Radio sam mnoštvo različitih poslova dok sam bio mlad. Bio sam šef platnog prometa u okviru vlading sektora u Sukreu u Venecueli. Svakodnevno sam morao da se bavim problemima u platnom prometu i mnogobrojnim zahtevima ljudi. Isto tako sam bio službenik za ljudske resurse u zakonodavnom veću, a jedno vreme sam držao i časove kompjutera u večernjoj školi za odrasle. Svi ti moji poslovi su imali nešto zajedničko – direktan kontakt sa mnoštvom ljudi. Posao je bio moja dnevna obaveza i iako sam bio prilično zauzet, oduvek sam živeo prilično mirno. Kada se pandemija nenandano pojavila, nisam mogao da budem u kontaktu sa drugima, pa moji prihodi nisu mogli da pokriju ni pola troškova za hranu. Zapao sam u krizu. Morao sam da čekam u redu da bih kupio hranu, a u koloni za gorivo se čekalo i po tri dana. U to vreme sam čitao Gospodnje reči kako bih se utešio. I moj komšija je bio vernik i kada god bismo naleteli jedan na drugog pričali bismo o tome kako su sve ove nevolje prorečene u Bibliji. i da su zlo i iskvarenost ljudskog roda uzrok ovih katastrofa. Nalazili smo se u poslednjim danima, a Biblija je prorekla da će se Gospod Isus vratiti da sudi u ovo vreme, tako da smo se morali vratiti Bogu i zadobiti Njegovu zaštitu i spasenje. Svakog dana sam se molio Bogu za mudrost i da me vodi. Želeo sam da spoznam Boga i morao sam da Ga pronađem, jer je Božja reč bila jedino u čemu sam nalazio utehu, zbog čega sam prestajao da grešim i postajao neko ko je Bogu ugodan. Zato sam otvorio Bibliju i tražio od Boga da me prosveti. Čitao sam Psalme i Knjigu izreka, kao i Besedu na gori Gospoda Isusa, ali i dalje nisam mogao da nađem put kojim bih pošao. Osećao sam se zaista izgubljeno i moje su finansijske poteškoće postajale sve ozbiljnije. Moj život je zapadao u krize i nisam bio u stanju da se staram za svoju porodicu. Kada je mojoj ćerki bila potrebna pomoć, ja nisam mogao da joj pomognem. Bio sam zaista tužan i sve što sam mogao da uradim je bilo da je tešim govoreći joj da su te teškoće privremene, a da ni sam nisam verovao u to. Tuga je preplavila moje srce. Nisam znao šta da radim. Želeo sam da emigriram, da napustim ovu zemlju i potražim neko drugo rešenje, ali nisam mogao da pribavim svu dokumentaciju koja mi je bila potrebna, niti pasoš zbog pandemije. Sve mi je postajalo još teže. Baš tada mi je žena saopštila da ne želi više da ostane sa mnom. To je bila poslednja kap koja je prelila čašu. Imao sam osećaj kao da ću se srušiti, da život više nema smisla. Dijagnostifikovana mi je depresija – bio sam u velikim bolovima. Plakao sam i probdio mnoge noći. Jedini način da dođem do malo mira je bio da se molim Bogu.

