Li Čeng je bio crkveni starešina mahom odgovoran za rad na uklanjanju i izopštavanju ljudi, a nadgledao je i zadatke koji su meni povereni. Nakon što sam bila u interakciji sa njim duže od godinu dana, primetila sam da ima dobar kov, da je pokazao osećaj za breme u svojoj dužnosti i da je umeo da uoči probleme u radu i prepozna u kakvom se stanju ljudi nalaze. Pogotovo bi, kada je organizovao materijal u vezi sa uklanjanjem i izopštavanjem, umeo da dokuči ono što je ključno i pronađe odgovarajuće Božje reči kako bi definisao one koji bi bivali uklanjani i izopštavani na osnovu svog ponašanja, sa čim sama nisam umela da se snađem. Svaki put kada bismo se okupili i u zajedništvu razgovarali o raspoznavanju različitih tipova ljudi, uvek bih se nadala da će Li Čeng biti prisutan. Kada se ne bi pojavio, bila bih razočarana kao da sam ostala bez svoje potpore. Tokom protekle godine ili tako nešto, sve crkve za koje je Li Čeng bio zadužen su uklonile određene zle ljude i bezvernike, značajno pročišćavajući te crkve. Čvrsto sam verovala da je Li Čeng neko ko stremi ka istini i razume je, i čak mislila kako samo neko poput njega može da bude starešina. Duboko sam mu se divila i videla sam ga kao uzor na svom putovanju vere.

Jednog dana u maju 2023. primila sam pismo od starešine višeg ranga u kojem je stajalo da je Li Čeng smenjen. Bila sam zapanjena i nisam mogla da poverujem u te vesti, misleći: „Li Čeng ima dobar kov, darovit je i daje rezultate u svojoj dužnosti. Kako neko poput njega može da bude smenjen? Da nisu starešine prezahtevne? Moram da ih pitam zašto je Li Čeng smenjen kada ih budem videla.” Potom nisam mogla a da se ne uporedim sa njim. Ne samo da je on mogao da prozre stanje ljudi i pronađe odgovarajuće Božje reči da bi rešio njihove poteškoće, već je imao i rezultate u svom radu. Što se mene tiče, meni je nedostajala njegova darovitost, nisam mogla da trpim i plaćam cenu koliko on i često sam se mučila da nađem rešenje za stanja ljudi i tražila sam njegovu pomoć. Sad kada je i neko poput Li Čenga smenjen, imala sam osećaj da ni ja nisam daleko od toga. Od ove pomisli sam klonula duhom i narednih nekoliko dana nisam imala elana za svoju dužnost i pred sobom sam videla samo tamu. Videla sam da sam u lošem stanju i želela sam da tragam za istinom kako bih rešila svoje probleme. Znala sam da su crkvene odluke za smenu ljudi zasnovane na načelima i da je Li Čeng sigurno smenjen jer je prekršio načela u svojoj dužnosti. Prisetila sam se jednog odlomka Božjih reči i potražila ga da ga pročitam: Bog kaže: „U svakom razdoblju i u svakoj etapi u crkvi se dešavaju određene stvari koje su u suprotnosti sa ljudskim predstavama. Na primer, neko se razboli, starešine i delatnici budu zamenjeni, neko je razotkriven i eliminisan, neko se suočava sa ispitom života i smrti, u nekim crkvama postoje zli ljudi i antihristi koji izazivaju ometanje i tako dalje. Takve stvari se dešavaju s vremena na vreme, ali nikako nisu slučajne. Sve je to ishod Božje neprikosnovenosti i Božjeg uređenja. Jedan veoma miran period može iznenada da bude prekinut sa nekoliko neočekivanih ili neobičnih događaja koji se dešavaju ili u vašem okruženju, ili vama lično, a takvi događaji narušavaju normalan poredak i normalnost života ljudi. Spolja gledano, to nije u skladu sa predstavama i uobraziljom ljudi, to je nešto što ljudi ne žele da im se desi, niti žele da budu svedoci tako nečemu. Elem, da li takve pojave koriste ljudima? Kako bi trebalo da se nose