U maju 2018. godine, prihvatio sam delo Svemogućeg Boga u poslednjim danima. Godinu dana kasnije, izabran sam za crkvenog starešinu, a nakon četiri godine sam izabran za crkvenog nadzornika u Kamerunu. Mislio sam da sam odličan, kao da sam iznad drugih ljudi. U svojim predstavama, mislio sam da Bog više ceni one sa statusom i da su ti ljudi vredniji od drugih, kao i da imaju veću šansu da budu spaseni. Tokom poslednjih nekoliko godina kao starešina, zadobio sam mnogo toga, pa sam bio uveren u svoje spasenje. Zbog toga sam bio još više motivisan u svojoj dužnosti. Čak i kada bi drugi uveče već otišli na spavanje, ja bih i dalje izvršavao svoju dužnost. Mislio sam, pošto plaćam veću cenu i nosim više odgovornosti od drugih, da će me Bog više blagosloviti. Kao starešina, uvek sam hodao uzdignute glave, uz osećaj nadmoćnosti. Mislio sam da će, dok god ostanem starešina, moje spasenje biti zagarantovano Ali, stvari nisu ispale onako kako sam se nadao.

Pošto je za rad na jevanđelju hitno trebalo ljudi, poslali su me da širim jevanđelje. Sve je teklo glatko i postigao sam neke prilično dobre rezultate u svojoj dužnosti. Nedugo zatim, unapređen sam u vođu tima. Bio sam srećan zbog unapređenja. Bio sam i vođa tima i crkveni nadzornik. Mislio sam da sam još bliži spasenju i da je moje odredište još sigurnije. Početkom septembra 2022. godine, prebačen sam u Crkvu Novog svetla da izvršavam dužnost. Tamo su već postojale starešine grupa za jevanđelje i crkveni nadzornici, tako da sam bio običan širitelj jevanđelja i izgubio sam titule starešine grupe za jevanđelje i crkvenog nadzornika. Suočen sa tim promenama, osetio sam da mi je status opao. Više nisam imao osećaj nadmoćnosti i čak sam mislio da sam možda izgubio priliku za spasenje. Nakon toga, izgubio sam motivaciju u svojoj dužnosti i samo sam želeo da ćutim. Kada sam imao status, hodao sam uzdignute glave, bio sam veoma ponosan, ali bez statusa sam izgubio entuzijazam. Ali, i dalje sam se nadao, misleći: „Tek sam stigao, tako da me braća i sestre iz Crkve Novog svetla još ne poznaju. Dok god nastavim da vredno radim u svojoj dužnosti, sa mojim kovom i radnim sposobnostima, sigurno ću privući pažnju onih oko sebe, i, pre ili kasnije, biću ponovo izabran za starešinu. Još uvek ima nade da ću biti spasen!” Razmišljajući o tome, nisam postao previše negativan i nastavio sam da izvršavam svoju dužnost.

Krajem decembra 2022. godine, Crkva Novog svetla je trebalo da ponovo izabere nadzornike crkve. Pre izbora sam se osećao veoma samouvereno i mislio sam da ću sigurno biti izabran, jer su svi znali da sam nekoliko godina već bio starešina i da sam kvalifikovan za to. Međutim, neočekivano, kada su objavljeni rezultati glasanja, ispostavilo se da sam dobio samo dva glasa. Izgubio sam na izborima. To mi je teško palo. Osećao sam se potpuno bezvredno, poput ptice kojoj su sva pera očerupana, i jedva sam mogao da podnesem da me drugi gledaju. U tom periodu sam bio veoma negativan i pogrešno sam razumeo Boga. Mislio sam da će mi status omogućiti da bolje izvršavam svoju dužnost i da će me Bog prepoznati. Sada kada sam izgubio status, mislio sam da to znači da me Bog više neće spasiti i da sam izgubio svoje dobro odredište. Nisam želeo da prisustvujem grupnim okupljanjima niti da odgovaram na poruke braće i sestara. Samo sam želeo da se sakrijem i da se potpuno isključim. Nerado sam prisustvovao okupljanjima, a na njima nisam aktivno učestvovao u razgovorima. Nisam želeo da ljudi primete moje prisustvo, jer više nisam imao nikakav status. Plašio sam se da će me braća i sestre zapamtiti samo kao bivšeg starešinu koji je skrajnut. Čak nisam želeo ni da čitam Božje reči niti da se molim, a kada bih se molio, sam samo to otaljavao i nisam znao šta da kažem Bogu. Nisam bio aktivan u svojoj dužnosti, a ponekad nisam mogao da umirim svoje srce i gledao bih sajtove sa vestima, političke sajtove i video-zapise o životinjama. Nakon što bih pogledao te stvari, nisam osećao da sam išta zadobio i osećao sam se prazno iznutra. Osećao sam da moje stanje nije ispravno i da možda postoji Božja namera iza mog neuspeha na izborima. Zato sam se pomolio Bogu: „Bože, ne mogu sada da se smirim kako bih izvršavao svoje dužnosti. Čak želim da se udaljim od Tebe. Ne razumem zašto sam takav. Molim Te, prosveti me i usmeri me da razumem svoje stanje.”

