Koga treba da slušamo kada je reč o dočeku Gospoda na Njegovom povratku? Treba li da slušamo glas Božji ili svoje sveštenike? Ja to nikada ranije nisam razumela u svojoj veri, već sam slepo slušala svog sveštenika, pa umalo da propustim priliku da dočekam Gospodnji povratak. Juna meseca 2017. godine, preko Fejsbuka sam upoznala sestru Mindi i brata Dekera iz Nemačke. Kroz međusobnu komunikaciju, otkrila sam da se radi o skromnim i pouzdanim ljudima, sa jasnim razumevanjem Biblije i besedama koje prosvećuju. Mnogo sam od njih zadobila. Održali smo nekoliko okupljanja na kojima sam saznala brojne istine koje ranije nisam razumevala, poput toga šta su istinska vera i istinsko pokajanje, šta znači slediti Boga i pokoravati Mu se, šta znači slediti i pokoravati se ljudima, koja je suština i osnovni uzrok opiranja fariseja Gospodu Isusu, kako slušati glas Božji i kako dočekati Gospoda, i mnoge druge. Činilo mi se da sam zahvaljujući tome stekla veliku potporu i srce mi se razvedrilo. Uživala sam u tim našim okupljanjima. Na jednom od njih, Deker je pročitao nekoliko stihova iz Biblije: „Kad Sin Čovečiji dođe u svoj dan, to će biti kao kad munja sevne, pa osvetli nebo s jednog kraja na drugi. Ali on prvo treba da propati i da ga ovaj naraštaj odbaci” (Luka 17:24-25). Rekao je da se Gospod u poslednjim danima ponovo ovaploćuje kao Sin čovečji da bi došao i delovao, kao i da se to proročanstvo pre izvesnog vremena već ispunilo. Kazao je: „Gospod se vratio kao ovaploćeni Svemogući Bog, pa izražava istine i izvršava delo suda, počev od Božje kuće. Svemogući Bog je izrazio sve istine koje pročišćuju i spasavaju ljudski rod, pa se čini kao da veliko svetlo sija sa Istoka i to je zapravo ta ’munja’ sa Istoka.” Bila sam malo šokirana kad sam to čula. Pomislila sam: „Gospod Isus se već vratio?” Tada sam se setila kako su sveštenici govorili da jedino Istočna munja svedoči da se Bog ponovo ovaplotio i da mi ne treba da verujemo u to, jer jedino Gospod Isus jeste Hristos. Prilično sam se uznemirila zbog toga, pa nisam mogla da se usredsredim na Dekerovu besedu. Pomislila sam: „Sveštenik i naši starci služe Bogu i dobro poznaju Bibliju. Trebalo bi da su jasno razumeli jedan tako važan događaj kao što je povratak Gospoda. Stoga ću najpre kod njih da se raspitam.”

Odmah sam u nedelju otišla u crkvu i upitala sveštenika, koji mi je ovako odgovorio: „To što propovedaju vernici u Svemogućeg Boga ima svoju vrednost, ali oni svedoče da se Gospod vratio kao Svemogući Bog u telesnom obliku. To je nemoguće. Jedino je naš Gospod Isus ovaploćeni Bog, što znači da oni zapravo veruju u ljudsko biće. Komunistička vlast u Kini ugnjetava njihovu crkvu, a verovanje u Istočnu munju predstavljalo bi izdaju Gospoda Isusa.” Kad sam to čula, obuzeo me je strah. Pomislila sam da, ako tako stoje stvari, Mindi i Deker mora da su skrenuli s puta Gospodnjeg. U meni su počele da se rađaju sumnje u vezi s njih dvoje, pa sam postala obazriva i nisam više smela da se viđam s njima. Ipak me je i dalje kopkalo to njihovo svedočenje da se Gospod Isus vratio. Ako je to tačno, a ja to ne istražim, zar me Gospod neće napustiti? A opet, ako Svemogući Bog zaista jeste ovaploćeni