U novembru 2023. godine, dok sam u crkvi obavljala dužnosti na izradi tekstova, nadgledala sam obuku u veštinama, ali bih ponekad, kad je bilo mnogo posla, taj zadatak odlagala, što bi uzrokovalo da se ne savladaju veštine koje je trebalo savladati. Nadzornik je primetio ovo odstupanje, pa mi je rekao: „Moraš da budeš istrajna u sprovođenju obuke u veštinama, to nam trenutno najviše nedostaje”, a zatim je besedio o važnosti savladavanja veština. Posle nekog vremena nadzornik me je upitao: „Da li si rešila sva odstupanja i probleme na koje su nam ukazale starešine?” Bila sam zatečena, pa sam pomislila: „U početku sam samo neke od njih rešila, a zatim sam to prekinula. Ali, ako kažem istinu, šta će nadzornik misliti o meni? Da li bi on rekao: ’Odgovorna si za obuku u veštinama, ali ni ti sama ne želiš da učiš!’ Obično, kad mi nadzornik kaže šta da uradim, ja to samo prihvatim i odlučno se bacim na posao, odajući pred svima utisak kako sam pouzdana i postojana u svom radu. Ipak, ako kažem da sam zaboravila da to rešim, zar nadzornik neće steći utisak kako sam neodgovorna u izvršavanju svojih dužnosti?” Slagala sam i rekla mu: „Jesam.” Pomalo sam se osećala krivom i nisam se usuđivala čak ni da ga pogledam u oči. Iznenada sam se setila jednog odlomka Božjih reči: „Treba da znate da Bog voli one koji su pošteni. Bog je u suštini veran, i stoga se Njegovim rečima uvek može verovati; uz to, Njegovi su postupci bez grešaka i neosporni, zbog čega Bog voli one koji su potpuno iskreni prema Njemu. Poštenje znači da svoje srce poklanjate Bogu, tako što ste u svemu iskreni prema Njemu, u svemu otvoreni prema Njemu, što nikada ne krijete činjenice, ne pokušavate da obmanete one iznad i ispod vas i što ne radite stvari samo zato da biste iskamčili Božju naklonost. Ukratko, biti pošten znači biti čist u svojim postupcima i rečima, i ne obmanjivati ni Boga ni čoveka” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tri opomene”). Uvidela sam da pošteni ljudi u svojim rečima i postupcima istinu ne mešaju sa lažima. Neposredni su i iskreni i svoje misli mogu jednostavno i otvoreno da izraze Bogu i drugima. Zatim sam razmislila o sopstvenom vladanju. Kad me je nadzornik upitao da li sam rešila odstupanja i probleme u našem radu, iako sam te stvari tek počinjala da rešavam i ostatak uopšte nisam rešila, plašila sam se da ću, budem li nadzorniku rekla istinu, naškoditi svom ugledu, pa sam mu rekla kako sam rešila sve što je trebalo da se reši. Nisam bila poštena i slagala sam. Bog jasno navodi da voli poštene ljude, a da se gnuša onih lažljivih. U sebi sam pomislila: „Da li treba da se otvorim i da budem iskrena prema nadzorniku? Ali, šta bih uopšte rekla? Ako mu kažem istinu, kako će me nadzornik posmatrati? Hoće li mi reći da lažem čak i kad je reč o takvim beznačajnim stvarima? Ne, to ne ide. Ne mogu to da mu kažem. Budem li to učinila, na kraju ću sebe poniziti.” Nešto kasnije, nadzornik mi se iznenada obratio: „Zar nisi rešila one probleme i odstupanja? Hajde da popodne održimo obuku tima.” I čim je to rekao, odmah je otišao. Kako bih sprečila da se otkrije istina i da samu sebe osramotim, morala sam da se za to pobrinem u tajnosti tokom pauze za ručak, ali mi to nije bilo baš po volji. Pomislila sam na određene Božje reči: „Ako neko ne voli istinu, onda ne može ni da je sprovede u delo čak i ako je razume, jer u srcu to ne želi i ne voli istinu. Takvoj osobi nema spasa” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Najosnovnija praksa da se bude poštena osoba”). Vrlo dobro sam znala da Bog voli poštene ljude, ali sam ja uporno lagala i varala, i osećala sam se vrlo uznemireno. Pomolila sam se Bogu: „Bože, želim da budem poštena osoba i da se otvorim i ogolim dušu pred nadzornikom.” Stoga sam nadzorniku rekla istinu i, na moje iznenađenje, on me nije prekorio. Kasnije sam razmišljala o sebi i shvatila sam da sam u svakodnevnom govoru često mešala istine sa lažima. U brojnim prilikama, kad bi se nadzornik raspitivao o mom radu, a ja nisam proverila pravo stanje stvari ili se time još uvek nisam pozabavila i u strahu da će me nadzornik gledati popreko budem li mu rekla istinu, slagala bih ga rekavši kako to proveravam ili kako sam to već učinila. I što sam o tome više razmišljala, sve više sam uviđala koliko sam zapravo laži izgovorila!

