su ti gresi oprošteni, ali da li se to iole zasniva na Gospodnjim rečima? On je nama samo oprostio grehe, ali nam nikada nije rekao da možemo ući u carstvo jer su nam ti gresi oprošteni. U pitanju je samo ljudska predstava. To što su nam gresi oprošteni znači da nas On više ne vidi kao grešnike, ali ne i da smo oslobođeni greha. Naročito ne znači da smo čisti, da više ne grešimo ili da se ne opiremo Bogu. Što se tiče toga ko može ući u carstvo, Gospod Isus je jasno rekao: ’Neće ući u Carstvo nebesko svako ko mi govori: „Gospode, Gospode!”, nego onaj koji izvršava volju Oca mojega koji je na nebesima. Mnogi će mi govoriti u onaj dan: „Gospode, Gospode! Nismo li prorokovali u tvoje ime, u tvoje ime izgonili zle duhove, i u tvoje ime činili mnoga čuda?” Onda ću im ja reći: „Nikada vas nisam poznavao. Odlazite od mene vi, koji činite bezakonje!”’ (Matej 7:21-23). Nisu li tim ljudima, koji su u ime Gospodnje proricali i izgonili đavole, takođe oprošteni gresi? Zašto je onda Gospod rekao da ih nikad nije poznavao i osudio ih kao zlikovce? Tim se rečima pokazuje da će svi oni koji žive u grehu, čak i ako služe u ime Gospodnje, biti na kraju osuđeni, nedostojni carstva Božjeg.” Zatim je Džou Dženg pročitao neke od reči Svemogućeg Boga kako bi odgovorio na moje pitanje. „Može li grešnik kao što si ti, koji tek što je iskupljen i koji se nije promenio, niti ga je Bog usavršio, možeš li ti biti u skladu s Božjim namerama? Što se tiče tebe, tebe koji si još uvek onaj stari, tačno je da te je Isus spasao i da se, zahvaljujući Božjem spasenju, više ne ubrajaš u grešnike, ali to nije dokaz da ti nisi grešan i da nisi nečist. Kako bi mogao da nalikuješ svecu ako se nisi promenio? Iznutra si prožet nečistoćom, sebičan i zao, ali ipak i dalje želiš da siđeš zajedno sa Isusom – kamo lepe sreće! U svojoj veri u Boga, preskočio si jedan korak: ti si samo iskupljen, ali se nisi promenio. Da bi bio u skladu s Božjim namerama, lično te Bog mora promeniti i pročistiti; u suprotnom, ako si samo iskupljen, nećeš biti u stanju da dostigneš svetost. Na taj ćeš način biti nepodoban da učestvuješ u raspodeli dobrih blagoslova Božjih jer si propustio jedan korak u Božjem delu upravljanja ljudima, koji je ujedno i najvažniji korak promene i usavršavanja. Stoga si ti, kao tek iskupljeni grešnik, nesposoban da neposredno baštiniš nasleđe Božje” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „O imenovanjima i identitetu”). „Iako je mnogo posla obavio među ljudima, Isus je samo dovršio otkupljenje vascelog čovečanstva i postao čovekova žrtva za greh; On čoveka nije u potpunosti oslobodio iskvarene naravi. Potpuno čovekovo spasenje od uticaja Sotone zahtevalo je od Isusa ne samo da postane žrtva za greh i da ljudske grehe ponese na Svojim plećima, ali je takođe zahtevalo od Boga još veće delo na čovekovom potpunom oslobađanju od njegove sotonski iskvarene naravi. I tako, nakon što su čoveku gresi oprošteni, Bog se ponovo ovaplotio kako bi čoveka uveo u novo doba, i otpočeo delo grdnje i suda. Ovo je delo čoveka uvelo u jedno više carstvo. Svi koji se pokore Njegovoj vrhovnoj vlasti uživaće u višoj istini i primiće veće blagoslove. Oni će zaista živeti u svetlosti, i zadobiti istinu, put i život” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”). „Pre no što je čovek iskupljen, u njemu su već bili posađeni mnogi Sotonini otrovi, tako da se u njemu, nakon što ga je Sotona hiljadama godina kvario, već ustalila priroda koja se opire Bogu. Čovekovo iskupljenje se, dakle, nimalo ne razlikuje od otkupa čoveka po visokoj ceni, pri kojem, međutim, otrovna priroda u njemu nije eliminisana. Čovek koji je u toj meri oskrnavljen mora biti podvrgnut promeni pre no što postane dostojan služenja Bogu. Posredstvom dela suda i grdnje, čovek će u potpunosti spoznati svoju prljavu i iskvarenu suštinu, te će moći da se u celosti promeni i da postane čist. Jedino na taj način čovek može postati dostojan povratka pred Božji presto. Celokupno današnje delo obavlja se zarad čovekovog očišćenja i promene; posredstvom suda i grdnje rečima, kao i putem oplemenjivanja, čovek može da se reši svoje iskvarenosti i postane čist. Umesto da ovu etapu posmatramo kao spasenje, prikladnije bi bilo reći da se radi o delu pročišćenja. Ovo je, u stvari, etapa osvajanja, a ujedno predstavlja i drugu etapu dela spasenja” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tajna ovaploćenja (4)”). Zatim je rekao: „Kao dugogodišnjim vernicima, jedno nam je svima jasno. Nakon što zadobijemo veru, kada grešimo, može nam biti oprošteno ako se ispovedimo i pokajemo pred Gospodom. Ali je neporecivo da ne možemo a da stalno ne lažemo i da ne činimo grehe. Ne možemo umaći vrtlogu dnevnih sagrešenja i noćnih ispovesti u kome živimo.”