Bog, zašto ovaj sveštenik ne bi to prihvatio, nego i dalje tvrdi da oni veruju u ljudsko biće? Računala sam da sveštenik bolje poznaje Bibliju i da razume više od mene i da stoga treba da se klonim Mindi i Dekera, kako ne bih skrenula s pravog puta. Ali po povratku kući, zbilja su me obuzeli nemir i nelagoda. Osećala sam se jadno i sumorno. Izgovorila sam molitvu Gospodu: „Oh, Gospode, danas sam saslušala sveštenika i sada počinjem da sumnjam u Mindi i Dekera i da zazirem od njih. Plašim se da se dalje raspitujem o Istočnoj munji. Gospode, toliko čeznem za Tvojim povratkom, ali se plašim da ne krenem pogrešnim putem i da Te ne izdam. Stvarno ne znam šta da radim. Molim Te da me prosvetiš i usmeriš, da bih znala da razlikujem ispravno od pogrešnog.” Nakon molitve, postepeno sam povratila osećaj spokoja, a onda mi je na pamet palo nešto o čemu je Mindi besedila: „U svojoj veri moramo da poštujemo Boga kao velikog i sve mora da bude zasnovano na Božjim rečima, naročito u pogledu nečeg tako važnog kao što je istraživanje istinitog puta. Ako postupamo u skladu s ljudskim rečima i ako u svemu samo slušamo i konsultujemo druge ljude, mi onda verujemo ljudima i sledimo ljude, a to je skretanje s puta Gospodnjeg.” Tada sam počela da promišljam o sebi. Kad sam čula da se Gospod vratio, ja se nisam najpre pomolila da bih potražila nameru Gospoda ili da bih videla šta reči Gospoda kažu o tome i da li taj put dolazi od Boga. Umesto toga, obožavala sam i slušala svog sveštenika. To nije u skladu s namerom Gospodnjom. Na svakom okupljanju s braćom i sestrama iz Crkve Svemogućeg Boga, njihove su besede bile čvrsto utemeljene i usklađene s Biblijom, a ujedno su bile i prosvetljujuće. Njihova objašnjenja Božjih namera bila su jasna. Posle svega nekoliko okupljanja, razumela sam tolike istine za koje nikada ranije nisam čula i činilo mi se da sam bliža Bogu i da mi je vera porasla. To je očigledno poticalo od Boga i sadržalo je u sebi delo Svetog Duha. Ali ja se nisam zapitala da li sama ta crkva poseduje delo Svetog Duha i da li je opskrbljena istinom. Umesto toga, naprosto sam pretpostavila da moj sveštenik dobro poznaje Bibliju i svoje mišljenje o tome da li se Gospod vratio donela sam na osnovu njegovih reči. Iako sam bila sigurna da Crkva Svemogućeg Boga poseduje istinu i delo Svetog Duha, još uvek se nisam usuđivala da to detaljnije istražim. Zar to ne znači da sam verovala svom svešteniku? Kako onda za sebe mogu da kažem da verujem u Boga i da Ga sledim? Pomislila sam na vreme kad se Gospod Isus pojavio i delao. Svi prvosveštenici, pisari i fariseji koji su u hramu služili Bogu uzduž i popreko su poznavali svete spise i zakone, ali ipak nisu priznali Gospoda Isusa za dolazećeg Mesiju. Naprotiv, bezumno su Mu se protivili i osuđivali Ga, da bi Ga na kraju razapeli na krst. Shvatila sam da dobro poznavanje Biblije nije isto što i spoznaja Boga i da bih se slepim slušanjem sveštenika protivila Božjoj nameri, a možda čak i Njemu samom suprotstavila! Imajući sve to u vidu, odlučila sam da i dalje prisustvujem okupljanjima s Mindi i Dekerom, ta da ću, ako ustanovim da je Svemogući Bog zaista Gospod Isus koji se vratio, prihvatiti i slediti Njega.