Kasnije sam pročitala odlomak Božjih reči koji me je duboko dirnuo. Bog kaže: „U svakodnevnom životu, ljudi često pričaju besmislice, lažu i izgovaraju reči u kojima se ogleda njihova neukost, glupost i njihov odbrambeni stav. Većinu toga oni izgovaraju isključivo zarad svoje taštine i gordosti, kako bi zadovoljili vlastiti ego. Izgovarajući takve neistine, oni otkrivaju vlastite iskvarene naravi. Kad bi se oslobodio svih tih elemenata iskvarenosti, srce bi ti se pročistilo, a ti bi postepeno bivao sve čistiji i pošteniji. U stvarnosti, svi ljudi odlično znaju zbog čega lažu. Bilo radi lične koristi i gordosti, ili zarad taštine i statusa, oni pokušavaju da se nadmeću s drugima i da se pokažu drugačijima nego što zapravo jesu. Njihove laži, međutim, kad-tad bivaju razotkrivene i obznanjene, te oni naposletku gube svoj obraz, kao i svoje dostojanstvo i karakter. A sve je to posledica preteranog laganja. Previše je narastao broj tvojih laži. Svaka reč koju izgovoriš je razvodnjena i neiskrena, i nijedna se ne može smatrati istinitom ni poštenom. Iako ne smatraš da si izgubio obraz kad govoriš laži, duboko u duši osećaš stid. Savest te grize, imaš veoma loše mišljenje o sebi i pitaš se: ’Zašto živim ovako bednim životom? Je li zaista toliko teško govoriti istinu? Da li baš moram da pribegavam lažima zarad vlastite gordosti? Zašto me vlastiti život toliko iscrpljuje?’ Ti, zapravo, ne moraš da živiš iscrpljujućim životom. Kad bi uvežbao da budeš poštena osoba, mogao bi opušteno, slobodno i nesputano da živiš. Ti si, međutim, odlučio da laganjem podržavaš vlastitu gordost i taštinu. Shodno tome, tvoj je život samo jedno dosadno i bedno bivstvovanje, koje si sam proizveo. Govoreći laži, čovek možda može steći nekakav osećaj gordosti, ali šta taj osećaj gordosti zapravo predstavlja? To je samo jedna prazna i potpuno bezvredna ljuštura. Lagati znači rasprodavati vlastiti karakter i dostojanstvo. Time se čovek lišava svog dostojanstva i karaktera, a to se Bogu nimalo ne dopada i On se toga gnuša. Vredi li onda lagati? Ne vredi. Da li je laganje ispravan put? Ne, nije. Ljudi koji često lažu žive u skladu sa svojim sotonskim naravima i pod vlašću Sotone. Oni ne žive u svetlosti, niti u prisustvu Božjem” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo poštena osoba može da proživi pravo ljudsko obličje”). Bog razotkriva kako se čovek koji laže oseća uznemireno i kako mu srce obuzimaju osećaj nelagode i krivice, ali budući da svoj ugled i interese ne može da ostavi po strani, on često živi u Sotoninoj zamci, pa laže i vara. Meni je bilo previše stalo do mog ugleda i statusa. Kad se nadzornik raspitivao da li sam rezimirala i rešila odstupanja u poslu, iako sasvim očito to nisam uradila, iz straha da će se prava istina odraziti na dobar utisak koji je nadzornik imao o meni, ja sam ga slagala i rekla mu da sam to uradila. Shvatila sam da sam lagala i varala i znala sam da moram da upražnjavam da budem poštena osoba, da se otvaram i da ogolim dušu u skladu sa Božjim rečima. Ipak, svoj ponos i status još uvek nisam mogla da ostavim po strani, i uplašena da bi zbog otkrivanja istine nadzornik mogao još više da me gleda popreko, u svojoj savesti sam zanemarila osećaj krivice, nastavljajući da i dalje prikrivam činjenice. Zarad svog ugleda i statusa izgovorila sam bezočne laži i bila sam više nego svesna prave istine, ali je nisam primenjivala. Bog je zaista bio zgrožen mojim ponašanjem i gnušao ga se!

