Rođena sam na selu, a dok sam odrastala, moja porodica je bila veoma siromašna. Nosila sam zakrpljenu odeću kada sam izlazila, a komšije su me ismejavale. Jednom prilikom, prsti su mi virili iz cipela, a drugovi iz razreda su me ismevali, svukli su mi cipele i bacili ih daleko. Kada su moji roditelji saznali da me maltretiraju, bili su veoma uznemireni, i nadali su se da ćemo moja starija braća i ja moći vredno da učimo i na kraju postanemo uspešni, da više ne bismo morali da živimo u takvom siromaštvu i da nas ne bi nipodaštavali. Oba moja starija brata su se isticala u učenju, ali neočekivano, Kulturna revolucija je srušila snove cele naše porodice, pa je cela porodica položila svoje nade u mene. Posle toga sam očajnički učila da bih napredovala u životu, ali na kraju sam uspela samo da upišem školu za medicinske sestre.

Nakon diplomiranja, dobila sam posao u bolnici, ali zbog niskog nivoa obrazovanja, mogla sam da budem samo obična medicinska sestra. Bila sam prezauzeta po ceo dan, ali i dalje nisam mnogo zarađivala. Moj muž je bio običan radnik, sa veoma niskim primanjima, pa nismo mogli da priuštimo veliku kuću i nas troje smo živeli u maloj kući. Iako sam naporno radila i mnogi pacijenti su me hvalili, kad god je bolnica birala funkcionere, nikada nisam bila izabrana, dok su ljudi koji su imali slabije radne sposobnosti od mene unapređivani jedan za drugim. Od koleginice sam saznala da je to zato što je moja porodica siromašna, nije uticajna i nema novca da kupuje poklone nadređenima, pa druge unapređuju umesto mene. Osetila sam da me ponovo omalovažavaju i gledaju s visine, i u sebi sam zaista bila povređena. Kasnije je moj šef u bolnici rekao: „Ubuduće će sva unapređenja biti zasnovana na diplomama i samo oni sa višim stepenom obrazovanja imaće priliku da budu unapređeni. Država je pokrenula ispit za samostalno učenje u visokom obrazovanju i oni koji žele da poboljšaju svoje akademske kvalifikacije i da napreduju u karijeri mogu da se prijave.” Mislila sam da je to sjajna vest. Napokon ću moći da ostvarim svoj san da upišem fakultet, a sa višim stepenom obrazovanja i boljim zvanjem, imaću i bolju platu, imaću dovoljno novca da kupim veliku kuću i tada ću hodati uzdignute glave gde god da pođem i niko me više neće gledati s visine. Zato sam se prva prijavila. Ali u to vreme, tek sam bila operisala tumor štitne žlezde i telo mi je bilo slabo. Pošto nisam mogla fizički da izdržim, morala sam da odustanem pre nego što sam završila i jedan kurs. Dve godine kasnije, videla sam da je nekoliko kolega položilo nekoliko kurseva, pa sam se, uprkos svojoj slabosti, ponovo prijavila. U to vreme, moj sin je još bio mali, a kada bih se vratila kući, iscrpljena posle celodnevnog rada, i dalje bih morala da se brinem o njemu i morala bih da čekam da zaspi da bih počela da učim. Zbog dugotrajne iscrpljenosti, telo mi je ozbiljno oslabilo, imala sam česte glavobolje i osećala se potpuno malaksalo. Lekar je rekao da sam premorena i savetovao mi je da se mnogo odmaram. Ali razmišljala sam o tome kako sam već protraćila dve godine, te da će mi se snovi srušiti ako ponovo odustanem na pola puta. Ovog puta, bez obzira na sve, morala sam da izdržim do kraja. Tako sam provela četiri godine završavajući ispite za 14 stručnih kurseva. Nedugo zatim, dobila sam unapređenje na poziciju srednjeg nivoa, plata mi se značajno povećala, život je postao malo udobniji, a takođe smo se preselili u veću kuću. Ali i dalje nisam bila zadovoljna. Želela sam da steknem diplomu osnovnih studija. U četrdesetim sam vredno učila još dve godine i primljena sam na dopisni program osnovnih studija. Tada sam premeštena sa prve linije rada na klinici u toliko željeno odeljenje za odnose s javnošću. Biti u kancelariji značilo je da više nisam morala da radim prekovremeno dan i noć. Pomislila sam: „Kada steknem diplomu osnovnih studija, moći ću da budem unapređena na poziciju zamenika višeg stručnog saradnika, plata će mi se povećati i svi će mi se još više diviti.”

