31. decembar 2022. godine, subota, sunčano

Vreme je proletelo. Već su prošla dva meseca od kako sam postala nadzornica rada na produkciji video-zapisa, a da to čak nisam ni primetila. Imam osećaj da sam mnogo dobila u poslednje vreme. Bilo da je u pitanju rešavanje stanja braće i sestara ili razgovor u zajedništvu o problemima vezanim za rad, čini mi se da sam sve sigurnija. Čini se da imam određeni kov i da sam dorasla ovom zadatku. Ah, uostalom, sutra je Nova godina i Li Žan mora da se vrati kući na nekoliko dana da obavi nešto. Ona je već dugo nadzornica i uvek mi je pomagala. Ali sada, nakon što praktično delujem već nekoliko meseci, imam osećaj da mogu da organizujem posao čak i bez njene podrške. Video-zapisi koje braća i sestre snimaju u poslednje vreme nisu u skladu sa merilom i postali su negativni. Moram što pre da im pišem u zajedništvu. Nadam se da će moći da razumeju Božje namere i da se oslobode svojih negativnih stanja.

2. januar 2023. godine, ponedeljak, vedro do oblačno

Danas sam primila pisma od neke braće i sestara, u kome kažu da im je naš razgovor stvarno pomogao i da su voljni da ubuduće poboljšaju svoje veštine i pravilno izvršavaju svoju dužnost. Čitanje ovih pisama me je učinilo veoma srećnom i pomislila sam: „Vidiš, zaista mogu da rešim neke stvarne probleme.” Čestitala sam samoj sebi. Li Žan se vratila večeras. Upitala me je kako napreduje posao poslednjih nekoliko dana i podsetila me je: „Nije dovoljno da samo rešavamo stanja svih, takođe treba sa njima da razgovaramo o tehnikama i načelima, inače oni neće biti u stanju da snimaju kvalitetne video-zapise.” Donekle sam se složila sa onim što je rekla, ali to što se mrštila i njen nezadovoljni ton učinili su da se osećam nelagodno: „Zar nisi primetila da sam upravo uradila nešto dobro? Zašto se stalno hvataš za tu greščicu?” Nakon što sam je čula kako nekoliko puta kaže: „Ne možeš samo da rešiš nečije stanje i da završiš sa tim”, počela sam da se osećam stvarno nelagodno, kao da je moj kvocijent inteligencije stvarno nizak zbog toga što radim. „I ja radim stvari promišljeno. Ističeš grešku koju sam napravila u trenutku nepažnje. Da li pokušavaš da me predstaviš kao lošu osobu? Kao da posao koji sam obavila u poslednjih nekoliko dana ništa ne vredi.” Li Žan je još uvek rezimirala probleme u mom radu, ali ja više nisam želela da je slušam pa sam joj odbrusila: „Dobro, ako si tako puna ideja, zašto se prosto ne izjasniš i kažeš mi tačno kako to da uradim?” Li Žan je na momenat bila zatečena i situacija je postala pomalo neprijatna. Shvatila sam da sam je posramila rekavši to, pa sam se tiho pomolila Bogu, zamolivši Ga da mi pomogne da se smirim i da ne reagujem emotivno. Pošto se naša rasprava završila, zapitala sam se: „Li Žan je bila u pravu u vezi onoga o čemu je govorila, ali ja ipak nisam želela to da prihvatim kada sam čula. To ukazuje na iskvarenu narav, ali kako to da rešim?”