Onda sam jednog dana dobio poruku na Votsapu. Neka sestra me je pozvala da se pridružim času sa hrišćanima kako bih slušao Božju reč i pitala me da li želim da je izučavam. Rekao sam da želim i ona me je dodala u grupu za izučavanje. Kada sam imao priliku da poslušam reči Svemogućeg Boga, imao sam osećaj da je to Božji odgovor na moje molitve. Privukle su me autoritativne izjave Svemogućeg Boga i te su me reči rešile mnogih sumnji i predstava koje sam imao. Saznao sam da se Bog već vratio i da čini novo delo. To je imalo ogroman uticaj na mene. Ujedno iznenađen, radostan i radoznao, saznao sam za Božji 6000 godina, i Njegove tri etape delovanja zarad spasavanja ljudskog roda, koje je pod različitim imenima sproveo u svakom dobu (Jahve, Isus i Svemogući Bog), i o značaju Njegovog delovanja u svakom od njih. Reči Svemogućeg Boga su me privukle – bio sam toliko srećan. Želeo sam da spoznam više istina i podelim ih sa drugima, pa sam radosno širio jevanđelje svojim komšijama, govoreći im da se Gospod Isus vratio. Mislio sam da će se svaki vernik koji čuje jevanđelje poslednjih dana radovati, tragati za istinom i radosno prihvatiti jevanđelje. No, bilo je upravo suprotno. Pitali su me: „Ništa od toga nije zapisano u Biblije. Odakle ti to?” Govorio bih im: „Saznao sam za to u jednoj grupi koja se bavila izučavanjem onlajn; ja sam tek počeo sa izučavanjem, tako da je moje znanje ograničeno, ali su me reči Svemogućeg Boga zaista privukle.” Rekli su mi da budem obazriv, jer će se mnoštvo lažnih Hristosa pojaviti u poslednjim danima. Potom su mi poslali par biblijskih stihova: „Ako vam tada neko kaže: ’Evo, Hristos je ovde!’ ili ’Eno ga tamo!’, ne verujte! Jer će se pojaviti lažni Hristosi i lažni proroci i učiniće znakove i čuda, da zavedu, ako je moguće, i izabrane. Ali vi pazite; sve sam vam unapred kazao” (Marko 13:21-23). Rekli su da sam se obreo u lažnoj religiji i da bi u tehnološki naprednom svetu 21. veka, da se Gospod Isus vratio, On zasigurno učinio neko veliko čudo koje bi uzdrmalo čitavu zemaljsku kuglu, ali da se ništa slično još nije dogodilo. Isto tako, Gospod Isus se nije pojavio i isceljivao bolesne, oživljavao mrtve, i slično, što znači da se Gospod još uvek nije vratio. Kada sam čuo to što govore, moje srce je preplavila sumnja. Bojao sam se da ne izdam Gospoda Isusa. Bio sam zabrinut da sam prevaren i da sledim lažnog Hrista. U to sam vreme i dalje bio ubeđen da će se Gospod Isus vratiti na oblacima, da će sesti na veliki beli tron i suditi svakom pojedincu prema njegovim gresima, ali su oni koji su širili jevanđelje govorili da se Bog ovaplotio i da izgovara reči kako bi sudio našim gresima. Sve te stvari su dovele do unutrašnje borbe u meni i unele mi još veću nelagodnost. Iako sam se zaista radovao našoj večernjoj propovedi i imao osećaj da želim i dalje to da istražujem, ono što su mi komšije rekle je prodrlo u moje srce, pa sam želeo da se pričuvam. Kada je propoved otpočela, odlučio sam da napustim grupu.

Napisao sam poruku na Votsapu o svojim razlozima za napuštanje grupe, izneo svoje brige i to da sam zabrinut da me je zaveo lažni Hristos, te naveo biblijske stihove koje su mi poslale moje komšije. Baš kada sam hteo da pošaljem tu poruku i napustim grupu, iznenada sam dobio obaveštenje da mi se mobilni telefon ispraznio i da će se ugasiti. Bio sam iznenađen, jer bih uvek napunio svoj telefon pre okupljanja, pa zašto je baterija iznenada otkazala? No, i dalje sam bio rešen da uradim što sam zamislio. Rekao sam sebi, kako su velika čudesa izostala ako se Hristos vratio? Ponovo sam stavio svoj telefon na punjač i