Obavljala sam dužnost dizajniranja slika u crkvi, a kasnije sam izabrana za vođu tima. Nakon jednog perioda saradnje, napredak u radu tima se donekle poboljšao, a popravio se i kvalitet dizajna. Starešina me je mnogo cenila i u većini slučajeva bi se konsultovala sa mnom o problemima u timu. Ako je stanje neke sestre bilo loše ili joj je nedostajalo tehničkih veština, od mene bi se takođe tražilo da ponudim više zajedništva i da pomognem. Takođe sam u više navrata čula da je starešina hvalila moje radne sposobnosti pred drugim timovima i bila sam jako zadovoljna, misleći da sam bolja od drugih i da imam solidan kov.

U avgustu 2019. godine, sestra Li Ven prebačena je u naš tim da obavlja dužnost. Starešina je rekla da je njen kov prilično dobar i zamolila me je da se fokusiram na njeno usavršavanje. Kroz interakcije koje su usledile, videla sam da Li Ven ima prilično dobar kov. Ponekad je na slikama prepoznala probleme koje sam ja propustila, a njeni predlozi za izmene bili su prilično inovativni i jedinstveni. Druga sestra u timu, Džao Ling, takođe joj se divila. U tom trenutku, u svom srcu sam osetila nesigurnost, misleći: „Ako nisam tako dobra kao Li Ven, ko će mi se više diviti? To neće moći. Moram naporno raditi na tehničkom aspektu svoje dužnosti.” Ali, ma koliko se trudila, opet nisam bila tako dobra kao Li Ven u smislu tehnike, niti sam videla probleme tako sveobuhvatno kao Li Ven. Jako sam se nervirala. Kasnije sam videla da se Džao Ling dosta zbližila sa Li Ven, da traži njenu pomoć po bilo kom pitanju, a kada je starešina razgovarala sa nama o problemima, stavovi i sugestije Li Ven često su nailazili na odobravanje svih. Osećala sam se izostavljeno. Pogotovo kada je starešina pri odlasku ohrabrila Li Ven da više vežba. Bilo mi je veoma neprijatno kad sam to čula, misleći: „Ne poričem da Li Ven ima dobar kov, ali nisam ni ja tako loša! Mnoge slike koje sam ranije izradila su izabrane, a sposobna sam i da rešavam probleme. Zašto te stvari ne možeš da vidiš?” Razmišljajući o tome, postala sam ljubomorna na Li Ven, misleći: „Pre tebe, starešina me je više cenila i konsultovala se sa mnom o svemu, ali otkad si ti došla, ja sam izostavljena. Ukrala si mi ’oreol’!” Što sam više razmišljala o tome, to sam više osećala neuravnoteženost i počela sam da mrzim Li Ven.

Kasnije sam videla neka trvenja između Li Ven i jedne sestre iz kuće domaćina, ali nisam ponudila bilo kakvo zajedništvo niti pomoć, već sam uživala u njenoj situaciji, razmišljajući: „Zar ne bi trebalo da si dobra u svemu? Zar ti se svi ne dive? Kako to da ne možeš da izađeš na kraj čak ni sa ovom sestrom iz kuće domaćina?” Ta sestra je ponekad pred nama spominjala iritantne lične navike koje je imala Li Ven i mada bih joj rekla da se korektno ponaša prema Li Ven, duboko u sebi, nadala sam se da će razviti predrasude prema njoj i da onda ljudi više neće misliti kako je Li Ven sjajna, niti će više imati tako visoko mišljenje o njoj. Jednog dana, trebalo je da napišemo dopis o našim tehnikama, a