Domaćin: Odista je tako. U stvari, svi vernici u Gospoda žive tako.

Gu Venćing: „Zato što je Gospod upravo obavio delo iskupljenja, ali ne i delo suda i pročišćenja namenjeno poslednjim danima. Gresi su nam oprošteni, ali mi još uvek imamo grešnu prirodu. Naša sotonska priroda i narav nisu rešeni, a te stvari su čvršće ukorenjene i od samih grehova. One su koren naših grehova i otpora prema Bogu.” Džou Dženg je takođe dao nekoliko primera, rekavši da smo nadmeni, lukavi i zli i da živimo prema sotonskim naravima, te da uvek lažemo i varamo, hvalimo sami sebe i pravimo se važni. Svađamo se oko imena i dobiti, skloni smo ljubomori i mržnji. Kada se suočavamo sa nesrećom ili imamo probleme kod kuće, pogrešno tumačimo Boga i krivimo Ga, ponekad Ga se čak i odričemo i izdajemo. Naročito kada se Božje delo ne poklapa sa našim predstavama, mi se namerno opiremo Bogu i osuđujemo Ga. Sada se Gospod Isus vratio u telu i izrazio istine, obavljajući delo suda poslednjih dana i mnogi dugogodišnji vernici Ga svode na svoje predstave, govoreći da On neće izgovoriti nove reči koje nisu u Bibliji niti će doći u telu da dela. Ne zanima ih da tragaju niti da se potčine Božjem delu i nemaju nimalo bogobojažljivosti. Umesto toga, oni to osuđuju i opiru mu se, tvrdoglavo i nadmeno idući protiv Boga. Bog je svet, pa kako je mogao pustiti u Svoje carstvo one koji Mu se opiru, koji su od Sotone? Dakle, zarad potreba čovečanstva, Bog obavlja jednu etapu dela, utemeljenom na delu iskupljenja Gospoda Isusa, kako bi nas oslobodio greha, i izražava istine kako bi sudio našoj iskvarenoj naravi i pročistio je. U Doba carstva, Svemogući Bog izražava sve istine koje pročišćuju i spasavaju čoveka, i On je otkrio sve tajne Svog plana upravljanja, kao što su ciljevi tog plana upravljanja, pozadinsku priču tri etape Njegovog dela, tajne vezane za ovaploćenje, istinu o Bibliji i o budućim odredištima ljudi. Takođe je razotkrio istinu o iskvarenosti čovečanstva i koren naše grešnosti i otpora prema Bogu, ukazujući nam na način kojim ćemo promeniti svoju narav i istinski se pokajati. Time se ispunjava proročanstvo Gospoda Isusa: „Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu” (Jovan 16:12-13). Svemogući Bog je izrazio te istine da bi rešio našu grešnu prirodu. Svi oni koji prihvataju sud Njegovih reči mogu biti pročišćeni. Bog će ih zaštititi tokom nesreća i pustiti da uđu u Njegovo carstvo.

Domaćin: Da li si u besedi Džou Dženga pronašao odgovor?