odlučio da pošaljem poruku kada mi se telefon bar malo napuni. Kada se baterija napunila 5%, uključio sam telefon i video neke biblijske stihove koji su bili poslati grupi. Radoznao, pročitao sam ih: „Evo, stojim pred vratima i kucam; ko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu i večerati s njim, i on sa mnom” (Otkrivenje 3:20). „Moje ovce slušaju moj glas. Ja ih poznajem i one idu za mnom” (Jovan 10:27). Braća i sestre su govorili: „Iz reči Božje možemo da vidimo da će Gospod, kada se vrati, kucati na vrata i pozivati Svoje ovce rečima Svojim. Da li smo u stanju da dočekamo Gospoda, uglavnom zavisi od toga da li čujemo Njegov glas. Moramo da budemo u stanju da čujemo Gospodnji glas da bismo otvorili vrata, dočekali Ga i večerali sa Njim. Zato ako čuješ nekoga da svedoči o tome da se Gospod vratio, ne zatvaraj vrata, niti se boj da ćeš biti nasamaren, nego budi mudra devojka – usredsredi se i poslušaj, jer je ključ u Gospodnjem glasu.” Zatim sam ugledao odlomak reči Svemogućeg Boga koji je jedna sestra poslala grupi: „Ako bi se tokom današnjeg dana pojavila osoba koja je u stanju da pokaže znamenja i čudesa, da izgoni demone, isceljuje bolesne i čini mnoga čuda, i ako bi ova osoba za sebe tvrdila da je Isus koji je došao, onda bi to bio falsifikat stvoren od strane zlih duhova koji oponašaju Isusa. Upamtite ovo! Bog ne ponavlja isto delo. Isusova etapa dela je već završena i Bog neće više nikada preduzeti tu etapu dela. (…) U čovekovim predstavama, Bog uvek mora da pokazuje znamenja i čuda, uvek mora da isceljuje bolesne i izgoni demone i uvek mora da bude baš kao Isus. Ali ovog puta Bog uopšte nije takav. Ako bi tokom poslednjih dana Bog i dalje pokazivao znamenja i čudesa, ako bi i dalje isterivao demone i isceljivao bolesne – ako bi, dakle, činio isto što i Isus – onda bi Bog ponavljao isto delo, a delo Isusovo ne bi imalo nikakav značaj ni vrednost. Prema tome, Bog obavlja po jednu etapu dela u svakom dobu. Kada se obavi neka etapa njegovog dela, ubrzo je oponašaju zli duhovi, a nakon što Sotona počne Boga da prati u stopu, Bog menja svoju metodu. Čim Bog dovrši neku etapu Svog dela, zli duhovi počinju da Ga oponašaju. Sa ovim morate biti načisto” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Poznavanje Božjeg dela danas”). Reči Svemogućeg Boga i ono što su drugi govorili me je oduševilo. Sve to je sadržalo odgovore koje sam priželjkivao. Rekao sam sebi da je ovo u potpunosti tačno. Bog uvek donosi nešto novo, ne staro i uvek čini novo delo. On ne bi ponovo činio Svoje staro delo. Gospod Isus nije ponavljao delo iz Doba zakona, pa zašto bi onda Bog činio isto što i u Doba blagodati kada se vrati? Svemogući Bog je sada došao i otpočeo novo doba i čini novo delo Doba carstva. Ovo delo nikada ranije nije učinjeno. Svemogući Bog nas je čak upozorio: „Ako bi se tokom današnjeg dana pojavila osoba koja je u stanju da pokaže znamenja i čudesa, da izgoni demone, isceljuje bolesne i čini mnoga čuda, i ako bi ova osoba za sebe tvrdila da je Isus koji je došao, onda bi to bio falsifikat stvoren od strane zlih duhova koji oponašaju Isusa.” Samo su zli duhovi ti koji podražavaju Božja dela iz prošlosti i pretvaraju se da su Bog koji čini čudesa kako bi ljude odveli na stranputicu. Ovo je za mene bilo zaista prosvećujuće. Saznao sam kako da prepoznam lažnog Hrista i pravi razlog što Bog ne čini znake i čudesa u Doba carstva. U poslednjim danima Bog vrši delo suda, pročišćavanja i spasavanja ljudskog roda kroz izražavanje istina, uvodeći tako čoveka u Svoje carstvo. Kada sam jednom to spoznao, nastavio sam da pohađam okupljanja.