Kasnije sam pročitala još jedan odlomak Božjih reči: „Ljudskost antihrista je nepoštena, što znači da oni uopšte nisu istinoljubivi. Sve što kažu i urade je lažno i sadrži njihove vlastite namere i ciljeve, a u svemu tome skriveni su njihovi nezamislivi i neizrecivi trikovi i spletke. Tako da su reči i dela antihrista previše zagađeni i prepuni laži. Bez obzira na to koliko pričaju, nemoguće je znati koje su njihove reči istinite, koje su lažne, koje su tačne, a koje pogrešne. To je zato što su nepošteni, a njihov um je izuzetno komplikovan, prepun podmuklih spletki i ispunjen trikovima. Ništa od onoga što kažu nije jednostavno. Oni ne kažu ’jedan je jedan’, ’dva je dva’, ’da je da’, a ’ne je ne’. Umesto toga, u svemu okolišaju i o svemu promišljaju po nekoliko puta, razmatraju posledice i vagaju prednosti i nedostatke iz svih uglova. Zatim, koristeći jezik, menjaju ono što žele da kažu tako da sve što kažu zvuči prilično neprirodno. Pošteni ljudi nikada ne razumeju šta to antihristi govore, te ih oni lako prevare i obmanu, a ko god da sa antihristima komunicira, smatra da je to iskustvo iscrpljujuće i naporno. Oni nikada ne kažu ’jedan je jedan’ i ’dva je dva’, nikada ne kažu ono što misle i nikada ne opisuju stvari onakve kakve jesu. Sve što kažu je nerazumljivo, a ciljevi i namere njihovih dela su veoma komplikovani. Ako istina ispliva na videlo – ako ih drugi ljudi prozru i otkriju njihove namere – oni brzo izmišljaju drugu laž kako bi to izbegli. Takvi ljudi često lažu, a nakon što slažu, moraju da izreknu još više laži kako bi održali tu prvu laž. Oni obmanjuju druge da bi sakrili svoje namere, i izmišljaju sve vrste izgovora i argumenata kako bi podržali svoje laži, tako da je ljudima veoma teško da razlikuju šta je istinito, a šta nije, te ne znaju kada antihristi govore istinu, a kamoli kada lažu. Kada antihristi slažu, oni ne porumene niti trepnu, baš kao da govore istinu. Zar to ne znači da oni lažu po navici?” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Četvrti ekskurs (1. deo)”). Bog razotkriva da antihristi sve vreme govore imajući na umu sopstvene namere i ciljeve, a u svemu tome se kriju neizrecive spletke. Bilo da je reč o malim ili velikim stvarima, ne bi li postigli sopstvene ciljeve, oni svoje reči unapred pripremaju u mislima i govore samo ono što će njima ići u prilog. To pokazuje da su antihristi, prema svojoj suštini, prevejani lažovi. Ja sam često lagala, kako u životu tako i na poslu. Kad bi se nadzornik raspitivao o mom poslu, iako je bilo jasno da ga uopšte nisam uradila, iz straha da bi