Obavljao sam svoju dužnost snimanja himni u crkvi, i kvalitet snimljenih himni je bio prilično dobar. Braća i sestre su generalno hvalili moj rad. Više od deset godina je brzo prošlo, i ja sam primetio da sam baš ja snimio mnoge himne koje su slušali, zbog čega sam bio ponosan. Kasnije je crkva uredila da brat Li Ming radi sa mnom. On je bio veoma zainteresovan za snimanje himni i poznavao je neke veštine. U početku sam bio oduševljen radom sa Li Mingom i dobro smo se slagali. Pokušao sam da ga naučim tehnikama snimanja koje sam znao. Nakon što je Li Ming naučio neke nove tehnike snimanja, predložio je da će korišćenje ovih novih metoda dati bolje rezultate, a crkvene starešine su se takođe složile sa njim da pokuša. Pomislio sam: „Obavljam ovu dužnost snimanja mnogo godina i imam izvesno razumevanje tehnika o kojima govoriš. Čak sam i ja smatrao da su nove tehnike prilično izazovne, a ti si tek došao ovde na nekoliko dana i želiš da koristiš nove tehnike za snimanje? Zar nisi previše nadmen? Štaviše, ove nove tehnike su komplikovane i ne mogu se brzo savladati. Mislim da samo gubiš vreme.” Nisam ovo shvatio ozbiljno. Nakon što je Li Ming nekoliko dana petljao sa novim metodama, početni snimci nisu bili baš dobri, a braća i sestre su takođe smatrali da rezultati nisu bili zadovoljavajući. Tada sam pomislio da ove nove tehnike nisu efikasne i nastavio sam da koristim prethodne metode za snimanje.

Na moje iznenađenje, nakon nekog vremena, himne koje je Li Ming snimio koristeći nove tehnike su se mnogo poboljšale. To je stvorilo u meni osećaj krize i pomislio sam u sebi: „Li Mingove metode snimanja imaju svojih prednosti. Iako će u početku biti pomalo izazovno, one daju bolje rezultate u snimanju himni, a većina braće i sestara ih odobrava. Štaviše, veštine Li Minga u ovoj oblasti se brzo poboljšavaju. Ako se bude obučavao na tome neko vreme i ako savlada ove tehnike, neće li svi početi da se ugledaju na njega i da se fokusiraju na njega? Tada više neću imati status u glavama ljudi i moje prisustvo više neće biti važno! Osim toga, zar braća i sestre neće reći da ja na isti, stari način snimam himne već toliko godina bez ikakvog pomaka, dok je Li Ming ovde manje od dva meseca i već je uneo novine, postižući bolje rezultate od mene? Oni će misliti da je Li Ming sposobniji! I gledaće me sa visine, sigurno? Šta će onda biti sa mojom reputacijom? Obavljam ovu dužnost snimanja dugi niz godina; ne mogu da dozvolim da me Li Ming tako brzo prestigne. Ne mogu to da prihvatim. Šta god da se desi, ne mogu mu dozvoliti da me zaseni.” Da bih izbegao da me Li Ming nadmaši, počeo sam da ustajem rano i ostajem budan do kasno da bih proučavao prethodne tehnike. Kada su se snimci poboljšali i dobili odobrenje većine braće i sestara, osećao sam se opuštenije, misleći: „Ovaj put sam pokazao braći i sestrama da sam i dalje bolji od tebe; ti nisi dovoljno dobar, zato samo odustani.” Ali, kasnije sam video da Li Ming i dalje proučava nove tehnike, što me je učinilo prilično nervoznim. Brinuo sam se da će me, ako uspe, zameniti, pa sam pomislio: „Nadam se da nećeš napredovati; bolje je ako tvoje istraživanje ne uspe! Na taj način mogu da zadržim svoj položaj i neće me gledati sa nipodaštavanjem.” Stalno sam se brinuo da će me Li Ming zameniti, pa sam u mislima počeo da se otuđujem od njega i gajim predrasude prema njemu, gledajući na njega u sve lošijem svetlu, a moj stav prema njemu je postajao sve hladniji. Ponekad bih, kada vidim Li Minga kako ushićeno i sa radošću priča o svojim novim tehnikama, ljutito pomislio: „Sada si ponovo u centru pažnje!” Kasnije, kada sam video da je Li Mingu potrebna pomoć u njegovom istraživanju novih tehnika, nisam želeo da se mešam, željno se nadajući da neće uspeti. Ponekad bih osetio trunku samoprekora, misleći: „Uopšte ne sarađujem s njim; nije li ovo samo dokono posmatranje njegovih muka?” Ali ovo malo savesti je brzo bilo potisnuto mojom iskvarenom naravi. Na kraju, da bih naterao Li Minga da odustane od svog istraživanja novih tehnika, počeo sam da smišljam izgovore, namerno govoreći stvari poput: „Posao na snimanju himni sada postaje veoma hitan, a tvoje istraživanje novih tehnika oduzima previše vremena. Možda bi trebalo da staneš.” Međutim, moje reči nisu uticale na njega i on je nastavio sa svojim pedantnim istraživanjem.