Na prvom narednom okupljanju, podelila sam s njima svoje nedoumice. Deker je kazao: „Ima li ikakve osnove u onome što ti je sveštenik rekao da Crkva Svemogućeg Boga veruje u ljudsko biće? Je li on pročitao reči Svemogućeg Boga ili pogledao Njegovo delo? Zar se ne plaši da se, time što tako slepo sudi i osuđuje crkvu, zapravo protivi Bogu? Fariseji su za Gospoda Isusa sudili da se radi o običnom čoveku. Nisu slušali istine koje je On izražavao, već su Mu se grčevito protivili i osuđivali Ga, da bi na kraju sudelovali u Njegovom raspeću i tako zaslužili Božju kaznu. Sveštenstvo danas ne razmatra da li su reči Svemogućeg Boga istina, ni da li su one glas Božji, već Ga samo poriču i osuđuju. Zar time ne prave istu grešku kao fariseji? To da li je Svemogući Bog zaista ovaploćeni Bog i da li je On Gospod Isus koji se vratio, ne određuje se odobravanjem ili neodobravanjem religijskog sveta ili bilo koje vlasti. Umesto toga, moramo da vidimo jesu li reči Svemogućeg Boga istina i da li On izvršava Božje delo. U tome je ključ.” Da bi mi bolje pojasnio ovaploćenje, Deker mi je pročitao nekoliko odlomaka iz reči Svemogućeg Boga: „’Ovaploćenjem’ se Bog pojavljuje u telu; Bog u Svom telesnom liku deluje među stvorenim ljudima. Dakle, pošto je On Božje ovaploćenje, On najpre mora biti telo – telo sa normalnom ljudskošću; to je najosnovniji preduslov. Božje ovaploćenje, zapravo, implicira da Bog živi i deluje u telu, da On samom Svojom suštinom postaje telo, postaje čovek” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Suština tela nastanjenog Bogom”). „Bog koji se ovaplotio naziva se Hristos, pa se Hristos koji može da ljudima pruži istinu naziva Bog. U tome nema ničeg preteranog, jer On poseduje Božju suštinu, On poseduje Božju narav i mudrost Njegovog dela, koje su čoveku nedostižne. Oni koji sebe nazivaju hristom, a ne mogu da čine delo Božje, jesu prevaranti. Hristos nije samo ispoljenje Boga na zemlji, već je i posebno telo koje je Bog preuzeo dok obavlja Svoje delo i dovršava Svoje delo među ljudima. Ovo telo ne može da zameni bilo koji čovek, već je to telo koje može na odgovarajući način da iznese Božje delo na zemlji, da izražava Božju narav, da dobro predstavlja Boga i da čoveku obezbedi život” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života”). „Onaj koji je ovaploćeni Bog posedovaće suštinu Božju i Onaj koji je ovaploćeni Bog posedovaće izraz Božji. Pošto se Bog ovaploćuje, On će izneti delo koje namerava da učini, i pošto se Bog ovaploćuje, izraziće ono što On jeste i biće u stanju da pred čoveka iznese istinu, da mu podari život i pokaže put. Telo koje nema Božju suštinu zasigurno nije ovaploćeni Bog; u to nema nikakve sumnje. Ako čovek namerava da istraži da li je to zaista Božje ovaploćeno telo, on to mora da utvrdi na osnovu naravi koju On izražava i na osnovu reči koje On izgovara. Drugim rečima, da bi utvrdio da li se radi o Božjem ovaploćenom telu ili ne, i da li je to istiniti put ili nije, čovek to mora da razabere na osnovu Njegove suštine. Prema tome, ključ za utvrđivanje da li je u pitanju ovaploćeno telo Božje leži u Njegovoj suštini (Njegovom delu, Njegovim izjavama, Njegovoj naravi i mnogim drugim aspektima), a ne u Njegovom spoljašnjem izgledu. Ako čovek proučava samo Njegov spoljašnji izgled, i ako usled toga previdi Njegovu suštinu, to pokazuje da je čovek neprosvećen i neuk” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”).