morali smo i da izmenimo neke slike. Dosta dobro pišem takve dopise, ali kad sam pomislila na to kako vođa hvali Li Ven, nisam želela da ga napišem. Mislila sam da je pisanje dopisa slaba tačka Li Ven, pa sam je pustila da ga ona napiše. Pomislila sam da ostali neće više imati visoko mišljenje o njoj ako ga ne napiše dobro. Iza fasade iskrenosti, rekla sam Li Ven: „Džao Ling i ja ćemo raditi na dizajniranju, a ti napiši pismo. Svako treba da vežba da bude svestran, samo ga napiši najbolje što možeš i nemoj sebi stvarati preveliki pritisak”. Li Ven je rekla da nije ranije pisala takvo pismo i da se plaši da će uzalud potrošiti vreme ako ga ne napiše dobro, ali ja sam insistirala da ga ona napiše. Generalno, pismo koje je napisala izgledalo je u redu, ali su mu nedostajali neki detalji. Pomislila sam: „Kako tebi ovo nije izazov? Ako ovako nastaviš, na kraju ćeš me zaseniti! Budući da pismo koje si napisali ima nedostataka, moram da te obrukam!” Ukazala sam na mnoge probleme, rekavši da su neki delovi nejasni, a da drugima nedostaju detalji. Li Ven je postala pomalo negativna kad je videla na koliko problema joj ukazujem. Kasnije sam Li Ven dodelila neke od izazovnijih zadataka u timu, pokušavajući namerno da joj otežam stvari. Ponekad bih se uhvatila za bilo kakvu sitnu iskvarenost koju bi Li Ven otkrila, a zatim bih je kritikovala kod Džao Ling, govoreći koliko je nadmena i kako ne može da kontroliše svoje iritantne lične navike, zbog čega je sestra iz kuće domaćina ne voli. Ovo je dovelo do toga da Džao Ling razvije predrasude prema Li Ven. Li Ven je postala veoma sputana i negativna i htela je da pređe u drugi tim da vrši svoju dužnost. Videvši Li Ven tako negativnu, imala sam iznenadan osećaj krivice, razmišljajući: „Da li sam previše stroga prema njoj?” Ali onda sam pomislila: „Ako to ne uradim, kako ću učvrstiti svoj položaj u timu? Ko će obraćati pažnju na mene? Moja pozicija vođe tima bi čak mogla biti ugrožena”. Ove misli su izbrisale osećaj krivice. Kasnije, uz zajedništvo i pomoć starešine, stanje Li Ven se poboljšalo. U međuvremenu, mene je i dalje izjedala ljubomora i nisam mogla da sarađujem sa Li Ven. Kasnije, imala sam zubobolju više od dva meseca i koji god lek sam uzimala, ništa nije pomoglo. Sestre su me podsetile da razmislim o sebi, ali ja sam samo nastavila da tražim razloge spolja. Starešina me je zatim razotkrila rekavši da se previše brinem za ugled i status i da isključujem druge, da ne sarađujem skladno sa ostalima, da sam gurnula tim u stanje haosa i da rad već nekoliko meseci ne daje rezultate. Rekla je da sledim put antihrista i da sam smenjena. Njene reči su me ubole u srce i bila sam uznemirena. Shvatila sam da sam počinila zlo i samo sam plakala. Mislila sam da je moja silna briga za ugled i status značila da me Bog neće spasiti, pa sam odustala od sebe. Kasnije, Džao Ling je podelila svoja iskustva i pomogla mi, ohrabrujući me da ne odustanem i govoreći mi da treba da tragam za istinom kako bih rešila svoje probleme.