Zatim sam rekao bratu Metjuu za svoje stanje, a on mi je pročitao dva odlomka Božjih reči. Svemogući Bog kaže: „U svojoj težnji imate previše ličnih predstava, nada i budućnosti. Trenutno delo je orezivanje vaše želje za statusom i sa vašim ekstravagantnim željama. Nade, status i predstave klasični su prikazi sotonske naravi. Razlog što ove stvari postoje u srcima ljudi u potpunosti je u tome što Sotonin otrov uvek kvari ljudske misli, a ljudi nikada nisu u stanju da se otarase ovih Sotoninih iskušenja. Oni žive u grehu, ali ne veruju da je to greh, i još uvek misle: ’Mi verujemo u Boga, tako da nam On mora podariti blagoslove i urediti sve za nas kako doliči. Mi verujemo u Boga, tako da smo svakako superiorniji od drugih, i svakako imamo viši status i bolju budućnost od bilo koga drugog. Pošto verujemo u Boga, On nam mora dati bezgranične blagoslove. U suprotnom, to se ne bi zvalo verovanje u Boga.’ (…) Nisu li vaše trenutne misli i pogledi baš takvi? ’Pošto verujem u Boga, trebalo bi da budem obasut blagoslovima i da dobijem garancije da se moj status nikada neće uzdrmati, već da će ostati iznad statusa nevernika.’ Takvo ste mišljenje gajili u sebi ne samo tokom jedne ili dve godine, već dugi niz godina. Vaš trgovački način razmišljanja je isuviše razvijen. Iako ste danas došli do ovog koraka, još uvek se niste odrekli statusa, već se uporno raspitujete o njemu i svakodnevno ga pratite, sa velikim strahom da ćete ga jednog dana izgubiti i da će vaše ime biti urušeno. Ljudi nikada nisu ostavili po strani svoju želju za lagodom” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Zašto nisi voljan da budeš kontrast?”). „Vi ste sada sledbenici, i stekli ste neko razumevanje ove etape dela. Međutim, još uvek niste ostavili po strani svoju želju za statusom. Kada vam je status visok, vi dobro tražite, ali kada vam je status nizak, prestajete da tražite. Blagoslovi statusa su vam uvek na umu. Zašto većina ljudi ne može da se odvoji od negativnosti? Zar odgovor nije uvek zbog loših izgleda? (…) Što više tražite na ovaj način, manje ćete plodova ubrati. Što je veća želja osobe za statusom, to će njeno orezivanje biti ozbiljnije i više će morati da se podvrgne velikom oplemenjivanju. Takvi ljudi su bezvredni! Oni se moraju orezati na primeren način i na isti način suditi, kako bi se uistinu odrekli tih stvari. Ako nastavite da tragate ovim putem do kraja, nećete ništa požnjeti. Oni koji ne tragaju za životom ne mogu se preobraziti, a oni koji nisu žedni istine ne mogu zadobiti istinu. Ti se ne usredsređuješ na traganje za ličnim preobražajem i ulaskom, već se umesto toga usredsređuješ na ekstravagantne želje, na stvari koje ograničavaju tvoju ljubav prema Bogu i sprečavaju te da Mu se približiš. Mogu li te stvari da te preobraze? Mogu li te one uvesti u carstvo?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Zašto nisi voljan da budeš kontrast?”). Nakon čitanja Božjih reči, promislio sam o sebi. Od kada sam se priključio crkvi, uvek sam bio starešina i verovao sam da to što imam status garantuje moje spasenje. Kako su godine prolazile, postao sam sve više fokusiran na status. Što sam više bio unapređen, to sam više mislio da me Bog ceni i priznaje, što mi je omogućilo da patim i da platim cenu u svojoj dužnosti. Čak sam mislio da, kada bi Bog danas završio Svoje delo, ja bih mogao da budem spasen. Na izborima sam se nadao da ću biti izabran i mislio sam da me je to što sam već bio starešina činilo kvalifikovanijim od drugih. Međutim, izgubio sam na izborima i nisam zadobio status. Mislio sam da sam gubitnik i