s njima, da ih dožive i shvate? Da li je neko od vas razmišljao o tome? (Trebalo bi da razumemo da je to posledica Božje neprikosnovenosti.) Da li je saznanje da je to posledica Božje neprikosnovenosti samo pitanje razumevanja? Da li ste izvukli neku pouku iz toga? (…) Ljudi već u startu nisu shvatali Boga, a kada naiđu na neke stvari koje su u suprotnosti sa njihovim predstavama, oni ne traže istinu niti nalaze ljude sa kojima će da razgovaraju u zajedništvu, već im pristupaju na osnovu svojih predstava i uobrazilje, pre nego što konačno zaključe: ’Da li su te stvari od Boga ili ne, još uvek je neizvesno’, i počinju da se dvoume oko Boga, pa čak i da sumnjaju u Njegove reči. Posledica toga je da njihove sumnje, nagađanja i oprez prema Bogu postaju sve ozbiljniji i oni gube motivaciju da obavljaju svoje dužnosti. Oni nisu voljni da pate i da se žrtvuju, tako da zabušavaju i provlače se iz dana u dan. Kada dožive nekoliko konkretnih neočekivanih događaja, i ono malo elana, odlučnosti i želje što su imali napušta ih i nestaje i samo im preostaju misli o tome kako da osmisle sopstvene planove za budućnost i da pronađu izlaz za sebe. Takvi ljudi nisu u manjini. Zato što ljudi ne vole istinu i ne traže je, kad god ih nešto zadesi, oni to vide iz sopstvenog ugla, a da nikada ne nauče da prihvate da je to od Boga. Oni odgovore ne traže u istini Božjih reči i ne traže ljude koji razumeju istinu da bi u zajedništvu s njima razgovarali o tim stvarima i da bi ih razrešili. Umesto toga, oni uvek koriste sopstveno znanje i iskustvo ophođenja sa svetom kako bi analizirali i sudili o stvarima koje ih zadese. I šta dobiju na kraju? Zaglave se u nezgodnoj situaciji i nemaju kud – to je posledica netraganja za istinom” („Reč”, 6. tom, „O stremljenju ka istini”, „Šta znači stremiti ka istini (11)”). Iz Božjih reči sam shvatila da kada se u crkvi dogode stvari koje nisu u skladu sa predstavama ljudi, oni koji ne streme ka istini neće prihvatiti stvari od Boga. Umesto toga će se žaliti Bogu i pogrešno Ga razumeti na osnovu sopstvenih predstava i uobrazilja i njihova stanja će se pogoršati, te uticati na njihove dužnosti. Ja sam se upravo tako ponašala. Oduvek sam veoma cenila Li Čenga i ugledala se na njega. Videvši da ima dobar kov, da ja darovit, da vredno obavlja svoju dužnost svakog dana i da uvek može da pronađe prave Božje reči kako bi rešio stanja braće i sestara, mislila sam da je on neko ko stremi ka istini. Sada je bio smenjen, što se uopšte nije poklapalo sa mojim predstavama. Nisam tragala za istinom po ovom pitanju, već sam u Li Čengovo ime osećala nepravdu i čak mislila da starešine nisu bile fer prema njemu. Nisam li bila površna po tom pitanju? Božja namera za mene je bila da izvučem pouke i shvatim aspekte istine iz takvih situacija koje nisu u skladu sa ljudskim predstavama. Međutim, nakon što sam čula da je Li Čeng smenjen, moja prva reakcija je bila da su se starešine u tome ponele nefer, misleći da su njihovi zahtevi previsoki i čak sam poželela da ih propitam o tome zašto su se tako odnosili prema Li Čengu. Isto tako sam mislila da sam bila inferiorna u odnosu na Li Čenga i da bih i sama mogla da se suočim sa smenom, što me je dovelo do toga da živim u negativnosti i pogrešno razumem stvari, a to se odrazilo na moju dužnost. Iz Božjih reči sam videla da je opasno to što nisam tragala za istinom kada bi mi se stvari događale. Kada sam to uvidela, moj otpor se smanjio i bila sam voljna da tragam za istinom po tom pitanju.

