U jesen 2011. godine, srela sam ženu iz mog sela po imenu Fang Min, koja je imala dobru ljudskost i bila veoma ljubazna. Više od 20 godina je verovala u Gospoda, prisustvovala je svim okupljanjima i čitanjima Biblije. Bila je iskrena vernica, pa sam želela da sa njom podelim jevanđelje Svemogućeg Boga poslednjih dana. U tom periodu, ja sam bila nova u veri i razumela sam veoma malo istine, pa sam zamolila sestru Sung Đajing da svedoči Fang Min o Božjem delu u poslednjim danima. Kroz razgovor u zajedništvu o Božjem delu u poslednjim danima i čitanje Njegovih reči Fang Min je na licu mesta odlučila da dalje istraži. Bila sam veoma srećna u tom trenutku. Ali, nekoliko dana kasnije, kada sam otišla da je posetim, rekla mi je da ne želi da nastavi da istražuje. Rekla je: „Pročitala sam Božje reči i mislila sam da su dobre, pa sam pozvala svoju majku i rekla joj dobru vest o povratku Gospoda. Moja majka je rekla da je to u šta ti veruješ Istočna munja i da ja ne bi trebalo da verujem u to. Naši propovednici često kažu da su sve Božje reči i delo sadržani u Bibliji i da ne postoje Božje reči i delo van Biblije. Oni kažu da propovedi Istočne munje odstupaju od Biblije i da nema šanse da je reč o povratku Gospoda.” Videla sam da su je njena majka i propovednici njene crkve naveli na stranputicu i omeli, pa sam uznemireno rekla: „Ako vernici veruju da su Božje reči i delo u Bibliji i da se ne pojavljuju van Biblije, zar to nije svođenje Boga na ono što je u svetim spisima? Da li je zaista moguće da se radi o tome da Bog ne može da obavlja novo delo van Biblije i da ne može da izgovara bilo kakve nove reči? Bog je Stvoritelj, izvor života. On je tako svemoćan, mudar i obilan. Da li Biblija sama može da predstavi celog Boga? Kako mogu Božje reči i delo da budu samo ono što je zabeleženo u Bibliji? Božje delo je stalno novo i nikada nije staro. Svaka etapa Njegovog dela nastavlja se na prethodnu i On u svakoj etapi obavlja novije i više delo. Na primer, u Dobu zakona u Starom zavetu, Bog je izdao zakone kako bi vodio živote ljudi na zemlji. Međutim, u Dobu blagodati u Novom zavetu, Bog nije ponovio delo iz Doba zakona. Umesto toga, na osnovu Svog dela u Dobu zakona, one je obavio delo raspeća kako bi iskupio celokupan ljudski rod. Da li je to novo delo zabeleženo u Starom zavetu? Nije. Oni koji su se držali Starog zaveta nisu prihvatali novo delo Gospoda Isusa i Bog ih je sve napustio i isključio. Isto važi i za ovu etapu dela u poslednjim danima. Na osnovu Svog plana za delo spasenja, Bog obavlja delo suda u skladu sa potrebama ljudi, kako bi u potpunosti razrešio problem ljudskog greha, da bi ljudi mogli biti pročišćeni. Jedino ako sledimo primer Jagnjeta i prihvatimo Božje novo delo možemo da zadobijemo Božje spasenje i da uđemo u Njegovo carstvo. Tvoja majka nije pročitala nove Božje reči – ona ne razume, zato je rekla to što je rekla. Ti možeš prvo da istražiš. Nemoj da odlučuješ slepo. Ako propustiš povratak Gospoda, više nećeš imati priliku da te Bog spase.” Ali, ma šta ja rekla, ona nije htela da sluša. Želela sam da zamolim jednu drugu sestru da razgovara sa Fang Min, ali ona se nije složila. Takođe je rekla da se za nekoliko dana vraća u svoj rodni grad i da je već kupila voznu kartu. Bila sam duboko zabrinuta – ometali su je i već je počela da se koleba. Kada bi se vratila u svoj rodni grad, zar je njen sveštenik i propovednici ne bi još više omeli? Međutim, Fang Min je već donela odluku i znala sam da neće hteti da sluša šta imam da joj kažem u tom trenutku, pa sam morala da odem.