da sam izgubio nadu da ću biti spasen, pa sam izgubio motivaciju da izvršavam svoju dužnost. Više nisam čitao Božje reči, ignorisao sam poruke braće i sestara, bio sam hirovit po pitanju prisustva okupljanjima i nisam blagovremeno pratio moguće primaoce jevanđelja. Nisam želeo da razgovaram sa braćom i sestrama niti da imam kontakt s njima. Samo sam želeo da budem sâm. Nisam mogao da umirim svoje srce pred Bogom i izgubio sam želju da stremim ka istini. Čak sam gledao svetovne filmove. Srce mi je postajalo sve mračnije i mračnije i mislio sam da sam izgubio delo Svetog Duha. Bog kaže: „Ti se ne usredsređuješ na traganje za ličnim preobražajem i ulaskom, već se umesto toga usredsređuješ na ekstravagantne želje, na stvari koje ograničavaju tvoju ljubav prema Bogu i sprečavaju te da Mu se približiš. Mogu li te stvari da te preobraze? Mogu li te one uvesti u carstvo?” Stremljenje ka statusu ne može da mi podari istinu niti dobro odredište, a posedovanje statusa ne može da mi omogući ulazak u Božje carstvo. Zato što je stremljenje ka statusu iskvarena narav i potiče od Sotone, ono ometa moje stremljenje ka istini i čak me navodi da se udaljim od Boga i da Mu se opirem. Na kraju bi to jedino moglo da dovede do mog uništenja. Božje reči su me navele da uvidim da u mom porazu na izborima postoji Božja namera. Bog je koristio taj poraz kako bi orezao moju želju za statusom i kako bi me naveo da odbacim svoju samozadovoljnu želju za statusom i da promislim o sebi. Razumevši Božju iskrenu nameru, pomolio sam Mu se: „Bože, želim da se pokajem. Molim Te, usmeri me da budem u stanju da spoznam sebe.”

Nakon toga, pročitao sam neke Božje reči i neke članke iskustvenog svedočenja. Pročitao sam sledeće Božje reči: „Neki ljudi veruju da će, ako već dugo veruju u Boga, verovatno biti spaseni. Neki ljudi misle da će, ako razumeju mnoge duhovne doktrine, verovatno biti spaseni, a neki misle da će starešine i delatnici sigurno biti spaseni. Sve su to ljudske predstave i uobrazilja. Bitno je da ljudi moraju da shvate šta znači spasenje. Biti spasen pre svega znači osloboditi se greha, osloboditi se Sotoninog uticaja i iskreno se okrenuti Bogu i pokoriti Mu se. Šta morate da posedujete da biste bili slobodni od greha i Sotoninog uticaja? Istinu. Ako se ljudi nadaju da će steći istinu, moraju da se opreme mnogim Božjim rečima, moraju da budu u stanju da ih dožive i primenjuju, kako bi mogli da shvate istinu i zakorače u stvarnost. Tek tada mogu da budu spaseni. Da li neko može biti spasen ili ne nema nikakve veze s tim koliko dugo veruje u Boga, koliko je njegovo znanje, da li poseduje talente ili ima vrline, ili koliko strada. Jedina stvar koja ima direktnu vezu sa spasenjem jeste da li neko može da stekne istinu. Dakle, koliko si istina danas zaista shvatio? A koliko je Božjih reči postalo tvoj život? Od svih Božjih zahteva, u koji si uspeo da uđeš? Tokom svih godina verovanja u Boga, koliko si ušao u stvarnost Božje reči? Ako ne znaš, ili ako nisi postigao ulazak u stvarnost bilo koje Božje reči, onda, iskreno govoreći, ne možeš da se nadaš spasenju. Ti nikako ne možeš biti spasen. Nije bitno da li poseduješ visok stepen znanja, niti da li dugo veruješ u Boga, dobro izgledaš, lepo govoriš, ili jesi li si bio vođa ili radnik nekoliko godina. Ako ne tragaš za istinom i ne primenjuješ i ne doživljavaš Božje reči na ispravan način, a nedostaju ti stvarna iskustvena svedočanstva, onda nema nade da ćeš biti spasen” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Negovanje Božjih reči predstavlja temelj vere u Boga”). „Ja o odredištu