Kasnije, kada je starešina besedio i razotkrio ponašanje Li Čenga, saznala sam da je Li Čeng bio zaista nadmen i samopravedan i da se u svojoj dužnosti ponašao samovoljno, da je sam odlučivao o svemu, ne konsultujući se sa svojim saradnicima. Uprkos tome što se sa njim više puta razgovaralo, nije se promenio, uzrokujući ometanje crkvenog rada. Tek tada je smenjen i nateran da razmisli. Starešina je takođe naveo primere Li Čengovih konkretnih postupaka. Nedavno je jedan starešina kasnio sa svojom dužnošću zbog porodičnih zavrzlama i ne tragajući za načelima, ne osvrćući se na okolnosti niti se konsultujući sa saradnicima, Li Čeng je pripremio materijale kako bi ovu osobu uklonio iz crkve. Na sreću, starešina višeg ranga je intervenisao da to spreči. Drugom prilikom, Li Čeng je na svoju ruku postavio jednog nadzornika, a da se ni sa kim nije konsultovao. Ovaj nadzornik je imao loš kov i nije umeo da uređuje posao, što je uticalo na crkveni rad. Kada je starešina orezao Li Čenga zbog toga što se ponaša samovoljno, on je odbio to da prihvati. Kasnije su i druge sestre pričale o nekim situacijama kada je Li Čeng ispoljavao samovolju u svojoj dužnosti. Kada sam čula te činjenice, bila sam šokirana i nisam želela da poverujem da je Li Čeng bio jedna tako nadmena osoba. Starešina mi je tada pokazao jedan odlomak Božjih reči: „Antihristi su nesposobni da s bilo kime sarađuju; želja im je da uvek samostalno vladaju. Karakteristika ove manifestacije je ’soliranje’. Zašto koristim reč ’soliranje’ da bih to opisao? Zato što oni, pre nego što išta preduzmu, ne dolaze pred Boga da se mole, niti tragaju za istina-načelima, a još manje traže nekoga s kim bi o tome razgovarali i koga bi pitali: ’Da li je ovo odgovarajući kurs? Šta nalažu radni aranžmani? Kako treba rešavati ovakve stvari?’ Oni nikada ne raspravljaju o problemima, niti nastoje da postignu konsenzus sa svojim saradnicima i partnerima – oni samostalno razmatraju stvari i smišljaju šeme, prave sopstvene planove i aranžmane. Mada su samo ovlaš prelistali radne aranžmane Božje kuće, oni misle da su ih razumeli i odmah zatim kreću da, onako, naslepo organizuju posao – a dok ostali za to saznaju, posao je već organizovan. Svima ostalima je nemoguće da od njih lično unapred saznaju za njihova gledišta i mišljenja, jer oni svoje misli i gledišta koja u sebi gaje nikada nikome ne saopštavaju. Neko će možda pitati: ’Zar nemaju sve starešine i delatnici svoje partnere?’ Možda na papiru i imaju nekoga kao svog partnera, ali, kad dođe vreme da se nešto uradi, oni zaboravljaju na njih – i nastavljaju da voze solo. Mada starešine i delatnici, kao i svi koji obavljaju bilo koju dužnost, imaju partnera, antihristi za sebe misle da su dobrog kova i da su bolji od običnih ljudi i da zato obični ljudi ne zavređuju da budu njihovi partneri, jer su, u odnosu na njih, svi inferiorni. Upravo zato, antihristi vole da budu glavni i ne žele ni sa kim ni o čemu da raspravljaju. Misle da će, ako budu tako postupali, ličiti na nesposobne nikogoviće. O kakvom se stanovištu ovde radi? O kakvoj naravi je reč? Da li je to nadmena narav? Saradnja i rasprava o problemima s drugim ljudima, postavljanje pitanja i traženje mišljenja od drugih ljudi – za njih je to nešto nedostojanstveno i ponižavajuće, uvreda njihovog samopoštovanja. I tako, da bi zaštitili svoje samopoštovanje, oni ne dopuštaju nikakvu transparentnost u onome što rade, niti išta govore drugima, a kamoli da o tome raspravljaju s njima. Misle da bi se pokazali kao nesposobni ako bi s drugima raspravljali o nečemu; da to što stalno traže da čuju mišljenja drugih znači da su glupi i nesposobni da samostalno razmišljaju; da zbog saradnje s drugim ljudima na obavljanju nekog posla ili rešavanju nekog problema izgledaju