Usred tih mojih snova, u maju 2012. godine, iznenada sam osetila kako mi ruke drhte i srce nepravilno kuca i osećala sam se veoma loše. Lekar je ustanovio da mi se vratio tumor štitne žlezde, pri čemu je moja štitna žlezda lučila veliku količinu tiroksina, uzrokujući ozbiljno oštećenje i srca i jetre, što je i bio uzrok mojih simptoma. Kada mi se stanje malo poboljšalo, plašila sam se da propustim posao i izgubim platu i bonuse, pa sam na svoju odgovornost izašla iz bolnice i otišla kući na lečenje. Ali dok sam bila na poslu, iznenada sam osetila slabost po celom telu i nisam mogla da se pomerim, a temperatura mi je skočila na 40°C. Ležeći u krevetu, srce mi je nepravilno kucalo, bilo mi je loše i vrtelo mi se u glavi. Osećala sam se kao da mi se život zaista bliži kraju. Lekar je pozvao mog muža u kancelariju i rekao da mi je život u opasnosti svakog trenutka. Posle noći hitnog lečenja, temperatura mi je počela da opada i delimično sam povratila svest. Kasnije, nakon upotrebe mnogo lekova, telo mi se polako vratilo u normalu. Ubrzo nakon toga, odobreno mi je unapređenje na poziciju zamenika višeg stručnog saradnika; plata i bonusi su mi se znatno povećali, ali dok sam držala svoj platni listić, nisam osećala nikakvu radost ni postignuće u srcu. Nisam mogla a da se ne zapitam: „Da li je život samo to? Kvalifikacije i bogatstvo? Sada imam sve što sam ikada želela, ali život mi se skoro završio. Mogu li se kvalifikacije, novac i divljenje ljudi zameniti za moj život? Da li je put kojim sam išla u životu zaista pravi?”

Baš kada sam očajnički tražila, nesposobna da pronađem odgovor, godine 2013, jevanđelje Svemogućeg Boga poslednjih dana došlo je do mene. Pročitala sam odlomak Božjih reči: „Ljudski rod, koji je odlutao od života koji pruža Svemogući, ne zna svrhu postojanja, ali se ipak boji smrti. Bez pomoći je i bez oslonca, ali i dalje nevoljno zatvara oči i čeliči se kako bi podupreo vreću mesa koja nema nikakav osećaj u svojoj duši, dok se provlači u neplemenitom životu u ovom svetu. Živiš na taj način, bez nade, kao i drugi, bez cilja. Samo će Onaj Sveti iz legende spasiti ljude koji, dok stenju usred stradanja, očajnički čeznu za Njegovim dolaskom. Do sada, takvo se verovanje nije ostvarilo kod onih kojima nedostaje svesnost. Ipak, ljudi i dalje za tim na taj način žude. Svemogući se smilovao onim ljudima koji su duboko patili. U isto vreme, On oseća odbojnost prema onim ljudima koji ni najmanje nemaju svesnosti, jer je predugo morao da čeka na odgovor ljudi. On želi da traži, da traži tvoje srce i tvoj duh, i da ti donese vodu i hranu, kako bi se probudio i više ne bi bio žedan i gladan. Kada si umoran i kada osećaš ponešto od sumora ovog sveta, nemoj da se izgubiš, nemoj da plačeš. Svemogući Bog, Čuvar, prigrliće tvoj dolazak u bilo koje vreme. On bdi pored tebe i čeka da se vratiš. On čeka na dan kada će ti se iznenada vratiti sećanje: kad budeš shvatio da si potekao od Boga, da si u neko nepoznato vreme izgubio pravac, u neko nepoznato vreme izgubio svest na putu, i u neko nepoznato vreme stekao ’oca’. Kada nadalje budeš shvatio da je Svemogući uvek bdeo, čekajući tamo veoma, veoma dugo na tvoj povratak. Bdeo je sa očajničkom čežnjom, čekajući na odziv bez odgovora. Njegovo bdenje i čekanje nemaju cenu, a oni su zarad ljudskog srca i ljudskog duha. Možda su ovo bdenje i čekanje beskrajni, a možda su i pri kraju. Ali bi ti trebalo da znaš gde se, upravo sada, tačno nalaze tvoje srce i tvoj duh” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Uzdasi Svemogućeg”). Dok sam čitala reči Svemogućeg Boga, nisam mogla da zaustavim suze. Božje reči bile su poput toplog nežnog potoka koji mi je grejao srce. Razmišljala sam o tome kako sam, još od malih nogu, toliko patila od zanemarivanja i maltretiranja zbog siromaštva moje porodice. Nakon što sam počela da radim, imala sam niska primanja zbog niskog nivoa obrazovanja, a i moj muž je bio siromašan, pa sam trpela prezir i podsmeh svojih kolega. Mnogo puta, usred bola i potiskivanja, razmišljala sam o tome da oduzmem sebi život. Tokom decenija, da bih pobegla od siromaštva i zadobila divljenje drugih, uložila sam sav svoj napor u učenje, i postigla sam slavu i dobitak, ali sam skoro izgubila život. Stalno sam se pitala: „Da li je sav taj naporan rad zaista vredeo? Kako čovek može da živi na način koji je zaista smislen?” Bila sam kao izgubljeno siroče koje očajnički traži, ali je nesposobno da pronađe svoj pravac u životu. Čitajući Božje reči, iako ih nisam previše duboko razumela, osetila sam duboku toplinu i bliskost, i shvatila sam da je verovati u Boga i slediti Ga put kojim ljudi treba da idu, i da čovek može da se osloni samo na Boga.

