Autorka: Čen Jang, Kina

Kada sam bila dete, moja porodica je bila veoma siromašna, roditelji su mi bili zemljoradnici i živeli od poljoprivrede, a moj otac je često išao da drugima prenosi džakove za novac. Da bi nam život bio malo lakši, moja majka i ja bismo za vreme žetve pšenice išle na njive da skupljamo ostatke pšenice i prodajemo ih za dodatni novac. Svaki put bih čula ljude kako nam se rugaju, govoreći: „Opet sa majkom skupljaš pšenicu? Zar tvoj otac ne može da te izdržava?” Osećala sam se užasno i rešila sam da ću u budućnosti vredno raditi da zaradim novac i da se uzdignem iznad drugih, kako nam se niko više ne bi rugao. Sa 7 godina brala sam kaki sa našeg drveća i prodavala ih na ulici. U srednjoj školi pokušala sam da vodim letnji kurs, pa iako se to završilo neuspehom, nisam odustala od zarađivanja novca. Na fakultetu sam tokom praznika postavljala uličnu tezgu da zaradim novac, a radila sam i honorarno. Zapravo, još 2006. godine, kada sam bila u srednjoj školi, pridružila sam se majci u verovanju u Boga i posećivanju okupljanja. Međutim, u tom periodu sam se fokusirala na školu i posao, ostavljajući svoju veru po strani. Ponekad, kada bih došla kući, majka bi mi pokazivala Božje reči, ali ja bih nestrpljivo odbijala, misleći da je posećivanje okupljanja i čitanje Božjih reči gubljenje vremena. Ceo moj fokus bio je na razvijanju karijere, jer sam verovala da samo sopstvenim naporima mogu zaraditi više novca. Na kraju krajeva, zar se uspeh u današnjem svetu ne meri kućama, automobilima i parama? Samo kada osoba zarađuje dovoljno novca, može zadobiti divljenje drugih, a čak i njeni roditelji mogu imati koristi od toga.

Budući da sam diplomirala muzičko izvođenje, nakon diplomiranja 2016. godine, radila sam kao zamenski nastavnik. Godine 2018. započela sam sopstveni posao i osnovala umetničku školu. Da bih pridobila učenike, danju sam po najvećem suncu delila letke od vrata do vrata, a noću bih išla po gradu sa svojim instrumentom da pridobijem učenike, često se ne vraćajući kući pre jedanaest sati uveče. Sav taj pritisak i kasne noći uzrokovali su mi česte glavobolje, ali kad bih pomislila na upisivanje više učenika i zarađivanje više novca, smatrala sam da se sve isplati. Kroz moje mukotrpne napore, pridobila sam sve više i više učenika. Ovo mi je donelo prvu značajnu zaradu u životu. Videvši da moja škola napreduje, moje komšije i roditelji učenika hvalili su me da sam sposobna i kompetentna. Čuvši njihovo odobravanje, osećala sam se ponosno i konačno sam mogla da se vladam uzdignute glave.

Za umetničku školu, jul je zlatni period u godini. Pošto su učenici na letnjem raspustu, ako je broj upisanih veliki, ovaj jedan mesec može doneti profit od više desetina hiljada. U julu 2021. godine, da bih iskoristila ovu priliku da zaradim više novca, dodala sam više kurseva i preuzela brigu o obrocima učenika. Briga o obrocima tolikog broja učenika znatno mi je povećala obim posla i morala sam svaki dan da izlazim da kupujem namirnice. Sećam se jednog jutra kada je padala posebno jaka kiša, nosila sam korpe povrća, svaku tešku preko deset kilograma, do automobila po kiši, jednu po jednu. Bila sam mokra do kože, ali uopšte nisam osećala da je to teško. Mislila sam u sebi: „To je samo ovaj jedan mesec; ako izdržim, brzo će proći. Posle mesec dana, doći će vreme da se broji novac i biću korak bliže visokokvalitetnom životu za kojim čeznem.” Samo pomisao na to me je činila srećnom. Ali nikada nisam očekivala da ću, u trećoj nedelji jula, primiti vest da zbog pandemije sve škole moraju da obustave nastavu. Ova vest je bila kao grom iz vedra neba. Uložila sam ogroman trud da se pripremim za ove letnje časove, investirajući mnogo rada, materijala i novca. Prema mom planu, samo je trebalo da izdržim ovaj mesec i mogla bih glatko da stavim novac u džep, ali u tom trenutku, samo polovina časova je bila završena, a još uvek je trebalo da refundiram novac za nezavršene. Dok sam gledala kako mi izmiče novac koji mi je već bio u rukama, samo sam htela da plačem, ali nisam mogla ništa da uradim. Nakon refundiranja, shvatila sam da sam ovog leta radila skoro za džabe i bila sam prilično uznemirena zbog toga. Dane sam provodila osećajući se potišteno. Sa obustavom nastave zbog pandemije, odjednom sam imala slobodnog vremena. Otprilike u to vreme je jedna sestra došla u moju kuću i podelila je sa mnom da je Bog Suveren nad svim stvarima i da je On već uredio sudbinu svakog od nas. Takođe je rekla da su tokom nekoliko godina kada nisam posećivala okupljanja, braća i sestre uvek mislili na mene, želeći da mi pomognu i podrže me. Razmišljala sam o tome kako dugo nisam čitala Božje reči i udaljila sam se od Njega, a ipak se On i dalje brinuo o meni i uredio da me sestra uteši. Srce mi se ispunilo toplinom. Ovaj put nisam ponovo odbila i posle trinaest godina, konačno sam se vratila u Božju kuću i nastavila crkveni život.