Gu Venćing: Sve sam mnogo bolje razumeo nakon što sam ga saslušao. U Doba blagodati, Gospod Isus je obavio samo delo iskupljenja i time iskupio čovečanstvo od greha. Doba carstva je doba kada Svemogući Bog izražava istine zarad Svog dela suda, čime će rešiti našu grešnu prirodu, potpuno nas spasti od greha i pročistiti. Razmišljao sam o tome kako me je, čak i nakon svih tih godina verovanja, greh i dalje kontrolisao. Naročito sam poslednjih godina postao još razvratniji, ništa bolji od nevernika. Gledao sam televiziju, filmove i igrao pasijans. Smucao sam se naokolo, zarobljen grešnim životom. Shvatio sam da zaista nisam dostojan ulaska u Božje carstvo.

Domaćin: Mora da te je ganulo i podstaklo na razmišljanje kada si sve to povezao sa vlastitim stanjem.

Gu Venćing: Jeste. Kad se osvrnem na to, ti dani života u grehu bili su zaista bolni i ja nisam znao kako da to izbegnem. Konačno sam uvideo da moram da prihvatim delo Božjeg suda poslednjih dana kako bih bio oslobođen okova greha, pročišćen i u potpunosti spasen. Smatrao sam da reči Svemogućeg Boga jasno otkrivaju koren našeg vrtloga sagrešenja i ispovedanja i pokazuju nam pozadinsku priču o Božjem delu, otkrivajući put za pročišćenje i ulazak u carstvo. Samo je Bog mogao tako jasno da objasni Svoje delo i samo je Bog mogao da spase čovečanstvo od greha. U tom trenutku sam bio još sigurniji da su reči Svemogućeg Boga istina i glas Božji. Tokom narednih nekoliko dana sam svakog dana žudno proždirao Božje reči, uverivši se ubrzo da je Svemogući Bog Gospod Isus koji se vratio.

Domaćin: Mora da si bio uzbuđen što si konačno dočekao Gospoda.

Gu Venćing: Odista jesam. Ali sam u isto vreme bio ophrvan kajanjem. Nikad ni u najluđim snovima nisam zamišljao da je Svemogući Bog kome sam se protivio i osuđivao Ga svih tih godina, zapravo bio Gospod Isus za kojim sam žudeo, a da je knjiga „Reč se pojavljuje u telu”, koju sam osuđivao, predstavljala Božje reči. Mrzeo sam sebe što sam bio tako glup i slep i što mi je toliko dugo trebalo da vidim svetlost. Držao sam u rukama „Reč se pojavljuje u telu” i jecao.

Domaćin: Nisi nikada zamišljao da ćeš tako dočekati Gospoda, zar ne?

Gu Venćing: Nisam. Bio sam krajnje iznenađen. Zaista sam mrzeo sebe što sam verovao u Boga, a nisam Ga poznavao, što sam bio nadmen i buntovan, i što sam ga svodio na svoje predstave, ne verujući da bi se Bog mogao vratiti u telu da dela. A još je gore to što sam koristio bogohulne materijale da obmanem braću i sestre, da ih sprečim da istražuju Božje delo poslednjih dana. Na osnovu svega što sam uradio, zaista sam zaslužio Božje prokletstvo. Ali, umesto da se prema meni ophodi onako kako sam svojim prestupima zaslužio, On me je sažaljevao. Dozvolio mi je da Mu čujem glas i da zadobijem Njegovo spasenje poslednjih dana. Njegova je ljubav odista neizmerna!

