Odlomak 28

Bog se mora spoznati čitanjem Božjih reči i praktičnom primenom i proživljavanjem Božjih reči, kao i čestim kušnjama, pročišćavanjem, orezivanjem i obračunavanjem; samo na taj način moguće je istinski spoznati Božje delo i Božju narav. Neki kažu: „Nisam video ovaploćenog Boga, kako onda da spoznam Boga?“ Božje reči su zapravo izraz Njegove naravi. Iz Božjih reči, možete da vidite Njegovu ljubav i spasenje za ljude, kao i način na koji će ih spasti… Razlog je u tome što Njegove reči ne pišu ljudi, već ih kazuje Sâm Bog. Iskazuje ih Bog lično; Sâm Bog iskazuje sopstvene reči i glas Svog srca, koji se mogu nazvati i rečima iz Njegovog srca. Zašto se nazivaju rečima iz Njegovog srca? Zato što izviru iz same nutrine i iskazuju Njegovu narav, Njegovu volju, Njegove ideje i misli, Njegovu ljubav prema ljudskom rodu, Njegovo spasenje ljudskog roda i Njegova očekivanja od ljudskog roda… U Božjim izjavama ima oštrih reči, ima blagih i uviđavnih reči, kao i otkrivenja koja se ne obaziru na ljudska osećanja. Ako pogledate samo reči koja sadrže otkrivenja, možda pomislite da je Bog prilično strog. Ako obratite pažnju samo na blage reči, pomislićete da Bog nije previše rigorozan. Stoga ne bi trebalo da ih tumačiš izvan konteksta, već da ih posmatraš iz svih mogućih uglova. Ponekad se Bog obraća saosećajno i ljudi onda vide Njegovu ljubav prema ljudskom rodu. Katkad je veoma strog i tada ljudi vide da Njegova narav ne trpi nikakvu uvredu, da je čovek na žalost pogan i nedostojan da vidi Božje lice ili da pred Njega dođe, te da nam je isključivo Njegovom milošću dozvoljeno da pred Njega dođemo. Božja mudrost može se videti iz načina na koji On deluje i iz značenja njegovog Dela. Te stvari ljudi ipak mogu da vide u Božjim rečima, a da ne dolaze u kontakt s Njim. Kada neko ko istinski poznaje Boga stupi u kontakt sa Hristom, njegov susret sa Hristom odgovara njegovom postojećem bogopoznanju. Međutim, kada se neko ko poseduje samo teoretsko znanje susretne sa Hristom, nije u stanju da uvidi vezu. Istina o Božjem ovaploćenju je najdublja od svih tajni i čoveku je teško da je dokuči. Spojite Božje reči o tajni ovaploćenja, pogledajte ih iz svih uglova, a zatim se zajedno molite, razmišljajte i nastavite da razgovarate u zajedništvu o tom aspektu istine. Time ćeš moći da stekneš prosvećenje Svetoga Duha i razumećeš. Pošto ljudi nemaju mogućnost za direktan kontakt sa Bogom, moraju se osloniti na ovakvo iskustvo kako bi pronašli svoj put i postizali postepen ulazak ako im je cilj da na kraju steknu istinsko bogopoznanje.

