Rođen sam u zabačenom i siromašnom selu, a pošto je moja porodica bila siromašna, rođaci su me od malena gledali s visine. Obećao sam sebi: „Moram vredno da učim, a kada u budućnosti budem zaradio mnogo novca, izdignuću se, istaći i doneti čast svojoj porodici.” Dok sam bio u školi, koristio sam svaki trenutak da učim, često uz svetlost sveće do dva ili tri ujutru. Jednom sam bio toliko umoran da sam zaspao i probudio se tek kada mi se kosa zapalila. Iako je život bio težak, čvrsto sam bio uveren u sledeće: „Čovek mora da izdrži najveće teškoće da bi postao najveći.” Ali na moje iznenađenje, moj rezultat na prijemnom ispitu za fakultet bio je dovoljan samo da se upišem na neki običan univerzitet. Bio sam ambiciozan i nisam mogao da prihvatim takav ishod. Zato sam odlučio da ponovim godinu. Te godine sam još više učio, ali kada su objavljeni rezultati ispita, video sam da sam ponovo pao. Kada sam dobio rezultate, srce mi se slomilo. Ulazak na prestižni univerzitet bila je moja jedina šansa da promenim svoju sudbinu i nisam očekivao da ću pasti na ispitu. Tih dana mi je vreme prolazilo u magnovenju i nisam znao šta da radim, pa sam otišao da radim kao nadničar na gradilištu, da prenosim cigle. Šake su mi stradale, bile su pune posekotina i krvavih plikova, a noću nisam mogao da spavam od bolova i tiho sam plakao pod pokrivačima. Pomislio sam: „Da li ću do kraja života živeti ovim običnim životom? Ne mogu to da prihvatim!” Verovao sam da je sudbina u mojim rukama, tako da sam poželeo da ponovo pokušam da promenim svoju sudbinu, te sam naredne godine još više učio. Ali ma koliko se trudio, i dalje nisam mogao da se upišem na neki od vodećih univerziteta. Nije mi preostalo ništa drugo do da prihvatim svoju sudbinu i da pohađam običnu vazduhoplovnu školu.

Kada sam diplomirao, zaposlio sam se u domaćoj kompaniji za održavanje letelica. U početku sam mogao da obavljam samo fizički posao u radionici. Odeća mi je bila natopljena znojem na nesnosnoj vrućini, pa sam pomislio: „Ovakav život je mnogo težak. Ne mogu da se zadovoljim time da budem samo običan radnik. Moram da učim engleski i poboljšam tehničke veštine da bi me šef primetio i da budem unapređen. Tako ću dobiti višu poziciju i bolju platu.” Pored toga što sam učio od kvalifikovanih kolega, koristio sam vreme u prevozu da čitam radne materijale. Ponekad, kada je bilo problema sa neko letelicom usred noći, a drugi su spavali i nisu hteli da idu, dobrovoljno sam išao da pokušam da rešim problem da bih sticao veštine i iskustvo. Koristio sam svaku priliku za praksu i obuku. Nekoliko meseci kasnije, ne samo da sam postao inženjer pripravnik, već mi se i plata udvostručila, i dobio sam zadatak da radim sa timovima stranih stručnjaka na različitim projektima. Ali iako su mi status i plata porasli, i dalje nisam bio zadovoljan. Da bih uspeo brzo da kupim automobil i kuću u gradu i da bih živeo udobnim životom, radio sam na poslu tokom dana, a noću sam radio na drugom mestu pola radnog vremena. Često sam bio toliko zauzet da nisam imao vremena ni da jedem, spavao sam u proseku samo tri ili četiri sata, a ponekad sam radio i celu noć. Bio sam kao neka mašina za pravljenje novca, neumorno sam radio i danju i noću. Za samo dve godine zaradio sam preko milion juana, kupio automobil i kuću u gradu, i zavredeo divljenje i zavist prijatelja i kolega. Naročito kada sam se vratio u svoje rodno selo za kinesku Novu godinu, ljudi koji su nekada gledali s visine na moju porodicu došli su iz daleka da me pozdrave, pa čak i da me pozovu kod sebe na ručak ili večeru. Čak su mi i seoske starešine nazdravile, pitajući da li mogu da pomognem njihovoj deci da nađu posao. Osetio sam se neopisivo ispunjeno, misleći: „Sjajno je imati novac i status. Konačno mogu uspravno da držim glavu!” Ali zbog danonoćnog rada, kosa je počela da mi opada u pramenovima i telo je počelo da mi otiče. Noge su mi postale bolne i utrnule, a hodanje otežano. Zaista sam želeo da uzmem slobodan dan ili dva, ali bih se setio da bi uzimanje bolovanja upropastilo moje izglede za dobre ocene i unapređenje sledeće godine, tako da sam morao da istrpim. Svaki dan je bio mučenje.