svake osobe ne odlučujem na osnovu njenih godina, dužine njenog staža, ne na osnovu toga koliko je propatila, a ponajmanje na osnovu toga koliko sažaljenja ona traži, već prema tome da li u njoj ima istine. Nema drugog izbora do ovog. Morate shvatiti da će svi koji ne slede Božju volju takođe biti kažnjeni. To je nešto što nijedna osoba ne može da promeni. Stoga su svi koji su kažnjeni, kažnjeni zbog pravednosti Božje, a njihova kazna predstavlja odmazdu za njihova brojna zlodela” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Pripremi dovoljno dobrih dela za svoje odredište”). Iz Božjih reči sam shvatio da se Bog prema svakome odnosi pošteno i da On odlučuje o ishodima ljudi na osnovu toga da li poseduju istinu. Ljudi zadobijaju Božje odobravanje i bivaju spaseni, ne zato što su starešine ili zato što imaju određenu poziciju, već zato što streme ka istini i što je, konačno, zadobiju. Mislio sam, zato što sam nekoliko godina bio starešina i imao status, da ću imati Božje odobravanje, da mi je Bog naklonjen i da sam privilegovan, da već imam mesto u Božjem carstvu i da mogu da budem spasen i da uđem u Njegovo carstvo. To je bila moja pogrešna tačka gledišta. Zapravo, to što neko ima poziciju u crkvi nije uslov za spasenje niti to što neko ima status znači da je vredniji od drugih ili da ima veće šanse da zadobije Božje priznanje. U Božjoj kući ne postoji razlika u statusu. Svi su jednaki pred Bogom. Bez obzira na to koju dužnost neko obavlja, dok god ta osoba iskreno stremi ka istini, odbacije svoju iskvarenu narav i postaje pokorna Bogu, ona može da zadobije Božje spasenje. Da li je neko vođa tima ili crkveni starešina, to je samo prilika koju mu je Bog dao da zadobije istinu. To nam omogućava da iskusimo Božje delo kroz obavljanje svojih dužnosti, da razumemo više istina i da brže rastemo. Međutim, to ne znači da biti starešina vođa tima ili crkveni starešina garantuje spasenje. Promišljajući o godinama koje sam proveo kao starešina, o podnošenju teškoća i plaćanju cene, prisustvovao sam svakom okupljanju, bez obzira na vreme, ponekad sam radio do kasno u noć dok su drugi spavali, istrajavao sam kako bih što pre završio posao, pa sam mislio da izvršavam svoje dužnosti dobro i da volim Boga. Međutim, kada sam izgubio izbore i svoj status, moje buntovništvo i pogrešno razumevanja Boga su razotkriveni. Mislio sam da više nemam šansu za spasenje, pa sam odustao od stremljenja ka istini, postao sam negativan i zabušavao sam u dužnostima, nisam želeo da čitam Božje reči i čak sam gledao svetovne filmove. Uvideo sam da ne volim istinu i da je to što sam bio aktivan u svojoj dužnosti imalo za cilj da zadobijem dobro odredište, a ne istinu. Zbog toga nisam zadobio mnogo istine tokom pet godina vere u Boga. Taj poraz na izborima je razotkrio moju iskvarenost i naveo me da shvatim da je sve što sam pre toga radio bilo zbog statusa i dobrog odredišta i da sam pokušavao da trgujem s Bogom. Istina je ta da nisam voleo Boga kao što sam mislio da Ga volim. Bunio sam se protiv Boga, nisam slušao Njegove reči i zbog gubitka svog statusa sam se čak i udaljio od Boga, ne želeći da izvršavam svoje dužnosti. Prisetio sam se šta je Gospod Isus rekao: „U carstvo nebesko neće ući svako ko Mi je govorio: ’Gospode, Gospode!’, već onaj koji sledi volju Oca Mojega koji je na nebesima” (Matej 7:21). Bog želi one koji streme ka istini i slede Njegov put. Takvi ljudi su kvalifikovani da budu spaseni i da uđu u carstvo nebesko. U prošlosti sam stalno bio zauzet, prisustvovao sam svakom okupljanu, odajući svima utisak da sam vredan i