5. januar 2023. godine, četvrtak, oblačno

Danas me je Li Žan pitala kako sam u poslednje vreme. Rekla sam: „Dobro, samo imam mali pad energije i pospana sam.” Čim sam to rekla, ona je odgovorila: „Zašto si pospana? Zar ne treba da promisliš o svom stavu prema dužnosti? Kažeš da si dobro, ali ako si kao i obično, zašto posao za koji si odgovorna ne daje nikakve rezultate? Ni tvoj najnoviji video-zapis još uvek nije izašao, pa na šta ti trošiš sve svoje vreme?” Li Žan je iznela svoje iskustvo kada je bila površna u svojoj dužnosi kako bi sa mnom razgovarala u zajedništvu. Osećala sam se povređeno i bilo je puno toga što sam želela da joj odgovorim: „Jesam li površna? Nisam. Već sam prepoznala svoje površno ponašanje i počela sam da ga ispravljam, pa zašto onda misliš da se i dalje tako ponašam? Razlog zbog kojeg ne postižem rezultate nije to što nisam pažljiva u svojim dužnostima, stvarno imam osećaj hitnosti u onome što radim, ali ne mogu tek tako da preskočim fazu istraživanja, zar ne? Stalno se baviš mojim poblemima i preuveličavaš ih. Zašto ne vidiš moj napredak? Da li očekuješ da budem savršena?” Nakon Li Žanine besede, Šaša je takođe govorila o tome kako je bila površna i nije nosila teret u svojim dužnostima. Istina je da sam pokazivala neka od ponašanja koja je pomenula, ali to nisam želela da priznam, pa sam joj uzvratila: „Mislim da dobro obavljam svoju dužnost u poslednje vreme. Nisam primetila da sam površna u svojim dužnostima, kao što ti kažeš, ali ću se moliti i promišljati, u redu?” Shvatila sam da se ponašam prkosno i da je to stvarno loše, pa sam se tiho pomolila: „O, Bože, molim te, čuvaj moje srce. Bez obzira na to ko je u pitanju, sve dok govore u skladu sa istinom, treba da ih slušam. Ne želim više da se opirem konstruktivnoj kritici svojih sestara.”