Tih godina, svaki put kada sam odlazio kod tašte, ona bi mi pokazivala reči Svemogućeg Boga i mnogo bi mi pričala o verovanju u Boga. Rekla bi: „Trci za novcem nema kraja. Ne treba da uništavaš zdravlje i život zbog novca. Sotona je duboko iskvario čovečanstvo, i svi se očajnički bore za novac, slavu i dobitak, a žive u velikoj bedi! Svemogući Bog je izrazio istinu u poslednjim danima da bi spasio ljude od Sotoninog zla i čoveka Bog može da spase samo ako se on istinski pokaje i sledi Boga, a tako će uspeti i da preživi veliku katastrofu. Božje delo se uskoro bliži kraju, zato treba da prestaneš da se fokusiraš isključivo na zarađivanje novca i da takođe veruješ u Boga!” Znao sam da je verovanje u Boga dobra stvar, ali smatrao sam da je moja karijera tek počela i želeo sam da steknem renome, tako da sam odbio taštu i nastavio neumorno da radim za novac, tonući sve dublje u vrtlog bogatstva. Tašta mi je takođe rekla: „Zaista si spreman da žrtvuješ život zbog novca.”

Za tren oka, već je bila 2015. godina. Kupio sam dve kuće, dva automobila i otvorio dve firme, ali i dalje nisam bio zadovoljan. Da bih zaradio više novca i kupio luksuzni automobil, otvorio sam fabriku, često sam radio danonoćno, bez odmora. Zarađivao sam još više novca, i gde god bih se pojavio, ljudi bi me oslovljavali sa „šefe”. Osećao sam se veoma zadovoljno i hodao sam ponosno. Razmišljao sam: „Biti bogat je druga priča.” Ali taj stil života pod visokim pritiskom i brzog tempa ozbiljno mi je oduzimao zdravlje. Često bih zadremao dok sam se vozio na posao, i jednom zamalo da sletim sa nadvožnjaka. Da bih uštedeo, nisam hteo da zaposlim više radnika, tako da sam veći deo radioničkog posla obavljao sam. Jednom, dok sam žurio sa narudžbinom, probio sam prst pištoljem za eksere. Mnogo sam krvario, a od bola sam se rasplakao, ali da bih brzo dovršio narudžbinu, samo sam na brzinu zalečio povredu i vratio se u radionicu da nastavim sa radom. Pošto ga nisam odmah lečio, prst mi je mnogo otekao i došlo je do trajnih komplikacija, tako da kad god je vreme bilo hladno ili kišovito, boleo me je i jako svrbeo. Živeo sam u stalnoj napetosti svakog dana. Osećao sam se fizički i mentalno iscrpljeno i bio sam u velikim bolovima. Pomislio sam: „Zašto toliko radim? Da li je ovo zaista život za kojim sam jurio? Zbog čega živim na ovom svetu?”