odgovoran u svojim dužnostima, ali to je sve bila laž. Izvršavao sam svoje dužnosti sa namerom da zadobijem blagoslove, što znači da nisam sledio Božju volju, niti bih Mu time udovoljio ni zadobio Njegovo odobravanje. Sa suzama u očima, pomolio sam se Bogu: „Bože, želim da se promenim da Ti se vratim. Molim Te, oreži me i sudi mi, kako bih mogao da otpustim svoje samougađajuće misli i zahteve, bez obzira na koju me poziciju staviš, čak i ako je ljudi vide kao najnižu, ja ću je prihvatiti, spreman sam da se pokorim svim Tvojim uređenjima.”

Jednog dana sam pročitao sledeće Božje reči: „Kao stvoreno biće, čovek treba da stremi ka tome da ispunjava dužnost stvorenog bića, da stremi ka tome da voli Boga i da ne pravi drugačije izbore, jer Bog zaslužuje čovekovu ljubav. Oni koji streme ka tome da vole Boga ne treba da streme ka ikakvoj ličnoj koristi, niti da streme ka onome za čime lično žude; to je najispravniji način stremljenja. Ako je istina ono ka čemu stremiš, ako je istina ono što primenjuješ i ako je promena tvoje naravi ono što postižeš, onda je put kojim koračaš ispravan. Ako tražiš blagodati tela, a ono što primenjuješ je istina prema tvojim ličnim predstavama, ako ne dolazi do promene u tvojoj naravi i nisi nimalo pokoran ovaploćenom Bogu, i još uvek živiš u nejasnoći, onda će te ono što tražiš zasigurno odvesti u pakao, jer je put kojim ideš put neuspeha. Da li ćeš biti usavršen ili eliminisan zavisi od tvoje lične potrage, što takođe znači da uspeh ili neuspeh zavisi od puta kojim čovek ide” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Uspeh i neuspeh zavise od puta kojim čovek korača”). Božje reči su mi dale put primene. Kao stvoreno biće, moram da stremim ka istini u skladu sa Božjom namerom i da dobro izvršavam svoju dužnost, ne tražeći ništa zauzvrat. U prošlosti sam mislio da će mi to što imam status pomoći da zadobijem spasenje i da će mi sticanje i zadržavanje statusa starešine obezbediti dobar ishod, pa sam svesrdno stremio ka statusu i ugledu, umesto da tragam za istinom, što je dovelo do toga da moja iskvarena narav ostane nepromenjena, uprkos tome što sam mnogo godina verovao u Boga. Kada ne bih promenio svoje stremljenje, Bog bi me sigurno isključio. Takođe sam razumeo da u crkvi postoje različite dužnosti i da svako izvršava svoje dužnosti u skladu sa sopstvenim okolnostima i potrebama posla i da je to nešto što bi trebalo da radimo, bez obzira na vrstu dužnosti. To je sve sa ciljem da se ljudima omogući da primenjuju istinu i da postignu promenu naravi. To je poput našeg tela, koje je sastavljeno od mnogo organa. Svaki organ ima funkciju i nijedan organ nije korisniji od bilo kog drugog. Sve funkcije su neophodne za opstanak tela i nijedan organ ne sme da nedostaje. Dužnosti se ne dele na one na visokom i na one na niskom nivou. To što neko obavlja poseban posao ili je starešina ne čini ga višim od drugih, nadmoćnim u odnosu na druge, niti znači da ima bolje šanse da bude spasen i takvo razmišljanje je pogrešno. Čak i kao starešina, ako ne primenjujem istinu, ne mogu da zadobijem istinu niti da budem spasen. Nakon što sam to razumeo, zažalio sam što sam stalno težio statusu i odlučio sam da dobro izvršavam svoju dužnost. Više nisam bio negativan i prestao sam da gledam svetovne filmove, redovno sam prisustvovao okupljanjima, često sam besedio o svojoj samospoznaji i promenio sam stav prema dužnosti, pa sam postao aktivan u širenju jevanđelja. Takođe sam delio jevanđelje sa braćom i sestrama, pomagao sam im da razreše svoja nenormalna stanja i postao sam efikasniji u svojoj dužnosti.