Jednog dana, Li Ming je razotkrio nadmenu narav, insistirao je na svom načinu i bio je orezan. Potajno sam bio zadovoljan, misleći: „Vidiš, ovo se dešava kada se praviš važan! Ovde si tek nekoliko dana, i samo zato što nešto malo znaš, ti misliš da možeš da dođeš ovde i napraviš veliku senzaciju, pokazujući koliko si sjajan. Sad kad si orezan, smirićeš se!” Tokom tog vremena, Li Ming mi je bio sve neprijatniji. Kada smo zajedno obavljali naše dužnosti, jedva da smo razgovarali, a kada jesmo, bilo je to samo iz nužde. Između nas je postojala značajna emocionalna distanca. Shvatio sam da me je obuzela potraga za slavom i statusom, ali nisam mogao da odustanem od toga. Emocionalna previranja koja sam doživeo u to vreme bila su neopisiva – svaki dan sam se osećao iscrpljeno, moj duh je bio nemiran, i bio sam posebno umoran. Zbog nedostatka skladne saradnje, efekti himni koje smo snimili bili su slabi, što je takođe uticalo na napredak našeg rada. Suočavanje sa ovim rezultatima mi je prouzrokovalo veliku patnju, ali sam se osećao zaglavljeno i nisam znao kako da promenim situaciju. Tokom tog perioda, često mi je padao na pamet odlomak Božjih reči: „Ako za života ne patiš za istinom ili je ne tražiš da bi došao do nje, da li možda želiš da osetiš žal u svom samrtnom času? Ako je tako, zašto onda verovati u Boga? (…) Šta možeš da stekneš živeći zarad sopstvenog tela i mučeći se za dobit i slavu?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Valjalo bi da živiš za istinu jer veruješ u Boga”). Više puta sam razmišljao o Božjim rečima i pomislio sam: „Zaista, zašto sam toliko godina verovao u Boga? Zar je to samo da bih se takmičio za slavu i dobit sa svojim bratom? Šta, na kraju, mogu da dobijem od verovanja u Boga na ovaj način? U to vreme, takmičio sam se za slavu i dobit sa svojim bratom, upadajući u tamu i gubeći delo Svetoga Duha, što je rezultiralo bolom i mukom. Ovo je Božje gnušanje i mržnja prema meni. Koja je svrha toga da obavljam svoju dužnost na ovaj način?” Molio sam se Bogu govoreći: „Bože, živeo sam u stremljenju ka slavi i dobitku, i to je bilo tako bolno. Molim te, izvedi me iz ovog stanja, da bih mogao skladno da radim sa svojim bratom, jednim srcem i umom, da bismo dobro obavljali naše dužnosti.”