Godine 2017, moja žena je prihvatila jevanđelje carstva Svemogućeg Boga i pokazala mi je snimak himne Božjih reči. Tekst te pesme me je duboko dirnuo.

Bog traži tvoje srce i tvoj duh

1  Ljudski rod, koji je odlutao od života koji pruža Svemogući, ne zna svrhu postojanja, ali se ipak boji smrti. Bez pomoći je i bez oslonca, ali i dalje nevoljno zatvara oči i čeliči se kako bi podupreo vreću mesa koja nema nikakav osećaj u svojoj duši, dok se provlači u neplemenitom životu u ovom svetu. Živiš na taj način, bez nade, kao i drugi, bez cilja. Samo će Onaj Sveti iz legende spasiti ljude koji, dok stenju usred stradanja, očajnički čeznu za Njegovim dolaskom. Do sada, takvo se verovanje nije ostvarilo kod onih kojima nedostaje svesnost. Ipak, ljudi i dalje za tim na taj način žude.

2  Svemogući se smilovao onim ljudima koji su duboko patili. U isto vreme, On oseća odbojnost prema onim ljudima koji ni najmanje nemaju svesnosti, jer je predugo morao da čeka na odgovor ljudi. On želi da traži, da traži tvoje srce i tvoj duh, i da ti donese vodu i hranu, kako bi se probudio i više ne bi bio žedan i gladan. Kada si umoran i kada osećaš ponešto od sumora ovog sveta, nemoj da se izgubiš, nemoj da plačeš. Svemogući Bog, Čuvar, prigrliće tvoj dolazak u bilo koje vreme.

(…)

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Uzdasi Svemogućeg”

Čitajući reči Svemogućeg Boga, osetio sam toplinu koju nikada ranije nisam doživeo. Tokom godina, toliko sam se mučio da zaradim novac i živeo sam u velikom bolu i iscrpljenosti. Bio sam veoma umoran i izgubljen, ali nisam znao kako da se oslobodim, a sada sam video nadu. Bog je stvorio čoveka. Samo Bog može da spase ljude od ove patnje. Prihvatanje dela Svemogućeg Boga poslednjih dana je jedini način da se primi Božja briga i zaštita i da se zadobije Božje spasenje, tako da čovek može da živi opušteno i oslobođeno. U prošlosti sam odbijao Božje spasenje jer sam želeo da zaradim novac. Nisam ni očekivao da će Bog ipak da se smiluje na mene i da neće odustati od toga da me spase. Još uvek je čekao da se vratim. Bio sam duboko dirnut, pa sam prihvatio spasenje Svemogućeg Boga poslednjih dana. Nakon toga, često sam prisustvovao okupljanjima sa braćom i sestrama da bismo u zajedništvu razgovarali o Božjim rečima.