U avgustu 2013. godine, zvanično sam pristupila Crkvi Svemogućeg Boga. U to vreme, telo mi je još uvek bilo veoma slabo, i nakon što mi je u više bolnica dijagnostikovana ozbiljna aritmija, bila mi je potrebna operacija srca. Ali lekari su rekli da čak i ako budem operisana, rezultati su neizvesni, da su rizici veoma visoki, i da je neizvesno da li ću uopšte ustati sa operacionog stola. Zato sam se molila Bogu, poveravajući Mu svoju bolest, govoreći da ću se, bez obzira na ishod, pokoriti. Tada sam počela redovno da se molim, da prisustvujem okupljanjima i da čitam reč Božju. Takođe sam propovedala jevanđelje kad god sam imala vremena. Bila sam toliko zauzeta svaki dan da sam ponekad čak zaboravljala da uzmem lek. Nakon nekih šest meseci, potpuno sam se oporavila. Čak je i lekar bio zapanjen i rekao je: „To je čudo!” Postala sam sigurnija da je Svemogući Bog Gospod koji je stvorio nebesa i zemlju i sve stvari. On mi nije samo podario dah, već i drugi život. Iskreno sam zahvalila Bogu iz dubine srca, i odlučila sam da pravilno sledim Boga i ispunim svoje dužnosti da uzvratim Njegovu ljubav.

Godinu dana kasnije, postala sam vođa grupe u crkvi, i počela sam honorarno da obavljam dužnosti na izradi tekstova. Radila bih tokom dana, a uveče bih kod kuće vežbala pisanje članaka o iskustvenim svedočenjima i pregledala bih članke. Vikendom bih prisustvovala okupljanjima grupe. Iako je bilo naporno, biti sa svojom braćom i sestrama na okupljanjima i čitati Božje reči donosilo je mir i radost mom srcu. U septembru 2016. godine, izabrana sam za đakona za zalivanje, i zbog velikog broja pridošlica koje je trebalo zalivati, obim posla mi se iznenada povećao. Pošto je moj posao u radnoj jedinici bio veoma zahtevan, morala sam svaki put kada sam išla na okupljanje da tražim odsustvo od šefa, a kada bi me šef pitao šta radim, nisam znala kako da odgovorim. Kasnije sam stalno slušala o braći i sestrama koji su bili uhapšeni i zatvoreni zbog svoje vere i zbog propovedanja jevanđelja, i da su im, nakon puštanja na slobodu, ukinuli platu i nadoknadu socijalnog osiguranja. Brinula sam se da bi mi, ako bi moj šef saznao da verujem u Svemogućeg Boga, ne samo smanjili platu, već bih čak mogla završiti u zatvoru. Zar onda sav moj trud iz prve polovine života ne bi bio uzaludan? Osećala sam da ne mogu da nastavim da obavljam ovu dužnost. Baš dok sam se borila sa tim kako da se povučem sa dužnosti đakona za zalivanje, primila sam pismo od starešina u kojem je pisalo da crkva želi da me unapredi i pošalje na drugo mesto da obavljam dužnosti na izradi tekstova. Nakon što sam pročitala pismo, ponovo sam se osetila rastrzano. Ako bih otišla na drugo mesto da obavljam svoje dužnosti, ne bih mogla često da idem kući. Šta bi se onda desilo sa mojim poslom? Ako bih napustila posao u koji sam uložila toliko godina napornog učenja, ne bih čak dobila ni penziju. Zar onda sav moj decenijski trud ne bi bio uzaludan? Razmišljala sam o tome da se penzionišem sledeće godine, i tada bih, sa svojom penzijom, mogla u potpunosti da se posvetim svojim dužnostima. Da bih zadržala posao, odbila sam dužnost na izradi tekstova, i istovremeno sam željno iščekivala dan svog penzionisanja. Neočekivano, u junu 2017. godine, samo nešto više od mesec dana do penzije, iznenada sam dobila obaveštenje. U njemu je pisalo da je u mojoj dokumentaciji zabeleženo da sam godinu dana mlađa nego što piše u matičnoj knjizi rođenih, i da zbog toga moram da čekam još godinu dana da se penzionišem. Nakon što sam jedva izdržala još godinu dana, primila sam još jednu šokantnu vest. Svima koji su na poziciji zamenika viših saradnika penzija će biti odložena za još pet godina. Zaista sam osećala da sam na ivici