6. januar 2023. godine, petak, oblačno do sunčano

Još uvek sam utučena kada pomislim na stanje koje sam pokazala sinoć. „Zašto sam toliko plahovita? Zašto ne mogu da podnesem kada drugi ukazuju na moje probleme? Kakva je to narav? Kad god neko kaže nešto o meni, ja planem. Kako onda da izvršavam svoju dužnost ili da sarađujem sa drugima?” Jutros sam gledala jedan iskustveni video-zapis pod nazivom „Kako se odnositi prema orezivanju”. Sadržao je odlomak Božje reči koji me je stvarno dirnuo. Svemogući Bog kaže: „Prilikom orezivanja nekog antihrista, prvo što će on uraditi jeste da će se iz dubine duše opirati tome i da će to odbacivati. On će se protiv toga boriti. Zašto je to tako? Zato što antihristi, zbog same svoje priroda-suštine, osećaju odbojnost prema istini, mrze je i uopšte je ne prihvataju. Sasvim prirodno, antihristova suština i njegova narav sprečavaju ga da prizna vlastite greške ili da prizna da mu je narav iskvarena. Na osnovu te dve činjenice može se zaključiti da se stav antihrista prema orezivanju ogleda u njegovom celovitom i potpunom odbacivanju i prkosu prema njemu. On iz dna duše mrzi i opire se orezivanju i ne pokazuje ni najmanji znak prihvatanja ili pokoravanja, a kamoli bilo kakvog iskrenog preispitivanja ili kajanja. Prilikom orezivanja, antihrist ne razmatra ko je taj koji ga orezuje, na šta se to orezivanje tačno odnosi, koliki je njegov deo krivice za to, koliko je očigledna njegova greška, koliko je zla počinio, niti kakve su posledice tog zlodela po rad crkve – njega ništa od toga ne zanima. Što se antihrista tiče, osoba koja ga orezuje je naprosto neko ko ga izdvaja ili mu pronalazi greške da bi ga mučio. Pritom, antihrist može čak pomisliti da je izložen maltretiranju i ponižavanju, da se prema njemu ne ophode kao prema ljudskom biću, te da ga omalovažavaju i nipodaštavaju. Nakon orezivanja, antihrist nikada ne razmišlja o tome kakvu je grešku zapravo počinio, koju je iskvarenu narav razotkrio, niti o tome da li je tragao za načelima kojih treba da se pridržava, da li je postupao u skladu sa istina-načelima, te da li je ispunio svoje obaveze u vezi sa materijom zbog koje je podvrgnut orezivanju. On ništa od toga ne analizira i ne preispituje, ne kontemplira o tome, niti o tim pitanjima uopšte razmišlja. Umesto toga, on orezivanju pristupa po svojoj volji i plahovito. Svaki put kada ga orezuju, antihrist kipti od besa, neposlušnosti i ozlojeđenosti i ne želi da sluša ničije savete. On odbija da prihvati vlastito orezivanje i nije u stanju da se vrati pred Boga kako bi samog sebe spoznao i preispitao, kako bi se pozabavio postupcima kojima je prekršio načela, poput površnosti ili divljanja prilikom obavljanja dužnosti, niti pak koristi ovu priliku da bi razrešio svoju iskvarenu narav. Umesto toga, iznalazi izgovore da bi odbranio i opravdao sebe, a u stanju je čak i da kaže neke stvari da bi druge ljude potpalio i izazvao razdor među njima” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Dvanaesta stavka”). Božja reč kaže da zbog toga što antihristi imaju odbojnost prema istini, kada ih drugi orezuju ili ukazuju na njihove probleme, oni se odlučno suprotstavljaju. Nikada nisu u stanju da promisle o svojim problemima i uvek se oslanjaju na svoju plahovitost u rešavanju problema, i čak ispunjavaju svoje srce zabludama, govoreći da ih drugi orezuju zato što ih gledaju sa visine i žele da ih ponize. Ispunjeni su pritužbama na druge. Poređenja radi, moji postupci i postupci antihrista su bili isti. Li Žan je ukazala na to da ja ne shvatam ključne stvari prilikom rešavanja problema i da ne govorim dovoljno o stručnim i tehničkim stvarima. To su zapravo bile stvari na koje se vredelo fokusirati. Istina je da braća i sestre nisu imali profesionalne veštine i da nisu shvatali načela, što je značilo da su njihovi video-zapisi uvek morali da se prerađuju i da je taj problem posledica mog nemara. Nakon što je Li Žan iznela svoj predlog, trebalo je da brzo prodiskutujemo o tome kako da ispravim to odstupanje, ali pošto nisam mogla da podnesem njen ton dok je ukazivala na moje probleme, imala sam osećaj da pokušava da me ponizi i omalovaži, pa nisam mogla a da ne iskalim svoje nezadovoljstvo. Nisam želela da slušam ništa od onog što je potom rekla niti da prepoznam probleme na koje je ukazivala. Mislila sam da me gleda sa visine i da pokušava da me ponizi i omalovaži. Zar ono što sam ja pokazivala nije bilo isto onakvo sramno ponašanje kakvo pokazuju oni koji ne prihvataju istinu i neprestano iznose smešne argumente na nerazuman način? Ljudi koji stvarno vole istinu i koji su razumni se odnose prema orezivanju i ukazivanju na njihove probleme sa stavom prihvatanja. Oni su u stanju da promišljaju i tragaju za istinom kako bi što pre rešili ta odstupanja. Čak i ako u tom trenutku ne mogu da prepoznaju te stvari, oni ne gube živce, niti nastavljaju da iznose smešne argumente u pokušaju da pobiju tuđe kritike. Međutim, kada mi je sestra dala predloge koji bi doprineli poslu, ne samo da to nisam prihvatila, već sam mislila da pokušava da me ponizi i omalovaži. Moje shvatanje je bilo apsurdno i nerazumno, i nisam se molila Bogu niti sam se pobunila protiv sebe. Umesto toga, iskalila sam svoje pritužbe i nezadovoljstvo kako bih osramotila svoju sestru. Bila sam kivna i odbijala sam da me iko uznemirava ili da mi priđe. To ukazuje na narav koja ima odbojnost prema istini i koja je ispunjena zlobom. Ako to ne ispravim, Bog će me s gnušanjem odbaciti i ukloniti me!