Poznavanje Hrista i poznavanje praktičnog Boga predstavljaju najdublji aspekt istine. Svi koji pridaju značaj potrazi za tim aspektom istine biće u svom srcu sve spokojniji i imaće put koji treba da slede. Taj aspekt istine može se uporediti sa ljudskim srcem: kada je nečije srce zdravo, ta osoba se oseća poletno, ali ako joj je srce obolelo, oseća se umorno i iscrpljeno. Isto tako, što podrobnije neko shvata istinu o Božjem ovaploćenju, to će sa većim oduševljenjem i poletom verovati u Boga. Neki ljudi koji tek otkrivaju veru čitaju Božju reč i osećaju da je to Božji glas, ali i dalje sumnjaju: „Da li to što On izgovara te reči stvarno dokazuje da je On ovaploćeni Bog? Da li njegova sposobnost da iskazuje te istine zaista dokazuje da je On Sâm Bog?“ Takve sumnje u ovaploćenog Boga javljaju se često kod onih koji ne razumeju istinu. U stvari, ovaploćeni Bog poseduje božansku suštinu i ma koliko reči iskazivao, On je Sâm Bog. Govorio On malo ili mnogo, Njegova božanska suština je nepromenjiva. Kada je Gospod Isus došao, nije mnogo govorio, već je samo obavljao delo iskupljenja – nije li i On Sâm Bog? Kada se kaže da je On Bog, kako se to tačno određuje? Da li se određuje samo na osnovu tih reči i istina? To je ključno pitanje. Neki ljudi čak pogrešno veruju da su te reči vođene Svetim Duhom i da jednom kada Sveti Duh dovrši Svoje usmeravanje, On odlazi i prestaje da deluje. Veruju da je njegovo telo obično, normalno telo i da se zbog toga On ne može nazivati Bogom – može se nazivati „Sinom čovečjim“, ali ne Bogom. Neki to pogrešno shvataju na taj način. Šta osnovni uzrok tog pogrešnog shvatanja? Radi se o tome da ljudi nisu u potpunosti dokučili ideju o ovaploćenju. Nisu je temeljno analizirali i shvataju je previše površno – poznaju samo njen pojavni oblik. Ima i onih koji veruju da, pošto Bog iskazuje mnoge istine, On sigurno jeste Bog. Da ne kazuje toliko reči, da manje govori, da li bi i dalje bio Bog? U stvarnosti, čak i da izgovori samo nekoliko reči, one su ipak izraz božanstva i On jeste Bog. Ma koliko Bog govorio, On je, na kraju krajeva, ipak Bog. I da Bog ništa ne govori, svejedno je Bog – to je nepobitna činjenica. Većina ljudi koji danas slede Boga su osvojeni i svi mogu da Ga odlučno prate i verno ispunjavaju svoje dužnosti. Bog je zadobio grupu ljudi u Kini; ljudi imaju znanje o Božjem ovaploćenju i videli su da je ovaploćeno telo Sâm stvarni Bog lično. Međutim, ukoliko ta etapa dela još uvek nije završena, mogu li ljudi da prihvate da je ovaploćeno telo Sâm Bog? U prošlosti, nakon što su neki ljudi primetili da Bog uvek deluje izgovaranjem i kazivanjem reči, zapitali su se: „Da li je On Bog ili to nije? Zar ovako izgleda ovaploćeni Bog? Da li sve što Bog kazuje stvarno može da se ispuni?“ Uvek su imali sumnjičav stav o toj fazi Božjeg dela. Ako možeš da posumnjaš u telo u kome se Bog ovaplotio, to dokazuje da ne veruješ u ovaploćeno telo niti da je On Bog, da On poseduje suštinu Božju, da su reči koje izgovara izrazi Božji, a još manje da se Njegovim rečima ispoljava Božja narav i izrazi Božje suštine. Neki u srcu misle: „Sveti Duh je isprva direktno govorio izjave, a sada je ovaploćeni Bog taj koji govori. Koji će oblik Bog poprimiti u budućnosti da bi obavljao Svoje Delo?“ Ti ljudi i dan-danas traže, i dalje pokušavaju da shvate šta je stvarno istina. Mnogi koji istražuju istiniti put priznaju da su te reči istina i da potiču od Boga, ali ipak žele da posmatraju i dokuče suštinu tog pitanja pre nego što te reči prihvate. Svi ti ljudi proučavaju Boga – to su oportunisti. Neki samo žele da vide koliko će još istina Bog iskazati i da li će govoriti jezikom trećeg neba. Da imaju rendgen, rado bi ga upotrebili na Bogu: „Samo da vidim ima li još kakvih istina u Njegovom srcu, da li Duh Božji deluje u Njemu, i da li Mu Duh Božji pomaže i usmerava ga šta da govori. Ako u Njemu nema istine i ako je samo običan čovek, onda neću verovati u Njega.“ Neki gaje takve sumnje i uvek o tome razmišljaju. Zašto ljudi dospeju u takvo stanje? Zbog toga što nisu podrobno razumeli Božje ovaploćenje – ne razumeju dovoljno taj aspekt istine i ne shvataju ga u potpunosti. Danas ljudi samo konstatuju da ta osoba u Sebi ima Duh Božji, ali kada je reč o tome da On ima Božju suštinu, Božju narav, ono što Bog ima i što Bog jeste, da sve Božje ima u Sebi i da On jeste Bog, neki to jednostavno ne mogu da dokuče i ne uspevaju da povežu neke stvari. Ono što čovek vidi i u šta veruje u vezi s Bogom nije Božja suština, odnosno čovek vidi samo reči koje Bog kazuje i praktični rad koji On obavlja. Oni veruju da je Bog obavio samo jedan segment dela i da je to jedino delo koje je ovaploćeni Bog u stanju da ostvari. Niko ne veruje da, iako ovaploćeni Bog ovoga časa obavlja samo ovo konkretno delo, On zaista poseduje celokupnu suštinu božanskog. Niko ne veruje u to.