Kasnije sam pročitao još jedan odlomak reči Svemogućeg Boga. „Niko ko u Isusa veruje nije pozvan da drugog proklinje ili osuđuje. Svi treba da budete razumni i da prihvatite istinu. Možda ti, pošto si čuo put istine i pročitao reč života, smatraš da je samo jedna od deset hiljada ovih reči u skladu sa tvojim uverenjima i sa Biblijom, a onda treba da nastaviš da tražiš u tom desethiljaditom delu ovih reči. I dalje ti savetujem da budeš ponizan, da ne budeš previše samouveren, i da sebe ne uzdižeš previše. Ako poseduješ i mrvicu bogobojažljivog srca, dobićeš veće svetlo. Ako brižljivo proučiš ove reči i iznova budeš o njima razmišljao, shvatićeš da li su one istina ili nisu, i da li su one život ili nisu. Možda će neki ljudi, pošto su pročitali tek nekoliko rečenica, slepo osuditi ove reči, govoreći: ’Ovo nije ništa drugo do nekakvo prosvećenje Svetog Duha’, ili ’Ovo je lažni hristos došao da ljude navede na stranputicu’. Oni koji tako govore zaslepljeni su neznanjem! Toliko malo razumeš Božje delo i mudrost, i savetujem ti da iznova počneš ispočetka! Ne smete da, zbog pojave lažnih hristosa u poslednjim danima, slepo osudite reči koje Bog izgovara, i ne smete biti neko ko huli na Svetog Duha jer se boji da će biti naveden na pogrešan put. Zar to ne bi bila velika šteta? Ako, posle detaljnog razmatranja, i dalje smatraš da ove reči nisu istina, da one nisu put, i da nisu Božji izraz, onda ćeš na kraju biti kažnjen i ostaćeš bez blagoslova. Ako ne možeš da prihvatiš istinu koja ti se kaže tako jasno i nedvosmisleno, zar nisi onda nedostojan Božjeg spasenja? Zar nisi ti onda neko ko nije dovoljno blagosloven da se vrati pred presto Božji? Razmisli o tome! Nemoj biti nepromišljen i nagao, i ne gledaj na veru u Boga kao na igru. Razmisli zarad svog odredišta, zarad onog što te čeka, zarad svog života, i ne igraj se sa sobom. Možeš li da prihvatiš ove reči?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju”). Iz Božjih reči sam zaključio da moramo da budemo poput mudrih devojaka po pitanju Njegovog povratka u poslednjim danima, ne da brzopleto poričemo Hristovu pojavu. Samo zato što će se lažni Hristosi pojaviti u poslednjim danima ne znači da možemo slepo da odbacujemo i sudimo Božjem novom delu i rečima koje govori. Moramo da naučimo da slušamo Božji glas i da istražujemo Božje delo sa poniznim stavom u traženju. Jedino tako možemo čuti Božji glas i dočekati Gospoda. U suprotnom ćemo izgubiti Božje spasenje. Baš kao što Svemogući Bog govori: „Nemoj biti nepromišljen i nagao, i ne gledaj na veru u Boga kao na igru. Razmisli zarad svog odredišta, zarad onog što te čeka, zarad svog života, i ne igraj se sa sobom. Možeš li da prihvatiš ove reči?” Reči Svemogućeg Boga su mi pokazale da sam, kada su me pogrešna gledišta koje su moje komšije podelile sa mnom sprečila da istražim delo Svemogućeg Boga, to brzopleto prihvatio. Nisam pokušao da steknem dublju spoznaju o Crkvi Svemogućeg Boga niti da od drugih u Crkvi Svemogućeg Boga potražim odgovore na svoja pitanja. Impulsivno sam doneo odluku da napustim grupu i prestao da proučavam istiniti put. Moja me je impulsivnost gotovo koštala Božjeg spasenja u poslednjim danima. Tada sam znao da nisam smeo da podlegnem impulsivnosti zbog konfuznih misli i sumnji ili brzopleto donesem sud i da je trebalo da budem obazriv i molim se Bogu i tražim istinu u svakom trenu. Morao sam da se prema Božjim rečima odnosim sa poštovanjem i ponizno tražim kako bih mogao da prepoznam Božji glas kroz Njegovo vođstvo i dočekam Gospodnji povratak. To što sam svakodnevno jeo i pio reči Svemogućeg Boga mi je dalo dublju spoznaju Biblije pa sam bio siguran da je ovo bila pojava i delo Božje u poslednjim danima i prihvatio sam Svemogućeg Boga bez oklevanja.