Prisetila sam se odlomka Božje reči koji sam pročitala: „Mada u današnje vreme ima mnogo ljudi koji obavljaju dužnost, a samo nekolicina njih stremi ka istini. Veoma malo ljudi stremi ka istini i ulazi u stvarnost dok obavljaju svoju dužnost; za većinu ljudi i dalje ne postoje načela u načinu na koji obavljaju stvari, oni i dalje nisu ljudi koji se istinski pokoravaju Bogu; oni samo tvrde da vole istinu, da su voljni da streme ka istini i da su voljni da teže istini, ali još uvek nije poznato koliko će trajati njihova odlučnost. Ljudi koji ne streme ka istini skloni su tome da u svakom trenutku i na svakom mestu otkriju svoje iskvarene naravi. Lišeni su svakog osećaja odgovornosti prema svojoj dužnosti, često su površni, postupaju kako oni žele i čak su nesposobni da prihvate orezivanje. Čim postanu negativni i slabi, skloni su napuštanju svoje dužnosti – ovo se često dešava, ništa se ne dešava češće; ovo je način na koji se ponašaju svi koji ne streme ka istini. Prema tome, kada ljudi tek treba da zadobiju istinu, oni su nepoverljivi i nepouzdani. Šta to znači da su nepouzdani? To znači da će verovatno pasti i postati negativni i slabi kada naiđu na poteškoće ili prepreke. Da li je pouzdan neko ko je često negativan i slab? Definitivno da nije. Ali ljudi koji razumeju istinu su drugačiji. Ljudi koji zaista razumeju istinu zasigurno imaju bogobojažljivo i bogopokorno srce, a pouzdani su samo oni sa bogobojažljivim srcem; ljudi koji nemaju bogobojažljivo srce nisu pouzdani. Kako treba pristupiti ljudima koji nemaju bogobojažljivo srce? Naravno, s ljubavlju im treba pružiti pomoć i podršku. Dok obavljaju svoju dužnost, treba ih bolje pratiti i pružiti im više pomoći i uputstava; tek tada se može garantovati da će efikasno obavljati svoju dužnost. A šta je cilj ovakvog postupanja? Glavni cilj je održavanje rada Božje kuće. Sekundarni cilj je da se blagovremeno identifikuju problemi, da se takvi ljudi blagovremeno obezbede, da im se pruži podrška ili da budu orezani, da se isprave njihova odstupanja i nadoknade njihovi nedostaci i mane. To je za ljude korisno i u tome nema ničeg zlonamernog” („Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (7)”). Razmišljanje o Božjoj reči me je navelo da shvatim da braća i sestre ne ukazuju na probleme i odstupanja zato što su zlonamerni ili zato što pokušavaju da ismeju i omalovaže ljude razotkrivanjem njihovih nedostataka, već zato što su odgovorni za crkveni rad i zato što svako ima iskvarenu narav, nepouzadan je i sposoban da nesvesno učini zlo, da krši načela postupajući prema ličnim željama, da bude površan u dužnostima i da odlaže i prekida crkveni rad, izazivajući tako ozbiljne posledice. Kaže se: „Kada su ljudi izgubljeni, boje se da ih niko neće voditi.” Kada ljudi imaju nekoga u svojoj blizini ko im često nudi pomoć i orezuje ih u njihovim dužnostima, to je za njih velika pomoć i zaštita. Kada pratim neki zadatak i primetim propuste i odstupanja, obično ukažem na njih i skrenem ljudima pažnju na njihovu ozbiljnost i posledice. Činim to zato što želim da ljudi dobro obavljaju svoje dužnosti i da bi se izbegla kašnjenja u radu. Li Žan je ukazivala na moje probleme iz istih razloga. Delimično je to činila da bi mi pomogla da postignem dobre rezultate, ali i iz ljubavi i osećaja za teret i za moje vlastito dobro. Nije trebalo da se opirem i ljutim, a još manje da režim na nju. Baš kao u početku kada video-zapisi nisu bili u skladu sa merilom, i ovo je uglavnom bila posledica toga što ljudi nisu dokučili tehnička načela. Nisam bila svesna tog problema i, kada je ona ukazala na to, trebalo je da usmerim sve ka rezimiranju tih odstupanja kako bismo stekli određene veštine, ali nikada nisam promislila o sebi niti rezimirala svoje probleme i samo sam joj uzvraćala. Zar sam uopšte bila razumna? Rekla sam sebi da ubuduće treba da prihvatim kada mi drugi ukažu na probleme i da se više ne suprotstvavljam.