izrečena istina mogla uticati na moj ugled i status, ja sam ga lagala govoreći mu kako sam ga uradila. U određenim prilikama, kad nisam bila upoznata sa trenutnim stanjem posla, a nadzornik bi se o njemu raspitivao, ja bih mu podnosila izveštaj o stanju koje mi je bilo poznato od ranije. Čak i kad bi se braća sa kojima sam sarađivala ili nadzornik raspitivali o sitnicama, ja bih ih slagala. Živela sam prema svojoj lažljivoj naravi, preslažući stvari u glavi pre nego što bih išta rekla. Nakon takvih laži, živela bih u strahu da će one biti razotkrivene, pa bih brzo smišljala načine kako da ih ublažim i prikrijem. Razmišljajući o svojim različitim besramnim ponašanjima nakon svake izgovorene laži, uvidela sam da sam naprosto lažljiva osoba koja ne može da živi u svetlosti. Bog od nas zahteva da budemo pošteni ljudi i da govorimo i postupamo shodno činjenicama. Naše reči treba da budu u skladu sa činjenicama i treba da izrazimo ono što nam je u srcu. Ali, zar stalnim laganjem i varanjem nisam pokušavala da obmanem Boga? Prisetila sam se da je Gospod Isus rekao: „Đavo je vaš otac i vi hoćete da udovoljavate njegovim željama. On je oduvek ubica ljudi i u istini se nije zadržao, jer u njemu nema istine. Kad govori laž, on pokazuje svoje pravo lice, jer je lažljivac i otac svih laži” (Jovan 8:44). To što sam otkrivala bila je đavolska narav. Bog sve vidi. Te moje laži mogle su samo privremeno da obmanu ljude i, pre ili kasnije, bile bi razotkrivene. Ako se ne bih pokajala, do trenutka kad bi moj integritet i dostojanstvo bili sasvim raspršeni, ja bih postala potpuni lažov. Zatim sam se prisetila da je Gospod Isus rekao: „Zaista vam kažem, ako se ne promenite iznutra i ne postanete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko” (Matej 18:3). Svemogući Bog takođe kaže: „Moraš da znaš kakve Ja ljude želim; nečistima nije dozvoljen ulazak u carstvo, onima koji su nečisti nije dopušteno da okaljaju svetu zemlju. Iako si možda mnogo toga obavio, iako si radio mnogo godina, ako si na kraju i dalje ostao žalosno prljav, za Nebeski zakon će biti nepodnošljivo to što želiš da zakoračiš u Moje carstvo!” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Uspeh i neuspeh zavise od puta kojim čovek korača”). Božja narav je pravedna i sveta i samo oni koji su u svom srcu pošteni mogu da uđu u Božje carstvo. Ako po završetku Božjeg dela i dalje budem osoba koja izgovara laži, sasvim sigurno ću biti uništena zajedno sa đavolima i Sotonama. Bog mi je i dalje pružao priliku da se pokajem i morala sam da upražnjavam da budem poštena osoba.