Posle toga sam počeo da se redovno družim sa tom braćom i sestrama. Svi smo zajedno pevali himne, veličali Boga i razgovarali o Božjim rečima. Takav crkveni život mi je omogućio da ponovo otkrijem radost koju donosi delo Svetoga Duha i da zadobijem mir koji dolazi s Gospodnjim prisustvom. Sećam se da sam jednom slušao čitanje Božjih reči koje me je zaista ganulo: „Ovoga puta, Bog ne dolazi da obavi delo u duhovnom telu, već dolazi u sasvim običnom telu. Štaviše, ne samo da je to telo drugog Božjeg ovaploćenja, već je ujedno telo kroz koje se Bog vraća u krv i meso. To je sasvim obično telo. Ne možeš da primetiš ništa što Ga izdvaja od drugih, ali možeš da od Njega dobiješ istine za koje se ranije nije čulo. To beznačajno telo je ono kroz koje se otelovljuju sve reči istine koje dolaze od Boga, ono koje preuzima Božje delo u poslednjim danima i koje izražava celokupnu Božju narav kako bi je čovek mogao razumeti. Zar ne želiš silno da vidiš Boga sa nebesa? Zar ne želiš silno da razumeš Boga sa nebesa? Zar ne želiš silno da vidiš odredište ljudskog roda? On će ti reći sve ove tajne – tajne koje nijedan čovek nije mogao da ti kaže, a reći će ti i istine koje ne razumeš. On predstavlja tvoju kapiju u carstvo i tvog vodiča u novo doba. Jedno takvo obično telo ima mnoge nedokučive tajne. Njegova dela ti mogu biti zagonetna, ali je celokupan cilj dela koje On obavlja dovoljan da ti omogući da vidiš da On nije, kao što ljudi veruju, obično telo. Jer On predstavlja Božje namere i brigu koju Bog iskazuje prema ljudskom rodu u poslednjim danima. Premda ne možeš da čuješ Njegove reči koje kao da potresaju nebo i zemlju, premda ne možeš da vidiš Njegove oči koje su kao plameni oganj i premda ne možeš da iskusiš disciplinu Njegovog gvozdenog štapa, ipak možeš da u Njegovim rečima čuješ kako je Bog gnevan i znaš da pokazuje milost prema ljudima; možeš da vidiš Božju pravednu narav i Njegovu mudrost i, povrh toga, da razumeš Božju zabrinutost za ceo ljudski rod. Božje delo u poslednjim danima sastoji se u tome da dozvoli čoveku da vidi Boga sa nebesa kako živi među ljudima na zemlji i da omogući čoveku da spozna Boga, pokori Mu se, boji Ga se i voli Ga. Zato se On po drugi put vratio u telo. Premda čovek danas vidi Boga koji je isti kao čovek, Boga s nosom i parom očiju, jednog ni po čemu izuzetnog Boga, Bog će vam na kraju pokazati da kada ovaj čovek ne bi postojao, nebo i zemlja bi pretrpeli ogromnu promenu. Kada ovaj čovek ne bi postojao, nebesa bi se zamračila, zemljom bi zavladao haos i čitav ljudski rod bi živeo usred gladi i pošasti. On će vam pokazati da u slučaju da ovaploćeni Bog nije došao da vas spasi u poslednjim danima, Bog bi odavno u paklu uništio čitav ljudski rod. Kada ovo telo ne bi postojalo, vi biste zauvek bili arhigrešnici i za vek vekova biste bili leševi. Trebalo bi da znate da, kada ovo telo ne bi postojalo, čitav ljudski rod bi se suočio s neizbežnom nesrećom i ne bi mogao da izbegne još strožu kaznu koju Bog izriče ljudskom rodu u poslednjim danima. Da ovo obično telo nije rođeno, svi biste bili u stanju u kome preklinjete za život, a da ne možete da živite i u kome se molite za smrt, a da ne možete da umrete. Kada ovo telo ne bi postojalo, ne biste mogli da dođete do istine i da danas stupite pred Božji presto, već bi vas Bog kaznio za vaše teške grehove. Da li ste znali da bez Božjeg povratka u telo niko ne bi imao priliku za spasenje, i da nema dolaska ovog tela, Bog bi odavno stavio tačku na drevno doba? Budući da je tako, možete li i dalje da odbacujete drugo Božje ovaploćenje? Budući da od ovog običnog čoveka možete da imate tako puno koristi, zašto Ga ne biste rado prihvatili?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Da li si znao? Bog je među ljudima učinio nešto veličanstveno”). Sećam se sledećeg dela: „Da ovo obično telo nije rođeno, svi biste bili u stanju u kome preklinjete za život, a da ne možete da živite i u kome se molite za smrt, a da ne možete da umrete. Kada ovo telo ne bi postojalo, ne biste mogli da dođete do istine i da danas stupite pred Božji presto, već bi vas Bog kaznio za vaše teške grehove.” Zaista sam bio ganut kada sam to čuo. Razmišljao sam o onim danima kada nisam imao Gospoda uz sebe. Crkva je bila jalova, a vera braće i sestara je jenjavala. Niko u svojim propovedima nije bio nadahnut i bilo je ljubomore i svađe. Svi su živeli u grehu koji nisu mogli da izbegnu, živeći kao hodajući mrtvaci. Reči Svemogućeg Boga su me vratile u život i vratile su mi radost što imam Boga uz sebe. Takođe sam zadobio malo osnovnog razumevanja Božjeg dela. Bez Božjeg ovaploćenja i obraćanja, otkrivanja tajne Biblije i Njegovih ovaploćenja siguran sam da bih se i dalje tvrdoglavo držao svojih predstava. Ko zna koliko bih zala počinio protiv Boga. Božje ovaploćenje je za nas neprocenjivo!