Nakon što sam stigla kući, razmišljajući o tome koliko je malo nade da se propoveda Fang Min sada kada se vraćala u svoj rodni grad, imala sam nedovoljno vere i mislila sam da je propovedanje jevanđelja preteško. Što sam više razmišljala, gore sam se osećala. I baš kada sam počela da se osećam negativno, prisetila sam se Božjih reči: „U Doba blagodati, Isus je bio milostiv i blag prema ljudima. Kad bi se jedna od stotinu ovaca izgubila, On bi ostavio preostalih devedeset i devet i krenuo u potragu za tom jednom izgubljenom ovcom. Ta metafora ne predstavlja nekakvu mehaničku radnju, niti propis; ona pokazuje urgentnu Božju nameru da ljudima podari spasenje, kao i Njegovu veliku ljubav prema njima. To nije način delovanja, već svojevrsna narav i mentalitet” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo). Božje reči su bile veoma dirljive. Čak i da se jedna od stotinu ovaca izgubi, Bog će ostaviti tih 99 kako bi pronašao tu jednu izgubljenu ovcu. Videla sam da je Božja želja da spasi ljude ozbiljna i iskrena. Bog ne želi da izgubi nikoga ko iskreno veruje u Njega, Njegova ljubav prema ljudima je tako velika. Dok sam razmišljala o Božjim rečima, osećala sam se posramljeno. Kako bi spasao iskvareni ljudski rod, Bog je došao na zemlju ovaploćen i platio veliku cenu, sve u nadi da će iskreni vernici u Boga stupiti pred Njega i prihvatiti Njegovo spasenje. Ipak, kada sam se susrela sa poteškoćom u propovedanju jevanđelja, postala sam negativna i povukla sam se. Baš nisam imala obzira prema Božjoj nameri. Iako je Fang Min bila navedena na stranputicu i ometana i iako je imala verske predstave, iskreno je verovala u Boga. Morala sam da dam sve od sebe kako bih razgovarala sa njom o istini, raspršila njene predstave i dovela je pred Njega. To je bila moja dužnost. Prisetila sam se još jednog odlomka Božjih reči: „Čovekovo srce i duh su u Božjim rukama, celokupan njegov život vidi se u Božjim očima. Bez obzira da li veruješ u ovo ili ne, sve stvari bez izuzetka, kako žive tako i one mrtve, smenjivaće se, menjati, obnavljati i nestajati u skladu sa Božjim mislima. Na takav način Bog predsedava svim stvarima” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Bog je izvor čovekovog života”). Božje reči su mi dale veru i snagu. Sve stvari su u Božjim rukama, uključujući misli i ideje ljudi. Gledajući ljudskim očima, Fang Min je dakle bila ometana, vratila bi se u svoj rodni grad, a a nada da će joj se propovedati jevanđelje bila je slaba. Međutim, Bog ima suverenost nad svim. Ako je ona deo stada Božjeg, razumeće Božji glas. Jedino sam mogla da dam sve od sebe da sarađujem i da se ne predajem lako do samog kraja. Kada sam to shvatila, molila sam se Bogu: „Bože! Fang Min je ometana i sada se ne usuđuje da istražuje istiniti put. Predajem je u Tvoje ruke. Ako je ona deo Tvog stada, želim da dam sve od sebe da joj propovedam jevanđelje.” Nakon toga sam saznala da je Fang Min mislila da joj voz polazi u 21:10, ali on je zapravo otišao u 9:10, tako da nije mogla da ode. Videla sam da su sva srca i duše ljudi u Božjim rukama i da je Bog taj koji sve orkestrira i uređuje. Zahvaljivala sam se Bogu iznova i iznova u svom srcu i imala sam više vere u propovedanje jevanđelja Fang Min.