Kasnije sam naišao na odlomak Božjih reči: „Svako od vas se uzdigao na sam vrh nad mnoštvom; uzdigli ste se da budete preci masama. Krajnje ste neobuzdani i divljate među svim tim crvima, tražeći spokojno mesto i pokušavajući da prožderete crve koji su sitniji od vas. Zlonamerni ste i zlokobni u svojim srcima, prevazilazeći i duhove koji su potonuli na dno mora. Živite na dnu balege, uznemiravajući crve od vrha ka dnu dok ne izgube svoj mir, upuste se u međusobnu borbu na neko vreme, a potom se smire. Ne znate gde vam je mesto, a ipak se borite jedni sa drugima unutar balege. Šta možete zadobiti od takve borbe? Da zaista imate srce koje strahuje od Mene, kako biste mogli međusobno da se borite iza Mojih leđa? Bez obzira na visinu tvog položaja, zar ti nisi i dalje smrdljivi mali crv u balegi? Da li ćeš moći da razviješ krila i postaneš golub na nebu?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kada se opalo lišće vrati svojim korenima, požalićeš zbog sveg zla koje si počinio”). Nakon što sam pročitao Božje reči, saznao sam ponešto o sebi. Ranije sam verovao da sam, obavljajući svoju dužnost snimanja himni toliko godina, imao posebnu sposobnost i da sam bio jedinstven. Imao sam visoko mišljenje o sebi, verujući da moje oskudne veštine i sposobnosti zaslužuju divljenje drugih, i uvek sam cenio sebe i smatrao sebe osobom visokog značaja. Kada je Li Ming počeo da radi sa mnom, u početku nisam imao visoko mišljenje o njemu. Ali, kada je malo napredovao sa novim tehnikama i zadobio odobrenje od braće i sestara, počeo sam da brinem da bi mogao da me nadmaši u budućnosti. Da bih zadržao svoj status u glavama braće i sestara, počeo sam da gledam na Li Minga kao na rivala i potajno sam se takmičio s njim. Iako sam znao da stare tehnike snimanja koje sam koristio imaju ograničen potencijal za poboljšanje, nisam bio voljan da ih se oslobodim i naučim nove tehnike. Kasnije, kada sam video da Li Ming postaje sve veštiji sa novim tehnikama i da neka braća i sestre takođe odobravaju njihovu upotrebu, osetio sam se ugroženim da bih mogao da budem zamenjen i počeo sam da gledam na njega nepovoljno u svakom pogledu, željno se nadajući da neće uspeti u svom istraživanju. Kada je bio orezan, uživao sam u tome, sladeći se njegovom nesrećom. Takođe, kad god je naišao na poteškoće, nisam mu ponudio pomoć i čak sam pokušao da ciničnim primedbama ugušim njegovu pozitivnost prema njegovom istraživanju, nadajući se da će odustati, što bi osiguralo moj položaj. Bio sam fokusiran na takmičenje za slavu i dobit, brinući samo o tome da zadržim svoj status i da ne budem zamenjen. U stvari, bez obzira na to koliko posebnih talenata neka osoba poseduje, ili koliko je velika njena sposobnost, u Božjim očima, ona je samo malo stvoreno biće koje nema čime da se hvali ili zbog čega da bude nadmeno. Pa ipak, sa svojim neznatnim delom veštine, postao sam uobražen, misleći da sam drugačiji od drugih, stalno tražeći mesto u srcima ljudi kako bih uživao u njihovom divljenju. Kako sam bio nadmen i nerazuman!

Kasnije sam pročitao još jedan odlomak Božjih reči: „Okrutan ljudski rod! Dosluh i spletke, međusobno otimanje i grabež, borba za slavu i bogatstvo, međusobni pokolj – hoće li tome ikada doći kraj? Uprkos stotinama hiljada reči koje je Bog izgovorio, niko se nije opametio. Ljudi deluju zarad svojih porodica, sinova i kćeri, svoje karijere, izgleda u budućnosti, položaja, preterane sujete i novca, radi hrane, odeće i onog telesnog. Međutim, ima li ikoga čiji su postupci zaista radi Boga? Čak i među onima koji deluju zarad Boga, malo je onih koji Boga spoznaju. Koliko ljudi ne postupa zarad svojih sopstvenih interesa? Koliko njih ne ugnjetava niti izopštava druge kako bi zaštitili sopstveni položaj?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Zlikovci će zasigurno biti kažnjeni”). Božje reči su probole moje srce poput oštrog mača. U Njegovim rečima suda i grdnje sam video kako sam, radi zaštite svog statusa, zanemario interese crkve, potisnuo i izopštio Li Minga, i upustio se u spletkarenje i nadmetanje za slavu i dobit, bez ikakvog mesta za Boga u mom srcu. Razmišljajući o trenutku kada je Li Ming tek stigao, tada sam još uvek mogao da mu pomognem s ljubavlju i da se skladno slažem s njim. Ali kasnije, pošto sam ga video kako radi na novim tehnikama, plašio sam se da će me nadmašiti i da ću izgubiti status koji sam stekao u glavama braće i sestara tokom godina. To me je nateralo da ga prezrem i odbacim, željno se nadajući da će doživeti neuspeh u svom istraživanju. Takođe sam izbegavao da razgovaram s