Jedne večeri, tokom svojih predanosti, čula sam himnu Božje reči pod nazivom „Odlučnost koju treba da imamo u stremljenju ka istini” koja me je zaista dirnula. Bog kaže: „Moraš razumeti ovo: ’S čim god da se susretnem, sve su to lekcije koje moram da savladam u svom traganju za istinom – Bog je to tako uredio. Možda sam slab, ali nisam negativan i zahvalan sam Bogu na prilici da savladam te lekcije. Zahvalan sam Mu što je postavio ovu situaciju pred mene. Ne mogu da napustim svoju rešenost da sledim Boga i steknem istinu. Kada bih digao ruke od nje, to bi bilo isto kao da sam se predao Sotoni, upropastio se i izdao Boga.’ Takvu rešenost moraš da imaš” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo ako često živi pred Bogom, čovek može imati normalan odnos sa Njim”). U sebi sam pevala ovu pesmu iznova i iznova dok su mi suze navirale na oči. Osećala sam da to što sam smenjena i što me je starešina žestoko razotkrila dolazi od Boga i da je to bila Božja ljubav i spasenje za mene. Toliko sam otupela i bila nepopustljiva, tvrdoglavo težeći za ugledom i statusom i sledeći put antihrista. Toliko sam dugo imala zubobolju, a i sestre su me podsećale i pomagale mi, ali mi nije palo na pamet da se pokajem. U glavi su mi bile samo misli o tome kako to što se dive Li Ven znači da sam ja zanemarena. Bila sam zaslepljena svojom željom za ugledom i statusom, zbog čega sam mrzela Li Ven, imala predrasude prema njoj, činila stvari koje su je povredile i gurnula tim u stanje haosa. Ipak, nisam promišljala, već sam odustala od sebe pogrešno razumevši da me Bog više neće spasiti. Zar nisam iskrivila Božju nameru? Zaista nisam nimalo razumela Božje srce. Nisam uopšte poznavala sebe! Shvativši ovo, osećala sam da zaista dugujem Bogu, jer da Bog nije uredio ove okolnosti kako bi me izgrdio i disciplinovao, ja ne bih razmišljala o sebi i nastavila bih da idem pogrešnim putem. Nisam mogla više pogrešno da razumem Boga i želela sam da pravilno jedem i pijem Njegove reči kako bih promenila svoje stanje.

Nakon toga, pročitala sam odlomak Božjih reči koji je bio direktno povezan sa mojim stanjem. Bog kaže: „Neki ljudi uvek strepe da su drugi bolji ili sposobniji od njih, da će neko drugi biti priznat a oni zanemareni, i to ih tera da napadaju i isključuju druge. Zar to nije slučaj zavisti prema nadarenim ljudima? Zar to nije sebično i ogavno? Kakva je to narav? To je zloba! Oni koji razmišljaju samo o svojim interesima, koji zadovoljavaju samo svoje sebične želje, a da pritom ne razmišljaju o drugima niti razmatraju interese doma Božjeg, imaju lošu narav i Bog ih ne voli. Ako si zaista sposoban da pokažeš obzir prema Božjim namerama, moći ćeš da postupaš pravedno prema drugima. Ako preporučiš dobru osobu i dozvoliš joj da prođe obuku i da obavlja dužnost, dodajući tako jednu nadarenu osobu u dom Božji, zar ti to neće olakšati posao? Zar onda nećeš pokazati odanost u svojoj dužnosti? To je dobro delo pred Bogom; to je minimum savesti i razuma koje treba da poseduju oni koji služe kao vođe” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svoje iskvarene naravi čovek može postati slobodan i nesputan”). Razmišljajući o Božjim rečima, videla sam da je ono što je Bog razotkrio bilo upravo moje stanje. Zavidela sam drugima na njihovim sposobnostima i imala sam lošu narav. Rad na dizajniranju je veoma važan i zahteva saradnju inovativnih i pronicljivih ljudi. To omogućava da se poboljša efikasnost dizajniranja. Ali, Džao Ling i ja nismo bile previše inovativne, dok je Li Ven briljirala u ovoj oblasti, što je upravo dopunjavalo naše nedostatke. Ovo je bilo korisno za rad i trebalo je da budem srećna što crkva ima nekoga poput nje. Ali, ja nisam tako razmišljala. Zbog svoje težnje za ugledom i statusom, stalno sam bila ljubomorna na Li Ven. Kada sam saznala da je njen kov bolji od mog i da je starešina ceni, plašila sam se da će me zaseniti i bila sam odlučna u tome da je nadmašim, ali na moje iznenađenje, ma koliko se trudila, opet nisam mogla da se merim s njom. Ipak, nisam bila voljna da priznam poraz, pa sam počela da joj otežavam stvari tako što sam cepidlačila i namerno je blamirala. Čak sam se uhvatila i iskvarenosti koju je Li Ven otkrila kako bih je osuđivala i omalovažavala je iza leđa, zbog čega je ljudi više nisu visoko cenili. Videla sam da sam zaista zlobna i da uopšte ne posedujem razum normalnih ljudi! Osoba normalne ljudskosti i razuma ne bi činila stvari kako bi naudila drugima. Takva osoba bi bila poštena, razmišljala bi o Božjim namerama i imala bi srce naklonjeno Njemu. Bila bi srećna da vidi nekoga ko sarađuje u radu Božje kuće. Ali, ne samo da nisam uspela da unapredim rad, već sam ga ometala i uništavala. Moji postupci i ponašanje bili su tako ogavni Bogu i bila sam zaista nedostojna da se zovem ljudskim bićem!