Jednog dana sam pročitao još dva odlomka reči Svemogućeg Boga: „Istražiti nešto takvo nije teško, ali zahteva da svako od nas poznaje ovu jednu istinu: Onaj koji je ovaploćeni Bog posedovaće suštinu Božju i Onaj koji je ovaploćeni Bog posedovaće izraz Božji. Pošto se Bog ovaploćuje, On će izneti delo koje namerava da učini i, pošto se Bog ovaploćuje, izraziće ono što jeste i biće u stanju da pred čoveka iznese istinu, da mu podari život i pokaže put. Telo koje nema Božju suštinu zasigurno nije ovaploćeni Bog; u to nema nikakve sumnje. Ako čovek namerava da istraži da li je to zaista Božje ovaploćeno telo, on to mora da utvrdi na osnovu naravi koju On izražava i na osnovu reči koje izgovara. Drugim rečima, da bi utvrdio da li se radi o Božjem ovaploćenom telu ili ne, i da li je to istiniti put ili nije, čovek to mora da razabere na osnovu Njegove suštine. Prema tome, ključ za utvrđivanje da li je u pitanju ovaploćeno telo Božje leži u Njegovoj suštini (Njegovom delu, Njegovim izjavama, Njegovoj naravi i mnogim drugim aspektima), a ne u Njegovom spoljašnjem izgledu. Ako čovek proučava samo Njegov spoljašnji izgled, i ako usled toga previdi Njegovu suštinu, to pokazuje da je čovek neprosvećen i neuk” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”). „Bog koji se ovaplotio naziva se Hristos, pa se Hristos koji može da ljudima pruži istinu naziva Bog. U tome nema ničeg preteranog, jer On poseduje Božju suštinu, Božju narav i mudrost u Svom delu, koje su čoveku nedostižne. Oni koji sebe nazivaju hristosom, a ne mogu da čine delo Božje, jesu prevaranti. Hristos nije samo ispoljenje Boga na zemlji, već je i posebno telo koje je Bog preuzeo dok obavlja i dovršava Svoje delo među ljudima. Ovo telo ne može da zameni bilo koji čovek, već je to telo koje može na odgovarajući način da iznese Božje delo na zemlji, da izražava Božju narav, da dobro predstavlja Boga i da čoveku obezbedi život. Pre ili kasnije, svi će oni koji oponašaju Hrista pasti, jer iako tvrde da su hristos, ne poseduju ništa od Hristove suštine. I zato kažem da čovek ne može definisati Hristovu autentičnost, već da na nju odgovara i o njoj odlučuje Sȃm Bog. Na ovaj način, ako istinski želiš da tražiš put života, moraš prvo priznati da dolaskom na zemlju Bog čini delo darivanja puta života čoveku i moraš priznati da On dolazi za vreme poslednjih dana na zemlju kako bi čoveku darovao put života. To nije prošlost; događa se danas” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života”). Iz Božjih reči sam naučio da ne možemo suditi na osnovu pojava kako bismo razlikovali istinitog Hrista od onog koji to nije i da treba da sagledamo njihovu suštinu, odnosno da to utvrdimo tako što ćemo videti da li mogu da vrše Božje delo, izraze Božje reči i pokažu Njegovu narav. Bog se ovaplotio, On izražava istine i vrši Svoje delo. Sve što On otkriva je ono što Bog ima i što jeste – to je u potpunosti Božja narav, a delo koje On vrši može da spasi ljude. Sve su to stvari koje nijedan čovek ne poseduje niti može da postigne. Stoga, najprecizniji način da se odredi da li je neko Hristos je videti da li taj neko može da vrši Božje delo i izražava Božje reči i narav. Tokom tog vremena istraživanja dela Svemogućeg Boga i čitanja Njegovih reči, povrh toga videvši ljubav za čoveka koja se otkrivala kroz reči Svemogućeg Boga, isto tako sam spoznao Božju pravednost, gnev i veličanstvenost. Njegove su reči kao oštar mač, koji raseca iskvarenost unutar naših srca, razotkrivajući našu sotonsku prirodu koja se opire Bogu. Kroz