Jednom prilikom tokom svojih duhovnih posvećenosti, pročitala sam ove reči Božje: „Koje zanimanje neko bira, kako zarađuje za život, da li su izbori koje donosi dobri ili loši – da li ljudi imaju ikakvog izbora u tim stvarima? Da li se one zasnivaju na željama i odlukama ljudi? Većina ljudi želi da radi manje i zarađuje više, da se ne muči na suncu i na kiši, da se oblači ugledno, da ostavlja zaslepljujući utisak gde god da ide, da bude iznad svih i da osvetla obraz svojim precima. Ljudi imaju takve ’savršene’ želje, ali kada naprave prvi korak na životnom putu, postepeno uviđaju koliko je ljudska sudbina nesavršena, i po prvi put zaista shvataju da, iako neko može da pravi smele planove za svoju budućnost i neobuzdano gaji svakakve snove, niko nema sposobnost ili moć da ostvari sopstvene snove, niti sposobnost da kontroliše sopstvenu budućnost. Uvek će postojati jaz između snova i stvarnosti sa kojom se suočavaju; stvari nikada ne mogu da ispadnu onako kako ih neko zamišlja, i suočeni sa takvom stvarnošću, ljudi nikada ne mogu naći zadovoljstvo ili ispunjenje. Postoje čak i neki ljudi koji uvek iznova pokušavaju da smisle svakakve pristupe i istraže svaki mogući kanal, i podnose svakakve napore i žrtve, radi svojih sredstava za život i svojih izgleda, i radi promene svoje sudbine. Ali na kraju, čak i ako mogu da ostvare svoje snove i želje sopstvenim trudom, nikada ne mogu da promene svoju sudbinu, i bez obzira na to koliko se bore, nikada ne mogu da nadiđu svoju sudbinu. Bez obzira na razlike u njihovim sposobnostima i inteligenciji, kao i na to da li imaju odlučnost ili ne, svi ljudi su jednaki pred sudbinom, gde se ne razlikuju veliki i mali, visoki i niski, uzvišeni i prosti. Kojim se zanimanjem neko bavi, šta radi za život i koliko bogatstva ima u životu ne zavisi od njegovih roditelja, njegovih talenata, niti od njegovih napora i ambicija – zavisi od Stvoriteljevog predodređenja” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni III”). Božje reči su me probudile kao iz sna i shvatila sam da su moja sudbina i bogatstvo pod Božjom suverenošću i uređenjima. Bez obzira na to koliko se trudim i borim, na kraju ne mogu da promenim Božja predodređenja. Pre nisam poznavala Božju suverenost i uvek sam želela da se oslonim na sopstvene napore da bih promenila svoju sudbinu. Kada sam bila dete, moja porodica je bila siromašna i drugi su me uvek ismevali, pa sam sanjala da jednog dana mogu da živim život u bogatstvu, koji bi zaslužio divljenje drugih. Zato sam kao dete naučila da prodajem stvari oponašajući odrasle i organizovala sam privatne časove tokom letnjeg raspusta pre nego što sam završila srednju školu. Na fakultetu sam uporno vodila uličnu tezgu i radila honorarne poslove, a onda sam posle diplomiranja započela posao otvaranjem škole. Sve je to bilo samo da bih zaradila više novca. Ali kada je iznenada izbila pandemija i kada sam morala da prekinem nastavu, svi moji planovi su propali i morala sam da gledam kako se novac koji mi je već bio u džepu vraća. Zatim sam istinski osetila da naporan rad ne donosi nužno nagrade i da se ne odvija sve prema ljudskim planovima. Sudbina čoveka je u potpunosti u Božjim rukama. Koliko ću bogatstva imati u ovom životu ne zavisi od mojih napora i planova, već od predodređenja i suverenosti Stvoritelja. Čovekovi planovi i napori su samo ideali i težnje. Oni ne mogu da odrede nikakav konačan ishod, niti da promene Božja predodređenja. Bog mi je dao talente za muziku i scenski nastup kako bih mogla da se izdržavam. Ali ja sam ostala nezadovoljna, uvek želeći da se oslonim na sopstvene napore kako bih živela život u bogatstvu i izobilju, nesposobna da se pokorim Božjim orkestracijama i uređenjima. Na kraju, ne samo da nisam uspela da ispunim svoje želje, već sam se i iscrpela i osećala veliku bol u sebi. Bila sam zaista neuka! Zatim sam pročitala još Božjih reči i pronašla put primene. Bog kaže: „Nakon što to prepoznaš, treba da otpustiš svoj stari pogled na život, da se držiš podalje od raznih zamki, te da Bogu prepustiš da upravlja tvojim životom i da ga uređuje, da tragaš samo da se pokoriš Božjim orkestracijama i vođstvu, ne praveći nikakve lične izbore, i da postaneš osoba koja obožava Boga” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni III”). Više nisam želela da se borim protiv Božjih predodređenja i bila sam voljna da se pokorim Njegovoj suverenosti i uređenjima. Posle toga sam aktivno prisustvovala okupljanjima i jela i pila Božje reči, a počela sam i da se obučavam u zalivanju pridošlica. Moje srce se osećalo spokojno i oslobođeno i videla sam Božju blagodat. Tokom pandemije, sve industrije su bile u padu, i većina obrazovnih institucija je pretrpela ogromne gubitke. Međutim, moja škola ne samo da je mogla normalno da radi, već su mi se čak dve druge ustanove obratile za saradnju na kursevima, pomažući mi da prebrodim ovaj težak period.