Nakon toga sam otišla da je posetim, a videvši da se i dalje držala svojih predstava, pročitala sam joj odlomak reči Svemogućeg Boga. „Budući da tragamo za Božjim stopama, dužni smo da tražimo Božje namere, Božje reči, Njegove izjave – jer gde god postoje nove reči koje je izgovorio Bog, tamo je Božji glas, a gde god su Božje stope, tamo su Božja dela. Gde god postoji Božji izraz, tamo se Bog pojavljuje, a gde god se Bog pojavljuje, tamo su istina, put i život. Tragajući za Božjim stopama, zanemarili ste reči ’Bog je istina, put i život’. I tako, mnogi ljudi, čak i kada prime istinu, ne veruju da su pronašli Božje stope, a još manje priznaju Božju pojavu. Kakva kobna greška! Božja pojava ne može se pomiriti sa čovekovim predstavama, a još manje se Bog može pojaviti po čovekovom nalogu. Bog pravi sopstvene izbore i sopstvene planove kada obavlja Svoje delo; štaviše, On ima sopstvene ciljeve i metode. Koje god delo da obavlja, On nema potrebu da o tome raspravlja sa čovekom niti da traži njegov savet, a još manje da svakoga obaveštava o Svom delu. Ovo je Božja narav, i to, štaviše, svako treba da prepozna. Ako želite da svedočite pojavi Boga, da pratite Božje stope, najpre morate da napustite sopstvene predstave. Ne smeš zahtevati da Bog učini ovo ili ono, a još manje treba da Ga smeštaš u sopstvene okvire i ograničavaš Ga na sopstvene predstave. Umesto toga, treba od sebe da zahtevate kako da tražite Božje stope, kako da prihvatite Božju pojavu i kako da se pokorite novom Božjem delu: to je ono što čovek treba da uradi” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 1: Pojavom Boga otpočelo je novo doba”). Nakon što sam joj pročitala Božje reči, razgovarala sam sa njom: „Ako želimo da dočekamo povratak Gospoda, moramo naučiti da otpustimo sopstvene predstave. Znaš da Božje misli prevazilaze ljudske misli. Bog ne deluje u skladu sa ljudskim predstavama i uobraziljama. ’Sve Božje reči i delo su u Bibliji, ništa od toga se ne pojavljuje van Biblije’ – da li to ima ikakvu osnovu u Božjim rečima? Nema. Gospod Isus to nikada nije rekao, niti je Sveti Duh svedočio o tome. Zar nije to, onda, zasnovano na ljudskim predstavama i uobraziljama? Kada je Gospod Isus došao da dela, fariseji nisu gledali koliko istine je Gospod Isus izrazio. Umesto toga, držali su se Starog zaveta, mislivši da su reči i delo Gospoda Isusa van Biblije. To su koristili kao izgovor da osude Gospoda Isusa, da bi na kraju počinili gnusni greh prikovavši Ga na krst. Moramo da naučimo lekciju od neuspeha fariseja! Božje reči i delo nikada ne ograničava neka osoba ili stvar, a pogotovo ne Biblija. Bog stalno govori još reči i obavlja još novog dela u skladu sa Svojim planom upravljanja i potrebama ljudskog roda. Tako da, kako bismo odredili da li je Svemogući Bog zapravo Gospod Isus koji se vratio, ne možemo da gledamo na to da li reči i delo Svemogućeg Boga prevazilaze Bibliju. Moramo da gledamo da li su reči Svemogućeg Boga istina i da li Svemogući Bog može da obavi delo spasenja ljudskog roda, jer jedino je Bog istina, put i život i jedino Bog može da spasi ljudski rod. Pročitala si reči Svemogućeg Boga i priznaješ autoritet i moć Njegove reči. Štaviše, Njegove reči otkrivaju Božji šest hiljada godina dug plan upravljanja, misterije Biblije, ko može da uđe u carstvo nebesko, kao i buduće odredište ljudskog roda. Nijedna osoba ne zna te misterije istine, jedino Bog može da ih otkrije…” Ali, pre nego što sam mogla da završim besedu, Fang Min me je prekinula i nije mi dozvolila da išta više kažem. Mislila sam da je to zbog toga što moja beseda nije jasna, pa sam želela da Đajin dalje besedi Fang Min nakon toga, ali Fang Min se nije složila. Bila sam veoma zabrinuta. Nisam dugo verovala u Boga, razumela sam malo istine i o velikom njenom delu sam nejasno besedila. Mislila sam da ne mogu da razrešim probleme Fang Min. Suočena sa tim poteškoćama, želela sam da se povučem. Pomislila sam: „Ako se to zaista ne može uraditi, onda ću prekinuti. Ovo je preteško!” Što sam više razmišljala, to sam bila negativnija, a dok sam se vraćala kući nisam uopšte bila motivisana.