Zatim je Deker s nama podelio sledeću besedu: „Ovaploćeni Bog je Duh Božji obučen u telo. On postaje obična osoba, govori i radi na zemlji da bi spasao ljudski rod. Ovaploćeni Bog izgleda sasvim normalno i veoma obično. Poseduje normalnu ljudskost, jede i oblači se normalno, baš kao i svi ostali ljudi, a ima i normalne ljudske emocije. Njegova suština je, međutim, božanska. On je u stanju da u svako vreme i na svakom mestu izražava istine i opskrbljuje ljude u skladu s njihovim potrebama. On obavlja vlastito Božje delo i izražava Božju narav i sve ono što Bog ima i što jeste. To je nešto što nijedno stvoreno biće ne bi moglo da uradi. Baš kao što je i Gospod Isus izgledao kao običan čovek, ali je izražavao istine i doneo put pokajanja. On je praštao ljudske grehove i izražavao Božje naravi milosrđa i dobrote ispunjene ljubavlju. Isceljivao je bolesne, izgonio demone i prikazao mnoga znamenja i čuda, kao onda kad je s pet vekni hleba i dve ribe nahranio 5000 ljudi, kad je jednom jedinom rečju umirio vetar i more ili podizao ljude iz mrtvih, i mnoga druga. Prikazao je Božju silu i autoritet. Na kraju je prikovan za krst i time dovršio Svoje delo iskupljenja ljudskog roda od greha. Iz reči i dela Gospoda, kao i iz naravi koje je izražavao, možemo videti da je On bio ovaploćeni Bog – da je bio Hristos. U poslednjim danima, Bog se još jednom ovaploćuje kao Svemogući Bog. Baš kao i Gospod Isus, i On spolja izgleda kao normalna osoba i zaista živi među ljudima, ali Svemogući Bog izražava sve istine koje pročišćuju i spasavaju ljudski rod. On obavlja Božje delo suda poslednjih dana kako bi pročistio i spasao ljudski rod, potpuno ga oslobodio okova greha i poveo ga u Božje carstvo. Reči Svemogućeg Boga otključavaju sve tajne Božjeg plana upravljanja za spas ljudskog roda. Tu spadaju: istina o tri etape Božjeg dela u Dobu zakona, Dobu blagodati i Dobu carstva i sve ono što se njima postiže, tajne Božjih imena i Njegovog ovaploćenja, značaj Božjeg suda u poslednjim danima, kako Bog privodi kraju ovo doba i klasifikuje ljude po vrstama, ishodi i odredišta različitih ljudi, kako će se Hristovo carstvo ostvariti na zemlji, i još mnogo toga. Svemogući Bog je takođe otkrio istinu o tome kako nas je Sotona iskvario i o našoj sotonskoj prirodi koja se opire Bogu, kako bismo mogli da spoznamo svoje sotonske naravi, poput nadmenosti, uobraženosti, nepoštenja, lažljivosti, sebičnosti i ogavnosti. On nam je takođe razotkrio Božju pravednost i narav koja ne trpi uvrede, pokazao nam konkretan put koji vodi ka promeni naših naravi i još mnogo toga sličnog. Ko bi još osim Boga mogao da izrazi istinu i da otključa tajne Božjeg plana upravljanja? Ko bi drugi mogao da obavi delo suda radi pročišćenja i spasenja ljudskog roda? Ko bi drugi mogao da razotkrije Božju pravednost i Njegovu narav koja ne trpi uvrede? I ko bi drugi ljudima mogao da odredi ishode i odredišta? Jedino ovaploćeni Bog može da obavi jedno ovakvo praktično delo zarad spasenja ljudskog roda. Sve reči i dela Svemogućeg Boga zasnovana su na delu iskupljenja koje je obavio Gospod Isus. Ovo je novija, viša etapa dela. Njome se u potpunosti ostvaruju proročanstva Gospoda Isusa: ’Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu’ (Jovan 16:12-13). ’Ja nisam došao da sudim svetu, nego da se svet spase mojim posredstvom. Ko mene odbacuje i ne prihvata moje reči, ima jednog za sudiju. To je reč koju sam govorio; ona će mu suditi u Poslednji dan’ (Jovan 12:47-48). Istine koje je Svemogući Bog izrazio, Njegovo delo suda, kao i naravi koje On pokazuje, sve to dokazuje da Svemogući Bog zaista jeste ovaploćeni Bog, da je On Gospod Isus koji se vratio. On je Hristos koji se pojavljuje u poslednjim danima. Mi ne smemo na osnovu izgleda određivati da li je On Hristos. Ključno je da li On može da izrazi istinu i da li može da iskupi i da spase ljudski rod.”

Dekerova beseda me je zbilja prosvetila. Ovaploćeni Bog je Bog na nebu, obučen u telo običnog čoveka. On izgleda sasvim normalno i obično, ali poseduje Božju suštinu. On može da izražava istinu i da obavlja vlastito Božje delo. To je nešto što nijedno ljudsko biće ne poseduje, niti može da uradi. Ko bi osim ovaploćenog Boga mogao tako dobro da objasni tajne ovaploćenja? Ako čovek ne pročita istine Svemogućeg Boga i ako sudi samo samo po spoljašnjem izgledu, zaista je lako pomešati Hrista s nekom običnom osobom, što bi vodilo ka protivljenju Bogu i Njegovom odbacivanju!