beskorisno. Zar to nije njihov nadmeni i apsurdni mentalitet? Zar to nije njihova iskvarena narav? Njihova nadmenost i samopravednost toliko je očigledna; izgubili su svaki normalan ljudski razum i nisu baš čisti u glavi. Stalno misle da poseduju sposobnosti, da mogu sami da završavaju poslove i da nema potrebe da sarađuju s drugima. Budući da imaju tako iskvarene naravi, nisu sposobni da postignu skladnu saradnju. Veruju da bi sarađujući s drugima razvodnili i rasparčali svoju vlast, da bi, sa raspodelom posla, njihova vlast opala i da ni o čemu ne bi mogli samostalno da odlučuju, što znači da bi bili lišeni stvarne vlasti, a to bi za njih bio ogroman gubitak. I tako, ma šta da ih snađe, ako misle da to razumeju i da znaju kako da to na odgovarajući način reše, oni o tome neće ni sa kim drugim raspravljati i o svemu će sami odlučivati. Radije će praviti greške nego da ostale ljude upoznaju s tim, radije će grešiti nego da s nekim podele svoju vlast i radije će dobiti otkaz nego da drugima dopuste da im se mešaju u posao. To su antihristi” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Osma stavka (1. deo)”). Božje reči razotkrivaju da se antihristi ponašaju samovoljno, da sve odluke donose sami kako bi zadržali vlast. Niti tragaju za istina-načelima niti kada ih stvari zadese sa drugima razgovaraju o tome i po svojoj prirodi su nadmeni i nerazumni. Uporedila sam to sa ponašanjem Li Čenga. On se kao crkveni starešina ponašao samovoljno i držao je vlast u svojoj dužnosti za sebe, a kada bi mu braća i sestre ukazali na probleme koje ima, ne samo da ne bi razmislio o sebi, već bi čak bio ubeđen da razume situaciju i da može samostalno da donosi odluke. Nije tragao za načelima, gurao je svoje saradnike u stranu i na svoju ruku uređivao materijale kako bi ljude uklonio, a u isto vreme je za nadzornika imenovao nekog nepodobnog, prekidajući i ometajući crkveni rad i ignorišući ono što drugi kažu. Zar ovo Li Čengovo ponašanje nije bilo tačno onakvo kakvo je Bog razotkrio kod antihrista, da oni sve rade „solo”? On je manipulisao vlašću da bi kontrolisao crkvu i prekidao je crkveni rad, a upravo takvo je ponašanje antihrista koje je Bog razotkrio. On je već počeo da hoda putem antihrista. Starešine i delatnici su mu ukazivali na njegove probleme nekoliko puta, ali ih on nikada ne bi uzeo za ozbiljno. To što ga je starešina višeg ranga smenio u skladu sa načelima, bilo je u potpunosti prikladno!

Nisam mogla a da ne razmislim: „Nakon što sam bila u interakciji sa Li Čengom toliko dugo, kako to da nisam raspoznala ko je i čak sam mislila da poseduje istina-stvarnost i divila sam mu se?” Dok sam tragala, pročitala sam ovaj odlomak Božjih reči: „Ima ljudi koje su često naveli na pogrešan put oni koji se, naizgled, odlikuju duhovnošću i plemenitošću, koji su naizgled uzvišeni i veliki. Što se tiče onih koji umeju rečito da govore o rečima i teorijama, onih čiji govor i postupci naizgled zavređuju divljenje, ljudi koji se u vezi s takvima prevare zapravo nikad nisu sagledali suštinu njihovih postupaka, načela na kojima se njihova dela zasnivaju, kao ni njihove ciljeve. Štaviše, nikad nisu razmotrili da li se takvi ljudi zaista potčinjavaju Bogu, niti su ikada utvrdili da li se ti ljudi iskreno plaše Boga i da li se klone zla. Oni nikada nisu prozreli njihovu ljudskost-suštinu. Umesto toga, oni već od prvog upoznavanja sa njima počinju da se, malo-pomalo, tim ljudima dive i da ih poštuju, da bi ti ljudi, na kraju, postali njihovi idoli. Štaviše, ti idoli koje obožavaju – za koje veruju da mogu da se odreknu svoje porodice i posla i koji su naizgled sposobni da plate cenu – u glavama nekih ljudi postaju oni koji zaista udovoljavaju Bogu i koji uistinu mogu da ostvare dobre ishode i dobra odredišta. U