Na jednom okupljanju, braća i sestre su saznali za moje stanje i pročitali su mi odlomak Božjih reči: „Na šta se reč ’vera’ odnosi? Vera označava istinsko verovanje i iskreno srce koje ljudi treba da poseduju kad nešto ne mogu da vide ni da dodirnu, kad se Božje delo ne poklapa s ljudskim predstavama i kad je van ljudskog domašaja. To je vera o kojoj govorim. Ljudima je vera potrebna u vreme teškoća i oplemenjivanja, a vera je nešto što je praćeno oplemenjivanjem; oplemenjivanje je neodvojivo od vere. Bez obzira na to kako Bog deluje i bez obzira na tvoje okruženje, ti možeš da tragaš za životom i da tražiš istinu, možeš da tražiš znanje o Božjem delu, da razumeš Njegove postupke i možeš da deluješ u skladu sa istinom. Takvo postupanje upravo znači da imaš istinsku veru i takvo postupanje pokazuje da nisi izgubio veru u Boga. Istinsku veru u Boga možeš imati samo ako si u stanju da istraješ u traganju za istinom kroz oplemenjivanje, ako si u stanju da uistinu voliš Boga i da ne gajiš sumnje u Njega, ako ti, ma šta On činio, i dalje primenjuješ istinu da bi Mu udovoljio, te ako si u stanju da u dubinama tražiš Njegove namere i da se prema Njegovim namerama brižljivo odnosiš” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju”). Nakon čitanja Božjih reči, jedna sestra je besedila: „Ako postanemo negativni i povučemo se kada imamo poteškoće u propovedanju jevanđelja, to je uglavnom zato što ne razumemo Božju nameru. Zapravo, Bog dozvoljava tim poteškoćama da dođu do nas kako bi naša vera bila usavršena i kako bismo mogli da naučimo da se oslonimo na Boga, dok u isto vreme, kroz te poteškoće, možemo da se opremimo istinom i da naučimo da svedočimo o Božjem delu.” Kroz njenu besedu o Božjim rečima, shvatila sam da postoje Božje dobre namere u poteškoćama sa kojima se susrećemo propovedajući jevanđelje. Bog želi da to iskoristi kako bi usavršio našu veru i pomogao nam da razumemo više istine. Ali, kada sam imala poteškoće, umesto da razmišljam o oslanjanju na Boga i traganju za istinom kako bih razrešila predstave Fang Min i dovela je pred Boga, ostala sam zaglibljena u poteškoći, želeći da se povučem i predam. Nisam želela da uložim više truda niti da platim višu cenu i nisam uopšte uzimala u obzir Božju nameru. Kada su me te činjenice otkrile, konačno sam uvidela da uopšte nemam veru u Boga, a moj rast je bio žalosno mali. Prisetila sam se Božjih reči: „Što više ljudi sarađuje, i što više teže dostizanju standarda Božjih zahteva, to je veće delo Svetog Duha” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kako spoznati stvarnost”). Istina je da što više ljudi sarađuju, to više dela Svetog Duha imaju. Iako je Fang Min verovala u Gospoda više od 20 godina i poznavala Bibliju, ja sam posedovala reči Svemogućeg Boga. Božje reči su istina i one mogu da reše sve probleme ljudi. Shvativši to, bila sam voljna da se iskreno oslonim na Boga, da platim cenu i da dam sve od sebe kako bih razrešila njene predstave.