Zatim sam pročitala ove Božje reči: „Jedna od najočiglednijih karakteristika suštine antihrista jeste da oni preuzimaju monopol nad vlašću i da vode sopstveni diktatorski režim: oni ne slušaju nikoga, ne poštuju nikoga i uopšte ne obraćaju pažnju na druge ljude, bez obzira na njihove prednosti, bez obzira na ispravna gledišta ili mudre stavove koje ti ljudi izražavaju i bez obzira na prikladne metode koje možda predlažu; ponašaju se kao da baš niko ne ispunjava uslove da sarađuje s njima ili da uzme učešće u onome što oni rade. Takva je narav koju poseduju antihristi. Neki ljudi kažu da to znači imati lošu ljudskost – ali, kako bi to mogla da bude samo obična loša ljudskost? To je jedna potpuno sotonska narav, a takva narav je do krajnosti opaka. Zašto kažem da je njihova narav do krajnosti opaka? Antihristi otimaju sve iz Božje kuće i od crkvene imovine, a onda to tretiraju kao svoju ličnu imovinu, kojom u celosti treba da upravljaju oni, pa ne dozvoljavaju nikom drugom da im se u to meša. Pri obavljanju crkvenog posla, oni misle isključivo na sopstvene interese, na svoj status i na svoj lični ponos. Nikome ne dopuštaju da našteti njihovim interesima, a još manje dopuštaju da iko ko je dobrog kova ili može da pruži svoje iskustveno svedočenje ugrozi njihov ugled i status. (…) Štaviše, antihristi često fabrikuju laži i izvrću činjenice među braćom i sestrama, omalovažavaju i osuđuju ljude koji mogu da govore o svom iskustvenom svedočenju. Ma kojim poslom da se ti ljudi bave, antihristi nalaze izgovore da ih isključe i potisnu, a ujedno ih i osuđuju da su nadmeni i samopravedni, da vole da se hvale i da u sebi gaje ambicije. U stvari, ti ljudi imaju određena iskustvena svedočenja i poseduju ponešto od istina-stvarnosti. Relativno su dobre ljudskosti, poseduju savest i razum i u stanju su da prihvate istinu. Iako možda imaju određene nedostatke i mane i mada ponekad razotkrivaju svoju iskvarenu narav, oni su sposobni da promišljaju o sebi i da se pokaju. To su ljudi koje će Bog spasti i koji se mogu nadati da će ih Bog usavršiti. Jednom rečju, ti ljudi su prikladni za obavljanje dužnosti. Oni ispunjavaju zahteve i načela za obavljanje dužnosti. Ali, antihristi u sebi misle: ’Nema šanse da se pomirim s tim. Ti želiš da dobiješ ulogu unutar mog domena, želiš da se takmičiš sa mnom. To je nemoguće; ni ne pomišljaj na to. Obrazovaniji si od mene, bolje se izražavaš, popularniji si od mene i marljivije od mene stremiš ka istini. Ako budem sarađivao s tobom, a ti mi preotmeš prestiž, šta onda da radim?’ Da li oni uopšte uzimaju u obzir interese Božje kuće? Ne. O čemu oni razmišljaju? Razmišljaju samo o tome kako da sačuvaju svoj status” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Osma stavka (1. deo)”). Božje reči to vrlo jasno razotkrivaju. Antihristi pridaju veliku važnost statusu i ne dozvoljavaju drugima da ih nadmaše. Jednom kada ih neko nadmaši i ugrozi njihov status, čine sve što mogu da napadnu i isključe tu osobu, ne odustajući dok je u potpunosti ne oklevetaju. To je zaista zlobno! Antihristi samo razmišljaju o tome kako da zaštite svoj status i nikada ne razmišljaju o interesima Božje kuće. Čak i ako su interesi Božje kuće narušeni, a