njim, čak sam pokušavao na sve moguće načine da ga saplićem i prigušim njegov entuzijazam. Moja priroda je bila zaista zlonamerna! Snimanje himni u velikoj meri poučava živote braće i sestara i važno je za širenje jevanđelja i svedočenje o Bogu. Stare tehnike snimanja koje sam koristio su već postale zastarele, a korišćenje novih tehnika moglo bi dati bolje rezultate u snimanju himni, što bi koristilo radu na jevanđelju. Pošto nisam našao bolje rešenje, trebalo je da harmonično sarađujem sa Li Mingom u zajedničkom istraživanju novih tehnika. Međutim, ja nisam uzimao u obzir interese Božje kuće i čak sam potcenjivao tako važan rad kako bih zaštitio svoj ugled i status. Ovo je pokazalo da nisam imao ni trunke ljudskosti, ni trunke savesti ili razuma – bio sam potpuno sebičan! Neprestano se takmičeći i spletkareći protiv Li Minga, ometao sam rad na snimanju himni, zaslepljen težnjom za slavom, dobitkom i statusom, i činio sam stvari koje su se opirale Bogu. Mesto na kojem sam obavljao svoju dužnost sam pretvorio u bojno polje, a svoju dužnost u oruđe kako bih osigurao svoj status i sredstva za život. Bog je ovo zaista prezirao i gnušao se toga! Pomislio sam na Pavla, koji se takođe takmičio za slavu i dobit. Kada je Bog poverio Petru odgovornost da kao pastir čuva crkve, a braća i sestre su zaista poštovali i podržavali Petra, Pavle je postao ljubomoran, namerno omalovažavajući Petra i svedočeći za sebe. Pavle je stekao obožavanje i divljenje ljudi, ispunjavajući svoju želju za slavom i statusom, ali je bio na pogrešnom putu, vodeći ljude k sebi, i na kraju je uklonjen i kažnjen od Boga. Moje gledište na stremljenje, kao i put kojim sam išao, bili su isti kao Pavlovi, i kada bih nastavio ovako bez pokajanja, takođe bih se suočio sa istom kaznom! Da sam se i dalje čvrsto držao ugleda i statusa, to bi bilo krajnje glupo i jadno!

Kasnije sam pročitao još Božjih reči: „Od početka Svog delovanja širom vaseljene, Bog je predodredio da Mu mnogi ljudi služe, uključujući predstavnike svih profesija i zvanja. Njegova svrha se sastoji u tome da udovolji Svojim namerama i da Svoje delo na zemlji nesmetano privede kraju; ovo je Božji cilj pri izboru ljudi koji će Mu služiti. Svaki čovek koji služi Bogu mora razumeti Njegovu nameru. Zahvaljujući Božjem delovanju, Njegova mudrost, svemoć i načela Njegovog dela na zemlji bivaju očigledniji ljudima” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Verska služba mora biti ukinuta”). Iz Božjih reči sam shvatio da Bog bira ljude iz svih sfera života da šire Njegovo delo Jevanđelja, a darovitost i talenti ljudi su od Boga. Bog postavlja ljude na određene dužnosti i daje im odgovarajuće talente, tako da mogu efikasno da iskoriste svoje specijalnosti u obavljanju svojih dužnosti, što koristi radu Božje kuće. Li Ming je imao talenat za istraživanje novih tehnika, dok sam ja imao određeno tehničko iskustvo. Božja suverenost i Božje uređenje su bili ti koji su omogućili da možemo zajedno da obavljamo dužnosti, i On je želeo da dopunimo jedan drugog u jačim i slabijim stranama, i da harmonično sarađujemo kako bismo dobro ispunili svoje dužnosti. To je bila Božja namera. Shvativši to, nisam više želeo da živim u svojoj iskvarenoj naravi. Kako su se Li Mingove veštine poboljšavale, primetio sam da su rezultati korišćenja novih tehnika snimanja sve bolji, i priznao sam da je usvajanje ovih novih metoda korisnije za rad Božje kuće. Bio sam spreman da ostavim po strani svoj ponos i učim od Li Minga. Međutim, takođe sam pomislio: „Ovu dužnost obavljam mnogo godina i braća i sestre me veoma cene. Ali Li Ming, koji je tek stigao ovde, napravio je napredak u tehnici. Ako se sada ponizim da učim od njega, šta bi braća i sestre mislili o meni? To bi bilo tako sramotno!” Zbog ove pomisli sam se osećao veoma neugodno i bilo mi je teško da se oslobodim svog ega, shvativši da sam previše vezan za svoj status. Razmišljajući o tome kako je Hristos došao na zemlju u poniznosti i skrivenosti i nikada nije uzdizao Sebe Svojim statusom, niti Se pravio važan, shvatio sam da su me to malo moje veštine i dostignuća učinili previše ponosnim, i da sam tražio divljenje od drugih. Nisam imao samosvest i bio sam previše nadmen. Veštine i talente koje sam posedovao mi je dao Bog i ja nisam imao čime da se pohvalim. Kad ne bih bio spreman da se ponizim i učim od brata, ne bih se ni poboljšao u tehnici. Zato sam se molio Bogu: „Bože, spreman sam da ostavim po strani svoj ponos i status da bih učio od Li Minga. Molim te, daj mi snage da budem otvoren i da skladno sarađujem sa bratom.”