njihovim glavama, ti idoli jesu oni koje Bog hvali” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Kako spoznati Božju narav i rezultate koje Njegovo delo treba da ostvari”). Iz Božjih reči sam uvidela da sam Li Čenga uglavnom veličala zbog rezultata koje je postizao dok je nadzirao rad na uklanjanju i njegovih snažnih radnih sposobnosti. Takođe je posedovao izvesnu inteligenciju i bio darovit i umeo je da pronađe relevantne Božje reči da razgovara sa ljudima o njihovim stanjima na koja su se te reči odnosile, pa sam mislila da razume istinu i da poseduje stvarnost. Međutim, činjenice su pokazale da je Li Čeng bio potpuno nesvestan ozbiljne antihristovske naravi koju je pokazivao. Nije bio voljan da prihvati da ga starešine orezuju i bilo je jasno da ne prihvata istinu i obično bi se samo opremio doktrinama. Zaokupljao se svojom dužnošću kako bi proizveo rezultate i ljude naveo da ga cene, ni najmanje ne stremeći ka istini kako bi rešio sopstvenu iskvarenu narav, a ipak ja sam ga veličala kao idola i čak sledila njegov primer; kako sam bila neuka! Pomislila sam kako je Petar imao Božje odobravanje jer je bio usredsređen na traganje za istinom i udovoljavanje Božjim namerama, i u svakodnevnom životu i u svojoj dužnosti. Sa svakom sitnicom, usredsredio bi se na promenu svoje stare naravi. Nasuprot tome, ja sam ljude prosuđivala na osnovu njihove inteligencije i darovitosti, posla koji su obavljali i patnje koju su spolja gledano podnosili. Uvidela sam da svojim stavom u prosuđivanju ljudi kršim Božje zahteve. Da nije bilo smene Li Čenga, ja ne bih razmislila o ovim problemima i nastavila bih da sledim njegov primer. U tom trenutku sam se iskreno zahvalila Bogu zbog orkestriranja takvih ljudi, događaja i stvari. Bog me je na taj način spasavao. Videvši da pojedina braća i sestre u crkvi i dalje nisu raspoznali ko je Li Čeng, razgovarala sam sa njima o tome šta znači ponašati se samovoljno kao i o tome kako ne treba prosuđivati ljude samo na osnovu njihove pojave, već na osnovu toga da li se ponašaju u skladu sa Božjim rečima i da li mogu da primenjuju istinu kako bi podržali crkveni rad. Nakon što su to saslušali, braća i sestre su donekle bili u stanju da raspoznaju ko je Li Čeng.

Kasnije sam nastavila da razmišljam. Zašto sam tako snažno reagovala na smenu Li Čenga i odmah se osetila malodušno? Ispitivala sam samu sebe i otkrila da sam se držala mišljenja da ako je neko poput Li Čenga, koji je bio bolji od mene u svakom smislu, mogao da bude smenjen, onda sam i ja blizu tome da budem smenjena. Nakon toga sam pročitala odlomak Božjih reči: „Dok vrše svoje dužnosti, antihristi neprekidno prave računice za sopstvene izglede i sudbinu: koliko već godina vrše svoje dužnosti, koliko su nedaća istrpeli, šta su sve napustili zbog Boga, koliku su cenu platili, koliko su energije potrošili, koliko su se godina mladosti odrekli i da li sada imaju pravo da prime nagrade i venac; da li su tokom tih nekoliko godina vršenja dužnosti skupili dovoljno kapitala, da li su u Božjim očima pred Njim povlašćeni i da li su oni, u Božjim očima, ljudi koji mogu da prime nagrade i venac. (…) Čvrsto se drže svojih ambicija i želja, smatraju ih istinom, jedinim ciljevima u životu i najpravičnijim zadatkom. Oni ne znaju istinu da će čovek, ako mu se narav ne promeni, zauvek biti neprijatelj Boga i ne znaju da se blagoslovi koje Bog čoveku daje i to kako se Bog ophodi prema čoveku ne zasnivaju na kovu, darovima, talentima i kapitalu tog čoveka, već na tome koliko on upražnjava istinu i koliko je istine stekao, kao i na tome da li je čovek koji se boji Boga i kloni se zla. To su istine koje antihristi nikada neće razumeti. Antihristi to nikada neće videti i upravo u tome je njihova najveća glupost. Koji je, od početka