Tada je Mindi s nama podelila jednu besedu. Rekla je: „Pojavom i delovanjem Svemogućeg Boga u potpunosti se ostvaruju biblijska proročanstva. On je Gospod Isus koji se vratio. Brojni istinski vernici mnogih veroispovesti pročitali su reči Svemogućeg Boga i uverili se da su one istina i glas Božji, pa su se okrenuli Svemogućem Bogu. Njegovo delo i reči potresli su čitav religijski svet. Pripadnici sveštenstva sigurno su to videli ili čuli za to, pa zašto onda ne bi potražili i proučili delo Svemogućeg Boga i pročitali Njegove reči? Zašto uporno ostaju pri tome da se opiru Bogu i da Ga osuđuju? Onomad su fariseji dobro znali da Gospod Isus isceljuje bolesne, izgoni demone i propoveda put pokajanja, kao i da sve to potiče od Boga, ali su Ga svesno poricali, govoreći da je On Nazarećanin, sin običnog stolara. Bezumno su Mu se protivili i osuđivali Ga, a zatim Ga, u dosluhu s rimskim vlastima, razapeli na krst. Poricali su i osudili Hrista. Bili su Njegovi neprijatelji. Bili su antihristi koje Božje delo razotkriva. Svemogući Bog se pojavio i deluje u poslednjim danima i sada sveštenici i starci znaju da On izražava istine kako bi obavio delo suda poslednjih dana. Ali oni ne samo da odbijaju da to istraže, već šire jeresi i zablude kojima poriču i osuđuju Svemogućeg Boga. U svojim crkvama šire neosnovane glasine i đavolske reči kojima KPK kleveće i osuđuje Crkvu Svemogućeg Boga i udružuju snage s partijom ateista da bi Mu se suprotstavili. Po čemu se oni onda razlikuju od fariseja koji su se protivili Gospodu Isusu? Biblija kaže: ’Jer, na svet dođoše mnogi zaluđivači, koji ne priznaju da je Isus Hristos došao u telu. Ko tako govori, taj je zaluđivač i antihrist’ (2. Jovanova 1:7). ’Svaki duh koji ne priznaje Isusa ne dolazi od Boga. Taj ima duha antihristovog, za kojega ste čuli da će doći, i već sada je u svetu’ (1. Jovanova 4:3). Sveštenstvo poriče Hrista, osuđuje i suprotstavlja se Hristu poslednjih dana i tvrdoglavo se opire Bogu. Zar oni nisu antihristi koje Božje delo razotkriva u poslednjim danima?”

Mindina beseda je konačno razvejala sve moje nedoumice. Shvatila sam da pripadnici sveštenstva ne znaju ništa o Hristu ni o ovaploćenju. Oni veruju u Gospoda Isusa, ali uopšte ne poznaju Njegovu suštinu. Gospod Isus se vratio da bi delovao u telu, izražavajući tolike istine, ali oni ih ne traže niti proučavaju, a još manje priznaju da se Gospod vratio. Naprosto Ga nesmotreno osuđuju i protive Mu se. Oni su neprijatelji Božji! Znala sam da ne smem više da ih sledim, već da moram da prihvatim delo Svemogućeg Boga i da Ga u stopu pratim. Bila sam rešena da sledim Svemogućeg Boga, ma kako da me moj sveštenik bude uznemiravao i zaluđivao.

Nije mu dugo trebalo da sazna za moju veru u Svemogućeg Boga. Momentalno je pobesneo i izgrdio me zato što verujem u Svemogućeg Boga. Rekao mi je da zapravo verujem u ljudsko biće, da je to pogrešno i terao mog muža da pokuša da me razuveri. Moj muž nije raspoznao sveštenikove đavolske reči, pa je počeo da staje na put mojoj veri. Kao da je najednom postao sasvim drugi čovek. Padao bi u vatru i počinjao da baca stvari unaokolo kad god bi saznao da sam bila na nekom okupljanju i čak je zanemarivao naš porodični biznis pokušavajući da me natera da se odreknem svoje vere. Za mene je to zbilja bilo bolno. I sveštenikova žena je takođe pokušavala da me odgovori. Dolazila bi kod mene kući i ostajala po nekoliko sati, pa nisam mogla da čitam Božje reči, jer sam morala da joj pravim društvo. Nisam čak mogla ni kućne poslove da posvršavam. Mene je sve to zaista uznemiravalo.