7. januar 2023. godina, subota, sunčano

Danas je starešina prisustvovao našem okupljanju i otkrio neka odstupanja koja su se pojavila u toku našeg rada. Na primer, neka braća i sestre su se svađala oko jednog video-zapisa i nismo rešili taj problem, već smo im samo dali predloge i pustili ih da nastave dalje, što je rezultiralo time da video-zapis nije bio u skladu sa merilom, zbog čega je došlo do kašnjenja u radu. Starešina nas je takođe razotkrio i kritikovao zato što ne obavljamo stvaran rad. Slušanje svih ovih problema koji su iznošeni jedan po jedan počelo je da mi stvara veliku nelagodu i shvatila sam koliko sam postala otupela. Problemi na koje je starešina ukazivao su bili isti oni na koje mi je ukazivala Li Žan. Međutim, zbog toga što nisam želela da slušam i zato što ih nisam shvatala ozbiljno, oni nisu bili rešeni. Da sam onda mogla da prihvatim njena upozorenja i da sam sa njom detaljno diskutovala o tim stvarima i pronašla put razrešenja, možda su ovi problemi mogli biti donekle rešeni i popravljeni, ili u najmanju ruku, rad ne bi zapao u tako očajno stanje.

14. mart, utorak, veoma oblačno do sunčano

Tokom jedne od mojih predanosti, pročitala sam određene Božje reči koje se tiču moje naravi koja je imala odbojnost prema istini i postala sam svesnija ozbiljnosi ovog problema. Svemogući Bog kaže: „U crkvi postoje oni koji misle da ulaganje velikog napora ili činjenje nekoliko rizičnih stvari znači da su nagomilali zasluge. Zapravo, prema njihovim delima, oni su zaista vredni pohvale, ali njihova narav i stav prema istini su gnusni i odvratni. (…) Bog ne prezire slab kov ljudi, On ne prezire njihovu glupost i On ne prezire to što imaju iskvarene naravi. Šta je to što Bog najviše prezire kod ljudi? Najviše prezire kada oni imaju odbojnost prema istini. Ako imaš odbojnost prema istini, onda samo zbog toga, Bog nikada neće naći zadovoljstvo u tebi. To je zapisano u kamenu. Ako imaš odbojnost prema istini, ako ne voliš istinu, ako je tvoj odnos prema istini ravnodušan, prezriv i nadmen, ili čak grozan, otporan i odbijajući – ako se tako ponašaš – onda je Bog savim zgrožen tobom i ti si totalno propao, bez mogućnosti spasenja. Ako zaista voliš istinu u svom srcu, a samo si donekle slabog kova i nedostaje ti uvid, pomalo si glup; i ako često grešiš, ali ti nemaš nameru da činiš zlo i jednostavno si učinio nekoliko glupih stvari; ako si u srcu voljan da čuješ Božju besedu o istini i u srcu čezneš za istinom; ako je stav koji zauzmeš u svom odnosu prema istini i Božjim rečima iskren i čeznutljiv, i možeš visoko da ceniš i obožavaš Božje reči – to je dovoljno. Bog voli takve ljude. Iako si ponekad možda pomalo glup, Bog te ipak voli. Bog voli tvoje srce koje čezne za istinom i On voli tvoj iskren stav prema istini. Dakle, Bog ima milosti prema tebi i uvek ti pruža blagodati. On ne uzima u obzir tvoj slab kov ili tvoju glupost, niti uzima u obzir tvoje prestupe. Zbog toga što je tvoj stav prema istini iskren i čežnjiv, i tvoje srce je istinito, onda – uzevši u obzir istinitost tvog srca i taj tvoj stav – On će uvek biti milostiv prema tebi i Sveti Duh će delovati na tebi i ti ćeš imati nadu za spasenje. S druge strane, ako si nepopustljiv u srcu i popustljiv prema sebi, ako imaš odbojnost prema istini, nikada ne obraćaš pažnju na Božje reči i sve ono što uključuje istinu, neprijateljski si nastrojen i prezriv iz dubine svog srca, kakav je onda Božji stav prema tebi? Prezir, odvratnost i neprestani gnev” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Da bi svoju dužnost dobro ispunio, najvažnije je da čovek razume istinu”). Pročitavši Božju reč imala sam osećaj da je Božja narav pravedna i sveta. Bog ne prezire ljude zato što su budalasti ili zato što nemaju kov, već posmatra njihov stav prema istini. Ako neko ima sjajne talente i kov i sposoban je da obavlja posao, ali često u svojim dužnostima pokazuje narav koja ima odbojnost prema istini i obično nije u stanju da prihvati istinu i da promišlja, onda se Bogu ta osoba neće svideti, bez obzira na to koliko je njen kov sjajan. Bog voli ljude koji su voljni da prihvate istinu, čak i ako nemaju kov i ne mogu da obavljaju sjajan posao. Shvativši po kom merilu Bog procenjuje ljude i uporedivši ga sa svojim ponašanjem, imala sam osećaj da sam u velikoj opasnosti. Oslanjala sam se na svoju inteligenciju i kov, i kao nadzornica, bila sam sposobna da obavim određeni posao i da rešim neke poteškoće koje su članovi mog tima imali u vezi sa život-ulaskom, što me je navelo da verujem da znam šta radim. Ali kada bi drugi ukazivali na moje probleme, moj ponos bi preovladao, i imala bih osećaj da pokušavaju da me omalovaže i ponize. Moj stav prema predlozima drugih, pozitivnim stvarima i istini je bio prezriv i nadmen i gadila sam se Bogu. Već sam bila prestupila u svojim dužnostima, i da sam nastavila da budem toliko nerazumna i okorela, Bog bi me sigurno uklonio i isključio. To me je zaista prestravilo! Izgovorila sam tihu, revnosnu molitvu Bogu: „O, Bože, želim da se pokajem. Želim da pravilno izvršavam svoje dužnosti sa braćom i sestrama, ali moja iskvarena narav je toliko užasna. Molim te, više me disciplinuj i spasi me od okova moje iskvarene naravi.”