braća i sestre povređeni, oni ostaju ravnodušni. I moje ponašanje je odgovaralo tom opisu. Videla sam da Li Ven dobro shvata, da brzo napreduje, da može da ponudi jedinstvena zapažanja i da je starešina i sestra saradnica hvale, pa sam se brinula da ću izgubiti svoj status i razvila sam netrpeljivost prema Li Ven. Verovala sam da mi je oduzela „oreol”, pa sam počela da je isključujem. Namerno sam joj otežavala stvari kako bi ona izgledala loše. Osuđivala sam je iza leđa, uvlačeći u to sestru iz kuće domaćina i Džao Ling, kako bi mi se pridružile u isključivanju i maltretiranju Li Ven. Htela sam da je gurnem u negativno stanje, a zatim da je izbacim sa svoje „teritorije”. Videla sam da sam bila zaista nemoralna i podla! Bila sam pod kontrolom sotonskih otrova poput „U celoj vaseljeni, ja sam vrhovni” i „Može da postoji samo jedan alfa-mužjak”. Nisam mogla da trpim nikog drugog i mrzela sam ili bila ljubomorna na svakog za koga sam otkrila da je bolji od mene. Čak sam se koristila i spletkama kako bih ih mučila i nisam odustajala dok ne postanu negativni i ne ostanu poraženi. Sad kad se svega prisetim, živela sam po tim sotonskim otrovima i imala sam naročito nadmenu i zlobnu narav. Govorila sam i postupala, uopšte ne razmišljajući o interesima Božje kuće. Po čemu se ta moja narav razlikovala od antihristove?

Kasnije sam pročitala odlomak Božjih reči i stekla izvesno razumevanje prirode i posledica svojih postupaka, koje sam preduzela da zaštitim svoje interese i koji su ometali crkveni rad. Svemogući Bog kaže: „Ako stalno ometaš, prekidaš i podrivaš stvari koje Bog želi da odbrani, ako prema takvim stvarima uvek iskazuješ prezir i o njima uvek imaš predstave i zamisli, u tom slučaju se Bogu protiviš i Njemu se suprotstavljaš. Ako za delo Božje kuće i interese Božje kuće ne smatraš da su važni i stalno želiš da ih podrivaš, uvek bi da izazivaš uništenje ili bi da iz njih uvek izvlačiš korist, da varaš ili da tuđe prisvajaš, hoće li se Bog naljutiti na tebe? (Hoće.) I kakve su posledice Božje ljutnje? (Bićemo kažnjeni.) To je sasvim sigurno. Bog ti nipošto neće oprostiti! Jer je ono što radiš rušenje i uništavanje crkvenog rada i u suprotnosti je sa delom i interesima Božje kuće. To predstavlja veliko zlo, ulazak u suparništvo sa Bogom i nešto što direktno vređa Božju narav. Kako da se onda Bog ne naljuti na tebe? Ako neki ljudi, budući da su lošeg kova, u svom poslu nisu stručni i nehotice učine nešto što dovede do prekida i ometanja, za to ima opravdanja. Međutim, ako se zbog sopstvenih ličnih interesa upuštaš u ljubomoru i svađu i svesno preduzimaš stvari koje prekidaju, ometaju i uništavaju delo Božje kuće, to se smatra namernim kršenjem i predstavlja vređanje Božje naravi. Hoće li ti Bog oprostiti? Bog obavlja delo Svog plana upravljanja za period od 6000 godina i u njega ulaže sav Svoj mukotrpan rad. Ako se neko protivi Bogu, namerno škodi interesima Božje kuće i namerno sprovodi svoje lične interese i stremi ličnom prestižu i statusu na uštrb interesa Božje kuće, i pritom ne okleva da sruši crkveni posao, izazivajući ometanje i uništavanje dela Božje kuće, pa Božjoj kući čak nanese ogromnu materijalnu i finansijsku štetu, smatrate