Neki kažu: „Tako je teško upoznati ovaploćenog Boga. Kada bi Duh Božji neposredno delovao i kad bismo neposredno mogli da vidimo Božju silu i autoritet, bilo bi nam lakše da upoznamo Boga.“ Da li je to održiva tvrdnja? Da sve vas nešto upitam: „Da li je lakše upoznati ovaploćenog Boga ili Duha Božjeg? Kad bi ovaploćeni Bog i Jahve obavili istu količinu posla, koga bi bilo lakše upoznati?“ Može se reći da nijednog od Njih nije lako upoznati. Kada je ovaploćeni Bog isprva počeo da deluje i da govori, zar nije naišao na nerazumevanje ljudi? Zar Ga nisu svi pogrešno razumeli? Niko ne zna zbog čega Bog obavlja Svoje delo. Ako ljudi razumeju duhovne stvari, lako će spoznati Boga, ali ako im nedostaje duhovno razumevanje i ne shvataju Njegove reči, biće im teško da Ga upoznaju i to je činjenica. Opet, ljubitelji istine će, jedenjem i pijenjem Božjih reči, podvrgavanjem sudu, grdnji, obračunavanju i orezivanju, na kraju shvatiti istinu, narav će im se preobraziti i steći će pravo znanje o ovaploćenom Bogu. To dokazuje da je relativno lakše upoznati ovaploćenog Boga koji direktno iskazuje istine, s tim da se moraju doživeti određena iskustva. Kada Duh deluje, On nikako ne može da iskaže toliko istina, već može samo da dirne ili prosveti ljude, pa u tom slučaju ljudi mogu da shvate ograničen obim istine. Ma koliko godina ljudi doživljavali delo Duha, svejedno im to neće biti korisno u onoj meri kao kada bi doživljavali delo ovaploćenog Boga. To je zato što je delo ovaploćenog Boga vidljivo i opipljivo svima i On je u stanju da se obrati na svakom mestu i svakom trenutku. Njegove reči su odista brojne i jasne i svi mogu da ih dokuče. To je potpuno jasna prednost i nešto što ljudi sami mogu da iskuse. Kada Duh deluje, On odlazi nakon što se obrati uz nekoliko reči, i ljudi Ga samo poslušaju i te reči sprovedu u delo. Ipak, znaju li šta se stvarno dešava? Mogu li ljudi iz tih reči da spoznaju Jahveovu narav iz tih reči? Neki kažu: „Duha je lako upoznati, Duh se pojavi da bi delovao zaodenut stvarnim likom Božjim. Kako da Ga čovek lako ne upozna?“ Odista, upoznaješ Njegov spoljašnji lik, no možeš li da spoznaš Božju suštinu? Ovaploćeni Bog je obična i normalna osoba i ljudi smatraju da je s Njim lako stupiti u kontakt. Međutim, kada se ispolje Njegova suština i Njegova narav, da li ih ljudi lako upoznaju? Da li ljudi lako prihvataju reči koje On izgovara, a koje nisu u skladu sa njihovim predstavama? Neki kažu: „Teško je spoznati ovaploćenog Boga. Kada bi se Bog kasnije preobrazio, bilo bi ga tako lako upoznati.“ Ljudi koji to kažu svu odgovornost prebacuju na ovaploćenog Boga. Zar je zaista tako? Čak i kada bi Duh Božji stigao, ti Ga opet ne bi razumeo. Kada Duh deluje, On odlazi čim završi obraćanje ljudima i puno im ne objašnjava; ne druži se, niti živi sa njima na normalan način, pa ljudi nemaju priliku da ostvare neposredan kontakt sa Bogom niti da Ga spoznaju. Ljudi imaju ogromnu korist od dela ovaploćenog Boga. Istine koje to delo donosi ljudima su praktičnije prirode i pomažu ljudima da vide Sâmog praktičnog Boga. Međutim, spoznati suštinu ovaploćenja i suštinu Duha podjednako je teško. Obe ih je podjednako teško saznati.