do kraja, odnos antihristȃ prema svojoj dužnosti? Smatraju da je obavljanje dužnosti transakcija, da će onaj ko se u obavljanju svoje dužnosti najviše daje, daje najveći doprinos kući Božjoj ili najveći broj godina istraje u njoj – na kraju imati veće izglede da bude blagoslovljen i ovenčan vencem. To je logika antihristȃ” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Deveta stavka (7. deo)”). Iz Božjih reči sam uvidela da se antihristi prema svojim dužnostima odnose kao prema trgovanju, koristeći posao i rezultate u svojim dužnostima više kao sredstvo razmene za Božje blagoslove. Takva je logika antihrista. I ja sam se držala tog stanovišta. Kada bih videla da je smenjen neko ko se u svakom smislu više ističe od mene, mislila sam da ću pre ili kasnije i ja biti smenjena. Imala sam osećaj da su moji budući izgledi neizvesni, što me je dovodilo do negativnosti. U stvarnosti, Božji standardi za prosuđivanje ljudi se ne zasnivaju na tome koliko su oni daroviti, ili na tome koliko se čini da oni pate ili rade, već radije na tome koliko od istine primenjuju i koliko je zadobijaju u svojim dužnostima. Međutim, ja nisam ljude prosuđivala u skladu sa Božjim rečima, već na osnovu sopstvenih predstava i uobrazilja, misleći da nadareni ljudi i oni koji vredno rade moraju biti u u skladu sa Božjom namerom i da će oni zadobiti Njegovo odobravanje. Stoga, kada sam čula da je Li Čeng smenjen, to nisam mogla da prihvatim i čak sam želela da pitam starešine zašto je smenjen i tražim pravdu za njega. U stvarnosti, to što sam Li Čengu došla u pomoć mi je zapravo bio samo izgovor da se raspravljam. Brinula sam se da sam ja sledeća koja će biti smenjena i bojala sam se da neću imati svetlu budućnost. Iza moje želje da ispitam starešine se suštinski krila želja da ispitam Boga, da se žalim da Bog nije fer i da previše zahteva od ljudi. Nisam zauzela položaj stvorenog bića niti se pokorila Božjem delu; radije sam se raspravljala sa Bogom i galamila na Njega. Tek tada sam shvatila koliko je ozbiljna priroda onoga što sam otkrila. Pomislila sam na Pavla koji je koristio ono što je radio kao kapital da galami na Boga i zahteva krunu pravednosti od Njega. Na kraju ga je Bog kaznio i prokleo. Da se ja i dalje nisam pokajala, Bog mi ne bi dao odobravanje bez obzira na to koliko ja pretrpela u svojoj dužnosti i završila bih kažnjena baš kao i Pavle! Smena Li Čenga mi je poslužila kao upozorenje, terajući me da uvidim da sam, iako sam verovala u Boga, veličala ljude i išla pogrešnim putem. Duboko u srcu sam osećala da je ovo bio Bog koji mi je pokazivao ljubav i spasavao me.

Nakon što je Li Čeng smenjen, neko vreme je razmišljao, zadobio izvesno razumevanje o svojoj iskvarenoj naravi i bio je prebačen na drugu dužnost od strane crkve. Ja sada ponovo obavljam svoju dužnost zajedno sa Li Čengom, ali ga više ne veličam kao što sam to radila ranije. Umesto toga, usredsređujem se na to da raspoznam da li je ono što govori zasnovano na Božjimj rečima. Ako imam drugačije mišljenje, iznesem ga, tragam za istina-načelima po pitanju stvari koje ne razumem i starešinama prijavljujem probleme koje ne mogu da prozrem. Praktikujući stvari na ovaj način, u stanju sam da razumem izvesna načela i krenem napred. Kroz ovo iskustvo, uvidela sam važnost traganja za istinom i počela sam da se usredsređujem na razmišljanje o stvarima koje radim, a koja krše načela kada obavljam svoju dužnost. Isto tako usmeravam braću i sestre da tragaju za istina-načelima u svojim dužnostima, kako bi svi prestali da se usredsređuju na spoljne aktivnosti i umesto toga se koncentrišu na stremljenje ka istini i obavljanje svojih dužnosti u skladu sa načelima. Ovo iskustvo je korigovalo moje pogrešno gledište na stvari i ja sam zahvalna za Božje spasenje!