Nakon toga, tragala sam sa braćom i sestrama koji su razumeli istinu o predstavama koje je Fang Min imala i oni su mi pomogli da pronađem odgovarajuće odlomke Božjih reči. Zatim sam ponovo otišla u dom Fang Min i pročitala joj dva odlomka reči Svemogućeg Boga: „Da li propisi treba da se primene na delo Božje? I mora li Bog da dela prema predskazanju proroka? Na kraju krajeva, ko je veći: Bog ili Biblija? Zašto Bog mora da postupa shodno Bibliji? Da li je moguće da Bog nema pravo da prevaziđe Bibliju? Zar Bog ne može da napusti Bibliju i da čini druge stvari? Zašto Isus i Njegovi učenici nisu zadržali Šabat? Ako je trebalo da sprovodi delo u svetlosti Šabata i shodno zapovestima Starog zaveta, zašto Isus nije zadržao Šabat nakon što je došao, već je oprao noge, pokrio glavu, lomio hleb i pio vino? Nije li sve to odsutno iz zapovesti Starog zaveta? Ako je Isus poštovao Stari zavet, zašto je raskinuo sa ovim pravilima? Trebalo bi da znaš šta je bilo prvo, Bog ili Biblija! Pošto je Gospod Šabata, zar ne bi On mogao da bude i Gospod Biblije?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „O Bibliji (1)”). „Ako želiš da vidiš delo Doba zakona i da vidiš kako su Izraelci sledili Jahveov put, onda moraš da pročitaš Stari zavet; ako želiš da razumeš delo Doba blagodati, onda moraš da pročitaš Novi zavet. Ali kako shvataš delo poslednjih dana? Moraš da prihvatiš vođstvo Boga današnjice i da zakoračiš u delo današnjice, jer ovo je novo delo, i niko ga ranije nije zabeležio u Bibliji. Bog je danas ovaploćen i odabrao je druge izabranike u Kini. Bog deluje u ovim ljudima, On nastavlja sa Svojim delom na zemlji, i nastavlja se na delo Doba blagodati. Današnje delo je put kojim čovek nikada nije išao i put koji niko nikada nije video. To je delo koje nikada ranije nije obavljeno – to je najnovije Božje delo na zemlji. Stoga, delo koje nikada ranije nije obavljeno nije prošlost, jer sada je sada, i tek treba da postane prošlost. Ljudi ne znaju da je Bog obavio veće, novije delo na zemlji, izvan Izraela, da je ono već izašlo izvan okvira Izraela, kao i predskazanja proroka, da je to novo i čudesno delo koje prevazilazi proročanstva, i novije delo izvan Izraela, i delo koje ljudi ne mogu ni da primete ni da zamisle. Kako Biblija može da sadrži konkretne zapise o takvom delu? Ko je mogao unapred da zabeleži svaki delić današnjeg dela, a da ništa ne izostavi? Ko je mogao da zabeleži ovo moćnije, mudrije delo koje prkosi konvencijama u toj memljivoj staroj knjizi? Današnje delo nije prošlost, i budući da je takvo, ako želiš da kreneš novim putem današnjice, onda moraš da se odvojiš od Biblije, moraš ići dalje od knjiga proročanstava ili istorijskih knjiga u Bibliji. Tek tada ćeš moći ispravno da hodaš novim putem i tek tada ćeš moći da zakoračiš u novo carstvo i u novo delo” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „O Bibliji (1)”). Nakon što sam joj pročitala Božje reči, razgovarala sam sa njom: „Ti veruješ da, pošto reči i delo Svemogućeg Boga nisu u Bibliji, on nije Gospod koji se vratio. To ograničava Boga na ono što je u Bibliji, što je sužavanje Boga. Da li je prvo došao Bog ili je prvo došla Biblija? Da li je Biblija postojala kada je Bog stvorio nebo, zemlju i sve stvari? Avram nije imao Bibliju. On nije verovao u Boga u skladu sa Biblijom. Možemo li reći da Avram nije verovao u Boga? Moramo razumeti da je Biblija samo istorijski zapis Božjeg dela. Ona je nastala nakon što je Bog obavio Svoje delo i nakon što su je kasnije generacije sastavile. Kada je Gospod Isus došao da deluje, Novi zavet nije postojao. Ljudi su čitali samo Stari zavet. Prošli su vekovi od kada je Gospod Isus delao pre nego što su nastali Stari i Novi zavet. To dokazuje da su prvo nastale Božje reči i delo, a da je Biblija kasnije napisana. To je činjenica. Bog se pojavljuje i deluje u poslednjim danima, pa kako, onda, Njegove reči i delo mogu biti zabeleženi u Bibliji unapred? Ako želimo da dočekamo Gospoda, moramo da istražujemo i van Biblije i da prihvatimo sadašnje Božje reči i delo. To je jedini način da sledimo Božje stope.” Nakon što sam o tim stvarima besedila Fang Min, delovalo je da razume nešto od toga, ali je i dalje bila zbunjena i rekla je: „To što Svemogući Bog govori je tačno. Istina je da se prvo pojavilo Božje delo, pa posle Biblija, i razumem da je Bog veći od Biblije. Ali ja sam decenijama čitala Bibliju i ne mogu da je tek tako odbacim. I dalje bi trebalo da čitam Bibliju.” Onda me je Fang Min pitala mnogo novih pitanja. Moj um se potpuno zamračio kada sam ih čula – nisam znala o kojim aspektima istine da besedim kako bih odgovorila na njih. Nakon što sam se vratila kući, pomolila sam se Bogu, traživši od Njega da me prosveti i usmeri. Tada sam shvatila da, iako ne mogu jasno da besedim, mogu da joj čitam Božje reči. Tako da sam poželela da ponovo razgovaram sa njom. Jednog dana sam otišla kod nje kući i videla Bibliju i knjigu reči Svemogućeg Boga, obe otvorene na prozorskoj dasci. Shvatila sam da, iako je Fang Min rekla da ne prihvata delo Svemogućeg Boga, u svom srcu je želela da ga istraži i videla sam neku nadu za nju.