sloma! Božje delo brzo napreduje, i ako bih morala da čekam još pet godina, i Božje delo se završi, kako bih onda imala priliku da obavljam svoju dužnost? Setila sam se himne Božjih reči: „Izgubljeno vreme se nikada neće vratiti”. „Probudite se, braćo! Probudite se, sestre! Moj dan neće biti odložen; vreme je život, a ponovo uhvatiti korak s vremenom znači spasti život! To vreme nije daleko! Ako padnete na prijemnom ispitu za fakultet, možete opet iznova da naučite gradivo. Međutim, Moj dan neće biti odložen. Upamtite! Upamtite! Ovo su Moje ljubazne reči podsticaja. Smak sveta odvija se pred vašim rođenim očima i velike katastrofe će uskoro stići. Šta je važnije: vaš život ili vaš san, vaša hrana, piće i odeća? Došao je čas da dobro odmerite ove stvari” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 30. poglavlje, „Hristove izjave na početku”). Iz Božjih reči sam videla koliko je hitna Božja namera. Božje delo se bliži kraju, a velike katastrofe su neminovne. Bog se nada da će više ljudi ustati da propoveda jevanđelje, dovodeći one koji iskreno veruju u Boga pred Njega, omogućavajući im da prihvate Njegovo spasenje i izbegnu nalet velikih katastrofa. Bila sam svesna da Božji dan nije daleko, da su velike katastrofe pred vratima, i da bih, kad bih se penzionisala pet godina kasnije, izgubila priliku da dostignem istinu i budem spasena, uprkos sticanju bogatstva, slave i dobitka, i da bih se zbog toga doživotno kajala! Nisam mogla da čekam još pet godina. Morala sam odmah da se penzionišem. Otišla sam da vidim šefa odeljenja, koji me je zamolio da se vratim i ponovo razmislim. Sledećeg dana, direktor me je pozvao na razgovor, rekavši: „Otkako je osnovano odeljenje za odnose s javnošću naše ustanove, mnogi pacijenti dolaze zbog naše reputacije, a to je neodvojivo od tvog napornog rada. Trenutno, ustanovi je potrebno da nastaviš sa dobrim radom i da nastaviš da napreduješ. Nemoj da se penzionišeš ove godine; samo sačekaj još pet godina. Do tada će ustanova biti jača, a i tvoja plata će biti veća.” Zatim je šef odeljenja rekao: „Od sada, dokle god dolaziš na mentorstvo jednom ujutru i jednom uveče, možeš da se baviš svojim drugim poslovima, a plata i bonusi ti neće biti umanjeni.” Pomislila sam: „Kad bih mogla da dolazim jednom ujutru i jednom uveče, a ostatak vremena da imam za sebe, i kad bih svaki dan mogla da izlazim i obavljam svoju dužnost bez ograničenja, a da i dalje primam platu i bonuse, onda bi to bilo zaista primamljivo!” Nakon što su otišli, utonula sam u duboko razmišljanje: „Ako se sada penzionišem, primaću samo osnovnu penziju, što bi bilo nešto manje od polovine moje trenutne plate. Ako budem radila još pet godina, ne samo da ću zarađivati veću platu, već će mi i penzija biti veća zbog povećanog radnog staža.” U tom trenutku sam počela da se kolebam. U tom trenutku, jedna koleginica je rekla: „Samo sediš u kancelariji, zaštićena od vetra i kiše, zarađujući visoku platu. Na tome drugi mogu da ti pozavide! Ako se sada ne penzionišeš, i dalje ćeš imati priliku da budeš unapređena na viši položaj, a plata će ti biti još veća. Svi koji ove godine treba da odu u penziju, ne odlaze, samo ti. Da li si luda?” Njene reči su me dovele u veliku dilemu. Ako se ne penzionišem, i dalje bih mogla biti unapređena na viši položaj, plata i status bi mi se poboljšali, a drugi bi me više cenili. Da li da nastavim da radim? Kada sam stigla kući, reči mojih starešina i koleginice stalno su mi odzvanjale u ušima. Da li da se penzionišem ili ne? Bila sam u velikoj dilemi; noću nisam mogla da spavam i nisam imala apetit, pa sam se molila Bogu: „Bože, rastrzana sam i ne znam šta da izaberem. Molim Te, prosveti me i vodi da razumem Tvoju nameru.”