Jednog dana, Li Ming i ja smo bili sami u studiju za snimanje, i ja sam preuzeo inicijativu da otvoreno podelim svoje stanje sa njim. Pričao sam o tome kako sam se sa njim takmičio za slavu i dobit. Li Ming je takođe podelio svoje stanje sa mnom. Nakon što smo razgovarali, barijera u mom srcu je nestala, i osetio sam veliko olakšanje, kao da je nestao zid koji je bio između nas. Pročitao sam i dva odlomka Božjih reči, koja su mi dala neka praktična uputstva o tome kako da skladno sarađujemo u obavljanju naših dužnosti u budućnosti. Svemogući Bog kaže: „Bilo da ste mlađi ili stariji brat ili sestra, znate koju dužnost treba da obavljate. Oni koji su mladi nisu nadmeni; oni koji su stariji nisu negativni, niti nazaduju. Štaviše, svi mogu da koriste vrline onih drugih i time nadomeste svoje mane, i jedni drugima mogu da služe bez ikakvih predrasuda. Gradi se most prijateljstva između mlađe i starije braće i sestara, a zahvaljujući Božjoj ljubavi u stanju ste da jedni druge bolje razumete. Mlađa braća i sestre ne gledaju s visine na stariju braću i sestre, a starija braća i sestre nisu samopravedni: zar ovo nije skladno partnerstvo? Ako svi imate takvu rešenost, tada će se volja Božja zasigurno ispuniti u vašem naraštaju” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „O svima koji obavljaju svoju dužnost”). „Morate da postignete skladnu saradnju u svrhu Božjeg dela, za dobrobit crkve, i tako podstaknete svoju braću i sestre da napreduju. Treba da sarađujete jedni s drugima, da se međusobno ispravljate i dođete do boljeg rezultata rada, kako biste pokazali razumevanje prema Božjim namerama. To se zove prava saradnja, i samo oni koji se uključe u nju zadobiće pravi ulazak” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Služite kao što su Izraelci služili”). Božja namera je da stari ljudi ne budu samopravedni niti da se drže zastarelih stvari, a da mladi ne budu nadmeni. Oni treba da rade zajedno kako bi dobro obavljali svoje dužnosti. Iako sam obavljao ovu dužnost dugo vremena, nisam mnogo napredovao u tehnologiji snimanja. Li Ming je bio zainteresovan za istraživanje nove tehnologije i već je postigao neke rezultate. Posedovao je veštine koje su meni manjkale, tako da je saradnja sa njim mogla da nadoknadi moje nedostatke i koristi našim dužnostima. Moram da budem ponizan i da naučim nove tehnike od njega, radeći zajedno kako bismo dobro obavljali svoje dužnosti. Posle toga sam naučio i istraživao novu tehnologiju zajedno sa Li Mingom. Uz Božje vođstvo, naše razmišljanje je postalo jasnije dok smo proučavali veštine, a neki problemi, koje je ranije bilo teško rešiti, brzo su otklonjeni.

Kroz ovaj period iskustva, duboko sam osetio da je živeti za slavu i status neverovatno bolno, što je dovelo do tame u mom srcu i neizrecive patnje bez izlaza. Video sam koliko me je Sotona duboko iskvario, sa snažnom željom za statusom, i bio sam previše nadmen. U isto vreme sam takođe iskusio da je Božja narav pravedna i sveta i da se ne može uvrediti, kao što je Bog rekao: „Pojavljujem se svetom carstvu, a Sebe skrivam od zemlje prljavštine” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 29. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni”). Kada sam živeo u iskvarenoj naravi težnje za slavom i dobitkom, Bog me je prezreo i sakrio Se od mene, a ja sam živeo u tami, mnogo pativši u svojoj duši. Međutim, kada sam prihvatio sud i grdnju Božjih reči i bio spreman da ostavim po strani svoj ponos i status da bih sarađivao sa Li Mingom, video sam delo i vođstvo Svetog Duha. Božje reči su mi donele olakšanje i slobodu. I osetio sam, iz dubine svog srca, kako je divno primenjivati istinu i živeti u skladu sa Božjim rečima!