Kasnije se Fang Min razbolela i završila u bolnici. Uzimala sam slobodne dane na poslu kako bih brinula o njoj i čitala joj Božje reči. Moj šef je primetio da sam često tražila slobodne dane, pa je namerno pronalazio izgovore da bi me grdio. U početku sam bila u stanju da podnesem to. Mislila sam da, iako malo patim, ako bi Fang Min mogla da prihvati istiniti put, sve će biti u redu. Ali, nakon što sam joj više puta čitala Božje reči, ona se i dalje nije složila da istraži. U tom trenutku sam se ponovo obeshrabrila. Mislila sam da sam platila tako visoku cenu, a ona je i dalje odbijala. Koliko dugo bi morala da propovedam dok ga ona ne prihvati? Što sam više razmišljala, to sam se više osećala obeshrabreno i sve manje sam želela da sarađujem. Nakon toga sam u Božjim rečima pročitala sledeće: „Da li si svestan tereta na svojim plećima, svog naloga i odgovornosti? Gde ti je osećaj za istorijsku misiju? Kako ćeš adekvatno služiti kao gospodar u narednom dobu? Imaš li jak osećaj za gospodarenje? Kako bi objasnio gospodara svega? Da li je to zaista gospodar svih živih bića i svih fizičkih stvari na svetu? Koji su tvoji planovi za razvoj naredne faze dela? Koliko ljudi čeka da im ti budeš pastir? Da li je tvoj zadatak težak? Siromašni su, jadni, slepi i na gubitku, jadikuju u tami – gde je put? Kako čeznu za svetlošću, poput zvezde padalice, da se iznenada spusti i rastera sile tame koje su ugnjetavale čoveka toliko godina. Ko može znati u kojoj se meri zabrinuto nadaju i kako čeznu, dan i noć, za ovim? Čak i na dan kada svetlost bljesne, ovi ljudi koji duboko pate ostaju zarobljeni u mračnoj tamnici bez nade za oslobođenje; kada više neće plakati? Užasna je nesreća ovih krhkih duhova koji se nikada nisu odmorili i dugo su tako bili sputani nemilosrdnim okovima i zamrznutom prošlošću. I ko je čuo glas njihovog jauka? Ko je motrio na njihovo jadno stanje? Da li ti je ikada palo na pamet koliko je ožalošćeno i zabrinuto Božje srce? Kako On može podneti da vidi kako nedužan ljudski rod, koji je stvorio Svojim sopstvenim rukama, trpi takvu patnju? Ljudska bića su, na kraju krajeva, žrtve koje su otrovane. Pa iako je čovek preživeo do dana današnjeg, ko je mogao znati da je ljudski rod odavno zatrovan zlim? Da li si zaboravio da si jedna od žrtava? Zar nisi spreman da, iz svoje ljubavi prema Bogu, nastojiš da spasiš ove preživele? Zar nisi spreman da posvetiš svu svoju energiju da uzvratiš Bogu, koji voli ljudski rod kao Svoju krv i meso?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kako bi trebalo da pristupiš svojoj budućoj misiji?”). Mogla sam da osetim Božju hitnu nameru iz Njegovih reči. Za one koji žive pod Sotoninom vlašću i koji nisu stupili pred Boga, Bog je zabrinut i uznemiren i nada se da oni koji iskreno veruju u Njega mogu da zadobiju spasenje u poslednjim danima. Kao neko ko je prihvatio Božje delo poslednjih dana, znala sam da moram da dovedem one koji nisu stupili pred Boga u Božju kuću da prihvate Njegovo spasenje. To je bila moja obavezujuća dužnost. U Dobu blagodati, mnogi ljudi su stradali da bi širili jevanđelje, a na kraju se jevanđelje širilo u svim krajevima sveta i svi su znali za njega. Takođe sam pomislila na Noja. Kako bi ispunio Božji nalog da sagradi barku, 120 godina neprekidno on nije odustao, uprkos poteškoćama, ismevanju i klevetama sa kojima se suočio tokom tog perioda. Na kraju je izvršio Božji nalog i zadobio Božje odobravanje. Noje je imao tako veliku veru u Boga. Iako sam imala određene poteškoće u propovedanju jevanđelja i izdržala izvesnu patnju, to je bilo jako daleko od cene koju su platili sveci kroz vekove. Setila sam se perioda kada su moja braća i sestre meni propovedali jevanđelje. I ja sam njih u više navrata odbijala i morali su nekoliko puta da mi propovedaju s ljubavlju pre nego što sam ga prihvatila. Zašto sad, u slučaju Fang Min, ja nisam mogla da se prema njoj odnosim s više ljubavi? Ona još nije razumela istinu i bila je vezana verskim predstavama, pa zar nije bilo normalno da se opire? Nisam mogla da dignem ruke od nje samo zato što je bilo malo teško. Kada sam to prepoznala, osetila sam duboko kajanje, i stavila sam svoju odluku pred Boga: bez obzira na kakve poteškoće naiđem dok propovedam jevanđelje, daću sve od sebe da sarađujem – to je bila moja obaveza i moja dužnost.