Nakon molitve, potražila sam Božje reči u vezi sa mojom teškoćom. Bog kaže: „U svakom koraku dela koje Bog izvršava na ljudima spolja deluje kao da se radi o interakciji između ljudi, kao da je nastalo iz ljudskih uređenja ili ljudskog ometanja. Ali, u pozadini, svaki korak dela, i sve što se dešava, jeste Sotonina opklada pred Bogom, i ono zahteva od ljudi da budu postojani u svom svedočenju o Bogu. Na primer, kada je Jov bio kušan, Sotona se iza scene kladio sa Bogom, a ono što se dogodilo Jovu bilo je ljudsko delo i ometanje od strane ljudi. Iza svakog koraka dela koje Bog obavlja u vama nalazi se Sotonina opklada sa Bogom – u pozadini svega toga se odvija bitka” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Jedino voleti Boga znači istinski verovati u Boga”). Iz Božjih reči sam shvatila da, iako su na površini moji nadređeni i koleginica na poslu došli da razgovaraju sa mnom, mameći me povoljnim uslovima, zapravo je to bila Sotonina kušnja koja me je zadesila. Da nisam imala sposobnost raspoznavanja, upala bih u Sotoninu zamku, nastavljajući da radim i zarađujem novac, i ne bih mogla u potpunosti da se posvetim svojim dužnostima. Poslednjih nekoliko godina balansirala sam između posla i svojih dužnosti, a kada bi posao postao zahtevan, ostavljala bih svoje dužnosti po strani i ne bih ih pravilno obavljala. Kad se sada ne bih penzionisala, iako bih mogla da upravljam većinom svog vremena, i dalje ne bih mogla u potpunosti da se posvetim svojim dužnostima. Ali kad bih se penzionisala, bila bih potpuno slobodna i mogla bih mirne duše da obavljam svoje dužnosti. Tokom godina verovanja u Boga, toliko sam toga primila od Boga, i da nije bilo Božje ljubavi i spasenja, odavno bih umrla. Kad bih nastavila da težim bogatstvu, slavi i dobitku i kad bih zanemarila svoje dužnosti, da li bih i dalje imala savesti? U tom trenutku sam pomislila kako je Bog rekao: „Zar među vama nema mnogo onih koji su se kolebali između ispravnog i pogrešnog?” Hitro sam potražila ovaj odlomak Božjih reči. Bog kaže: „Kada bih ovoga časa pred vas stavio nešto novca i dao vam slobodu da birate – i ako vas zbog vašeg izbora ne bih osuđivao – većina vas bi izabrala novac i napustila istinu. Bolji među vama odrekli bi se novca i nevoljno izabrali istinu, dok bi oni u sredini jednom rukom dograbili novac, a drugom istinu. Zar time vaša prava priroda ne bi postala očigledna? Kada birate između istine i svega onoga čemu ste odani, svi biste učinili ovakav izbor i vaš bi stav ostao isti. Nije li tako? Zar među vama nema mnogo onih koji su se kolebali između ispravnog i pogrešnog? U svim borbama između pozitivnog i negativnog, crnog i belog – između porodice i Boga, dece i Boga, sklada i prekida, bogatstva i bede, društvenog položaja i običnosti, podrške i odbacivanja, i tako dalje – nije da niste svesni izbora koje ste napravili! Između skladne porodice i one razorene, vi ste izabrali prvu, čineći to bez imalo oklevanja; između bogatstva i dužnosti, opet ste izabrali ono prvo, bez i najmanje volje da se vratite na obalu; između raskoši i siromaštva, izabrali ste prvo; kada ste birali između svojih sinova, kćeri, žena, muževa i Mene, izabrali ste ono prvo; a između predstave i istine, ipak ste izabrali ono prvo. Suočen sa svim oblicima vaših zlodela, naprosto sam izgubio veru u vas. Jednostavno Me zapanjuje što su vaša srca toliko nesposobna da se smekšaju. To što sam godinama uložio celo svoje srce iznenađujuće Mi nije donelo ništa više od vašeg napuštanja i skrušenosti; ali Moje nade za vas rastu svakim novim danom, jer je Moj dan sasvim ogoljen pred vama. Vi ipak istrajavate u traženju mračnih i zlih stvari i odbijate da olabavite stisak nad njima. Kakav će, onda, biti vaši ishod? Jeste li o tome ikada pažljivo razmislili? Ako bi se od vas zatražilo da ponovo izaberete, kakav bi tada bio vaš stav? Da li bi i dalje bilo ono prvo? Da li biste Mi i dalje donosili razočaranje, čemer i jad?