li da takvim ljudima treba oprostiti? (Ne, ne treba.) (…) Stremljenje ka slavi, dobiti i statusu i stremljenje ka svojim interesima – to je saradnja sa Sotonom u zlodelima i suprotstavljanje Bogu. Kako bi onemogućio Božje delo, Sotona stvara razna okruženja da bi ljude iskušavao, ometao i navodio na stranputicu, da bi ih sprečio da slede Boga i da Mu se pokore. Oni, umesto toga, sarađuju sa Sotonom i slede ga, namerno se dižu da ometaju i uništavaju Božje delo. Ma koliko Bog u zajedništvu razgovarao o istini, oni nikako da se opamete. Ma koliko ih Bog orezivao, oni i dalje ne prihvataju istinu. Uopšte se ne pokoravaju Bogu, već insistiraju da sve bude po njihovom i da rade šta im padne na pamet. Stoga prekidaju i uništavaju crkveni rad, ozbiljno utiču na napredak raznoraznog crkvenog rada i prouzrokuju ogromnu štetu život-ulasku Božjeg izabranog naroda. Taj greh je preveliki i Bog će takve ljude sigurno kazniti” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Deveta stavka (1. deo)”). Čitajući Božje reči, osećala sam se kao da me Bog razotkriva licem u lice. Njegove reči su me pogodile u srce i bila sam veoma uplašena. Bez obzira na to što je Li Ven mogla da dizajnira bolje i više slika, što bi koristilo crkvenom radu, ja ne samo da nisam podržala ni nju ni njen rad, već sam je stalno isključivala i hvatala se za njene nedostatke kako bih joj namerno otežala stvari i izolovala je. To je dovelo do toga da Li Ven upadne u negativno stanje i da postane nesposobna da normalno izvršava svoju dužnost. Rad u timu je takođe bio teško pogođen i mesecima nije davao nikakve rezultate. Ono što sam učinila bilo je potkopavanje, ometanje i uništavanje crkvenog rada. To je bilo protivljenje Bogu i vređanje Njegove naravi. Razmišljala sam o tome kako je Saul bio ljubomoran na Davida. Bog je pomazao Davida, a David se oslanjao na Boga Jahvu kako bi pobeđivao i dobio podršku Izraelaca. Saul ga nije mogao tolerisati i smatrao je da, sa Davidom u blizini, ne može zadržati svoj presto, pa je nemilosrdno progonio Davida, pokušavajući da ga ubije, ali uz Božju zaštitu, Saul nije mogao da naudi Davidu i na kraju je Saul poginuo na bojnom polju. Moji postupci su u suštini bili isti kao i Saulovi. Koristila sam se prevarama da zaštitim svoj ugled i status, a Li Ven sam isključila i mučila je, što je dovelo do toga da živi u negativnom stanju, kao i da izgubi motivaciju za vršenje svoje dužnost, do te mere da je čak htela da napusti tim. Kad se osvrnem na to, iako je možda izgledalo kao da samo pokušavam da otežam život Li Ven, u stvarnosti, rušila sam crkveni rad i protivila se Bogu! Li Ven je bila efikasna u svojoj dužnosti, ali sam pokušala svaki trik koji sam mogla da smislim kako bih je isključila i bila sam zadovoljna kada sam mogla da je izbacim. To je ometalo i prekidalo rad crkve. Nije li ovo bio postupak đavola i Sotone? Prestravila sam se od te pomisli. Nisam očekivala da moja narav bude tako zlobna. Sad kad razmislim, moja smena je zaista bila Božja pravednost! U tom sam trenutku lila suze pokajanja i mrzela sam sebe zbog toga što mi nedostaje toliko ljudskosti! Molila sam se Bogu u pokajanju, voljna da u potpunosti ispravim svoje greške iz prošlosti.