Kasnije sam nastavila da brinem o Fang Min, čitala sam joj Božje reči. Jednog dana mi je rekla: „Kroz Božje reči koje si mi čitala sve ovo vreme, razumela sam da ljudi ne bi trebalo da svode Boga na ono što je u Bibliji. Božje delo je stalno novo i nikada staro, a ono što sadrži Biblija je Božje prethodno delo. Kada bi se Bog vratio i uradio stvari koje su zabeležene u Bibliji, onda bi se Božje delo ponavljalo. Tako bi izgubilo svoj smisao. Jedino kada Bog obavi novo delo, izvan Biblije, i time omogući ljudima da prođu kroz sud i da budu pročišćeni na osnovu prihvatanja dela iskupljenja Gospoda Isusa, oni zaista mogu da budu spaseni. Ako se i dalje budem držala prethodnog Božjeg dela, čak i ako budem čitala Bibliju ceo svoj život, nikada neću zadobiti istinu i život. Potrebno je da sledim Božje stope i prihvatim Njegovo spasenje u poslednjim danima.” Kada sam videla da je Fang Min konačno došla sebi, bila sam veoma srećna. Takođe sam videla da Božje stado sluša Božji glas. Ma kako ih Sotona ometao i ma kakve predstave imali, na kraju će prihvatiti istinu i stupiti pred Boga. Nakon toga, Fang Min je počela aktivno da čita Božje reči i da prisustvuje okupljanjima, a njeno zdravlje je postepeno počelo da se popravlja. Kasnije je Đajin mnogo besedila o Božjim rečima kako bi rešila poteškoće i predstave Fang Min i ona se uverila u Božje delo u poslednjim danima. Rekla mi je: „Kada si mi čitala Božje reči, iako sam te naizgled ignorisala, zapravo sam upijala neke od njih. Osetila sam da reči Svemogućeg Boga sadrže istinu, ali sam se plašila da pogrešno verujem, pa se nisam usudila da ga prihvatim. Sada razumem i voljna sam da prihvatim!” Videvši da je Fang Min uverena u Božje delo, bila sam veoma srećna i duboko sam osetila kako Bog određuje trenutak kada će se svaka osoba vratiti u Njegovu kuću. Dokle god se iskreno oslanjamo na Boga, možemo da vidimo njegova dela. Kasnije se Fang Min ponudila da širi jevanđelje svojim prijateljima i poznanicima. Nakon izvesnog perioda saradnje, 14 ljudi je prihvatilo Božje spasenje u poslednjim danima.

Kroz ovo iskustvo propovedanja jevanđelja, iskreno sam videla Božja dela. Tokom tog perioda, iako sam se susrela sa mnogim poteškoćama, i ponekad postajala negativna i povlačila se, shvatila sam kako je Bog to koristio da bi usavršio moju veru i ljubav i pomogao mi da se opremim sa više istine. Takođe sam iskusila kako su oslanjanje na Boga i ugledanje na Njega najveća mudrost. Od tog trenutka sam bila još odlučnija da propovedam jevanđelje i svedočim o Bogu.