U junu 2022. godine, preuzela sam dužnost vođe grupe za zalivanje. Jedući i pijući Božje reči, shvatila sam da Bog upravo sada obavlja Svoje konačno spasenje čovečanstva i da će na kraju Bog upotrebiti razne katastrofe da okonča ovo doba, nagrađujući dobre i kažnjavajući zle prema njihovim delima. Samo oni koji primenjuju istinu, ispunjavaju svoju dužnost i čije su iskvarene naravi očišćene mogu biti spaseni od Boga i preživeti. Što se mene tiče, pored mog neredovnog rasporeda časova svake nedelje, takođe sam morala da se bavim raznim problemima u partnerskim kampusima i jednostavno nisam imala dovoljno vremena ili energije da stremim ka istini i dobro obavljam svoju dužnost. Zato sam pomislila da napustim deo posla kako bih imala više vremena za svoju dužnost. Ali bila sam u nedoumici, misleći: „Moja dužnost je važnija od predavanja i zarađivanja novca, ali podučavanje nije previše zamorno, a partnerski kampusi se stabilno razvijaju. Ako se odreknem ovih stvari, zaradiću mnogo manje!” Bila sam pomalo nevoljna da se odreknem ovih stvari. Zatim sam se pomolila Bogu, tražeći od Njega da me usmeri kako bih mogla da se oslobodim ovih tereta i imam više vremena da jedem i pijem Njegove reči i obavljam svoju dužnost. Kasnije sam se prisetila Božjih reči: „Carstvo se širi među ljudima, stvara se među ljudima i uzdiže se među ljudima; ne postoji sila koja može uništiti Moje carstvo. Moj narode, koji si u carstvu današnjice, ko od vas nije pripadnik ljudskog roda? Ko se od vas nalazi izvan ljudskog stanja? Kada Moja nova polazna tačka bude javno objavljena, kako li će ljudi reagovati? Videli ste sopstvenim očima stanje ljudskog sveta; zar još niste odagnali misao da ćete zauvek živeti na ovom svetu?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 19. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni”). Božje jevanđelje carstva se proširilo na sve narode sveta, razne katastrofe i ratovi su već došli i Božje delo spasavanja čovečanstva će se uskoro završiti. Ako ne bih pravilno obavljala svoju dužnost i ako bih nastavila da se fokusiram na težnju ka novcu, samo bih upropastila svoju priliku da steknem istinu i budem spasena. Na kraju, ako upadnem u katastrofu, nikakva svota novca neće moći da mi spase život. Stremljenje ka istini i ispunjavanje dužnosti su ono što je zaista važno. Zato sam počela tako što sam dala otkaz na časovima u privatnoj školi, a zatim sam, jedno za drugim, raskinula partnerstva sa dva kampusa. Ovo mi je oslobodilo vreme od ponedeljka do petka da obavljam svoju dužnost, što znači da sam podučavala samo vikendom. Iako sam sada imala manje partnerskih škola i zarađivala manje novca, imala sam više vremena da jedem i pijem Božje reči i obavljam svoju dužnost i osećala sam se spokojno i mirno. Mislila sam da sam se donekle oslobodila vezanosti za novac, ali nisam ni slutila da me čeka još jedno veliko iskušenje.