Sveštenikovi postupci su me zbilja dovodili do ludila. Nije hteo da potraži i da se uveri u povratak Gospoda Isusa, već je nastojao da me zaluđuje svojim jeresima i zabludama, kako bi me sprečio da prihvatim istiniti put. Čak je koristio mog muža i podsticao ga da mi stane na put kako bih ostala bez Božjeg spasenja. Kako je to ogavno! Prisetila sam se kako je Gospod Isus razotkrio i osudio fariseje: „Jao vama, znalci Svetog pisma i fariseji! Licemeri! Vi zaključavate Carstvo Božije pred ljudima; sami ne ulazite, niti dajete da uđu oni koji bi hteli” (Matej 23:13). Čini mi se da su današnji sveštenici i starci upravo takvi. Ne žele da čuju glas Božji ni da dočekaju Gospoda, već šire neosnovane glasine i zablude kako bi zaluđivali i ometali one među nama koji želimo da dočekamo Gospoda i da zakoračimo u carstvo Božje. Oni bi hteli da svi završimo u paklu i da budemo kažnjeni i sahranjeni zajedno s njima. Oni su kamenovi spoticanja na našem putu ka nebeskom carstvu. To su antihristi i demoni koji proždiru duše! Baš kao što kaže Svemogući Bog: „Ima onih koji čitaju Bibliju u grandioznim crkvama i recituju je po ceo dan, a ipak niko među njima ne razume svrhu Božjeg dela. Nijedan od njih nije u stanju da spozna Boga; još manje se iko među njima može usaglasiti sa Božjim namerama. Svi su oni bezvredni, podli ljudi i svako od njih stoji uzvišeno i drži predavanja ’Bogu’. Oni su ljudi koji nose Njegov barjak, a namerno se opiru Bogu, koji nose etiketu vernika u Boga dok jedu meso čoveka i piju krv čoveka. Svi takvi ljudi su đavoli koji proždiru dušu čoveka, glavni demoni koji namerno ometaju one koji pokušavaju da stupe na pravi put i kamen su spoticanja koji sputava one koji traže Boga. Oni naizgled možda imaju ’zdravu konstituciju’, ali kako da njihovi sledbenici znaju da su oni išta drugo do antihristi koji navode ljude da se opiru Bogu? Kako da njihovi sledbenici znaju da su oni živi đavoli posvećeni proždiranju ljudskih duša?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Svi oni koji ne poznaju Boga jesu ljudi koji se Bogu opiru”). Prozrela sam sveštenikovu licemernu suštinu koja mrzi istinu, što me je samo još jače motivisalo da sledim Svemogućeg Boga. Oduvek sam od sveštenikâ pravila idole i nikad nisam zamišljala da su ti ljudi, koji dobro poznaju Bibliju i koji služe Bogu, zapravo antihristi koji mrze istinu i koji vernicima sprečavaju ulazak u Božje carstvo. Da nije bilo Svemogućeg Boga koji se pojavljuje i deluje u telu, razotkrivajući sve te zle sluge i antihriste koji se kriju po crkvama, sveštenik bi me naveo na stranputicu i uništio a da ja toga ne bih ni bila svesna. Upravo zahvaljujući Božjoj milosti i spasenju, mogla sam da prihvatim delo Svemogućeg Boga poslednjih dana!

Nakon toga sam se oslonila na Boga i ostala postojana u svom svedočenju, pa je i muž prestao da mi staje na put. Sada redovno dolazim na okupljanja s braćom i sestrama, na kojima u zajedništvu razgovaramo o Božjim rečima, a ujedno sam počela i da obavljam svoju dužnost u crkvi. Ispunjena sam radošću i spokojem. Neka je hvala Svemogućem Bogu!