Krajem juna 2023. godine, otvorena je još jedna crkva i bilo je potrebno da se izaberu starešine i đakoni. Pomislio sam: „Već dugo verujem u Boga i bio sam crkveni starešina, tako da ću najverovatnije biti izabran.” Međutim, na kraju sam samo izabran za jevanđeoskog đakona. Moja prva pomisao je bila da mi se smanjila nada za spasenje. Pogotovo kada sam video da je jedna sestra koja je nekoliko godina kraće od mene verovala u Boga izabrana za crkvenog starešinu, bio sam veoma uznemiren. Takođe sam pomislio da će se u budućnosti još više pridošlica priključiti crkvi, da će me nadmašiti i da, vremenom, neću imati nikakvo mesto. Razmišljajući o tim stvarima, bio sam veoma uznemiren i izgubio sam motivaciju da izvršavam svoju dužnost. Pomolio sam se Bogu: „Bože, molim Te, ne dozvoli da mi ta stanja ometaju srce. Voljan sam da napustim svoje stremljenje ka budućim izgledima i statusu, da se pokorim svim Tvojim uređenjima i da izvršavam svoju dužnost samo da bih Tebi udovoljio. Ako se i dalje budem držao stremljenja ka statusu, nadam se da ćeš me disciplinovati.” Pročitao sam sledeće Božje reči: „Naposletku, da li ljudi mogu da dostignu spasenje ne zavisi od dužnosti koju obavljaju, već od toga da li mogu da razumeju i zadobiju istinu i da li mogu, na kraju, da se potpuno pokore Bogu, da se stave na milost Njegovoj orkestraciji, da zanemare svoju budućnost i sudbinu i da postanu kvalifikovana stvorena bića. Bog je pravedan i svet i to su merila po kojima On odmerava celokupan ljudski rod. Ova merila su nepromenjiva i to moraš da zapamtiš. Ureži ih u svoj um i ni u jednom trenutku nemoj da pomisliš da tražiš neki drugi put u potrazi za nečim nestvarnim. Uslovi i merila koje je Bog postavio pred sve ljude koji žele da dostignu spasenje zauvek su nepromenljivi. Oni ostaju isti bez obzira ko si ti” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo). Bog je pravedan i svet i On određuje odredište svake osobe na osnovu toga da li je ona zadobila istinu. Trebalo bi da i ja stremim u skladu sa Božjim zahtevima, da odbacim svoju želju za stremljenjem ka statusu i odredištu, da svesrdno ispunjavam svoje dužnosti i da stremim ka istini. To je u skladu sa Božjom namerom. Moja radna sposobnost ima izvesne nedostatke, a to što sam sada izabran za jevanđeoskog đakona je još jedna prilika za praktikovanje koju mi je Bog podario. Moram da cenim ovu priliku i da se svesrdno posvetim svojim dužnostima, da stremim ka istini i da je zadobijem, da razrešim svoju iskvarenu narav i da ispunim svoje dužnosti kako bih udovoljio Božjem srcu. To je ono što je najvažnije. Nakon toga, posvetio sam se svojim dužnostima i promene koje sam doživeo bile su sve zahvaljujući usmeravanju od strane Božjih reči. Hvala Božjem spasenju!