U aprilu 2023. godine, moja snaha me je upoznala sa poslom u onlajn prodavnici i rekla je da mogu da zaradim 500.000 juana za 3 do 6 meseci. Bila sam prilično u iskušenju, misleći: „Zaraditi 500.000 za tako kratko vreme – to bi bilo daleko više nego što zarađujem od predavanja. Već imam kuću, ali ako bih mogla da zamenim svoj auto za neki luksuzni model, izgledala bih još impresivnije vozeći se gradom.” Međutim, u to vreme, osećala sam se nespokojno i plašila sam se da me ne prevare, a brinula sam i da bavljenje tim poslom omelo obavljanje moje dužnosti, pa sam zato odbila. Kasnije je moja snaha otvorila prodavnicu i postala menadžer, i gledala sam kako joj prihod postepeno raste sa desetina juana dnevno na hiljadu do dve hiljade. Neki ljudi koji su je sledili bili su manje sposobni od mene, ali su ipak otvorili prodavnice i postajali menadžeri, zarađujući hiljade juana dnevno. Sve me je to još više iskušavalo. Mislila sam: „Ovo izgleda kao laka zarada. Ako bih i ja mogla da zarađujem hiljade dnevno, mogla bih da zaradim 500.000 za tri meseca – onda bi se moja želja za novim automobilom uskoro ostvarila.” Pomisao na to da mi se drugi dive i zavide mi čim kupim novi auto me je motivisala i bez daljeg oklevanja, uložila sam nekoliko hiljada juana. Kasnije, da bih zaradila više novca, upoznala sam prijatelje i rođake sa poslom da bih ih navela da se pridruže, obećavajući da će sigurno zaraditi novac, i da ću, ako izgube novac, ja pokriti njihove gubitke. Nastavila sam da širim svoj tim, a moj učinak je i dalje rastao. Do juna sam i ja postala menadžer prodavnice, a moj dnevni prihod bio je skoro 2.000 juana. U julu sam otvorila još jednu filijalu. Posao je postao prometniji nego pre, a i ja sam zarađivala više novca.

U avgustu 2023. godine, braća i sestre su me izabrali za đakona za zalivanje. Da ne bih ometala svoje dužnosti, uvek bih obavljala svoje dužnosti tokom dana, a noću, po povratku kući, bavila bih se onlajn prodavnicama. Često sam i dalje bila na konferencijskim pozivima do 1 ili 2 ujutru. Toliko sam često bila zauzeta da nisam imala vremena ni da jedem. Za samo tri meseca, otvorila sam osam prodavnica i ostvarila sam preko 2 miliona prodaje. Ali kako sam stalno ostajala do kasno, često bih imala glavobolje i bila iscrpljena tokom dana, osećajući se ošamućeno i bez energije. Ovo je ozbiljno uticalo na stanje u kojem sam obavljala svoje dužnosti. Takođe sam samo formalno učestvovala na okupljanjima i nisam mogla da otkrijem probleme niti da rešim teškoće braće i sestara. Čim bih se vratila kući, čekali bi me problemi sa onlajn prodavnicama i osećala sam se potpuno iscrpljeno. Ali da bih zaradila novac, osećala sam se nemoćnom da se oslobodim, kao da me nešto kontroliše. Pitala sam svoju snahu: „Kada ću moći da zaradim 500.000 i da više ne moram da upravljam onlajn prodavnicama?” Ona je odgovorila: „Kada učinak tvog tima dostigne 5 miliona, možeš se odvojiti od ove industrije i prestati da upravljaš prodavnicama. Do tada ćeš zaraditi dovoljno da dostigneš 500.000.” Kada sam ovo čula, zavrtelo mi se u glavi i odjednom sam shvatila da sam prevarena. Mislila sam da će zarađivanje 500.000 trajati samo tri meseca, i do tada bih zaradila novac i ne bih odlagala svoje dužnosti. Nikada nisam očekivala da postoji uslov od 5 miliona timskog učinka. Kada ću moći da ispunim taj uslov i da se oslobodim? Taj broj mi se činio tako dalekim. Bila sam toliko zabrinuta da nisam mogla ni da jedem ni da spavam. U to vreme sam zarađivala preko 8.000 juana dnevno, ali uopšte nisam bila srećna. Shvatila sam da sam krenula pogrešnim putem i osećala sam veliku bol, pa sam se molila: „Bože, sada znam da sam upala u vrtlog novca. Mislila sam da je to samo mali posao od nekoliko hiljada juana, i nikad nisam očekivala da će postati okovi koji su me vezivali. Kako mogu da se oslobodim ovoga? Bože, molim Te, pomozi mi i usmeri me.” Nakon molitve, odlučila sam da ne zaradim tih 500.000. Pozvala sam snahu i rekla joj svoju odluku. Moja snaha je videla da sam odlučna, pa je pristala. Ubrzo nakon što sam se povukla, jednog dana sam iznenada primila vest da je ovaj posao sa onlajn prodavnicama zapravo nova vrsta prevare popularna na internetu. Cilj je bio da se ljudima prvo omogući da zarade novac, a onda, kada