Sledećeg jutra, tokom svojih predanosti, čitala sam članke o iskustvenim svedočenjima koje su braća i sestre napisala o svojim iskustvima sa rešavanjem ljubomore i pronašla sam put primene. Bog kaže: „Funkcije nisu iste. Postoji jedno telo. Svako obavlja svoju dužnost, svako na svom mestu i daje sve od sebe – svaka iskra ima svoj zrak svetlosti – i traži zrelost u životu. Tako će Meni biti udovoljeno” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 21. poglavlje, „Hristove izjave na početku”). „Moraš da naučiš da se odrekneš tih stvari i da ih ostaviš po strani, da preporučuješ druge i da im dozvoliš da se istaknu. Nemoj da se boriš ili da žuriš da iskoristiš prilike da se istakneš i zasijaš. Moraš biti u stanju da takve stvari ostaviš po strani, ali takođe ne smeš da zaostaješ u obavljanju svoje dužnosti. Budi osoba koja tiho dela iz senke i ne hvali se pred drugima dok odano obavljaš svoju dužnost. Što se više odričeš svog ponosa i statusa i što se više odričeš svojih interesa, osećaćeš veći mir, više će svetlosti biti u tvom srcu i više će se tvoje stanje popravljati. Što se više boriš i takmičiš, mračnije će postajati tvoje stanje” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svoje iskvarene naravi čovek može postati slobodan i nesputan”). Razmišljajući o Božjim rečima, shvatila sam da, sarađujući sa Li Ven u našim dužnostima, postoji jedna istina koju moram primenjivati. Morala sam da zauzmem svoj položaj kako treba i da stavim po strani svoja razmišljanja o dobicima i gubicima u pogledu svojih interesa i morala sam da naučim da podržavam crkveni rad i da dobro izvršavam svoju dužnost. Bog određuje čovekov kov i on ga ne može sâm promeniti. Baš kao Li Ven, koja je brzo shvatala i imala moć opažanja, čija su gledišta i dizajni bili inovativni i kreativni i koja je bila tip osobe sa dobrim kovom. Dok je moj kov bio prosečan i nisam bila inovativna poput Li Ven, i koliko god se takmičila s njom, nisam mogla da je nadmašim. U prošlosti, moj rad je bio donekle delotvoran, ali sve je to bilo zahvaljujući Božjem vođstvu i saradnji braće i sestara, a ne zbog moje izražene radne sposobnosti ili mog kova. Ali, nisam se zahvalila Bogu za Njegovo vođstvo. Umesto toga, pripisala sam te rezultate sebi, hvaleći se da imam dobar kov i da sam talentovana osoba. Bila sam zaista besramna! Da nije bilo te smene i strogog orezivanja od strane starešine, i dalje bih se takmičila sa Li Ven za ugled i status, a na kraju ne bih ni znala zašto sam isključena! Sada sam shvatila da težnja za ugledom i statusom nema nikakvu vrednost. Zapravo, kada razmislim, šta imam od toga da me drugi visoko cene? Nekad sam dobijala divljenje i podršku ostalih, ali to su bili samo trenutna slava i ponos. Moja iskvarena narav se nimalo nije promenila i opet sam se takmičila za slavu i dobit. Na kraju sam toliko otupela da čak i kada su mi sestre ukazivale na mane koje su mi bile pred nosom, nisam shvatila da moram da razmišljam o sebi. Videla sam da sam bila zaslepljena ugledom i statusom. Zaista sam bila budala! Borila sam se za bezvredni ugled i status, a za sobom sam ostavila ozbiljne prestupe koje sam učinila pred Bogom. Propustila sam brojne prilike da zadobijem istinu. Zaista nije bilo vredno toga! Crkva je uredila da Li Ven i ja zajedno izvršavamo dužnosti kako bismo mogle skladno da sarađujemo i da otkrijemo naše prednosti. Bilo je baš kao što Bog kaže: „Svako obavlja svoju dužnost” i „svaka iskra ima svoj zrak svetlosti” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 21. poglavlje, „Hristove izjave na početku”). Kada zajedno naporno radimo kako bismo dobro izvršili naše dužnosti i udovoljili Bogu, Božje srce će biti zadovoljno. Razmišljajući o tome, osetila sam veliko olakšanje. Otpustivši svoju ljubomoru, osetila sam toliki mir i lakoću u svom srcu.