Njegove reči jasno možemo da uvidimo svoju unutrašnju iskvarenost, kao i put na koji moramo zakoračiti u svojoj veri. Primenjujući Njegove reči, postupno se možemo rešiti svoje iskvarene naravi i proživeti normalnu ljudskost. Reči Svemogućeg Boga otkrivaju tolike tajne ove istine i dopuštaju nam da upoznajemo Njegov 6000 godina star plan upravljanja za spasavanje ljudskog roda. Ove se stvari ne mogu pronaći u Bibliji ili drugim religijama. Sve su to tajne o istini koje Bog otkriva ljudskom rodu u poslednjim danima i sve ono što ljudi ranije nisu niti čuli, niti videli. Osim Boga nijedna druga osoba niti bitna ličnost ne može da izrazi istinu i spasi ljudski rod. Samo ovaploćeni Bog može da izrazi istinu, vrši delo suda i čovekovog pročišćenja, i pruži nam put, istinu i život. Kroz reči Svemogućeg Boga sam potvrdio da je on Hristos poslednjih dana, Bog koji je stvorio nebesa, zemlju i sve stvari, Bog koji je izdao zakon kako bi usmeravao ljudski život na zemlji, Bog koji je razapet da bi iskupio sav ljudski rod i štaviše, Bog koji se vratio u poslednjim danima da bi nas spasio od naših greha. Bez sumnje, Bog je početak i kraj, a Svemogući Bog je Gospod Isus koji se vratio. Ti lažni Hristosi su varalice koje će se pre ili kasnije strmoglaviti, jer ne mogu da izražavaju istinu, nisu sposobni da vrše Božje novo delo i ne mogu da dovedu ljude do toga da se reše iskvarenosti i budu spaseni. Sve što oni mogu da učine je da podražavaju Božja dela iz prošlosti kako bi zaveli i iskvarili ljude. Danas, Hristos poslednjih dana, Svemogući Bog, izražava istinu i vrši delo suda počev od doma Božjeg. On pročišćava i preobražava ljudsku iskvarenost i spasava ljudski rod od greha. Delo Svemogućeg Boga i Njegove reči u potpunosti dokazuju da je On pojava istinitog Boga. To je izvan svake sumnje.

Ranije sam se držao svojih predstava. Mislio sam da će Bog u poslednjim danima suditi čoveku za grehe sa velikog belog prestola na nebu, ali se kroz okupljanja i čitanje Božjih reči ova moja predstava ispravila. To je zato što sam spoznao kako Bog pročišćava ljude kroz Svoje delo suda u poslednjim danima. Video sam da je Gospod Isus rekao: „Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu, jer neće govoriti po svome, nego će govoriti ono što čuje, i najavljivaće vam buduće događaje” (Jovan 16:12-13). „Posveti ih sebi istinom; tvoja reč je istina” (Jovan 17:17). „Ko sluša moje reči, a ne izvršava ih, tome ne sudim ja. Jer, ja nisam došao da sudim svetu, nego da se svet spase mojim posredstvom. Ko mene odbacuje i ne prihvata moje reči, ima jednog za sudiju. To je reč koju sam govorio; ona će mu suditi u Poslednji dan” (Jovan 12:47-48). Jednog sam dana pročitao sledeće u rečima Svemogućeg Boga: „Pre no što je čovek iskupljen, u njemu su već bili posađeni mnogi Sotonini otrovi, tako da se u njemu, nakon što ga je Sotona hiljadama godina kvario, već ustalila priroda koja se opire Bogu. Čovekovo iskupljenje se, dakle, nimalo ne razlikuje od otkupa čoveka po visokoj ceni, pri kojem, međutim, otrovna priroda u njemu nije eliminisana. Čovek koji je u toj meri oskrnavljen mora biti podvrgnut promeni pre no što postane dostojan služenja Bogu. Posredstvom dela suda i grdnje, čovek će u potpunosti spoznati svoju prljavu i iskvarenu suštinu, te će moći da se u celosti promeni i da postane čist. Jedino na taj način čovek može postati dostojan povratka pred Božji presto. Celokupno današnje delo obavlja se zarad čovekovog očišćenja i promene; posredstvom suda i grdnje rečima, kao i putem oplemenjivanja, čovek