se opuste, prevaranti pobegnu sa svim uloženim novcem. Konačno sam shvatila da sam prevarena. Bila sam zapanjena i osećala sam se paralizovano. Uvela sam mnogo ljudi u to kako bih proširila tim, i svakome sam garantovala da ću biti odgovorna za sve gubitke. Sada kada su onlajn prodavnice propale, svi koje sam ja dovela počeli su da dolaze kod mene po novac. Tako sam, zbog svoje pohlepe za novcem, bila uvučena u prevaru. Suočena sa plaćanjem odštete od stotina hiljada, nisam znala šta da radim. Cele nedelje, bila sam opkoljena pretnjama, uvredama i ispitivanjima i bombardovana telefonskim pozivima i porukama u kojima se tražio novac. Bila sam toliko uplašena da nisam smela ni da pogledam u telefon i nisam imala pojma kako da se suočim sa svim tim. Bol je dostigao tačku da sam čak pomišljala da skočim sa zgrade da bih sve okončala. Mislila sam da, iako sam i ja prevarena, ne mogu da izbegnem snošenje posledica, tako da sam na kraju platila skoro 200.000 juana odštete. Za nedelju dana sam smršala preko pet kilograma. U svom bolu i očaju, molila sam se u suzama: „Bože, pogrešila sam. Znam da su me moja ambicija i želje uništile. Nalazim se u takvom bolu, ali znam da su me ove stvari zadesile uz Tvoje dopuštenje. Molim Te, usmeri me da razumem Tvoju nameru.” Nakon molitve, srce mi se postepeno smirilo i postala sam voljna da tragam za istinom.

U svom traganju, pročitala sam Božje reči i shvatila kako Sotona kvari ljude slavom i dobitkom. Svemogući Bog kaže: „Sotona koristi slavu i dobitak da kontroliše ljudske misli, navodeći ih da ne misle ni na šta drugo do na te dve stvari i navodeći ih da se bore za slavu i dobitak, podnose teškoće zarad slave i dobitka, trpe poniženja i nose teško breme za slavu i dobitak, žrtvuju sve što imaju za slavu i dobitak i donose svaki sud ili odluku zarad slave i dobitka. Na taj način, Sotona postavlja nevidljive okove na ljude, i, s tim okovima na sebi, oni nemaju ni sposobnosti ni hrabrosti da se oslobode. Nesvesni toga, oni nose te okove dok se vuku napred korak po korak, s velikom teškoćom. Radi ove slave i dobitka, ljudski rod se udaljava od Boga, izdaje Ga i postaje sve rđaviji. Na taj način se, usred Sotonine slave i dobitka, uništava jedna generacija za drugom” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni VI”). „’Svet se vrti oko novca’ je filozofija Sotone. Ona je veoma rasprostranjena među ljudima, u svakom društvu; moglo bi se reći da je to trend. Razlog leži u činjenici da je ova fraza usađena u srce svakog čoveka, koji je u početku nije prihvatao, ali se onda prećutno složio s njom, kad je došao u dodir sa stvarnim životom i počeo da oseća kako su te reči zapravo istinite. Nije li ovo postupak kojim Sotona kvari ljude? (…) Bez obzira na to koliko duboko iskustvo neki čovek ima sa ovom izrekom, kakav je negativan efekat ona imala na njegovo srce? On je u tome da ljudi na ovom svetu – a može se reći da to uključuje baš svakoga od vas – otkrivaju nešto iz svoje naravi. Šta je to? To je obožavanje novca. Da li je lako to ukloniti iz ljudskog srca? Ne, nije lako! To pokazuje da je Sotona zaista duboko iskvario čoveka! Sotona koristi novac da bi namamio ljude i sve ih kvari tako da obožavaju novac i materijalne stvari. A kako se to obožavanje novca ispoljava kod ljudi? Pa, zar ne mislite da na ovom svetu ne biste mogli da preživite bez novca i da bez njega ne biste mogli da proživite ni jedan jedini dan? U zavisnosti od toga koliko novca ljudi imaju, određuje se visina njihovog statusa i stepen njihovog ugleda. Siromašni ne osećaju da mogu da stoje uspravno i ponosno, dok bogati imaju visok status, stoje uspravno i ponosno, te mogu da govore glasno i da žive na nadmen i neobuzdan način. Šta ova izreka i trend donose ljudima? Nije li istina da su mnogi ljudi spremni da podnesu bilo kakvu žrtvu kako bi zaradili novac? Zar mnogi ljudi ne gube svoje dostojanstvo i integritet dok streme što većoj količini novca? Zar mnogi ljudi ne gube priliku da obavljaju svoju dužnost i slede Boga zarad novca? Zar gubitak prilike da se zadobije istina i bude spasen nije najveći gubitak za ljude? Samo koristeći ovaj metod i ovu izreku, Sotona u toj meri kvari čoveka. Nije li Sotonina namera zlokobna? Nije li ovo zlonameran trik? Izreka poput ove