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kome si ti odan?”). Razotkrivanje Božjih reči učinilo je da se osećam krajnje postiđeno. Suočena sa novcem, slavom i dobitkom, i svojim dužnostima, često sam birala ono prvo. Bila sam zaista nepopustljiva i tvrdoglava, slamajući Božje srce! Setila sam se vremena pre nego što sam pronašla Boga, kada sam živela pod Sotoninom vlašću. Očajnički sam učila i težila bogatstvu, slavi i dobitku, i to me je skoro koštalo života. Nakon što sam pronašla Boga, Njegova briga i zaštita su izlečile moje slabo telo. Kasnije je crkva uredila da obavljam svoje dužnosti, i Bog je uredio da iskusim različite situacije kroz koje sam počela da razumem neke istine i napredovala sam u svom životu. Bog je platio toliku cenu i uložio toliko truda da bi me spasao, a zauzvrat je od mene dobijao samo ponovno odbacivanje i izdaju. Zaista sam izneverila Boga! Razmišljajući o ovome, srce mi je bilo ispunjeno bolom, i molila sam se Bogu: „Bože, moje srce je previše usredsređeno na težnju bogatstvu, slavi i dobitku; Stalno odbacujem svoje dužnosti i izdajem Te iznova i iznova! Zaista sam buntovna! Bože, želim pravilno da stremim ka istini i obavljam svoje dužnosti, ali i dalje ne mogu u potpunosti da otpustim svoju želju za bogatstvom, slavom i dobitkom. Molim Te, prosveti me i vodi da razumem istinu, kako bih mogla da se oslobodim okova bogatstva, slave i dobitka.”

Jednog dana sam pročitala Božje reči: „’Svet se vrti oko novca’ je filozofija Sotone. Ona preovlađuje u celokupnom ljudskom rodu, u svakom ljudskom društvu; moglo bi se reći da je to trend. Razlog leži u činjenici da je ova fraza usađena u srce svakog čoveka, koji je u početku nije prihvatao, ali se onda prećutno složio s njom, kad je došao u dodir sa stvarnim životom i počeo da oseća kako su te reči zapravo istinite. Nije li ovo postupak kojim Sotona kvari ljude? (…) Sotona novcem iskušava ljude i kvari ih tako da oni počinju da obožavaju novac i da poštuju materijalne stvari. A kako se ovo obožavanje novca ispoljava kod ljudi? Čini li vam se da bez novca ne biste mogli da opstanete u ovom svetu, da bi vam čak i jedan jedini dan bez novca bio nemoguć? Status ljudi, kao i poštovanje koje oni prema sebi zahtevaju, zavise od količine novca koji poseduju. Siromašni saginju glavu od stida, dok bogati uživaju u svom visokom statusu. Oni drže glavu visoko i ponosito, govore glasno i žive nadmeno. Šta ova izreka i ovaj trend donose ljudima? Nije li istina da mnogi ljudi podnose svakakve žrtve u potrazi za novcem? Zar se mnogi ljudi ne odriču svog dostojanstva i integriteta kako bi stekli što više novca? Zar mnogi, novca radi, ne gube priliku da obavljaju svoju dužnost i da slede Boga? Nije li za ljude gubitak prilike da zadobiju istinu i spasenje najveći od svih gubitaka? Nije li Sotona dovoljno zloban da ovaj metod i ovu izreku iskoristi kako bi čoveka do te mere iskvario? Nije li sve ovo podli trik?” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni V”). „Sotona pomoću slave i dobitka upravlja čovekovim mislima, sve dok slava i dobitak ne postanu jedino na šta ljudi misle. Oni se bore za slavu i dobitak, prolaze teškoće zarad slave i dobitka, trpe poniženja zbog slave i dobitka, žrtvuju sve što imaju za slavu i dobitak i svaki će sud ili odluku doneti u cilju sticanja slave i dobitka. Na taj način, Sotona ljude vezuje nevidljivim okovima, i, dok nose te okove, oni nemaju ni snage ni hrabrosti da te okove zbace. Nesvesno vuku te okove za sobom i uvek s teškom mukom napreduju dalje. Radi ove slave i dobitka, ljudi se klone Boga, izdaju Ga i postaju sve rđaviji. Na taj se način, dakle, usred Sotonine slave i dobitka, uništava generacija za generacijom” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni VI”). Iz Božjih reči sam shvatila da Sotona koristi slavu i dobitak kao mamac, terajući ljude da žive isključivo za slavu i dobitak, zbog čega se ljudi udaljavaju od Boga i opiru Mu se, i na kraju, bivaju bačeni u pakao sa Sotonom. Da nije bilo razotkrivanja Božjih reči, ne bih prozrela Sotonine zlokobne namere i ogavne taktike. Sećajući se svog detinjstva, moja porodica je bila siromašna, a ja sam trpela podsmeh i poniženje od strane okoline. Zato sam sebi rekla da ću postati bogata osoba i da ću one koji su me ismevali primorati da me vide u novom svetlu. Usvojila sam sotonske filozofije poput „Sve se vrti oko novca” i „Izdigni se iznad ostalih i donesi čast svojim precima” kao „reči mudrosti”, misleći da se sa novcem može živeti dostojanstveno, govoriti samouvereno i zadobiti divljenje drugih. Pod kontrolom ovih sotonskih otrova, grabila sam svaku priliku da poboljšam svoje kvalifikacije i vrednost. Kada sam čula bi mi da sticanje fakultetske diplome samostalnim učenjem dalo šansu za unapređenje, odmah sam se prijavila. Tokom dana sam negovala pacijente, a kad god sam imala slobodnog vremena, čitala sam stručne knjige, a posle posla bih završila kućne poslove i učila do kasno u noć. Čak i kada sam bila toliko iscrpljena da sam se razbolela i bila na infuziji, i dalje nisam zaboravljala da učim. Nakon godina neumornog učenja, konačno sam stekla bogatstvo, slavu i dobitak koje sam želela, ali telo mi je bilo potpuno iscrpljeno, i tumor štitne žlezde mi se iznenada vratio, dovodeći mi život u opasnost. Decenijama sam koračala kroz život okovana slavom i dobitkom, posrćući napred, skoro izgubivši život, a onda je do mene došlo Božje jevanđelje i povuklo me nazad s ivice smrti. Ali zarad novca, slave i dobitka, više puta sam odlagala i odbacivala svoje dužnosti. Stalno sam bila rastrzana između novca i svojih dužnosti, živeći u nepodnošljivoj patnji. Uvidela sam da sam, živeći po tim sotonskim otrovima, bila sve sebičnija i ogavnija, da mi je srce bilo ispunjeno samo mislima o novcu, slavi i dobitku, bez mesta za Boga, i da sam zanemarivala svoje odgovornosti i dužnosti. Bog mi je dao dah i podario mi drugu šansu za život, ali sve što sam ja Bogu dala zauzvrat bilo je ponovno odbacivanje i izdaja. Zaista nisam imala savesti ni razuma! Setila sam se svih poznatih ličnosti i bogatih ljudi u društvu. Očajnički se bore za slavu i dobitak, koristeći sva neophodna sredstva; nakon sticanja tih stvari, neki se ozbiljno razbole od prekomernog rada, neki se odaju drogama, drugi izvrše samoubistvo, a neki čak provedu drugu polovinu života u zatvoru. Iako stiču slavu i dobitak, to im ne donosi istinsku sreću, već umesto toga, samo više bola i praznine, pa čak i smrt. Razmišljajući o ovome, zaista sam shvatila da Sotona ohrabruje ljude da teže slavi i dobitku kako bi ih povredio i proždrao, čineći ih da se sve više bune protiv Boga i udaljavaju od Njega, da bi na kraju zajedno sa Sotonom sišli u pakao. Ako ne prozremo Sotonine zlokobne namere i potpuno se ne pobunimo protiv Sotone, ishod je da nas Sotona proždere i uništi u zamci slave i dobitka. Razmišljajući o ovome, odlučila sam da napustim posao i odem u penziju.