Domaćin: Da. Mora da su ti osećanja bila teška.

Gu Venćing: Jesu. Čuo sam da se Gospod vratio i da je godinama ranije otpočeo novo delo, ali sam bio tako tvrdoglav u svojim predstavama da sam odbijao da tragam i istražujem. Tih pet godina, mnogo braće i sestara je pričalo o tome i podsticalo me da to ispitam, ali sam se ja na to oglušio. Ne samo da sam odbio da tragam i istražujem, nego sam se opirao i osudio to. I druge sam obmanuo i stao im na put, pa su izgubili svoju priliku da dočekaju Gospoda. Da li sam se uopšte ubrajao u ljude od vere? Nisam li se i ja, kao fariseji, protivio Bogu, prikovavši Ga ponovo na krst? Toliko sam uživao u Božjoj blagodati tokom godina verovanja, a kad se Gospod vratio, nisam Ga poznavao. Čak sam se ludački borio protiv Njega punih pet godina. Tokom pet godina, uradio sam neke gotovo neoprostive stvari. Previše sam buntovan.

Domaćin: Neverovatno je bolno kada uvidiš koliko toga lošeg si učinio.

Gu Venćing: Razmišljajući o svojim bezbrojnim gresima i videvši Božju milost i toleranciju, osećao sam kao da nemam gde da se sakrijem, kao da ne mogu da se suočim sa Bogom. Zgrabio sam knjigu Božjih reči, kleknuo i molio se u suzama. Rekao sam: „Svemogući Bože! Nikada me nisi udario, iako sam bio tako buntovan i prkosan. Dao si mi priliku da se pokajem. Ne znam kako da uzvratim Tvojoj milosti. Svemogući Bože, ne tražim Ti ništa osim da iskoristim ostatak svog života da Ti uzvratim ljubav, da učinim sve što je u mojoj moći da vratim one ljude koje sam skrivao od Tebe, a koji još nisu došli pred Tebe, nazad u Tvoju kuću, da Ti dam malo utehe.” Čak i sada, kad god pomislim na to vreme kada sam se svađao sa Bogom, kao da mi se nož u srce zariva. Sledeće reči me zaista pogađaju: „Ima onih koji čitaju Bibliju u grandioznim crkvama i recituju je po ceo dan, a ipak niko među njima ne razume svrhu Božjeg dela. Nijedan od njih nije u stanju da spozna Boga; još manje se iko među njima može usaglasiti sa Božjim namerama. Svi su oni bezvredni, ogavni ljudi, i svako od njih stoji uzvišeno i drži predavanja Bogu. Oni se svojevoljno protive Bogu čak i kada nose Njegov barjak. Pozivajući se na veru u Boga, oni i dalje jedu ljudsko telo i piju ljudsku krv. Svi takvi ljudi su đavoli koji proždiru dušu čoveka, glavni demoni koji namerno ometaju one koji pokušavaju da stupe na pravi put i kamen su spoticanja koji sputava one koji traže Boga. Oni naizgled možda imaju ’zdravu konstituciju’, ali kako da njihovi sledbenici znaju da su oni ništa drugo do antihristi koji navode ljude da se usprotive Bogu? Kako da njihovi sledbenici znaju da su oni živi đavoli posvećeni proždiranju ljudskih duša?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Svi oni koji ne poznaju Boga jesu ljudi koji se Bogu protive”). Božje me reči savršeno opisuju. Vodio sam braću i sestre da slede reči i doktrinu, da slede predstave, da ne prate Boga. Uzdizao sam Bibliju dok sam se opirao Božjem delu u poslednjim danima. Zavedeni mnome, braća i sestre su se iracionalno držali doslovnog teksta Biblije i nisu smeli da prihvati Božje delo poslednjih dana. To je bila šteta koju sam im ja naneo, katastrofa koju sam ja izazvao. Fariseji su se držali svog Pisma i prikovali Gospoda na krst, počinivši tako gnusan greh. A ja sam se držao Biblije, osuđujući delo Svemogućeg Boga poslednjih dana, suštinski ponovo razapinjući Boga. Igrao sam ulogu savremenog fariseja. Čak i kada bih hiljadu puta umro, nikada ne bih mogao da ispravim svoje grehe.

Domaćin: To će te zauvek progoniti.

Gu Venćing: Da. Sve što sada želim jeste da dam sve od sebe da tragam za istinom, da izvršim svoju dužnost i širim jevanđelje kako bih se odužio Bogu.