postane popularna i, tek tako, od neslaganja s njom ti na kraju poveruješ da je to istina i do tog trenutka tvoje je srce potpuno upalo u Sotonin stisak, pa stoga ne svojom voljom počinješ da živiš prema toj izreci. U kojoj je meri ova izreka uticala na tebe? Tebi je možda poznat istiniti put, i ti možda znaš istinu, ali si nemoćan da stremiš ka njoj. Možda ti je potpuno jasno da su Božje reči istina, ali nisi voljan da platiš cenu, niti da trpiš zarad sticanja istine. Ti bi, umesto toga, radije žrtvovao svoju budućnost ne bi li se do samoga kraja opirao Bogu. Bez obzira na to šta Bog kaže, bez obzira na to šta On čini, bez obzira na to koliko je duboka i velika Božja ljubav prema tebi, u onoj meri u kojoj si u stanju da je shvatiš, ti bi tvrdoglavo bio uporan u tome da se naprežeš zbog te izreke” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni V”). Dok sam promišljala o Božjim rečima, shvatila sam da je Sotona taj koji je ljudima usadio mnoge pogrešne misli i ideje, navodeći ljude da obožavaju novac, slavu, dobitak i materijalne želje, da zaslepljeno teže novcu, slavi i dobitku i da postanu nesposobni da dođu pred Boga da traže istinu i prime Njegovo spasenje. Živela sam po otrovima koje je usadio Sotona, kao što su „Svet se vrti oko novca”, „Nije sve u novcu, ali bez njega ne možeš ništa”, „Izdigni se iznad ostalih” i „Budi na položaju iznad drugih”. Mislila sam da je novac odgovor na sve, da osoba ne može preživeti bez njega, i da, ako čovek ima novca, stiče ugled i status i drugi se neće usuditi da ga gledaju s visine ili da mu se rugaju. Kada sam bila dete, ismevali su me jer je moja porodica bila siromašna, pa sam želela da se obogatim i živim životom prosperiteta, čime bih zadobila divljenje drugih. Da bih zaradila novac, probala sam razne metode, pa sam prestala da idem na okupljanja i da čitam Božje reči. Čak i kada bi mi mama prišla sa knjigom Božjih reči, ja bih je nestrpljivo odgurnula. Nakon otvaranja umetničke škole, uvek sam razmišljala o tome kako da je promovišem i upišem više učenika da bih zaradila više novca. Svakog dana, bila sam na ivici živaca i bila sam toliko umorna da sam patila od nesanice i glavobolja. Na kraju, zbog pandemije, sve je bilo zatvoreno i tek tada sam se vratila u Božje prisustvo. Kasnije, čitajući Božje reči, shvatila sam da su moja sudbina u životu i to koliko ću bogatstva imati predodređeni od Boga i da ne zavise od mojih napora i planova. Međutim, pošto je moja želja za novcem, slavom i dobitkom bila prejaka, nisam prepoznala zle načine na koje Sotona šteti ljudima. Stoga, kada me je novac ponovo namamio, da bih zaradila dodatnih 500.000 juana za kupovinu luksuznog automobila i zadobila divljenje i zavist ljudi, završila sam na stranputici i upala u zamku onlajn prevare, pretvarajući se iz poštovanog direktora škole u prevaranta koji vara ljude za novac. Suočena sa ogromnim odštetama i beskrajnim kritikama i verbalnim zlostavljanjem od strane svojih prijatelja i rodbine, osećala sam se kao pacov na ulici. I mentalno i fizički, pretrpela sam ogromne udarce i muke i čak sam pomišljala da okončam svoj život da bih pobegla od svega toga. Videla sam da su me novac, slava i dobitak čvrsto vezali kao nevidljivi konopac i da sam živela po ovim sotonskim otrovima, smatrajući postizanje novca, slave i dobitka svojim životnim ciljem, i kao rezultat toga, Sotona me je prevario, nanoseći mi neizrecivu patnju. Videla sam da težnja za bogatstvom, slavom i dobitkom može samo da mi život učini bolnijim, da me udalji od Boga i da izgubim priliku za Božje spasenje. Tada sam pomislila na to kako mnogi ljudi, nakon što izgube novac u poslovnim poduhvatima, obole od depresije, a neki, ne mogavši to da podnesu, čak skoče u smrt. Videla sam da je težnja za novcem put u uništenje. Bila sam veoma radosna što sam počela da sledim Boga, tako da, kada su me snašle ove stvari, imala sam prosvetljenje i usmeravanje Božjim rečima, što mi je omogućilo da razumem istinu i da imam izvesno raspoznavanje o tome kako Sotona koristi novac, slavu i dobitak da iskvari ljude. Inače, i ja bih bila jedna od onih koji su počinili samoubistvo. Iako sam u ovoj stvari izgubila novac, ali sam takođe videla i Božju brižljivu nameru da me spase. Iz dubine srca sam zahvalila Bogu!