Jednom sam pročitao odlomak Božjih reči: „Kada neko ne razume sudbinu, kad ne razume Božji suverenitet, on tvrdoglavo napipava put pred sobom, klecajući i teturajući se kroz maglu; put je pretežak, suviše srceparajuć. Kada, dakle, ljudi prepoznaju Božji suverenitet nad ljudskom sudbinom, oni oštroumniji odlučuju da taj suverenitet spoznaju i prihvate ga, da se oproste od onih bolnih dana kad su pokušavali da svojim rukama izgrade sebi dobar život, te da prestanu da se opiru sudbini, stanu težiti takozvanim ’životnim ciljevima’ na svoj način. Kad je neko bez Boga, kada Ga ne vidi, kad ne može jasno da prepozna Božji suverenitet, svaki mu je dan besmislen, bezvredan i neopisivo bolan. Gde god da se čovek nalazi i kojim god poslom da se bavi, njegov način života i njegove težnje ka ostvarenju ciljeva ne donose mu ništa osim beskrajne tuge i patnje bez oduška, tako da ne može da podnese da se osvrne na svoju prošlost. Tek kad prihvati suverenitet Stvoritelja, kad se pokori Njegovim orkestracijama i uređenjima i teži sticanju pravog ljudskog života, čovek će početi da se polako oslobađa svekolike tuge i patnje i da se rešava svekolike praznine života” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni III”). Božje reči su veoma jasne. Živimo u takvom bolu jer ne poznajemo Božju neprikosnovenost i nedostaju nam pravi životni ciljevi. Stekao sam novac, slavu i ostvario svoje životne ciljeve, nadajući se da ću sopstvenim trudom promeniti svoju sudbinu. Da bih zaradio više novca, svaki dan sam se izlagao velikom pritisku, bio sam veoma napet i zdravlje mi se pogoršalo. Zamalo da kolima sletim sa nadvožnjaka. Iako sam zaradio nešto novca i zadobio divljenje i zavist rodbine i prijatelja, takav život je bio zaista bolan i gorak. Iako sam novcem mogao da kupim lepe kuće i automobile, i da priuštim sebi da uživam u dobrom materijalnom životu, a divljenje drugih je moglo da zadovolji moju sujetu, novac nije mogao da mi pruži ni mir ni sigurnost. Novac za kojim sam jurio nije mi doneo istinsku sreću; umesto toga, postao sam rob novca i to me je nateralo da živim u agoniji. Pogotovo sada, pošto se velika katastrofa već dešavala i pandemija se širila po celom svetu, pa su čak i bogati ljudi umirali, shvatio sam da nikakve pare ne mogu da kupe život. Baš kao što je Gospod Isus rekao: „Šta vredi čoveku da zadobije i sav svet, a životu svom naudi? Ili, šta čovek može dati u zamenu za svoj život?” (Matej 16:26). Zato sam odlučio da promenim svoju pogrešnu težnju u životu i da počnem da stremim ka istini, da dobro obavljam svoje dužnosti i da živim smislenim životom.