Posle više od mesec dana predanosti i promišljanja, stekla sam određeno razumevanje sebe, a starešina je tada uredio da ponovo vršim svoju dužnost sa Li Ven i ostalima. Znala sam da je to Božja milost i da mi Bog pruža priliku da se pokajem i bila sam istinski zahvalna Bogu! U to vreme, Li Ven je bila vođa tima, a starešina se konsultovao s njom o svim vrstama problema. Osećala sam se pomalo neprijatno. Shvatila sam da se moja ljubomora ponovo rasplamsava, pa sam se brzo pomolila Bogu, tražeći od Njega da pazi na mene i pomogne mi da primenjujem istinu i da se oslobodim ljubomore prema svojoj sestri. Kasnije sam pročitala ove Božje reči: „Prema kojim načelima se ponašate? Trebalo bi da se ponašate u skladu sa svojom pozicijom, da pronađete pravo mesto za sebe i da obavljate dužnost koju treba da obavljate; jedino takva osoba ima razum. Na primer, postoje ljudi koji su vični nekim stručnim veštinama i shvataju njihova načela, pa treba da preuzmu odgovornost i da obave završne provere u tom području; postoje ljudi koji mogu da ponude ideje i uvide, nadahnjujući druge i pomažući im da svoje dužnosti bolje obavljaju – u tom slučaju oni treba da donose ideje. Ako možeš da pronađeš pravo mesto za sebe i da skladno radiš sa svojom braćom i sestrama, izvršavaćeš svoju dužnost i to je pravi smisao vladanja u skladu sa svojom pozicijom” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Načela kojima čovek treba da se rukovodi u svom vladanju”). S obzirom na to da je Li Ven imala bolje tehničke veštine i da su njene kompozicije bile inovativne i kreativne i da je kao vođa tima mogla da upravlja radom tima, morala sam da skladno sarađujem s njom i da dobro izvršavam svoje dužnosti. Činjenica je da nisam bila tako tehnički vešta kao Li Ven, pa sam morala na ispravan način da sagledam svoje nedostatke i da ne budem ljubomorna na nju. Moj kov određuje Bog i ja to moram prihvatiti od Boga, naučiti da se pokorim i da ponudim svoje prednosti. To je moja dužnost i odgovornost. To što ranije nisam sarađivala sa Li Ven kako treba, izazvalo je gubitke u radu crkve, ali Bog mi je dao još jednu priliku koju moram ceniti i ne smem više činiti ništa što bi prekidalo ili podrivalo rad. Imajući ovo na umu, uspela sam da se donekle oslobodim svoje ljubomore prema Li Ven. Tokom naše saradnje, delila sam onoliko koliko sam razumela i prihvatala sam dobre predloge koje je Li Ven iznosila. Na taj način smo bile istog uma i srca, skladno smo sarađivale, a efikasnost naših dužnosti se poboljšala. Takođe sam postigla određeni napredak u život-ulasku i u svojim tehničkim veštinama. Uspela sam da se oslobodim okova ljubomore i da skladno sarađujem sa svojoj sestrom. Ovo je bio rezultat Božjih reči koje su delovale u meni. Hvala Bogu!