Jednog dana, tokom svoje duhovne posvećenosti, pročitala sam Božje reči i shvatila sam šta Bog zahteva od ljudi i čemu je zaista smisleno stremiti. Svemogući Bog kaže: „Bog ne zahteva da uložiš svu svoju snagu radi svog preživljavanja i svog svakodnevnog života. Njemu nije potrebno da živiš glamuroznim životom i da Ga kroz to proslavljaš, niti Mu je potrebno da u ovom svetu postigneš ikakva velika dela ili stvaraš čuda, daš doprinos čovečanstvu, pružiš pomoć bilo kom broju ljudi ili rešiš probleme zapošljavanja za bilo koji broj ljudi. Njemu nije potrebno da imaš grandioznu karijeru, da postaneš istaknuta ličnost u raznim profesijama ili oblastima, da postaneš slavna osoba ili velika figura, niti da postaneš neko ko je veoma cenjen i poštovan, a da zatim koristiš te počasti da slaviš ime Božje, objavljujući svetu: ’Ja sam hrišćanin, ja verujem u Svemogućeg Boga.’ Bogu nije potrebno da ti to radiš. Bog se samo nada da možeš da budeš jednostavan, običan čovek u društvu stvarnog sveta, da ćeš biti zadovoljan time da imaš samo hranu i odeću, i da ćeš tražiti da zadobiješ istinu i ispuniti dužnost stvorenog bića na temelju življenja normalnog života i sticanja sposobnosti za preživljavanje. To je Božji zahtev za tebe. Bez obzira na to koje darove, jake strane ili posebne sposobnosti poseduješ, Bog ne želi da ih koristiš da bi postigao svetski uspeh. Umesto toga, On se nada da ćeš upotrebiti sve darove ili sav kov koji imaš da bi obavio svoju dužnost, na ono što ti On poverava i na stremljenje ka istini, postižući na kraju spasenje. To je najvažnije i Bog ne zahteva ništa više od toga” („Reč”, 6. tom, „O stremljenju ka istini”, „Kako stremiti ka istini (21)”). „Ovaj poslednji period je takođe jedno posebno razdoblje. S jedne strane, posla u radu crkve ima mnogo i taj posao je složen; s druge strane, u ovom trenutku kad se jevanđelje carstva Božjeg širi, potrebno je više ljudi da posveti svoje vreme i energiju, da uloži svoj trud i izvršava svoje dužnosti kako bi zadovoljili potrebe različitih segmenata rada unutar Božje kuće. Stoga, bez obzira na tvoje zanimanje, ako si, nakon što zadovoljiš svoje osnovne životne potrebe, u stanju da svoje vreme i energiju posvetiš da bi došao pred Boga da izvršavaš dužnost stvorenog bića, obavljajući svoj deo u raznim segmentima rada, onda je u očima Božjim, to, s jedne strane, poželjno, a, s druge strane, posebno je dragoceno i vredno da On to upamti. Naravno da je vredno da ljudi ulože takav napor i žrtvu. Zato što je, iako si napustio telesna uživanja, ono što zadobijaš neprocenjivo – to je večni život, to da Božje reči postaju tvoj život. To je neprocenjivo blago koje se ne može dobiti u zamenu za novac niti za bilo šta drugo. To neprocenjivo blago se dobija energijom i vremenom koje ulažeš, kroz sopstvene napore i cenu koju plaćaš. Za tebe su to dobra sreća, posebna naklonost i veliki blagoslov. To što Božje reči i istina postaju čovekov život je neprocenjivo blago, pa je vredno da u zamenu za njega ljudi ponude sve što imaju. (…) ako, nakon što si obezbedio hranu i odeću, posvetiš dodatno vreme i energiju, zaradiš više novca, stekneš više materijalnih zadovoljstava i telo ti je podmireno, a pritom sopstvenim rukama uništavaš nadu za sopstveno spasenje, onda to bez ikakve sumnje nije dobro za tebe. Treba da zbog toga budeš zabrinut i uznemiren; treba da prilagodiš svoj stav prema poslu i životu i svoje zahteve koji se tiču kvaliteta telesnog života; treba da otpustiš želje, planove i zamisli za svoj telesni život koji se ne poklapaju sa stvarnošću. Treba da dođeš pred Boga, da Mu se moliš, da odlučiš da izvršavaš svoju dužnost, da uključiš svoj um i telo u različite zadatke u Božjoj kući, težeći tome da, na dan kad se Božje delo završi, kad Bog bude ispitivao rad i rast svih različitih vrsta ljudi, ti budeš jedan od ljudi koji su zadobili Božje odobravanje. Kad se Božje veliko delo završi, kad se jevanđelje carstva Božjeg proširi po celoj vaseljeni, kad se taj radosni prizor odigra, tu će biti tvoj trud, tvoje ulaganje i tvoja žrtva. Kada Bog zadobije