Kasnije sam se takođe zapitao: „Zašto težnja za bogatstvom, slavom i dobiti ljudima uvek donosi bol?” Tokom svoje duhovne predanosti pročitao sam dva odlomka Božjih reči i stekao sam određeno razumevanje o ovom problemu. Svemogući Bog kaže: „’Svet se vrti oko novca’ je filozofija Sotone. Ona preovlađuje u celokupnom ljudskom rodu, u svakom ljudskom društvu; moglo bi se reći da je to trend. Razlog leži u činjenici da je ova fraza usađena u srce svakog čoveka, koji je u početku nije prihvatao, ali se onda prećutno složio s njom, kad je došao u dodir sa stvarnim životom i počeo da oseća kako su te reči zapravo istinite. Nije li ovo postupak kojim Sotona kvari ljude? (…) Sotona novcem iskušava ljude i kvari ih tako da oni počinju da obožavaju novac i da poštuju materijalne stvari. A kako se ovo obožavanje novca ispoljava kod ljudi? Čini li vam se da bez novca ne biste mogli da opstanete u ovom svetu, da bi vam čak i jedan jedini dan bez novca bio nemoguć? Status ljudi, kao i poštovanje koje oni prema sebi zahtevaju, zavise od količine novca koji poseduju. Siromašni saginju glavu od stida, dok bogati uživaju u svom visokom statusu. Oni drže glavu visoko i ponosito, govore glasno i žive nadmeno. Šta ova izreka i ovaj trend donose ljudima? Nije li istina da mnogi ljudi podnose svakakve žrtve u potrazi za novcem? Zar se mnogi ljudi ne odriču svog dostojanstva i integriteta kako bi stekli što više novca? Zar mnogi, novca radi, ne gube priliku da obavljaju svoju dužnost i da slede Boga? Nije li za ljude gubitak prilike da zadobiju istinu i spasenje najveći od svih gubitaka? Nije li Sotona dovoljno zloban da ovaj metod i ovu izreku iskoristi kako bi čoveka do te mere iskvario? Nije li sve ovo podli trik?” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni V”). „Sotona pomoću slave i dobitka upravlja čovekovim mislima, sve dok slava i dobitak ne postanu jedino na šta ljudi misle. Oni se bore za slavu i dobitak, prolaze teškoće zarad slave i dobitka, trpe poniženja zbog slave i dobitka, žrtvuju sve što imaju za slavu i dobitak i svaki će sud ili odluku doneti u cilju sticanja slave i dobitka. Na taj način, Sotona ljude vezuje nevidljivim okovima, i, dok nose te okove, oni nemaju ni snage ni hrabrosti da te okove zbace. Nesvesno vuku te okove za sobom i uvek s teškom mukom napreduju dalje. Radi ove slave i dobitka, ljudi se klone Boga, izdaju Ga i postaju sve rđaviji. Na taj se način, dakle, usred Sotonine slave i dobitka, uništava generacija za generacijom” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni VI”). Iz Božjih reči sam shvatio da Sotona koristi reči poznatih ljudi i važnih ličnosti, zajedno sa indoktrinirajućim uticajem školskog znanja i obrazovanja, da bi ljudima usadio razna pogrešna pravila i poglede na život, dovodeći do toga da generacija za generacijom teži i trudi se da stekne slavu i dobit, da bi na kraju biti uništeni u vrtlogu te težnje. Od detinjstva su me učili idejama kao što su „Čovek mora da izdrži najveće teškoće da bi postao najveći” i „Svet se vrti oko novca”. Ta i druga takva Sotonina pravila preživljavanja duboko su se ukorenila u mom srcu. Verovao sam da čovek ne može da živi bez novca, da je posedovanje novca neophodno za materijalno uživanje i za zadobijanje tuđeg divljenja i zavisti, da se samo na taj način može dostojanstveno živeti, te da se onaj ko nema novca smatra inferiornim i da na njega gledaju s visine, što dovodi do bednog i potlačenog postojanja. Da bih stekao slavu i dobit, vredno sam učio više od jedne decenije, a kada sam se zaposlio, danonoćno sam se trudio da budem unapređen i da dobijem povišicu. Želje su mi postajale sve veće i veće, i što sam više sticao, to su mi želje bile veće, nikada nisam bio zadovoljan. Čak i kada sam iscrpeo svoje telo do te mere da sam se razboleo, i dalje sam odbijao da se odmorim. Moja tašta mi je mnogo puta svedočila o Božjem spasenju poslednjih dana, i znao sam da je vera u Boga dobra, ali sam i dalje odbijao da prestanem da jurim za novcem, posvećujući sve svoje vreme i energiju jurnjavi za slavom i dobiti. Na kraju, iako sam stekao slavu i dobit, moja duša nikada nije spoznala mir i spokoj; umesto toga, bio sam potpuno iscrpljen i teskoban. Sada sam jasno video da je sav ovaj bol bio izazvan Sotoninom iskvarenošću i štetom. Slava i dobit su zamke koje je Sotona postavio da namami ljude u pakao, to su opaka sredstva kojima Sotona kvari i nanosi štetu ljudima, zbog čega se ljudi sve više udaljavaju od Boga i žive u većem bolu, što na kraju dovodi do njihove smrti izazvane Sotoninim zlom. Da nije bilo razotkrivanja Božjih reči, ne bih mogao da vidim Sotonine zlokobne namere da koristi slavu i dobit da iskvari ljude i da im naudi, i nastavio bih da dozvoljavam da me Sotona muči, rizikujući čak i sopstveni život. Sada sam samo želeo da iskreno verujem u Boga i da stremim ka istini, i da me Sotona više ne zaluđuje da jurim za novcem. Nakon toga, kad god smo imali vremena, porodično smo čitali Božje reči, slušali himne i gledali video-zapise sa iskustvenim svedočenjima. Moji dani više nisu proticali u neprestanom radu zbog novca, već sam često s braćom i sestrama razgovarao u zajedništvu o istini i uživao u zalivanju i opskrbljivanju Božjih reči. Bio sam miran i spokojan kao nikada ranije.