21. mart 2023. godine, utorak, sunčano

Danas sam pročitala odlomak Božje reči koji mi je pružio put primene. Bog kaže: „Moraš prvo da rešiš sve poteškoće u sebi, oslanjajući se na Boga. Raskrsti sa svojom izopačenom naravi i budi u stanju da istinski razumeš svoje sopstveno stanje i znaj kako treba da postupaš; nastavi da razgovaraš o svemu što ne razumeš. Neprihvatljivo je ne poznavati sebe. Prvo izleči svoju bolest i češće jedi i pij Moje reči i razmišljaj o njima, pa ćeš živeti svoj život i delati prema Mojim rečima; bilo da si kod kuće ili negde drugde, treba da dozvoliš Bogu da ima moć nad tobom. Odbaci telesno i prirodno. Dozvoli da Božje reči uvek prevladaju u tebi. Nema potrebe da brineš što se tvoj život ne menja; vremenom ćeš osetiti kako se tvoja narav znatno promenila. Pre si žudeo da budeš u centru pažnje; ili nikog nisi slušao, ili si bio ambiciozan, samopravedan ili gord – to su stvari kojih ćeš se postepeno osloboditi. Ako želiš da ih odbaciš odmah, to nije moguće! To je zato što tvoje staro ja neće dozvoliti drugima da ga dotaknu, toliko je duboko ukorenjeno. Dakle, moraš da uložiš subjektivan napor i pozitivno i aktivno se pokoriš delu Svetog Duha, da iskoristiš svoju volju da sarađuješ s Bogom i budeš spreman da Moje reči sprovedeš u delo. (…) Ne budi samopravedan; crpi snagu drugih da nadomestiš svoje manjkavosti, gledaj kako drugi žive prema Božjim rečima i da li je vredno oponašati njihove živote, postupke i reči. Ako smatraš da su drugi manje vredni, samopravedan si, uobražen i nikome nisi od koristi. Ono što je sada ključno je da se usredsrediš na život, da jedeš i piješ više Mojih reči, da iskusiš Moje reči, da poznaješ Moje reči, da Moje reči i zaista postanu tvoj život – to su najvažnije stvari. Ako neko nije u stanju da živi prema rečima Božjim, može li njegov život sazreti? Ne može. Moraš živeti prema Mojim rečima u svakom trenutku i Moje reči ti moraju biti kodeks ponašanja u životu, tako da osetiš da je postupanje po tom kodeksu ono čemu se Bog raduje, a da drugačije ponašanje Bog mrzi; tako ćeš polako zakoračiti na pravi put” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 22. poglavlje, „Hristove izjave na početku”). Bog kaže: „Neprihvatljivo je ne poznavati sebe. Prvo izleči svoju bolest.” Istina je da je Bog već jasno odredio put primene. Kada se suočavamo sa nečim, uvek treba da dođemo pred Boga da promislimo, da spoznamo sebe i da tragamo za istinom kako bismo rešili svoje probleme. U prošlosti, kada bi drugi ukazivali na moje probleme, istog trenutka bih planula i ne bih bila voljna da promišljam i mislila bih: „To što govoriš nije objektivno; nije tako” ili: „Možda si ukazala na moj problem, ali to ne znači da si bolja od mene.” Brecnula bih se i prkosila, i ne bih sagledala situaciju kao nešto što dolazi od Boga, pa bih se suprotstavila drugima i na kraju ne bih dobila ništa. Istina je da, iako neko ko ukazuje na moje probleme može da otkrije iskvarenost i da ponekad kaže nešto što nije sasvim tačno, sve dok je delimično u skladu sa činjenicama u vezi onoga u čemu me ispravlja, trebalo bi to da prihvatim, da promislim o sebi i tragam za istinom koja se odnosi na rešavanje tog problema. To je stav prihvatanja istine. Samo postupanjem na ovaj način moja nadmena narav koja ima odbojnost prema istini može postepeno da se reši.