Šta znači poznavati Boga? To znači biti u stanju da razumeš Njegovu radost, bes, tugu i sreću i samim tim da poznaješ Njegovu narav. Sve to znači istinski poznavati Boga. Tvrdiš da si Ga video, a ne razumeš Njegovu radost, bes, tugu i sreću i ne razumeš Njegovu narav. Ne razumeš ni Njegovu pravednost, ni Njegovu milostivost, a ne znaš ni šta On voli ni šta mrzi. To nije bogopoznanje. Neki ljudi su u stanju da slede Boga, ali ne veruju nužno u Njega. Istinski verovati u Boga znači biti poslušan Bogu. Oni koji Bogu nisu istinski poslušni u Boga ne veruju istinski i u tome je razlika. Ako Boga slediš već dugi niz godina i poznaješ Ga i razumeš, ako si stekao određeno razumevanje Božje volje, ako si svestan Božjeg mukotrpnog nastojanja da spase čoveka, onda istinski veruješ u Boga, istinski si Mu poslušan, istinski voliš Boga i istinski Ga obožavaš. Ako veruješ u Boga, ali ne stremiš bogopoznanju i ne razumeš Njegovu volju, narav i Njegovo delo, onda si puki sledbenik koji trčkara naokolo zarad Boga i koji sledi većinu u svemu što radi. To se ne može nazvati istinskom pokornošću, a kamoli istinskim obožavanjem. Kako nastaje istinsko obožavanje? Svi koji vide Boga i istinski Ga poznaju bez izuzetka Ga obožavaju i boje Ga se. Svi moraju da Mu se pokore i obožavaju Ga. U ovom trenutku, dok je ovaploćeni Bog na delu, što ljudi bolje razumeju Njegovu narav i ono što Bog ima i što jeste, više će ceniti te stvari i više će Ga se bojati. Uopšteno posmatrano, što ljudi manje razumeju Boga, to su nepromišljeniji i više se prema Bogu odnose kao da je čovek. Da ljudi stvarno poznaju i vide Boga, drhtali bi od užasa i poklonili bi Mu se do zemlje. „Posle mene dolazi neko ko je moćniji od mene, kome ja nisam dostojan ni sandale da ponesem“ (Matej 3:11). Zašto je Jovan to rekao? Iako duboko u sebi nije imao podrobno bogopoznanje, znao je da Bog izaziva strahopoštovanje. Koliko je ljudi danas u stanju da se boji Boga? Ako ne poznaju Njegovu narav, kako onda mogu da se boje Boga? Ako ljudi ne poznaju ni Hristovu suštinu, niti razumeju Božju narav, utoliko manje će moći da istinski obožavaju praktičnog Boga. Ako vide samo Hristov običan i normalni spoljašnji izgled, a ne poznaju Njegovu suštinu, lako im je da se prema Njemu odnose kao da je običan čovek. Moguće je da će se prema Njemu odnositi bez bojazni, da će Ga varati, biti Mu neposlušni i osuđivati Ga. Mogu da budu samopravedni i da Njegove reči ne shvataju ozbiljno. Time mogu čak izazvati predstave o Bogu, Njegove osude i bogohuljenje. Da bi se rešili ti problemi, moraju se poznavati Hristova suština i božanstvo. To je glavni aspekt spoznaje Boga i u to svako ko veruje u praktičnog Boga mora da uđe i da to ostvari.