može da se reši svoje iskvarenosti i postane čist. Umesto da ovu etapu posmatramo kao spasenje, prikladnije bi bilo reći da se radi o delu pročišćenja” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tajna ovaploćenja (4)”). „Hristos poslednjih dana koristi razne istine kako bi čoveka podučio, kako bi razotkrio njegovu suštinu, te detaljno analizirao čovekove reči i dela. Te reči sadrže različite istine, poput one o čovekovoj dužnosti, o tome kako čovek treba bude pokoran Bogu, o tome kako treba da bude odan Bogu, o načinu na koji bi čovek trebalo da proživi normalnu ljudskost; kao i mudrost i narav Božju, i tome slično. Sve te reči upućene su čovekovoj suštini i njegovoj iskvarenoj naravi. Posebno su reči koje razotkrivaju kako se čovek gnuša Boga i odbacuje Ga izgovorene na način da je čovek otelotvorenje Sotone i neprijateljske sile uperene protiv Boga. Dok obavlja Svoje delo suda, Bog ne razjašnjava čovekovu prirodu u samo nekoliko reči, već je razotkriva i dugoročno orezuje. Svi ti različiti metodi razotkrivanja i orezivanja ne mogu da se zamene običnim rečima, već istinom koje je čovek u potpunosti lišen. Samo metodi poput navedenih mogu se nazvati sudom, a samo takvim sudom čovek može biti potčinjen i potpuno uveren po pitanju Boga i, povrh toga, može steći istinsko znanje o Njemu. Delo suda donosi čoveku shvatanje pravog lica Božjeg i istinu o njegovoj sopstvenoj buntovnosti. Delo suda dozvoljava čoveku da u dobroj meri stekne razumevanje Božjih namera, svrhe Božjeg dela, te njemu neshvatljivih tajni. Takođe mu dozvoljava da prepozna i spozna sopstvenu iskvarenu suštinu i osnovne uzroke te iskvarenosti, kao i da otkrije sopstveno ruglo. Svi ovi efekti nastaju delom suda, jer je suština ovog dela zapravo delo otvaranja istine, puta i života Božjeg svima onima koji u Njega veruju. To delo je delo suda koje Bog obavlja” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine”). Spoznao sam da Bog vrši delo suda poslednjih dana tako što se ovaplotio i izražava istine da bi preobrazio i spasio ljudski rod. Svemogući Bog je već progovorio, otkrivajući sotonsku prirodu čoveka koja uključuje stvari poput nadmenosti, podlosti i zla. On je takođe otkrio ljudsku sebičnost i pohlepu i dozvolio ljudima da prepoznaju istinu o svojoj iskvarenosti kroz sud Njegovih reči, da preziru sebe, pokaju se pred Bogom, postanu bogobojazni i pokore se Bogu. Čovek se u poslednjim danima može rešiti svoje sotonske prirode samo kroz delo suda Svemogućeg Boga. Nijedan čovek to ne može da učini. U tom sam trenutku shvatio da ako bi Bog sudio svakom pojedincu sa velikog belog prestola na nebu, nijedan čovek od sveg ljudskog roda, koji je Sotona iskvario, ne bi imao priliku da bude spasen To je zato što je sav ljudski rod obuhvaćen Sotoninom iskvarenošću. Iako smo po spasenju Gospoda Isusa na krstu iskupljeni i gresi su nam oprošteni, mi smo i dalje grešnici. Mi se vrtimo u krug čineći grehe, pa se ispovedajući i tako stalno iznova. Ako ne iskusimo sud, ne možemo biti pročišćeni od naše iskvarenosti i na kraju ćemo biti osuđeni i eliminisani od Boga. Samo tako što nam se direktno sudi i Božje reči nas razotkrivaju možemo istinski spoznati sebe i biti pročišćeni od iskvarenosti. Baš kao što Svemogući Bog govori: „Celokupno današnje delo obavlja se zarad čovekovog očišćenja i promene; posredstvom suda i grdnje rečima, kao i putem oplemenjivanja, čovek može da se reši svoje iskvarenosti i postane čist” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tajna ovaploćenja (4)”).