U julu 2018. godine, zvanično sam se penzionisala. U novembru sam počela da obavljam dužnosti na izradi tekstova. Nedugo zatim, nekoliko bivših kolega sa posla pozvalo me je na ručak. Neki od njih koji se nisu penzionisali razgovarali su o tome koliko im se plata povećala tog meseca, i nakon što sam to čula, osetila sam komešanje u srcu, pomislivši da bih i ja, da nisam otišla u penziju, sada zarađivala više novca sa povećanjem plate. U tom trenutku sam iznenada shvatila da me Sotona ponovo mami novcem, slavom i dobitkom, i nisam smela da dozvolim da me prevari. Zato sam se tiho molila Bogu u srcu, tražeći od Njega da zaštiti moje srce i sačuva ga od uznemiravanja. U tom trenutku sam pomislila na reči Gospoda Isusa: „Šta vredi čoveku da zadobije i sav svet, a životu svom naudi? Ili, šta čovek može dati u zamenu za svoj život?” (Matej 16:26). Moje bivše kolege su se svakodnevno ubijale od posla za novac, slavu i dobitak, ali njihova srca nisu imala oslonca, i bez obzira na to koliko novca zarađivali, sve je bilo prazno. Posebno me je pogodila vest da je jednom bivšem kolegi nedavno dijagnostikovan rak pluća, da je na hemoterapiji i da trpi intenzivne bolove. To mi je još jasnije pokazalo da nikakva količina novca ne može kupiti čovekovo zdravlje ili život. Bog me je uzdigao i imala sam priliku da obavljam svoju dužnost, i iako sam zarađivala manje novca, mogla sam da razumem više istina, a to je bilo najvrednije i najdragocenije.

Kasnije sam naišla na odlomak Božjih reči koji me je duboko dirnuo. Svemogući Bog kaže: „Postoji izuzetno jednostavan način da se čovek oslobodi ovog stanja, koji se sastoji u napuštanju pređašnjeg načina života; u opraštanju od dotadašnjih životnih ciljeva; da sumira i detaljno analizira dotadašnji način života, pogled na život, težnje, želje i ideale; i da ih zatim uporedi s Božjim namerama i zahtevima prema čoveku, i da sagleda da li je išta od tih stvari usklađeno sa Božjim namerama i zahtevima, te da li išta od toga donosi prave životne vrednosti, vodi ka većem razumevanju istine da živi sa čovečnošću i obličjem ljudskog bića. Ako stalno iznova istražuješ i pažljivo analiziraš različite životne ciljeve kojima ljudi teže i njihove bezbrojne načine života, otkrićeš da ništa od toga nije u skladu s prvobitnom namerom koju je Stvoritelj imao prilikom stvaranja ljudskog roda. Sve to odvlači ljude od Stvoriteljeve suverenosti i brige; sve su to zamke zbog kojih ljudi postaju izopačeni i koje ih vode u pakao. Nakon što sve to prepoznaš, tvoj je zadatak da odbaciš stare poglede na život, da se držiš podalje od raznih zamki, te da Bogu prepustiš da upravlja tvojim životom i da ga za tebe uređuje; stvar je u tome da treba samo da pokušaš da se pokoriš Božjim orkestracijama i vođstvu, da živiš bez ličnog izbora i da postaneš osoba koja se Bogu klanja” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni III”). Nakon čitanja Božjih reči, srce mi se još više razvedrilo. Osoba koja sledi Boga i stremi ka istini živi najvredniji i najsmisleniji život. Srećna sam što sam prihvatila delo Svemogućeg Boga poslednjih dana, što imam priliku da steknem istinu i budem spasena, i da svojim ušima čujem glas Stvoritelja. To je ogroman blagoslov. Više nisam mogla da težim novcu, slavi i dobitku, i morala sam da se pokorim Božjoj suverenosti i da živim u skladu sa Njegovim zahtevima. Setila sam se Petra, koji je, čuvši poziv Gospoda Isusa, odlučno ostavio sve da Ga sledi, i na kraju je spoznao Boga, postao sposoban da voli Boga najviše i da se pokorava Bogu do smrti. Pored toga, tokom vekova, sveci su se odricali svega da bi propagirali Božje jevanđelje, a neki su čak žrtvovali svoje živote. Ono što su oni proživeli bilo je najsmislenije. Sada kada je moja penzija dovoljna za moje troškove, trebalo bi da posvetim više svoje energije stremljenju ka istini i obavljanju svojih dužnosti. Težiti spoznaji Boga i sticati istinu – te stvari su od najveće vrednosti.

Kasnije sam svu svoju energiju posvetila svojim dužnostima. Kroz čitanje Božjih reči i obučavanje u obavljanju svojih dužnosti, postepeno sam raspoznala Sotonine zlokobne namere da povredi ljude, i shvatila sam sopstvenu pohlepnu želju za novcem i sebičnu, ogavnu iskvarenu narav u sebi. Kad god bih čula svoje bivše kolege kako se hvale koliko novca zarađuju ili koliko su im nove kuće velike, to više nije uticalo na mene. Iako ne zarađujem toliko novca kao oni niti imam tako veliku kuću kao oni, primila sam Božje lično zalivanje i opskrbu, i kroz svoje dužnosti sam shvatila neke istine. To je nešto što nikakva količina novca ne može da kupi. Iskreno zahvaljujem Bogu za Njegovu ljubav i spasenje!