Kasnije sam pročitala odlomak Božjih reči koje su mi pomogle da shvatim kako da se pravilno odnosim prema odstupanjima i problemima koji nastaju u mom poslu. Bog kaže: „Ako, nakon što napraviš grešku, prema njoj možeš da se odnosiš ispravno i ako svima drugima možeš da dozvoliš da o tome govore, dopuštajući im da komentarišu i da o tome rasuđuju, a ti si u stanju da budeš otvoren i da to detaljno analiziraš, kakvo će mišljenje svi imati o tebi? Reći će da si poštena osoba, jer ti je srce otvoreno prema Bogu. Kroz tvoje postupke i ponašanje moći će da vide tvoje srce. Međutim, ako pokušavaš da se pretvaraš i da sve obmaneš, ljudi će o tebi imati loše mišljenje, uz reči da si budala i da si nerazuman. Ako ne pokušavaš da se pretvaraš niti da sebe opravdaš, ako možeš da priznaš sopstvene greške, svi će reći da si pošten i mudar. Šta te to čini mudrim? Svi greše. Svi imaju mane i nedostatke. I, zapravo, svi imaju istu iskvarenu narav. Ne zamišljaj da si plemenitiji, savršeniji i ljubazniji od drugih; to je krajnje nerazumno. Nakon što ti ljudske iskvarene naravi, suština i pravo lice ljudske iskvarenosti postanu jasni, nećeš pokušavati da prikrivaš svoje greške, niti ćeš drugima zamerati njihove greške – i sa svojim i sa tuđim greškama moći ćeš da se suočiš kako treba. Tek tada ćeš postati pronicljiv i nećeš praviti gluposti, a to će te učiniti mudrim” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Načela kojima čovek treba da se rukovodi u svom vladanju”). Božje reči su me navele da shvatim da, kad moj posao nije dobro obavljen ili kad pogrešim, treba ispravno da se odnosim prema svojim problemima, treba da se otvorim i da pred svima ogolim dušu, te da prihvatim njihovo usmeravanje i pomoć. Tako postupa mudra osoba. Kad sam o tome razmislila, uvidela sam da kad ne bih dobro obavljala svoj posao, a drugi bi se o njemu raspitivali, uvek bih brinula o tome da će me oni gledati s visine ako im budem rekla istinu. A, u stvari, to nije bilo tako. Uzmimo za primer ovaj mesec, kad se nisam pobrinula za to da svi savladavaju veštine. Međutim, kad je nadzornik to otkrio, nije me krivio niti me je gledao s visine. Umesto toga, sa mnom je u zajedništvu razgovarao o važnosti savladavanja veština i strpljivo mi je pomogao. A ja sam brinula da će otkrivanje mojih nedostataka druge navesti da me gledaju s visine. Suočena sa činjenicama koje su mi bile tu pred nosom, uvidela sam da previše razmišljam i da sam zaista lažljiva. U izvršavanju sopstvenih dužnosti, niko nije bez mana i nedostataka. Da sam ja nastavila da svoje prikrivam, da o njima lažem i varam druge, ne dozvoljavajući da oni primete moje nedostatke, onda bi s vremenom braća i sestre razaznali moje laži i varanje, razotkrili bi me i odbacili. I ne samo to, verovatno je da su neki ljudi već znali za moje probleme, pa sam zapravo lagala jedino sebe i svoju glavu držala u pesku. Bilo je nužno da se ispravno suočim sa svojim nedostacima i da smireno prihvatim probleme u svom poslu. Ako je u pitanju trenutni previd, treba što pre da ga otklonim, a ako se radi o tome da sam površna u izvršavanju svojih dužnosti, treba da se otvorim, da pred svima ogolim dušu, razmislim o tome i da spoznam sebe. Tako postupa mudra osoba.

Pročitala sam jedan odlomak Božjih reči i shvatila sam kako da rešim problem laganja i varanja. Bog kaže: „Ljudi često lažu sa namerama, ali neke laži iza sebe nemaju nameru, niti su unapred planirane. Umesto toga, one samo prirodno izviru. Takve laži je lako razrešiti; teško ih je razrešiti kada iza njih stoje namere. To je zato što ove namere potiču iz čovekove prirode i predstavljaju Sotoninu podvalu, i to su namere koje ljudi namerno biraju. Ako neko ne voli istinu, neće moći da se pobuni protiv tela – tako da treba da se moli Bogu i da se oslanja na Njega i da traži istinu da bi rešio to pitanje. Ali laganje se ne može odjednom u potpunosti rešiti. Čovek će se povremeno, pa čak i više puta, vratiti laganju. To je normalna