Jednom sam na okupljanju pročitao odlomak reči Svemogućeg Boga koji je zaista uzburkao moja osećanja: „Oni koji ne razumeju istinu uvek slede druge: ako ljudi kažu da je ovo delo Svetoga Duha, onda i ti kažeš da je to delo Svetoga Duha; ako ljudi kažu da je to delo zlog duha, tada i ti postaješ sumnjičav ili takođe kažeš da je to delo zlog duha. Uvek kao papagaj ponavljaš reči drugih ljudi i nisi u stanju da išta samostalno razlučuješ, niti da razmišljaš svojom glavom. Takav je neko ko je bez stava, ko nije u stanju da napravi razliku – takva osoba je bezvredni bednik! Uvek ponavljaš reči drugih ljudi: danas se govori da je ovo delo Svetoga Duha, ali postoji verovatnoća da će jednoga dana neko reći kako to nije delo Svetoga Duha i da to zapravo nije ništa drugo do delo čoveka – ipak, ti to ne umeš da razlučiš, a kada drugi to kažu u tvom prisustvu, i sam ponavljaš istu stvar. To zapravo jeste delo Svetoga Duha, ali ti kažeš da je ljudsko delo; zar nisi postao jedan od onih koji hule na delo Svetoga Duha? Zar se time što nisi u stanju da napraviš razliku ne suprotstavljaš Bogu?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo oni koji poznaju Boga i Njegovo delo mogu udovoljiti Bogu”). Božje reči su nas upozorile da ne slušamo slepo tuđe savete po pitanju traganja za istinitim putem i procenjivanja Božjeg dela koje se zasniva na ljudskim predstavama i maštanjima. Ovo nas može skrenuti sa Gospodnjeg puta i učiniti da na kraju budemo odbačeni i eliminisani od Boga, izgubivši svoju priliku da budemo spaseni. Ova tužna stvarnost je nešto što bi moglo da se dogodi bilo kome od nas. Osećao sam se posramljeno zbog toga što sam bio toliko budalast i impulsivan. Kako je moglo da se desi da sam čak i nakon toga što sam čuo Božji glas i osetio da ove reči sadrže autoritet i istinu i dalje bio pod uticajem svojih komšija i bio odveden na stranputicu zbog onoga što su rekli? Moje budalasto ponašanje me je umalo navelo da napustim Crkvu Svemogućeg Boga, da propustim da dočekam Gospoda Isusa i da uništim svoju priliku za spasenje! Moja zaslepljenost i neznanje su mi mogli doneti veoma ozbiljne posledice! Shvatio sam da u svakom trenutku moram biti mudra devojka. Kada čujemo Božji glas, ne smemo sumnjati u njega. Moramo se od srca moliti i od Boga tražiti da nas prosveti i vodi, a ne da slepo slušamo druge, jer svi smo mi stvorena bića i ne posedujemo istinu. Moramo da sledimo Božje reči u svakom momentu, baš kao što je Petar čuo reči Gospoda Isusa i potom sledio Gospoda. Prisećajući se svojih prošlih budalastih postupaka i neznanja, molio sam se Svemogućem Bogu, tražeći od Njega da mi oprosti greške. Osećao sam se spremnim da prihvatim Svemogućeg Boga i sud, kao i spasenje Njegovih reči.

Od tada svakodnevno čitam reči Svemogućeg Boga. Kada sam slab, od Boga tražim veru i snagu, kako se ne bih spotakao i pao. Uz Božje vođstvo i pomoć, prebrodio sam depresiju i postao pozitivna osoba. Isto tako sam našao nov posao. Imam osećaj da je sve to zahvaljujući Božjim čudesnim planovima. Postepeno, moj se život poprilično popravio. I ono najvažnije, mogu svakodnevno da jedem i pijem reči Svemogućeg Boga i okupljam se sa drugima i razgovaram sa njima. Sada sam počeo da širim jevanđelje i svedočim o Božjim rečima, da više pomažem istinskim vernicima koji su žedni da čuju Božji glas na pravi način i prihvate Njegovo spasenje poslednjih dana.