U drugoj polovini 2021. godine, zbog krize na tržištu, moja fabrika je zatvorena zbog nedostatka narudžbina. Iako mi nije bilo baš pravo, moja reakcija nije bila kao što bi bila nekada, nisam razbijao glavu kako da održim normalan rad fabrike. Umesto toga, pokorio sam se i oslonio na Boga da to doživim, osećajući mnogo veće olakšanje zato što nisam bio sputan novcem. Našao sam posao sa pola radnog vremena, i mada plata nije bila velika, bila je dovoljna da pokrije troškove života naše porodice, i što je najvažnije, imao sam vremena da prisustvujem okupljanjima i da valjano obavljam svoje dužnosti.

Nedugo zatim, naišao sam na iskušenje. Jednog dana mi je prišao vlasnik kompanije koja se kotira na berzi, tražeći od mene da upravljam kompanijom koju je upravo bio kupio, nudeći mi godišnju platu od 500.000 juana. Pomislio sam: „Ta kompanija je veoma stabilna. Ako prihvatim posao, biću rukovodilac, i moja rodbina i prijatelji bi me sigurno ponovo gledali s poštovanjem.” Ali onda sam pomislio: „Ako prihvatim, moraću često da putujem i da idem na svakakve događaje gde ću morati da se povezujem s ljudima; postalo bi mi luksuz da jedem i pijem Božje reči i da prisustvujem okupljanjima, a nekmoli da obavljam svoju dužnost. Konačno sam pobegao iz vrtloga jurnjave za novcem i imam vremena da jedem i pijem Božje reči, da prisustvujem okupljanjima i da obavljam svoje dužnosti. Ne mogu više da gubim vreme na te besmislene stvari.” Setio sam se odlomka Božjih reči: „Kao neko ko je normalan i ko stremi ka ljubavi prema Bogu, ulazak u carstvo kako bi postao jedan od pripadnika Božjeg naroda tvoja je prava budućnost i život koji je od najveće vrednosti i značaja; niko nije blagosloveniji od vas. Zašto to kažem? Zato što oni koji ne veruju u Boga žive za telo i žive za Sotonu, ali vi danas živite za Boga i živite da biste sledili volju Božju. Zato kažem da vaši životi imaju najveći značaj” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Spoznaj najnovije Božje delo i sledi Njegove stope”). Iz Božjih reči sam shvatio da je stremljenje ka istini da bi se postigla promena naravi i da bi se ušlo u carstvo kao Božji narod najsmisleniji način da se živi život i istinska budućnost. Sotona je iskoristio tog čoveka da me dovede u iskušenje sa „rukovodećom” pozicijom, pokušavajući da me vrati u vrtlog jurnjave za slavom i dobiti, i da tako potpuno izgubim šansu za Božje spasenje. Ne smem da padam na Sotonine spletke. Sada je ključno vreme za Božje spasenje i usavršavanje ljudi, verovao sam u Boga tek kratko vreme i vrlo malo sam shvatao istinu, tako da mi je ovo bila poslednja šansa da stremim ka istini i zadobijem život. Ako bih propustio tu priliku, bilo bi prekasno da se stremi kada se Božje delo završi. Odbio sam ga i osetio veliko olakšanje.

Sada obavljam svoje dužnosti u crkvi i često sa braćom i sestrama razgovaram u zajedništvu o Božjim rečima. Postepeno sam shvatio neke istine i prozreo mnoge stvari, i više ne osećam bol, niti sam iscrpljen kao ranije. Osećam lakoću i slobodu u srcu koje nikada ranije nisam imao, a to nikakve pare ne mogu da kupe. To je Božja ljubav i spasenje!