situacija, i sve dok rešavate svaku laž koju kažete i držite korak s tim, onda će doći dan kada ćete ih sve rešiti. Rešavanje laganja je dugotrajna borba: kada vam jedna laž pređe preko usta, zamislite se nad sobom, a zatim se molite Bogu. Kada pređe druga, opet se zamislite nad sobom i pomolite se Bogu. Što se više moliš Bogu, više ćeš mrzeti svoju iskvarenu narav i više ćeš čeznuti da primenjuješ istinu i da je proživljavaš. Tako ćeš imati snage da napustiš laž. Posle izvesnog vremena takvog iskustva i primene, moći ćeš da vidiš da je tvojih laži mnogo manje, da živiš sa mnogo većom lakoćom i da više ne moraš da lažeš ili prikrivaš svoje laži. Iako možda ne govoriš mnogo svakog dana, svaka rečenica će doći iz srca i biti istinita, sa vrlo malo laži. Kakav će biti osećaj živeti tako? Zar neće biti slobodan i nesputan? Tvoja iskvarena narav neće te više sputavati i nećeš biti vezan njome, i bar ćeš početi da vidiš rezultate toga što si poštena osoba. (…) Naravno, može biti nekih od vas koji će, kada počnete da primenjujete, osetiti veliku sramotu nakon izgovaranja poštenih reči i ogoljivanja pred drugima. Pocrvenećeš, stidećeš se i plašićeš se da ti se ne smeju. Šta onda treba da uradiš? Opet moraš da se moliš Bogu i da tražiš da ti udeli snagu. Kažeš: ’O, Bože, želim da budem poštena osoba, ali bojim se da će mi se ljudi smejati kada budem govorio istinu. Molim Te da me sačuvaš od ropstva moje sotonske naravi; pusti me da živim prema Tvojim rečima, i da budem slobodan i neobuzdan.’ Kada se budeš tako molio, biće sve više svetlosti u tvom srcu, i reći ćeš sebi: ’Dobro je sprovesti to u delo. Danas sam primenjivao istinu. Konačno sam i ja bio pošten.’ Dok se tako moliš, Bog će te prosvetiti. On će raditi u tvom srcu i On će te ganuti, omogućiti ti da prepoznaš kako je biti poštena osoba. To je način na koji istina mora da se sprovodi. Na samom početku nećeš imati put, ali ćeš ga kroz traganje za istinom naći” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Najosnovnija praksa da se bude poštena osoba”). Uz pomoć Božjih reči pronašla sam put primene. Kad progovorim i poželim da izustim laž da bih zaštitila svoj ponos i ugled, treba odmah da se pomolim Bogu i da prihvatim Njegovo ispitivanje. Treba svesno da se pobunim protiv sebe i tražim od Boga da me prekori i dovede u red. U trenucima kad otkrijem da sam lagala ili izvrtala činjenice, treba da se pomolim Bogu, da ostavim po strani svoj ponos kako bih upražnjavala da budem poštena osoba, da se otvorim i ogolim dušu pred braćom i sestrama kako bismo mogli da detaljno analiziramo moje namere. Kasnije sam svesno počela da postupam u skladu sa Božjim rečima. Jednom prilikom nadzornik je od mene tražio da izvršim neki zadatak i više puta me je na to opominjao. Posle nekog vremena, upitao me je da li sam to uradila, a ja sam shvatila da sam zaboravila na taj zadatak. Pomislila sam: „Budem li nadzorniku to rekla, šta će on misliti o meni? Zar me neće nazvati neodgovornom i nepouzdanom osobom? Ili možda treba samo da kažem da sam taj zadatak obavila?” I samo što sam otvorila usta da izustim tu laž, uvidela sam da opet počinjem da varam, pa sam se u srcu pomolila Bogu: „Bože, nadzornik se raspituje o mom poslu, a ja želim ponovo da ga slažem. Bože, ne želim više da živim prema svojoj lažljivoj naravi i da lažem braću i sestre. Voljna sam da težim tome da budem poštena osoba. Molim Te da mi daš rešenost da primenjujem istinu i da se pobunim protiv svoje pogrešne namere.” Nakon te molitve osećala sam se smirenije i rekla sam nadzorniku da sam zaboravila da izvršim taj zadatak. Nadzornik je zatim sa mnom razgovarao u zajedništvu i usmeravao me je o ovom problemu, pa sam uvidela da je reč o odstupanju u mom poslu i želela sam da ga ispravim.

Kroz ovo iskustvo, stekla sam određeno shvatanje o lažljivoj naravi koja je bila u pozadini mojih laži i varanja i pronašla sam određene načine da se rešim sopstvenog laganja i da budem poštena osoba. Hvala Bogu!