slavu, kada se Njegovo delo bude proširilo po celoj vaseljeni, kada svi budu slavili ostvarenje velikog Božjeg dela, u tom trenutku radosti, ti ćeš biti onaj koji je povezan s tom radošću. Ti ćeš učestvovati u toj radosti, a ne onaj koji će plakati i škrgutati zubima, koji će se udarati po grudima dok svi drugi viču i skaču od radosti i ne onaj koji dobija kaznu, koga će se Bog u potpunosti gnušati, odbaciti ga i ukloniti” („Reč”, 6. tom, „O stremljenju ka istini”, „Kako stremiti ka istini (20)”). Iz Božjih reči sam shvatila da Bog ne traži od ljudi da postanu slavni ili veliki da bi Ga slavili ili svedočili za Njega. Bog se samo nada da će ljudi, dokle god imaju odeću i hranu, provoditi više svog vremena stremeći ka istini i dobro obavljajući svoje dužnosti. Razmišljala sam o tome kako od malena imam talenat za muziku. Nakon diplomiranja, zarađivala sam za život svojim talentom i u svom životu nisam imala samo odeću i hranu, već čak i nešto viška. Međutim, nisam bila zadovoljna time, već sam želela da zaradim više novca i zadobijem divljenje više ljudi. Mislila sam da je isticanje važnije od svega ostalog. Sećam se, pre nego što sam pronašla Boga, zaradila sam nešto novca i uživala u divljenju ljudi, ali iznutra se nisam osećala spokojno, a kamoli da sam osećala neku pravu sreću. Svakog dana, osim posla, samo sam jela, pila i zabavljala se sa prijateljima da bih odagnala dosadu i uopšte nisam razumela svrhu života niti njegov smisao ili vrednost. Iako mi je novac doneo privremeno materijalno uživanje, nije mogao da promeni prazninu duboko u meni. Čitajući Božje reči, shvatila sam da težnja za novcem, slavom i dobitkom i dalje vodi u prazninu i da nema nikakvog smisla. Samo stremeći ka istini i ispunjavajući dužnosti stvorenog bića život može biti smislen i vredan. Pomislila sam na ono što je Gospod Isus rekao: „Kakva je korist čoveku ako zadobije ceo svet, a izgubi sopstvenu dušu? Ili, šta će čovek dati u zamenu za svoju dušu?” (Matej 16:26). U prošlosti, kada nisam imala novca, uvek sam mislila da ću, kada budem imala novca, biti zadovoljna, ali čak i nakon što sam stekla novac, i dalje sam se osećala prazno i smatrala sam da život nema smisla. Novac nije ono što ljudima zaista treba. Primera radi, bio je jedan čovek iz mog rodnog grada koji je bolovao od neizlečive bolesti. Otišao je na most, bacio sav svoj novac, a zatim je skočio u reku da bi sve okončao. Kada se suočite sa bolešću i smrću, bez obzira na to koliko novca, slave i dobitka imate, ili koliko vam se ljudi divi, sve je to potpuno beskorisno. Ove stvari ne mogu kupiti život, a ne sleđenje Boga, ne stremljenje ka istini, ili neispunjavanje dužnosti na kraju takođe vodi u prazninu. Božje delo je sada dostiglo svoju završnu fazu i prilike i vreme za stremljenje ka istini ističu. Trebalo bi da maksimalno iskoristim svoje vreme, da više jedem i pijem Božje reči i ispunjavam svoje dužnosti kao stvoreno biće. To je ono što je najsmislenije. Pomislila sam na Lotovu ženu. Spasili su je anđeli i već je pobegla iz grada Sodome, ali pošto nije mogla da se odrekne svoje imovine i bogatstva, osvrnula se i pretvorila u stub soli, postajući simbol srama. Sada smo u poslednjoj etapi puta i trebalo bi da učim iz onoga što se desilo Lotovoj ženi. Moram da se odreknem težnje za bogatstvom, slavom i dobitkom i da dobro obavljam svoje dužnosti i stremim ka istini. To je najsmisleniji život koji Bog odobrava.

Sada obavljam dužnost vođe u crkvi. Da bih imala više vremena i energije da se opremim istinom i ispunim svoje dužnosti, zadržala sam samo desetak učenika i radim 6 sati nedeljno da pokrijem svoje dnevne troškove, koristeći većinu svog vremena za obavljanje svojih dužnosti. Kroz obavljanje svojih dužnosti, naučila sam kako da komuniciram sa drugima, kako da obavljam svoje dužnosti na način koji je u skladu s merilom i kako da spoznam svoje iskvarene naravi, između ostalog. Sada svaki dan čitam Božje reči i obavljam svoje dužnosti. Više me ne vezuju i ne povređuju novac, slava i dobitak i osećam se opušteno i ugodno. Hvala Bogu što me je spasao!