10. april 2023. godine, ponedeljak, sunčano

Danas mi je starešina pisao o našem sporom napetku u izradi video-zapisa, govoreći da radimo površno i da nismo pažljivi u praćenju ovog posla, da ne tražimo razloge sporosti i da na taj način zanemarujemo svoje dužnosti. Moja prva reakcija je bila da mu uzvratim i pomislila sam: „Rešavamo ovaj problem, samo je pitanje vremena. Uz to, oni koji snimaju video-zapise imaju stvarne poteškoće sa tehnikom, pa zar stvarno možeš da nas kriviš?” Osećala sam se povređeno, ali sam shvatila da opet počinjem da se opirem i da ne prihvatam predloge, pa sam nastavila da se molim Bogu: „O, Bože, tako sam buntovna! Uporno se ponašam nerazumno i ne mogu da tragam za istinom kako bih izvukla pouke. O, Bože, čuvaj moje srce kako bih mogla da prihvatim usmeravanje i pomoć starešine.” Nakon toga smo zajedno ispitali problem spore video-produkcije i na kraju smo otkrili da je naša efikasnost stvarno preniska i da previše odlažemo. Obično sam ih zasipala praznim rečima kako bih ih podstakla, ali nikada nisam stvarno razumela na kojim delovima usporavaju, koji segmenti mogu da se izostave, na kojim delovima mogu da zapnu i izgube vreme i kako da se ispravi opušten stav koji neki ljudi imaju prema svojim dužnostima. Stvarnim istraživanjem i traganjem za istina-načelima za rešavanje ovih problema, rad bi mogao napredovati bar dvostruko brže. Umalo sam opet odbila predloge drugih, i da sam to stvarno uradila, ovi problemi bi ostali nerešeni i rad bi se i dalje odlagao. Što više stvari doživljavam, to više shvatam koliko je neophodno prihvatati predloge drugih i promišljati kada se nešto desi!

Osvrćući se na vlastito iskustvo, ispunjena sam mnoštvom osećanja i uviđam koliko je Bog mudar! Da Li Žan nije ukazivala na moj problem, nikada ne bih shvatila koliko je teška moja narav odbojnosti prema istini, i bez Božjeg otkrovenja i reči razotkrivanja, ne bih umela ni da promislim o sebi. Samo bih nastavila da idem dalje pogrešnim putem, i na kraju bi me moja braća i sestre odbacili i Bog bi me uklonio. Divno Božje delo je razotkrilo moju iskvarenost i ružnoću i stroge Božje reči osude su razotkrile moju iskvarenu narav i omogućile mi da prepoznam svoju sotonsku narav koja ima odbojnost prema istini i da se probudim i promenim. Sve je to bila Božja ljubav! Iako se još uvek nisam mnogo promenila, voljna sam da u budućnosti prihvatim sud i grdnju Božje reči kako bih mogla postepeno da se menjam.